Vranje, 2020. 91 strana, tvrd povez, A4 format + CD. Dvojezična srpsko-engleska monografija “Vranjsko muzičko nasleđe” posvećena vranjskoj gradskoj pesmi, autorke Marije Vitas, izašla je iz štampe u izdanju Grada Vranja i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda, saopšteno je na gradskom sajtu. Objavljivanje monografije predviđeno je Akcionim planom grada u okviru UNESCO-ve Mreže kreativnih gradova u oblasti muzike, čiji je Vranje član od oktobra 2019. godine. Kako je ranije rečeno na promociji, monografija govori nastanku, razvoju i očuvanju pesme koja se rodila u vranjskoj građanskoj čaršiji i koja je poznata po tome što govori o stvarnim ličnostima, istinitim životnim pričama i događajima. Uz monografiju, koja je štampana u tiražu od 500 primeraka, nalazi se i CD sa 18 vranjskih pesama - piše na gradskom sajtu. Projekat je započet februara prošle godine i na njemu je radio veliki broj ljudi, od etnomuzikolaga, radnika u kulturi, do interpretatora vranjske gradske pesme. Autorka monografije Marija Vitas rekla je da u knjizi ima puno priča o Vranju i Beogradu, s obzirom na to da su Vranjaci bili prisutni u Beogradu osamdesetih godina 19. veka i sa sobom doneli i vranjsku gradsku pesmu, koja je postala neizbežna u kafanama i na slavljima. Rad na tekstu za monografiju je bio veoma složen, a podrazumevao je i svakodnevno slušanje vranjske muzike, kao i isčitavanje brojnih novinskih i naučnih tekstova, intervjua, takođe i preslušavanje arhive Radio Beograda 2 i emisije ,,Od zlata jabuka``. Bilo je puno posla, ali verujem da se trud isplatio - rekla je autorka na onlajn prezentaciji monografije. Urednik monografije je dr Vladimir Kolarić, a pokrovitelji Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Vranje.

Polovna knjiga, zaštitni omot blago pohaban, ostalo izuzetno očuvano. Posveta na predlistu. Izdavač: Dnevnik - Novi Sad, 1982. god. Tvrd povez, 20. cm. 325 str. Miroslav Antić o sebi `Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama. .. Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije. .. Imam i neke nagrade i priznanja. Dve `Nevenove`. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list `Ritam` ili uređivao Zmajev `Neven`. .. Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi `In memoriam`. I u svim ostalim svojim pesmama. `

ČASOPIS GRADINA 3 - RAZGOVOR O INDIJI / AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA Mart 1984 276 strana 22 cm ISSN - 0436-2616 Uređivački odbor - Saša Hadži Tančić, Miroslav Anđelković, Bojan Jovanović, Radoje Kostić, Dimitrije Milenković SADRŽAJ: RAZGOVOR O INDIJI MARGERIT JURSENAR - Fedon ili zanos KOSTAS ASIMAKOPULOS - Generacija zatočenika RADMILA GIKIĆ - Razgovor o Indiji SVETOZAR PETROVIĆ - Dva indijska pesnika MIODRAG PAVLOVIĆ - Indija i poezija VESNA KRMPOTIĆ - Indija, mati najduhovnije ljudske tradicije GROZDANA OLUJIĆ - Krilati točak vremena TVRTKO KULENOVIĆ - Duh Azije i njeno pozorište DUŠAN PAJIN - Ushit postignutog identiteta RADA IVEKOVIĆ - Na izvoru ČEDOMIL VELJAČIĆ - Živeti osamljenički AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA DRAGAN J. RISTIĆ - Austrijska kratka priča - povodom panoramskog izbora ELIJAS KANETI - Svedok koji je čuo HANS KARL ARTMAN - Avantura jednog skretničara ILZE AJHINGER - Beseda pod vešalima HERBERT AJZENRAJH - Na cilju INGEBORG BAHMAN - Undina odlazi JAKOV LIND - Noćno putovanje TOMAS BERNHARD - Da li je komedija? Da li je tragedija? BARBARA FRIŠMUT - Parastos PETER HANDKE - Pozdrav nadzornom odboru Pogled sa strane - Razgovor sa Barbarom Frišmut Bio-bibliografske beleške O zastupljenim autorima SAVA PENČIĆ - Modeli reči u Bahtinovoj teoriji romana MIODRAG PETROVIĆ - Roman difuzne strukture - O prozi Vidosava Stevanovića RADMILO PEJIĆ - Obične zelene poljane - Radio-drama VICE PETROVIĆ - Nova godina BLAGOJE GLOZIĆ - Reka, most i nokturno ŽIVORAD VIDOJKOVIĆ - Šta sam sve radio da bih pisao bolje pesme ŽIVOJIN ĆELIĆ - Dovršavanje prošlosti SLOBODAN PETROVIĆ - Ahejski napevi RATKO PEKOVIĆ - Svedok i saučesnik SLOBODAN KOSTIĆ - Ironičan postupak s jezikom MIHAILO IGNJATOVIĆ - Ka poetici proze RADOSLAV RADENKOVIĆ - Svet kao snovibenje DUŠKO NOVAKOVIĆ - Feniks se još uvek rađa iz pepela NIKOLAJ TIMČENKO - Pitanje poezije DIMITRIJE STEFANOVIĆ - Ivo Andrić u Sokobanji U dobrom stanju, tekst podvlačen markerom na 10ak stranica

