Naslov Ivan V. Lalić pesnik : zbornik / uredio Dragan HamovićOstali naslovi Ivan V. Lalić, pesnikIvan V. LalićPoveljaVrsta građe knjigaJezik srpskiGodina 1996Izdavanje i proizvodnja Kraljevo : Narodna biblioteka, 1996 (Kraljevo : Slovo)Fizički opis 207 str. ; 20 cmDrugi autori - osoba Hamović, Dragan, 1970- = Hamović, Dragan, 1970-Potić, Dušica, 1962- = Potić, Dušica, 1962-Zbirka ǂBiblioteka ǂPreobraženje : izdanje časopisa PoveljaISBN ((Broš.))Napomene `Okosnicu zbornika Ivan V. Lalić, pesnik čine radovi saopšteni na skupu kritičara... koji je održan povodom dodele Žičke hrisovulje za 1996. godinu... Pesnik je iznenada preminuo uoči same manifestacije Srpski duhovni sabor `Dani Preobraženja` (16–19. avgusta, Kraljevo – Žiča), tako da je ovaj skup postao prva prilika da se obuhvatnije sagleda završeno pesničko delo Ivana V. Lalića.` --> O zbornikuTiraž 1.000Beleške uz jedan radStr. 191-206: Bibliografija Ivana V. Lalića / [sačinila Dušica Potić].Predmetne odrednice Lalić, Ivan V., 1931/1996 – zborniciLalić, Ivan V., 1931/1996 – bibliografijeIvan V. Lalić: ODLOMCI O PESNIČKOM ISKUSTVUSvetlana Velmar-Janković: IVAN, HA VRHUIVuk Krnjević: IZBOR U OSKUDICIVlada Urošević: O PROCESU PREOBRAĆANJA U ZLATOGojko Božović: MUDRA STRASTDragan Hamović: GOSPOD VIDLJIV U PROSTORUČedomir Mirković: MELANHOLIČNA MISAONOSTMihajlo Pantić: PESNIČKO ZAVEŠTANJE IVANA V. LALIĆAIIRadivoje Mikić: SLIKA, UBRZANJE I OGLEDALOAleksandar Jovanović: PESNIK ZRELOG LETAMilosav Tešić: RUJNE METASTAZE IVANA V. LALIĆABaca Pavković: UZ „DESET SONETA NEROĐENOJ KĆERI“Saša Radojčić: ALI VAN REČI NEMA ISKUPLJENJAIIIDušica Potić: KNJIŽEVNI POGLEDI IVANA V. LALIĆABIBLIOGRAFIJA IVANA V. LALIĆAO ZBORNIKUIvan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“.Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi.Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije).DelaBivši dečak (1955)Melisa (poema) (1959)Argonauti i druge pesme (1961)Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961)Smetnje na vezama (1975)Strasna mera (1984)Vizantija (1987)Izabrane i nove pesme (1969)Vetrovito proleće (1956)Čini (1963)Krug (1968)Velika vrata mora (1958)Pesme (1987)Pismo (1992)Četiri kanona (1996)Pisao je eseje i kritike:Kritika i delo (1971)O poeziji i dvanaest pesnika6/32

Daglas Adams HOLISTIČKA DETEKTIVSKA AGENCIJA ima posvetu Privatni detektiv Dirk Džentil u Adamsovom maniru, dokazuje fundamentalnu povezanost svih stvari, rešava misteriozno ubistvo, pojede gomilu pica i spase ljudsku rasu od istrebljenja - besplatno. Umesto razbibrižnog teksta koji ne traži bilo kakva nestandardna predznanja, Adams sada svoje čitaoce stavlja na muke probijanja kroz neke od fundamentalnih postavki kvantne fizike, na čelu sa legendarnom Šredingerovom (ima je - nema je) mačkom, dodatno komplikujući stvari tako što se sa narečenim postavkama lako sprda, karikira ih i vitoperi. Dirk Džent lijeva vizija sveta, prostorvremena i traganje za odgovorima na probleme, od ubistva, nestanka mačke (kako Šredingerove tako i bilo koje druge) do pronalaženja duhova koji zaposedaju ljude ili rešavanja problema pojave konja u kupatilu univerzitetskog profesora koji to i nije, odnosno odglavljivanja, na skretanju hodnika, bespovratno zaglavljenog kauča, podrazumeva vrlo širok i temeljan uvid u razne nivoe stvarnosti (u sve četiri dimenzije pa i više ako treba - a treba!) Izdavač: Alnari, Beograd 2001; Daglas Adams (engl. Douglas Noël Adams; Kembridž, 11. mart 1952 — Santa Barbara, 11. maj 2001) je bio britanski radio-dramaturg i pisac, najpoznatiji po seriji knjiga Vodič kroz Galaksiju za autostopere. Za njegovog života, ovaj serijal je bio prodan u više od petnaest miliona primeraka. dams je rođen u Kembridžu i obrazovan u Brentvud školi u Eseksu, gde se sprijateljio s Grifom Džonsom. Adams je pohađao Koledž Svetog Jovana, gde je 1974. godine diplomirao englesku književnost. Neki od njegovih ranih radova su prikazani na televiziji Bi-Bi-Si 2 1974. godine. Uskoro ga je „otkrio“ Grejam Čepmen iz Monti Pajtona. Adams je napisao jedan od skečeva u 45. epizodi Letećeg cirkusa.[1] Adamsov rani rad na radiju uključuje skečeve u programima Berkis Vej i Njuz Hadlajns, a i bio je pisac jedne epizode programa Doktor on d gou. Autostoperski vodič kroz galaksiju Prema Adamsu, ideja za Autostoperski vodič kroz galaksiju je nastala kada je pijan ležao u polju u Insbruku u Austriji, gledajući zvezde. Lutao je noseći knjigu Vodič kroz Evropu za autostopere kada je naišao na grad gde niko nije pričao za njega razumljiv jezik. Kada se napio i otišao u polje da spava, bio je inspirisan nemogućnošću da komunicira sa ljudima iz tog grada. Autostoperski vodič kroz galaksiju je originalno nastao kao šestodelna radio serija na Bi-Bi-Si Radiju 4 1978. godine. Radio serija je bila osnova za seriju knjiga, koja je postala poznata kao „trilogija u pet nastavaka“, a kasnije i TV seriju. Polaris Naučna fantastika k60

