Autor - osoba Miłosz, Czesław, 1911-2004 Naslov Spasenje : izabrane pjesme / Česlav Miloš ; izbor i prevod Petar Vujičić ; predgovor Zdravko Malić Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1982 (Banja Luka : Glas) Fizički opis 163 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vujičić, Petar, 1924-1993 = Vujičić, Petar, 1924-1993 Malić, Zdravko Zbirka Mala biblioteka svjetske poezije (Broš.) Napomene Prevod dela: Poezje I-II Str. 5-27: Pjesnik pamćenja : uvod u čitanje Miloszeve poezije / Zdravko Malić Slika autora na unut. str. prednjeg i zadnjeg kor. lista. Predmetne odrednice Miłosz, Czesław, 1911-2004 – Poezija Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu - školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji. Po povratku iz Pariza radi u Radio Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj „Kulturi“, a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku. Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji. U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu. MG45 (L)

O knjizi: Oni kažu da će mi lek protiv ljubavi doneti sreću i sigurnost zauvek. I uvek sam im verovala. Sve dosad. Sad se sve promenilo. Sad bih radije bila zaražena ljubavlju i najkraći delić sekunde nego živela sto godina ugušena u laži. U jednoj drugačijoj Americi ljubav je proglašena opasnom bolešću i vlada primorava sve građane da se podvrgnu tretmanu izlečenja čim napune osamnaest godina. Lena Halovej živi s tetkom, tečom i rođacima u Portlandu. Lena se raduje tome što će se izlečiti i živeti sigurno i predvidljivo. Videla je kako je ljubav uništila njenu majku i ne želi da ponovi istu grešku. Devedeset pet dana pre tretmana, Lena upoznaje Aleksa, mladića iz Divljina koji živi van nadzora vlade. Šta će se dogoditi ako postupe nečuveno i zaljube se? Asocijacija biblioteka za mlade i Čikaška državna biblioteka proglasile su ovaj roman knjigom godine, a američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih romana za mlade svih vremena. „Snažni likovi, živopisni opis tinejdžerskog života u represivnom društvu i uznemirujuća pitanja koja se mogu primeniti na naš današnji svet čine ovu knjigu naročito zanimljivom i vrednom pažnje.“ School Library Journal „U teskobnoj atmosferi straha, Oliverova prede veoma napetu priču o buđenju svesti, otporu i pravoj ljubavi koja je u središtu svega.“ The Horn Book

O knjizi: Oni kažu da će mi lek protiv ljubavi doneti sreću i sigurnost zauvek. I uvek sam im verovala. Sve dosad. Sad se sve promenilo. Sad bih radije bila zaražena ljubavlju i najkraći delić sekunde nego živela sto godina ugušena u laži. U jednoj drugačijoj Americi ljubav je proglašena opasnom bolešću i vlada primorava sve građane da se podvrgnu tretmanu izlečenja čim napune osamnaest godina. Lena Halovej živi s tetkom, tečom i rođacima u Portlandu. Lena se raduje tome što će se izlečiti i živeti sigurno i predvidljivo. Videla je kako je ljubav uništila njenu majku i ne želi da ponovi istu grešku. Devedeset pet dana pre tretmana, Lena upoznaje Aleksa, mladića iz Divljina koji živi van nadzora vlade. Šta će se dogoditi ako postupe nečuveno i zaljube se? Asocijacija biblioteka za mlade i Čikaška državna biblioteka proglasile su ovaj roman knjigom godine, a američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih romana za mlade svih vremena. „Snažni likovi, živopisni opis tinejdžerskog života u represivnom društvu i uznemirujuća pitanja koja se mogu primeniti na naš današnji svet čine ovu knjigu naročito zanimljivom i vrednom pažnje.“ School Library Journal „U teskobnoj atmosferi straha, Oliverova prede veoma napetu priču o buđenju svesti, otporu i pravoj ljubavi koja je u središtu svega.“ The Horn Book

