Knjiga je kao nova. Velika podela : društva nejednakosti i šta da radimo s njima - Džozef Stiglic Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2015 Broj strana: 380 Format: 23 cm Povez: Tvrdi Velika podela, prema tumačenju paradigmatičnog nobelovca i bivšeg predsednika Svetske banke, Džozefa Stiglica, samo je metafora za sve veće ekonomske razlike među ljudima: kako prema imovini, tako i prema dohotku. One su, u knjizi koja je pred vama, veoma uver­ljivo prikazane pre svega na primeru SAD, ali su navedene i kao loša globalna tendencija koja traje tokom poslednje četiri decenije. Eska­lacija nejednakosti do ekstrema, delimično je uzrok sporog ekonomskog rasta, ali su spori rast i nejednakost „pitanja političkog izbora”. Oni reprodukuju stanje začaranog kruga u kome su institucije, zakoni, sistem oporezivanja, pa i izbori, podređeni interesima gornjih 1% stanovništva. Taj 1% koji u SAD raspolaže sa blizu 22% bogatstva (a najbogatijih 0,1% sa oko 11%) uspeva da zahvaljujući koncentraciji moći dalje povećava nejednakost i nepremostivi jaz, pa čak i fizičko razdvajanje bogatih če­tvrti u odnosu na siromašne delove gradova, a sa obrazloženjem zaštite održavanja javnih dobara, ili pak omogućavanja povoljnog socijalnog i kulturnog okruženja za razvoj njihove dece. Petar Đukić

Pozorišni život na Golom Otoku (1949-1954) Dragana Čolić - Biljanovski Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 1994. 11,5x19,5 cm, meki povez, 80 str. KNJIGA JE IZUZETNO OČUVANA U IME NARODA! – POZORIŠTE NA GOLOM OTOKU. „Pozorište na Otoku svima nama koji smo radili, bilo je istinski predah od užasa, a za one koji su gledali, taj beg je bio kratkotrajni, ali sve vreme smo bili podjednako pod istim tretmanom“, Miodrag Gajić (1925-2012), golootočki dvomotorac, student režije filmske škole GIK u Moskvi. Po nalogu islednika pripremio je karnevalsko-satiričnu proslavu Sahrana, sahrana IB-rezolucije; maskiranu procesiju koja je trebalo da prođe kroz delove logora i baraka - „neobičan pohod, povorčica od deseak-petnaest kažnjenika .... Četvorica il šestorica, na čelu povorke nošahu na ramenima tobožnji mrtvački sanduk ... sa obe strane sanduka bejaše napisano crnim kolomašću REZOLUCIJA IB“... „Jeziva priča: roktanje, pljuvanje po protivnicima najvećeg sina naših naroda“. Sahrana je bila prvo izvođenje nekog programa kažnjnika i početak rada pozorišta na Golom otoku. Od njegovog osnivanja pa do zatvaranja Golog otoka postavljeno je 18 predstava. Članove trupe činili su uglavnom intelektualci i većinom studenti Univerziteta u Beogradu, studenti iz Moskeve i novinari. Scenografija je rađena od materijala koji je bio dostupan na ostrvu, šminka od loja i mastila, kostimi šiveni u radionicama od oskudnog izbora jeftinog materijala, a perike od vune i kudelje. Sve uloge u pozorištima muških logora igrali su muškarci. Za kažnjenike, ono je bilo „više od igre“. Iz knjige Pozorišni život na Golom otoku (1949-1954), Dragana Čolić – Biljanovski. Dr Dragana Čolić-Biljanovski rođena u Beogradu, diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, na grupi Pozorišna i radio produkcija 1983. godine. Magistarsku tezu Dela Jovana Sterije Popovića na scenama Srbije (1945-1996) odbranila je 1998, te stekla akademski naziv magistra nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatroligije, a