Knjaževac Kulturni centar Ribnica, 2009. Tri drame: Novi Ilijum, Siva soba ili Nova realnost, Led U današnje post-post-post...-moderno doba, kada se, s jedne strane, pozorište vraća ozbiljnom realizmu i govornom teatru, a s druge teži da po svaku cenu ode korak dalje u post-post-post... izrazu, dramski tekstovi Aleksandra Novakovića stoje kao jedan sasvim drugi, novi-stari put kojim se da ići. Kako nazvati piscva Aleksandra Novakovića? Tvorcem paralelnih univerzuma, nove realnosti ili realistom koji otkriva da se nova realnost uveliko dešava i da mi zapravo u njoj živimo? Svakako se može označiti i jednom i drugom definicijom. Novakovićeva NOVA REALNOST davno je zakucala na vrata naših života. Pitanje je samo koliko smo spremni da tu činjenicu sami sebima priznamo. Predrag Štrbac Aleksandar Novaković Чланак Разговор Ћир./lat. Читај Уреди Уреди извор Историја Алатке С Википедије, слободне енциклопедије За друге употребе, погледајте Александар Новаковић (вишезначна одредница). Aleksandar Novaković Датум рођења 9. јануар 1975. (48 год.) Место рођења Beograd SFRJ Aleksandar Novaković (Beograd, 9. januar 1975) srpski je književnik, dramaturg i istoričar. Piše romane, drame, aforizme, pesme i kratke priče.[1] Diplomirao je na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu 2002. godine kao i na katedri za dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 2004. godine. Magistrirao je 2006. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu s tezom Sloveni kao dramatis personae u dramama engleskog govornog područja (1878—1990). Posle magistrature, on je doktorirao 2012. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu s tezom Stranci kao dramatis personae u srpskoj drami (1734- 1990) Nagrade Dobitnik je nagrade Josip Kulundžić za izuzetan uspeh na polju dramaturgije (2004), Druge nagrade Radio-Beograda za radio-dramu (2003),nagrade Radio-Beograda za dokumentarnu radio-dramu (2011) Vibova nagrada (1999) - satira, odbio da primi; prihvaćena 2001. godine.[2][3] Zlatna kaciga (1997) - aforizmi Teatrološka stipendija John McGrath (2007, Edinburgh, Scotland, UK) Mali Nemo nagrada za roman, 2008. godine VBZ nagrada za roman , Zagreb, 2010. godine Dobio republičku nagradu za najbolji dramski tekst za lutkarsko pozorište u Novom Sadu 2007. godine. Dobitnik je nagrada časopisa Ulaznica: prve za priču (2003), druge za esej (2004) i druge za priču (2005) Objavljivao je i objavljuje tekstove u časopisima i listovima: NIN, Koraci, Književni list, URB, Reč, Stanje stvari, Think Tank, Braničevo, Kvartal, Znak, Polja, Gradina, Afirmator, Beton, e-novine, itd.[4] Radovi Novaković je napisao drame: Sistem (Narodno pozorište Užice, 2001) Zubi (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2004) Aladinova čarobna lampa (Pinokio, Beograd, 2007) Naš čovjek (Hercegnovsko pozorište, koautor, 2008)[5] Zbirke drama Bliskost (Svetozar Marković, Zaječar, 2006) Crna četvorka (Zona satire, elektronska knjiga, 2007) Posle Utopije (KC Kraljevo, 2009). Autor je desetak različitih dramskih i dokumentarnih formi emitovanih na Drugom i Trećem programu Radio Beograda. Knjige aforizama Pij Sokrate, država časti (Matica srpska, 1998) Neće moći (Alma, 2006)[6] Aforizmi, pesme, priče (satira): Malo li je (Alma, 2011) Scenarij za crtane TV serije Bebice i Parobrod Srbija (RTS 1, sezona 2003/2004). Reditelj je i scenarista kratkometražnog filma “Get up you lazy bastard!” (2006) Srušeni grad, kratki film, 2019 Romani Glečer (Dereta, 2007) Keltska priča (Mali Nemo, 2008) Dva u jednom (Mali Nemo,2009) Vođa (VBZ, 2010)[7] Novo Smederevo (2016, KRR)[8] Gloriosa (2017, KRR)[9] Anfarwoldeb, Velški: Besmrtnost (2018, KRR)[10] Rada, Bajin (Ne zaslužujete me, bednici nezahvalni!) ( 2020, Udruženje nezavisnih pisaca Srbije, Beograd) Dobro nam došle, drugarice iz trikotaže! (2021, Udruženje nezavisnih pisaca Srbije, Beograd) Teatarske i filmske studije Kako je Tito razbijao Tikve (Narodna knjiga, 2005) Slomljeno slovensko ogledalo (Mali Nemo ,2010) Srbi u američkom filmu (Presing, 2023) Stranci u srpskoj drami (1734-1990) (Presing, 2023) Pesme Gitarista na Titaniku (Presing, 2013) Troknjižje ( sa Marko Bačanovićem i Patrikom Weissom) , (Književne vertikale, Beograd, 2020) Alkatrazi (Presing, 2022) `Večnost i jedan dan` (UNPS, Beograd, 2023)

