Tvrd povez ima potpis G6 Dolg opis „... Španija gori. Njene gradove, njena sela proždire plam. Španjolke gube u ognju decu. Španija stresa ropstvo i sram, Španija je postala neukrotiva. Ona je spremna da prije umre stojeći, nego da živi na kolenima. Zato je Pasionarija – „Neukrotiva“ – postala simbolom Španije. Alegorična figura Pasionarije uzdiže se nad svom Španijom, nad njenim gradovima koji gore u ognju, nad njenim sinovima koji ginu u borbi, nad njenom decom za kojom „Junkersi“ vrebaju kao jastrebovi. Pasionarija poziva na borbu u opasnosti, ona zove pomoć u nevolji, ona tješi i bodri u nesreći. Takovu je zna Madrid, zna Kastilja, Andaluzija i Estramadura, takovu je zna Katalonija i Biskaja, takovu je zna čitava Španija. Kada su osamnaestog jula izdajnički generali ustali protiv naroda, onda se kroz noćnu tišinu zaorio visoki odlučni glas Pasionarije, koja je preko madridske radio-stanice pozvala narod da se odupre fašizmu, da se odupre izdajničkim generalima. Ona je bila ta koja je te sudbonosne noći istakla parolu: NO PASARAN!...“ K.A. list Dimitrovac, 1937. godine

Miodrag Bulatović KOMPLET 6 KNJIGA Prosveta Beograd i Globus Zagreb, 1983. godine, tvrd povez. Knjige su nove. Komplet sadrži sledeće naslove: 01. ĐAVOLI DOLAZE 02. VUK I ZVONO 03. CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU * LJUBAV 04. HEROJ NA MAGARCU 05. RAT JE BIO BOLJI 07. GULLO GULLO Ovo su, zapravo, sabrana dela Miodraga Bulatovića, s tim što nedostaje knjiga 6. Miodrag Bulatović (1930 - 1991), srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti svojevremeno bio itekako marginalizovan. Pre nego što se potpuno posvetio književnom radu, radio je kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je politički angažovan, a u momentima raspada Jugoslavije branio je stanovište srpskog nacionalizma. Njegovi rani radovi pokazuju uticaj narodne poezije i književnosti. Bulatović je bio pod trajnim uticajem Rablea i Boša. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. U Bulatovićem delima česti motivi su zlo, crni humor, demonsko i đavo. Sam je svoje knjige je opisivao kao `opasne, paprene, slobodarske`. I pored permanentnog sklanjanja u stranu, kolokvijalno rečeno, dobitnik je NIN-ove nagrade. # 71

Autor: Zoran Petrović / Zakleti Pripovedač Izdavač: `Katarina Bogdanović`, Kragujevac Broj strana: 168 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Zoran Petrović (Kragujevac, 5. mart 1954 — Kragujevac, 25. februar 2018) bio je pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac. Objavio je nekoliko knjiga pesama, knjiga pesama za decu, romana, kao i dve knjige iz publicistike. Bio je Direktor najstarijeg Srpskog teatra Joakim Vujić (Knjaževsko-srpski teatar). Radio je kao urednik izdavačke delatnosti Spomen - muzeja 21. oktobar (Spomen-park Kragujevački oktobar) i kao urednik kulture u kragujevačkom nedeljniku Svetlost. Bio je kolumnista je Blica. Preminuo je 25. februara 2018. godine u Kragujevcu. Roman je izgrađen na dve stilističke linije. Prva je umetnička i estetski cilj. A druga, vešto usklađivanje gracioznog jezičkog arhaičnog govora i savremenog literarnog jezika. U romanu su postavljena i razrešena mnoga pitanja: pitanja o umetnosti, filozofski pogled na smrt, starost, mladost, lepotu, egzistenciju i religiju, nastanku i nestanku naroda. Pisac snagom gogoljevskog duhovnog zamaha slika ljude i događaje svoga vremena, obojene toponističkim metaforama i simbolima. Knjiga je vrlo dobro očuvana. RETKO!!! (tiraž 250 primeraka)