doktorsku disertaciju Branislav Đ. Nućić kao organizator pozorišne delatnosti odbranila je 2000, i stekla akademski naziv doktora nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatrologije. Profesionalni rad počela je (1978) u Radio Beogradu - program `Indeks 202`, Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1981-1982), Pozorištu `Atelje 212` (1982-1984), BITEF-u (1979-1986) i Domu omladine Beograda (1982-1986). Od 1986. do 1990. bila je stručni saradnik u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, gde je od 1990. do 1998, (položivši stručni ispit iz oblasti muzeologije pri Narodnom muzeju u Beogradu stekla zvanje kustosa), u kontinuitetu bila stalno zaposlena. Objavila je više radova i prevoda iz pozorišne istorije i teatrologije, u stručnim časopisima i dnevnim listovima (Pozorište,Teatron, Scena, Ludus, Književne novine, Kvadart, Politika, Večernje novosti, Zbornik matice srpske za scenske umetnosti, Zbornik FDU, itd.) Autor je publikacija: Narodno pozorište u Smedervu 1950-1956. MPUS, Beograd i Dom kulture Smederevo; 1993. Jovan Milićević. MPUS, Beograd, 1993; Pozorišni život na Golom otoku 1949-1954. MPUS, Beograd, i `TV novosti `Revija 92`, Beograd, 1994; Miodrag Petrović Čkalja. MPUS, Beograd, 1995; `Zajednički stan` Dragutina Dobričanina kod nas i u svetu.MPUS, Beograd, 1996; Beogradsko dramsko pozorište 1947-1997. MPUS, Beograd, 1997; Dela Branislav Nušića na beogradskim scenama. MPUS, Beograd, 1998; Dela Jovana Sterije Popovića na scenama Srbije 1945-1996. Institut FDU, Beograd, 2000; Nušić pozorišni stvaralac dvadesetog veka. Biblioteka `Nušićevi Dani`, Dom kulture, Smederevo, 2000; Smotra jugoslovenske umetnosti `Mermer i zvuci` 1968-2000. Smotra `Mermer i zvuci`,Aranđelovac, 2003. Učesnik je domaćih i međunarodnih naučnih i stručnih skupova kao što su: Tribine `Sterijinog pozorja`, Novi Sad; 125 godina Narodnog pozorišta u Beogradu, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, Doprinos ruske emigracije srpskoj kulturi dvadesetog veka, Slavistički centar Filološkog fakulteta u Beogradu, Univezitet umetnosti kao eksperimentalni prostor za umetničke, pedagoške i naučne inovacije (od institucionalne ka projektnoj logici), Univerzitet umetnosti u Beogradu i Nemačka rektorska konferencija (2002), Međunarodni simpozijum Pozorište i festivali, Pozorište `Slavija`, Beograd (2003), Međunarodna teatrološka konferencija: Balkanska teatarska sfera, Festival `Skomrahi`, Skoplje, Republika Makedonija,(2003), Tribina Festivala `Nušićevih dana`, Smederevo (2003). Takođe, učestvovala je na promocijama knjiga i otvaranju izložbi u Srpskom kulturnom centru u Prištini, Smotri jugoslovenske umetnosti `Mermer i zvuci` u Aranđelovcu, zatim na pozorišnim fesivalima u Srbiji poput `Nušićevih Dana` u Smederevu, Susreti profesionalnih pozorišta Srbije `Joakim Vujić` u Kruševcu, Pirotu, Šapcu, te Festivalu jugoslovenskih pozorišta u Užicu. Dugogodišnji je selektor pozorišnog Festivala `Nušićevi dani` u Smederevu i selektor dramskog programa u okviru nanifestacije Smotra umetnosti `Mermer i zvuci` u Aranđelovcu. Bila je član redakcije časopisa Teatron od 1990. do 1998. Napisala je radio igru za decu Čarobna šuma Tibili Toma koja se u režiji Nade Belogrlić emituje od 1997. u okvitu Dramskog programa Radio Beograda. Takođe u oviru