Kao nova Novica Savić (Gornje Svarče, Blace, 10. novembar 1943 — Beograd, 17. oktobar 2004) je bio srpski dramski pisac, pripovedač i romansijer. Biografija Uredi Rođen je u Gornjoj Svarči u Toplici, gde je proveo rano detinjstvo. Od šeste godiše živi u Beogradu, gde završava osnovnu i Srednju brodarsku školu. Godinu dana provešće radeći na rečnim brodovima, a onda upisuje dramaturgiju na Akademija za pozorište, film, radio i televiziju gde diplomira u klasi profesora Josipa Kulundžića. Kratko je radio u srednjoj školi i bio direktor Narodnog pozorišta u Subotici. Najveći deo radnog veka provodi kao slobodan umetnik. Pisao je televizijske drame i scenarije za igrane i dokumentarne serije i emisije, sarađujući sa gotovo svim televizijama u SR Jugoslaviji, a najviše sa Radio-televizijom Beograd. Istovremeno piše prozu i pozorišne komade koji su izvođeni i objavljivani širom zemlje. Nesklon samonametljivosti i reklamerstvu, u svom radu bio je uglavnom usmeren na anonimne književne konkurse. Nije postojao nijedan prozni, dramski ili televizijski konkurs u SR Jugoslaviji na kojem nije učestvovao i dobio nagradu. Njegove pozorišne komade su režirali: Borislav Gligorović, Branko Pleša, Radoslav Zlatan Dorić, Miomir Miki Stamenković, Slavoljub Stefanović Ravasi, Vladimir Putnik i drugi. Izvedeno mu je i preko sedamdest radio-drama, od kojih je većina emitovana širom Evrope. To ga svrstava među najplodnije stvaraoce u ovoj formi. O njegovom samopregornom radu i posvećenosti književnosti dovoljno govori podatak da je iza njegove tragične smrti ostalo 188 nebjavljenih rukopisa: 92 pozorišna komada, 52 televizijske drame i filmskih scenarija, 31 zbirka kratkih priča i 15 romana. Dela Uredi Proza Uredi Iz blata, iz prašine (kratke priče), I mi smo ljudi (pripovetke), Kaljuga (roman), Otkup (pripovetke), Igrani pozorišni komadi Uredi Pobratim (Narodno pozorište, Beograd), Kako potamaniti gamad (Zvezdara teatar), Krvava teta (Pokrajinsko narodno pozorište, Priština), Spomenik za druga Danila (Narodno pozorište, Zenica), Vozač (Pozorište „Zoran Radmilović“, Zaječar), Veliki Mak (Pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin), Noć usred dana (Pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin), Ne okreći se, sine (Narodno kazalište, Osijek), Objavljene drame Uredi Opet plače, al sad od sreće, Savremena srpska drama, br. 13, Kad onaj tamo umre, Savremena srpska drama, br. 15, Ovde nema lopova, Drama, Beograd, Televizijske drame Uredi Selo bez seljaka, TV serija, 1972. Pucanj u šljiviku preko reke, RTS, režija Zdravko Šotra, 1978. Gradilište, RTS, režija Slobodan Šijan, 1979. Balada o crvenokosom, Televizija Zagreb, Beg, Televizija Zagreb, režija Dražen Piškorić, Snegovi, život i smrt Filipa Filipovića, RTS, režija Miša Radivojević, Vatrogasac, TV Sarajevo, režija Muhamed Mehmedović, 1983. Pogon za preradu voća, TV Sarajevo, režija Milan Bilbija, Dve karte za grad, TV Zagreb, režija Zrinko Ogresta, 1984. Garsonjera, RTS, režija Duda Ćeramilac, Sa 204-272, 1991. Tridesetdva kvadrata, 2002. Nagrade Uredi Nagrada Branislav Nušić za najbolji dramski tekst (trostruki dobitnik za drame „Krvava teta“, „Kad onaj tamo umre“, „Ovde nema lopova“), Radoje Domanović za kratku satiričnu priču (višestruki dobitnik), Nagrada Dana komedije u Jagodini za najbolji komediografski tekst (dvostruki dobitnik: „Noć usred dana“ i „Kako potamaniti gamad“), Pobednik konkursa Narodnog pozorišta u Beogradu povodom 125. godišnjice postojanja (drama „Pobratim“)

Tvrd povez sa omotom, vrlo dobro očuvana, 196 strana, izdanje Znanje Zagreb 1980, edicija Hit Ranko Marinković (Vis, 22. februar 1913 – Zagreb, 28. januar 2001) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu. Biografija Ranko Marinković rođen je 1913. godine u gradu Visu na istoimenom jadranskom ostrvu. Potiče iz stare porodice koja se u Komiži, gradu na ostrvu Visu, pominje još od 15. veka. Osnovnu školu završio je 1923. na Visu, nižu gimnaziju 1927. u Splitu, a višu 1932. u Zagrebu. Studije romanistike završio je 1935. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je i diplomirao 1938. godine. Do izbijanja rata radio je kao nastavnik u privatnoj gimnaziji Zdenka Vojnovića. U proleće 1943. interniran je u italijanski logor Feramonte u Kalabriji, a posle pada Italije preko Barija je stigao u saveznički zbeg u El Šat na Sinaju. Tokom boravka u zbegu bio je sekretar Kulturno-informativnog odeljenja. Posle rata radio je u Ministarstvu prosvete Narodne Republike Hrvatske, Nakladnom zavodu Hrvatske, bio je upravnik Drame zagrebačkoga Hrvatskog narodnog kazališta. Godine 1950. bio je jedan je od osnivača Kazališne akademije (kasnije Akademija za kazališnu i filmsku umjetnost) na kojoj je predavao, prvo kao docent a zatim vanredni i redovni profesor sve do penzionisanja 1983. godine. Prva supruga mu je bila Branka Rakić, baletska kritičarka i prevodilac. Član je Društva književnika Hrvatske od 1945. Od 1968. je dopisni član Srpske akademije Nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti), a 1998. godine, po raspadu Jugoslavije, preveden je u inostranog člana. Od 1983. je redovni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (danas Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti). Književni rad Ranko Marinković je već tokom školovanja počeo u književnim časopisima da objavljuje poeziju, prozu, eseje i kritike. U zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu 1939. godine izvedena je njegova prva drama Albatros, kasnije štampana kao sastavni deo njegove prve prozne knjige. Posle rata razvio se u značajnog pisca sa ovih prostora, nikada ne insistirajući na kvantitetu – objavljivao je malo, ali je uvek uspevao da svakim delom unapredi kvalitet svog stvaralaštva. Svoje radove nastavio je da objavljuje u časopisima, listovima i raznim drugim publikacijama: Mladost, Učiteljski podmladak, Danica, Južni pregled”, „Književni horizonti”, „Dani i ljudi”, „Ars 37”, „Nova riječ”, „Novosti”, „Hrvatski književni zbornik”, „Republika”, „Radio Zagreb, Radio Beograd, Hrvatsko kolo, Narodni list, Svedočanstva, Zagrebački tjednik, NIN, Politika, Nova misao, Vjesnik, Književnost, Književne novine, Pobjeda, Sovremenost, Vjesnik u srijedu, Borba, Prosvjeta, Jedinstvo, Novi list, Rad, Telegram, Panorama, Delo i drugim. Njegova dela su prevođena na više jezika. Najznačajnija knjiga proze je zbirka Ruke, štampana u tridesetak izdanja, sa kojom je zadobio pažnju i pohvale kritike. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je NIN-ovu nagradu. Žiri u sastavu Velibor Gligorić (predsednik), Miloš I. Bandić, Borislav Mihajlović Mihiz, Muharem Pervić, Eli Finci i Petar Džadžić svoju odluku doneo je jednoglasno.

