Izdavač: Narodna knjiga - Alfa, Beograd Antologija svetske književnosti, knjiga 151 Prevod: Zoran S. Cvetković Povez: tvrd Broj strana: 427 Pečatirana, hrbat malo zakošen, vrlo dobro očuvana. Ovo delo bukvalno je očekivao čitav svet. Naime, Gras, najveći živi književnik nemačkog govornog područja, do sada uvek „dežurna savest nacije“ i „moralna institucija“ posleratne Nemačke, otkrio je da je poslednje godine Drugog svetskog rata proveo kao tenkista zgolaglasne 10. SS-pancir divizije „Frundsberg“. Najavljujući autobiografiju, pod naslovom „Ljušteći luk“, Gras je porekao do sada važeću verziju svoje mladosti, prema kojoj je, od trenutka kad je kao pripadnik Hitlerjugenda i volonter Radne službe rajha (RAD) mobilisan 1944, pa do zarobljavanja, radio za protivvazdušnu odbranu u svom rodnom Dancigu - Gdanjsku. Sam Gras priznao je da se odlučio da ispriča istinu o svojoj mladosti iz jednostavnog razloga: prošlost ga je suviše pritiskala. Čitaoci dela Ljušteći luk susrešće se sa licem Gintera - dečaka, koji odrasta u vreme dok Drugi svetski rat traje. Njegova majka drži prodavnicu u kojoj svi kupuju na odloženo plaćanje i nikada ne donose novac, te dečak, svakog petka, posećuje porodice koje duguju i pokušava da ih ubedi da vrate dug njegovoj majci. Od procenta vraćenog novca, on dobija džeparac. U delu „Ljušteći luk“, Gras ponovo putuje na mesta svog detinjstva. (K-125)

Laguna Broj strana: 376 Godina izdanja: 2021 KAO NOVO Autor bestselera Pisareva kći i Čitač leševa.Sredinom XIX veka London je uzavreo industrijski grad. Njegovim tesnim ulicama, vođen mračnom željom za osvetom, luta lovac na glave Rik Hanter, Onaj ko da više imaće njegovu brzu i sigurnu uslugu.Nakon što bude izbegao smrtonosnu zasedu, neobičan trag odvešće ga do cvećare egzotičnog naziva Strast Istoka i Dafni Lavrej. Ona poznaje jezik cveća, veštinu koja joj donosi naklonost moćnih i bogatih, onih koji imaju ekstravagantne prohteve i želju da svoje skrivene strasti saopštavaju tajnim jezikom.Rik će ubrzo otkriti da je ono što je izgledalo kao požudna zabava zapravo sofisticiran sistem razmene poruka između ljudi skrivenih namera: ambicioznog Gustava Grunera, nemačkog konzula; lorda Bredburija, bogatog filantropa; Dafni Lavrej, lepe, zagonetne plemkinje koja je u neobičnom, formalnom braku; i brutalnog Karuma Dasvanija poreklom iz britanskih kolonija.U gradu koji je preokupiran otvaranjem prve Velike svetske izložbe počinje đavolska zavera. Ukoliko Rik ne sazna tajne koje se prenose jezikom cveća, moćna Britanska imperija pašće na kolena.„Vrt zagonetki je pripovedački i emotivni rolerkoster iz pera Antonija Garida neprikosnovenog majstora istorijskih avantura.“ – El rincón de Javier„Briljantno! Garido vam u potpunosti zaokupi pažnju. Prevazišao je i velikog Karlosa Ruisa Safona.“ – De lector a lector„Fantastičan triler koji se cita sa žarom.“ – Radio 3

Autor:: Jurij Gagarin Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 21. oktobar 2020. Broj strana: 280 NOVO U CELOFANU Zapisi prvog čoveka u svemiru Prvi put na srpskom jeziku Životno iskustvo pokazuje da svemir neće osvajati nikavi „supermeni“, već najobičniji ljudi. Uostalom, graditelji sovjetskih svemirskih letilica, kao i moji drugovi kosmonauti, svi oni su obični ljudi, predstavnici naše radničke klase, naše inteligencije. Pre samo nekoliko godina ja sam radio kao livac, a sada sam postao Pilot-kosmonaut. Pogledajte me: zar vam ja ličim na „natčoveka“? Legendarno поехали, što na ruskom znači idemo, bila je poslednja reč koju je Jurij Gagarin izgovorio pre nego što se 12. aprila 1961. u letilici Vostok otisnuo u svemir. Čitav svet je ostao bez daha kad je dvadesetsedmogodišnji sin jednog stolara izvršio podvig koji niko pre njega nije uspeo da ostvari. U autobiografiji Put do zvezda Gagarin piše o detinjstvu provedenom pod nacističkom okupacijom, o školovanju za livca a kasnije i vojnog pilota, o ljubavi prema domovini i posvećenosti tadašnjoj Komunističkoj partiji i, konačno, o pripremama i prvom letu čoveka u svemir. „Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom najpre bojažljivo dospeti van atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema.“ Konstantin Ciolkovski