Autor: Ljubivoje Ršumović / Dušan Petričić Izdavač: Književne novine Broj strana: 72 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20 cm Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko. Sećanje na Duška Radovića uz mnoštvo ilustracija (uključujući i one iz porodičnog albuma), uz puno humora i dogodovština iz pesnikovog života, priredili su Ljubivoje Ršumović i Dušan Petričić. Tvrd povez. Knjiga je u dobrom stanju, izuzev što na predlistu postoji posveta.

Autor - osoba Blaga, Lucian Naslov Božja senka / Lučijan Blaga ; [izbor, prevod i pogovor Petru Krdu] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1995 (Beograd : Zuhra) Fizički opis 76 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Cârdu, Petru, 1952-2011 = Krdu, Petru, 1952-2011 Cioran, Emil, 1911-1995 = Sioran, Emil, 1911-1995 Zbirka Reč i misao ; knj. 462 Napomene Vedrina svetlo-tamnog i Lučijan Blaga zaštićen njome / Petru Krdu: str. 63-68 Unutrašnji stil Lučijana Blage / Emil Sioran: str. 69-73. Predmetne odrednice Blaga, Lučijan, 1895-1961 Lučijan Blaga (1895–1961) je jedan od stubova nosača rumunske kulture i duhovnosti čije ime stoji odmah posle velikog Mihaila Emineskua (1850–1889). Snažni glas iz Transilvanije, poreklom iz Erdelja, iz okoline Sebeša, 1920. godine doktorirao je filozofiju u Beču, ali je ubrzo pokrenuo književni časopis „Misao“ i time odredio svoj pesnički put. Neko vreme radio je u diplomatiji u Varšavi, Pragu, Beču, Brnu, a član Rumunske akademije postao je 1937. godine. Posle Drugog svetskog rata, silom prilika, povukao se u unutrašnje izgnanstvo i posvetio isključivo pisanju/mišljenju... MG95 (L)

Kao novo. Bez posvete. Vojnik-kornjača - Melinda Nađ Abonji Godina izdanja: 2021 Broj strana: 170 Povez: Mek Zoltan Kertes, plavooki sin jednog „polu-Ciganina“ i jedne nadničarke koja ima mnoštvo ljubavnika, raste kao autsajder u malom mestu u Srbiji. Kao dete pao je sa motocikla kojim je punom brzinom upravljao njegov otac. A pekar, za kojeg je posle radio, razbio mu je glavu, jer nije dovoljno brzo utovarao brašno. Od tada mu seva u slepoočnicama. Najviše voli da sedi u šupi i rešava ukrštene reči. Izbijanje jugoslovenskog građanskog rata 1991. njegovi roditelji vide kao priliku da njihov „lezilebović“ i „idiot“ konačno postane čovek, pa i junak. Zoltan se ni u vojsci ne snalazi i ne uklapa. Postavlja pogrešna pitanja, ali i njih izgovara mucajući. Kada njegov najbolji prijatelj izdahne posle besmislenog šikaniranja na jednoj vežbi, Zoltan se konačno pobuni protiv sistema koji samo jačem daje za pravo.Melinda Nađ Abonji pripoveda o mekom otporu kojim se mašta brani od sistema sačinjenog od poslušnosti, naređenja i potčinjavanja. Njen jezik je pri tome vibrantno muzikalan i pun snažnih, neobuzdanih slika.