“Alek Popov je napisao prvi partizanski roman od vremena pada komunizma. Oživeo je te kipove tako da ih razumeju generacije koje su komunizam iskusile samo kroz maglovita sećanja svojih roditelja i njihovih roditelja. Naterao je čitaoce da se smeju i plaču istovremeno.” Kristofer Bakston, pisac i prevodilac “Uz pristojnu porciju crnog humora, autor se zabavlja na račun razočaranih revolucionara i uz to na inteligentan i duhovit način ismeva širok spektar političkih ideologija.” Tereza Rajter, The Gap Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.

PROSVETA 1969 tvrde korice odlično očuvana kao nova Filip David (1940, Kragujevac). Diplomirao je na Filološkom fakultetu (Jugoslovenska i svetska književnost) i na Akademiji za pozorište, film, radio i TV (grupa Dramaturgija). Književnik, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd i profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Jedan od osnivača „Nezavisnih pisaca“, udruženja osnovanog 1989. u Sarajevu koje je okupljalo najznačajnije pisce iz svih delova bivše Jugoslavije, osnivač „Beogradskog kruga“ (1990), udruženja nezavisnih intelektualaca, „Foruma pisaca“ i član međunarodne književne asocijacije „Grupa 99“ osnovane na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu. Napisao je više TV drama i filmskih scenarija. Objavio knjige pripovedaka: „Bunar u tamnoj šumi“, „Zapisi o stvarnom i nestvarnom“, „Princ vatre“, „Sabrane i nove priče“; romane: „Hodočasnici neba i zemlje“, „San o ljubavi i smrti“ i „Kuća sećanja i zaborava“; knjige eseja: „Fragmenti iz mračnih vremena“, „Jesmo li čudovišta“, „Svetovi u haosu“. Zajedno sa Mirkom Kovačem objavio „Knjigu pisama 1992–1995.“ Pripovetke i romani su između ostalih dobili nagrade: Mladosti, „Milan Rakić“, BIGZ-ovu i Prosvetinu nagradu za knjigu godine, kao i Andrićevu nagradu. Dobitnik je Ninove nagrade za roman „Kuća sećanja i zaborava“ 2014. godine. Knjige su mu prevedene na švedski, francuski, poljski, mađarski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slovenački, objavljene u Hrvatskoj, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija. Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio je, između ostalog, i na filmovima: „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“, „Ko to tamo peva“, „Bure baruta“ (nagrada kritike u Veneciji, nagarada Feliks za najbolji evropski film godine), „Poseban tretman“ (nagrada u Kanu), „Paviljon 6“, „San zimske noći“ (Gran pri filmskog festivala u San Sebastijanu), „Optimisti“ (Gran pri u Valjadoidu i Ženevi).