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Izdavač: Autor - Beograd, 1990. god. Broširan povez, 24 cm. 192 str. Aleksandar Tijanić (1949, Đakovica – 2013, Beograd) bio je jedan od najznačajnijih srpskih novinara, publicista, dugogodišnji generalni direktor Radio-televizije Srbije. Mladost je proveo u Podujevu i Prištini, a onda upisao žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Kao student, na inicijativu profesora Sergija Lukača, pozvan je da sarađuje u Ninu, gde započinje profesionalnu karijeru. Krajem 1970-ih počinje da piše za izdanja Politike, prvo za Auto Svet, potom u Ninu postaje urednik. Sredinom 1980-ih izabran je za glavnog urednika časopisa Intervju. Krajem 1980-ih sarađuje i sa zagrebačkim nedeljnicima Start i Danas, kao i sa splitskom Nedjeljnom Dalmacijom, gde se istakao svojom kolumnom „En passant“, u kojoj je kritički komentarisao tadašnji komunistički režim, odnosno događaje poznate kao antibirokratska revolucija, i predstojeći raspad SFRJ, zbog čega je dobio ironičan nadimak „gigant hrvatskog novinarstva“. U to vreme objavljivao je političke kolumne i u ljubljanskoj Mladini i sarajevskom Oslobođenju. Bio je jedan od novinara, pored Mirjane Bobić Mojsilović i Dragana Babića, koji su 1991. godine vodili kultnu JUTEL-ovu emisiju „Umijeće življenja“ u sarajevskom teatru Obala, u kojoj je intervjuisao u tom trenutku aktuelne političke ličnosti kao što su Milovan Đilas i Stjepan Mesić. Godine 1991, po izbijanju rata u Bosni i Hercegovini, jedno vreme uređuje Sportski žurnal, a posle osnivanja Televizije Politika njen je prvi direktor (1993–1994) i potom prvi direktor novoosnovane BK televizije (1994–1996). Godine 1996, posle Dejtonskog sporazuma, izabran je za ministra informisanja u vladi Mirka Marjanovića, ali je posle šest meseci podneo ostavku. Pokreće dnevni list Građanin 1997, ali se list ubrzo gasi. Posle toga, do 1999. godine, piše kolumnu u nedeljniku Evropljanin. Posle oktobarskih promena bio je savetnik za medije i informisanje predsednika tadašnje SRJ Vojislava Koštunice (od 2001. do 2004). Od 2004. do smrti 2013. bio je generalni direktor Radio--televizije Srbije, koju je uspešno transformisao u javni servis. Objavio je publicističke i polemičke knjige: Ispod koša (1978), Šta će biti s nama (1988), Tajni život Srba, Hrvata i Slovenaca: kako se raspao boljševizam (1990). Do poslednjeg časa, do samog preloma rukopisa, Aleksandar Tijanić radio je na knjizi svojih izabranih kolumni, novinskih tekstova, polemika i članaka Ja. I niko moj, u kojoj se potvrđuje kao beskompromisni dijagnostičar srpske zbilje i britak i originalan kritičar bezmalo svih javnih ličnosti jugoslovenske i srpske političke i kulturne scene, kao i devijantnih pojava i turbulentnih događaja uoči, za vreme i posle raspada Jugoslavije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ovo je knjiga koju je Gordon Williams napisao nakon Straw Dogs (film je snimljen prema njegovom romanu The Siege of Trencher`s Farm). Radeći u Sohou u to vrijeme usmjerio je svoj forenzički pogled na krajolik i likove oko sebe. Proglašen od strane jednog recenzenta zbog svoje mračne i nasilne vizije korumpirane subkulture Sohoa, Williams je jednostavno odgovorio `Većina događaja u ovoj knjizi se dogodila`. Gordon Maclean Williams (20. lipnja 1934. - 20. kolovoza 2017.) bio je britanski autor više od 20 romana. Također je radio kao ghostwriter i scenarist za filmove. Biografija Rođen u Paisleyu, Renfrewshire, Williams je bio sin policijskog pozornika koji se preselio na jug iz Aberdeenshirea. Školovao se na Institutu John Neilson, a sa 16 je otišao da postane novinar za Johnstone Advertiser.[1] Nakon što je završio nacionalnu službu u Kraljevskim zračnim snagama (RAF) u Njemačkoj, preselio se u London kako bi radio kao novinar. Pisao je za televiziju i bio je autor nekoliko romana, uključujući From Scenes Like These (1968.), koji je bio u užem izboru za Bookerovu nagradu 1969., Walk Don`t Walk (1972.) i Big Morning Blues (1974.). Ostali rani romani uključuju Logor (1966.), Čovjek koji je imao moć nad ženama (1967.) i Gornji vrt zadovoljstva (1970.). Bio je pisac duhova za autobiografije nogometaša saveza Bobbyja Moorea, Terryja Venablesa i menadžera Tommyja Dochertyja. Williamsova iskustva u RAF-u utjecala su na njegov drugi objavljeni roman The Camp.[2] Godine 1971., njegov roman The Siege of Trencher`s Farm je kontroverzno snimljen kao Straw Dogs. Kinematografski tretman Sama Peckinpaha označio je prekretnicu u prikazivanju seksualnog nasilja u kinu, iako najkontroverznije scene nedostaju u knjizi. Ostali filmski radovi uključuju Čovjeka koji je imao moć nad ženama, iz njegovog vlastitog romana, i Drvo ruku, kao scenarista iz romana Ruth Rendell. Williams je također napisao knjigu filma Ridleya Scotta The Duellists. Godine 1976. filmski producent Harry Saltzman angažirao je Williamsa da ponovno napiše scenarij za The Micronauts. Iako film nikada nije snimljen, Williamsova je novela objavljena 1977.; nakon toga je napisao dva nastavka. Dok je radio kao komercijalni menadžer u nogometnom klubu Chelsea, obnovio je suradnju s Venablesom, što je rezultiralo četirima koautorskim romanima. Iz romana je izrasla TV serija Hazell iz 1978., koju je par zajedno napisao pod zajedničkim pseudonimom P. B. Yuill. Pod imenom Jack Lang, Williams je također pisao meke knjige `za 300 funti po komadu`. Williams je odbio poziv redatelja Billa Forsytha da napiše scenarij za film iz 1981. Gregory`s Girl. Preminuo je 20. kolovoza 2017. u 83. godini života.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Pancevo i prvi Srpski ustanak - Mihovil Tomandl - Slavko Gavrilovic - Andrija Popovic, ucesnik u Ticanovoj buni u Prvom ustanku Mihovil Tomandl (Brčko, 19. april 1894 — Pančevo, 21. maj 1963) bio je vojvođanski advokat, novinar, publicista, istoričar. U Pančevu je proveo veći deo svog života i njegova karijera vezana je za ovaj grad. Pančevo je najviše zadužio na poljima arhivistike i istoriografija. Pisac je knjige Pančevo za vreme Prvog svetskog rata 1914–1918, i tako jedini ostavio pisana svedočanstva o Pančevu u ovom periodu i o stradanjima Srba Pančevaca. Biografija Mihovil Tomandl rođen je 19. aprila 1894. godine u Brčkom, kao sin Katarine (rođena 1885. ??? u Novom Sadu) i Josifa Tomandla (rođen 1870). Osnovnu školu završio je u Bosanskoj Gradiški, a Gimnaziju u Zemunu i Zagrebu. Završio je Pravni fakultet u Beču, 1913/14. a doktorirao je u Zagrebu 1922. godine. Studirao je i filozofiju (istoriju i geografiju) na Univerzitetu u Beogradu, od 1919. do 1922. godine. Pored advokature, bavio se i kulturno-političkom istorijom. Tomandl je ostavio jedina pisana svedočanstva o Pančevu u Prvom svetskom ratu. Posle Prvog svetskog rata bio je postavljen za honorarnog nastavnika na Državnoj realnoj Gimnaziji u Pančevu, a od 1. juna 1919. radio je kao sudski beležnik, zatim kao sudija Okružnog suda u Pančevu. Kao advokatski pripravnik radio je do 1925. nakon čega je položio advokatski ispit u Novom Sadu. Bio je član Demokratske stranke, urednik lista Narodna sloga, sekretar Francuskog kluba u Pančevu i Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva, u kome je i pevao.[1]Tomandlu je 1933. godine uručen, u ime Francuske, orden Akademske palme, koju je ustanovio Napoleon, za doprinose na intelektualnom, naučnom i umetničkom polju. Sve do oslobođenja Pančeva 1944. radio je kao advokat, a od tada kao Gradski bibliotekar. Za vreme okupacije proganjan je i zatvoren od strane Nemaca, a posle rata svedočio je pred Komisijom za utvrđivanje ratnih zločina o stradanju kulturnih dobara u Pančevu. Mnogo je sarađivao u letopisu Matice srpske i Glasniku Istorijskog društva u Novom Sadu. Bio je takođe član Istorijkog društva u Novom Sadu. Održao je veliki broj javnih predavanja od kojih je sam naročito isticao ciklus o Danteovoj Božanstvenoj komediji, Miltonovom Izgubljenom raju, o Geteu i Francuzima, o Volteru, Stendalu, Rabindrantu Tagori i druga.[1] Govorio je nemački jezik, a služio se i italijanskim, mađarskim i francuskim. Postao je upravnik Gradske arhive u Pančevu, sadašnjeg Istorijskog arhiva u Pančevu, a od 1955. do penzionisanja bio je arhivski i naučni saradnik. Istorijski arhiv u Pančevu objavio je nekoliko njegovih dela.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Oredan Petlevski Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr. Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Daglas Adams - Holistička detektivska agencija Dirka Džentlija Privatni detektiv Dirk Džentil u Adamsovom maniru, dokazuje fundamentalnu povezanost svih stvari, rešava misteriozno ubistvo, pojede gomilu pica i spase ljudsku rasu od istrebljenja - besplatno. Umesto razbibrižnog teksta koji ne traži bilo kakva nestandardna predznanja, Adams sada svoje čitaoce stavlja na muke probijanja kroz neke od fundamentalnih postavki kvantne fizike, na čelu sa legendarnom Šredingerovom (ima je - nema je) mačkom, dodatno komplikujući stvari tako što se sa narečenim postavkama lako sprda, karikira ih i vitoperi. Dirk Džent lijeva vizija sveta, prostorvremena i traganje za odgovorima na probleme, od ubistva, nestanka mačke (kako Šredingerove tako i bilo koje druge) do pronalaženja duhova koji zaposedaju ljude ili rešavanja problema pojave konja u kupatilu univerzitetskog profesora koji to i nije, odnosno odglavljivanja, na skretanju hodnika, bespovratno zaglavljenog kauča, podrazumeva vrlo širok i temeljan uvid u razne nivoe stvarnosti (u sve četiri dimenzije pa i više ako treba - a treba!) Daglas Adams (engl. Douglas Noël Adams; Kembridž, 11. mart 1952 — Santa Barbara, 11. maj 2001) je bio britanski radio-dramaturg i pisac, najpoznatiji po seriji knjiga Vodič kroz Galaksiju za autostopere. Za njegovog života, ovaj serijal je bio prodan u više od petnaest miliona primeraka. dams je rođen u Kembridžu i obrazovan u Brentvud školi u Eseksu, gde se sprijateljio s Grifom Džonsom. Adams je pohađao Koledž Svetog Jovana, gde je 1974. godine diplomirao englesku književnost. Neki od njegovih ranih radova su prikazani na televiziji Bi-Bi-Si 2 1974. godine. Uskoro ga je „otkrio“ Grejam Čepmen iz Monti Pajtona. Adams je napisao jedan od skečeva u 45. epizodi Letećeg cirkusa.[1] Adamsov rani rad na radiju uključuje skečeve u programima Berkis Vej i Njuz Hadlajns, a i bio je pisac jedne epizode programa Doktor on d gou. Autostoperski vodič kroz galaksiju Prema Adamsu, ideja za Autostoperski vodič kroz galaksiju je nastala kada je pijan ležao u polju u Insbruku u Austriji, gledajući zvezde. Lutao je noseći knjigu Vodič kroz Evropu za autostopere kada je naišao na grad gde niko nije pričao za njega razumljiv jezik. Kada se napio i otišao u polje da spava, bio je inspirisan nemogućnošću da komunicira sa ljudima iz tog grada. Autostoperski vodič kroz galaksiju je originalno nastao kao šestodelna radio serija na Bi-Bi-Si Radiju 4 1978. godine. Radio serija je bila osnova za seriju knjiga, koja je postala poznata kao „trilogija u pet nastavaka“, a kasnije i TV seriju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dirk Gently`s Holistic Detective Agency Douglas Adams Privatni detektiv Dirk Džentil u Adamsovom maniru, dokazuje fundamentalnu povezanost svih stvari, rešava misteriozno ubistvo, pojede gomilu pica i spase ljudsku rasu od istrebljenja - besplatno. Umesto razbibrižnog teksta koji ne traži bilo kakva nestandardna predznanja, Adams sada svoje čitaoce stavlja na muke probijanja kroz neke od fundamentalnih postavki kvantne fizike, na čelu sa legendarnom Šredingerovom (ima je - nema je) mačkom, dodatno komplikujući stvari tako što se sa narečenim postavkama lako sprda, karikira ih i vitoperi. Dirk Džent lijeva vizija sveta, prostorvremena i traganje za odgovorima na probleme, od ubistva, nestanka mačke (kako Šredingerove tako i bilo koje druge) do pronalaženja duhova koji zaposedaju ljude ili rešavanja problema pojave konja u kupatilu univerzitetskog profesora koji to i nije, odnosno odglavljivanja, na skretanju hodnika, bespovratno zaglavljenog kauča, podrazumeva vrlo širok i temeljan uvid u razne nivoe stvarnosti (u sve četiri dimenzije pa i više ako treba - a treba!) Daglas Adams (engl. Douglas Noël Adams; Kembridž, 11. mart 1952 — Santa Barbara, 11. maj 2001) je bio britanski radio-dramaturg i pisac, najpoznatiji po seriji knjiga Vodič kroz Galaksiju za autostopere. Za njegovog života, ovaj serijal je bio prodan u više od petnaest miliona primeraka. dams je rođen u Kembridžu i obrazovan u Brentvud školi u Eseksu, gde se sprijateljio s Grifom Džonsom. Adams je pohađao Koledž Svetog Jovana, gde je 1974. godine diplomirao englesku književnost. Neki od njegovih ranih radova su prikazani na televiziji Bi-Bi-Si 2 1974. godine. Uskoro ga je „otkrio“ Grejam Čepmen iz Monti Pajtona. Adams je napisao jedan od skečeva u 45. epizodi Letećeg cirkusa.[1] Adamsov rani rad na radiju uključuje skečeve u programima Berkis Vej i Njuz Hadlajns, a i bio je pisac jedne epizode programa Doktor on d gou. Autostoperski vodič kroz galaksiju Prema Adamsu, ideja za Autostoperski vodič kroz galaksiju je nastala kada je pijan ležao u polju u Insbruku u Austriji, gledajući zvezde. Lutao je noseći knjigu Vodič kroz Evropu za autostopere kada je naišao na grad gde niko nije pričao za njega razumljiv jezik. Kada se napio i otišao u polje da spava, bio je inspirisan nemogućnošću da komunicira sa ljudima iz tog grada. Autostoperski vodič kroz galaksiju je originalno nastao kao šestodelna radio serija na Bi-Bi-Si Radiju 4 1978. godine. Radio serija je bila osnova za seriju knjiga, koja je postala poznata kao „trilogija u pet nastavaka“, a kasnije i TV seriju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Elektronika je nauka koja se sastoji od fizike, inženjerstva, tehnologije i primena koje se bave emisijom, protokom i kontrolom elektrona u vakuumu i materiji.[1] Identifikacija elektrona 1897. godine, zajedno sa izumom vakuumske cevi, koja može da pojačava i ispravlja slabe elektronske signale, inaugurisali su polje elektronike i elektronsko doba.[2] Elektronika je svoje ime dobila tokom dvadesetih godina 20. veka po istoimenom američkom časopisu (Electronics). Pojmu elektronika je moguće dodeliti tri osnovna značenja: Elektronika kao nauka je deo fizike koja se bavi proučavanjem kontrole kretanja elektrona i drugih nosioca naelektrisanja kroz: slobodan prostor (elektronske vakuumske cevi), poluprovodne materijale (poluprovodničke komponete). Proučavanje procesa u poluprovodnicima često se naziva i fizika poluprovidnika. Elektronika kao tehnička disciplina je deo elektrotehnike koja se bavi razvojem i proizvodnjom elektronskih komponenti, uređaja i sistema. Elektronika kao pojam se često upotrebljava da označi deo uređaja proizvedenog od elektronskih komponenti (npr često kažemo elektronika automobila podrazumevajući pod tim sve delove automobila koji su načinjeni od elektronskih komponenti). Elektronika se bavi električnim kolima čime su obuhvaćene aktivne električne komponente kao što su vakuumske cevi, tranzistori, diode, integrisana kola, optoelektronika, i senzori, asocirane pasivne električne komponente, i tehnologije za međusobno povezivanje komponenti. Obično, elektronski uređaji sadrže opremu koja se prevashodno ili isključivo sastoji od primarnih aktivnih poluprovodnika uz dopunu pasivnim elementima; takvo kolo se naziva elektronskim kolom. Nelinearno ponašanje aktivnih komponenti i njihova sposobnost kontrole protoka elektrona omogućava pojačavanje slabih signala. Elektronika nalazi široku primenu u obradi informacija, telekomunikacijama, i obradi signala. Sposobnost elektronskih uređaja da deluju kao prekidači omogućava digitalnu obradu informacija. Interkonekcijske tehnologije kao što su štampane ploča, tehnologija pakovanja elektronike, i drugi raznovrsni oblici komunikacione infrastrukture kompletiraju funkcionalnost kola i transformišu mešovite komponente u regularni radni sistem. Električna i elektromehanička nauka i tehnologija se bavi generacijom, distribucijom, prebacivanjem, skladištenjem i konverzijom električne energije u i iz drugih formi energije (koristeći žice, motore, generatore, baterije, prekidače, releje, transformatore, otpornike, i druge pasivne komponente). Ovo razgraničavanje ze započilo oko 1906. godine sa Forestovim pronalaskom triode, što je omogućilo električno pojačavanje slabih radio i audio signala primenom nemehaničkih uređaja. Do 1950. godine ovo polje se zvalo „radio tehnologija”, jer je njegova primarna primena bila u dizajnu i teoriji radio transmitera, prijemnika, i vakuum cevima. Godine 2018. većina elektronskih uređaja je koristila poluprovodničke komponente za obavljanje elektronske kontrole. Izučavanje poluprovodničkih uređaja i srodnih tehnologija smatra se granom fizike čvrstog stanja, dok se dizajn i konstrukcija elektronskih kola radi rešavanja praktičnih problema svrstava pod elektronsko inženjerstvo. Ovaj članak ima fokus na inženjerskim aspektima elektronike...