Knjiga je odlično očuvana. ,,Maksim Klasanović, rodom iz Bijeljine, kao mlad i sposoban čovek, iz Nemačke, gde je odrastao i školovo se, zaputio se na Tajland, „raj na zemlji”, gde je lepo živeo i uspešno radio godinama. Ali, 30. april 2011. godine, 20:13 sati po lokalnom vremenu, u Puketu, kao grom dogodio se trenutak kada sam zeznuo svoj život – ispoveda u ovoj izuzetnoj ispovesti svoje dramatično iskustvo i život koji je proveo iza rešetaka u strašnim i surovim uslovima. Svako osećanje, brutalnost, bezizlaz, slom, gubitak nade da će ponovo grliti ćerkicu, zagrliti majku, opisani su sa tolikom snagom i sugestivnošću, da je Maksimova sudbinska priča više od folma! Ovo je bio stvarni život. Pakao! U Bombat Piset Klangu, najtežem zatvoru u Bangkoku, zvali su ga „stranac”. Kao Evropljanin nalazio se na najnižoj lestvici među zatvorenicima. 17 sati dnevno provodio je na nepunom kvadratnom metru betonskog poda, a noću naslanjao glavu na praznu plastičnu flašu. On opstaje jer čeličnom voljom održava svoje telo u formi. Kako bi sačuvao svoje fizičko zdravlje odlučuje se za duhovni put. Oko mene je bio pravi horor i shvatio sam da prava sloboda počinje samo u meni. Zvuči čudno, ali zatvor je od mene napravio boljeg čoveka i uvek ću biti zahvalan na tome.``

NIKOLA DISOPRA-OTVOREN PUT ČAKAVSKI SABOR,SPLIT,1979.god.,tvrd povez,345.strama, Knjiga kao NOVA. RETKA. Дисопра, Никола, писац и публициста (Дубровник, 19. ИИ. 1923 - Сплит, 9. И. 1990). У Сплиту завршио класичну гимназију 1941. Почетничке књижевне радове објавио за рата у партизанском бригадном листу. Од 1945. до 1957. ради у листу Слободна Далмација као новинар и уредник; 1957-65. директор је и главни уредник Радио-Сплита те је затим до пензионисања 1982. поново у Слободној Далмацији. Такође је био секретар Пододбора Матице хрватске у Сплиту те уредник у часопису Учинак. - Радовима о проблемима културе, о уметности и позоришту, приказима и критикама домаћих и страних писаца те новелама и одломцима романа сарађивао је од 1949. у новинама и часописима Културни радник, Извор (Загреб), Слободна Далмација, Народни лист, Видик, Хрватско коло , Књижевни Јадран, Учинак, Република, Летопис Матице српске, Дубровник, Форум и др. У Дисоприну прозном опусу (књиге новела Ветрови на раскршћима, Затворено и Исто лице те роман коракнути) уз партизанске, ратне и поратне теме превладава тематика с нагласком на политичком и моралном расулу грађанског друштва. Роман коракнути има документарну вредност по опису потпуног слома сплитске Орјуне и четништва у Сплиту 1943, узрокованог капитулацијом Италије. Есеје о неким савременим југословенским и руским авангардним писцима КСКС. Ст. Објавио је у књигама Руске теме и Књижевни записи. D2

„Ogledalo” - stihovi Bulata Okudžave dvojezično izdanje. Izbor, prevod s ruskog i pogovor: Mihailo B. Đaković Predgovor: Milovan Vitezović Izdavač: Paideia Godina izdanja: 2014. Povez: Tvrd Broj strana: 287 ilustrovana Format: 22 x 14 cm NOVA knjiga! Bulat Šalvovič Okudžava rođen je 9. maja 1924. godine u Moskvi, od oca Gruzina i majke Jermenke, odakle verovatno i potiče njegova impulsivna i osećajna priroda, još više naglašena tragičnom porodičnom sudbinom, koju je doneo Drugi svetski rat. Radio je kao profesor ruskog jezika, novinar, urednik, književnik. Do svoje smrti 1997. godine, izdao je više knjiga poezije, zbirki pripovedaka, romana, ekranizovanih scenarija i pozorišnih komada. Šezdesetih godina njegove pesme su se širile brzinom munje Sovjetskim Savezom, bez obzira na to što još nisu bile snimljene na gramofonskim pločama, niti izvođene na radiju ili televiziji. Pesme su slušane sa magnetofonskih traka u stanovima radnika, inženjera, fizičara i službenika, pevali su ih uz gitaru na gradilištima i u vozovima. Omladina je prihvatila pesme Okudžave kao pročišćavajuće vrelo nade. Dešavalo se, rekao je jednom Sergej Jevtušenko, da dok šetate Moskvom, na primer nedeljom, pored studentskog doma - kroz tri prozora čujete istovemeno tri različite pesme Bulata Okudžave. (Iz pogovora „Bulat Okudžava – između pesme i sudbine” Mihaila B. Đakovića)