Autor - osoba Ilić, Miodrag, 1934- = Ilić, Miodrag, 1934- Naslov Gde je kraj ulice? : kazivanja jednog Beograđanina / Miodrag Ilić Ostali naslovi Gde je kraj ulice Vrsta građe roman Ciljna grupa u Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : JRJ, 1995 (Beograd : Kultura) Fizički opis 376 str. ; 20 cm (broš. sa klapnama) Napomene Tiraž 3.000. Predmetne odrednice Srpska književnost – romani Mi imamo malo poznatih dela koja na autentičan i upečatljiv način govore o ovom tektonskom potresu koji je zadesio srpsku građansku klasu i o istinskoj individualnoj i kolektivnoj tragici kojom su ta događanja obeležena. Književnom scenom u nas dugo su dominirali pisci rukovođeni lozinkom (primenjenom na građane) – dobili su ono što su i zaslužili! Tek u novije vreme čuli su se autentični glasovi Slobodana Selenića („Pismo/glava”, „Očevi i oci”), kao i Svetlane Velmar-Janković („Lagum”). Ta dela vratila su dignitet žrtvama tretiranim tako često kao „otpad istorije”. Među ova vrhunska dela o sudbini građanstva u nevremenu istorije uključuje se, ja u to čvrsto verujem, i proza Miodraga Ilića. Ovaj roman je uzbudljiv, jedrim jezikom pisan, potresan, ubedljiv, dosledan u svom realističkom oblikovanju građe, human, a biće podjednako blizak i intelektualnoj i manje intelektualnoj publici. – Petar Džadžić MIODRAG ILIĆ, rođen i odrastao u Beogradu, završio je Filozofski i Fakultet dramskih umetnosti. Radio je kao novinar u redakcijama „Večernjih novosti”, „Beogradske nedelje”, „Radio TV revije” i Televizije Beograd, prešavši put od reportera gradske i kriminalističke hronike do komentatora i urednika. Četrnaest godina posvetio je pozorišnoj umetnosti kao upravnik Beogradskog dramskog (1975–1979.) i direktor Drame Narodnog pozorišta (1982–1990.) da bi se vratio u Televiziju Beograd, gde danas radi kao urednik, voditelj emisija i direktor Programa za inostranstvo. Istakao se kao dramatičar, autor 15 pozorišnih tekstova izvedenih na raznim scenama u Beogradu i nekadašnjoj Jugoslaviji. Pisao je komade iz savremenog života („Kameleoni”, „Pred slepim zidom”, „Kafa na u-luci”, „San zimske noći”), istorijske („Kopernik”, „Puč”, „Apis`, „Legenda o zemlji Lazarevoj”), komedije („Nezahvalni Mateja”, „Veštac”, „Pasi”), refleksivno-metaforične („Ilion – iščezli grad”, „Valcer poručnika Nidrigena`). Ostvario je veći broj radio-drama, prevoda sa stranih jezika. pozoriščih kritika i članaka iz oblasti kulture, da bi svojim prvim romanom „Gde je kraj ulice” zakoračio u svet proznog izraza. MG139

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5Tvrdi povez1 Drame2 Hleb i so3 Boj na Kosovu4 Duplo dno5 Kovačnica na ČakoviniЉубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности.БиографијаЉубомир Симовић потписује књиге за АдлигатРођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик. [1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “ Видици” . Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „ Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “ Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “ Вестима” , “ Младој култури” , “ Омладини” , “ Студенту” , “ Летопису Матице српске” , “ Међају” , “ Политици” , “ Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда.Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др.Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности. [1]РецепцијаМиодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „ лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског” . [2]Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „ мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „ залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина10/5