57418) ĆELIJA , Juš Kozak , Naprijed Zagreb 1963 , romani : Ćelija ; Balada o ulici u nejednakim strofama ; Gašper Osat ; Kozak, Juš, slovenski književnik (Ljubljana, 26. VI. 1892 – Ljubljana, 29. VIII. 1964). Povijest i zemljopis studirao u Beču i Ljubljani, gdje je 1920. diplomirao te radio kao gimnazijski profesor. Uređivao je Ljubljanski zvon (1932–41), a nakon II. svjetskog rata bio je intendant Slovenskoga narodnoga gledališča (1948–55). Od 1961. bio je redoviti član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti. Pripadao je krugu slovenskih krležijanaca. Pisati je započeo pod utjecajem slovenske moderne, poslije pisao u duhu poetike novoga realizma. U Ljubljanskome zvonu 1924–26. objavio je roman Šentpeter (u knjizi 1931), o usponu i padu malograđanske obitelji. Objavio je i autobiografski roman Ćelija (Celica, 1932), a najbolje mu je djelo zbirka kraćih proznih i esejističkih zapisa Maske (1940). Svoje idejne i književne nazore obrazložio je u djelu Lutanja (Blodnje, 1946), a najopsežnije mu je djelo roman Drvena žlica (Lesena žlica, I, 1947., II, 1952), o doživljajima za fašističke okupacije. , tvrd povez, format 15 x 20,5 cm , zaštitni omot, latinica, 398 strana ,

Bogdan Jamedžija : PRIČE IZ ZAVIČAJA , Čigoja štampa Beograd 2004, str. 126. Pripovetke. Očuvanost 4; ima posvetu autora. Dr Bogdan Jamedžija rođen je 1933. godine u Rorama kod Glamoča. Nakon osnovne škole u rodnom selu i Gimnazije u Banjaluci, završio je Medicinski fakultet u Beogradu, gdje je specijalizovao pedijatriju. Kao ljekar, vratio se u rodni kraj, a iz Glamoča je prešao u Laktaše, gdje je bio prvi pedijatar. Od 1980. godine živio je i radio u Beogradu. Decenijama je bio direktor Doma zdravlja `Milutin Ivković` u beogradskoj opštini Palilula. U ratnom vihoru tokom devedesetih godina intenzivno je pomagao srpskom narodu kroz Udruženje Srba iz BiH, čiji predsjednik je bio u dva mandata. Ugledan u stručnim krugovima, učestvovao je u brojnim međunarodnim zdravstvenim kongresima i simpozijumima, a radove je objavljivao u stručnim časopisima. Objavio je devet knjiga, a njegove pripovijetke objavljivane su u časopisima `Otadžbina`, `Oslobođenje Republike Srpske`, `Savremenik` i drugim, a prilozi i studije obuhvaćeni su, između ostalog, i u knjigama `NATO i Hag`, `Početak rata u BiH – uzroci i posljedice`, `Srpski duhovni prostor`. Bio je član Udruženja književnika Srbije.

Ivan Pregelj: PLEBANUS JOANNES, Matica srpska 1979, tvrdi povez, str. 204. Roman. Edicija Slovenačka književnost knjiga 17 Očuvanost 4. Pregelj, Ivan, slovenski književnik (Most na Soči, 27. X. 1883 – Ljubljana, 30. I. 1960). Studij slavistike i germanistike završio u Beču, gdje je doktorirao 1908. Radio je kao gimnazijski profesor u Gorici, Pazinu, Idriji, Kranju i Ljubljani. U književnosti se javio pjesmama, ali je u njegovu stvaralaštvu najznačajnija proza. Katolički orijentiran, u duhu kršćanskih moralnih i društvenih načela raznorodnim je poetikama, od realizma preko impresionizma do ekspresionizma, tematizirao čovjekovu podijeljenost na senzualnu i spiritualnu stranu (romani Kmetovi – Tlačani, 1915–16., objavljen 1927. pod naslovom Tolminci; Zadnji buntovnik – Zadnji upornik, 1918–19; Plebanus Joannes, 1920; Pastor Jernej – Bogovec Jernej, 1923; pripovijetke i novele Mlada Breda, 1913; Matkova Tina, 1921; Djeca sunca – Otroci solnca, 1927; Umrijeti neće! – Umreti nočejo!, 1930; Thabiti kumi, 1933., i dr.). Pisao je i drame (Azazel, 1921; U Emaus – V Emavs, 1925), kritike i eseje, udžbenik Osnovne crte iz književne teorije (Osnovne črte iz književne teorije, 1936) i Književnu povijest Slovenaca, Hrvata i Srba (Slovstvena zgodovina Slovencev, Hrvatov in Srbov, 1938).