Autor: Ginter Gras Format: 20 cm Broj strana: 432 Povez: Tvrd Ovo delo bukvalno je očekivao čitav svet. Naime, Gras (1927), najveći živi književnik nemačkog govornog područja, do sada uvek `dežurna savest nacije` i `moralna institucija` posleratne Nemačke, otkrio je da je poslednje godine Drugog svetskog rata proveo kao tenkista zgolaglasne 10. SS-pancir divizije `Frundsberg`. Najavljujući autobiografiju, pod naslovom Ljušteći luk, Gras je porekao do sada važeću verziju svoje mladosti, prema kojoj je, od trenutka kad je kao pripadnik Hitlerjugenda i volonter Radne službe rajha (RAD) mobilisan 1944, pa do zarobljavanja, radio za protivvazdušnu odbranu u svom rodnom Dancigu - Gdanjsku.Sam Gras priznao je da se odlučio da ispriča istinu o svojoj mladosti iz jednostavnog razloga: prošlost ga je suviše pritiskala. Čitaoci dela Ljušteći luk (na srpski jezik preveo Zoran S. Cvetković, izdavač Narodna knjiga), susrešće se sa licem Gintera - dečaka, koji odrasta u vreme dok Drugi svetski rat traje. Njegova majka drži prodavnicu u kojoj svi kupuju na odloženo plaćanje i nikada ne donose novac, te dečak, svakog petka, posećuje porodice koje duguju i pokušava da ih ubedi da vrate dug njegovoj majci. Od procenta vraćenog novca, on dobija džeparac. U delu `Ljušteći luk`, Gras ponovo putuje na mesta svog detinjstva...

Opis "Uzdah u tišini - Sila i Rolf Berjing" Intrigantno putovanje u mracne lavirinte politicke korupcije, velicanstven nastavak serijala koji ruši stereotipe. Sandra Salman je bila srećna. Jezdila je kroz tminu, po pljusku, na svom novom belom skuteru, i bila je srećna. Onda je ostala bez goriva, motor se ugasio, a hladnoća joj se uvukla u kosti: samo je želela da što pre stigne kući. Ali čim je otvorila vrata, kao da se našla u najgoroj noćnoj mori. Njen otac se obesio. U trenu, njen dom bio je pun policajaca koji su želeli da brže-bolje arhiviraju slučaj kao samoubistvo. Jedino se Oliviji Riveri čini da se nešto u čitavoj priči ne uklapa. Pre svega, Bent Salman nije ostavio oproštajnu poruku. Osim toga, radio je u carinskoj upravi, odakle je nestala velika količina zaplenjenih narkotika. Možda je bio umešan u krađu? Ili je želeo da razotkrije krivca i zato je ućutkan? Olivija ne može da dozvoli da sva ova pitanja ostanu bez odgovora. Sa svih strana stižu prikrivene pretnje, ljudi povezani sa slučajem nestaju bez traga i ubrzo će postati jasno da je smrt Benta Salmana samo vrh ledenog brega koji pulta po crnom moru strašnih spoznaja.. Format: 145x205mm br. str.: 344 povez: broš Pismo: latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Luko Paljetak (Dubrovnik, 19. 8. 1943) je hrvatski književnik akademik. Autor je brojnih zbirki pjesama, knjiga za djecu, znanstvenih studija, članaka, eseja i antologija. Rodio se i odrastao u Dubrovniku u kojem živi i radi. Studirao je hrvatski i engleski jezik na Filozofskom Fakultetu Sveučilišta u Zadru gdje je kasnije i radio kao asistent. Bio je redatelj i dramaturg Zadarskog kazališta lutaka te jedan od urednika Zadarske revije. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu obranom disertacije Književno djelo Ante Cettinea 1992. godine. Vrstan je prevoditelj s engleskog, francuskog i slovenskog jezika. Između ostalih preveo je i neka od djela Chaucera, Shakespeara, Byrona, Wildea, Joycea i Prešerna. Preveo je (zajedno sa Zlatkom Tomičićem) i zbirku pjesama makedonskog pjesnika Konstantina Miladinova [1] . Stalni je član HAZU-a i dopisni je član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti (SAZU). Član je i brojnih književnih udruženja u Hrvatskoj i inozemstvu i dobitnik mnogih nagrada i priznanja. Urednik je časopisa Dubrovnik koji izdaje Matica Hrvatska ogranak Dubrovnik. Mnoge od njegovih pjesama su uglazbljene i postale su nezaobilazni dio dubrovačke i hrvatske pop-kulture (U svakom slučaju te volim, Na Stradunu, pjesme za dječji zbor Mali raspjevani Dubrovnik i druge)...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! 1977. god Pripovetke Aleksandar Tišma (Horgoš, 16. januar 1924 — Novi Sad, 15. februar 2003) bio je srpski pesnik i pisac. U njegovim delima najviše su zastupljene lirske pesme, zatim romani i novele.[1] Biografija Rođen je u Horgošu od oca Srbina Gavre Tišme, trgovca poreklom iz Udbine u Lici i majke Jevrejke Olge, devojačko Miler. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Novom Sadu. Maturirao je 1942. godine. U Budimpešti je studirao (od 1942. do 1943) ekonomiju pa romanistiku. Stupio je u narodnooslobodilačku borbu decembra 1944. godine. Demobilisan je novembra 1945. godine, nakon čega se zaposlio kao novinar u Novom Sadu, u „Slobodnoj Vojvodini“, a zatim, 1947. godine, u Beogradu, u „Borbi“. Na beogradskom Filozofskom fakultetu 1954. godine diplomirao je anglistiku.[2] Od 1949. je živeo u Novom Sadu i radio u izdavačkom preduzeću „Matica srpska“, najpre kao sekretar, a posle i kao urednik.[3] Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu od 1969. do 1973.[3] Holokaust, ljudsko zlo i ljudske potrebe su česta tema u njegovim delima. Postoji fondacija „Aleksandar Tišma” koja je 2019. počela da dodeljuje istoimenu Nagradu „Aleksandar Tišma”. Prvi dobitnik je Laslo Darvaši iz Mađarske za knjigu „Zimsko jutro – Bog. Domovina. Familija”

