Borisav Stanković KOMPLET SABRANA DELA 1-6 Prosveta i Slovo ljubve Beograd, 1979. godine, tvrd povez, zlatotisak, obeleživač za stranice, ćirilica. Knjige su u veoma dobrom stanju Komplet sadrži sledeće naslove: 01. STARI DANI * BOŽJI LJUDI 02. IZ MOGA KRAJA 03. NEČISTA KRV 04. DRAME - KOŠTANA * TAŠANA * JOVČA 05. GAZDA MLADEN * PEVCI 06. PEČAL - PROZNI RADOVI * FRAGMENTI * ČLANCI Borisav Bora Stanković (1876 - 1927), srpski književnik, pripovedač, romansijer, dramatičar. Njegovo stvaralaštvo uglavnom se svrstava u realizam, ali ima osobine koje naginju ka naturalizmu. Novija kritika svrstava ga u začetnike moderne srpske književnosti. Njegovi romani i pripovetke oslikavaju život ljudi sa juga Srbije, iz rodnog Vranja. Pripada grupi pripovedača koji su se pojavili na prelazu iz XIX u XX vek, Ivi Ćipiku, Petru Kočiću, Milutinu Uskokoviću i drugima. Pravni fakultet u Beogradu završio je 1902. godine. Državni službenik postaje 1904. kao carinik, zatim poreznik i činovnik Ministarstva prosvete. Stvarao je u vreme kad se mlađa generacija književnika više orijentisala prema zapadnjačkim uzorima, dok je on ostao privržen realističkim tradicijama, sa simpatijom za patrijarhalni svet stare Srbije. Opisujući tragične ličnosti, junake koji propadaju kao poetične žrtve ljubavi, dao je upečatljivu sliku zavičajnog Vranja, raslojavanje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, prodiranje seoskog elementa u grad. Bio je slikar strasnih sukoba i nostalgije za mladošću, proza mu je nadahnuta osećajem fatalizma i istočnjačke čulnosti. Pored pripovedaka i romana, okušao se i kao dramski pisac, sa velikim uspehom. Svoju najpoznatiju dramu KOŠTANA objavljuje 1902. godine, gde prvi put u književnom delu koristi vranjski izgovor, što izaziva velike književne kritike. Jedan od najpoznatijih srpskih romana, NEČISTA KRV, objavljuje 1910. godine. Za vreme Prvog svetskog rata biva zarobljen i transportovan u logor Derventa. Uz pomoć prijatelja, prebačen je iz Dervente za Beograd, gde je radio kao novinar. Nakon rata radio je u Ministarstvu prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Umro je 1927. godine u Beogradu.

Prosveta, 1988. Godine 1987. objavljeno je `blizu 50 romana` a u užem izboru našlo se pet: Ivan Aralica: `Okvir za mržnju`, Slavenka Drakulić: `Hologrami straha`, Branko Letić: `Povratak u tuđinu`, Judita Šalgo: `Trag kočenja`, Voja Čolanović: `Zebnja na rasklapanje`. Žiri u sastavu Jovan Deretić (predsednik), Predrag Matvejević, Zdenko Lešić, Ljubiša Jeremić, Slavko Gordić i Teodor Anđelić svoju odluku doneo je većinom glasova. Recenzije: Zebnja na rasklapanje (Prosveta) U ovoj knjizi Čolanović se upustio u jedno složeno područje romansijerskog iskazivanja: glavni junak njegovog romana je star čovek koji, u romanu, sve vreme nastoji da osećanje beskorisnosti (koje, opet, neprekidno priziva osećanje besmislenosti i apsurda, a nadmoćno se razvija u svakoj starosti), pretvori u osećanje nekakve smislenosti života, baš zato što se taj život primiče prirodnom kraju. - Jedan od najvažnijih savremenih srpskih pisaca duhovito i mudro pripoveda o staračkoj zaveri u Beogradu i njenim dramatičnim okolnostima. NIN / Dobitnici NIN / Dobitnici O autoru Voja Čolanović (1922 - 2014) bio je srpski pisac, novinar i prvi urednik Naučnog programa Televizije Beograd. U Tanjugu i Jugopresu radio je kao urednik za nauku, kulturu i umetnost, uređivao svetsku književnost u izdavačkoj kući Rad, bio osnivač i prvi urednik Naučnog programa Televizije Beograd. Neko vreme radio je i kao dramaturg u Beogradskom dramskom pozorištu. Učestvovao je Čolanović u književnom životu sredine, bio član uredništva u Savremeniku i Književnosti, vodio beogradsku redakciju jugoslovenskog časopisa Encyclopaedia Moderna. Od 1966. do 1968. bio je sekretar, a od 1980. do 1982. predsednik Srpskog PEN Centra. Šezdesetih godina prošlog veka, vršio je dužnost sekretara Pagvaške grupe Srbije, nacionalnog ogranka pokreta koji su 1957. osnovali Ajnštajn i Rasel . Bavio se i esejistikom, a sa engleskog je preveo niz bitnih knjiga. Čolanović je bio poliglota. Govorio je engleski, francuski, nemački, ruski, italijanski, latinski, japanski i poljski.