Dokumentarnog dramskog programa Radio Beograda, autor je u koautorstvu sa Nadom Belogrlić emisije Ja nisam ruža niti lala..., o svedočenjima logoraša Golog otoka o pozorišnom životu. Ova emisija je učestvovala na Festivalu radio programa FEDOR, 1994. Objavila je i zbirku poezije Pragovi slutnji, Beograd, Svet knjige, 1997. Od decembra 1998. do 2003. u zvanju docenta, od 2003 u zvanju vanrednog profesora, a od 2008 u zvanju redovnog profesora, predaje na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, predmete Pozorišna produkcija i Teatrologija. Takođe, od 2001, u navedenim naučnim zvanjima, predaje i na Fakultetu dramskih umatnnosti, Cetinje, Crna Gora. Njeni prevodi poezije znamenitog ruskog umetnika Vladimira Visockog kao i esej Besmrtni život Vladimira Visockog, objavljenih u časopisu Drama, Udruženja pisaca Srbije, 2007, nalaze se u okviru velike svetske izložbe Muzeja Vladimira Visockog u Kozlostanju , Poljska. Član je međunarodnog žirija festivala Bijenale crnogorskog teatra, 2010.godine. Za dugogodišnji rad u kulturi na prostorima Srbije, dobila je `Zlatnu značku` Kulturno prosvetne zajednice Srbije, Beograd,2000. Veliku povelju „Smotre Mermer i zvuci“, Aranđelovac, 2003. Povelju Pozorišnog muzeja Vojvodine i Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad, 2007. Zahvalnicu grada Mladenovca za doprinos kulturi grada, 2006.Veliku plaketu sa likom B.Đ. Nušića povodom „25 godina Festivala Nušićevi dani“, Smederevo,2008. „Zlatni Beočug“ za trajni doprinos kulturi grada, Beograda,2012. Plaketa „ Za izuzetan doprinos razvoju kulture, posebno višedecenijskom radu na razvoju kulture Smotre „Mermer i zvuci“, Skupština opštine Aranđelovac, 2017.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! „Jurek Beker priča priču bez patetike i bez sentimentalnosti. On ne prikazuje otpor, herojsku borbu, već svakodnevicu u svetu u kome su se obe strane – i progonitelji i progonjeni... navikle na najstrašnije. [... ] Ovaj Jakob, prilično jednostavan čovek, ali ne bez fantazije i humora, daje stanovnicima geta ono što im je najpotrebnije – neku nadu“. Marsel Rajh-Ranički, Frankfurter Allgemeine Zeitung Jurek Beker (poljski i nemački Jurek Becker, rođeno ime Jerzi Bekker, poljski Jerzi Bekker, 30. septembar 1937, Lođ — 17. mart 1997, Tumbi) je nemački pisac i scenarista. Ježi Beker je rođen u poljskom gradu Lođu u jevrejskoj porodici. Otac budućeg pisca Mečislava Bekera (1900-1972) radio je kao prokurist u lokalnoj fabrici tekstila, a njegova majka Anet (rođena Levin) je radila kao krojačica. Tačan datum Bekerovog rođenja nije poznat, a moguće je da je otac naznačio 1937. da bi sina malo ostario i time ga spasio od deportacije iz geta. Tokom ratnih godina porodica je bila podeljena: Jurek je, zajedno sa majkom, poslat prvo u koncentracioni logor Ravensbrik, a potom u Zaksenhauzen; otac je završio u Aušvicu. Anet Beker je umrla od posledica iscrpljenosti 1945. nedugo nakon puštanja na slobodu, a Mečislav je uspeo da preživi zatvor i potom pronađe sina uz pomoć organizacije Joint. Godine 1945. Jurek se nastanio kod svog oca u Istočnom Berlinu i, po završetku škole 1955, prvo se pridružio Uniji slobodne nemačke omladine, a dve godine kasnije i SED-u. Godine 1957., odsluživši dobrovoljnu službu u redovima narodne policije, Beker je upisao Humbolt univerzitet u