Opis "Beograde, dobro jutro 2 - Dušan Radović" Volite se, ljudi! Lakše vam je i praktičnije da se volite nego da se ne volite. Ako se volite, možete misliti i na nešto drugo i raditi nešto drugo. A ako se ne volite, mislite samo na to. Ovo je druga knjiga obraćanja Dušana Radovića slušaocima Prvog programa Studija B u vremenu od aprila 1977. do maja 1978. Kada je počeo pozdravljati Beograd i Beograđane u julu 1975. godine, Dušan Radović nije mogao znati dokle će stići. Kao i sve drugo, i ovaj posao treba raditi samo dok ima smisla i završiti ga na vreme. Ograničene su naše mogućnosti da mislimo i govorimo prvi put, da naša zapažanja budu nova i mlada. Sve drugo su samo odjeci već izgovorenih misli i slika. Probajte da opet zavolite Beograd, i ono beogradsko u sebi... Povez knjige : broširani Strana : 400 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali rikna sve ostalo uredno! Sve i dalje cvrsto i kompaktno, nedostatak rikne nije uticao na cvrstocu poveza knjige. I izdanje !!! 1981 g. Dusan Petricic Ima li šta lepše od toga da svom detetu, sa smeškom na licu, kažete: ’Sedi da razgovaramo’? Ako pri tom još imate knjigu u ruci... onda je uživanje zagarantovano. Izdavač: Radnički univerzitet Radivoje Ćirpanov - Novi Sad, 1981. god. Tvrd povez, 25,5 cm. 40 str. Ilustrovano Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio-emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Izdavač: Vulkan izdavaštvo; 2022; Broširani povez; latinica; 20 cm; 316 str.; 978-86-10-04175-0; Svaka kuća ima svoju priču i svoju tajnu. Tapete u trpezariji možda kriju tragove olovke koje iscrtavaju rast dece koja su tamo živela decenijama ranije. Ispod izbledelog linoleuma mogao bi da bude drveni pod koji su nekad gazili vojnici iz nekog davnog rata. Kuće se uvek menjaju. Slojevi boje. Redovi parketa. Rolne tepiha. Prikrivaju priče i tajne jednog doma, drže ih skrivene dok neko ne dođe da ih otkrije. To je ono što ja radim. Moje ime je Megi Holt. Ja sam dizajner i, na mnogo načina, istoričar. Tražim priču svake kuće i pokušavam da je izvučem na površinu. Ponosna sam na posao koji radim. Dobra sam u tome. Slušam. Učim. Svaka kuća ima svoju priču. Naša priča je o duhovima. To je takođe priča o lažima. A pošto je još jedna osoba umrla unutar ovih zidova, konačno je vreme da se kaže istina.