Salt of the Nation: A novel Paperback – March 28, 2019, by Matt Bloom (Author) Product details Paperback: 202 pages Item Weight: 10.7 ounces Dimensions : 6 x 0.51 x 9 inches Publisher: Adelaide Books (March 28, 2019) Language: English Salt of the Nation is the story of Harry McBride, a disillusioned gravel plant worker who impulsively slugs the Republican presidential nominee during a campaign photo-op and instantly becomes America’s most famous fugitive and newest hero. Harry’s vicious punch is caught on camera and immediately goes viral as he flees the scene of his crime and heads for Mexico. While being pursued across the country by a zealous born again private investigator, Harry is taunted via the airwaves by Grover Budd, a Rush Limbaugh-like radio host who doggedly portrays Harry as a subversive agent of the `socialist` Democratic Party. Despite Grover Budd’s efforts, Harry soon becomes a role model to working-class men and a sex symbol to disaffected women longing to escape their unfulfilling lives. To a single mother he meets, Harry is a healer with the power to cure her chronically-ill son. College professors start teaching ad-hoc courses on Harry, a song about him goes to number one, and radio stations stage Harry McBride Punch-Out Contests to raise money for the troops. That’s not to mention the Harry McBride Society, hastily contrived to cash in on the free-floating rage and frustration to which Harry has given a name and a face. Set during the run-up to a pivotal presidential election, Salt of the Nation is more than a road story; it’s a novel about a land riven by broken promises, thwarted dreams, and populism went awry. It’s the story of a contemporary America equally divided and galvanized by an ordinary man’s rash act and desperate journey. KC

Petar Kočić PripovijetkeTvrdi povezPetar Kočić je poznati srpski pesnik, pisac i političar. Rođen je 1877. godine kod Banja Luke u tadašnjoj Republici Srpskoj, a danas Bosni i Hercegovini.Kočić je osnovnu školi polazio u manastiru Gomionica, gde mu je bio otac, koji se zakaluđerio nakon smrti supruge. Gimnaziju je Kočić polazio u Sarajevu, ali je isteran iz nje zbog srbovanja, pa je gimnaziju završio u Beogradu. Kasnije je u Beču učio filozofiju.1904. vratio se u Srbiju, a onda radio kao nastavnik u Skopju. Nakon dve godine vratio se u Sarajevo i radio u Prosveti kao činovnik. Sudelovao je u radničkom štrajku, pa su ga otpustili iz Prosvete i proterali u Banja Luku. Kočić je u Banja Luci pokrenuo list Otadžbina, oko kojeg se stvarila politička grupa koja se borila protiv Austrije i feudalnog ropstva.Upravo zbog svoje narodne borbe, Kočić je bio omiljeni u narodnim masama. Zato ga je napredna omladina izprana za poslanika Bosanskog sabora u Sarajevu. Ipak, zbog njegove borbe, vlasti su ga učestalo hapsile i gonile. Pred prvi svetski rat kod Kočića se počelo primećivati duševno rastrojstvo, zbog čega je završio u duševnoj bolnici.Književna dela Petra Kočića su zbirke pripovedaka `S planine i ispod planine`i `Jauci sa Zmijanja`, političko-socijalne dramske satire `Jazavac pred sudom` i `Sudanija`.Kočić se kroz svoje stvaralaštvo istaknuo kao pesnik krajiških pejzaža i njihova načina živoa. Opisivao je jednostavan narodni život, ponoseći se njime, baš kao i ljudima koji su ih predstavljali. Za svoje političko delovanje i nacionalnu borbu, Petar Kočić je zaslužio mesto na novčanicama dinara Republike Srpske, te na novčanicama konvertabilnih maraka Bosne i Hercegovine. U Beogradu i Banjaluci se dodjeljuju nagrade Kočićevo pero i Kočićeva knjiga, a u Srbiji se svake godine održava manifestacija Kočićev zbor.Petar Kočić umro je 1916. godine u duševnoj bolnici u Beogradu.3/15

Ciril Zlobec: KRAS, Nolit 1977, str. 76. Izbor poezije. Izbor i prevod Roksanda Njeguš. Očuvanost 4 i ima lični štambilj. Zlobec, Ciril, slovenski književnik (Ponikve kraj Sežane, 4. VII. 1925 – Ljubljana, 24. VIII. 2018). Aktivist Osvobodilne fronte od 1942., priključio se partizanima 1943. Studij slavistike završio 1953. na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Radio je kao novinar i urednik na Radio Ljubljani, uređivao reviju Beseda (1952–57., s J. Kosom) te bio glavni urednik Sodobnosti (1969–99). Obnašao je i više uglednih političkih funkcija: član Predsjedništva republike Slovenije (1990–92) i dr. Redoviti je član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti bio od 1989, dopisni član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti od 1990. S K. Kovičem, J. Menartom i T. Pavčekom objavio je 1953. zbirku intimističke lirike Pjesme četvorice (Pesmi štirih), koja je označila raskid sa socrealističkom poetikom. Njegov je potonji pjesnički izraz aforističan i metaforičan u duhu neoekspresionizma s elementima nadrealizma (Pobjeglo djetinjstvo – Pobeglo otroštvo, 1957; Ljubav – Ljubezen, 1958; Naša oaza – Najina oaza, 1964; Pjesme gnjeva i ljubavi – Pesmi jeze in ljubezni, 1968; Čudnovata pustolovina – Čudovita pustolovščina, 1971; Dva užarena sunca – Dve žgoči sonci, 1973; Vraćanja na Kras – Vračanja na Kras, 1974; Pjesme – Pesmi, 1979; Glas, 1980; Ljubavne pjesme – Pesmi ljubezni, 1981; Riječ – Beseda, 1985; Ljubav dvojednina – Ljubezen dvoedina, 1993; Samo taj dan imam – Samo ta dan imam, 2000; Biti čovjek – Biti človek, 2014., i dr.). Objavljivao je i romane (Muške godine našega djetinjstva – Moška leta našega otroštva, 1962; Moj brat svetac – Moj brat svetnik, 1970), eseje (Poezija i politika – Poezija in politika, 1975; Slovenska samobitnost i pisac – Slovenska samobitnost in pisatelj, 1986; Priznajem, rekao sam – Priznam, rekel sem, 1988; Između utopije i skepse – Med utopijo in skepso, 2005., i dr.). Prevodio je s talijanskoga, hrvatskoga i srpskog jezika.