Privredno bogatstvo i industrijski razvitak Sovjetske Rusije Фјодор Јевдокимович Махин је три пута постајао генерал. Једном црвени, једном бели и званично генерал-лајтнант тек у партизанској Титовој армији за заслуге које се и данас држе у тајности. Fjodor Mahin Datum rođenja april 1882. Mesto rođenja Nikolajevsk na Amuru Rusko carstvo Datum smrti 2. jun 1945. (63 god.) Mesto smrti Beograd, SR Srbija Jugoslavija Profesija vojno lice Član KPJ od 1939. U toku NOB-a član Vrhovnog štaba NOV i POJ Služba Vojska Kraljevine Srbije NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska armija 1915 — 1918. 1941 — 1945. Čin general-lajtant Načelnik istorijskog odeljenja Generalštaba JA. Odlikovanja Partizanska spomenica 1941. Fjodor Jevdokimovič Mahin – Ataman (1882—1945), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-lajtnant Jugoslovenske armije. Četnici su sve do 1942. godine mislili da je pukovnik Mahin vođa partizana.[1] Biografija Rođen je aprila 1882. godine u mestu Nikolajevsk na Amuru u Sibiru. Iz porodice orenburških kozaka. Otac, Jevdokim Vasiljević Mahin, zbog uvrede višeg oficira ražalovan i preseljen u Sibir gde se Fjodor rodio. Posle pomilovanja oca, vratio se u okolinu Orenburga. U Rusiji je završio Vojnu kozačku školu i generalštabnu akademiju. U Prvom svetskom ratu stupio je sa činom generalštabnog majora ruske carske vojske u Srpsku dobrovoljačku diviziju i s njom se, nakon borbi u Dobrudži, prebacio na Solunski front. Tokom rata unapređen u čin generalštabnog pukovnika. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta. Za vreme građanskog rata u Rusiji bio je član partije esera, i pripadao belima. Posle poraza belih, preko Sibira i Japana odlazi u Francusku. Godine 1923. došao je u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, gde je radio kao publicista i pisao je o Sovjetskom Savezu. Kao vojni istoričar i dobar poznavalac ratne veštine na operativnom i strategijskom nivou bio je priznat i popularan u Kraljevini Jugoslaviji.[2] Bio je simpatizer Komunističke partije Jugoslavije, a 1939. godine je postao i njen član. Učesnik je Narodnooslobodilačke borbe od 1941. godine. Radio je u propagandnom odeljenju Vrhovnog štaba NOV i POJ. U Narodno oslobodilačkoj vojsci, radio je na pisanju izveštaja ko je ko na jugoslovenskom ratištu, analizirao svetska ratišta, propagirao je NOV Jugoslavije. Zaslugama za razvoj i popularizaciju Narodno oslobodilačkog pokreta, dva puta posle rata unapređen u činove general majora i general lajtanta. Po završetku rata bio je prvi načelnik Istorijskog odeljenja Generalštaba Jugoslovenske armije. Po povratku iz `matuške Rusije` (tada SSSR-a), preminuo je 2. juna 1945. godine u Beogradu.[2] Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine. edicija SAVREMENA KNJIGA `BELI MEDVED` Beograd 1940 džepni format retko u ponudi na početku nekoliko str. podvučen tekst MAJ.21/10