Knjiga Stivena Kinga O pisanju predstavlja svestrani i praktični prikaz spisateljskog zanata. Kingovi saveti utemeljeni su na živopisnim uspomenama iz detinjstva, prvim koracima, mukotrpnom početku karijere, zamalo kobnoj saobraćajnoj nesreći iz 1999. godine i neraskidivoj vezi između pisanja i života. Pisanje nema veze s pravljenjem para, sticanjem slave, gomilanjem seksualnih uspeha ili širenjem kruga prijatelja. Na kraju se svodi na obogaćivanje života onih koji će čitati vaše delo, i sopstvenog. Tiče se ustajanja, oporavljanja i prevazilaženja teškoća. Tiče se dostizanja sreće. Jedan deo ove knjige – možda i preveliki – opisuje kako sam naučio to da radim. Veliki deo nje govori vam kako da to radite bolje. Ostatak – verovatno najbolji deo – jeste dozvola da se bavite spisateljskom delatnošću. Možete da pišete, trebalo bi da pišete i pisaćete ako ste dovoljno hrabri. Pisanje je magija. Ono je, kao i svaka stvaralačka umetnost, voda života. Voda je besplatna. Zato pijte. Pijte dok se ne napijete. Format: 145x205 br. str.: 280 povez: mek Pismo: latinica K121

NAJLEPŠE PRIČE NAŠEG NOBELOVCA „Na Zapadu je priča pre svega zamisao, plan, naracija, duhovitost, stil; na Istoku je priča pre svega čaranje. Na Zapadu najlepše priče pričaju umetnici; na Istoku pustinjaci, magi, mudraci, vešci i sveci. Na Zapadu pripovedač darovito rukuje idejom i materijalom; na Istoku je pripovedač medijum kroz koji se pripovetka sama priča. Na Istoku, rekli bismo, čovek od mašte treba samo da zaklopi oči, i priča je gotova… Zapadna priča je pre svega odlomak života, studija, istina, dokaz. Istočna priča je, i kad je moderna, pre svega neko ‘tiho tkanje’, neko bajanje; fantazija i bogato šarena slika; pakao ili raj; huka i pokori krvi, ili šapat duboko sakrivenih tajni. Zapad i opštečovečansko pronicanje, to je ono što u Andrićevim pripovetkama dira u najfinije naše umetničke osetljivosti. Ali ono što vuče kao dubina, što čini da tim pripovetkama prilazimo sa žeđu, to je Istok.” – Isidora Sekulić Ivo Andrić (1892—1975) bio je srpski i jugoslovenski pisac, doktor nauka i diplomata. Rođen je u Travniku, gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo. U mladosti je bio pripadnik pokreta „Mlada Bosna” i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. Između dva rata radio je kao diplomata Kraljevine Jugoslavije. Dan nakon bombardovanja Beograda 1941. godine vraća se iz Berlina u okupirani Beograd. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1961. godine.

Autor bestselera Pisareva kći i Čitač leševa. Sredinom XIX veka London je uzavreo industrijski grad. Njegovim tesnim ulicama, vođen mračnom željom za osvetom, luta lovac na glave Rik Hanter. Onaj ko da više imaće njegovu brzu i sigurnu uslugu. Nakon što bude izbegao smrtonosnu zasedu, neobičan trag odvešće ga do cvećare egzotičnog naziva Strast Istoka i Dafni Lavrej. Ona poznaje jezik cveća, veštinu koja joj donosi naklonost moćnih i bogatih, onih koji imaju ekstravagantne prohteve i želju da svoje skrivene strasti saopštavaju tajnim jezikom. Rik će ubrzo otkriti da je ono što je izgledalo kao požudna zabava zapravo sofisticiran sistem razmene poruka između ljudi sa skrivenim namerama: ambicioznog Gustava Grunera, nemačkog konzula; lorda Bredberija, bogatog filantropa; Dafni Lavrej, lepe, zagonetne plemkinje koja je u neobičnom, formalnom braku; i brutalnog Karuma Dasvanija poreklom iz britanskih kolonija. U gradu koji je preokupiran otvaranjem prve Velike svetske izložbe počinje đavolska zavera. Ukoliko Rik ne sazna tajne koje se prenose jezikom cveća, moćna Britanska imperija pašće na kolena. „ Vrt zagonetki je pripovedački i emotivni rolerkoster iz pera Antonija Garida neprikosnovenog majstora istorijskih avantura.“ – El rincón de Javier „Briljantno! Garido vam u potpunosti zaokupi pažnju. Prevazišao je i velikog Karlosa Ruisa Safona.“ – De lector a lector „Fantastičan triler koji se cita sa žarom.“ – Radio 3 Povez knjige : Mek Strana : 376 Format knjige : 13x20 cm Pismo : Latinica