Vojkan Ristić : MADE IN VRANJE - DRAGOMIR DRAGAN TOMIĆ SIMPO TEHNOLOGIJA JEDNE KARIJERE , Vranje Press Print Vranje / Dobar naslov Beograd 2007, tvrdi povez, str. 338. Očuvanost 4. Knjiga govori o našoj skorijoj prošlosti, a njen glavni junak je Dragomir Tomić, aktuelni predsednik kompanije Simpo. Po rečima autora, knjiga nije napisana da bude sudija pojedincu, ali želi da ukaže na sve posledice jedne rđave vlasti koja je od kreativnog pojedinca napravila objekat i u potpunosti ugušila privatnu inicijativu i mogućnost stvaranja građanske javnosti. Knjiga je bila zabranjena pre nego što je i bila napisana. Tačno pre deset godina policija je upala u moju kuću u ptezi za onim što tada nije bilo napisano u ovakvom obliku u kakvom je danas. Pišući ovi knjigu, vodio sam se dramaturgijom činjenica, lišen namere da ovo bude moj lični obračun sa junakom knjige. Nikada ne bih pristao da između ovih korica umetnem tabloidski sadržaj. I zbog sebe,i zbog junaka ove knjige, ali i zbog građana Vranja koji sasvim sigurno poznaju dobre i loše strane fenomena vlasti koju je oličavao, a sigurno u mnogome i danas pokušava da kreira moj junak. Knjiga potvrđuje da nema večnih prijatelja i neprijatelja, već samo večnih interesa – rekao je Ristić. Knjiga je štampana u tiražu od 1500 primeraka. Posvećena je Zoranu Đinđiću, Ivanu Stamboliću i Slavku Ćuruvijii biće predstavljena na predstojećem sajmu knjiga u Beogradu. Izdavači su „Vranje pres print“ i „Dobar naslov“. Poseban čar knjizi daju 14 karikatura Predraga Koraksića Koraksa. Vojkan ristić diplomirao je žurnalistiku na fakultetu političkih nauka u Beogradu. Izveštavao je sa raznih ratišta širom bivše SFRJ, pisao je za Bobu, Dugu, Našu Borbu, Nin, Večernje novosti… Uspešno se oprobao i u radijskom i televizijskom novinarstvu (Studi B, Radio BBC, Dojče Wele, Radio Beograd, Treći kanal TV Beograd). Osnivač je nevladine Agencije Vranje Press. Od oktobra ove godine stalni je dopisnik lista Danas.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Vojnik-kornjača - Melinda Nađ Abonji Izdavač: Kulturni centar Novog Sada Godina izdanja: 2020 Broj strana: 170 Format: 19 cm Povez: Broširani Zoltan Kertes, plavooki sin jednog „polu-Ciganina“ i jedne nadničarke koja ima mnoštvo ljubavnika, raste kao autsajder u malom mestu u Srbiji. Kao dete pao je sa motocikla kojim je punom brzinom upravljao njegov otac. A pekar, za kojeg je posle radio, razbio mu je glavu, jer nije dovoljno brzo utovarao brašno. Od tada mu seva u slepoočnicama. Najviše voli da sedi u šupi i rešava ukrštene reči. Izbijanje jugoslovenskog građanskog rata 1991. njegovi roditelji vide kao priliku da njihov „lezilebović“ i „idiot“ konačno postane čovek, pa i junak. Zoltan se ni u vojsci ne snalazi i ne uklapa. Postavlja pogrešna pitanja, ali i njih izgovara mucajući. Kada njegov najbolji prijatelj izdahne posle besmislenog šikaniranja na jednoj vežbi, Zoltan se konačno pobuni protiv sistema koji samo jačem daje za pravo. Melinda Nađ Abonji pripoveda o mekom otporu kojim se mašta brani od sistema sačinjenog od poslušnosti, naređenja i potčinjavanja. Njen jezik je pri tome vibrantno muzikalan i pun snažnih, neobuzdanih slika. Melinda Nađ Abonji rođena je 1968. u Bečeju. Ova švajcarska književnica mađarskog porekla provela je najranije detinjstvo u Vojvodini, da bi sa pet godina sa roditeljima napustila tadašnju Jugoslaviju i doselila se 1973. u Švajcarsku. Godine 1997. okončala je studije na Ciriškom univerzitetu, u međuvremenu stekavši švajcarsko državljanstvo. Prvi roman Im Schaufenster im Frühling (U izlogu, s proleća) objavila je 2004. godine. Njen drugi roman Tauben fliegen auf (Golubije srce) dobio je 2010. godine prestižne nagrade – Nemačku književnu nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku kao i Švajcarsku književnu nagradu. Osim pisanja, bavi se performansom i muzikom (snimila je dva nosača zvuka u saradnji sa švajcarskim reperima i muzičarima), piše za radio, pozorište i internet.