Berlinu na Filozofskom fakultetu, odakle je nakon tri godine studija izbačen. Godine 1960. Jurek je počeo da uči zanimanje scenariste u DEFA Filmskom centru u Babelsbergu. Od 1962. radio je kao pisac u studiju. Godine 1968. scenario za Jakoba lažova je odbijen i Beker je odlučio da ga prepravi u celi roman. Kao rezultat toga, knjiga, objavljena 1969. godine, ipak je snimljena. Istoimeni film, snimljen 1974. godine, bio je jedini DDR film koji je nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg filma na stranom jeziku. Godine 1999. Peter Kassovitz je režirao film Jacob the Liar, sa Robinom Vilijamsom u glavnoj ulozi. Beker se 1972. pridružio PEN klubu, a 1973. postao je član predsedništva Saveza pisaca DDR-a. Jurek je 1976. otvoreno istupio protiv isključenja Rajnera Kuncea iz Saveza pisaca i oduzimanja državljanstva Volfa Birmana. 1977. godine, uz dozvolu vlasti, Beker je napustio zemlju i preselio se u Zapadnu Nemačku. Kao rezultat toga, na teritoriji DDR-a obustavljeno je objavljivanje dela pisca. U Nemačkoj, Beker je nastavio svoje književne aktivnosti, predavao na raznim univerzitetima (Esen, Augzburg i Frankfurt) i učestvovao u pisanju scenarija za televizijske serije, uključujući nekoliko sezona Libling Krojcberga (eng. Liebling Kreuzberg), za koje je radio sa svojim prijateljem Manfredom Krug je dva puta nagrađen Grimme-Preisom.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. U lancima - Nina Savčić Izdavač: Arhipelag Godina izdanja: 2021 Broj strana: 147 Format: 21 cm Povez: Tvrdi „Novi roman dobitnice nagrade „Isidora Sekulić” za najbolju knjigu objavljena na srpskom jeziku 2019. godine. Junak romana je pisac govora i saopštenja u jednom važnom ministarstvu. Taj posao dovodi ga u vezu s neobičnim dnevnikom koji će mu odjednom rasvetliti porodičnu traumu, istoriju njegove majke i spiralu vidljivog i nevidljivog nasilja u običnoj ljudskoj svakodnevici. Ispričan u prvom licu i u muškom rodu, uzbudljivi roman Nine Savčić pripoveda o lancima iskustva i kulture, zabrana i vaspitanja koji nas vezuju bez pomisli da ih ikada raskinemo. Upečatljiva priča iz savremenog Beograda o patnji i nasilju, o ljubavi i strasti, o dominaciji i nerazumevanju, o dnevnicima koji se iznenada pojavljuju i o istinama koje se nikada neće moći prikriti.” Nina Savčić (Beograd, 13. maja 1970), književnica, likovna umetnica, teoretičarka kulture i medija, dizajnerka, kolumnistkinja. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku Srpski jezik i književnost i na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku Unutrašnja arhitektura. Magistrirala Teoriju umetnosti i medija. Magistarski rad objavljen je pod nazivom Njujork u filmovima Martina Skorsezea: analiza lokalističkih situacija. Doktorirala na smeru Teorija dramskih umetnosti, medija i kulture (FDU) sa temom Teorije sitkoma (američki sitkom, 1980-2016). Objavljivala priče, pesme za decu, tekstove iz oblasti filma, književnosti, jezika. Autorka je romana Vlasnik svega našeg (2019) za koji je dobila Nagradu „Isidora Sekulić“. Izlagala na samostalnim i kolektivnim izložbama kolaže, asamblaže, akvarele, gvaš. Radila grafički dizajn i dizajn enterijera. Od 2013. kolumnista je dnevnog lista Danas, pisac radio-drama za decu za Prvi program Radio Beograda i stalni saradnik Nove ekonomije. Živi u Beogradu.