Autor - osoba Crnković, Predrag, 1967- = Crnković, Predrag, 1967- Naslov Beograd za pokojnike / Predrag Crnković Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Beograd : V.B.Z, 2008 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 165 str. ; 24 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂAmbrozija / [VBZ, Beograd] ; ǂknj. ǂ233 ISBN (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Bilješka o autoru : str. 165 Napomene uz tekst. Sumorna slika glavnoga grada Srbije od vremena raspada jugoslovenske federacije do ovih dana, „bolno podsecanje na godine koje su nas usporile, deprimirale, umorile”. Politička previranja, medjunarodne sankcije, rat o kojem se ne govori, ali čije posledice Beograd oseća kao nestašicu osnovnih potrepština za život, tek je grubo naznačeni okvir u koji je autor smestio svoga glavnog junaka. Glavni lik Crnkovićevog romana senzibilan je i pred takvom zbiljom zbunjen intelektualac, a taj osećaj pojačava kontrast između njegovih filmskih, književnih i muzičkih evokacija i doslovne i prenesene izgladnelosti. On je gradski usamljenik ogoljen do srži: bez uporišta u porodici ili među prijateljima, bez kontakata sa svetom, bez posla i novca, opsednut hranom. Predrag Crnković, prevodilac i pisac. Preveo je 52 knjige s danskog (41 s tog jezika), norveškog, švedskog, engleskog i slovenačkog. Uređuje edicije „Severno svetlo”, „YUGO_ LIT” i „Van toka” u „Presingu”. Objavio je sedam romana i po jednu zbirku priča i poezije, tri radio-drame (dve nagrađene na konkursu Radio Beograda za originalni tekst i jedna adaptacija Mopasanove pripovetke) višekratno su izvođene na Radio Beogradu. Prevođen je na danski i slovenački. Rukopis romana Beograd za pokojnike osvojio je 2008. regionalnu nagradu V. B. Z.-a, dok je rukopis drame Trbuhozborci osvojio Nagradu „Branislav Nušić” Udruženja dramskih pisaca Srbije 2017. Iste godine pripovetka „Trema” je dobila Nagradu „Milutin Uskoković” NB u Užicu (ali mu je oduzeta, jer se žiri naljutio zato što se autor potpisao pseudonimom). U međuvremenu su mu pripovetke nagrađivane na konkursima za Nagradu „Laza Lazarević” Kulturnog centra u Šapcu, kao i na konkursima, časopisa Ulaznica iz Zrenjanina i Beležnica iz Bora. Kao prevodilac je 2013. dobio nagradu Državnog fonda za umetnost Danske za promovisanje savremene danske književnosti u Srbiji. Član je UKPS i OF-a (udruženja danskih prevodilaca, kao dela danskog udruženja književnika). MG27

SABRANA DELA RADOJA DOMANOVIĆ 1-4 RETKO NOVO KOMPLET RETKO Koraci Kragujevac, 2009. godine, tvrd povez - osim četvrte knjige LAKO PERO RADOJA DOMANOVIĆA koje je u mekom povezu, ćirilica, veći format. Knjige su nove. Radoje Domanović (1873 — 1908), srpski književnik i satirični pripovedač. Njegovi preci su bili poreklom iz Hercegovine, između Trebinja i Nevesinja. Doselivši se iz Hercegovine, njegov deda se zadržao u okolini Kragujevca. Radio je i služio kod Simeona Cukića, srodnika Pavla Cukića, ustanika i Karađorđevog vojvode. Ovaj oštroumni Hercegovac se uskoro svojim radom i znanjem uzdigao od najamnog radnika do slobodnog seljaka. Korakom ispred vremena obojicu sinova, Aleksu i Miloša - Radojevog oca, školuje na bogosloviji. Aleksa se zapopio, a Miloš je otišao u učitelje. Radi kao učitelj, ali se bavi i unosnim poslovima. Hrabar i inteligentan uskoro postaje imućan čovek. Ženi se Persidom, ćerkom Simeona Cukića, onog gazde kod koga je njegov otac Milić radio kao sluga. Iz tog braka, u selu Ovsištu gde je njegov otac službovao kao učitelj, rođen je Radoje Domanović. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika, radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu. Međutim, zbog svojih političkih uverenja je proganjan, premeštan i otpuštan sa posla. Oženio se 1895. godine učiteljicom Natalijom sa kojom je imao ćerku i dva sina. Posle pada režima kralja Aleksandra Obrenovića 1903. godine, nezadovoljan malim promenama u zemlji, pokreće politički list „Stradija“, u kojem pokušava da se bori protiv mana novog režima. Razočaran, odavao se sve više boemskom životu, mnogo je pio, i usamljen, ogorčen i siromašan umro je od tuberkuloze u 35. godini života. Radoje Domanović je bio beskompromisan i hrabar, a njegova misao britka i provokativna. On je prvi pravi satiričar među srpskim realistima. Satira je glavno obeležje njegovog talenta i slovi za tvorca srpske satirične pripovetke. Zanimljivost, jedna od mnogih, iz Domanovićevog života: Poručio Radoje Domanović kod nekog krojača odelo. Kad je odelo bilo gotovo, Domanović ga je obukao, a krojač mu reče: - Ovo vam odelo divno stoji! Vi ste u njemu drugi čovek! - Pa lepo, pošeljite račun tom drugom čoveku! - reče Radoje.