Pero Kvesic-Sto mi rade & sto im radim Nezavisna izdanja 36 Slobodana Masica,Beograd,1984 154 strane 16x16 cm Mek povez sa omotom Stanje Velo dobro, posveta Autora slavnom glumcu.

Autor - osoba Koen, Leonard Naslov Šta ja radim ovde : izbor 1956-1986 / Lenard Koen ; izabrao i preveo Vladislav Bajac ; [foto Radivoj Bajac, Vladislav Bajac] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1987 Fizički opis 49 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Bajac, Vladislav Bajac, Radivoj Zbirka Edicija Novi Sad ; knj. 90 Napomene Jedan dan u životu / Vladislav Bajac: str. 38-45. U početku svoje karijere, posle objavljivanja prvih knjiga pesama (Hajde, da poredimo mitologije, 1956, i Kutija sa začinima Zemlje, 1961), Lenard Koen je ubrajan u najznačajnije mlađe kanadske pesnike. Njegova poezija je predstavljala zanimljivu mešavinu tradicionalnih pesničkih formi, praiskonog romantizma i „snenolikih vizija nabijenih erotikom i hrišćanskim aluzijama“ (kako piše u jednom biografskom priručniku). Vera kritičara i čitalaca u njegov raskošan talenat ubrzo je potvrđena kvalitetom romana Omiljena igra (1963) i Divni gubitnici (1966), kao i zbirkama Cveće za Hitlera (1964) i Paraziti raja (1966). Pesme u ovim zbirkama su možda još intimnije nego u prethodnim, i često pokazuju grozničava nastojanja da se otkriju koreni bića u sukobu jevrejskih i hrišćanskih elemenata. Ove pesme, kao i nove pesme koje su uključene u Odabrane pesme 1956–1968 (1968), pridodale su istančanu meditativnost, svojevrsnu zrelost Koenovim gotovo baroknim slikama. Međutim, počev od 1967, Koen se sve više posvećuje muzici, tako da je do 1984. godine izdao devet ploča, a samo dve knjige pesama. Prelazak iz intimnih medija, kakvo je pisanje poezije, u masovne medije, kao što je rok muzika, za većinu književnih kritičara moglo je da znači samo jedno: gubljenje kvaliteta. Ta ocena, iako delimično tačna, ipak nije sasvim prihvatljiva: naime, Koenovu muziku pre možemo shvatiti kao „produžetak“ njegove poezije, kao širenje mogućnosti za njeno izražavanje, nego kao tipičan proizvod rok ili pop glazbe. Potvrdu za to nalazimo i u Knjizi milosti (1984), čudesnoj knjizi, teško odredljivog žanra, kojom Vladislav Bajac završava svoj izbor. U biblioteci kojom se trenutno služim pronašao sam je na polici sa knjigama hrišćanskih učitelja i svetaca! Knjiga milosti je knjiga meditacija, knjiga Koenove duše, koja potvrđuje da njegov pesnički, književni put još nije okončan. Izbor Koenovih pesama Šta ja radim ovde može istovremeno da se čita kao precizan presek njegove tridesetogodišnje pesničke karijere, i kao hronika stvaralačkog odnosa između pesnikovog dela i njegovog prevodioca. Vladislav Bajac već dugi niz godina prati stvaralaštvo Lenarda Koena – osim knjige stihova, objavio je brojne prevode i tekstove u časopisima i novinama – ali ovaj izbor predstavlja gotovo alhemičarsku esenciju Koenovog pesništva i prevodiočevog umeća. Dvadeset izabranih pesama jasno pokazuju konstante u Koenovom pesništvu: njegovu sposobnost da, bez ikakvih šavova, poveže nadrealističke i krajnje realističke slike; opsednutost ljubavlju kao možda jedinom silom koja može da izvuče čoveka iz sveta dvojnosti u kojem prebiva; nastojanja da se probiju okviri mitologija koje prete da se uspostave kao vrhovni čuvari ljudskog duha, ali isto tako: nastojanja da se sruše tabu-teme koje mogu dà zadobiju mitološku vrednost; nemoć pojedinca da pronađe postojane vrednosti u svetu u kojem tehnologija svakodnevno menja sistem vrednosti. Iz ovog izbora se vidi da je Koen trubadur, čovek koji stoji sâm naspram sveta. I sasvim je prirodno što Koen u pedesetoj godini piše Knjigu milosti, koja se završava stihom: „Blagosloven je onaj koji u putnikovom srcu čeka na svoj red.“ Koen je putnik; pesme su njegov put. David Albahari Lenard Norman Koen (engl. Leonard Norman Cohen; Vestmaunt, 21. septembar 1934 – Los Anđeles, 7. novembar 2016) bio je kanadski kantautor i književnik. Počeo je da piše 1952, dok je njegova prva knjiga pesama Let Us Compare Mythologies objavljena u Montrealu 1956. Primljen u Rokenrol kuću slavnih 2008. godine. Preminuo je 7. novembra 2016. u 82. godini Koen je rođen 21. septembra 1934. u Montrealu. Otac mu je preminuo kada mu je bilo 9 godina. Kao veoma praktičan čovek, na vreme je osnovao trust fond za svog sina tako što mu je uz malu mesečnu nadoknadu obezbedio budućnost. Leonard, međutim, nije mogao da preboli gubitak oca, pa se odaje drogama. Da bi se spasio, krajem šezdesetih godina odlazi u manastir, gde