Naslov: Prugastoplave storije Autor: Nikola Malović Izdavač: Beograd : Laguna Pismo: latinica Br. strana: 153 ; fotogr. Format: 20 cm Povez: meki Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i tavni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju` i čvrdto su povezani međusobno i sa koricama. Nova doza Mediterana od autora bestselera Lutajući Bokelj! Ponovo je pred nama slika vremena, delo univerzalno po značenjima. - Đorđe Malavrazić, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2 O autoru: https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Nikola Malović (8. Jul 1970.) je srpski pisac i knjižar iz Boke Kotorske. Član je Srpskog književnog društva i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. Nagrade: Nagrada „Borislav Pekić“, 2003. Nagrada „Lazar Komarčić“, 2007. Nagrada „Laza Kostić“, 2008. „Majstorsko pismo“ za životno djelo, 2008. Nagrada Banjalučkog sajma knjiga, 2008. Oktobarska nagrada grada Herceg-Novog, za „Lutajući Bokelj“, 2009. Nagrada „Branko Ćopić“, 2015. „Borina nagrada“, 2015

Naslov: Jugohauzen (dobra stara vremena) Autor: Enver Mehmedbašić Izdavač: Sarajevo : Veselin Masleša Pismo: latinica Br. strana: 112 Format: 19,5 cm Povez: tvrdi, platneni Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuo čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju` i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao novi su. Bosanskohercegovački novinar Enver – Enko Mehmedbašić rođen je u Tuzli, diplomirao na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a do penzioniranja bio je novinar dnevnog lista Oslobođenje te stalni saradnik Radio-televizije Sarajevo. Objavio je knjige Fotelja za više osoba, Staro ogledalo, Evlija Čelebija ponovo među nama, Jugohauzen, Pravim se Englez i Kap tinte. Slovio je za vrsnog humorista i satiričara i autor je niza putopisnih reportaža iz različitih dijelova svijeta. Dobitnik je mnogih priznanja i nagrada, među kojima su Šestoaprilska nagrada grada Saarajeva 1971, Nagrada “Radoje” Domanović za satiričnu priču 1990, nagrada najstarijeg humorističkog lista Jež, Zlatna značka lista Oslobođenje, Nagrada Jugoslavenskog festivala humora i satire u Budvi 1968, “Srebrna čivija”, nagrada Prvog jugoslavenskog festivala humora i satire Čivijada u Šapcu, te više nagrada Udruženja novinara Bosne i Hercegovine.

