Odlicno ocuvana knjiga bez pisanja, posvete i slicno. Dobro jutro deco Narodna knjiga, 2003. 140 strana, tvrde korice, 14,5 x 20,5 cm. Zbirka kratkih priča za decu, koje su emitovane u istoimenoj radio emisiji Prvog programa Radio Beograda. Autori priča: Dejan Aleksić, Vladimir Andrić, Vesna Aleksić, Svetlana Pešić, Anđelko Erdeljan, Dušan Mijailović Adski, Olivera Jelkić, Mirjana Božin, Ivan Kolarić, Tatjana Pejić... Knjiga je potpuno nova, nekorišćena.

Izdavač: Radio B92 Broj strana: 186 Pismo: latinica Povez: mek

Dosje-Timoti Garton Es.Izdavac Radio B92.Mek povez,230 str.Dobro ocuvana.

Izdavač: Prosveta - Beograd; 1996; Broširani povez; ćirilica; 12x20 cm; 148 str.; Očuvana knjiga. Čitana i ne jednom, ali nije oštećena, sem ćoška prednje korice, donji levi ugao (vidi se sa fotografije). Nema posvete, pisanja ni rukopisa po njoj. Unutra čista i uredna! Građanski rat u BiH. . . ! Retko u ponudi! Kolekcionarski primerak! Nema je po ovoj ceni na netu! Preporučujem kupcima! Do oktobra 1992. godine, živeo i radio u Sarajevu, kao dramski pisac i reditelj. Na Televiziji Sarajevo radio je kao reditelj i odgovorni urednik Redakcije igranog programa. Od 1992. godine je živeo i radio u Beogradu kao samostalni umetnik. Anđić je autor tridesetak dramskih i proznih dela. Pisao je radio i televizijske drame i serije, pozorištne drame, kratke priče i romane. Njegova najpoznatija dramska dela su „Jedilište (Omer-paša Latas)`, premijera 1977.godine i „Princip G` (o Sarajevskom atentatu),1981. godine - obe u režiji autora i u izvodjenju Narodnog pozorišta u Sarajevu. Izabrane drame Dušana Anđića objavila je sarajevska izdavačka kuća „Svjetlost` 1985. u ediciji Antologija savremene književnosti naroda i narodnosti Bosne i Hercegovine u 50 knjiga. Anđić je autor više proznih dela: `Smrt u Sarajevu` (`Prosveta` Beograd, 1994, prvo izdanje, 1995, drugo izdanje), `Balkanska priča`, roman, 2009, `Kratka priča o nestajanju i nastajanju`, 1014, `Hagada - Sarajevska priča`, , roman 2015, `Ko je ubio predsednika`, roman, 2016. godine (sve u izdanju Izdavačke kuće `Rabic` iz Sarajeva).

VASIĆ / GLIGORIJEVIĆ / BOŠKOVIĆ / OPALIĆ / STEPIĆ IZBOR TEKSTOVA INDEXOVOG RADIO POZORIŠTA KNJIGA JE U SOLIDNOM STANJU MEK POVEZ 181.str.

m3 KLUB-RANORANILACA RADIO-BEOGRAD. Čovek i magarac više znaju, nego čovek Mek povez, klapna, 18 cm, 95 strana, ilustracije