se susreće sa novim religijskim uticajima, što je bilo presudno za stvaranje pesama sa religijskom tematikom, poput Story of Isaac i Hallelujah. Inače, za prekretnicu u svom životu sam Koen smatra trenutak kada je kao petnaestogodišnjak u jednoj knjižari pronašao knjigu Gabrijela Garsije Lorke. Do te mere se zaljubio u Lorkinu poeziju da je često izjavljivao da mu je ona uništila život. Naučio je da svira gitaru, pa se od rane mladosti uporedo bavio i pisanjem i muzikom. Početkom 1951. upisuje fakultet, no pre diplomiranja objavljuje prvu knjigu pesama (1956). Kao nagradu dobija stipendiju od 2000 dolara i putovanje po Evropi. Ubrzo postaje poznato ime u kanadskim literarnim krugovima, a početkom šezdesetih, sa novcem dobijenim od prodaje prve knjige, odlazi na grčko ostrvo Hidra.Tamo je kupio kuću i u potpunoj izolaciji počeo intenzivnije da se bavi pisanjem. Prvi roman objavljuje 1963. Tada je nastala i njegova čuvena pesma So long, Marianne, posvećena njegovoj velikoj ljubavi Merijen Jensen. Sredinom šezdesetih vraća se u Ameriku gde postaje deo njujorške umetničke scene. Upoznaje krug oko Endija Vorhola i počinje da piše pesme za folk izvođače, kao što je Džudi Kolins. Prvi album Songs of Leonard Cohen (1967) prolazi nezapaženo u Americi, iako su se na njemu našli njegovi najveći hitovi: Suzanne, So long, Marianne, Sisters of Mercy. Ne obazirući se na kritike, Koen objavljuje još mračniji i nekomercijalniji album, Songs from a Room, sa kojeg se izdvajaju pesme Bird on a wire i Story of Isaac. Njegovo stvaralaštvo lirski je neuhvatljivo i za njegove najbolje poznavaoce. Služeći se metaforama, parafrazama, ironičnim i humorističkim odnosom prema društvu, u tekstovima se bavi ljubavlju, religijom, seksualnošću, samoubistvima, depresijom, istorijom i međuljudskim odnosima. U pevačkom smislu, takođe pravi velike promene. Karijeru je započeo kao visoki bariton, da bi godine pušenja njegov glas učinile najdubljim basom na savremenoj muzičkoj sceni. Najviše poklonika stiče po objavljivanju New Skin for Old Ceremony (1974), na kojem se našla čuvena pesma Chelsea Hotel No.2, a vrtoglavi uspeh doživljava sa albumom I`m Your man, koji ima veliki uticaj na savremenu muzičku scenu. Albumom The Future (1992) vraća se religijsko-proročkom stilu. Bavi se temama uništenja prirode, narkomanije, diktatorstva, abortusa, nuklearnog uništenja... Početkom ovog veka na scenu se vraća albumom Ten New Songs. Numeru In My Secret Life pisao je 13 godina. Marta 2008. Koen je primljen u Rokenrol kuću slavnih u Njujorku, a nagradu Gremi za životno delo dobio je 2010. Umro je 2016. godine u Los Anđelesu. Diskografija Songs of Leonard Cohen 1967. Songs from a Room 1969. Songs of Love and Hate 1971. Live Songs 1973. New Skin for the Old Ceremony 1974. The Best of Leonard Cohen/Greatest Hits 1975. Death of Ladies` Man Recent Songs 1979. Night Magic: Musical/Soundtrack 1985. Various Positions 1985. I`m Your Man 1988. The Future 1992. Cohen Live 1994. More Best Of Leonard Cohen 1997. Field Commander Cohen: Tour of 1979 2001. Ten New Songs 2001. The Essential Leonard Cohen 2002. 2008. Dear Hearher 2004. Live in London 2009. Live At the Isle of Wight 1970 2009. Songs From the Road 2010. Old Ideas 2012. Popular Problems 2014. You Want It Darker 2016. Bibliografija Let Us Compare Mythologies 1956. The Spice-Box of Earth 1961. The Favorite Game 1963. Flowers for Hitler 1964. Beautiful Losers 1966. Parasites of Heaven 1966. Selected Poems 1956. - 1968. 1968. The Energy of Slaves 1972. Death of A Lady`s Man 1978. Death of Mercy 1984. Stranger Music 1993. Book of Longing 2006. The Lyrics of Leonard Cohen 2009. Poems and Songs 2011. Fifteen Poems 2012. MG91 (L)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci, poput Kurta Vonegata, Irvinga Šoa i Brodskog, davali su laskave ocene njegovim knjigama. Po rečima Brodskog Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije.Puškinova brda opisuju period kada je radio kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom. Sergej Dovlatov (1941-1990) bio je pisac i novinar iz Sovjetskog Saveza koji je najveći i najuspešniji deo stvaralačke karijere proveo u Sjedinjenim Američkim Državama. Usled političkih okolnosti, rad Sergeja Dovlatova bio je nepriznat i cenzurisan u ideološkim okvirima koje je nametala dominantna Komunistička partija u Sovjetskom Savezu, te odlučuje da napusti svoju zemlju i preseli se u Sjedinjene Američke Države. U Americi stiče veliku popularnost, veliku čitalačku publiku i osvaja brojne nagrade. Reformisanje