O globalizaciji Anja Šifrin, Ejmer Bisat O globalizaciji: Priručnik za novinare Beograd 2005. O globalizaciji je prvi priručnik za novinare koji pišu o finansijskim i ekonomskim temama zemalja u razvoju i tranziciji, i neophodan vodič kroz vitalne teme našeg doba. Ovaj priručnik su napisali ekonomisti Azijske banke za razvoj i Međunarodnog monetarnog fonda, kao i novinari koji rade za Dow Jones, Financial Times, New York Times, Fortune i Reuters — i uz uvod nobelovca Džozefa E. Štiglica — ovaj neprocenjivi izvor informacija pomaže novinarima prilikom pisanja o temama poput bankarstva i krize u bankarstvu, reforme penzionog osiguranja, privatizacije, trgovinskih sporazuma, centralnih banaka, tržišta robe, korporativnog upravljanja, programa iskorenjivanja siromaštva i „prokletstva resursa”. Svako poglavlje objašnjava osnovne ekonomske principe i aktuelna razmišljanja o datoj temi i omogućava: • savete o tome na šta treba obratiti pažnju prilikom pisanja o određenim temama; • način strukturisanja poslovnih i ekonomskih • način na koji treba koristiti internet Uozveštdvdnjuîlinkoveza dodatne informacije na internetu; • bogat rečnik pojmova, i mnogo ANJA ŠIFRIN je kodirektor medijskog programa na Fakultetu međunarodnih i javnih poslova Kolumbija univerziteta. Radila je kao glavni i odgovorni urednik .istambulskih dnevnih novina Turkish Times, izveštač Reuters-a iz Barselone, visoki` stručnjak za pisanje o finansijskim temama za IndustryStandard u Njujorku i šef biroa za DowJones Newswires u Amsterdamu i Hanoju. EJMER BISAT je menadžer hedž fonda koji se fokusira na obveznice novih tržišta. Prethodno je radio kao investicioni menadžer u UBS i firmi „Morgan Stenly”, i kao glavni ekonomista novih tržišta u Evropi u kompaniji „Salomon Brothers”. Radio je i kao visoki ekonomski stručnjak u MMF, gde je bio zadužen za ekonomiju Rusije, Egipta i Kameruna. Puno je pisao o privrednom rastu, finansijskom sektoru i ekonomiji Bliskog Istoka. Mek povez, format: 14x20 cm, 318 strana, ilustrovano latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. Kompaktna. ktj-61 0807232

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Geza Rohajm: ČURUNGA (psihoanalitička interpretacija verovanja i obrada urođenika Australije) Géza Róheim (mađ. Róheim Géza; 12. rujna 1891. - 7. lipnja 1953.) bio je mađarski psihoanalitičar i antropolog. Neki ga smatraju najvažnijim antropologom-psihoanalitičarem , često mu se pripisuje utemeljitelj područja psihoanalitičke antropologije; bio je prvi psihoanalitički obučen antropolog koji je radio terenska istraživanja; a kasnije je razvio opću kulturnu teoriju. Jedino dijete bogate budimpeštanske obitelji, Róheim je studirao geografiju i antropologiju na sveučilištima u Leipzigu, Berlinu i na kraju u Budimpešti, gdje je doktorirao 1914. Godine 1919. postao je prvi profesor antropologije na Sveučilištu u Budimpešti i član lokalnog psihoanalitičkog društva. Róheima je analizirao Sándor Ferenczi i postao je analitičar na budimpeštanskom Institutu za psihoanalizu.