Milorad Komrakov : MOJ ŠESTI OKTOBAR , Autorsko izdanje Beograd 2009, str. 368. Očuvanost 4-. Милорад Комраков, новинар, рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу. Завршио је 11. београдску гимназију и Факултет политичких наука у Београду. Ожењен је, има ћерку и сина. Живи у Београду. Новинарством се бави више од 40 година. Објављивао је у Политикологу, Студенту, Индексу 202, Радио ТВ ревији, НИН-у, Програму 202 Радио Београда, а од 1979. до 2002. године био је запослен у Информативној редакцији Телевизије Београд, односно РТС-у. У телевизијском новинарству прошао је све, од „цепања телекса”, извештача, репортера, уредника емисија, до главног и одговорног уредника. На челу Информативног програма био је у најтежим периодима у историји Телевизије Београд. Уредио је и водио највише ТВ дневника, у полувековној историји ТВ Београд. Добитник је више новинарских награда и признања. Године 1989. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Светозар Марковић” – зато што је на најупечатљивији начин бивајући више од сведока догађаја, саопштио истину о суптилним и специфичним облицима контрареволуције на Косову и Метохији. Године 1996. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Димитрије Давидовић” – за дугогодишње уређивање централних информативних емисија Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Добитник је и више годишњих награда Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Био је уредник Удружења новинара Србије од 1996. до 2000. године. Написао је осам књига: Мој шести октобар, Пети октобар у РТС-у, Бомбардовање РТС – моја истина, Лов на пети октобар, Убица из Вухана, Маске су пребрзо спале?!, Корона се отргла контроли?!, Тајне Титаника.

Dragan Filipović Komad tainaMeki povezДраган С. Филиповић, новинар и књижевник из Шапца, вишеструко награђиван. Награде је добијао за репортаже у „Гласу Подриња“ и „Српском гласу“ – листу из Мелбурна у Аустралији, који излази на српском језику и чији је европски дописник био седам година; за радио прилоге и емисије у Радио Београду и Радио Шапцу, где је био новинар-репортер, заменик и главни и одговорни уредник, и ТВ репортаже и емисије у Телевизији Београд.За радио емисију “Сведочанства“, снимљену у Аушвицу у мају 1975. године, када је логор први пут отворен за јавност као музеј, и у којој су му саговорнице биле преживеле страдалнице логора смрти Боса Кузмановић, Десанка Мајкснер и Гоја Јовановић из Шапца, и Јеврејка Сузана Банић, рођена Хаим из Београда, добио је, у новембру те године, награду на конкурсу за најбољу емисију Радио Београда. Следеће, 1976, за серију текстова у „Гласу Подриња“ о страдању и јунаштву логораша, Шапчана и Подринаца, у нацистичким логорима на северу Норвешке, добио је прву награду Савеза новинара Југославије за локалне и регионалне листове и часописе.Темом страдања српског народа наставио је да се бави у књигама: „Подриње у крви и пламену“, „Две хиљаде за дан“, „Злочини окупатора у Подрињу“, „Шабачки логори“ и другим. Драган Филиповић је био и помоћник директора „Глас Подриња“, први уредник ТВ дописништва ТВ Београд у Шапцу (једанаест година), заменик уредника Дописничке службе Телевизије Београд у Београду (три године) и уредник и водитељ ТВ емисија: „ТВ новости“ и „Регионални дневник“ Другог програма ТВ Београд.Аутор je шеснаест и коаутор шест књига. Последње збирке приповедака „Војникова бресква“ и „Комад таина“ инспирисане су истинитим догађајима из Првог и Другог светског рата и бомбардовања Србије. „Војниковом бресквом“, представљао је српску књижевност на свечаности обележавања 100. годишњице потписивања примирја у Великом рату, у Франкфурту, у новембру 2018. године. Аутор је сценарија за дванаест документарних филмова, од којих је неке и режирао.Превођен је на енглески, француски и немачки језик.6/19

Stevan Raičković VetrenjačaTvrdi povez Izdavač Bigz / ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. U školu je krenuo u rodnom mestu, a kasnije je pohađao gimanziju u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici. Maturirao je 1947. godine, a nakon toga otišao u Beograd, gde je upisao studij na Filološkom fakultetu.Otkako je počeo da objavljuje pesme za vreme studija, Raičković je postao saradnik u raznim listovima. Radio je i kao saradnik Literarne redakcije Radija Beograd. 1959. godine postao je urednik u izdavačkoj kući "Prosveta". Taj posao radio je do 1980. godine.3/11