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč. Ova kratka, vragolasta priča na temu dece bez roditelja, pohlepe i avanture u gradu Njujorku – Život i pustolovine Džeka Engla – tada se pojavila u tišini. Pojavila se i potom je nestala. Niko je nije video punih 165 godina, sve do 2016, kada je književni stručnjak sa Univerziteta Hjuston Zakari Terpin, prateći novinske tragove u arhivama Kongresne biblioteke, pronašao jedine sačuvane primerke romana u nastavcima, koji je generacijama čekao da bude otkriven. Terpin je potom svoju avanturu pretočio u uzbudljivu, obimnu studiju koja kao specijalan, podroban i koristan Uvod prethodi Geopoetikinom izdanju samog romana. Posle prvog koraka Univerziteta Ajova i drugih institucija, pojedinaca, kao i američkog izdavača, i Geopoetika se uključila u divan i bitan posao predstavljanja važnog književnog otkrića unošenjem ovog do sada svetu nepoznatog dela u srpski jezik, a pomoću njega i u nanovno definisanje američke književnosti. – V. Bajac Volt Vitman (1819-1892), rođen na Long Ajlendu, odrastao u Bruklinu, gde će provesti najveći deo života. U jedanaestoj godini napustio je formalno školovanje, i potom promenio veći broj zanimanja: radio je, pored ostalog, i kao štampar i putujući učitelj, ali se najduže zadržao u novinarstvu, kao saradnik i urednik velikog broja časopisa i dnevnih listova. Iskustvo putovanja po graničnim oblastima Sjedinjenih Država, udruženo s Vitmanovom sklonošću prema književnosti transcendentalizma, dovelo je do nastanka prvog izdanja zbirke Vlati trave, sačinjenog od dvanaest pesama. U prvi mah gotovo neprimećeno, ovo delo će u svakom od devet izdanja, koliko ih je izašlo za piščeva života, biti proširivano novim pesmama i sve snažnije potvrđivati svoj nesamerljivo veliki značaj u nastajanju moderne američke književnosti. Tokom Građanskog rata služio je kao dobrovoljac u vojnim bolnicama i radio kao dopisnik Njujork tajmsa; svoj duboki emotivni doživljaj tih dana izrazio je u proznim Uspomenama iz rata, ali i u čuvenoj elegiji “Poslednji put kad cvetao je jorgovan u dvorištu”, napisanoj povodom smrti Abrahama Linkolna. Nakon moždanog udara koji je pretrpeo 1873. godine, poslednji period života proveo je u Kemdenu, država Nju Džersi, uglavnom posvećen stvaranju takozvanog “samrtničkog” izdanja Vlati trave, u koje je uvrstio i oproštajnu pesmu pod naslovom “Zbogom, mašto moja”.

Roman dobitnice nagrade `Isidora Sekulić` za najbolju knjigu objavljena na srpskom jeziku 2019. godine. Junak romana je pisac govora i saopštenja u jednom važnom ministarstvu. Taj posao dovodi ga u vezu s neobičnim dnevnikom koji će mu odjednom rasvetliti porodičnu traumu, istoriju njegove majke i spiralu vidljivog i nevidljivog nasilja u običnoj ljudskoj svakodnevici. Ispričan u prvom licu i u muškom rodu, uzbudljivi roman Nine Savčić pripoveda o lancima iskustva i kulture, zabrana i vaspitanja koji nas vezuju bez pomisli da ih ikada raskinemo. Upečatljiva priča iz savremenog Beograda o patnji i nasilju, o ljubavi i strasti, o dominaciji i nerazumevanju, o dnevnicima koji se iznenada pojavljuju i o istinama koje se nikada neće moći prikriti. Povez Tvrd Strana 152 Format 14x21 Godina 2021. Nina Savčić (Beograd, 13. maja 1970), književnica, likovna umetnica, teoretičarka kulture i medija, dizajnerka, kolumnistkinja. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku Srpski jezik i književnost i na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku Unutrašnja arhitektura. Magistrirala Teoriju umetnosti i medija. Magistarski rad objavljen je pod nazivom Njujork u filmovima Martina Skorsezea: analiza lokalističkih situacija. Doktorirala na smeru Teorija dramskih umetnosti, medija i kulture (FDU) sa temom Teorije sitkoma (američki sitkom, 1980-2016). Objavljivala priče, pesme za decu, tekstove iz oblasti filma, književnosti, jezika. Autorka je romana `Vlasnik svega našeg` (2019.) za koji je dobila Nagradu „Isidora Sekulić“. Izlagala na samostalnim i kolektivnim izložbama kolaže, asamblaže, akvarele, gvaš. Radila grafički dizajn i dizajn enterijera. Od 2013. kolumnista je dnevnog lista Danas, pisac radio-drama za decu za Prvi program Radio Beograda i stalni saradnik Nove ekonomije. Živi u Beogradu.

Ова књига намењена је деци чији су родитељи одлучили да више не живе заједно. Настала је са жељом да пружи неке одговоре на многа питања о свему што се догађа када се родитељи растављају, договарају се о разводу или су се недавно развели. Треба је читати с једним од родитеља, с оба родитеља, или с неким коме дете верује, мада је може читати и само дете. Књига ће му помоћи да схвати да ће, како време буде пролазило, све ипак бити боље. Помоћи ће му и да научи на које све начине може себи да помогне, без обзира на то колико живот у том тренутку изгледа лош.

Opis Džejms Krist Kreativni centar 2008

ok

Zbirka poezije.

Aranđelovac, 2011.god., 104 str, 17 cm, stanje kao na slici, unutrašnjost vrlo dobra

Detalji predmeta Stanje Polovno Aranđelovac, 2011.god., 104 str, 17 cm, stanje kao na slici, unutrašnjost vrlo dobra

Овај приручник намењен је деци у жељи да им помогне да се лакше суоче са осећањима која смрт вољене особе може да изазове, и у нади да ће у овој књизи наћи речи утехе које дају снагу да се овакви тешки тренуци преброде. Књига такође може помоћи и родитељима тако што ће им указати на то на који начин деца могу да доживе нечију смрт. Ова књига нуди низ идеја како дете може да се носи са својом тугом. Она храбри, умирује и објашњава.

Autor - osoba Bagić, Krešimir Gregorić, Boris Naslov Svako je slovo kurva / Krešimir Bagić, Boris Gregorić Vrsta građe poezija Jezik hrvatski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Goranovo proljeće, 1988 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 47 str. ; 20 cm Zbirka Goranovo proljeće. Edicija Nagrađeni pjesnici ISBN ((Broš.)) Napomene Tiraž 500 Listovi povezani na japanski način. Krešimir Bagić/Boris Gregorić: SVAKO JE SLOVO KURVA, „Goranovo proljeće“, Zagreb, 1988. Dvojac Bagić – Gregorić zaplovio je u književne vode na pomalo neuobičajen način, naročito kad je poezija u pitanju: knjigom koju ispisuju zajednički. Već tim gestom desakralizuju poetski čin: on nije više individualno raspinjanje, produkt jedne samoće, već namerno proizvođenje određenih znakova, jezička i poetska igra dve ličnosti. U toj nameri (bez obzira kako je realizovali: da li su stihove smišljali istovremeno ili su ih sastavljali naizmenično, pa uklapali u jednu celinu) pomogla im je generacijska (i životna, pretpostavljam) bliskost, s njom i senzibilitet, tako da nema većih odstupanja u rukopisu (jer se, uglavnom, ne pozna kad koji od njih ispisuje stih) i to je još jedno poništavanje autora, još jedna mistifikacija svojstvena našem vremenu, koje su se prihvatili „oberučke“ i zdušno. Još od naslova knjige („Svako je slovo kurva“) očigledna je humoristička usmerenost: kroz parodiranje, persiflaže, svojevrsne književne viceve i grotesknost ispoljavaju svoje zabavljačke ambicije i odaju, pre svega, dobro raspoloženje. A to je utisak koji poeziji uglavnom nedostaje (ona je često mučna i tugaljiva). Zato ovakva akcija zaslužuje komplimente. Reč je o humoru bez naličja: ne bezrazložnom i karikaturalnom izrugivanju, već nepretencioznom ludiranju i neusiljenom humoru, pri čemu se (što je za poeziju najhitnije) oslobađa jezik a stihovi nesputano nižu i provociraju svojim postupcima. Ovoj poeziji pristaje i odrednica koju je Lipovetsky prepoznao kao postmoderni, new-wave humor. Njime se odlikuju i samostalne knjige koje su i Bagić i Gregorić u međuvremenu objavili. Zoran Đerić, „Polja“ Krešimir Bagić Rođen 1962. u Gradištu. Pjesnik, stilističar i kritičar. Uređivao je emisije o književnosti na Trećem programu Hrvatskog radija (1990-1995), predavao hrvatski jezik i književnost na Sorboni (1996-1999) te bio voditelj Zagrebačke slavističke škole (2005-2009). Profesor je stilistike na Filozofskome fakultetu u Zagrebu i urednik portala stilistika.org. Pjesme i stručni tekstovi prevođeni su mu na dvadesetak jezika. Objavio je zbirke pjesama: Svako je slovo kurva (s B. Gregorićem, 1988; nagrada Goran za mlade pjesnike, 1988), Između dva snažna dima (1989), Krošnja (1994), Bršljan (1996), Jezik za svaku udaljenost (2001), Le palmier se balance (Pariz, 2003), U polutami predgrađa (2006), Trebalo bi srušiti zidove (2011; nagrada Dobriša Cesarić; nagrada Duhovno hrašće, 2011), Plaši li te moja boja (2013), Tko baca mrvice kruha dok hoda šumom / Qui sème des miettes de pain en traversant les bois (Rennes, 2016) i Ponornice (Zagreb, 2021; nagrada Zvonko Milković, 2021; nagrada Tin Ujević, 2022). K tome: znanstvenoesejističke knjige Četiri dimenzije sumnje (koautor, 1988), Živi jezici (1994), Umijeće osporavanja (1999), Treba li pisati kako dobri pisci pišu (2004), Uvod u suvremenu hrvatsku književnost (2016; nagrada Josip i Ivan Kozarac, 2016), knjige kritika Brisani prostor (2002; nagrada Julije Benešić, 2003) i Pogled iz Dubrave (2017) te Rječnik stilskih figura (2012; Državna nagrada za znanost; Godišnja nagrada Filozofskoga fakulteta; nagrada Kiklop za znanstvenu knjigu godine, 2013). Uredio je Rječnik Trećeg programa (1995), Leksikon hrvatskih književnih kritičara (2012), zbornike Važno je imati stila (2002), Bacite stil kroz vrata, vratit će se kroz prozor (2006), Ivan Slamnig, ehnti tschatschine Rogge! (2011), suuredio Jezik in fabula. Pisci o jeziku i stilu (2017) i Jezik in fabula: zbornik radova (2018), sastavio izbore proze Poštari lakog sna (1996) i Goli grad (2003; slovenski prijevod: Golo mesto, 2005; poljski prijevod: Nagie miasto, 2009), priredio izbore iz poezije Stjepana Gulina, Zvonka Makovića i Josipa Severa. Pisac kratke proze, esejist, kritičar, prevodilac, jezični tutor, lektor i likovni umjetnik Boris Gregorić (9. ožujak 1961) proveo je veći dio života u Sloveniji, Zagrebu i Iowa Cityu, SAD. U Zagrebu je bio stalni suradnik kulturne rubrike Vjesnika, magazina Start, te Nedjeljne Dalmacije. Objavio je pet zbirki kratkih priča, od kojih se, po njemu, najviše ističu Bestseler (Globus, 1990) te elektroničko izdanje prozne zbirke Kali Juga (2009): http://www.elektronickeknjige.com/gregoric_boris/kali_juga/index.htm Redovito piše kratke oglede za emisiju „Riječi” te radi na prijevodima emisije „Dnevnici i pisma” trećega programa Radio Zagreba HR3. Od 1979. objavljivao kratke proze, oglede, teorijske tekstove i prikaze, književne i filmske kritike, radeći kao lektor, novinar i kritičar u redakcijama „Večernjeg lista“, „Vjesnika“ (rubrika kulture), „Quoruma”, „Starta“, „Danasa”, „Oka”, „Nedjeljne Dalmacije“, „Globusa”. Surađivao je u programima Radio-Zagreba III, Omladinskog radija 101, Radio-Sljemena. Proze izvođene na Omladinskom radiju 101, Radio-Beogradu III, Radio-Ljubljani i dr. U ljeto 1991. emigrirao je u SAD, točnije Iowa City, Iowa, gdje je gostovao u International Writers` Program uz potporu fondacije Lilian Hellman & Dashiel Hammett, te američkog PEN Centra. Studirao je slikarstvo i crtanje pri University of Iowa u Iowa Cityu. Piše i na američkom engleskom jeziku objavljivao prozu i poeziju u 100 Words, The Iowa Review, eXchanges, Primordial Traditions, Whim`s Place (Online Flash Fiction), The Vocabula Review, http://www.ahundredgourds.com/ (haiku poezija). Proze su mu prevođene na engleski, bugarski, slovenski, makedonski, njemački (Klaus Detlef Olof) te poljski jezik. Uvršten je u razne antologije hrvatske i ex-Yu kritike i kratke proze, među ostalima, Krhotine vremena, Kritika futura drugog, Najbolje priče 1989 (antologija najbolje ex/Yu priče, pr. David Albahari i Mihajlo Pantić), Goli grad (2003). Objavljene knjige: Svako je slovo kurva (ko-autor K. Bagić, 1988) Teorijska Gramatika (1989) Prvo lice tuge (1990) Bestseler (1990) Kali Juga (2009) Kali Juga (elektronično izdanje, 2012) Noviji radovi: Kali Juga, zbirka kratke proze, Meandar, Zagreb, 2009. Strah i mržnja u hotelu „Brighton”, natječaj za kratku priču Večernjeg lista, Večernji list, Zagreb, 2011. Poetic Realism, The Vocabula Review, Writing Contest, Fall, 2011, Rockport, MA Pet lakih komada, proza, časopis Forum, Zagreb, 2011. Kali Juga (elektronična verzija), http://www.elektronickeknjige.com/, Zagreb, 2012. Prijevodi: Miklavž Komelj, Hippodrome, zbirka pjesama, sa slovenskog na engleski; University of Iowa, International programs, Iowa City 2010. Branko Čegec, Breath-Hold Diving (Blesok no. 71/73, zbirka pjesama; Skopje, trojezično izdanje/trilingual edition, 2010) Henry Miller, Razmišljanja o pisanju (Knjigomat br. 9-11, ogled iz knjige „Mudrost srca”, Zagreb, 2010.) D.H. Lawrence, More i Sardinija (putopis, emisija „Dnevnici i pisma”, III program Radio-Zagreb, 2011) Frank O’Connor, Svoga oca sin (autobiografija, emisija „Dnevnici i pisma”, III program Radio-Zagreb, 2011) Edward Abbey, Desert Solitaire (emisija „Dnevnici i pisma”, III program Radio Zagreb, 2011) Vlasta Žanić, Naći se sa sobom/To Meet Myself, likovna monografija, Meta, Zagreb, 2011 (na engleski) Ivan Kožarić, Preko crte/Across the Line, radovi na papiru, katalog izložbe u Muzeju suvremene umjetnosti, Zagreb, 2011 (engleski) Slavica Jakobović Fribec, Zagreb in Zagorka’s Footsteps, cultural guide, Centar za ženske studije, Zagreb 2011 Henry Miller, Raimu, emisija Dnevnici i pisma, 2012. Samuel Beckett, Mercier i Camier, emisija Strana Proza, HR3, 2012 (ur. Gordana Crnković) Shunryu Suzuki, Pisma iz praznine, izbor predavanja iz Zen filozofije Shunryu Suzukija, emisija Dnevnici i pisma, 2013. * Noviji prevodilački radovi uključuju slovenske autorice Ines Cergol (poezija), Maja Gal-Štromar (igrokaz za djecu), romane za djecu Sanje Pilić i Sonje Zubović (hrvatski na engleski), kao i nove prijevode za nekoliko programa HR3, uključujući antologiju suvremene japanske Tanka poezije (priredio Makoto Ueda), izbor iz poezije suvremenog slovenskog pjesnika i povjesničara umjetnosti Miklavža Komelja, te Šest života u potrazi za likom kineskog Nobelovca Mo Yana. Još neobljavljeni prijevodi uključuju izbor iz poezije Srečka Kosovela (9 pjesama na engleski jezik), Zofke Kvedrove (kraća proza, na engleski), te 28 Micro Poems for Ezra Pound Ante Armaninija (s hrvatskog jezika na engleski). MG105

Putujte drugačije: knjiga jezika Velika Britanija / Irska. Emer O’Saliven, rođen 1957. godine, odrastao je u Dablinu, studirao engleski i nemački jezik tamo i u Berlinu. Između 1985. i 2003. radila je kao istraživač na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, na Univerzitetu Johan Volfgang fon Gete u Frankfurtu na Majni i na Univerzitetu u Esenu. Od tada je profesor engleske književnosti na Univerzitetu u Lineburgu. Ditmar Rosler, rođen 1951. godine, odrastao je u Emdenu i studirao u Berlinu. Od 1977. do 1996. radio je na odseku za germanistiku na Univerzitetskom koledžu u Dablinu, Slobodnom univerzitetu u Berlinu i Kraljevskom koledžu u Londonu. Od tada je profesor nemačkog kao drugog i stranog jezika na Univerzitetu u Gisenu. nova

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Leica format - Daša Drndić Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2003 Broj strana: 273 Format: 22 cm Povez: Broširani Daša Drndić rođena je 1946. godine u Zagrebu. Objavila je sledeće knjige proze: “Put do subote” (Beograd: Prosveta, 1982), “Kamen s neba” (Beograd: Prosveta, 1984), “Marija Czestochowska još uvijek roni suze ili Umiranje u Torontu” (Rijeka/Zagreb: Adamić/Arkzin, 1997), “Canzone di guerra. Nove davorije” (Zagreb: Meandar, 1998), “Totenwande. Zidovi smrti” (Zagreb: Meandar, 2000), “Doppelgänger” (Beograd: Edicija Reč, 2002). Piše i radio drame i književnu kritiku, a bavila se i dokumentarnom radiofonijom. Od 1953. do 1992. živela je i radila u Beogradu. Godine 1992. odlazi u Rijeku gde i danas živi i radi.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zasnovan na autentičnom materijalu iz Drugog svetskog rata, Salon Kitti je uzbudljiv kao triler. Agenti nemačke službe bezbednosti radili su kao prostitutke u SALONG KITTI, „đavoljoj javnoj kući”. Izvlačili bi poverljive informacije od visokih vojnih i političara i saznali šta istaknuta gospoda misle o režimu i političkoj situaciji. U Salonu Kitti je bilo 120 skrivenih mikrofona. Svi pozivi su presretnuti i snimljeni. Čelnici stranke, države, vojske i diplomatije posetili su javnu kuću. Sistem je radio skoro tri godine, od 1940. do 1943. Iako je britanska obaveštajna služba ubrzo otkrila pravu svrhu Salon Kitti, ali umesto da otkriju tajnu, Englezi su iskoristili i prislušni uređaj bordela.

Knjiga je kao nova. Velika podela : društva nejednakosti i šta da radimo s njima - Džozef Stiglic Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2015 Broj strana: 380 Format: 23 cm Povez: Tvrdi Velika podela, prema tumačenju paradigmatičnog nobelovca i bivšeg predsednika Svetske banke, Džozefa Stiglica, samo je metafora za sve veće ekonomske razlike među ljudima: kako prema imovini, tako i prema dohotku. One su, u knjizi koja je pred vama, veoma uver­ljivo prikazane pre svega na primeru SAD, ali su navedene i kao loša globalna tendencija koja traje tokom poslednje četiri decenije. Eska­lacija nejednakosti do ekstrema, delimično je uzrok sporog ekonomskog rasta, ali su spori rast i nejednakost „pitanja političkog izbora”. Oni reprodukuju stanje začaranog kruga u kome su institucije, zakoni, sistem oporezivanja, pa i izbori, podređeni interesima gornjih 1% stanovništva. Taj 1% koji u SAD raspolaže sa blizu 22% bogatstva (a najbogatijih 0,1% sa oko 11%) uspeva da zahvaljujući koncentraciji moći dalje povećava nejednakost i nepremostivi jaz, pa čak i fizičko razdvajanje bogatih če­tvrti u odnosu na siromašne delove gradova, a sa obrazloženjem zaštite održavanja javnih dobara, ili pak omogućavanja povoljnog socijalnog i kulturnog okruženja za razvoj njihove dece. Petar Đukić