O knjizi: Autor svetskog bestselera Poslednji templar NAPULJ, 1750. U gluvo doba noći, tri čoveka sa isukanim mačevima upadaju u palatu francuskog aristokrate. Vođa napadača, princ od San Severa, optužuje markiza da se lažno predstavlja i zahteva da sazna tajnu za koju veruje da je ovaj čovek krije. Ali u okršaju koji izbija, napadnuti uspeva da pobegne ostavljajući za sobom zapaljenu palatu i razbesnelog princa, koji postaje opsednut idejom da ga po svaku cenu pronađe. BAGDAD, 2003. Američka vojna jedinica koja lovi lica iz najužeg Sadamovog okruženja otkriva čudovišnu lokaciju: skrivenu laboratoriju s najsavremenijom opremom, u kojoj su umrle desetine muškaraca, žena i dece posle jezivih eksperimenata. Tajanstveni naučnik za kojim tragaju, čovek za koga veruju da je radio na programu razvoja biološkog oružja i poznat je samo kao hakim – doktor – uspeva da pobegne i odnese sa sobom neverovatnu istinu o svom radu. Iza njega ostaje samo zagonetan trag, urezan u zid jedne podzemne zatvorske ćelije: simbol zmije koja guta sopstveni rep. Tako počinje eksplozivni novi roman Rejmonda Hurija, a u središtu akcije su dve hrabre žene, upletene u smrtonosnu intrigu drevnih tragova. Istrgnuto iz stranica istorijskih knjiga i udruženo s najsavremenijim naučnim istraživanjima, UTOČIŠTE pruža još savršeniju zagonetku i rafale napetosti zbog kojih je Hurijev debitantski roman POSLEDNJI TEMPLAR postao bestseler prema podacima listova Sunday Times i New York Times i poneo titulu međunarodnog bestselera broj jedan.

O knjizi: Autor svetskog bestselera Poslednji templar NAPULJ, 1750. U gluvo doba noći, tri čoveka sa isukanim mačevima upadaju u palatu francuskog aristokrate. Vođa napadača, princ od San Severa, optužuje markiza da se lažno predstavlja i zahteva da sazna tajnu za koju veruje da je ovaj čovek krije. Ali u okršaju koji izbija, napadnuti uspeva da pobegne ostavljajući za sobom zapaljenu palatu i razbesnelog princa, koji postaje opsednut idejom da ga po svaku cenu pronađe. BAGDAD, 2003. Američka vojna jedinica koja lovi lica iz najužeg Sadamovog okruženja otkriva čudovišnu lokaciju: skrivenu laboratoriju s najsavremenijom opremom, u kojoj su umrle desetine muškaraca, žena i dece posle jezivih eksperimenata. Tajanstveni naučnik za kojim tragaju, čovek za koga veruju da je radio na programu razvoja biološkog oružja i poznat je samo kao hakim – doktor – uspeva da pobegne i odnese sa sobom neverovatnu istinu o svom radu. Iza njega ostaje samo zagonetan trag, urezan u zid jedne podzemne zatvorske ćelije: simbol zmije koja guta sopstveni rep. Tako počinje eksplozivni novi roman Rejmonda Hurija, a u središtu akcije su dve hrabre žene, upletene u smrtonosnu intrigu drevnih tragova. Istrgnuto iz stranica istorijskih knjiga i udruženo s najsavremenijim naučnim istraživanjima, UTOČIŠTE pruža još savršeniju zagonetku i rafale napetosti zbog kojih je Hurijev debitantski roman POSLEDNJI TEMPLAR postao bestseler prema podacima listova Sunday Times i New York Times i poneo titulu međunarodnog bestselera broj jedan.

“Eloquent, gripping, harrowing.”—Richard Preston, author of The Hot Zone When a mysterious virus first exploded in Zaire in 1976, American physician William T. Close worked desperately to contain the outbreak. Haunted by this wrenching crisis, Dr. Close felt compelled to honor the memory of the courageous people he knew and lost. This is their story: a terrifying, completely authentic novel that begins with an invisible killer. It strikes without warning—a lethal disease with no name . . . and no cure. At a Catholic mission in Yambuku, a remote village sixty miles south of the Ebola River, local teacher Mabalo Lokela visits the clinic with a raging fever. Sister Lucie, a Flemish nun and nurse, gives him a shot of an antimalarial drug, wipes off the syringe, and awaits her next patient. Within days, Mabalo is dead. Soon, others are falling ill. Less than three weeks later, the virus claims Sister Lucie’s life as well. Panic erupts, but as the villagers attempt to flee, all roads leading out of Yambuku are closed off, the dying forced back. And as the single radio connecting the mission to the outside world brings only bad news, the valiant nuns and medical personnel left behind have no choice but to pray, and wonder: Will they survive long enough for help to arrive?