[2] Budući da je bio Židov, bio je prisiljen napustiti Mađarsku 1939. godine, uoči Drugog svjetskog rata. Nastanio se u New Yorku; i ne mogavši ​​se vratiti u Mađarsku pod komunističkom kontrolom nakon rata, proveo je ostatak života u New Yorku. Iako se nije mogao udobno uklopiti u akademske antropološke krugove u SAD-u — usprkos dobivanju potpore od ličnosti poput Margaret Mead i Edwarda Sapira[3] — Róheim je ondje izdašno objavljivao i predavao putem privatno organiziranog seminara. Raditi Róheim je najpoznatiji po svom devetomjesečnom boravku (i njegove supruge Ilonke) u luteranskoj misiji Hermannsburg u središnjoj Australiji 1929. ili u blizini nje — putovanju koje je izazvalo veliko zanimanje u psihoanalitičkim krugovima [zašto?] [4] — i po svojim kasnijim spisima o ljudima Arrernte i Pitjantjatjara. Njegovo je istraživanje korišteno kao podrška Ernestu Jonesu u njegovoj raspravi s Bronislawom Malinowskim o postojanju Edipovog kompleksa u matrilinearnim društvima.[5] Također je radio na terenu u Melaneziji, rodnoj Sjevernoj Americi i Rogu Afrike. Njegova teorija kulture naglašavala je njezinu ukorijenjenost u dugom razdoblju ovisnosti maloljetnika kod ljudi, što je dopuštalo mogućnost istraživanja i igre.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Géza Róheim (mađ. Róheim Géza; 12. rujna 1891. - 7. lipnja 1953.) bio je mađarski psihoanalitičar i antropolog. Neki ga smatraju najvažnijim antropologom-psihoanalitičarem [1], često mu se pripisuje utemeljitelj područja psihoanalitičke antropologije; bio je prvi psihoanalitički obučen antropolog koji je radio terenska istraživanja; a kasnije je razvio opću kulturnu teoriju. Život Jedino dijete bogate budimpeštanske obitelji, Róheim je studirao geografiju i antropologiju na sveučilištima u Leipzigu, Berlinu i na kraju u Budimpešti, gdje je doktorirao 1914. Godine 1919. postao je prvi profesor antropologije na Sveučilištu u Budimpešti i član lokalnog psihoanalitičkog društva. Róheima je analizirao Sándor Ferenczi i postao je analitičar na budimpeštanskom Institutu za psihoanalizu.[2] Budući da je bio Židov, bio je prisiljen napustiti Mađarsku 1939. godine, uoči Drugog svjetskog rata. Nastanio se u New Yorku; i ne mogavši se vratiti u Mađarsku pod komunističkom kontrolom nakon rata, proveo je ostatak života u New Yorku. Iako se nije mogao udobno uklopiti u akademske antropološke krugove u SAD-u — usprkos dobivanju potpore od ličnosti poput Margaret Mead i Edwarda Sapira[3] — Róheim je ondje izdašno objavljivao i predavao putem privatno organiziranog seminara. Raditi Róheim je najpoznatiji po svom devetomjesečnom boravku (i njegove supruge Ilonke) u luteranskoj misiji Hermannsburg u središnjoj Australiji 1929. ili u blizini nje — putovanju koje je izazvalo veliko zanimanje u psihoanalitičkim krugovima [zašto?] [4] — i po svojim kasnijim spisima o ljudima Arrernte i Pitjantjatjara. Njegovo je istraživanje korišteno kao podrška Ernestu Jonesu u njegovoj raspravi s Bronislawom Malinowskim o postojanju Edipovog kompleksa u matrilinearnim društvima.[5] Također je radio na terenu u Melaneziji, rodnoj Sjevernoj Americi i Rogu Afrike. Njegova teorija kulture naglašavala je njezinu ukorijenjenost u dugom razdoblju ovisnosti maloljetnika kod ljudi, što je dopuštalo mogućnost istraživanja i igre.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Géza Róheim (mađ. Róheim Géza; 12. rujna 1891. - 7. lipnja 1953.) bio je mađarski psihoanalitičar i antropolog. Neki ga smatraju najvažnijim antropologom-psihoanalitičarem [1], često mu se pripisuje utemeljitelj područja psihoanalitičke antropologije; bio je prvi psihoanalitički obučen antropolog koji je radio terenska istraživanja; a kasnije je razvio opću kulturnu teoriju. Život Jedino dijete bogate budimpeštanske obitelji, Róheim je studirao geografiju i antropologiju na sveučilištima u Leipzigu, Berlinu i na kraju u Budimpešti, gdje je doktorirao 1914. Godine 1919. postao je prvi profesor antropologije na Sveučilištu u Budimpešti i član lokalnog psihoanalitičkog društva. Róheima je analizirao Sándor Ferenczi i postao je analitičar na budimpeštanskom Institutu za psihoanalizu.