Nikola Davidović : PROGONSTVO , Sloboda / Veljko Vlahović Beograd 1988, tvrdi povez, str. 289., drugo izdanje. Roman. Očuvanost 4-; korica ima manje fleke. Nikola Davidović je živeo i radio u Parizu. Ušao je u vreme 12.XII.1937. godine u Banja Luci, a izašao je iz vremena 9.IX.2014. u Parizu. Počiva na pariskom groblju Thiais. . Bio je član udruženja Maison des écrivains i PEN kluba Francuske. Autor je pet romana i Knjige razmišljanja. Iz rodnog kraja, današnje Republike Srpske, odselio je veoma mlad. Kao gimnazijalac i student objavljivao je pesme i lirske crtice. Okušao se i u novinarstvu. Bio je dopisnik Radio-Sarajeva i dopisnik beogradske Politike. Pre nego što se oslobodio svih obaveza i posvetio književnom radu bavio se naukom i izdavaštvom. Izvesno vreme radio je i kao profesor. Izuzmu li se prvi pokušaji, kojima bi se, s obzirom na zanimljivost i originalnost priča, trebalo vratiti, Apostoli su prvi roman. To je roman o otuđenju jastva. U njemu glavni lik narasta u istorijsku ličnost i gubi svoje prirodno ja. Drugi roman, Progonstvo, zamišljan je šesnaest godina pre no što je napisan. Razlog tako dugom odlaganju je traženje metafore koja će istovremeno da ukaže na izgnanstvo i čoveka i Boga. Radnja Progonstva sažima se u priču o sinu koji, ne zapamtivši oca i ne pronašavši dokaze o njegovom fizičkom izgledu, krade iz mauzoleja urnu sa očevim pepelom s namerom da pepeo preda nekom živom obliku. Pronoseći urnu kroz sve važnije dokaze postojanja, shvata da je sopstvenost nepresadiva i da je život i u iskonu progonstvo. I osnova Šeme je alegorična. I ovde se, kao i u Progonstvu, ne zna je li otac čovek ili nadbiće. Kroz priču, proizašlu iz istorijske činjenice, sagledane su dileme i ideološka neslaganja sinova. Našavši se pred mogućnošću da izbore pomilovanje oca, osuđenog na smrt, sinovi se sučeljavaju sa jednoobraznošću i stanovitošću zakona Prirode i Istorije i iz te neravnopravne borbe izlaze sa spoznajom da je suština nemenljiva. Progonstvo i Šema su štampani u Beogradu: Progonstvo u tri, a Šema u dva izdanja. U Iluzijama, četvrtom Davidovićevom romanu, sagledavaju se saodnosi nade i nemenljivosti prirodnih zakona. Peti roman, Amnezija, utemeljuje verovanje da je smrt odlazak u život i da se vaskrsnuti može jedino iz semena.

Knjiga je kao nova. Kako se to radilo u Odesi - Isak Babelj Izdavač: Logos Godina izdanja: 2012 Broj strana: 360 Format: 22 cm Povez: Tvrdi

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Javni RTV servis u službi građana - Rade Veljanovski Izdavač: Clio Godina izdanja: 2005 Broj strana: 307 Format: 22 cm Povez: Broširani Javni RTV servis u službi građana predstavlja savremen pogled na specifičan medijski model o kome tokom poslednje decenije postoje različita mišljenja. Autor smatra da je ovakav model radija i televizije i potreban i moguć u savremenom društvu, i iznosi niz argumenata koji taj javni servis karakterišu kao nezamenjiv komunikacioni servis i važnu integrativnu snagu društva. Zamišljeni projekat javne radiodifuzije kao idealni tip teško je ostvariv i u realnosti možda i ne postoji, ali one radio-televizijske organizacije koje su mu najbliže (britanski BBC, japanski NHK ili bavarska RTV) daju dovoljno razloga za zaključak da je to često segment medijskog sistema čiji potencijali u najvećoj meri mogu da zadovolje komunikacione i kulturne potrebe savremenog čoveka. Autor govori o ulozi javnog servisa u demokratizaciji društva, uz poseban osvrt na specifične interese i potrebe civilnog društva, manjinskih društvenih grupa, građanskih udruženja i inicijativa. U tekstu je dat i pregled jednog broja medijskih organizacija koje funkcionišu kao javne službe u razvijenim zapadnim, kao i u bivšim socijalističkim zemljama. Činjenica da je transformisanje državnih radio-televizija u javne servise u zemljama u tranziciji, pa i u našoj zemlji, već godinama aktuelno pitanje, potvrđuje izraženu potrebu za ovakvom knjigom.

SV 9 60771) VELIKI SAN istorija stripa , Srećko Jovanović , Arhiv Pančevo 2007 , Pred čitaocima je važna i po mnogo čemu jedinstvena knjiga. Reč je o memoarskom spisu Srećka Jovanovića, osnivača i dugogodišnjeg prvog čoveka Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca. Srećko Jovanović rođen je 20. januara 1930. godine u Valjevu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na slavistici, na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio je kraće vreme kao prosvetni radnik u Pričeviću kod Valjeva i u Ljigu. Krajem 1956. kao profesor u Gornjem Milanovcu, zajedno sa Acom Lazarevićem i grupom prosvetnih radnika, pokrenuo je list Dečje novine, koje će kasnije prerasti u novinsko-izdavačku kuću. Sve vreme, do penzionisanja 1995. godine, ostao je glavni urednik izdavačke kuće Dečje novine. Iako zbog složene prirode poslova koje je radio, nije imao dovoljno vremena da se posveti do kraja tom poslu, uspeo je da od Dečjih novina načini izdavača koji je posle Drugog svetskog rata oživeo strip u Jugoslaviji, a pored nabavke čuvenih stranih stripova najpoznatijih autora, da pokrene i bogatu domaću produkciju crtača i scenarista svih generacija. Dečje novine su bile prvi izdavač Diznijevih časopisa u celoj Istočnoj Evropi, a izdavale su i na desetine izdanja posvećenih stripu, popularnih na teritoriji cele Jugoslavije. Bilo je to svojevrsno zlatno doba domaćeg i stranog stripa kod nas. mek povez, format 16,5 x 24 cm , ćirilica, 169 strana