društvenog sistema koje je nastupilo sa Mihailom Gorbačovim doprinelo je njegovoj liberalizaciji, a u tom kontekstu i dela Sergeja Dovlatova postaju dostupna ruskoj čitalačkoj publici. Danas se Sergej Dovlatov ubraja u kategoriju najboljih ruskih pisaca druge polovine dvadesetog veka. Biografija Detinjstvo i mladost Sergej Dovlatov rođen je u gradu Ufa u istočnom delu Rusije, gde se njegova porodica nalazila od početka Drugog svetskog rata. Majka Sergeja Dovlatova, Nora Dovlatova imala je jermensko poreklo i bila je glumica u predratnom Lenjingradu (danas Sankt Peterburg). Njegov otac takođe je bio deo lenjingradskog umetničkog miljea. Donat Isakovič Mečik, inače Jevrejin, bio je pozorišni reditelj. Nakon razvoda, Nora Dovlatova se preudala, a Sergej je preuzeo prezime svog očuha po kome je i ostao poznat[1]. Školovanje Srednju školu je završio u Lenjingradu 1958. godine. Nakon toga upisao je Filološki fakultet, odsek za finski jezik na Univerzitetu u Lenjingradu, ali je već na drugoj godini studija bio izbačen sa fakulteta. Tokom dvogodišnjeg studiranja Dovlatov je stekao brojna poznastva. Družio se sa čuvenim ruskim piscima Josifom Brodskim i Evgenijem Reinom. U periodu 1960-62. godine bio je u braku sa svojom prvom suprugom i koleginicom Asjom Pekurovskajom[2]. Već 1963. godine oženio se Elenom Ritman sa kojom je imao dvoje dece[1]. Vojna služba Nakon napuštanja fakulteta, Dovlatov je bio regrutovan u vojsku i jedno vreme obavljao dužnost čuvara sovjetskog logora na severu zemlje[1]. Na ovom iskustvu autora zasnovano je njegovo delo Zona koje se sastoji iz četrnaest priča iz života robijaša i njihovih čuvara[3]. Posle 1965. godine prestaje sa služenjem sovjetskoj armiji, vraća se u Lenjingrad i ponovo se okreće književnosti i pisanju. Tokom boravka u Lenjingradu pohađao je večernje kurseve iz oblasti novinarstva, ali nikada nije stekao fakultetsku diplomu[2]. U želji da se ostvari u ulozi profesionalnog pisca radio je kao novinar i urednik za nekoliko izdavačkih kuća[4]. Delatnost u Sovjetskom Savezu Nakon Lenjingrada Dovlatov odlazi u Estoniju gde se nadao da će pronaći više slobode izražavanja, iako je još uvek bio na tlu Sovjetskog Saveza. U periodu od 1972-1975. godine Dovlatov se u Talinu bavio bavio novinarstvom. Bio je dopisnik tamošnjih novina Sovjetska Estonija i Večernji Taljin i bezuspešno pokušavao da objavi svoje priče[5]. Nakon ponovnog profesionalnog razočaranja nalazi novo zanimanje, te je jedno vreme radio kao turistički vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovsko[6]. Pisanje Sergeja Dovlatova stilski i sadržinski se nije moglo uklopiti u opšteprihvaćena načela u književnosti Sovjetskog Saveza 60-ih godina, a koja su se odnosila na veličanje ideologije Komunističke partije. U Sovjetskom Savezu je postojao značajan broj dela koja se nisu smela publikovati. Iz tog razloga Dovlatov, i mnogi drugi umetnici su nalazili alternativne načine nezavisnog i tajnog izdavanja svojih dela (samizdat)[5]. Njegova dela su već bila poznata na Zapadu jer su 1976. godine Dovlatovljeve priče bile objavljivane u prestižnim časopisima: Tajm, Mi i Kontinent. Kada je KGB o tome bio obavešten Dovlatov je bio izključen iz Unije sovjetskih pisaca[7]. Označen kao ideološki nepodoban i nepriznat u rodnoj zemlji, Dovlatov 1979. godine odlazi u Sjedinjene Američke Države. Život i rad u SAD Sergej Dovlatov je bio pripadnik „trećeg talasa“ migranata iz Sovjetskog Saveza koji je trajao tokom pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka. O tome rečito govori njegov roman Strankinja[7]. Veoma brzo, Dovlatov je postao jedan od najpoznatijih pripadnika ruske emigracije u Americi. Živeo je u Njujorku gde je uređivao ruski emigrantski list Novi Amerikanac, a takođe je radio za Radio Slobodu[8]. Još značajnija je za njega bila mogućnost da slobodno piše i objavljuje svoja dela. Tokom dvanaest godina života u emirgraciji objavio je dvanaest knjiga na ruskom jeziku koje su u međuvremenu prevedene na 29 svetskih jezika[7]. Prva objavljena knjiga Sergeja Dovlatova na engleskom jeziku bila je Nevidljiva knjiga koja je izdata već 1979. godine[1]. Za prevod knjiga na engleski jezik sa maternjeg ruskog u velikoj meri je bila zaslužna Sergejeva ćerka Katerina[8]. Smrt Grob Sergeja Dovlatova Sergej Dovlatov je umro 24. avgusta 1990. godine od srčanog udara u 49. godini života. Sahranjen je u Njujorku. Na kraju su se ipak obistinile reči koje je izgovarao kada je napuštao Rusiju 1979. godine: Ponosićete se mnome. Sve tome vodi...

Dobrica Ćosić Vreme smrti 4Tvrdi povez sa zaštitnim omotomДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације3/7

Autor: Samanta Hant Povez: tvrdi, omot sa klapanama Format: 15 x 21 cm Strana: 329 Pismo: latinica Prevodilac: Sanja Jović Naslov originala: The invention of Everything else Od trenutka kada na novogodišnje veče 1943-e prvi put ugleda neobičnog čoveka koji živi u zabranjenoj sobi, Luiza, očarana radio dramama i tajnim životima hotelskih gostiju, postaje odlučna u nameri da se sprijatelji sa njim. Zadobivši Teslinu pažnju preko zajedničke ljubavi prema golubovima, Luiza – zahvaljujući izuzetnim detektivskim sposobnostima – otkriva životnu priču Nikole Tesle, srpskog imigranta i genija vizionara... Kroz izuzetno veran opis jednog od najvećih naučnika svih vremena, Nikole Tesle – pronalazača naizmenične struje i bežične komunikacija – `Izum svega ostalog` vas vodi kroz magični Njujork sa sredine dvadesetog veka, grad koji ključa od energije, čuda i mogućnosti. k-1

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno. Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa Studija B – Beograde, dobro jutro. Beogradska radio-stanica Studio B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate „Beograd“ u Masarikovoj ulici. Knjiga obuhvata period od jula 1975. do novembra 1976. kada je Dušan Radović iz studija, sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakoga jutra u 7 časova i 15 minuta. Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ime i rod. Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Od Bača do Dudove šume u Subotici - Bela Duranci Izdavač: Književna opština Vršac Godina izdanja: 2021 Broj strana: 272 Format: 27 cm Povez: Broširani Sedim, pišem i čitam. A zato su i tekstovi na svetu, zato ih pišu ljudi – da ih neko čita. I ja čitam. A kad ne čitam, onda pišem. I uopšte me ne interesuje da l’ će ikad biti publikovano, interesuje me samo dok pišem, da osetim da to ima jedno s drugim veze.  Kao kad je Orhan Pamuk svojevremeno rekao – ja nisam verovao u slučaj, ali što sam dalje, sve više imam utisak da postoji slučaj. A valjda će se jednog dana i otvoriti vrata. Dnevnički zapisi i memoarska građa na kojoj je Bela Duranci predano radio decenijama.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Zakopana mačka - Susan Ringel Izdavač: Kulturni centar Novog Sada Godina izdanja: 2016 Broj strana: 254 Format: 19 cm Povez: Broširani Zakopana mačka je kratki roman, a istovremeno i poigravanje sa kriminalističkim žanrom. Savršenim osećajem za jezik Susan Ringel oživljava ne samo svoje likove, već i malo mesto na obali mora. Selo ne spava čak ni kad je mrak. Susan Ringel, finsko-švedska spisateljica rođena u Helsinkiju, poznata je po kratkim, blago apsurdnim pričama. Piše radio-drame i komade za pozorište. Njena prva knjiga pripovedaka Obećano dete postiže uspeh, a za roman Zakopana mačka 2004. godine dobija nagradu Švedskog književnog društva u Finskoj. Godine 2010. dobija nagradu za dramsko stvaralaštvo, a potom, iste godine, i nagradu za zbirku Vode.

Jedna od najpopularnijih i najčitanijih SF knjiga svih vremena! Kompletna `autostoperska` serija u jednoj knjizi: - „Autostoperski vodič kroz galaksiju` - „Restoran na kraju vaseljene` - „Život, vaseljena i sve ostalo` - „Do viđenja i hvala na svim ribama` - „Uglavnom bezopasni`. Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, „Autostoperski vodič kroz galaksiju` ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams (1952–2001) nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture.