GZH, 1989. Odlično očuvana, jednom pročitana. Antun Šoljan (Beograd, 1932. – Zagreb, 1993.), možda najsvestraniji hrvatski pisac druge polovice 20. stoljeća, podrijetlom iz Starigrada na Hvaru, djetinjstvo je proveo u Pančevu i Slavonskom Brodu, školovao se i nastanio u Zagrebu, a poslije kao zaljubljenik u more i u Rovinju. U književnosti se pojavio ranih 1950-ih s piscima okupljenim oko časopisa Krugovi pa kao pjesnik, novelist, romanopisac, dramatičar, esejist, prevoditelj i antologičar obilježio hrvatsku književnu scenu svojim specifičnim, istinski modernim i postmodernim izričajem koji se uvijek oslanja na hrvatsku i svjetsku tradiciju. Objavio je sedam zbirki pjesama (među ostalima Na rubu ­svijeta, 1956., Gartlic za čas kratiti, 1965., Bacač kamena, 1985.; Prigovori, 1992.), petnaest dramskih tekstova za radio, kazalište, TV, čak i videoperformance (npr. Brdo, 1964., Galilejevo uzašašće, 1966., Dioklecijanova palača, 1969.), tri knjige eseja i feljtona, četiri knjige priča (Specijalni izaslanici, 1957., Deset kratkih priča za moju generaciju, 1966., Obiteljska večera, 1975., Hrvatski Joyce i druge igre, 1989.) i pet romana (Osumnjičeni, 1960., Izdajice, 1961., Kratki izlet, 1965., Luka, 1974. i Drugi ljudi na Mjesecu, 1978.).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Miljenko Popović - Žuborski (Beograd, 1938 — Beograd, 19. mart 2020) bio je srpski književnik.[1] Biografija Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi[2] u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije[3] od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat је po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“.[4] Periodično je objavljivao tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mladomir Puriša Đorđević (Čačak, 6. maj 1924 — Beograd, 23. novembar 2022) bio je srpski i jugoslovenski filmski režiser i scenarista. Biografija Rođen je na Đurđevdan 1924. godine.[1] Pre Drugog svetskog rata bio je član SKOJ-a. Na početku ustanka u Srbiji stupio je u partizane. Zarobljen je i upućen u Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci. Kao mladić je 1946. igrao za čačanski Borac.[1] Kao novinar počeo je rad u „Politici“ 1946. godine.[2] Od 1947. je radio na Filmskim novostima kao urednik, a kasnije kao režiser dokumentarnih filmova. Snimio je oko 50 kratkih i 20 dugometražnih filmova. Autor je deset romana. Kao glumac je nastupao u filmu Jug jugoistok (2005). Oženio se 1960. godine Milenom Dravić, od koje se kasnije razveo. Iz drugog braka ima ćerku Lidiju, udatu za Rašu Andrića.[3] Preminuo je 23. novembra 2022. godine u Beogradu. Sahranjen je 26. novembra 2022. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! 1969. godina Tomislav Ketig (Nova Gradiška, 17. rujna 1932.) je hrvatski književnik, pjesnik, pripovjedač, romanopisac, dramaturg, enciklopedist i esejist iz Vojvodine. Pisao je studije iz povijesti i književne kritike. Biografija Rodio se u Novoj Gradiški, u Hrvatskoj. Za vrijeme drugog svjetskog rata je živio u Beloj Crkvi. Do studija je živio i u Bjelovaru. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, koji mu je poslije postao stalnim boravištem. Poslije je apsolvirao na beogradskom Medicinskom fakultetu, a nakon toga je studirao je filozofiju u Novom Sadu. Radio je u izdavačkim kućama i novinsko-izdavačkim poduzećima u Novom Sadu. Surađivao je na enciklopedijskim projektima. U Enciklopediji Jugoslavije je objavio preko 100 članaka. 1992. je otišao u mirovinu. I nakon umirovljenja se bavi enciklopedističkim radom. Danas je glavni urednik Enciklopedije Vojvodine pri Vojvođanskoj akademiji znanosti i umjetnosti. Djela su mu prevedena na albanski, francuski, mađarski, makedonski, nizozemski, njemački, slovački, slovenski, rumunjski, ruski, rusinski, švedski i talijanski. Član je Društva hrvatskih književnika, Društva književnika Vojvodine i hrvatskog PEN-centra.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nade Judea Fawleya u sveučilišno obrazovanje izgubljene su kada je zarobljen u braku s zemljanom Arabellom, koja ga je kasnije napustila. Preselivši se u gradić Christminster gdje nađe posao kao klesar, Jude upoznaje i zaljubljuje se u svoju rođakinju Sue Bridehead, osjećajnu, slobodoumnu `Novu ženu`. Tomas Masterson Hardi (engl. Thomas Hardy; Stinsford, 2. jun 1840 — Dorčester, 11. januar 1928) bio je engleski romanopisac i pesnik. Biografija Veliki uticaj na Hardija imao je tragičan život njegovog oca, arhitekte koji je radio kao zidar, te njegova dela odišu pesimizmom. Prvi roman je napisao u 27. godini. Pisao je romane o Veseksu, svetu koji je bio polustvaran, poluizmišljen. Od 1898. godine piše samo poeziju. Aktivno je pisao do dana svoje smrti. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan „poslednjim velikim viktorijancem“, ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama (`Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak domoroca“, „Tesa od D`Ubervila“, „Neznani Džud“, „Sudija iz Kasterbridža“