O. Henry `Posljednji list`: sažetak. Priča vredna čitanja Poznati humorist napisao je bolno dirljivu priču punu dubokog značenja, tjerajući vas da razmišljate o životu, želji za životom, a prije svega da ostanete osoba sposobna za razumijevanje i suosjećanje. Riječ je o ovoj priči o čuvenom O. Henryju `Posljednji list`, čiji će sažetak biti opisan u ovom materijalu. Kratka biografija autora Majstor žanra kratke priče rođen je 11. rujna 1862. u Greensborou u Sjevernoj Karolini. Pokušao sam se u različitim profesijama. Radio je kao knjigovođa u nekretninskom poduzeću, kao crtač u zemljišnoj upravi i blagajnik u banci. Prvo iskustvo stečeno radom u duhovitom tjedniku u gradu Austinu. Suptilni humor i neočekivani rezultati karakteristični su za njegove priče. Tijekom svog stvaralačkog života napisano je oko 300 priča, kompletna zbirka njegovih djela je 18 svezaka.Kratka biografija autora Majstor žanra kratke priče rođen je 11. rujna 1862. u Greensborou u Sjevernoj Karolini. Pokušao sam se u različitim profesijama. Radio je kao knjigovođa u nekretninskom poduzeću, kao crtač u zemljišnoj upravi i blagajnik u banci. Prvo iskustvo stečeno radom u duhovitom tjedniku u gradu Austinu. Suptilni humor i neočekivani rezultati karakteristični su za njegove priče. Tijekom svog stvaralačkog života napisano je oko 300 priča, kompletna zbirka njegovih djela je 18 svezaka Izdavač:LUKA ŠTAMPA Beograd Broj strana:164 Pismo:Latinica Povez: MEK Format: 18 x11 cm Godina izdanja: 2002

IGOR NEWERLY CELULOZA Ilustracije na omotu - Edo Murtić Prevod - Wanda Nowinska Izdavač - Zora, Zagreb Godina - 1958 462 strana 21 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Suvremeni poljski pisac Igor Newerly oživljuje u Celulozi značajno razdoblje života Poljske između dva rata. U tom omašnom romanu autor je Oprema vlastitim riječima - imao svladati golemu građu s različitih područja znanja, sredina i zanimanja. Odlazio je među radnike u tvornicu celuloze i slušao njihove uspomene iz predratnog doba, živio je među splavarima, savjetovao se sa stručnjacima, radio radio u arhivu, prelistavao staru štampu, osobito ilegalnu, čitao životopise, dnevnike, da bi što vjernije na stranicama svoga romana oživio ljude i prilike u Poljskoj unatrag tridesetak godina. Ali nije, dakako, ostao samo na tom dokumentarnom materijalu, jer nije želio pisati povijesnu kroniku, već umjetničko djelo, kome je sav taj materijal poslužio kao podloga. Zato je u autentične događaje, probleme i ličnosti upleo ne samo fabulu nego i mnoga lica i tako na tlu stvarnosti sazdao roman, koji umjetničkim kvalitetama ilustrira jedno važno razdoblje iz života poljskoga radništva i seljaštva. Roman je doživio nekoliko izdaja otkako se pred nekoliko godina pojavio prvi put u Poljskoj, koji su ubrzo slijedili jedan za drugim, a prešao je i granice drugih država.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Igor Neverli Vanda Novinski Pamiatka z celulozy

Polovna knjiga, korice pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Etnografski muzej - Pirot, 1972. god. Broširan povez, 20 cm. 160 str. Ilustrovano Dimitrije Rančić rođen je u Pirotu 24. oktobra 1898. godine. Završio je Učiteljsku školu u Jagodini. Deset godina je radio kao učitelj u selu Crnoklište u pirotskom kraju. Tu je i počeo da piše. Kasnije je postao učitelj u Pirotu gde je između ostalog bio i predsednik Učiteljskog društva. Vršio je dužnost urednika lista `Sloboda` kao i upravnika Pirotskog okružnog pozorišta. U Beograd je otišao 1947. godine i radio je kao referent za pozorišnu umetnost pri Ministarstvu prosvete. Jedno vreme je u Beogradu bio i upravnik Doma muzički obdarene dece palih boraca. Umro je u Beogradu 13. januara 1981. Književnošću je počeo da se bavi početkom dvadesetog veka. List `Politika` je objavljivala njegove prve priče i pesme - Tantal na selu i Uklet. Takođe je objavljivao svoje priče i pesme u pirotskom listu `Sloboda`. Izdao je svoje tri zbirke dečjih priča i romana `Preobraženska noć` a uređivao je i list `Osvrt` koji je izlazio u Pirotu. Po njegovim `Zapisima iz jednog doma` je snimljen film u režiji Jovana Rančića - `Dečak i violina`. Njegove drame su izvodili glumci pirotskog pozorišta: Na raskršću, Stradalnik. Objavio je zbirke pripovetki `Gornja tkanja davna`, `Na Nišavi u Ćilimgradu` kao i zbirku pesama `Gugutće na direci`.

Knjiga je kao nova. Prva, druga & treća priča o Prtku - Rastko Ćirić Izdavač: R. Ćirić Godina izdanja: 2022 Broj strana: 63 Format: 21 cm Povez: Broširani “Prtko je nastao kao mala “bezobrazna” priča u šali ispričana kčerki Ivi i potom oblikovana kao unikatna slikovnica (1989). Priča se, slučajno i neočekivano, pokazala kao uspešna i u psihoterapeutskoj praksi kod dece sa sklonošću ka autizmu (“Prtkocilin”, termin koji je dala Marija Milić, klinički psiholog). Početkom 1992. Boda Marković, veteran naše radiofonske scene, režirao je radio fantaziju Prtko (u trajanju od oko 20 minuta), koja je učestvovala na međunarodnom festivalu radio drame u Monte Karlu, maja 1992. Za tu priliku, slikovnica je prevedena na četiri jezika i umnožena u malom tiražu od stotinak primeraka, kao prvo izdanje ove knjige u štampanom obliku. Prva priča o Prtku pretvorena je u kratki crtani film Prtko (2:30), u animaciji i režiji Rastka Ćirića (produkcija Dunav film/Aura, Beograd, 1993). Prikazan na mnogim međunarodnim i domaćim filmskim festivalima bio je i nagrađen u Beogradu, Novom Sadu i Zlatiboru, na Međunarodnom festivalu ekološkog (!) filma.”  R.Ć Rastko Ćirić diplomirao je i postdiplomske studije završio na fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Predavao je na predmetima Ilustracija i Animacija u istoj školi, a odnedavno je u penziji. Bavi se ilustracijom, grafičkim dizajnom, animacijom i muzikom. Objavio je brojne knjige i knjižice, kao i 16 animiranih filmova.

Dobro očuvana, 136 strana, izdanje Povelja Kraljevo 2015, ima i posvetu autora na početku Risto Lazarov (Štip, 1949), pesnik, esejista, kritičar, novinar. Završio je jugoslovensku književnost i makedonski jezik na Filološkom fakultetu u Skoplju. Radio je kao novinar. Bio je generalni direktor novinske agencije Tanjug. Bio je glavni urednik međunarodnog časopisa Balkan forum. Od 1997. godine je direktor i glavni urednik nacionalne televizije Telma. Predsednik je Makedonskog PEN centra.Objavio je više od dvadeset knjiga poezije, od prve Noćna ptica u parku (1972) do knjige Sitnokoračarka (2012). Objavio je nekoliko knjiga izabranih pesama i izabrane pesme u četiri toma (2009). Knjige izabranih pesama Rista Lazarova objavljene su u Engleskoj, Rusiji, Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Sloveniji, Češkoj, Australiji. Dobitnik je više književnih nagrada: „Mladi borac“, Nagrade grada Skoplja „13. novembar“, nagrade Makedonske radio televizije za najbolju knjigu za decu objavljenu između dve Struške večeri poezije, nagrade „Aco Šopov“ za najbolju pesničku knjigu, nagrade „Braća Miladinovci“ Struških večeri poezije, nagrade Praznik lipa, nagrade Književno žezlo i nagrade Velja kutija Makedonskih duhovnih konaka. Prevodi sa engleskog, srpskog i bugarskog jezika. Preveo je knjige poezije Česlava Miloša, Karla Sandberga, Čarlsa Simića, Georgi Konstantinova, Abdulaha Sidrana, Gorana Babića i drugih autora. Objavio je nekoliko publicističkih knjiga, među kojima i Prvo lice jednine (knjigu intervjua s najznačajnijim makedonskim književnicima i umetnicima) i knjigu zapisa i eseja List po list. Autor je više novinskih i televizijskih putopisa. Živi u Skoplju.

Arhipelag, 2022. Glavni junak novog romana Milana Todorova je radijski novinar koji po ulicama, trgovima i senovitim prostorima Novog Sada i Petrovaradina oblikuje uzbudljivu ličnu intimnu istoriju i intimnu istoriju ovih mesta. Smešten u savremeni trenutak, roman je razapet između unutrašnjih i spoljnih prostora, sobe i grada, intime i društva, svakodnevice i unutrašnjih previranja glavnog junaka, onoga što junak sanja i onoga što mu se uistinu događa. Ali su Kukavičke junačke pesme, pre svega, priča o junaku koji u ljubavi pokušava da nađe svet bolji i ispunjeniji od sveta u kome živi. Milan Todorov, pripovedač i satiričar, diplomirao je jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao novinar u elektronskim medijima. Objavio je dve knjige kratkih satiričnih priča: Uhom za kruhom (1976) i Bezbroj naših života (2011). Knjiga priča: Ne mogu ovde da dočekam jutro (2014) i Telefonski imenik mrtvih pretplatnika (2019). Romani: Lek protiv smrti (2016), Redosled jednostavnih stvari (2017) i Pristanište (2018, 2019). Autor je monodrame Kuninsko leto koja je igrana u Srpskom narodnom pozorištu u sezoni 1985/1986. Napisao je nekoliko knjiga satiričnih aforizama: Crveni i plavi (1981), Sirotinjska zabava (1990), Ostrvo bez blaga (2003), kao i dve knjige satirične poezije: Boca pod pritiskom (1980) i Pretakani Srbi (2009). Napisao je više radio drama i pozorišnih kabarea. Zastupljen je u najznačajnijim domaćim i u mnogim svetskim antologijama satire. Živi i radi u Petrovaradinu.

Knjige su odlicno ocuvane Bez neprijatnih mirisa Imaju potpis I posvetu G4 Isak Samokovlija - SABRANA DJELA (1-5) retko! Komplet 1. Pjesme, članci, pisma 2. Od proljeća do proljeća i druge pripovijetke 3. Nosač Samuel 4. Nemiri 5. Drame Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : „Veselin Masleša“ : Svjetlost, 1989 (Sarajevo : Oslobođenje) Zbirka Sabrana djela Tiraž 5.000 Isak Samokovlija (Goražde, Austrougarska, 3. decembar 1889 – Sarajevo, 15. januar 1955) je bio jugoslovenski i jevrejski (sefardski) književnik. Gimnaziju je završio u Sarajevu, a medicinu je studirao u Beču. Živeo je i radio u Goraždu, Fojnici i Sarajevu. Pisao je pripovetke i drame sa temama iz života jevrejske zajednice u Bosni. Njegova porodica se u Bosnu doselila iz Samokova u Bugarskoj, odakle potiče njihovo prezime. U mladosti je pisao priloge za književni časopis „Jevrejski život“ i prevodio dela jevrejskih pisaca. Svoju prvu pripovetku „Rafina avlija“ objavljuje 1927. u Srpskom književnom glasniku, a dve godine kasnije izlazi prva zbirka pripovedaka „Od proljeća do proljeća“. Drugi svetski rat je preživeo u ustaškom zarobljeništvu, iz koga je utekao pred kraj rata. Za njegovo najbolje delo važi zbirka pripovedaka „Nosač Samuel“ iz 1946. Posle rata imao je nekoliko funkcija u književnim institucijama, uključujući mesto predsednika Udruženja pisaca BiH. Uređivao je književni časopis „Brazda“ u periodu 1948–1951. Posle toga je radio kao urednik u izdavačkom preduzeću „Svjetlost“. G4