Razvijte pet osobina po kojima se izdvajaju posebni ljudi Bivši agent FBI-ja, vodeći svetski stručnjak za govor tela i neverbalnu komunikaciju, predstavlja načela po kojima se ponašaju lideri Tokom dvadesetpetogodišnjeg rada za FBI i uspešnog vođenja akcija Navaro je obavio više od deset hiljada razgovora i radio veoma ozbiljne procene ponašanja. Znanje koje je stekao napornim radom on sada prenosi vama. Knjiga Budite izuzetni sažima njegovo životno iskustvo u pet načela kojih se pridržavaju izuzetni pojedinci. Vladanje sobom. Da biste vodili druge, prvo morate vladati sobom. Zapažanje. Primenjujte iste metode koje koristi FBI da brzo i precizno procenite svaku situaciju. Komunikacija. Iskoristite moć verbalne i neverbalne interakcije da ubeđujete, motivišete i inspirišete. Postupanje. Postavljajte zajedničke ciljeve i predvodite druge tako što ćete im služiti kao primer. Psihološka uteha. Otkrijte tajnu osobinu izuzetnih osoba. Zahvaljujući studijama slučaja iz prošlosti, uzbudljivim pričama iz Navarove karijere u FBI-ju i savremenim naučnim saznanjima o neverbalnoj komunikaciji, ova nova vrsta knjige o liderstvu unosiće promene u vaše živote dugi niz godina. „Ako želite da naučite kako da čitate ljude i steknete njihovo poverenje, nema boljeg učitelja od Džoa Navara. Budite izuzetni nudi praktične veštine za savladavanje svake problematične situacije.“ – Publishers Weekly „Džo Navaro nudi neprocenjive smernice kako da postanemo najbolja verzija sebe. Obavezno pročitati.” – Ejmi Kadi, autor svetskog bestselera Prisutnost

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Corima - Tako je moralo biti - Naknada - Zena gospodina Bengta - Lutka - Ptice Phonix - Prirodna zapreka - Ljubav i Hljeb - Iz `Knjiga Ljubavi` - Karma - Magnetska gora - Raj - Undine August Strindberg (šved. August Strindberg; Stokholm, 22. januar 1849 — Stokholm, 14. maj 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar. Strindberg se smatra jednim od najznačajnih švedskih pisaca i začetnikom modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnog trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje detinjstvo je prikazivao težim nego što je zaista bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine. Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima. Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole.

Autor: Nurija Masot Br. strana: 372 God.izdanja: 2007. Povez: tvrd Format: 16,5x24 `Godine 1271, jedna serija ubistava zadaje muke redu Templara. Giljem de Montklar, glavni junak Senke Templara, izabran je da razreši tu misteriju.` Giljem de Montklar se 1271. godine vraća u Kataloniju. Red ga zadužuje da obavi jedan zadatak: da sazna šta se desilo sa Serpentarijusom, poznatijim pod imenom Roher de Lot, građevinar i pripadnik Reda koji je pre stotinu godina nestao bez traga i glasa. Poznato je da se budio sa prvim zracima sunca i da je u predvečerje legao u svoju postelju, ali se ne zna šta je radio između zore i zalaska sunca. Istovremeno, dok se traga za odgovorima i informacijama, događa se smrt jednog deteta i jednog grofa; čitava serija ubistava ostaje bez objašnjenja. Misterija zmije, neobičnog metalnog diska koji je pripadao Serpentarijusu, predstavlja ključ zagonetke. Rečenice koje prethode poglavljima i predstavljaju pojedinačno svako od njih, potiču iz jednog starog pergamenta pronađenog među ruševinama manastira Santa Marija de les Maleses, 1520. godine. Spomenuti tekst se nalazio skriven među kožnim koricama jedne obimne knjige računa, u veoma lošem stanju i sa očiglednim znacima da je pretrpeo posledice požara. W. F. Bergersen, jedan nemački putnik koji je zaslužan za ovo otkriće, predao je tu knjigu, zajedno sa pergamentom, crkvenim vlastima u Seu d`Urhel.

Autor: Olivera Katarina Povez: broširan Br. strana: 350 Format: 14x20 Autobiografija pisana pažljivo i polako sa mnogo fotografija žene, umetnice, majke. Olivera Katarina ili Olivera Vučo je srpska glumica i pevačica. Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu. Studirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Svoju pozorišnu karijeru kao student počela je glavnom ulogom u Narodnom pozorištu u predstavi `Koštana`. Postaje supruga tadašnjeg pozorišnog kritičara Vuka Vuča. Igrala je u desetak domaćih i isto toliko inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967.) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića... Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa... Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploče sa srpskom, ciganskom, grčkom, indonežanskom i crnačkom muzikom. Pevala je kompozicije Enia Morikonea, Šarla Demona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovača... U čuvenoj francuskoj `Olimpiji` održala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodeće francuske zvezde filma i muzike toga vremena.

Opis "Vrt zagonetki - Antonio Garido" Autor bestselera Pisareva kći i Čitač leševa. Sredinom XIX veka London je uzavreo industrijski grad. Njegovim tesnim ulicama, vođen mračnom željom za osvetom, luta lovac na glave Rik Hanter. Onaj ko da više imaće njegovu brzu i sigurnu uslugu. Nakon što bude izbegao smrtonosnu zasedu, neobičan trag odvešće ga do cvećare egzotičnog naziva Strast Istoka i Dafni Lavrej. Ona poznaje jezik cveća, veštinu koja joj donosi naklonost moćnih i bogatih, onih koji imaju ekstravagantne prohteve i želju da svoje skrivene strasti saopštavaju tajnim jezikom. Rik će ubrzo otkriti da je ono što je izgledalo kao požudna zabava zapravo sofisticiran sistem razmene poruka između ljudi sa skrivenim namerama: ambicioznog Gustava Grunera, nemačkog konzula; lorda Bredberija, bogatog filantropa; Dafni Lavrej, lepe, zagonetne plemkinje koja je u neobičnom, formalnom braku; i brutalnog Karuma Dasvanija poreklom iz britanskih kolonija. U gradu koji je preokupiran otvaranjem prve Velike svetske izložbe počinje đavolska zavera. Ukoliko Rik ne sazna tajne koje se prenose jezikom cveća, moćna Britanska imperija pašće na kolena. „Vrt zagonetki je pripovedački i emotivni rolerkoster iz pera Antonija Garida neprikosnovenog majstora istorijskih avantura.“ – El rincón de Javier „Briljantno! Garido vam u potpunosti zaokupi pažnju. Prevazišao je i velikog Karlosa Ruisa Safona.“ – De lector a lector „Fantastičan triler koji se cita sa žarom.“ – Radio 3 Povez knjige : Mek Strana : 376 Format knjige : 13x20 cm Pismo : Latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Estetksa oprema: Ivan Horovic Zlatko Benka je rođen 22. jula 1951. godine u Laliti. Gimnaziju je pohađao u Odžaku. Fakultetske studije završio je u Novom Sadu na Fakultetu umetnosti, smer Slovački jezik i književnost. Pripada mlađoj generaciji romanopisaca koji prate trend modernizacije u književnosti Slovačkog vojvodstva. Korišćenje modernističkih narativnih modela i njihovo inoviranje postmodernih postulata i strategija ispoljilo se i u magijskoj realističkoj prozi Zlatka Benke u zbirci Rižove platno (1988). Zlatko Benka je autor radova objavljenih na slovačkom, ali i na srpskom jeziku. Objavio je sledećih šest zbirki pesama na slovačkom: Vodena prašina (1977), Nož sa dve oštrice (1981), Okean (1984), Il (2001), San na stolu (2006) i Kad posle junaštva (2008). Autor je i tri romana: Srebrna peščana šuma (Turčianski Svaty Mikulaš 1996), Anđelov pad (1996) i Devet prstenova (2004). Objavio je dve drame na slovačkom, 24. Orionov život (1993) i Srebrna šuma (2003). Objavio je i zbirke pesama na srpskom jeziku kao što su Demon ali gde (1973), Oklopnik (1986), roman Boginja na prestolu (1996) i bibliofilija Priče (1992) Plavi sprud (2002). Autor brojnih radova dobitnik je mnogih nagrada. Godine 1974. dobio je nagradu Zlatni pečat Srijemskih Karlovaca. Takođe 1989. godine dobio je nagradu časopisa Novy život za svoju pripovetku Trojanski konj, dok je prvu radio-difuzijsku nagradu dobio za reportažu pod nazivom Vavilonski prokolos.