[2] Budući da je bio Židov, bio je prisiljen napustiti Mađarsku 1939. godine, uoči Drugog svjetskog rata. Nastanio se u New Yorku; i ne mogavši se vratiti u Mađarsku pod komunističkom kontrolom nakon rata, proveo je ostatak života u New Yorku. Iako se nije mogao udobno uklopiti u akademske antropološke krugove u SAD-u — usprkos dobivanju potpore od ličnosti poput Margaret Mead i Edwarda Sapira[3] — Róheim je ondje izdašno objavljivao i predavao putem privatno organiziranog seminara. Raditi Róheim je najpoznatiji po svom devetomjesečnom boravku (i njegove supruge Ilonke) u luteranskoj misiji Hermannsburg u središnjoj Australiji 1929. ili u blizini nje — putovanju koje je izazvalo veliko zanimanje u psihoanalitičkim krugovima [zašto?] [4] — i po svojim kasnijim spisima o ljudima Arrernte i Pitjantjatjara. Njegovo je istraživanje korišteno kao podrška Ernestu Jonesu u njegovoj raspravi s Bronislawom Malinowskim o postojanju Edipovog kompleksa u matrilinearnim društvima.[5] Također je radio na terenu u Melaneziji, rodnoj Sjevernoj Americi i Rogu Afrike. Njegova teorija kulture naglašavala je njezinu ukorijenjenost u dugom razdoblju ovisnosti maloljetnika kod ljudi, što je dopuštalo mogućnost istraživanja i igre.

U dobrom stanju, sa posvetom Bore Draškovića Autor: Boro Drašković Izdavač: STERIJINO POZORJE Novi Sad Godina izdanja: 1988 Pismo: latinica Povez: tvrdi sa zaštitnim omotom Dimenzije: 19,2 x 14,1 cm Broj stranica: 247 Boro Drašković (Sarajevo, Kralјevina Jugoslavija, 29. maj 1935) je srpski režiser i scenarista , profesor univerziteta, član je i počasni doktor Evropske Filmske Akademije ESRA, kao i član Srpskog PEN centra. Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorišnu i fimsku umetnost, u klasi profesora Huga Klajna. Do 1959. godine radio je kao novinar u sarajevskom `Oslobođenju`. Zatim prelazi u sarajevsko Narodno pozorište, da režira pozorišne predstave. Postaje 1965. godine stalni reditelј u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. U Novom Sadu od 1976. godine je profesor režije na tamošnjoj Akademiji umetnosti. Šef je Katedre za režiju i izvodi multimedijalnu nastavu glume i režije. Kao profesor na mnogim univerzitetima (SAD, Indija, Kuvajt, Irak, Mađarska, Norveška…), jedan od retkih reditelјa koji su se, sa podjednakim uspehom bavili raznim medijima (radiom, televizijom, filmom), autor više knjiga o glumi i režiji (Promena, Lavirint, Ogledalo, Paradoks o reditelјu, Kralј majmuna…). U pozorištu je tumačio najznačajnija dela, u širokom luku od Eshila do Beketa, uz Šekspira, Molijera, Čehova, i naše klasike Domanovića, Petra Kočića, Danila Kiša... Objavio je knjigu-putopis Pogled prolaznika. Piše kratke priče, scenarija, radio-drame i drame. Bora Drašković je nagrađivan u zemlјi i inostranstvu. Dobitnik je nagrada gradova Beograda, Sarajeva, Novog Sada, pečata grada Orlean, Nagrade filmskih gledalaca (Moskva), Sterijine nagrade za teatrologiju, Statuete Joakim Vujić 2011. godine. Draškoviću je pripala i nagrada mediteranskih filmskih festivala za mir i toleranciju (Jerusalim), Nagrada Ekrani Ljubavi za najbolјi umetnički doprinos (Verona), Nagrada za životno delo Univerziteta u Novom Sadu, Nagrada Udruženja filmskih radnika Srbije za životno delo, odnosno za sveukupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji...