Obri Birdsli - Erotska priča Izdavač: Eichborn Verlag, Frankfurt Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 97 Ilustrovano sa devet originalnih crteža autora. Odlično očuvana. Obri Birdsli (1872-1898) bio je engleski crtač i ilustrator. Većinu ilustracija radio je mastilom i u njima se uočava kontrast između tamnih delova i velikih velikim praznina, a takođe i delova sa finim detaljima nasuprot delovima gde tih detalja uopšte nema. Birdsli je bio najkontroverzniji umetnik iz Art Nouveau ere, poznat po mračnim i perverznim slikama sa grotesknom erotikom. Takvi su bili svi njegovi pozniji radovi. Neki od njegovih crteža bili su inspirisani japanskim duborezom šunga za koje su karakteristični prikazi enormno uvećanih genitalija. Njegove najpoznatije erotske ilustracije su bile na temu istorije i mitologije, uključujući i ilustracije za Aristofanovu „Lizistratu“ i „Salomu“ Oskara Vajlda. Birdsli je počeo pisati erotsku priču delimično zasnovanu na legendi o Tanhojzeru (Tannhäuser) koju nikada nije uspeo završiti zbog svoje bolesti, a 1907 je rukopis je objavljen pod naslovom Priča o Veneri i Tanhojzeru (The Story of Venus and Tannhäuser). (K-83)

RUSKA LJUBAVNICA - E. D. Miler Naslov originala: SNOWDROPS - A. D. miller Izdavač: Alnari, Beorad godina izdanja: 2012 Format: 20,5 XX 14,5 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 264 ’Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronadene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskucnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Medutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva. Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive nocne klubove i itimne dace, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski nacin života ume da opcini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu... NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011 „Potpuno opcinjujuce.“ THE TIMES „Knjiga koja ce vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH „Roman koji na briljantan nacin oslikava mracne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT ***Odlično očuvano***

Utopia, 2013. 423 strane. Očuvana. On zna da smo mi ubacili onaj loš LSD još posle „leta ljubavi` 1967. i onaj Dž. F. K. je naša žrtva jer je previše slušao doktora Filguda i Kapetana Ameriku. Šta je trebalo da dozvolimo? Da cela Amerika hoda obnažena i viče „peace and love`. Onaj Čarli Menson je naša pudla koja je zabiberila svim onim hipicima u Holivudu koji vole da se zezaju za naše pare. Knjiga Kad je cvetala vutra je prvenac Srđana Markovića, rođenog u Beogradu 1961 godine. Ona po uzoru na daleko slavniji roman `Kad su cvetale tikve` Dragoslava Mihaijlovića opisuje mangupske događaje na Dušanovcu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih. Pank-rok i rege muzika sa pojavom psihoaktivnih supstanci su definitivno uticali na razbuđivanje ovog nekada radničkog predgrađa u Beogradu. Autor je proširio svoja sećanja na Njujork, London i Jamajku gde je periodično živeo i radio. Brojne poznate i nepoznate ličnosti iz sveta muzike su ukrstile puteve sa autorom i on o nekima ne skriva svoje oduševljenje, ali i razočaranje.

Posveta na predlistu... PČ Mislili ste da znate kako funkcioniše svet špijunaže? Zaboravite to što ste dosad čuli. Ovo je priča koja će promeniti sve.Pakao postoji i bio sam u njemu. Tri stotine sedamdeset tri dana. O mom slučaju nije se pričalo i do sada se o njemu nije ništa znalo. Institucije i sudstvo ostali su gluvi na molbe moje porodice, advokata i malog broja onih koji su za njega znali. Uprkos činjenicama. Uprkos zakonima države. U besanim noćima svodio sam račune sa prošlošću i sa sadašnjošću. Od budućnosti sam se iz sujeverja uzdržavao, uopšte ne pokušavajući da zamišljam šta će biti posle.Upoznajte agenta Kaspera, operativca koji je radio i za italijansku i za američku tajnu službu. Zakoračite u svet tajni i senzacionalnih otkrića, svet falsifikata, drskih imitacija i očiglednih prevara. Carstvo večite dvosmislenosti, u kojem politika menja pravila i ravnotežu, preokreće saveze. Uđite u društvo najopasnijih tajnih agenata.Evo ih tu. Nagomilani na drvenim paletama, uvijeni u debeli plastični zaštitni omot. Dolari, dolari i opet dolari. Mirišu na štampu i na greh.

O knjizi: Mislili ste da znate kako funkcioniše svet špijunaže? Zaboravite to što ste dosad čuli. Ovo je priča koja će promeniti sve. Pakao postoji i bio sam u njemu. Tri stotine sedamdeset tri dana. O mom slučaju nije se pričalo i do sada se o njemu nije ništa znalo. Institucije i sudstvo ostali su gluvi na molbe moje porodice, advokata i malog broja onih koji su za njega znali. Uprkos činjenicama. Uprkos zakonima države. U besanim noćima svodio sam račune sa prošlošću i sa sadašnjošću. Od budućnosti sam se iz sujeverja uzdržavao, uopšte ne pokušavajući da zamišljam šta će biti posle. Upoznajte agenta Kaspera, operativca koji je radio i za italijansku i za američku tajnu službu. Zakoračite u svet tajni i senzacionalnih otkrića, svet falsifikata, drskih imitacija i očiglednih prevara. Carstvo večite dvosmislenosti, u kojem politika menja pravila i ravnotežu, preokreće saveze. Uđite u društvo najopasnijih tajnih agenata. Evo ih tu. Nagomilani na drvenim paletama, uvijeni u debeli plastični zaštitni omot. Dolari, dolari i opet dolari. Mirišu na štampu i na greh.

Tvrdokoriceno izdanje. Smatra se njegovim najboljim knjizevnim ostvarenjem a ujedno jeni njegov poslednji roman jer je preminuo u svojoj 30-oj godini. Glavni protagonista je Nenad Vajkic mladi idealista cija je koncepcija bliska junacima predhodna dva Cosiceva romana, Dimitriju iz Vrzinog kola i Srbi iz Dva carstva s time sto je Nenadova karakterizacija i psihololoska motivacija realnije zasnovana. Roman se satoji iz dva dela. Prvi deo pripoveda o Nenadovom odrastanju u okupiranom Beogradu za vreme Prvog svetskog rata dok se u drugom delu, pripoveda o njegovom radu kao novinaru u novonastaloj JU. Delo je napisano u trecem licu realisti nin postupkom i sa snaznim kritickim osvrtom na drustvene nepravde i nemoralnost elita. Dugo je radio na romanu, gradeci ga disciplinovano, sa punom svescu o prirodi i zahtevima romanskog zanra. Prvobitno se zvala Osvajac pa Osvajaci zatim Nesrecnici pa Kuca od karata i na posletku Pokoseno polje. O paznji i brizljivosti pisanja ovog romana svedoci i to da je pojedine likove pre nego sto bi ih uneo u svoj rukopisu , crtao, pravio od kartona, stavljao u polret i zamisljao njihove gestove.

Važno: Ovu knjigu možete lično preuzeti samo uz još jednu kupljenu knjigu. Naipaul Beograd 2006. Tvrd povez, 334 strane. nekorišćena (nova) Zapadnoindijski nobelovac, Najpol, je od malih nogu gajio ljubav prema pisanju zbog oca koji se bavio novinarstvom. Diplomirao je na Oksfordu i radio kao novinar BBC-ja, da bi dve godine kasnije počeo da se bavi esejistikom, prozom i kritikom. U svim svojim romanima pisao je o rasnim odnosima na Karibima, ali i u zemljama Trećeg sveta. Postkolonijalno doba, klasna i socijalna gibanja centralne su teme Najpolove književnosti, naravno s osvrtom na sudbine malih ljudi. U ovoj, najnovijoj, knjizi on opisuje svoj put u Indiju, gde se susreće sa jednom potpuno drugačijom stvarnošću od one na koju je navikao i o kojoj je dotad znao samo iz priča svoje porodice, indijskih kolonista na Trinidadu. Lucidna opažanja, refleksije, opisi prirode i ljudi daju ovom delu neprolaznu vrednost. Između ostalih, Najpol je pre Nobelove, bio dobitnik nagrade „Somerset Mom“ i nagrade „Buker“. Engleski izvornik ovde: https://www.kupindo.com/Klasici/57901675_V-S-Naipaul-An-Area-of-Darkness x2

Dragoslav Manić Forski : TEME , Izdavač autor Pirot 1998, str. 172. Eseji. Očuvanost 3; ima autorovu posvetu; malo pohabano. Драгослав Манић Форски (Радошевац, код Бабушнице, 11. септембар 1936) српски је књижевник. Биографија Манић је завршио основну школу у родном селу а гимназију у Пироту 1956. године. Завршио је студије српскохрватског језика и југословенске књижевности у Нишу на Вишој школи. Радио је као наставник у основним школама у Кални, Пироту, Бабушници и у Николичеву. Дела Писао је песме, приче, чланке и хуморске. Објављивао их је у листовима: Слобода, Политика експрес, Комуниста, Народне новине, Венац, Братство, Књижевна реч, Просветни преглед. Написао је дела: Антологија народних лужничких песама 1974. године, Печалбари 1974. године[1], Из ђачких дневника 1976. године, Лужничка народна баштина 1980. године, Јесен живота 1983. године, Тања 1984. године, Самовања 1986. године, На огњишту 1986. године, Приче и лутка, Лужница - монографија у слици и речи 2001. године[2], Градиште. Добитник је Вукове награде 1989. године, признања Најдражи учитељ 1988. године, дипломе Пушкин, повеље Карађорђевић, награде општине Оџаци Златокоса богиња и награду општине Бољевац Копријан.

SVEDOK ISTORIJE knjiga 8 Veljko Guberina Advokat Guberina rođen je 9. septembra 1925. u Vrginmostu kod Korduna, a osnovnu školu završio je u Karlovcima. Šesnaest godina kasnije sa porodicom od rata i NDH režima beži u Jagodinu, gde je završio gimnaziju. Uhapšen je i osuđen u Beogradu 1945, kao jedan od čelnika grupe nacionalista, na tri godine zatvora. Kaznu je izdržavao u KPD-u Niš, odakle je pušten maja 1947. Zbog ove presude, Pravni fakultet je morao da završi vanredno, u Ljubljani 1951. Dve godine kasnije postao je pripravnik advokata Milana Tadića, radio je i u Okružnom sudu u Beogradu, a 1956. otvara svoju advokatsku kancelariju. U decenijama koje je proveo u sudnicama širom Jugoslavije imao je više zapaženih slučajeva. Strastveni krivičar, bio je posvećen branjenju isključivo okrivljenih za najteža dela: branio je 618 ljudi optuženih za ubistvo, od kojih je 42 je streljano, a 47 oslobođeno. Tokom čitave karijere borio se protiv smrtne kazne. Patrijarh Pavle mu je 1997. godine uručio orden Svetog Save I stepena. Zvanično je rehabilitovan 2009. kada je Okružni sud u Beogradu presudu iz 1946. oglasio ništavnom.