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Autora! Dizajn: Zoran Pavlovic Goran Babić (Vis, 1944) jugoslovenski i srpski je književnik, dramaturg, scenarista, novinar i konceptualni umetnik. Napisao je oko sedamdeset knjiga. Biografija Po ocu je Hrvat a po majci Srbin. Odrastao je u Mostaru. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Krajem šezdesetih godina bio je osnivač Centra za društvene d‌jelatnosti omladine RK SOH, koja je izdavala omladinski list „Polet“.[3] Bio je glavni urednik časopisa „Oko” namenjenog aktuelnostima iz umetnosti i kulture. U periodu od 1981. do 1985. godine Babić je bio zadužen za kulturu u Predsedništvu Socijalističkog saveza Republike Hrvatske. Tokom devedesetih se zbog izrazitog neslaganja sa politkom HDZ-a Franje Tuđmana seli sa porodicom za Beograd. Svoj poslednji tekst objavljen u Hrvatskoj napisao je kada je na zidu u kvartu Dubrava video grafit zabranjeno za Srbe, pse i Cigane. Svoj tekst je završio rečenicom: Tražite me među Srbima, psima i Ciganima. Objavio je sedamdeset knjiga iz različitih žanrova. Radio je za televiziju, radio, novine i film. Režirao je dokumentarne filmove i TV emisije, a po njegovim tekstovima su drugi režiseri snimali TV drame i seri, pozorišne predstave, crtane filmove (`Riblje oko`) ili snimali gramofonske ploče (Arsen Dedić, Kornelije Kovač). Poezija mu je uvrštena u antologije srpske i hrvatske poezije. Član je Adligata.[traži se izvor] Sa suprugom ima tri kćeri.

Knjiga je dobro očuvana. U ovoj knjizi nalaze se erotske priče sledećih autora: Judita Šalgo, Pavle Ugrinov, Jovica Aćin, Milica Mićić Dimovska, David Albahari, Ljiljana Đurđić, Ljubica Arsić, Čarls Simić, Mirjana Pavlović, Vladimir Pištalo, Vasa Pavković, Labud Dragić, Jelena Lengold, Mihajlo Pantić, Ratko Dangubić, Miodrag Vuković, T. H. Raič, Sava Damjanov, Dušica Pavkov, Đorđe Pisarev, Zoran Ćirić, Nemanja Mitrović, Jasmina Vrbavac, Srđan Valjarević, Vule Žurić, Slobodan Ilić, Goran Petrović, Slavoljub Marković, Ivan Antić, Nenad Jovanović. Br.strana: 216 Povez: broširani God.izdanja: 1996. Izdavač: Radio B92

O knjizi: „Ova knjiga je nov i dragocen građanin onog tako čudesnog carstva kojim vlada Sent-Egziperi... Verujem da, kada jednom posetimo svetove Džonatana Galeba, niko od nas nikada neće poželeti da se vrati.” Ernest K. Gan, autor knjige The High and The Might Ričard Bah je pisac i pilot, autor tri knjige o čaroliji letenja. Preko deset godina radio je kao urednik letačkog časopisa, i napisao više od stotinu tekstova i priča. Kao nekadašnji pilot američke ratne avijacije, i sada se retko udaljava od aviona.

William Johnston - Dr. Kildare: The Faces of Love Fontana, 1965 125 str. meki povez stanje: vrlo dobro Dr. James Kildare was a fictional character, the primary character in a series of American theatrical films in the late 1930s and early 1940s, an early 1950s radio series, and a 1960s television series of the same name. This novel is based on the television series. Dr Kildare comes to the rescue of a young woman whose face has been hideously scarred in a laboratory accident. Fiction

Luiđi Ugolini Roman o HanibaluTvrdi povezIzdavač Minerva SuboticaRomansirana biografija vojskovođe Hanibala, čiji je autor italijanski pisac Luiđi Ugolini (1891-1980).Ime autora nije poznato mlađim generacijama srpskih čitalaca, ali on važi za klasika u Italiji, posebno kada je reč o omladinskoj literaturi koja je ušla u školsku lektiru, ali i po romansiranim biografijama.Međutim, polje njegovih interesovanja je izuzetno široko i bibliografija ima 120 naslova, uključujući radio drame, priručnike, kuvare i naučne eseje, a bavio se i novinarstvom pišući za najuglednije italijanske listove.5/4

Džejms Gripando je radio punih dvanaest godina kao advokat u jakoj firmi za pravne savete u Majamiju, pre nego što se posvetio pisanju trilera. Njegovi romani, pisani britkim stilom, puni su neizvesnosti i napetosti, istraživačkih putovanja, koja im daju elemente autentičnosti. U središtu ovog romana je advokat Džek, čija je devojka izvršila samoubistvo, koje poprima elemente ubistva, za koje je baš on optužen, a potencijalni ubica je van svake sumnje... Izdavač: Politika / Narodna knjiga Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 12x16.5 cm Broj strana: 331

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Agape antologija 6 - Aleksandar Gajšek Godina izdanja: 2020 Broj strana: 224 Povez: Tvrd Knjiga Agape Antologija 6 sadrži 12 razgovora o najznačajnijim rediteljima u istoriji filma. S profesorom Markom Babcem razgovarali smo o umetnosti Bergmana, Felinija, Tarkovskog, Čaplina, Bunjuela, Rifenštal, Petrovića, Zvjaginceva.Čitaoci mogu da pročitaju i intervjue koje je Aleksandar Gajšek radio s najvećim rediteljima današnjice kao što su Mihalkov i Sokurov.Prava poslastica za čitalačku publiku je i antologijski razgovor Vladete Jerotića i Emira Kusturice na temu stvaralaštva.