Autor - osoba Drndić, Daša, 1946-2018 = Drndić, Daša, 1946-2018 Naslov Put do subote / Daša Drndić Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1982 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 150 str. ; 21 cm Zbirka Savremena proza ; `82 (Broš.) Napomene Tiraž 2.000. Neobična povest o iskušenjima i iskustvima koja može doživljavati, u naše vreme i u našem svetu, jedno mlado ljudsko biće. Lišena onoga što se uobičajeno naziva materijalnim problemima, odrasla u ljubavi i u razumevanju, dobro školovana, mlada žena – glavna ličnost ove proze – uči se da živi i da sazreva uprkos (ili možda, zahvaljujući njima) dubokim usamljenostima, razorenim ljubavima, promašenim susretima. Nevinost mladalačkih uverenja meša se ovde sa tananom i nepatvorenom intelektualnom radoznalošću, sa težnjom za istinom po svaku cenu. Ova proza pisana je nepatetično a povremeno i namerno tvrdo, sa mnogo humora. Daša Drndić (1946, Zagreb – 2018, Rijeka), studirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao Fulbrajtova stipendistkinja magistrirala je dramaturgiju na Univerzitetu Južnog Ilinoisa, a potom je studirala i na Univerzitetu Case Western Reserve. Radila je kao urednica u izdavačkoj kući „Vuk Karadžić“, kao profesorica engleskog jezika na Narodnom univerzitetu „Đuro Salaj“ i urednica-dramaturškinja na Radio-televiziji Beograd. Doktorirala je na Sveučilištu u Rijeci, gde je na Odsjeku za anglistiku predavala modernu britansku književnost i kreativno pisanje. Objavljivala je prozu, književnu kritiku, analitičke radove i prevode u časopisima i književnim listovima te igrane i dokumentarne radio-drame. Objavljena prozna dela: Put do subote (1982), Kamen s neba (1984), Marija Częstohowska još uvijek roni suze ili Umiranje u Torontu (1997), Canzone di guerra (1998), Totenwnade (2000), Doppelgänger (2002), Leica format (2003), After Eight (2005), Feministički rukopis ili politička parabola (2006) Sonnenschein (2007), April u Berlinu (2009), Belladonna (2012) i EEG (2016). MG85 (N)

Bob Nelson - Nemoj da radis samo ono sto ti kazem

Izdavač:EVRO BOOK Beograd Broj strana:287 Pismo:Latinica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 16,5 x 11 cm Godina izdanja:2017 Odlično očuvana knjiga,nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Pejton Kendal i Džej Di Džejmson su advokati koji znaju šta znači prigovor. Zakleta feministkinja, Pejton je naporno radila da bi uspela u profesiji u kojoj vladaju muškarci. Rođen u bogatoj porodici, privilegovan i nadmen, Džej Di je radio na tome da je uspešno ignoriše. Naravno, u javnosti i pred kolegama, Pejton i Džej Di su savršeno uljudni jedno prema drugom. Silom prilika, budući da su oboje osam godina marljivo radili i trpeli jedno drugo samo iz jednog razloga: da bi postali partneri u svojoj uglednoj advokatskoj firmi.

Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio- emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. Povez knjige : broširani Strana : 88 Format : 13x20 cm Pismo : ćirilica

Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled. Format: 14x21 cm Broj strana: 285 Pismo: Latinica Povez knjige: mek

Novo, nečitano, nema posvete. