Kao novo. Bez posvete. Trideset deveti maj - Marko Tomaš Izdavač: LOM Godina izdanja: 2018 Broj strana: 85 Format: 17 cm Povez: Broširani Trideset deveti maj četvrta je zbirka poezije koju je Marko Tomaš objavio u izdavačkoj kući LOM, a ukupno deveta samostalna. U Beogradu mu je objavljena i knjiga poezije i priča Odrastanje melanholije (Kontrast izdavaštvo) i publicistička knjiga Kolodvor i paranoja (Književna radionica Rašić). Živeo je i radio u Kljajićevu, Sarajevu, Zagrebu i Splitu. Trenutno živi u Mostaru. „Kada bih vam pričao o Marku Tomašu, čovjeku, uz džez i rakiju, bila bi to balada o Mostaru naše mladosti, melanholiji i čamotinji, neshvaćenoj i uzaludnoj ljepoti korijena smokve i vječnim nesporazumima oštećenog srca u ruševinama grada koji umire. U međuvremenu, dok svakog od vas ne sretnem ponaosob, dopustite da Trideset deveti maj to uradi na svoj usamljenički način.

43865) KVAKA 22 1 i 2 , Džozef Heler ( Joseph Heller ) , Znanje Zagreb 1987 , roman po kojem je snimljen istoimeni legendarni film početkom sedamdesetih. Knjiga je prožeta crnim humorom, satirično prikazuje užase ratovanja i moderne civilizacije, pogotovo birokratskih struktura koje uništavaju ljudski duh. Mnogi skečevi iz filmai fazoni iz Knjige već su decenijama deo svakodnevnog govora i ponašanja današnjih generacija.Početkom Drugog svetskog rata Heler je radio u brodogradilištu dok nije pristupio vazduhoplovnim snagama SAD. Izvršio je šezdeset borbenih misija kao član posade bombardera B-25 u severnoj Africi i Italiji. Iz ovog iskustva rodio se roman po kome je snimljen istoimeni kultni film. Kvaka 22 prožeta je crnim humorom; satirično prikazuje užase rata i moć moderne civilizacije, pogotovo birokratskih institucija, koji uništavaju ljudski duh. biblioteka Evergreen , mek povez format 11,5 x 19,5 cm , latinica, 294 + 266 strana

Tuđa žena i drumski raj Živorad Lazić Književe novine 1986. Mek povez, format: 11x21,5215 cm, 246 strana, latinica. Korice kao na slikama. Malo nakrivljen hrbat. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. Srpski scenarista i pisac Živorad Žika Lazić (1933 - 2009). Lazić je najpoznatiji je po scenarijima za popularne serije `Muzikanti`, `Građani sela Luga`, `Doktorka na selu` i noviji serijal `Seljaci`. Autor je scenarija za nekoliko igranih filmova, a komadi po njegovim istorijskim romanima igrani su na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. U srpskoj književnosti pojavio se knjigom pripovedaka `Putem pored reke`, a tokom duge plodne književne karijere objavio je 20-tak romana i zbirki pripovedaka. Priče su mu prevođene na engleski, nemački, ruski, danski, bugarski i druge jezike. Radio je kao novinar u Intervjuu, Ilustrovanoj politici, a honorarno je pisao za Politiku i Večernje novosti. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada.

Grobnica za Borisa Davidoviča - Danilo Kiš Grobnica za Borisa Davidoviča (podnaslovljena: Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti) je zbirka sedam pripovedaka objavljena 1976. godine, autora Danila Kiša. U nekim tumačenjima, ova knjiga zapravo predstavlja roman. Pripovetke su zasnovane na istorijskim događajima i bave se temama političke obmane, izdaje i ubistva u Istočnoj Evropi u prvoj polovini 20. veka (osim novele Psi i knjige u kojoj se radnja odvija u 14. veku). Neke od priča su napisane kao fiktivne biografije u kojima glavni likovi interaguju sa stvarnim ličnostima. Kiš je ovu knjigu napisao dok je radio na univerzitetu u Bordou, motivisan uglavnom svojom frustracijom prouzročenom neznanjem i neverovanjem svojih studenata koji su, mahom levičarski orijentisani, odbijali da poveruju čak i u postojanje gulaga. Knjiga je objavljena u desetinama izdanja na srpskohrvatskom jeziku, a prevedena je na više od dvadeset jezika.

Autor: Nikola Tesla Izdavač: `Prima`, Gornji Milanovac Broj strana: 96 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Nikola tesla je, 1919. godine za američki časopis Electrical Ehperimenter opisao svoj život i naučni rad u nizu članaka pod nazivom Moji izumi. Veliki deo knjige posvetio je svom detinjstvu, roditeljima i porodici, kao i zemlji svojih predaka. Pored toga što je bio genijalan fizičar, Nikola Tesla je bio i veliki ljubitelj književnosti. Ta ljubav prema lepoj reči vidi se i u njegovim autobiografskim spisima gde na zanimljiv, gotovo novinarski način, izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima. Knjiga je odlično očuvana, osim što na predlistu ima posvetu. Na drugoj slici prikazan sadržaj knjige.

Godina izdanja: 1964 Jezik: Srpski Autor: Strani Polovna knjiga, odlično očuvana. Izdavač: Svjetlost - Sarajevo, 1964. god. Broširan povez, 17 cm. 198 str. Мark Tven (еngl. Mark Twain), pravo ime Samjuel Langhorn Klemens (engl. Samuel Langhorne Clemens; Florida, 30. novembar 1835 — Reding, 21. april 1910)[1] bio je američki književnik. U opsežnom životnom delu ostvario je široku lestvicu osećaja i misli, od pune životne radosti do potpunog beznađa. Nakon detinjstva provedenog na obalama Misisipija učio je za tipografa, radio kao pilot na rečnom brodu, išao u potragu za zlatom u Kaliforniju, putovao po Srednjem istoku i Evropi. Njegov život pun pustolovina, uspeha i slave pomućuje smrt njegovih žena i ćerki, što izaziva pesimizam i teški očaj njegovih poslednjih radova. Bio je dobar prijatelj Nikole Tesle. Njegovi najpoznatiji junaci su dečaci Tom Sojer i Haklberi Fin. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Naslov: Bijeli cvijet Autor: Ahmet Hromadžić Izdavač: Sarajevo : Veselin Masleša Pismo: latinica Br. strana: 147 Format: 19,5 cm Povez: tvrdi, platneni Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju` i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao novi su. Na belini naslovnog lista posveta i potpis autora! O autoru možete da pročitate ovde: https://bs.wikipedia.org/wiki/Ahmet_Hromad%C5%BEi%C4%87 Ahmet Hromadžić (11. oktobar 1923 – 1. januar 2003) bio je bosanskohercegovački, bošnjački književnik, novinar i urednik. Pisao je pripovijetke i romane za djecu i odrasle. Čitalačkoj publici najpoznatiji je po djelima za djecu, između ostalih po naslovima: Patuljak iz Zaboravljene zemlje, Patuljak vam priča, Okamenjeni vukovi i dr. Radio je kao novinar i urednik nekoliko časopisa. Jedan je od osnivača dječije biblioteke `Lastavica`.

Naslov: Dorćolske lipe Autor: Srđan Marković Izdavač: Beogead : Utopia Pismo: latinica Br. strana: 423 Format: 21 cm Povez: meki Tiraž: 100 Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) veoma lepo očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema ni tragova pisanja ni `magarećih ušiju`. Knjiga Kad je cvetala vutra je prvenac Srđana Markovića, rođenog u Beogradu 1961 godine. Ona po uzoru na daleko slavniji roman `Kad su cvetale tikve` Dragoslava Mihaijlovića opisuje mangupske događaje na Dušanovcu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih. Pank-rok i rege muzika sa pojavom psihoaktivnih supstanci su definitivno uticali na razbuđivanje ovog nekada radničkog predgrađa u Beogradu. Autor je proširio svoja sećanja na Njujork, London i Jamajku gde je periodično živeo i radio. Brojne poznate i nepoznate ličnosti iz sveta muzike su ukrstile puteve sa autorom i on o nekima ne skriva svoje oduševljenje, ali i razočaranje. Dušanovac

KNJIGA FANTAZIJE DEJAN D MARKOVIC OD DREVNE KINE I JAPANA DO NASIH DANA -manji format ,brosirani povez -dereta -2010 godina -315 stranica - VRLO DOBRO OCUVANA ,MALO JE BILO vlaŽno na ivicama prve 2 stranice ,pa je blago zuce boje retko ,rasprodato izdanje - Dejan D. Marković rođen je u Beogradu 9. marta, 1948, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i studije na Filološkom fakultetu, Katedra za engleski jezik i književnost. Radio je kao profesor na specijalizovanim kursevima engleskog jezika. Od 1978. član je Udruženja stručnih i naučnih prevodilaca Srbije. Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije postaje 1990, a 1991. dobija status slobodnog umetnika-prevodioca. Tokom poslednje dve decenije objavljeno mu je dvadesetak prevoda knjiga. Dve primarne oblasti interesovanja su mu sofisticirani Daleki Istok (Kina, a posebno Japan), i bit-hipi-pop-kiber Amerika, između kojih on vidi čvrste veze. (MALA gornja ladnica ,u sobi ,bela)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Žorž Perek (franc. Georges Perec, IPA: /peʁɛk/ ili /pɛʁɛk/;[1]; Pariz, 7. mart 1936 — Ivri sir Sen, 3. mart 1982) bio je poznati francuski pisac, sineast i esejista. Biografija Rođen je u Parizu 1936. godine. Studirao je istoriju. Radio je kao dokumentarista i sarađivao je sa časopisama Lettres nouvelles, NRF, Partisans i Cause commune. Za svoju prvu knjigu Stvari dobio je nagradu Remado 1965. Snimio je filmove Čovek koji spava (za koji je dobio nagradu Žan Vigo 1973), Mesta jednog bekstva, Gistav Flober, Priče sa ostrva Elis... Između ostalih, 1969. napisao i roman La Disparation sa nekih 300 strana bez upotrebe slova e. Tekstovi bez jednog ili više slova se nazivaju lipogramima. Roman je preveden na više jezika, takođe bez upotrebe slova e. Perek je bio član društva pjesnika OuLiPo.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Još jedan apokaliptični roman sa mesijanskim jumakom, sa prolazima kroz `vrata paralelnog sveta`, čudima i svim ostalim elemantima koji prozu Benedikta čine tako privlačnom čitaocima. Božidar Damjanović Benedikt (engl. B. D. Benedikt) je kanadski pisac i filmski reditelj srpskog porekla, rođen 7. aprila 1938. godine u malom mestu Vinici kod Varaždina, u porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Autor je više desetina klasičnih romana i naučno-popularnih knjiga objavljenih na srpskom, hrvatskom, poljskom, makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Takođe je radio za jugoslovensku, nemačku, kanadsku i holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Završio je dva američka univerziteta, sa diplomom mastera iz filmskog dizajna i doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja kanadskih reditelja i Kanadske filmske akademije. Živi sa porodicom u Torontu, Kanada

AMY`S DIARY Mauereen Lee On 3rd September 1939 Amy Browning started to write a diary. It was a momentous day for so many reasons. It was Amy`s 18th birthday and the day her sister gave birth to a baby boy. It was also the day that Amy heard the news on the radio: Great Britain was at war with Germany. Living with her family in Opal Street, Liverpool, Amy and her friend got jobs at a factory, and to begin with life went on much the same as before. Then the bombs began to fall on Liverpool, and Amy`s fears grew. Her brother was fighting in France, her boyfriend had joined the RAF and they all lived in a very dangerous world. Genres War Historical Fiction Fiction British Literature Romance 105 pages, Paperback First published January 1, 2012

Dušan Stojković (priređivač): GOSPOĐA SMRT NA DNU TIŠINE - Od Erine do Karoline, Književno društvo Sveti Sava Beograd 2012, tvrdi povez, str. 400. Antologija pesništva pesnika umrlih pre njihove tridesete godine. Očuvanost 4. O priređivaču: Dušan Stojković (Beograd, 1948) je srpski književnik, kritičar, istoričar i prevodilac. Rođen 1948. godine u Beogradu. Diplomirao jugoslovensku i svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu 1971. Piše poeziju, kratku prozu, književnu kritiku. Antologičar. Bavi se književnom istorijom. Magistrirao književnost 1974. godine. Radio kao profesor srpskog jezika u mladenovačkoj gimnaziji od 1973. do 2010. Do sada je objavio preko 550 tekstova u raznim knjigama, listovima i časopisima. Govori francuski i italijanski, a prevodi sa slovenačkog jezika. Preveo je sa slovenačkog 2010. knjigu Gravitacije Ive Jevtić. Prevođen je na engleski, švedski, makedonski, češki i italijanski jezik. Živi i radi u Mladenovcu. Bio zamenik predsednika opštine Mladenovac od 2002. do 2008.

Autor: Saša Hadži Tančić Povez: broširan Br. strana: 133 Format: 12x20 `Navikao je da živi sam. On i nije želeo drugačije. Uživao je da je sam kad se probudi, ni reč da izusti. Ni na samo pitanje kako je spavao. Nijedna žena to ne bi shvatila. E, to je njemu sve: sam. Ovako je Saša Hadži Tančić video Stevana Sremca u romanu `Melanholija`, (izdavač `Rad`), posvećenoj složenoj ličnosti srpskog klasika. Istaknuti pripovedač, romansijer, esejista i pesnik, inače sada upravnik Narodnog pozorišta u Nišu, Hadži Tančić (1968) ispratio je sve najznačajnije događaje u Sremčevom životu: rano detinjstvo u Senti, školovanje u Beogradu kod ujaka, premeštaj u Niš gde je radio kao gimnazijski profesor, kratak boravak, po kazni, u Pirotu, pa povratak u Beograd, gde je napisao svoja najbolja dela, bolest, pokušaj oporavka u Dubrovniku, posete Mostaru i Kotoru, poslednji dani u Sokobanji.

O knjizi: Sajmon Aksler, jedan od vodećih američkih pozorišnih glumaca, povlači se u samoću. U njegovom životu neočekivano se pojavljuje žena sa kojom se upušta u neobičnu erotsku avanturu, toliko rizičnu i kontraverznu da u njoj ne nalazi zadovoljstvo, već se nezadrživo kreće ka tragičnom kraju.Izgubio je magiju. Pokretna sila se istrošila. Nikad nije omašio u pozorištu, sve što je radio bilo je uverljivo i uspešno, a onda se dogodila ta strahota: nije mogao da igra. Izlazak na pozornicu postao je mučenje. Umesto uverenosti da će biti čudesan, bio je siguran da će omašiti. To se dogodilo tri puta zaredom, a poslednji put nikoga nije ni zanimalo, niko se nije pojavio. Nije mogao da dopre do publike. Njegov je talenat bio mrtav. Filip Rot majstorski raskrinkava sve ono što nam u životu predstavlja oslonac: ljubav, seks, nadu, talenat, ugled…

Opis "Prugastoplave storije - Nikola Malović" Nova doza Mediterana od autora bestselera Lutajući Bokelj! Prugastoplave storije Nikole Malovića strukturom podsećaju na raspored pruga najpoznatijeg modnog dezena, onog mornarskog, ali i na Ribu – znak vremena. Sve storije – iliti priče – pisane su na način da budu razumljive na svim meridijanima. Jedna otkriva da ropstva i dalje ima, druga da zdrave hrane više nema. Tema treće je ovisnost o tehnologiji i drogama, a četvrte ili pete – da je budući veliki rat predvidiv i izvestan. Kako to ljubav može da trijumfuje, čitamo na kraju. Bela je riba uvek kvalitetnija, po čemu bele storije Nikole Malovića uvek moramo da platimo našom rafiniranijom pažnjom, dok su plave sasvim narodne, nikako proste – i kad su književno uobličene da budu bezobrazno zanimljive. „Ponovo je pred nama slika vremena, delo univerzalno po značenjima.“ Ðorđe Malavrazić, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2

Ivo Ćipiko Za kruhomTvrdi povezIzdavač NolitRoman `Za kruhom` sadrži i autobiografske crte. Glavni junak, obrazovani intelektualac Ivo Polić, vraća se iz grada u selo. Život u gradu svojim civilizacijskim normama i sukobima guši njegov istančan senzibilitet, i on pokušava da se povratkom u selo vrati prirodi i jednostavnom životu. To nije tako jednostavno, jer civilizacija prodire i u selo…Ivo Ćipiko (Kaštel Novi, 1867. - Kaštel Novi, 1923.) potiče iz porodice koja je rimskog plemićkog porekla. U mladosti je pohađao fratarsko semenište u Sinju gdje se, čitajući, oduševio srpskom književnošću. „Zanesoh se i postadoh Srbinom“, pisao je kasnije Ćipiko.Napustio je semenište i opredelio se za šumarski poziv. Službovao je na Braču, u Makarskoj, Kotoru i Hvaru.Godine 1911. prešao je u Srbiju, gde je bio ratni izveštač u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, a potom je radio u ministarstvu šuma i ruda.9/6

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Svaštara - Dušan Radović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 152 Povez: Mek Pesme, crtice, odlomci, dokumenti ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo. Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun.

Pesme, crtice, odlomci, dokumenti... Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun. `ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.` Povez: Mek Broj strana: 148 sa ilustracijama Format: 13x20 cm Posveta na prvoj strani, inače, kao nova.

Ukus koštica jabuke, Katarina Hagena Mlada bibliotekarka Iris posle smrti bake Berte nasleđuje njenu staru kuću. Nakon mnogo godina vraća se na mesto na kojem je provodila dane detinjstva i suočava se sa davno zaboravljenim uspomenama. Korača kroz sobe i kroz baštu, kroz svet u kome je vreme stalo, u kome crvene ribizle preko noći postaju bele i kuvaju se za zimnicu kao konzervisane suze. Iris opipava sopstvena sećanja i sopstveni zaborav: šta je njen deda zaista radio pre nego što je otišao u rat? Koji su muškarci voleli Bertine kćeri? Ko je jeo jabuke zajedno sa košticama? Seća se i noći kada je njena rođaka Rozmari doživela nesreću: šta je ona uopšte radila na krovu zimske bašte? I šta je još htela da joj kaže? Kroz sećanja isplivavaju davno zaboravljene tajne o ljubavi, smrti, bračnim prevarama, pubertetskim problemima i – drveću jabuke. Čarobna knjiga, Beograd, 2012. mek povez odlično očuvana knjiga 220 strana

Dobitnik Pulicerove nagrade. Američki Čehov XX veka. Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award. Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče.

Dobitnik Pulicerove nagrade. Američki Čehov XX veka. Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award. Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče.

O autoru: Vladimir Marković rođen je u Beogradu 1939. godine, u ulici Svetog kralja Milutina. Radio kao prevodilac za engleski jezik. Celog života tragao za ljubavlju, nalazio je, hvala Bogu, u susretima sa dobrim ljudima, sa suncem koje se svakog dana pomalja iza planina, izrasta iz goleme vode, iz osmeha anđela sletelih na zidove svetinja. Proputovao mnoge zemlje, velikim delom peške, snimio oko 30 hiljada slajdova. Često drži predavanja u vezi sa pravoslavnim svetinjama i dalje, sakuplja zvuke neizmerne lepote. Knjige su: 1. Put za Hilandar (posveta autora) 2. Setim se (posveta autora) 3. Sveta Gora (posveta autora) 4. Sveta Zemlja (posveta autora) 5. Crna Gora i Brda - crtice i zapisi 6. Mit i zbilja (posveta autora) 7. Kroz Makedoniju (posveta autora) Tvrd povez. Zaštitni omot. Format: 26.5x34.5 cm Broj stranica: 318 Godina izdanja: 1975. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

Blagoje Savić: IZMORNIK, Nolit 1994, str. 68. Poezija. Očuvanost 4. BLAGOJE SAVIĆ (Donja Budriga, 29.03.1951) Blagoje Savić, pesnik i potpresednik Udruženja književnika Vranja, rođen je 29. marta 1951. godine u Donjoj Budrigi (opština Gnjilane). U rodnom selu je završio osnovnu školu, gimnaziju u Gnjilanu, a studije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Prištini. Radio je kao prosvetni radnik u školama u Gnjilanu, potom bio direktor Narodne biblioteke u Gnjilanu. Od 1999. godine radi kao profesor srpskog jezika u osnovnoj školi u Gornjem Kuscu. Živi u Vranju. Poeziju objavljiuje u književnim listovima i časopisima, a zastupljen je u antologijama i izborima savremene srpske poezije. Dobitnik je više nagrada i priznanja: `Lazar Vučković`, `Srpska duhovna riznica`, nagrada za najbolju knjigu, 1994. godine, Izmornik, koju dodeljuje Književno društvo Kosova i Metohije, Zlatna značka KPZ Srbije, kao i nagrada Povelja `Svetog Kneza Lazara` za životno delo 2015. godine.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Smrt i malo ljubavi - Aleksandra Marinjina Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2004 Broj strana: 364 Format: 20 cm Povez: Broširani Romani Aleksandre Marinjine, ruske Agate Kristi, najuspešniji izvozni artikal ruske književnosti posle Tolstoja, prvi put na srpskom jeziku. Ponikla u porodici pravnika (otac je radio kao detektiv, majka kao profesorka prava), Aleksandra Marinjina je provela dvadeset godina u ruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. To iskustvo joj je pomoglo da uverljivo uobliči svoje junake sa obe strane zakona, pre svega detektivku Anastasiju Kamensku, koja je zadobila ogromne simpatije u Rusiji i inostranstvu. O svojim romanima Marinjina kaže: “Godinama sam se bavila kriminalom, i zaključila sam da zločin uopšte nije zanimljiv i da ne može ni da bude. Zato moje knjige ne govore o kriminalu, već o ljudima, njihovim sudbinama, dušama, mislima koje ih motivišu, vode u njihovom delovanju, čak i kad to što čine jeste zločin.”