Zoltan Kertes, plavooki sin jednog „polu-Ciganina“ i jedne nadničarke koja ima mnoštvo ljubavnika, raste kao autsajder u malom mestu u Srbiji. Kao dete pao je sa motocikla kojim je punom brzinom upravljao njegov otac. A pekar, za kojeg je posle radio, razbio mu je glavu, jer nije dovoljno brzo utovarao brašno. Od tada mu seva u slepoočnicama. Najviše voli da sedi u šupi i rešava ukrštene reči. Izbijanje jugoslovenskog građanskog rata 1991. njegovi roditelji vide kao priliku da njihov „lezilebović“ i „idiot“ konačno postane čovek, pa i junak. Zoltan se ni u vojsci ne snalazi i ne uklapa. Postavlja pogrešna pitanja, ali i njih izgovara mucajući. Kada njegov najbolji prijatelj izdahne posle besmislenog šikaniranja na jednoj vežbi, Zoltan se konačno pobuni protiv sistema koji samo jačem daje za pravo. Melinda Nađ Abonji pripoveda o mekom otporu kojim se mašta brani od sistema sačinjenog od poslušnosti, naređenja i potčinjavanja. Njen jezik je pri tome vibrantno muzikalan i pun snažnih, neobuzdanih slika. Melinda Nađ Abonji rođena je 1968. u Bečeju. Ova švajcarska književnica mađarskog porekla provela je najranije detinjstvo u Vojvodini, da bi sa pet godina sa roditeljima napustila tadašnju Jugoslaviju i doselila se 1973. u Švajcarsku. Godine 1997. okončala je studije na Ciriškom univerzitetu, u međuvremenu stekavši švajcarsko državljanstvo. Prvi roman Im Schaufenster im Frühling (U izlogu, s proleća) objavila je 2004. godine. Njen drugi roman Tauben fliegen auf (Golubije srce) dobio je 2010. godine prestižne nagrade – Nemačku književnu nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku kao i Švajcarsku književnu nagradu. Osim pisanja, bavi se performansom i muzikom (snimila je dva nosača zvuka u saradnji sa švajcarskim reperima i muzičarima), piše za radio, pozorište i internet.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ante Senjanović (1910. − 1982.)[1] je bio hrvatski plivač, plivački trener, športski pedagog, državni reprezentativac i rekorder te športski dužnosnik iz Splita. Životopis Rodio se je 1910. godine. Plivanje trenira od proljeća 1927. godine. Jadranove plivače trenirao je Hrvoje Macanović. Budući da je trener studirao u Zagrebu, Senjanović se pripremao sam ili ga je pripremao Srećko Čulić. Na državnom prvenstvu 1927. u Sušaku napravio je posvemašnji uspjeh, koji je praktično neponovljiv. Došao je kao anonimac, a vratio se s naslovima državnog prvaka. To su bili prvi naslovi prvaka koje je osvojio Jadran. Pobijedio je favorizirane plivače Viktorije. Senjanović je unutar 48 sati u prednatjecanju i u finalu preplivao 6,5 km i u svakoj disciplini u kojoj se je natjecao pobijedio i k tome u svakoj postavio nove jugoslavenske rekorde. Ukupno je postavio sedam rekorda, što kao pojedinac, što u štafetama. Vremena koja je isplivao bila su izvrsna i u europskim okvirima. Najvrjedniji je rezultat na 1500 m slobodno koji je te godine bio drugi u Europi, a bolji je bio samo poznati švedski švedski plivač Arne Borg. Drugi rezultat koji je onda bio izvrstan u svjetskim okvirima jest vrijeme koje je isplivao u štafeti 4 x 100 m, gdje je plivao na razini svjetskog rekorda, 0:59.8. Trenerskim se poslom bavio još dok je bio aktivni plivač. Trenirao je mnoge poznate plivače, a od 1933. pa do 1940. je u Jadranovoj upravi. Dugo je godina bio trener jugoslavenske reprezentacije. Stalno radno mjesto bilo mu je mjesto nastavnika tjelesnog odgoja. Radio je u Beogradu, a predavao je plivanje. Poslije je u športu radio u Italiji.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ova kontroverzna nova knjiga opisuje kako se ljudsko ponašanje - misli, emocije, postupci i mentalno zdravlje - mogu uvelike objasniti ako razumijemo kako ljudi shvaćaju svoj svijet i kako je taj okvir razumijevanja naučen. U ovoj revolucionarnoj knjizi Peter Kinderman predstavlja jednostavan, ali radikalan novi model mentalnog blagostanja. Objavljen nakon objavljivanja novog izdanja kontroverznog Dijagnostičkog i statističkog priručnika, autor dovodi u pitanje pojmove kao što su `mentalna bolest` i `abnormalna psihologija` kao staromodne, ponižavajuće i nevaljane, te tvrdi da dijagnoze poput `depresije` i `shizofrenija` nisu od pomoći. Kinderman tvrdi da je jedna od posljedica naše trenutne opsjednutosti medicinskim pristupom ljudskoj dobrobiti i nevolji ta da se ljudski problemi prečesto samo dijagnosticiraju i liječe, umjesto da se razumiju. Napisan od strane stručnjaka u svom području, i dostupan svima onima koji su zainteresirani i pogođeni problemima mentalnog zdravlja, Novi zakoni psihologije zauvijek će promijeniti način na koji definiramo mentalnu bolest. Peter Kinderman (rođen 1965.) je profesor kliničke psihologije na Sveučilištu u Liverpoolu i ovlašteni je klinički psiholog. Rani život i obrazovanje Kinderman je rođen u Sussexu, a pohađao je King`s College u Cambridgeu kao dodiplomski studij. Zatim je radio u St James’ Hospital Leeds, prije profesionalnog usavršavanja iz kliničke psihologije na Sveučilištu u Leedsu. Karijera Zatim je radio u Nacionalnoj zdravstvenoj službi kao klinički psiholog prije nego što je preuzeo posao mlađeg predavača na Sveučilištu u Liverpoolu, gdje je upisao doktorat. pod nadzorom Richarda Bentalla. Ubrzo nakon što mu je dodijeljen doktorat, preselio se na Sveučilište u Manchesteru, a kasnije se vratio na Sveučilište u Liverpoolu, gdje je postao profesor kliničke psihologije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Just Ivetac (Karojba, 8. travnja 1924. – Rovinj, 27. listopada 2013.),[1][2] bio je hrvatski novinar i publicist. Životopis Just Ivetac rodio se u Karojbi 1924. godine. Završio je klasičnu gimnaziju u Kopru a novinarsku školu u Zagrebu. Tijekom Drugoga svjetskog rata u partizanima provodi petnaest mjeseci i to opisuje u svojoj knjizi Nepodobni partizan izdatoj 2001. godine. Poslije Drugoga svjetskog rata i završetka novinarske škole od 1946. godine radio je kao novinar u Glasu Istre, Riječkom listu te kao dopisnik u zagrebačkoj i beogradskoj Borbi.[3] Godine 1950. Just Ivetac bio je glavni urednik Glasa Istre.[4] Od 1970. godine, četrnaest godina piše stalnu kolumnu u Glasu Istre, `Tjedni raport iz Trsta`. Za tu kolumnu 1975. godine dobio je nagradu Društva hrvatskih novinara Zlatno pero.[3] Glavni je urednik zbornika Karojba i okolica: zbornik 1 iz 1983. godine u izdanju Mjesne zajednice Karojba.[5] Književno stvaralaštvo Nakon umirovljenja, 1984. godine, bavio se publicistikom te bilježio zanimljivosti iz istarske povijesti, arheologije, zemljopisa i dijalektalnih govora. U knjizi Zanimljiva Istra izdatoj 1998. godine autor je sakupio više od 170 napisa povijesnih i zemljopisnih osobitosti i zanimljivosti iz raznih krajeva hrvatskog dijela Istre.[6] Sakuplja istarske toponime, običaje i etnografsko blago rodne Karojbe i okolice. U knjizi iz 2002. godine Korijeni istarskih gradova, Ivetac donosi 82 natuknice povijesnih opisa istarskih gradova.[7] Isto tako zapisivao je istarske poslovice[8] a 2008. godine objavio je putopis Druga obala na kojem je radio dvije godine putujući i opisujući područje na sjevernom, središnjem i jugoistočnom priobalju talijanske obale Jadrana te gradove u pozadini obale kao što su Adria, Urbino, Recanati i Osimo.