Veronik Masiježak Ne čekaj da oluje prođu i nauči da plešeš na kiši Roman koji će vam pomoći da donesete važne odluke u životu.“ Les Avis de Testing-Girl Ema vodi jutarnji program na regionalnoj radio-stanici i posao joj je sve u životu. Na papiru je samo novinarka, ali je neprimetno preuzela uredničku odgovornost. Nikada nije dobila toliko željeno priznanje niti povećanje plate. Nakon šest godina predanosti poslu Ema oseća da se njena strast gasi i razmišlja o svojoj profesionalnoj budućnosti. Tokom intervjua sa harizmatičnim piscem bestselera Ema će odlučiti da se pridruži njegovom projektu, onlajn-kursu koji pomaže korisnicima da preurede život. Potrebno je samo da sledi nekoliko jednostavnih koraka kako bi preispitala svoj život i prioritete. Postepeno Ema počinje da gradi samopouzdanje, upoznaje zanimljive ljude i gleda pozitivno na svet. Ali hoće li otkriti i šta zaista želi od života? „U knjizi ćete naći savete kako da se usudite, postojite i poštujete sebe.“ Mademoiselle Lit „Inspirativan i očaravajući roman o ličnom razvoju.“ Eden od Books „Roman za kišno popodne kad dopuštamo sebi da promislimo o svim izborima i odlukama. Sve preporuke koje Ema pronalazi u romanu možemo primeniti i u svakodnevnom životu.“ Vie en plus joli kao nova nečitana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Peter Haks (21. mart 1928 — 28. avgust 2003) je bio nemački dramaturg, pisac i esejista. Haks je rođen u Breslau (Vroclav), Donja Šlezija. Raseljen u Drugom svetskom ratu, Haks se nastanio u Minhenu 1947, gde se upoznao sa Tomasom Manom i Bertoltom Brehtom. Haks je zatim pratio Brehta u Istočni Berlin 1955. Međutim, do stalne saradnje između njega i Brehta nije došlo. Od 1960. Haks je radio kao dramaturg u Dojčes teatru (DT) u Berlinu. Kada je postavljanje njegove drame „Die Sorgen und die Macht“ (1962) izazvalo kritike zvaničnika, on je odustao od svoje pozicije dramaturga u DT-u i ponovo živeo kao slobodni [1] pisac. Njegov uspeh na svetskoj sceni – pre svega sa „Ein Gesprach im Hause Stein uber den abvesenden Herrn von Goethe“ (Rasprava u Štajnovom domu o odsutnom gospodinu Geteu) – doveo je do njegovog književnog prihvatanja u DDR-u i Zapadnoj Nemačkoj. Haks je bio komunista i podržavao je iseljenje pevača Volfa Birmana vlade Istočne Nemačke 1976. godine. Objavljena je njegova prepiska sa komunističkim istoričarem Kurtom Gosvajlerom. Osvojio je Deutscher Jugendliteraturpreis. Hakovi su umrli u Gros Mahnovu. Zajedno sa suprugom Haks je koristio pseudonim Saul O`Hara preko kojeg su mogli pisati i objavljivati bulevarske komedije (Riski brak).

Alan Bennett - The History Boys Faber & Faber, 2006 144 str. meki povez stanje: vrlo dobro (Faber Drama) An unruly bunch of bright, funny sixth-form boys in pursuit of sex, sport, and a place at university. A maverick English teacher at odds with the young and shrewd supply teacher. A headmaster obsessed with results; a history teacher who thinks he`s a fool. In Alan Bennett`s classic play, staff room rivalry and the anarchy of adolescence provoke insistent questions about history and how you teach it; about education and its purpose. The History Boys premiered at the National in May 2004. Alan Bennett is an English author and Tony Award-winning playwright. Bennett`s first stage play, Forty Years On, was produced in 1968. Many television, stage and radio plays followed, along with screenplays, short stories, novellas, a large body of non-fictional prose and broadcasting, and many appearances as an actor. Bennett`s lugubrious yet expressive voice (which still bears a slight Leeds accent) and the sharp humour and evident humanity of his writing have made his readings of his own work (especially his autobiographical writing) very popular. His readings of the Winnie the Pooh stories are also widely enjoyed. Fiction, Play, 0571224644

Irski romanopisac, dramski pisac i scenarist Džon Banvil rođen je 1945. godine u irskom gradiću Veksfordu, gde je stekao obrazovanje u Školi hrišćanske braće i na Koledžu Svetog Petra. Radio je za vazduhoplovnu kompaniju Aer Lingus i bio književni urednik Ajriš Tajmsa od 1988. do 1999. godine. Živi u Dablinu s Patrišom Kvin, nekadašnjom direktorkom Umetničkog saveta Irske, s kojom ima dve kćeri.Prvo delo, zbirku pripovedaka Long Lankin, objavio je 1970. godine, a zatim romane Nightspawn (1971) i Birchwood (1973). Prvi značajniji uspeh postigao je naučnom tetralogijom koju čine romani Dr Copernicus (1976), Kepler (1981), The Newton Letter: An Interlude(1982) i Mefisto(1986). Roman Dr Copernicus osvojio je Memorijalnu nagradu Džems Tajt Blek, a za roman Kepler, priču o nemačkom astronomu iz 16. veka Johanu Kepleru nagrađen je Gardijanovom nagradom. Sledi trilogija The Book of Evidence (1986), nagrađena nagradom Ginis Pit Avijejšn i kandidvana za bukerovu nagradu, Ghosts (1993) i Athena (1995). Ostala značajna Banvilova dela su: The Untouchable (1997), Eclipse (Pomračenje) (2000), Shroud (Pokrov) (2002), The Sea (More) (2005), roman nagrađen Bukerovom nagradom, The Infinities (2009) i Ancient Light (2012). Godine 2011. Banvil je dobio Nagradu Franc Kafka, a 2013. nagrade Ajriš PEN za značajan doprinos irskoj književnosti i Austrijsku nagradu za evropsku književnost. Piše i kriminalističke romane pod pseudonimom Bendžamin Blek.

Opis Najveći slučaj Aleksa Krosa i njegov najgori neprijatelj... Veliki Mozak se vratio željan osvete... Čuju se svadbena zvona Planovi za venčanje detektiva Aleksa Krosa i Bri moraju da pričekaju kad Aleksa pozovu na mesto savršeno izvedenog ubistva. Smaknuta su dva vašingtonska najkorumpiranija čoveka: prljavi kongresmen i nepošteni lobista. Neuhvatljivi snajperista se tu ne zaustavlja i nastavlja da ubija korumpirane političare, što pokreće bujicu teorija – je li strelac heroj ili zlikovac koji je prigrabio zakon u svoje ruke? Ubica se vraća Slučaj se razbuktava pa FBI određuje agenta Maksa Sigela da ga istraži. Dok se Aleks i Sigel bore oko nadležnosti, ubistva se i dalje ređaju. Svima je jasno da ih izvršava profesionalac koji zna pojedinosti o kretanju žrtava – a takve podatke može imati samo vašingtonski insajder. Uhvaćen u smrtonosnoj unakrsnoj vatri Usred svega toga Aleksu stiže telefonski poziv od njegovog najljućeg protivnika Kajla Krejga. Veliki Mozak je u Vašingtonu i neće se smiriti dok zauvek ne ukloni Krosa i njegovu porodicu. Uz supernapetu mešavinu akcije, obmane i iščekivanja Unakrsna vatra je najimpulsivniji i najuzbudljiviji roman Džejmsa Patersona o Aleksu Krosu. „Već dugo nisam čitao o tako jezivim prizorima ubistava... Visokooktansko štivo.“ Daily Express „Potpuno neverovatno... Priča je neumoljivo uzbudljiva.“ BBC Radio 5 Live Povez knjige : broširani Strana : 336 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Stylos, 2002. Prevod sa slovačkog Mihal Harpanj Odlično očuvana. Najpoznatiji i najprevođeniji roman vodećeg savremenog slovačkog pisca Pavela Vilikovskog „Poslednji konj Pompeja“ je uzbudljiva priča u kojoj se u prvom planu pokazuju dva velika iskustva 20. veka. Jedno je politička represija ideološkog društva, kakvo je ono u kojem je junak romanu potekao. Drugo je iskustvo emigracije koje mu ostaje kao poslednji izlaz. Osnovni prostor događanja u romanu je London, a osnovno vreme šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka. Iz tog prostora i vremena se pružaju narativni kraci prema drugim prostorima i vremenima, najviše prema Čehoslovačkoj od početka prošlog veka do vremena aktuelnog pripovedanja. Pavel Vilikovski (1941) jedan je od najvažnijih savremenih slovačkih pisaca. Studirao je slovački i engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Bratislavi. Radio je kao urednik u književnim časopisima i u izdavaštvu. Bavi se i prevođenjem sa engleskog i publicistikom. Objavio je knjige pripovedaka Sentimentalno vaspitanje u martu (1965), Eskalacija osećanja (1989), Surovi mašinovođa (1996) i Čarobni papagaj i preostali kič (2005), dve novele pod zajedničkim naslovom Konj na spratu, slepec u Vrabljina (1989), novelu Slovački Kazanova (1991), imaginarni dnevnik Silberputzen (2006), kao i romane: Prva rečenica sna (1983), Večno je zelen… (1989), Pešački događaj (1992), Poslednji konj Pompeja (2001), Vlastita biografija zla (2009) i Pas na putu (2010).

