O knjizi Naučite da se izborite sa sumnjom u sebe i postanite samouvereniji kako biste imali uspeha u svemu čemu se posvetite. razračunajte se s nesigurnošću odnegujte veru u sebe suprotstavite se svom unutrašnjem kritičaru naučite da preduzimate aktivne korake iskoristite sve svoje snage izgledajte dostojno sebe Svi mi u nekoj fazi života patimo od krize samopouzdanja. Ali kada manjak samopouzdanja počne da nas sprečava da radimo ono što želimo i da postižemo ono što smo sebi zacrtali, vreme je da nešto preduzmemo. Uz pomoć praktičnih vežbanja i najnovijih kliničkih istraživanja, dr Džesami Hiberd i Džo Asmar obezbeđuju vam sredstva kojima ćete izgraditi veru u sebe i shvatiti svoj puni potencijal. Motivacija zasnovana na vašim ličnim rezultatima osposobiće vas da se ponosite svojim postignućima, verujete svojim instinktima i da radite na ostvarenju svojih ciljeva, što vas sve vodi u jedan srećniji i ispunjeniji život.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Raščarani svet - Jelena Lengold U ovoj knjizi sugestivnih i snažnih priča, koje se neosetno sklapaju u zaokruženu celinu, Jelena Lengold istražuje senovite strane čovekove prirode u susretu sa izazovima modernog doba i pripoveda granične situacije svakodnevnog iskustva. Strasne i otkrivajuće priče o sredovečnom iskustvu života, o slutnji smrti i neizvesnosti, o svakodnevici u kojoj se javi i ljubav, kako je bilo u ranijim knjigama Jelene Lengold, ali se još češće javi ideja kraja i senka nesporazuma. Dinamika i napetost, preokreti i krimi zapleti. Knjiga koja je raščaračala naš svet i koja će začarati mnoge čitaoce. Jelena Lengold (1959)[1] srpska je pesnikinja, pripovedačica i romansijerka. Biografija Desetak godina radila je kao novinar i urednik u redakciji kulture Radio Beograda. Potom je do septembra 2011. radila kao projekt-koordinator Nansenskolen Humanističke akademije iz Lilehamera u Norveškoj, na predmetu konflikt menadžment. Piše pesme, priče i romane. Proza i poezija Jelene Lengold prevedeni su na engleski, italijanski, danski, francuski, bugarski, rumunski, makedonski, ukrajinski i češki jezik. Priče Jelene Lengold zastupljene su u više antologija savremene srpske književnosti objavljenih u Srbiji i svetu. Živi u Beogradu kao profesionalni pisac. Dela Knjige pesama Raspad botanike (1982) Vreteno (1984) Podneblje maka (1986) Prolazak anđela (1989) Sličice iz života kapelmajstora (1991) Bunar teških reči (2011) Izaberi jedno mesto (2016) Knjige priča Pokisli lavovi (1994) Lift (1999) Vašarski mađioničar (2008, 2009, 2012) Prestraši me (2009) U tri kod Kandinskog (2013) Raščarani svet (2016) Romani Baltimor (2003, 2011) Odustajanje (2018) Nagrade Za knjigu pesama Sličice iz života kapelmajstora dobila je nagradu „Đura jakšić”. Za knjigu pesama Bunar teških reči dobila je nagradu „Jefimijin vez”. Za knjigu priča Vašarski mađioničar dobila je Evropsku nagradu za književnost, nagradu „Žensko pero”, nagradu „Biljana Jovanović” i nagradu „Zlatni Hit Liber”. Za knjigu priča Raščarani svet dobila je „Andrićevu nagradu” za najbolju knjigu priča na srpskom jeziku u 2016. godini

Marija Stojiljković MARSTOJ-PTICA IZA ŽICE PTICA IZA ŽICE je prva zbirka poezije Marije Stojiljković Marstoj. Izdavač ove zbirke je Udruženje pisaca Poeta iz Beograda. Recenzije su radili Zorica Tijanić, novinarka i književnica, kao i Simo B. Golubović, književni kritičar i pesnik. Osvrte su dale Vladanka Cvetković, književnica i Zorica Krstović, pesnikinja. Ilustracije je radila Sonja Jovanović, a lekturu Jelena Dimitrijević. PREDGOVOR IZDAVAČA U vreme današnje, u doba „Velikog brata a malih ljudi“, kada je poezija skrajnuta i marginalizovana, drznuti se da objavite zbirku dobre poezije graniči se sa podvigom. Kada je oplemenite predivnim ilustracijama, što je ovde i slučaj, dobijate knjigu izuzetne kakvoće. Autor ovih stihova kao da ne primećuje ova plitkoumlja kojima smo okruženi, zagledana je u dubinu čoveka i vremena u kome živimo. Rime Marije Stojiljković dodiruju i srce i dušu. Zato, kao izdavači ove knjige, ponosno stojimo iza ovakvog dela i toplo ga preporučujemo čitaocu koji zna da prepozna pravi kvalitet i vrednost. Tvrd povez,Beograd,2017.god,186.str,ilustr. D2

Zapisi prvog čoveka u svemiru Prvi put na srpskom jeziku Životno iskustvo pokazuje da svemir neće osvajati nikavi „supermeni“, već najobičniji ljudi. Uostalom, graditelji sovjetskih svemirskih letilica, kao i moji drugovi kosmonauti, svi oni su obični ljudi, predstavnici naše radničke klase, naše inteligencije. Pre samo nekoliko godina ja sam radio kao livac, a sada sam postao Pilot-kosmonaut. Pogledajte me: zar vam ja ličim na „natčoveka“? Legendarno поехали, što na ruskom znači idemo, bila je poslednja reč koju je Jurij Gagarin izgovorio pre nego što se 12. aprila 1961. u letilici Vostok otisnuo u svemir. Čitav svet je ostao bez daha kad je dvadesetsedmogodišnji sin jednog stolara izvršio podvig koji niko pre njega nije uspeo da ostvari. U autobiografiji Put do zvezda Gagarin piše o detinjstvu provedenom pod nacističkom okupacijom, o školovanju za livca a kasnije i vojnog pilota, o ljubavi prema domovini i posvećenosti tadašnjoj Komunističkoj partiji i, konačno, o pripremama i prvom letu čoveka u svemir. „Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom najpre bojažljivo dospeti van atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema.“ Konstantin Ciolkovski latinica, meki povez, 280 strana, 13x20 cm, novo - neotvoreno Plaćanje lično ili uplata na tekući račun/postnetom + troškovi dostave Ne šaljem pouzećem, niti u inostranstvo Za sva pitanja stojim na raspolaganju

Kuda korača tajanstvena prilika zaogrnuta mantijom kroz pustošni predeo nekog neznanog svemirskog ostrva, kojim se, iako bezvazdušno, ipak razleže muzika? Šta povezuje Srinivasu, kompjuterskog čarobnjaka koji se povukao iz sveta u osamu budističkog hrama u džungli, i ubogog pomoćnika srednjovekovnog živopisca utamničenog u manastirskom podrumu? Kakva je spona između zagonetne misije džinovskog radio-teleskopa, čiji su neimari netragom iščezli u maglama vremena, i plemena loptastih bića koja idilično obitavaju na svetu optočenom nezemaljskim mirisima i travama? Šta spaja Pauka, što je spleo svoju mrežu od kosmičkog praha po perimetru crne rupe, i čopor krznatih šestonogih stvorova što pevaju zvezdanu pesmu? Šta okuplja u istoj nemogućoj tački vremena i prostora četiri gorostasa nauke – Arhimeda, Ludolfa van Cojlena, Nikolu Teslu i Stivena Hokinga – da se u zanosu posvete pronicanju u tajnu ruleta? Kakve sve to veze ima s Ramom, kompjuterskim programom osetljive ženske duše i komične zbunjenosti, koja ostaje u drugom stanju pošto je, nimalo slučajno, napastvuje jedan nadasve neobičan majmun? Zašto epilog dolazi znatno pre kraja romana i šta nalaže da na njegovom vrhuncu jedan pometeni starac izgovori starozavetne reči kojima se sazdavaju vaseljene? I konačno, zbog čega je neophodno da se doktor Votson sretne sa svojim tvorcem, Arturom Konanom Dojlom, a da dvojica arhineprijatelja, Šerlok Holms i profesor Džejms Morijarti, udruže snage kako bi Četvrti Krug konačno mogao da se zatvori? Laguna, 2004. godina, 363 strana, meki povez

Autor: : Mario Liguori; Žanrovi: : Domaći pisci, Drama, E-knjige; Izdavač: : Laguna; Godina izdanja: : 9. septembar 2016.; Broj strana: 192; Pismo: Latinica; Povez: Mek; Format: 13x20 cm;; Autor bestselera Prva ljubav.;; Kad je noćna mora prestala, probudio se, uplašen i žedan, u beogradskom stanu. Šta li je on radio u Srbiji?;; Došao je iz Napulja, grada pod najlepšim nebom i suncem, gde ljudi uz divne pesme uživaju u ukusnoj hrani i najboljem vinu. Došao je sa snovima i noćnim morama, sa velikim očekivanjima i bremenom tajanstvenog nasleđa. Konačno, došao je ne bi li pronašao sebe da bi potom uvideo da se smisao nalazi jedino u ljubavi prema drugom.;; Dve godine nakon uspeha knjige Prva ljubav, Mario Liguori nam u svom novom romanu upečatljivo pripoveda o istoriji dveju država i protivrečnostima dva velegrada. Prateći život mladog diplomate koji se iz Napulja seli u Beograd, autor živopisno oslikava dve geografski udaljene a po duhu tako bliske zemlje. Stranac i autsajder, junak romana Napuljski diplomata postaje ključni svedok za razumevanje dve kulture, dva jezika, dva naroda, dva podneblja i dva grada. Dva „ raja u kojima đavoli obitavaju“ .;; „ Ono što oduševljava u prozi Maria Liguorija je upravo neobično precizan i u isti mah veoma slikovit jezik. Pretpostavljam da taj spoj dolazi odatle što je u pitanju naučeni ali svakako saživljeni jezik. “ Saša Radojčić2/10

U dobrom stanju Federiko Sančes se oprašta : roman / Horhe Semprun ; prevod s francuskog Ana A. Jovanović Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1999 Beograd : Radio B92, 1999 (Beograd : `Zuhra`) Fizički opis 214 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Ana A., 1956- = Jovanović, Ana A., 1956- Edicija Rat i mir Prevedeno prema: Federico Sanchez vous salue bien; izvornik na špan. jeziku Slika i beleška o autoru na koricama. Federiko Sančes je ime pod kojim se u vreme frankističke diktature krio komunistički aktivista Horhe Semprun, inače poreklom iz stare, ugledne španske porodice. Sve je to, međutim, već daleka prošlost: negdašnji marksista postao je ministar za kulturu u Gonsalesovoj vladi, stavivši se u službu demokratski ustrojene monarhije. Kako se taj preokret dogodio? Šta je zauvek izgubljeno u toj poluvekovnoj borbi, na tom jedinstvenom životnom putu? Kakvi idćali mogu opstati u svim obrtima i niskostima koje sobom nosi dnevna politika? Pred vama je knjiga sećanja koja će dati odgovore na ova, a i na mnoga druga pitanja. U njoj ćete sresti Hemingveja i Huana Karlosa, Raisu Gorbačov i Prima Levija, Felipea Gonsalesa i torera Domingina, kao i mnoge druge ličnosti. Ali u njoj je ponajviše reč o demokratskoj tranziciji u Spaniji, opisanoj perom čoveka i pisca čiji život sažima istoriju ovog stoleća. Semprún, Jorge, 1923-2011 = Semprun, Horhe, 1923-2011

U dobrom stanju Published by Heinemann Educatiomn Books, London., 1968 Hardcover, 12x19cm, 116 pages. A Man for All Seasons is a play by Robert Bolt based on the life of Sir Thomas More. An early form of the play had been written for BBC Radio in 1954, and a one-hour live television version starring Bernard Hepton was produced in 1957 by the BBC, but after Bolt`s success with The Flowering Cherry, he reworked it for the stage. It was first performed in London opening at the Globe Theatre (now Gielgud Theatre) on 1 July 1960. It later found its way to Broadway, enjoying a critically and commercially successful run of over a year. It has had several revivals, and was subsequently made into a multi-Academy Award-winning 1966 feature film and a 1988 television movie. The plot is based on the historical events leading up to the execution of More, the 16th-century Chancellor of England, who refused to endorse Henry VIII`s wish to divorce his wife Catherine of Aragon, who did not bear him a son, so that he could marry Anne Boleyn, the sister of his former mistress. The play portrays More as a man of principle, envied by rivals such as Thomas Cromwell and loved by the common people and by his family.

SV 11 61964) APSINT , Goran Milašinović , Stubovi kulture Beograd 2006 , „Svojom dubinom i prodornošću, Milašinovićev roman deluje jače od apsinta. Sudbina čoveka i cela jedna epoha stale su u njega.“ Aleksandar Jerkov Najuži izbor za Ninovu nagradu 2006. Roman-vremeplov kroz XX vek i čitavu srednju Evropu, Apsint je priča o dvojici Mihajla Alića, potpuno različitih karaktera. Dele jedino nesrećnu sudbinu i neumereno uživanje u zelenkastom likeru od anisa i gorkog pelina – apsintu. Prvi Mihajlo je Beograđanin, student medicine u Beču, gde je prinudno mobilisan u Veliki rat. Pri napadu austrougarske vojske na Srbiju, zarobljen je i odveden u Irig, odakle će neslavno pobeći. Ovom Mihajlu se nakon kapitulacije austrougarske monarhije gubi svaki trag. Drugi Mihajlo Alić rodom je iz Iriga, srpski vojnik dobrovoljac i ugledni hirurg u Pančevu, gde je nakon rata uhapšen i optužen je da je radio kao tajni cenzor za grupu Kundschafter sa zadatkom falsifikovanja ukradenih pisama srpskih vojnika i ratnih zarobljenika. Falsifikovanim sadržajem adresat bi, naime, bio naveden da otkrije obaveštajne podatke, a na osnovu kojih se zaključivalo o položajima srpske vojske. Ovaj ugledni lekar je uveren da je do optužbe za izdaju došlo zbog zamene identiteta. „Uzbudljiva i pametno napisana knjiga o dvojici Mihajla kroz čije sudbine se prelama apsintsko ludilo krvavo započetog i zamršenog dvadesetog veka.“ Srđan V. Tešin mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 157 strana

Opis Prorok, napoznatije delo Halila Džubrana, kojim je stekao svetsku slavu, objavljen je prvi put 1923. godine. Preveden je na preko dvadeset jezika a sam Džubran ga je ilustrovao svojim vizionarskim crtežima. Kao prava riznica mudrosti i putokaza za razborito vladanje u životu, on obrađuje teme koje se tiču sudbine svakog ljudskog bića: rad i igra, posedovanje sloboda, dobro i zlo, ljubav i smrt. Njegov uticaj ne ograničava se na Bliski Istok iz kojeg potiče nego je daleko širi. Stoga je u pravu Dž. Rasel koji piše: “Još od vremena Tagorinog Gitandjalija, Istok nije govorio tako lepim glasom kao u Proroku”. Na tekstu Prorokovog vrta, koji je objavljen prvi put posthumno 1933, Džubran je radio upravo poslednjih dana svog života. Dok u prethodnoj knjizi Almustafa napušta grad Orfalez da bi se vratio u svoju domovinu, ovde se opisuje njegov povratak rodnom ostrvu. Preplavljen “setom sećanja”, on se vraća u “Vrt njegove majke i oca , gde počivase usnuli oni, i njihovi preci”. Ali na molbu svojih prijatelja, posle nekoliko nedelja duboke osame, nastavlja sa svojim mudrim pripovedima. Prorokov vrt je ilustrovan nadahnutim autorovim crtežima koji su s razlogom upoređivani sa crtežima Viljema Blejka. Razmišljanja o prirodi mudrosti, vremenu, samoći i Bogu saopštena su jedinstvenim stilom, dok se na svakoj stranici knjige oseća plemeniti duh Halila Džubrana. Povez knjige : tvrd Strana : 168 Format : 12 × 17 cm Pismo : latinica

Nova, nekorišćena Predeo tame : njegovo otkriće Indije / V. S. Najpol ; [prevela Ivana Ašković] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga - Alfa, 2006 (Beograd : Alfa) Fizički opis 334 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Ašković, Ivana Antologija svetske književnosti / [Narodna knjiga - Alfa] ; ǂknj. br. ǂ144 Prevod dela: An Area of Darkness / V. S. Naipaul Tiraž 1.000 Beleška o piscu i delu: str. 333-334. Najpol, Vidiadar Suradžprasad Zapadnoindijski nobelovac, Najpol, je od malih nogu gajio ljubav prema pisanju zbog oca koji se bavio novinarstvom. Diplomirao je na Oksfordu i radio kao novinar BBC-ja, da bi dve godine kasnije počeo da se bavi esejistikom, prozom i kritikom. U svim svojim romanima pisao je o rasnim odnosima na Karibima, ali i u zemljama Trećeg sveta. Postkolonijalno doba, klasna i socijalna gibanja centralne su teme Najpolove književnosti, naravno s osvrtom na sudbine malih ljudi. U ovoj, najnovijoj, knjizi on opisuje svoj put u Indiju, gde se susreće sa jednom potpuno drugačijom stvarnošću od one na koju je navikao i o kojoj je dotad znao samo iz priča svoje porodice, indijskih kolonista na Trinidadu. Lucidna opažanja, refleksije, opisi prirode i ljudi daju ovom delu neprolaznu vrednost. Između ostalih, Najpol je pre Nobelove, bio dobitnik nagrade „Somerset Mom“ i nagrade „Buker“. Engleski izvornik ovde: https://www.kupindo.com/Klasici/77622741_V-S-Naipaul-An-Area-of-Darkness x2

Autor:: Mario Liguori ;Žanrovi:: Domaći pisci, Drama, E-knjige ;Izdavač:: Laguna ;Godina izdanja:: 9. septembar 2016. ;Broj strana: 192 ;Pismo: Latinica ;Povez: Mek ;Format: 13x20 cm ; ;Autor bestselera Prva ljubav. ; ;Kad je noćna mora prestala, probudio se, uplašen i žedan, u beogradskom stanu. Šta li je on radio u Srbiji? ; ;Došao je iz Napulja, grada pod najlepšim nebom i suncem, gde ljudi uz divne pesme uživaju u ukusnoj hrani i najboljem vinu. Došao je sa snovima i noćnim morama, sa velikim očekivanjima i bremenom tajanstvenog nasleđa. Konačno, došao je ne bi li pronašao sebe da bi potom uvideo da se smisao nalazi jedino u ljubavi prema drugom. ; ;Dve godine nakon uspeha knjige Prva ljubav, Mario Liguori nam u svom novom romanu upečatljivo pripoveda o istoriji dveju država i protivrečnostima dva velegrada. Prateći život mladog diplomate koji se iz Napulja seli u Beograd, autor živopisno oslikava dve geografski udaljene a po duhu tako bliske zemlje. Stranac i autsajder, junak romana Napuljski diplomata postaje ključni svedok za razumevanje dve kulture, dva jezika, dva naroda, dva podneblja i dva grada. Dva „raja u kojima đavoli obitavaju“. ; ;„Ono što oduševljava u prozi Maria Liguorija je upravo neobično precizan i u isti mah veoma slikovit jezik. Pretpostavljam da taj spoj dolazi odatle što je u pitanju naučeni ali svakako saživljeni jezik.“ Saša Radojčić

Ovo je knjiga proze. Ima posvetu. Nije citana. str 142 dim 14x19cm tezina oko 200 grama izdavac Srpska knjizevna zadruga Tvrdi povez Raickovic - biografija Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući `Prosveta`.[1] Raičković je bio urednik u „Prosveti“ do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta“ Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.

Paul Scott (Pol Skot): DRAGULJ U KRUNI, Grafički zavod Hrvatske 1988, tvrdi povez, omot, str. 556. Roman. Očuvanost 4; ima posvetu. Prva knjiga tetralogije Radž „Blistavo delo.“ Guardian „Jedno od najznačajnijih proznih dela u posleratnoj literaturi… moćan književni doživljaj.“ The Times Indija 1942. Sve je u previranju. Drugi svetski rat je pokazao da Britanci nisu nepobedivi i lobi za samoupravljanje dobija brojne pristalice. U ovakvoj pozadini, Dafni Meners, mlada Engleskinja, brutalno je silovana u Bibigarskim vrtovima. Rasizam, brutalnost i mržnja koji su se obrušili na njenog mladog indijskog ljubavnika oslikavaju užasno nasilje koje je Dafni pretrpela i otkrivaju očajno stanje britansko-indijskih odnosa. Naprslina koja će Indiju, dragulj u kraljevskoj kruni, konačno izvući iz kolonijalne vlasti počinje da se širi. „Veliko delo, blistav spoj sjajne veštine, psiholoških opažanja i objektivnog izveštavanja… Retko su zvuci i mirisi i celokupna atmosfera tako slikovito dočarani.“ The New York Times „Zanosno i genijalno… Trijumf.“ The Evening Standard Pol Skot rođen je 1920. u severnom Londonu. Tokom Drugog svetskog rata bio je u vojsci Indije, posle čega je nekoliko godina radio u izdavaštvu i za književne agencije. Njegov prvi roman, Džoni-sahib, objavljen je 1952, a bilo ih je još dvanaest, od kojih je najpoznatija tetralogija Radž: Dragulj u kruni (1966), Dan sa škorpijom (1968), Kule tišine (1971) i Podela plena (1975). Njegov poslednji roman Iščekivanje (1977) osvojio je Bukerovu nagradu. Umro je 1978.

Prvo izdanje! Autor - osoba Pekić, Borislav, 1930-1992 = Pekić, Borislav, 1930-1992 Naslov Poslednja pisma iz tuđine / Borislav Pekić Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dereta, 1991 (Beograd : Dereta) Fizički opis 166 str. ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂSuper hit (broš.) Napomene Tiraž 3.500 Beleška o piscu: str. 165-166. Pekićeva pisma koja su pred čitaocima pisac je lično tokom dve godine čitao preko Jugoslovenske sekcije BBC-ja pre ravno trideset godina. U njima su protagonisti dva imaginarna lika: Živorad, koji je oličavao Jugoslovene, i gospodin Džons, koji je predstavljao tipičnog Engleza. Teme za svoja pisma Pekiću i nije bilo teško da nađe u knjigama, novinama i događajima, bilo iz Londona i Beograda, bilo iz drugih evropskih zemalja i svetskih centara. Njegovo ogromno znanje iz raznih oblasti, od mitologije, preko filozofije i politike, do muzike i književnosti, kao i njegovo književno majstorstvo, učinili su da svaka tema, svako pojedino pismo i danas zvuči blisko i prepoznatljivo, a istovremeno iznenađuje svojom originalnošću i univerzalnom porukom. „Bilo da se radi o karakteristikama vlasti, demokratiji ili korupciji, Pekićeva pisma su brevijar situacija i karaktera, kako naših tako i engleskih. To su pisma pričana i pisana za ljude koji žive u Jugoslaviji, kojima je pisac želeo da pomogne da shvate i svet i vreme u kome žive, istovremeno opisujući i Engleze i Englesku. Univerzalnost njegovog tretiranja događaja i situacija vidi se iz svakog pisma, a njih je Pekić uočio i na duhovit način prikazao ne štedeći ni sebe ni druge.“ Iz Pogovora Ljiljane Pekić Borislav Pekić, jedan od najznačajnijih pisaca srpske književnosti XX veka, romansijer, dramski pisac i filmski scenarista, rođen je 4. februara 1930. godine u Podgorici. Detinjstvo je proveo u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić-Gradu, Kninu, Cetinju i Bavaništu u Banatu. Od 1945. godine je u Beogradu, gde je pohađao Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Te iste godine osuđen je na petnaest godina strogog zatvora sa prinudnim radom i gubitkom građanskih prava od deset godina kao pripadnik, tada ilegalnog, Saveza demokratske omladine Jugoslavije. Na izdržavanju kazne je bio u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je 1953. godine, pošto je proveo pet godina u zatvoru. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1958. oženio se arhitektom Ljiljanom Glišić, sestričinom dr Milana Stojadinovića. Te godine je dobio prvu nagradu na anonimnom konkursu za originalni scenario, koji je raspisao „Lovćen film“. Godine 1959. počinje da radi kao dramaturg i scenarista za ovu filmsku kuću, a iste godine sa Ljiljanom dobija ćerku Aleksandru. Na početku svog književnog stvaralaštva pisao je scenarija za različita filmska preduzeća. Prema njegovom tekstu „Dan četrnaesti” snimljen je film koji je 1961. godine predstavljao Jugoslaviju na filmskom festivalu u Kanu. Godine 1965. objavljuje svoj prvi roman „Vreme čuda”. Od tada se posvećuje isključivo pisanju. Piše prozu, pozorišne, radio i televizijske drame. Član je uredništva „Književnih novina” od 1968. do 1969. godine i saradnik u časopisima „Stvaranje”, „Književnost”, „Savremenik” i „Književna reč”, kao i u brojnim novinama i dnevnim listovima. Za drugi roman, „Hodočašće Arsenija Njegovana” (1970), dobija prestižnu Ninovu nagradu za roman godine. Nakon odluke da se sa porodicom privremeno preseli u London 1970. vlasti mu bez obrazloženja oduzimaju pasoš. Posle godinu dana uspeo je da se pridruži porodici u Londonu, ali za jugoslovenske vlasti postaje persona non grata. Kratki roman „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana” objavljen je u izdanju „Slova ljubve“ iz Beograda tek 1975. godine (iako je napisan znatno ranije, ali Pekić nije uspeo da pronađe izdavača koji bi se usudio da objavljuje njegova književna dela). Rukopis sotije „Kako upokojiti vampira” izabran je na anonimnom književnom konkursu Udruženih izdavača i štampan 1977. godine. Sledi kratak roman „Odbrana i poslednji dani” (1977). Njegovo kapitalno delo, saga-fantazmagorija „Zlatno runo”, objavljuje se u sedam tomova (1978–1986), za koje Pekić 1987. godine dobija „Njegoševu nagradu“. Prema mišljenju žirija Televizije Srbije, ovaj roman je ušao u izbor deset najboljih romana napisanih na srpskom jeziku od 1982. do 1992. godine. Žanr-romanom „Besnilo” (1983), svojevrsnom apokaliptičkom vizijom sveta u kojem živimo, Pekić je odstupio iz istorijske tematike „Zlatnog runa” i napisao delo sa elementima trilera. Taj roman, zahvaljujući svojoj tematskoj provokativnosti, postao je bestseler i doživeo veliki broj izdanja. Po mišljenu čitalaca, „Besnilo” je, pored „Godina koje su pojeli skakavci”, ušlo u selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnosti objavljenih od 1982. do 1992. godine. U sledećem, antropološkom romanu 1999, objavljenom 1984, za koji 1985. godine dobija nagradu za naučnu fantastiku, Pekić ostaje na tragu te uzbudljive fantastične utopije. Krajem 1984. godine, u izdanju „Partizanske knjige“ iz Beograda, izašla su Pekićeva „Odabrana dela” u 12 knjiga, za koja je dobio „Nagradu Udruženja književnika Srbije“. Časopis „Književnost” dodeljuje mu 1986. godine, povodom četrdesetogodišnjice izlaženja časopisa, specijalnu „Povelju“. „Nolit“ objavljuje zbirku gotskih priča „Novi Jerusalim” 1988. godine. Za roman-epos „Atlantida” (1988) dobija „Goranovu nagradu“. Autobiografsko- memoarska proza „Godine koje su pojeli skakavci” (prvi tom) proglašena je za najbolju knjigu u 1987. godini i za kratko vreme doživela tri izdanja. Drugi tom pod istim naslovom dobija 1989. godine nagradu „Miloš Crnjanski“ za memoarsku prozu. Iste godine „Srpska književna zadruga“ objavljuje njegovu fantazmagoriju „Argonautika”. Povelju „Majska rukovanja“ za izuzetne stvaralačke rezultate na polju književnosti i kulture dobija 1990. od Doma omladine „Budo Tomović“ iz Podgorice. „Pisma iz tuđine” (1987), „Nova pisma iz tuđine” (1989, nagrada Sent-Andreje „Jakov Ignjatović“ u Budimpešti 1990. godine) i „Poslednja pisma iz tuđine” (1991, godišnja nagrada Grafičkog ateljea „Dereta“ za najuspešnije izdanje te godine) spadaju u Pekićev publicistički stvaralački domen. Esejistička proza „Sentimentalna povest britanskog carstva” objavljena je posthumno 1992. godine i za nju je 1993. dobio Počasnu nagradu BIGZ-a. Borislav Pekić je autor i oko trideset dramskih dela za pozorište, radio i televiziju, emitovanih i igranih na našim i stranim radio i televizijskim stanicama i pozorišnim scenama. Pozorišni komad „Korešpodencija” beleži 300 izvođenja za 24 godine na repertoaru Ateljea 212. Između ostalih dramskih dela izvođena su „Generali ili srodstvo po oružju” (1972, nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu), 189. stepenik (1982, Prva nagrada Radio Zagreba), a povodom „Dana Radio televizije Beograd“ godine 1987. dodeljena mu je diploma za osvojenu prvu nagradu na konkursu u kategoriji radiodramskih emisija. Drami „Kako zabavljati gospodina Martina” dodeljena je prva nagrada na festivalima u Ohridu i Varni (1990). Sledi godišnja nagrada pozorišta u Kruševcu „Kneginja Milica“ (1991) i iste godine plaketa „Pečat“ Narodnog pozorišta u Beogradu za specijalne zasluge. Dela su mu prevođena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski, grčki, švedski i ukrajinski. Godine 1990. postaje jedan od osnivača Demokratske stranke, potpredsednik i član Glavnog odbora. Učestvuje u uređivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista „Demokratija”, glasila Demokratske stranke i prvog demokratskog glasa Srbije. Pekić je bio dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, član Krunskog saveta, potpredsednik Srpskog PEN-centra, član Engleskog PEN-centra, honorarni komentator srpskohrvatske sekcije BBC-ja. Bio je član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja filmskih umetnika i član Udruženja dramskih umetnika Srbije. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević posthumno ga je odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena. Septembra 1997. dodeljena mu je Počasna plaketa „Jugoslovenskog festivala Mojkovačke filmske jeseni“ povodom 50. godišnjice jugoslovenskog igranog filma. Borislav Pekić je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. Posle njegove smrti u Beogradu je osnovan Fond „Borislav Pekić“, čiji su osnivači Srpski PEN-centar, Srpska akademija nauka i umetnosti, Ministarstvo kulture, Branko Dragaš, Udruženje književnika Srbije i Ljiljana Pekić, koja je i direktor Fonda. Cilj Fonda je promocija i publikovanje Pekićevih dela, staranje o piščevoj zaostavštini kao i projekti „Borislav Pekić našoj deci“ i godišnja dodela nagrade „Borislav Pekić“ za književna dela u nastajanju. Fond redovno objavljuje i publikaciju „Anali Borislava Pekića”. Pisci koji su dobili nagradu Fonda „Borislav Pekić“ za nova dela vremenom su postali afirmisani stvaraoci savremene srpske književnosti. U „Analima Borislava Pekića” svake godine se štampaju kritike i studije o raznim aspektima Pekićevog stvaranja, kao i odlomci iz romana nagrađenih pisaca i iscrpna Pekićeva bibliografija, koja se svake godine ažurira. Nakon piščeve smrti brigu o publikovanju njegovih rukopisa, kako objavljenih tako i onih iz zaostavštine, kao i sajt http://www.borislavpekic.com, preuzele su njegova supruga Ljiljana Pekić i ćerka Aleksandra Pekić. MG110 (L)

Branko Kitanović Čovek koje uzdrmao treći rajhTvrdi povez Бранко Китановић (Урошевац, 18. септембар 1935 — Београд, 17. децембар 2011) био је српски и југословенски књижевник, публициста, преводилац и новинар.БиографијаРођен је 18. септембра 1935. године у Урошевцу где је у то време службовао његов отац. Одрастао је у комунистички оријентисаној породици и одмалена је васпитаван у духу социјализма. Као дете готово цео ток Другог светског рата провео је у збегу са југословенским партизанима. Његови родитељи и готово читава родбина учествовали су у Народноослободилачком рату Југославије и социјалистичкој револуцији Југославије. Иако дете и сам Бранко је дао допринос у борби за ослобађање Југославије од фашистичког окупатора. Слушајући Радио Москву у штабовима партизанских одреда, касније је елоквентно и детаљно препричавао борцима и симпатизерима НОБ-а напредовање јединца совјетске Црвене армије у сукобу са нацистичком Немачком. Управо у то време, Бранко је развио велику љубав према Совјетском Савезу коју није напустио до последњег дана свог живота. Након завршетка рата Бранко завршава основну и средњу школу, сели се са породицом у Београд у коме уписује Правни факултет Универзитета у Београду.Као студент, у време док је био потпредседник Савеза студената Југославије, 1956. године ухапшен је са групом својих колега у Београду јер су организовали одласке у Дом Совјетске културе. Наводни злочин који су они починили био је гледање совјетских играних и документарних филмова који су се тамо приказивали. Због тога је провео у затвору месец дана.Током 1963. године Бранко Китановић са групом истакнутих писаца међу којима су били и Десанка Максимовић, Бранко Ћопић и Михаило Лалић, планира да оснује недељни лист Глас Епохе који би ширио реалистички приступ у књижевности. Међутим, уплашен да је реч о „ совјетској пропаганди“ режим организује напад на осниваче листа које Ђуро Пуцар у штампи означава као „ ждановљевце“ . Убрзо после тога, Бранко 1964. године добија позив за војску, иако у њу по закону као дете учесник рата није треба да иде. Последњег дана војске хапси га војна полиција под наводном оптужбом за „ непријатељску пропаганду“ . На процесу као пријатељ Совјетског Савеза бива осуђен на три и по године затвора. Током периода СФР Југославије Бранко Китановић постаје истакнути писац и преводилац. Написао је бројне књиге везане за историју Другог светског рата а писао је и историјске романе и научна дела.Важи као аутор који је објавио највише фељтона у СФР Југославији. Био је члан Удружења књижевника Југославије и Савеза преводилаца. Поред тога што је писао књиге радио је и као публициста и преводилац. Са супругом Татјаном је добио кћерку Валентину.Његова књига „ Човек који је уздрмао Трећи рајх“ у СФР Југославији доживела је неколико издања, по њој је у Чехословачкој снимљен филм, а књига је издата и у СССР-у под насловом „ Човек који није познавао страх“ .Бранко Китановић са групом истомишљењика 30. јуна 1990. године у Клубу инжењера и техничара у Београду основао Нови комунистички покрет Југославије, који касније мења име у Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ). На оснивачком конгресу је био изабран за генералног секретара и ту функцију је обављао 21 годину све до своје смрти. [2]Носилац је више домаћих и страних признања. Одликован је руским Орденом Лењина, Орденом Стаљина и низом других. Био је члан редакције часописа „ Марксизам и савременост“ који излази у Украјини.Умро је у Београду 17. децембра 2011. године.3/18

Branko Kitanović Čovek koje uzdrmao treći rajhTvrdi povez sa zaštitnim omotomБранко Китановић (Урошевац, 18. септембар 1935 — Београд, 17. децембар 2011) био је српски и југословенски књижевник, публициста, преводилац и новинар.БиографијаРођен је 18. септембра 1935. године у Урошевцу где је у то време службовао његов отац. Одрастао је у комунистички оријентисаној породици и одмалена је васпитаван у духу социјализма. Као дете готово цео ток Другог светског рата провео је у збегу са југословенским партизанима. Његови родитељи и готово читава родбина учествовали су у Народноослободилачком рату Југославије и социјалистичкој револуцији Југославије. Иако дете и сам Бранко је дао допринос у борби за ослобађање Југославије од фашистичког окупатора. Слушајући Радио Москву у штабовима партизанских одреда, касније је елоквентно и детаљно препричавао борцима и симпатизерима НОБ-а напредовање јединца совјетске Црвене армије у сукобу са нацистичком Немачком. Управо у то време, Бранко је развио велику љубав према Совјетском Савезу коју није напустио до последњег дана свог живота. Након завршетка рата Бранко завршава основну и средњу школу, сели се са породицом у Београд у коме уписује Правни факултет Универзитета у Београду.Као студент, у време док је био потпредседник Савеза студената Југославије, 1956. године ухапшен је са групом својих колега у Београду јер су организовали одласке у Дом Совјетске културе. Наводни злочин који су они починили био је гледање совјетских играних и документарних филмова који су се тамо приказивали. Због тога је провео у затвору месец дана.Током 1963. године Бранко Китановић са групом истакнутих писаца међу којима су били и Десанка Максимовић, Бранко Ћопић и Михаило Лалић, планира да оснује недељни лист Глас Епохе који би ширио реалистички приступ у књижевности. Међутим, уплашен да је реч о „ совјетској пропаганди“ режим организује напад на осниваче листа које Ђуро Пуцар у штампи означава као „ ждановљевце“ . Убрзо после тога, Бранко 1964. године добија позив за војску, иако у њу по закону као дете учесник рата није треба да иде. Последњег дана војске хапси га војна полиција под наводном оптужбом за „ непријатељску пропаганду“ . На процесу као пријатељ Совјетског Савеза бива осуђен на три и по године затвора. Током периода СФР Југославије Бранко Китановић постаје истакнути писац и преводилац. Написао је бројне књиге везане за историју Другог светског рата а писао је и историјске романе и научна дела.Важи као аутор који је објавио највише фељтона у СФР Југославији. Био је члан Удружења књижевника Југославије и Савеза преводилаца. Поред тога што је писао књиге радио је и као публициста и преводилац. Са супругом Татјаном је добио кћерку Валентину.Његова књига „ Човек који је уздрмао Трећи рајх“ у СФР Југославији доживела је неколико издања, по њој је у Чехословачкој снимљен филм, а књига је издата и у СССР-у под насловом „ Човек који није познавао страх“ .Бранко Китановић са групом истомишљењика 30. јуна 1990. године у Клубу инжењера и техничара у Београду основао Нови комунистички покрет Југославије, који касније мења име у Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ). На оснивачком конгресу је био изабран за генералног секретара и ту функцију је обављао 21 годину све до своје смрти. [2]Носилац је више домаћих и страних признања. Одликован је руским Орденом Лењина, Орденом Стаљина и низом других. Био је члан редакције часописа „ Марксизам и савременост“ који излази у Украјини.Умро је у Београду 17. децембра 2011. године.3/17

Branko Kitanović Čovek koje uzdrmao treći rajhTvrdi povezБранко Китановић (Урошевац, 18. септембар 1935 — Београд, 17. децембар 2011) био је српски и југословенски књижевник, публициста, преводилац и новинар.БиографијаРођен је 18. септембра 1935. године у Урошевцу где је у то време службовао његов отац. Одрастао је у комунистички оријентисаној породици и одмалена је васпитаван у духу социјализма. Као дете готово цео ток Другог светског рата провео је у збегу са југословенским партизанима. Његови родитељи и готово читава родбина учествовали су у Народноослободилачком рату Југославије и социјалистичкој револуцији Југославије. Иако дете и сам Бранко је дао допринос у борби за ослобађање Југославије од фашистичког окупатора. Слушајући Радио Москву у штабовима партизанских одреда, касније је елоквентно и детаљно препричавао борцима и симпатизерима НОБ-а напредовање јединца совјетске Црвене армије у сукобу са нацистичком Немачком. Управо у то време, Бранко је развио велику љубав према Совјетском Савезу коју није напустио до последњег дана свог живота. Након завршетка рата Бранко завршава основну и средњу школу, сели се са породицом у Београд у коме уписује Правни факултет Универзитета у Београду.Као студент, у време док је био потпредседник Савеза студената Југославије, 1956. године ухапшен је са групом својих колега у Београду јер су организовали одласке у Дом Совјетске културе. Наводни злочин који су они починили био је гледање совјетских играних и документарних филмова који су се тамо приказивали. Због тога је провео у затвору месец дана.Током 1963. године Бранко Китановић са групом истакнутих писаца међу којима су били и Десанка Максимовић, Бранко Ћопић и Михаило Лалић, планира да оснује недељни лист Глас Епохе који би ширио реалистички приступ у књижевности. Међутим, уплашен да је реч о „ совјетској пропаганди“ режим организује напад на осниваче листа које Ђуро Пуцар у штампи означава као „ ждановљевце“ . Убрзо после тога, Бранко 1964. године добија позив за војску, иако у њу по закону као дете учесник рата није треба да иде. Последњег дана војске хапси га војна полиција под наводном оптужбом за „ непријатељску пропаганду“ . На процесу као пријатељ Совјетског Савеза бива осуђен на три и по године затвора. Током периода СФР Југославије Бранко Китановић постаје истакнути писац и преводилац. Написао је бројне књиге везане за историју Другог светског рата а писао је и историјске романе и научна дела.Важи као аутор који је објавио највише фељтона у СФР Југославији. Био је члан Удружења књижевника Југославије и Савеза преводилаца. Поред тога што је писао књиге радио је и као публициста и преводилац. Са супругом Татјаном је добио кћерку Валентину.Његова књига „ Човек који је уздрмао Трећи рајх“ у СФР Југославији доживела је неколико издања, по њој је у Чехословачкој снимљен филм, а књига је издата и у СССР-у под насловом „ Човек који није познавао страх“ .Бранко Китановић са групом истомишљењика 30. јуна 1990. године у Клубу инжењера и техничара у Београду основао Нови комунистички покрет Југославије, који касније мења име у Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ). На оснивачком конгресу је био изабран за генералног секретара и ту функцију је обављао 21 годину све до своје смрти. [2]Носилац је више домаћих и страних признања. Одликован је руским Орденом Лењина, Орденом Стаљина и низом других. Био је члан редакције часописа „ Марксизам и савременост“ који излази у Украјини.Умро је у Београду 17. децембра 2011. године.3/21

Psiho-triler. Još jedna uzbudljiva krimi priča koja će vas ostaviti bez daha. Znam da je to što radim pogrešno. Ali jednostavno ne mogu da se zaustavim. Možda to prirodno ide uz periku i odoru, ta sposobnost za beskrajno muljanje koje prolazi kod optuženih, ali neslavno propada čim ga primenim na bilo kome van sveta krivičnog prava. Alison ima sve u životu. Privrženog muža, ljupku ćerku i karijeru u usponu – upravo joj je dodeljen prvi slučaj ubistva. Ali „ sve“ nikad nije onako kako izgleda… Samo još jedno veče. I onda prestajem… Alison previše pije. Zapostavlja porodicu. I u vezi je s kolegom čija je sklonost ka pomeranju granica možda više nego što je ona u stanju da podnese. Ja sam to uradila. Ja sam ga ubila. Treba da trunem u zatvoru. Alisonina klijentkinja ne poriče da je izbola svog muža – želi da prizna krivicu. Ipak, nešto se u njenoj priči upadljivo ne uklapa. Spasavanje te žene možda je Alisonin prvi korak ka spasavanju sebe. Posmatram te. Znam šta radiš. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga

Autori: Dr Marijan Jošt, Dr Tomas Koks Povez: broširan Br. strana: 186 Format: 13,5 x 20 Transnacionalne kompanije preuzimaju sve resurse uzgoja hrane na zemlji i nekritički primenjuju genetsku manipulaciju sa isključivim ciljem da povećaju profit kompanija. Tako proizvedena hrana je dokazano štetna po ljudsko zdravlje. Šta raditi i kako se organizovati protiv ove savremene pošasti saznajte iz ove dragocene knjige.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nastavak omiljenog romana Roddyja Doylea Zvijezda zvana Henry - zabavna vreva diljem Amerike 1920-ih Pogledajte novi roman Roddyja Doylea, Smile, koji izlazi u listopadu 2017 Bježeći od irskih republikanskih plaćenika za koje je počinio ubojstva i haos, Henry Smart ostavio je svoju ženu i kćerkicu u Dublinu i krenuo je započeti novi život. Kad je sletio u Ameriku, bila je 1924. godina, a New York je središte svemira. Henry se okreće hawkingu jeftine hrane na Lower East Sideu, samo kako bi privukao pozornost mafijaša koji vode okrug. U Chicagu, Henry pronalazi živu noviju Ameriku s divljom, sretnom glazbom koju svira čovjek s trubom i krvavim usnama po imenu Louis Armstrong. Ali u gradu koji također posjeduje mafija, Armstrong je zatvorenik svoje boje kože. Potreban mu je muškarac - bijelac - a čovjek kojeg je odabrao je Henry Smart. Roddy Doyle (Rodi Dojl, na irskom: Ruaidhrí Ó Dúill, rođen 8.5.1958. u Dablinu) je irski pisac, poznat po svojim romanima, dramama i scenarijima. Dobitnik je nagrade Booker 1993. godine. Doyle je rođen u Dablinu, gde je i diplomirao, a sada živi u Killineyu. Pre nego što je počeo da se bavi pisanjem kao profesijom 1993. godine, radio je kao nastavnik engleskog jezika i geografije. Započeo je centar kreativnog pisanja „Fighting Word“ 2009. godine u Dablinu. Ovaj centar je otvoren za polaznike svih uzrasta i potpuno je besplatan.

Plastic Ivan Jovanović Kategorije: Trileri / Domaći autori / Edicija Meridijan Format: 13x20 cm Broj strana: 216 strana O knjizi Serija eksplozija u poznatim lokalima i diskotekama u tranzicionom Beogradu nosi sve više žrtava. Mediji su puni nagađanja o vinovnicima. U isto vreme, glavni junak romana Nikola, mladi menadžer jednog velikog stranog investicionog fonda, priveden je u policijsku stanicu zbog bezazlenog izgreda. On pozorniku, svom čuvaru u pritvoru iznosi tvrdnje o vinovnicima serije eksplozija koje odudaraju od glavne medijske verzije. Da li napadi na beogradske noćne klubove ipak imaju političku pozadinu, kako pretpostavljaju štampa i televizija, ili ličnu, nastalu ogromnim razočaranjem jednog mladog poslovnog čoveka u ljubav? Uz ove dve postoji i treća „mogućnost“, koja unosi posebne obrte u ovaj do poslednje reči uzbudljivi roman... „Neobično je da u našoj javnosti, neizlečivo zavisnoj od glasina, nije procurela priča o tome kako je Frederik Begbede prilikom svojih čestih poseta Beogradu ostavio iza neprijateljskih linija jednog svog agenta-spavača sa zadatkom da u kritičnom trenutku napiše roman koji će u sebi spojiti triler, društvenu kritiku i opis naličja svega onoga što smo hteli a nismo želeli od tranzicije.“ Dimitrije Vojnov „Uzbudljiva priča o generaciji koja je izgubila sve iluzije.“ Goran Gocić „Roman o savremenom svetu nasilja i cinizma u kome se žestoko prepliću stvarnost i fikcija i junaku koji žestoko, bez kompromisa, do poslednjeg daha, traga za smislom vlastitog života.“ Predrag Dragosavac, Radio Beograd 202 Knjiga u PERFEKTNOM stanju k

O knjizi: Istina, samo istina, ništa osim istine. Fascinantno suočavanje sa temom krivice. Ugledan, prijatan gospodin, doktor medicine, nakon četrdeset godina braka ubije svoju ženu sekirom. Iseče je na komade, a onda o tome obavesti policiju. Njegovo priznanje neobično je koliko i kazna koju za to dobije… Čovek opljačka banku i, koliko god neverovatno zvučalo: ima za to dobre razloge. I nasuprot svemu što bi se moglo očekivati, sud mu spase i telo i dušu… Mlada žena ubila je brata. Iz ljubavi… Neverovatne priče, a ipak sve su istinite! U svom prvencu koji oduzima dah, zbirci od jedanaest priča pod naslovom Zločini, koji je odmah preveden na više od dvadeset jezika, advokat Ferdinand fon Širah opisuje najzanimljivije slučajeve iz svoje sudske prakse. Te priče, međutim, prevazilaze ispovest jednog advokata ili sudske hronike, već predstavljaju vrhunski prozni iskorak majstora kratke priče. Fon Širah svedeno, često tek u odlomcima, štedljivo i nenametljivo, iznosi čudesne povesti svojih junaka, koji su se suočili sa sopstvenim zločinom i kaznom, sa prestupom, krivicom i zakonom. „Ferdinand fon Širah piše tako sigurno, jasno i jednostavno, kao da nikada nije radio ništa drugo... On je veliki pripovedač jer se oslanja na stvarne ljude i njihove sudbine... Prava kratka filmska forma na papiru.“ Der Spiegel „Predivno! Osvaja već prvom stranicom, napisano bez ijednog pogrešnog tona.“ Frankfurter Algemeine am Sontag „Svaka priča u ovoj knjizi dokazuje da stvarnost može da bude mnogo neobičnija od bujne mašte najboljih pisaca krimića.“ Der Standard

Slobodan Džunić Anđelište Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Slobodan Džunić (Temska, kod Pirota, 28. novembar 1921 — Beograd, 13. novembar 1998) bio je srpski pripovedač, romansijer i pesnik.[1] Biografija Osnovnu školu završio je u Temskoj, gimnaziju u Pirotu, a Pravni fakultet u Beogradu.[1] Najveći deo svog radnog veka proveo je u Radio Beogradu[2] kao novinar i urednik Literarne redakcije, a zatim kao urednik za istoriografiju. Umro je novembra 1998. godine ne dočekavši izlazak iz štampe svog najobimnijeg romana Vetrovi Stare planine. Slobodan Džunić u svojim proznim delima koristi pirotski govor i bavi se čovekom staroplaninskog kraja, njegovom mitologijom i religijom. Njegov brat od strica bio je Desimir Tošić, istaknuti član Demokratske stranke u međuratnom periodu. Knjige pripovedaka Zrna, Novo pokolenje, Beograd, 1951. Njiva u Rudinju, Narodna knjiga, Beograd, 1956. Gladi, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Iza sunčeve strane, Prosveta, Beograd 1975. Pod kišnom zvezdom, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Kusidol, Vuk Karadžić, Beograd, 1983. Svitac u svemiru, M inerva, Subotica, 1985. Anđelište, SKZ, Beograd, 1992. Kodema, KZ `Bora Stanković`, Vranje, 2006. Izabrane pripovetke Izabrane pripovetke, SKZ, 1986. Ispod mrtvačkog mosta, Prosveta, Niš, 1996. Romani Vinograd Gospodnji, Minerva, Subotica/Beograd, 1957. Pagani, Prosveta, 1964. Kurjak, samostalno izdanje, Beograd, 1971. Meana pored druma, SKZ, Beograd, 1974. Medovina, Gradina, Niš, 1979. Obrok, Narodna knjiga, Beograd, 1982. Vasilijana, SKZ, Beograd, 1990. Čarobni kamen, SKZ, Beograd, 1994. Vetrovi Stare planine, Prosveta, Niš, 1998, 2004. Poezija Slapovi, autorsko izdanje, Beograd, 1972. Divlja ruža (lirska proza), BIGZ, Beograd, 1973.

Slobodan Džunić AnđelišteTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaSlobodan Džunić (Temska, kod Pirota, 28. novembar 1921 — Beograd, 13. novembar 1998) bio je srpski pripovedač, romansijer i pesnik. [1]BiografijaOsnovnu školu završio je u Temskoj, gimnaziju u Pirotu, a Pravni fakultet u Beogradu. [1] Najveći deo svog radnog veka proveo je u Radio Beogradu[2] kao novinar i urednik Literarne redakcije, a zatim kao urednik za istoriografiju. Umro je novembra 1998. godine ne dočekavši izlazak iz štampe svog najobimnijeg romana Vetrovi Stare planine. Slobodan Džunić u svojim proznim delima koristi pirotski govor i bavi se čovekom staroplaninskog kraja, njegovom mitologijom i religijom. Njegov brat od strica bio je Desimir Tošić, istaknuti član Demokratske stranke u međuratnom periodu.Knjige pripovedakaZrna, Novo pokolenje, Beograd, 1951.Njiva u Rudinju, Narodna knjiga, Beograd, 1956.Gladi, Minerva, Subotica/Beograd, 1957.Iza sunčeve strane, Prosveta, Beograd 1975.Pod kišnom zvezdom, Slovo ljubve, Beograd, 1979.Kusidol, Vuk Karadžić, Beograd, 1983.Svitac u svemiru, M inerva, Subotica, 1985.Anđelište, SKZ, Beograd, 1992.Kodema, KZ `Bora Stanković`, Vranje, 2006.Izabrane pripovetkeIzabrane pripovetke, SKZ, 1986.Ispod mrtvačkog mosta, Prosveta, Niš, 1996.RomaniVinograd Gospodnji, Minerva, Subotica/Beograd, 1957.Pagani, Prosveta, 1964.Kurjak, samostalno izdanje, Beograd, 1971.Meana pored druma, SKZ, Beograd, 1974.Medovina, Gradina, Niš, 1979.Obrok, Narodna knjiga, Beograd, 1982.Vasilijana, SKZ, Beograd, 1990.Čarobni kamen, SKZ, Beograd, 1994.Vetrovi Stare planine, Prosveta, Niš, 1998, 2004.PoezijaSlapovi, autorsko izdanje, Beograd, 1972.Divlja ruža (lirska proza), BIGZ, Beograd, 1973.3/31