A.J. Orde - A Little Neighborhood Murder Fawcett Crest, 1992 219 str. meki povez stanje: vrlo dobro Jason Lyn #1 When Jason Lynx`s neighbors, George and Betty Whitney, are murdered, Jason discovers the police consider him the number one suspect. But Jason, an addicted puzzle solver, begins to find the case fascinating. Who`d have thought that George Whitney, an employee of a religious radio station, had it in him to attract a killer. Aided by endearing detective Grace Willis, Jason approaches the sinister secret that made the boring Whitneys so deadly dangerous. And if he is not very careful, that terrible secret could coil back and strike him.... `Orde writes with a firm, precise voice and Lynx is a well-drawn and likable characater.` Fiction, Mystery

Savo Skoko / Petar OpačićVojvoda Stepa StepanovićKnjiga IITvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač BigzVojvoda Stepa Stepanović je pripadao onoj generaciji pregalaca u Srbiji koja je sve svoje fizičke i duhovne sposobnosti ugradila u nacionalnooslobodilačku borbu srpskog naroda. Od 1874, kada je umesto svešteničke mantije obukao uniformu pitomca Artiljerijske škole, do u jesen 1919. godine, kada je pomalo razočaran nekim događajima neopozivo odlučio da se povuče iz aktivne službe, dakle, punih četrdeset šest godina, neustrašivo je išap trnovitim ratnim stazama srpske vojske i neumorno radio na nnjenom mirnodopskom usavršavanju.Vojvoda Stepa je i u najtežim ratnim situacijama mislio i na istoriju Druge armije, slažući hronološkim redom njena operativna dokumenta u sedam obimnih svezaka. To nam je, pored ostalog, omogućilo da napišemo ovu monografiju.7/26

Dobrica Ćosić Daleko je sunceTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Prosveta BeogradДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације3/7

Dobrica Ćosić Vreme smrti 4Tvrdi povezДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације3/7

Izdavač: Moć knjige,2003. mek povez, 593 strane u veoma dobrom stanju Naslov originala: Green Mars / by Kim Stanley Robinson Na putu ka zvezdama Mars je naš prvi veliki izazov. Ova knjiga govori o tome kako na jednom tako negostoljubivom mestu stvoriti potpuno Novi Svet. Kim Stenli Robinson jedan od najboljih živih pisaca SF-a, višestruko nagrađivan za svoja ostvarenja, sedamnaest godina je radio na knjizi i prevazišao okvire svog žanra. Koliko je ovaj `Rat i mir` SF-a uspešan ne samo u naučnoj postavci i neverovatnom zapletu, već i u tom dubokom oslikavanju likova govori i to da se za ekranizaciju knjige odlučio režiser `Titanika`. Zato pođite sa junacima ovog dela na put koji nas sasvim izvesno čeka u budućnosti.

Poručnik Kingsli je dosad u karijeri radio sve – špijunirao je, lagao, ubijao po naređenju. Međutim, njegova nova tajna misija zahteva nešto nesvakidašnje i možda je najopasnija do sada. Nestao je mlađani pukovnikov nećak, a na Kingsliju je da ga vrati kući. Zbog toga će morati da poseti sedište seks-kulta u kojem vladaju žene, a muškarci su robovi, i to svojom voljom. Ili možda nije tako? Dok je zarobljen unutar zidina zamka, Kingslija će začarati erotične čini zagonetne Madam, žene koja poseduje mudrost, moć i lepotu. Ona mu nudi život za kakvim je oduvek žudeo i ostvarenje njegove najveće želje. Uz određenu cenu, naravno. Da se zauvek odrekne osobe koju voli. U jedno je siguran: šta god da izabere, više nikada neće biti isti.

San pravednika - Volfgang Hilbig lepo očuvana, mali potpis Volfgang Hilbig (1941–2007) za kojeg literarni svet tvrdi da je „najbolje čuvana nemačka književna tajna“, rođen je u Mojzelvicu, nadomak Lajpciga, u gradiću koji će postati upečatljiv junak njegove proze. Dugo je radio kao metalostrugar, mašinbravar, alatničar, pa ložač i radnik na održavanju kotlova. Bavio se boksom, pisao, i u NDR bezuspešno pokušavao da objavi poeziju. Sredinom osamdesetih dobija stipendiju i seli se u Zapadnu Nemačku gde je potom ostao da radi i živi do kraja života. Proza Volfganga Hilbiga koja kruži oko motiva odrastanja u posleratnoj Nemačkoj, pisanja i pozicije pisca, Štazi-kompleksa, spaja prošlost i sadašnjost, faktografsko i halucinatorno, individualno i političko. Nagradu Georg Bihner koju dodeljuje Nemačka akademija za jezik i književnost primio je 2002.

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno. Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa Studija B – Beograde, dobro jutro. Beogradska radio-stanica Studio B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate „Beograd“ u Masarikovoj ulici. Knjiga obuhvata period od jula 1975. do novembra 1976. kada je Dušan Radović iz studija, sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakoga jutra u 7 časova i 15 minuta. Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ime i rod. Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.

Da je moguće od jedne svakodnevne teme kao što je saobraćaj načiniti izuzetnu umetničku prozu, pokazuje nam Gunstejn Bake u romanu Mod i Aud. Mladi bračni par i njihove dve ćerke, sedmogodišnje bliznakinje, voze se planinskim putem. U samo jednom trenu taj dan, sasvim nalik na pređašnje, gubi sve epitete običnog i premeće se u porodičnu tragediju koja će preživele zauvek obeležiti duhovnim i fizičkim traumama. Tri decenije potom, Aud, jedna od sestara, poznati je radio-izveštač o saobraćaju. Ona u helikopteru jutrima nadleće ulice Osla i obaveštava o gužvama, nesrećama i zastojima. U tome joj društvo pravi osamnaestogodišnjak koga privlače neobični novinski napisi o tajanstvenim noćnim avanturama nepoznatog vozača mercedesa… Za ovaj uzbudljiv i izazovan roman Gunstejn Bake je 2012. dobio Evropsku nagradu za književnost.