Edgar Alan Poe Geschichten des Grauens Ime Edgar Alan Po postalo je sinonim za priče o hororu i sablasnosti. Ni danas, dobrih 150 godina nakon što su napisane, ne može se pobeći od privlačenja ovih mračnih priča, a to je zato što Po zna kako da opiše strahove u mentalnim stanjima ljudi koji su potpuno nezavisni od vremena. Neka od njegovih poznatijih dela sada se pretvaraju u razrađene radio drame, uključujući: Jama i klatno, Crna mačka i Maska crvene smrti. Sve ove priče i mnoge druge klasike naći ćete u ovom ljupko ilustrovanom izdanju u mekom povezu. Ubica je primoran da otkrije svoj zločin zvukom kucanja srca, misteriozna figura izaziva pustoš među plemićima u vreme kuge, ožalošćeni ljubavnik se budi i zateče kako drži kutiju svojih voljenih krvlju umrljanih zuba , čovek je opsednut strahom da će biti živ zakopan – samo su neki od nezaboravnih likova i priča uključenih u ovu knjigu, koje ilustruju Poovu inventivnost i prirodni talenat kao pripovedača. Izuzetno popularan i za života i posle života snažan uticaj na generacije pisaca i filmskih stvaralaca do danas, Edgar Alan Po se i danas ubraja među najveće pisce kratkih priča svih vremena i smatra se jednim od pokretača žanrova detektiva, horora i naučne fantastike. odlično očuvana exlibris

O knjizi: Serija eksplozija u poznatim lokalima i diskotekama u tranzicionom Beogradu nosi sve više žrtava. Mediji su puni nagađanja o vinovnicima. U isto vreme, glavni junak romana Nikola, mladi menadžer jednog velikog stranog investicionog fonda, priveden je u policijsku stanicu zbog bezazlenog izgreda. On pozorniku, svom čuvaru u pritvoru iznosi tvrdnje o vinovnicima serije eksplozija koje odudaraju od glavne medijske verzije. Da li napadi na beogradske noćne klubove ipak imaju političku pozadinu, kako pretpostavljaju štampa i televizija, ili ličnu, nastalu ogromnim razočaranjem jednog mladog poslovnog čoveka u ljubav? Uz ove dve postoji i treća „mogućnost“, koja unosi posebne obrte u ovaj do poslednje reči uzbudljivi roman... „Neobično je da u našoj javnosti, neizlečivo zavisnoj od glasina, nije procurela priča o tome kako je Frederik Begbede prilikom svojih čestih poseta Beogradu ostavio iza neprijateljskih linija jednog svog agenta-spavača sa zadatkom da u kritičnom trenutku napiše roman koji će u sebi spojiti triler, društvenu kritiku i opis naličja svega onoga što smo hteli a nismo želeli od tranzicije.“ Dimitrije Vojnov „Uzbudljiva priča o generaciji koja je izgubila sve iluzije.“ Goran Gocić „Roman o savremenom svetu nasilja i cinizma u kome se žestoko prepliću stvarnost i fikcija i junaku koji žestoko, bez kompromisa, do poslednjeg daha, traga za smislom vlastitog života.“ Predrag Dragosavac, Radio Beograd 202

LAGUNA - 2009 - 586 STRANA, MEK POVEZ. Prva knjiga tetralogije Radž. „Blistavo delo.“ Guardian „Jedno od najznačajnijih proznih dela u posleratnoj literaturi… moćan književni doživljaj.“ The Times Indija 1942. Sve je u previranju. Drugi svetski rat je pokazao da Britanci nisu nepobedivi i lobi za samoupravljanje dobija brojne pristalice. U ovakvoj pozadini, Dafni Meners, mlada Engleskinja, brutalno je silovana u Bibigarskim vrtovima. Rasizam, brutalnost i mržnja koji su se obrušili na njenog mladog indijskog ljubavnika oslikavaju užasno nasilje koje je Dafni pretrpela i otkrivaju očajno stanje britansko-indijskih odnosa. Naprslina koja će Indiju, dragulj u kraljevskoj kruni, konačno izvući iz kolonijalne vlasti počinje da se širi. „Veliko delo, blistav spoj sjajne veštine, psiholoških opažanja i objektivnog izveštavanja… Retko su zvuci i mirisi i celokupna atmosfera tako slikovito dočarani.“ The New York Times „Zanosno i genijalno… Trijumf.“ The Evening Standard Pol Skot rođen je 1920. u severnom Londonu. Tokom Drugog svetskog rata bio je u vojsci Indije, posle čega je nekoliko godina radio u izdavaštvu i za književne agencije. Njegov prvi roman, Džoni-sahib, objavljen je 1952, a bilo ih je još dvanaest, od kojih je najpoznatija tetralogija Radž: Dragulj u kruni (1966), Dan sa škorpijom (1968), Kule tišine (1971) i Podela plena (1975). Njegov poslednji roman Iščekivanje (1977) osvojio je Bukerovu nagradu. Umro je 1978.

Luzergrad uživo - Nenad Barakovic Dugo čekani roman u kratkim pričama Nenada Barakovića, autora Besparačkih priča! Ovog puta u širem obimu, detaljnija, i svakako ne manje suluda, ispovest o Luzergradu i Luzegrađanima. Gospodin Baraković je ravničarska bejzbol palica. Njegov stil je furiozan, on zasigurno piše brže nego što govori i to jako godi. Nenadu ne treba ništa oduzimati a sam će nam dodati kada za to bude vremena. Pitko, čitko, a ni malo plitko….hvala. Dule Nedeljković Nenad Baraković je rođen 1991. godine u Novom Sadu, poznat muzičkoj andergraund sceni kao gitarista novosadskih pank rok bendova. Bavi se novinarstvom, publicistikom i muzikom. Njegovi raniji radovi su bili vezani za kolumne, recenzije, prikaze knjiga, koncerata i albuma koji su objavljivani na svim značajnijim sajtovima koji pokrivaju kulturu; Kultura 381, XXZ magazin, Dnevna doza lepog, Gledište, Remix Press, Rockomotiva, Dotkom. Nenadov prikaz knjige Sve bio je ritam od Azrinog bubnjara Borisa Leinera nalazi se u pomenutoj knjizi na srpskom izdanju. Takođe, bio je radnik Kulturnog centra u Beočinu, radio je medijski PR za više festivala i organizovao je više muzičkih događaja, književnih večeri, na kojima je kao novinar bio i gost. Trenutno živi i radi u Beočinu i svira u autorskom bendu TBK. kol 2+

O knjizi: Nemci ga znaju kao Sfingu, a za ostale on je Aleks Volf, biznismen iz Evrope. On u Kairo dolazi preko pustinje, naoružan radiom, smrtonosnim sečivom i primerkom knjige Rebeka, koji će mu poslužiti za šifru... Na stolu su visoki ulozi, jer je britanska vlast nad Kairom dovedena u pitanje.

O knjizi: Nemci ga znaju kao Sfingu, a za ostale on je Aleks Volf, biznismen iz Evrope. On u Kairo dolazi preko pustinje, naoružan radiom, smrtonosnim sečivom i primerkom knjige Rebeka, koji će mu poslužiti za šifru... Na stolu su visoki ulozi, jer je britanska vlast nad Kairom dovedena u pitanje.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Glavni junak romana „Lakonogi dan“ je pisac koji, u potrazi za razrešenjem porodične istorije i životnih sumnji, kao i nedoumica poteklih iz ljubavnog brodoloma koji je upravo preživeo, odlazi na dugačko putovanje po Evropi - od italijanskih obala do norveških luka i fjordova. Posle tog putovanja od zemlje do zemlje i od grada do grada, junak romana „Lakonogi dan“ vraća se u svoj rodni grad, gde ga čeka svet koji je ostavio i životne istine s kojima mora da izađe na kraj. Uzbudljivo i provokativno, zavodljivo i jezički i stilski perfektno pripovedanje. Jelena Lengold (1959)[1] srpska je pesnikinja, pripovedačica i romansijerka. Biografija Desetak godina radila je kao novinar i urednik u redakciji kulture Radio Beograda. Potom je do septembra 2011. radila kao projekt-koordinator Nansenskolen Humanističke akademije iz Lilehamera u Norveškoj, na predmetu konflikt menadžment. Piše pesme, priče i romane. Proza i poezija Jelene Lengold prevedeni su na engleski, italijanski, danski, francuski, bugarski, rumunski, makedonski, ukrajinski i češki jezik. Priče Jelene Lengold zastupljene su u više antologija savremene srpske književnosti objavljenih u Srbiji i svetu. Živi u Beogradu kao profesionalni pisac. Dela Knjige pesama Raspad botanike (1982) Vreteno (1984) Podneblje maka (1986) Prolazak anđela (1989) Sličice iz života kapelmajstora (1991) Bunar teških reči (2011) Izaberi jedno mesto (2016) Knjige priča Pokisli lavovi (1994) Lift (1999) Vašarski mađioničar (2008, 2009, 2012) Prestraši me (2009) U tri kod Kandinskog (2013) Raščarani svet (2016) Romani Baltimor (2003, 2011) Odustajanje (2018) Nagrade Za knjigu pesama Sličice iz života kapelmajstora dobila je nagradu „Đura jakšić”. Za knjigu pesama Bunar teških reči dobila je nagradu „Jefimijin vez”. Za knjigu priča Vašarski mađioničar dobila je Evropsku nagradu za književnost, nagradu „Žensko pero”, nagradu „Biljana Jovanović” i nagradu „Zlatni Hit Liber”. Za knjigu priča Raščarani svet dobila je „Andrićevu nagradu” za najbolju knjigu priča na srpskom jeziku u 2016. godini[2]

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[1] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut. Značajna dela Scientia sacra, duhovna baština drevnog čovečanstva (1988)[2] Patam I-III (1992–93) Karneval (1985) U određenom pogledu (1991) Naime (1991)

O knjizi: Autobiografija najubitačnijeg snajperiste u istoriji vojske SAD. „Ovo je zaveštanje jednog od najvećih američkih heroja.“ American Riflemen On je najubojiti američki snajperista svih vremena. Neprijatelji koje je gonio zvali su ga Đavo, a njegova sabraća iz SEAL-a Legenda… Od 1999. do 2009. SEAL specijalac Kris Kajl postigao je najviše snajperskih pogodaka u istoriji vojske SAD. Pentagon je zvanično potvrdio da je Kris postigao više od sto pedeset pogodaka (prethodni američki rekord bio je stotinu devet), ali nije hteo da potvrdi neverovatan ukupan broj za ovu knjigu. Irački pobunjenici toliko su ga se plašili da su mu ucenili glavu. Kris je stekao status legende među američkim ratnicima, koje je sa smrtonosnom preciznošću štitio s krovova i skrivenih položaja. Uzbudljiva i nezaboravna, Krisova izvanredna priča o neverovatnim iskustvima sa ratišta spada među najbolje ratne memoare svih vremena. „Iz grupe elitnih ratnika jedan čovek se izdigao iznad svih i pokazao kao jedinstven. Taj čovek je Kris Kajl. Maestralni snajperista, Kris je video i radio stvari o kojima će budući naraštaji pričati.“ Markus Latrel, bivši pripadnik SEAL-a „Kris Kajl je bio neverovatan, najslavniji ratni heroj našeg doba, pravi američki junak u svakom smislu te reči.“ D Magazine „Moja knjiga godine. Američki snajperista Krisa Kajla neverovatno je podroban opis borbi u Iraku – humana, hrabra priča koja se čita sa lakoćom.“ Patriša Kornvel za New York Times Book Review

O knjizi: Kad je suvereno vladao radio talasima Beograda, novinar Milan D. Špiček nije ni slutio da će, jednoga dana, to uzbudljivo vreme pretvoriti u svojevrsnu romanesknu formu i čitaocima ponuditi „Heklanje uz vetar“. Roman pred nama je originalan po dramaturškoj formi i po stilu pripovedanja. To je svojevrsni miks stvarnog i nestvarnog, a pisac zapravo ispisuje hroniku Bograda kojeg više nema, jer su beton, gvožđe i plastika pokrili onu posebnost i onaj neponovljivi gradski kolorit. U romanu simboličkog naslova teško je razlučiti šta je istiniti događaj, a šta rezultat piščeve mašte. U stvari, možda je u ovom slučaju najtačnija definicija da je roman zapravo izmišljena stvarnost. Milan D. Špiček je imao na umu da sačini autobiografsku priču, ali se stvar otela pa je napisao vrcavu hroniku o nama, prepunu stvarnih junaka ili je neke događaje samo vešto naznačio a nama ostavio da ih dalje tumačimo. U svakom slučaju „Heklanje uz vetar“ je kaporovski intonirana knjiga, iskrena, autentična, duhovita i pokatkad vrlo opora i gorka. I roman i autobiografija i svojevrsna balada o Beogradu. Mladim čitaocima ova pripovest će biti intrigantna knjiga o neobičnim ljudima i čudesnim događajima, a onima malo starijim nezaobilazni podsetnik o prolaznosti i košavi koja, ipak, ne briše sve tragove. Jer oni, ti tragovi po kaldrmi, uz vešto spisateljsko pero prerastu u celovitu priču koja ostaje kao dokument vremena. Milomir Kragović

O knjizi: Autobiografija najubitačnijeg snajperiste u istoriji vojske SAD. „Ovo je zaveštanje jednog od najvećih američkih heroja.“ American Riflemen On je najubojiti američki snajperista svih vremena. Neprijatelji koje je gonio zvali su ga Đavo, a njegova sabraća iz SEAL-a Legenda… Od 1999. do 2009. SEAL specijalac Kris Kajl postigao je najviše snajperskih pogodaka u istoriji vojske SAD. Pentagon je zvanično potvrdio da je Kris postigao više od sto pedeset pogodaka (prethodni američki rekord bio je stotinu devet), ali nije hteo da potvrdi neverovatan ukupan broj za ovu knjigu. Irački pobunjenici toliko su ga se plašili da su mu ucenili glavu. Kris je stekao status legende među američkim ratnicima, koje je sa smrtonosnom preciznošću štitio s krovova i skrivenih položaja. Uzbudljiva i nezaboravna, Krisova izvanredna priča o neverovatnim iskustvima sa ratišta spada među najbolje ratne memoare svih vremena. „Iz grupe elitnih ratnika jedan čovek se izdigao iznad svih i pokazao kao jedinstven. Taj čovek je Kris Kajl. Maestralni snajperista, Kris je video i radio stvari o kojima će budući naraštaji pričati.“ Markus Latrel, bivši pripadnik SEAL-a „Kris Kajl je bio neverovatan, najslavniji ratni heroj našeg doba, pravi američki junak u svakom smislu te reči.“ D Magazine „Moja knjiga godine. Američki snajperista Krisa Kajla neverovatno je podroban opis borbi u Iraku – humana, hrabra priča koja se čita sa lakoćom.“ Patriša Kornvel za New York Times Book Review

Knjiga je nova. ,,Dobitnik Nobelove nagrade. Mada deluje apsurdno, počeli smo da verujemo kako postoji određena veza između onog što nam se dogodilo i odvajanja Španije i Portugalije od Evrope, mora da ste čuli za to, Čula sam, ali u ovim krajevima nismo ništa primetili, ako pređemo preko ovih planina i spustimo se do obale, more je uvek isto, Bilo je na televiziji, Nemam televizor, Radio javlja vesti, Vesti su reči, nikad ne znate da li su reči zaista vesti. U ovoj političkoj alegoriji, na početku romana prisustvujemo fizičkom odvajanju Pirinejskog poluostrva od ostatka kontinenta. Tada Portugalija, koju je Evropa zanemarila, zajedno sa Španijom počinje da pluta prema severu Atlantika, dok Vladu nacionalnog spasa hvata panika a turisti i investitori beže sa novog, otcepljenog ostrva glavom bez obzira. Petoro stanovnika (dve žene i tri muškarca), svako za sebe, doživljavaju redak fenomen koji je, kako veruju, povezan sa otcepljenjem: jedno pravi neizbrisivu liniju na tlu zemlje, drugo postaje ljudski seizmograf, treće otkriva beskrajnu čarapu... Posle niza slučajnosti, kao i odanosti jednog psa lutalice – petoro ljudi i pas se nađu zajedno na okupu i otpočinju da čergare otcepljenim delom kontinenta u potrazi za uzrocima i smislom ovog odvajanja, a autor, u svom poznatom stilu i prepoznatljivim sopstvenim pravopisom, celu priču obavija mitovima, bajkama i osećanjem tragične sudbine čovečanstva.``

KORALNO OSTRVO (po kapetanu Merijetu) Zlatna knjiga 4 Beograd, 1954. Lepa jedrilica „Gazela“ brodila je uzburkanom pučinom Atlanskog okeana. Na palubi, pored starog mornara Marka Mansfilda stojao je jedan dečak. – Kakve su one male ptice, koje lete iznad samog mora? pitao je dečak mornara. – To su, vidiš, ptice koje se obično pojave kada se približuje nepogoda. Zato ih mornari i nazivaju pticama bure. – Da li ste vi, čika-Marko, pretrpeli već neki brodolom? Da li ste bili na nekom ostrvu, kao Robinzon Kruso? – Brodolom sam pretrpeo, Vilieme, ali o tom Robinzonu ništa nisam čuo. – O, to piše u jednoj knjizi koju sam lane čitao. Kada se more umiri, sve ću vam ispričati. A sada moram dole, jer sam obećao mami da neću dugo ostati na palubi. – Uvek tako drži svoju reč, drago dete! rekao je stari mornar. Daj mi ruku, da ne padneš, pa kada se vreme prolepša, ja ću ti pričati o mome brodolomu, a ti meni o tvome Robinzonu… SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920 – Beograd, 1981), učenik Gimnazije (1939/40.). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Poslije rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živio i radio u Beogradu. Tvrd povez, format: 12,5x17 cm, 160 strana, ilustrovano, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova koriscenja. ktj-65 020823

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Neovisna i energična Bathsheba Everdene došla je u Weatherbury kako bi preuzela svoju poziciju farmera na najvećem imanju u tom području. Njezina odvažna prisutnost privlači tri vrlo različita udvarača: džentlmena-farmera Boldwooda, vojnika-zavodnika narednika Troya i odanog pastira Gabriela Oaka. Svaki, na različite načine, pokoleba njezine odluke i zakomplicira joj život, te dolazi do tragedije koja prijeti stabilnosti cijele zajednice. Prvo od njegovih djela smještenih u izmišljeni okrug Wessex, Hardyjev roman o brzoj strasti i sporom udvaranju prožet je njegovim evokativnim opisima ruralnog života i krajolika, te nepokolebljivom iskrenošću o seksualnim odnosima. Tomas Masterson Hardi (engl. Thomas Hardy; Stinsford, 2. jun 1840 — Dorčester, 11. januar 1928) bio je engleski romanopisac i pesnik. Biografija Veliki uticaj na Hardija imao je tragičan život njegovog oca, arhitekte koji je radio kao zidar, te njegova dela odišu pesimizmom. Prvi roman je napisao u 27. godini. Pisao je romane o Veseksu, svetu koji je bio polustvaran, poluizmišljen. Od 1898. godine piše samo poeziju. Aktivno je pisao do dana svoje smrti. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan „poslednjim velikim viktorijancem“, ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama (`Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak domoroca“, „Tesa od D`Ubervila“, „Neznani Džud“, „Sudija iz Kasterbridža“).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nezavisna i duhovita Batšeba Everdin došla je u Vederberi da preuzme svoju poziciju farmera na najvećem imanju u ovoj oblasti. Njeno smelo prisustvo privlači tri veoma različita udvarača: gospodina-farmera Boldvuda, vojnika-zavodnika narednika Troja i odanog pastira Gabrijela Ouka. Svaka, na različite načine, poremeti svoje odluke i komplikuje njen život, a nastaje tragedija koja ugrožava stabilnost cele zajednice. Prvo od njegovih dela smeštenih u izmišljeni okrug Veseks, Hardijev roman brze strasti i sporog udvaranja, prožet je njegovim evokativnim opisima seoskog života i pejzaža, i nepokolebljivom iskrenošću o seksualnim odnosima. Tomas Masterson Hardi (engl. Thomas Hardy; Stinsford, 2. jun 1840 — Dorčester, 11. januar 1928) bio je engleski romanopisac i pesnik. Biografija Veliki uticaj na Hardija imao je tragičan život njegovog oca, arhitekte koji je radio kao zidar, te njegova dela odišu pesimizmom. Prvi roman je napisao u 27. godini. Pisao je romane o Veseksu, svetu koji je bio polustvaran, poluizmišljen. Od 1898. godine piše samo poeziju. Aktivno je pisao do dana svoje smrti. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan „poslednjim velikim viktorijancem“, ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama (`Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak domoroca“, „Tesa od D`Ubervila“, „Neznani Džud“, „Sudija iz Kasterbridža“).

O knjizi: Kad je suvereno vladao radio talasima Beograda, novinar Milan D. Špiček nije ni slutio da će, jednoga dana, to uzbudljivo vreme pretvoriti u svojevrsnu romanesknu formu i čitaocima ponuditi „Heklanje uz vetar“. Roman pred nama je originalan po dramaturškoj formi i po stilu pripovedanja. To je svojevrsni miks stvarnog i nestvarnog, a pisac zapravo ispisuje hroniku Bograda kojeg više nema, jer su beton, gvožđe i plastika pokrili onu posebnost i onaj neponovljivi gradski kolorit. U romanu simboličkog naslova teško je razlučiti šta je istiniti događaj, a šta rezultat piščeve mašte. U stvari, možda je u ovom slučaju najtačnija definicija da je roman zapravo izmišljena stvarnost. Milan D. Špiček je imao na umu da sačini autobiografsku priču, ali se stvar otela pa je napisao vrcavu hroniku o nama, prepunu stvarnih junaka ili je neke događaje samo vešto naznačio a nama ostavio da ih dalje tumačimo. U svakom slučaju „Heklanje uz vetar“ je kaporovski intonirana knjiga, iskrena, autentična, duhovita i pokatkad vrlo opora i gorka. I roman i autobiografija i svojevrsna balada o Beogradu. Mladim čitaocima ova pripovest će biti intrigantna knjiga o neobičnim ljudima i čudesnim događajima, a onima malo starijim nezaobilazni podsetnik o prolaznosti i košavi koja, ipak, ne briše sve tragove. Jer oni, ti tragovi po kaldrmi, uz vešto spisateljsko pero prerastu u celovitu priču koja ostaje kao dokument vremena. Milomir Kragović