Stevan Raičković VetrenjačaTvrdi povez Izdavač Bigz / ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. U školu je krenuo u rodnom mestu, a kasnije je pohađao gimanziju u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici. Maturirao je 1947. godine, a nakon toga otišao u Beograd, gde je upisao studij na Filološkom fakultetu.Otkako je počeo da objavljuje pesme za vreme studija, Raičković je postao saradnik u raznim listovima. Radio je i kao saradnik Literarne redakcije Radija Beograd. 1959. godine postao je urednik u izdavačkoj kući "Prosveta". Taj posao radio je do 1980. godine.3/11

Stevan Raičković Kamena uspavankaTvrdi povezIzdavači Bigz / ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. U školu je krenuo u rodnom mestu, a kasnije je pohađao gimanziju u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici. Maturirao je 1947. godine, a nakon toga otišao u Beograd, gde je upisao studij na Filološkom fakultetu.Otkako je počeo da objavljuje pesme za vreme studija, Raičković je postao saradnik u raznim listovima. Radio je i kao saradnik Literarne redakcije Radija Beograd. 1959. godine postao je urednik u izdavačkoj kući "Prosveta". Taj posao radio je do 1980. godine.3/11

Vitomir Bujišić : OD IZVORA DO UŠĆA, Izdavač autor Beograd 2011, tvrdi povez, str. 224. Izabrani novinski tekstovi. Sadržaj na slici. Očuvanost 4; ima posvetu autora. Dugogodišnji novinar i urednik lista „Glas Podrinja“, član UNS-a i najstariji novinar u Srbiji Vitomir Bujišić preminuo je juče u Beogradu u 98. godini. Vitomir Bujišić rođen je 1917. godine u Krivaji (Pocerina). Završio je učiteljsku školu u Beogradu. Novinarstvom je počeo da se bavi maja 1945. godine kao novinar tada tek osnovanog lista „Glas Podrinja“ u Šapcu. Nekoliko godina kasnije postaje i urednik, a nakon privremenog ukidanja „Glasa Podrinja“, radio je kao urednik listova „Novi dani“ i „7. juli“ . Bio je dopisnik Tanjuga iz Tuzle i urednik i direktor Radio Tuzle. Nakon ponovnog pokretanja „Glasa Podrinja“ krajem 1954. godine ponovo postaje direktor i glavni i odgovorni urednik. Bujišić je bio i direktor Radio-novinske izdavačke i radne organizacije (NIRO) u Šapcu, odakle 1975. godine odlazi u penziju. Vitomir Bujišić napisao je 28 knjiga. Član je UNS-a od 1945. godine. Dobitnik je brojnih novinarskih nagrada, među kojima i Nagrade za životno delo Saveza novinara Srbije i Crne Gore (2007).

Za nezaborav, Aleksandra Jagodić Beogrda, oktobar 2018. mek povez sa klapnama nova knjiga, posveta autora 310 strana povodom 50 godina emisije Kod dva bela goluba Prvog programa Radio Beograda

Stevan Raičković Točak za mučenje Tvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Bigz / ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. U školu je krenuo u rodnom mestu, a kasnije je pohađao gimanziju u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici. Maturirao je 1947. godine, a nakon toga otišao u Beograd, gde je upisao studij na Filološkom fakultetu.Otkako je počeo da objavljuje pesme za vreme studija, Raičković je postao saradnik u raznim listovima. Radio je i kao saradnik Literarne redakcije Radija Beograd. 1959. godine postao je urednik u izdavačkoj kući "Prosveta". Taj posao radio je do 1980. godine.3/11

Zoran M. Јovanović : Šetači na dugi / Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1974, tvrdi povez, Fizički opis 120 str. ; 20 cm Zbirka Savremena domaća književnost Zbirka priča Јovanović, Zoran, 1933-1976 Očuvanost 4. Zoran M. Jovanović (1933-1976), rođen je u Skoplju gdje je završio srednju školu i Filozofski fakultet. Prve knjige napisao je na makedonskom jeziku i objavio u Skoplju: Sutoni ništa ne govore (1956), Ptica u vetru (1960), Mačka u dvorištu ispod balkona (1960), Noć uoči dana (1961), Priče iz moje Me (1963), Tačno vreme na sunčevom satu (1973). U isto vrijeme piše poeziju i na srpskohrvatskom jeziku (Praznične šetnje, Pod znakom Zorijane, Vrt i more, Kavez slobode i dr.). Pored pomenutih zbirki poezije, objavljenih u Sarajevu, napisao je i veći broj djela za djecu. Autor je i radio-dramskih tekstova, jedne televizijske drame i drame Jeste li napisali moj roman (izvedene u Sarajevu 1971). Radio je kao novinar u Skoplju, Beogradu, a od 1964. kao samostalni urednik u Radio-televiziji Sarajevo. Jovanovićevi tekstovi su prevođeni na engleski, francuski, ruski, njemački, španski, talijanski, mađarski, poljski, slovački, albanski i slovenački jezik. Dobitnik je godišnje nagrade `Svjetlosti` (1974) za knjigu Velika kolona od mrava do slona, plakete `Vesele sveske` (1972) i posthumne nagrade `Mlado pokolenje` (1979).

Жил Верн: ТАЈАНСТВЕНО ОСТРВО Издавач:НОВО ПОКОЛЕЊЕ,Београд, 1950.год. Меки повез,заштитни омот,663 стране. `Очуваност` као на фотографији-књига је комплетна,али се на заштитном омоту види да је дуго година јуначки радио свој посао.

Autor : Džim Điljoti, 111str., 19x13cm Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Luis Spota Poginuli su nasred rekeTvrdi povezLuis Spota - Poginuli su na sred rijekePovijest, ispričana ovdje, istinita je. Doživio sam je osobno i mogu jamčiti za njenu vjerodostojnost. Poznajem teksaška polja i radio sam na njima, od Brownsvillea do Corpus Christija. U dva navrata prešao sam rijeku Bravo, bez isprava, kao što to čine svake noći, stotine i stotine ljudi uzduž vodene granice, koja odvaja Meksiko od Sjedinjenih Država — od Matamorosa do Ciudad Juareza. Radio sam u Los Fresnosu, Puerto Isabelu, San Benitu, Ray-mondvilleu, gradićima Čarobne doline — možda najvećeg koncentracionog logora na svijetu. Ovo je prvi put da će se progovoriti, sa sirovošću nekoga, tko ne mora čuvati svoje diplomatsko ili konzularno mjesto, o problemu koji vlade dviju zemalja — Meksika i Sjedinjenih Država — poznaju, ali koji nisu htjele, ili nisu mogle, riješiti valjano i odlučno.5/26

Zapisi o ljudima, Radomir Putnik. Izdanje Radio televizije Srbije, 2012. Mek povez, 244. Obogaćeno fotografijama. Nova knjiga. Zapisi o ljudima Radomir Putnik (autor) Izdavač: Radio Televizija Srbije Poslovi koje je obavljao Radomir Putnik, književnik i dramaturg, teatrolog i pozorišni kritičar, dugogodišnji urednik Dramskog, Igranog i Umetničkog programa TV Beograd, a i same životne okolnosti u kojima se nalazio, dovodili su ga često u poziciju svedoka i saučesnika, a pokatkad i neizbežnog učesnika, u raznim događajima vezanim za kreativne procese u književnosti, na televiziji i u pozorištu. Tokom minulih decenija upoznao je značajne ličnosti, među njima stvaraoce, pisce, reditelje, glumce, slikare i druge koji su ostavili trajan trag u našem kulturnom životu i umetnosti. Zapisi su posvećeni nekim od izuzetnih osoba koje je poznavao, ali, uz njih, i nekolicini živih ličnosti koje su svojim delom već ušle u zajedničku povest. Pogledajte sliku sa sadržajem.

KONAC DVADESETOG VEKA - Vojislav Despotov Edicija: Avanturistički eseji, knjiga 1 Izdavač: IU Misao - Novi Sad Povez: tvrd 2012 245 str. 15x15 cm. Avanturistički eseji je sintagma koju je prvi put upotrebio Vojislav Despotov kao podnaslov zbirke eseja Vruć pas. Tada kao i danas pozivala je na avanturu prekoračivanja žanra, na igru sa medijem slike, teksta, alfabeta, interpunkcija, mistifikacija... Ovu ediciju posvećujemo upravo onome što stoji iza te sintagme kao i onome ko ju je izmaštao i ostavio pred nas. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. KC K.D.S.2.3.

Milja Milosavljević / Rebeka Levi : KOD DVA BELA GOLUA II - Stari Beograd / Ауторско изд. Београд : М. Милосављевић : Р. Леви, 2007 , Fizički opis 173 стр. : илустр. ; 24 cm Публикација садржи текстове истоимене емисије Првог програма Радио Београда, прилагођене форми књиге Beograd -- Kulturna istorija -- 19-20v Očuvanost 4- ; ima posvetu od autorki

Nina Berberova PISCI U EMIGRACIJI Radio B92, Beograd, 1997 meke korice, 141 str. Postoje tragovi presavijanja i habanja na gornjem ćošku prednjih korica, veoma blagi tragovi rukovanja na drugim ćoškovima i mala mrlja na donjoj ivici bloka. Unutrašnjost odlična, čista, malo ili nimalo čitana. Poštarina (štampana stvar, preporučeno) je 102 dinara.

Alesandro Bariko SVILA Radio B92, Beograd, 1997 meke korice, 100 str. Knjiga je u veoma dobrom stanju, čista, deluje malo čitana. Postoji manje oštećenje tj. trag presavijanja na donjem ćošku prednjih korica i listova, kao i vrlo mali tragovi rukovanja na drugim ćoškovima. Poštarina (štampana stvar; preporučeno) je 102 dinara.

TURISTA - Olen Stajnhauer Izdavač : Evro - Giunti Godina izdanja : 2011. Broj str. : 437 POSVETA MALA NA PREDLISTU, OSTALO ODLIČNO Majlo Viver je pokušao za sobom da ostavi svoj nekadašnji život prepun tajni i laži u kojem je radio za Centralnu obaveštajnu službu kao „turista”, tajni agent bez kuće i identiteta. HOD.

Alnari, 2002. 241 str. u odličnom stanju Daglas Adams (engl. Douglas Noël Adams; Kembridž, 11. mart 1952 — Santa Barbara, 11. maj 2001) je bio britanski radio-dramaturg i pisac, najpoznatiji po seriji knjiga Vodič kroz Galaksiju za autostopere. Za njegovog života, ovaj serijal je bio prodan u više od petnaest miliona primeraka. dams je rođen u Kembridžu i obrazovan u Brentvud školi u Eseksu, gde se sprijateljio s Grifom Džonsom. Adams je pohađao Koledž Svetog Jovana, gde je 1974. godine diplomirao englesku književnost. Neki od njegovih ranih radova su prikazani na televiziji Bi-Bi-Si 2 1974. godine. Uskoro ga je „otkrio“ Grejam Čepmen iz Monti Pajtona. Adams je napisao jedan od skečeva u 45. epizodi Letećeg cirkusa.[1] Adamsov rani rad na radiju uključuje skečeve u programima Berkis Vej i Njuz Hadlajns, a i bio je pisac jedne epizode programa Doktor on d gou. Autostoperski vodič kroz galaksiju Prema Adamsu, ideja za Autostoperski vodič kroz galaksiju je nastala kada je pijan ležao u polju u Insbruku u Austriji, gledajući zvezde. Lutao je noseći knjigu Vodič kroz Evropu za autostopere kada je naišao na grad gde niko nije pričao za njega razumljiv jezik. Kada se napio i otišao u polje da spava, bio je inspirisan nemogućnošću da komunicira sa ljudima iz tog grada. Autostoperski vodič kroz galaksiju je originalno nastao kao šestodelna radio serija na Bi-Bi-Si Radiju 4 1978. godine. Radio serija je bila osnova za seriju knjiga, koja je postala poznata kao „trilogija u pet nastavaka“, a kasnije i TV seriju.