Mil. K. Nikolić Rasinski austrougarski logor za Srbe 1914−1918 ILI KRVAVI LISTOVI IZ ZIVOTA SRBA U LAGERU. Novi Sad 1919 godina Knjižarnica Sv.F.Ognjanovica. Nežider je bio jedan od mnogih logora u prvom svetskom ratu na teritoriji crne monarhije. Posveta autora Petru Krstonošiću 104 stranice koje su odvojene od korica KRSTONOŠIĆ Petar – glumac, reditelj, pozorišni upravnik, dramski pisac i prevodilac (Velika Kikinda, 9. VI 1871 – Beograd, 16. II 1963). U rodnom gradu je izučio za trgovačkog pomoćnika i jedno vreme je radio u trgovini; zatim je stupio u putujuće pozorište Đorđa Jovanovića, pa u družine Đ. Peleša, P. Ćirića, M. Lazića Strica i Đ. Protića. Član SNP je bio u sezoni 1899/1900. i ponovo 1902. U međuvremenu je u dva maha osnivao sopstveno putujuće pozorište koje je davalo predstave po Srbiji i Vojvodini. Od 1905. je bio upravnik štamparije „Branik“, a od 1906. nominalni urednik Zmajevog lista „Starmali“. Iako nije imao urođenog glumačkog dara, rado je priman u najbolja putujuća pozorišta zbog ozbiljnosti, inteligencije i snalaženja u svim pozorišnim poslovima. Naročito je bio cenjen kao organizator u SNP posle Prvog svetskog rata, kada je u njemu radio kao glumac, reditelj i upravnik od 1921. do 1923. (izgleda da od rukovodećih poslova nije ni stizao da režira). Bavio se i novinarstvom prilozima u „Malom žurnalu“ (1901), „Braniku“ i „Zastavi“ (1905), a potom i u „Starmalom“. Napisao je dva nekada veoma popularna komada koji su igrani i u SNP: Krajiškinja (1896. i 1932) i Uskočnica (1928). SNP je izvelo i tri njegova prevoda: Ženidba na probu Karolja Gerea (1899), Mali ljudi Karla Karlvajsa (1900) i Rakija Geze Gardonjija (1907).

Odlicno ocuvana knjiga - prodaje se u stanju kao na slikama o knjizi: RTS 2013. meki povez 223 strane Radio-televizija Srbije danas je predstavila knjigu televizijskih kritika Rajka Munitića i Zorice Jevremović `Dupli pas`, koja je objavljena u ediciji `TV polica` u okviru biblioteke `Teorija i praksa`. Na promociji održanoj u Galeriji Artget u Kulturnom centru Beograda, o knjizi su govorili urednik Dragan Inđić, reditelj Gorčin Stojanović, radio i TV voditelj i novinar Dragan Ilić i Munitićeva udovica i koautorka knjige Zorica Jevremović. Inđić, koji je u biblioteci `Teorija i praksa medija` objavio već nekoliko knjiga tv kritika, objasnio je da je to specifičan žanr kritike koji se nalazi na margini u odnosu na ostale vrste (književna, filmska, muzička, pozorišna), jer se pišu nakon što je program prikazan i čitaoci neće biti u mogućnosti da se uvere u njenu tačnost, pošto su male šanse da emisija bude ponovljena. On je naglasio da knjiga u kojoj su kritike objavljivane od 1987. do 1990, a zatim od 1993. do 2009. nije samo o efemernim emisijama, već pokazuje genezu pojava koje su se pojavile tokom prelomnih godina, za ovo društvo a čiji smo mi svedoci i danas. U prvom delu, rekao je Inđić, nalaze se kritike koje pisala Zorica Jevremović a drugi deo obuhvata tekstove Ranka Munitića i dok je ona pisala sa više strasti, Munitić je otkrivao šta se zbiva u društvu i kakvi su društveni mehanizmi. Stojanović, koji je drugovao sa Munitićem i njegovom suprugom od mladosti, prepoznao je da je Jevremovićeva više pripadala televiziji, a Munitić je bio `dete filma`, pa je televiziji prilazio na ironičan, ciničan, pomalo prezriv način.

U danima nakon kratkog razornog nuklearnog rata svet je u ruševinama. Pitanje je ima li preživelih na severnoj hemisferi. Radioaktivni oblaci šire se prema jugu, trujući sve što im se nađe na putu. Posada američke podmornice zatekla se u Australiji, gde sa lokalnim stanovništvom iščekuje neumitnu sudbinu. Kapetan podmornice Dvajt Tauers, uprkos sećanju na svoju ženu, zbližiće se sa Mojrom, devojkom iz Melburna koja ne može da prihvati surovu stvarnost. Iznenada, posada podmornice primiće Morzeov signal i odlučiće da se još jedanput spusti u sumorni okean u potrazi za znakovima života. Roman Na obali je klasik s razlogom. Šut je izabrao najužasniji događaj koji se može zamisliti – svetski nuklearni sukob – posmatra ga pod mikroskopom, koncentrisan na nekoliko običnih ljudi koji čekaju smrt da dolebdi na njihovu hemisferu. To su vojna lica, domaćice, privrednici, obični ljudi poput nas, što ovu knjigu čini još jezivijom. U vreme kada svet izgleda toliko nesigurno i surovo, veoma je važno pročitati ovu knjigu. Pripremite se za snažan i dirljiv doživljaj. Nevil Šut Norvej rođen je 17. januara 1899. u Ilingu u Londonu. Pošto je pohađao škole Dregon i Šruzberi, studirao je mašinstvo na koledžu Baliol u Oksfordu. Radio je kao aeronautički inženjer i svoj prvi roman Marazan objavio 1926. Godine 1931. venčao se sa Frensis Meri Hiton i dobili su dve kćerke. Za vreme Drugog svetskog rata pristupio je dobrovoljačkoj rezervi Kraljevske mornarice, gde je radio na razvoju tajnog naoružanja. Posle rata je nastavio da piše i preselio se u Australiju, gde je živeo sve do smrti 12. januara 1960. Među njegovim najslavnijim romanima su Čarobni frulaš (1942), Bespuće (1948), Grad kao Alis (1950) i Poslednja obala (1957).

Roma Genocide in Jasenovac Camp Dragoljub Acković (1952) Pokretač je romskih glasila u našoj Srbiji kao što su: radio emisija na Studiju B 1981. godine Ašunen Romalen; listovi Krlo e Romengo, Khamutne dive, Romano them; Romano lil; zatim list za decu Čhavrikano lil, kao i jedan od pokretača naučno-stručnog časopisa Romološke studije.Sredinom 70-tih godina završio Fakultet političkih nauka a potom i Filozofski fakultet, odsek etnologija. Poslediplomske studije nastavio je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Autor je nekoliko knjiga posvećenih romskoj problematici, kao i brojnih tekstova u domaćim i stranim naučnim časopisima. Jedna od njegovih prvih knjiga je Građa za istoriju informisanja Roma, 1994; potom sledi Istorija informisanja Roma od 1935-1995, 1995; Stradanja Roma u Jasenovcu objavio je takođe 1994. godine a naredne 1995, objavljen je prevod ove knjige na engleski jezik (drugo izdanje ove knjige na engleskom jeziku objavljeno je 1997). Dvojezičnu knjigu Ašunen Romalen - Listen People objavio je 1996; a trojezičnu knjigu Čitajte ljudi - Ginavnen Romalen - Read people, 1997; knjigu Oni su ubili njegove oči priredio je 1997. Knjigu Roma Genocide in Jasenovac Camp objavio je 1997. godine, a knjige Ubili su istinu o nama i Nacija smo a ne Cigani – 2001. godine. Od osnivanja Komisije za proučavanje života i običaja Roma SANU, Dragoljub Acković je njen aktivni član. Od 1997. godine izabran je za člana romskog i jugoslovenskog PEN kluba. Član je Udruženja književnika Srbije od 1997. godine. Član je Svetskog parlamenta Roma iz Jugoslavije. Urednik je Romskog programa u Radio Beogradu. Živi i radi u Beogradu. Belgrade : The Museum of the victims of genocide : Rromintepress, 1997 Materijalni opis 173 str. ; 24 cm L/ KUT. 12

Nova, nekorišćena Crna ruka : ličnosti i događaji u Srbiji od prevrata 1903. do Solunskog procesa 1917. godine / Vasa Kazimirović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2016 Izdanje 2. fototipsko izd. Novi Sad : Prometej, 2016 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 806 str. : ilustr. ; 25 cm Tiraž 1.000 Prilog: str. 783-789 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar Kragujevac : Prizma ; Beograd : Centar film, 1997. Predmetne odrednice Tajno udruženje `Ujedinjenje ili smrt` -- Srbija -- 1903-1917 Srbija -- Istorija -- 1903-1917 Kazimirović, Vasa, 1921-1997 Knјiga o najkontroverznijoj pojavi novije srpske istorije, dubokim i zapetljanim tragovima Crne ruke (Majski prevrat, ubistvo kralјa Aleksandra Obrenovića, atentat u Sarajevu, atentat na regenta Aleksandra, Solunski proces…) Vasa Kazimirović je završio gimnaziju i studije istorijskih nauka u Beogradu. Radio je u Radio Beogradu kao urednik programa na nemačkom jeziku, a zatim kao direktor Izdavačkog centra Beograd pres i pokretač i glavni urednik listova i edicija: Tribina, Nova knjiga i Danas. Šezdesetih godina živeo je u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, gde se bavio istraživanjem i prikuplјanjem građe iz novije srpske i jugoslovenske istorije. Bio je neumoran radnik, veliki istraživač. Nјegovo dugotrajno i temelјno proučavanje Bečkog arhiva bacilo je novo svetlo na neke klјučne ličnosti i događaje novije srpske istorije: Nikolu Pašića, Obrenoviće, kralјa Petra I i Aleksandra Karađorđevića, kao i na srpsku oficirsku elitu. U poslednjih deset godina svoga života objavio je četiri velika dela: „NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika generala Glejza fon Horstenaua“, „Nikola Pašić i njegovo doba 1845 – 1926“, za koje mu je dodelјena NIN- ova nagrada za publicistiku, „Srbija i Jugoslavija od 1914. do 1945. godine“ u četiri toma, izdavački poduhvat 1995. godine i monografiju „Crna ruka“.

Detalji predmeta Stanje Polovno Vulkan na Terazijama Slobodan Stanišić(autor) Izdavač: Bookland Goran Vulkan, četrnaestogodišnji spotrista, planinar, odrastao u varošici podno Kopaonika, dolazi u Beograd sa namerom da se priključi ekipi odbojkaškog kluba „ Senjak“ . On se na neobičan način zbližava sa vršnjakinjom Milicom - njih dvoje mogu da razgovaraju mislima. Ovu njihovu sposobnost otkrivaju i nameravaju da iskoriste agenti moćnih svetskih agencija za proizvodnju lekova, što glavne junake odvodi u fantastične avanture širom sveta: preko Indije, Afrike, do Južne Amerike, gde u Ekvadoru(zemlji koja ima čitavu Aveniju vulkana), glavnom junaku, Vulkanu, predstoji susret sa gnevom pravog vulkana. Triler sa mnogo na petosti i perokreta, protkan specifičnim humorom, čita se u jednom dahu, stvarajući čitaocu utisak da gleda uzbudljiv film. 2010; Tvrd povez; ćirilica; 20 cm; 181 str.; 978-86-7182-395-1 Biografija Slobodan Stanišić jedan od najproduktivnijih i najčitanijih srpskih pisaca za decu i mlade, decenijama je prisutan na literarnoj sceni. Njegova poezija, proza i dramsko stvaralaštvo nagrađeni su gotovo svim nagradama koje se u Srbiji dodeljuju stvaraocima za decu i mlade. Crtao je karikature i uređivao brojne radio i televizijske programe RTSa. Bio je urednik dečjeg lista Neven, a potom časopisa Lenji Gaša, Zmaj, Čika Jova (Švajcarska), a od 1996-2001. odgovorni urednik Programa za decu i mlade RTS. Poznat je po velikom broju književnih susreta, na kojima glumi, recituje i crta na licu mesta, koristeći desetogodišnje iskustvo saradnje sa „Ježom“ dok je radio kao karikaturista. Prevođen je na engleski, ruski, beloruski, kineski, švedski, mađarski, rumunski, bugarski, slovački, rusinski... Objavio je više od 70 knjiga romana, zbirki priča i pesama, autor je i 9 antologija i scenarija za mnoge televizijska emisije i serije.

DETALJNIJE Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića; ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević? Format: 13x20 cm Broj strana: 560 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 7. april 2016. ISBN: 978-86-521-2206-6

Prvo izdanje iz 1945. godine. Potpis u vrhu prve stranice, inače veoma dobro očuvano. Izuzetno retko u ponudi. Autor - osoba Samokovlija, Isak Naslov Prazničko veče / Isak Samokovlija Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1945 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1945 (Sarajevo : Državna štamparija) Fizički opis 20 str. ; 15 cm Zbirka Mala biblioteka ; 3 Isak Samokovlija (Goražde, Austrougarska, 3. decembar 1889 – Sarajevo, 15. januar 1955) je bio jugoslovenski i jevrejski (sefardski) književnik. Gimnaziju je završio u Sarajevu, a medicinu je studirao u Beču. Živeo je i radio u Goraždu, Fojnici i Sarajevu. Pisao je pripovetke i drame sa temama iz života jevrejske zajednice u Bosni. Njegova porodica se u Bosnu doselila iz Samokova u Bugarskoj, odakle potiče njihovo prezime. U mladosti je pisao priloge za književni časopis „Jevrejski život“ i prevodio dela jevrejskih pisaca. Svoju prvu pripovetku „Rafina avlija“ objavljuje 1927. u Srpskom književnom glasniku, a dve godine kasnije izlazi prva zbirka pripovedaka „Od proljeća do proljeća“. Drugi svetski rat je preživeo u ustaškom zarobljeništvu, iz koga je utekao pred kraj rata. Za njegovo najbolje delo važi zbirka pripovedaka „Nosač Samuel“ iz 1946. Posle rata imao je nekoliko funkcija u književnim institucijama, uključujući mesto predsednika Udruženja pisaca BiH. Uređivao je književni časopis „Brazda“ u periodu 1948–1951. Posle toga je radio kao urednik u izdavačkom preduzeću „Svjetlost“. Bibliografija „Od proljeća do proljeća“ – Sarajevo, 1929. „Pripovijetke“ – Beograd, 1936. „Prazničko veče“ – Sarajevo, 1945. „Nosač Samuel“ – Sarajevo, 1946. „Tragom života“ – Zagreb, 1948 „Izabrane pripovetke“ – Beograd, 1949. „Pripovijetke“ – Sarajevo, 1951. „Đerdan“ – Sarajevo, 1952. „Priča o radostima“ – Zagreb, 1953. „Hanka“ (drama) – Sarajevo, 1954. „Plava Jevrejka“ (drama) „On je lud“ (drama) „Fuzija“ (drama) MG59 (L)

Ова књига намењена је деци чији су родитељи одлучили да више не живе заједно. Настала је са жељом да пружи неке одговоре на многа питања о свему што се догађа када се родитељи растављају, договарају се о разводу или су се недавно развели. Треба је читати с једним од родитеља, с оба родитеља, или с неким коме дете верује, мада је може читати и само дете. Књига ће му помоћи да схвати да ће, како време буде пролазило, све ипак бити боље. Помоћи ће му и да научи на које све начине може себи да помогне, без обзира на то колико живот у том тренутку изгледа лош.

Овај приручник намењен је деци у жељи да им помогне да се лакше суоче са осећањима која смрт вољене особе може да изазове, и у нади да ће у овој књизи наћи речи утехе које дају снагу да се овакви тешки тренуци преброде. Књига такође може помоћи и родитељима тако што ће им указати на то на који начин деца могу да доживе нечију смрт. Ова књига нуди низ идеја како дете може да се носи са својом тугом. Она храбри, умирује и објашњава.

Opis Džejms Krist Kreativni centar 2008

ok

Zbirka poezije.

Aranđelovac, 2011.god., 104 str, 17 cm, stanje kao na slici, unutrašnjost vrlo dobra

Detalji predmeta Stanje Polovno Aranđelovac, 2011.god., 104 str, 17 cm, stanje kao na slici, unutrašnjost vrlo dobra

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Eumenide 2 - Džonatan Litel Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2022 Broj strana: 478 Format: 20 cm Povez: Broširani Nagrada Gonkur. Velika nagrada za roman Francuske akademije. „Doduše, mogao sam i da ne pišem. Na kraju krajeva, nisam ni dužan to da radim. Posle rata sam se držao neupadljivo; hvala bogu, nikad nisam imao potrebu da, kao neke moje bivše kolege, pišem memoare kako bih se pravdao, jer nemam zašto da se pravdam, ili zbog novčane dobiti, pošto i ovako prilično dobro zarađujem. Ne žalim ni zbog čega: radio sam svoj posao, to je sve… Uprkos mojim zastranjivanjima, a njih je bilo mnogo, i dalje sam jedan od onih koji misle kako čovek, da bi živeo, mora samo da diše, jede, pije i vrši nuždu; i traga za istinom. Ostalo je fakultativno.“ Džonatan Litel oživljava užase Drugog svetskog rata iz ugla krvnika Maksa Auea, pokazujući nam istovremeno pojedinca na način na koji se to retko radilo. Ovo je epopeja o jednom ljudskom biću koje analizira sebe i istoriju. Roman je do sada preveden na četrdeset jezika i prodat u milionima primeraka. Džonatan Litel je rođen u Njujorku 1967. Studirao je na Univerzitetu Jejl, i tokom studija napisao svoju prvu knjigu, Bad Voltage. Prevodio je De Sada, Blanšoa, Ženea i Kinjara na engleski. U periodu od 1994. do 2001. godine radio je za međunarodnu humanitarnu organizaciju Action Against Hunger, a najviše u Bosni i Hercegovini, zatim u Čečeniji, Demokratskoj republici Kongo, Sijeri Leone, Kavkazu, Avganistanu i u Moskvi. U januaru 2001. bio je žrtva zasede u Čečeniji i bio ranjen. Nakon toga je dao otkaz i posvetio se istraživanjima za roman Eumenide. Roman je doživeo veliki publicitet, kako u Francuskoj tako i u inostranstvu, osvojio je nagradu Gonkur i Veliku nagradu za roman Francuske akademije za 2006. godinu.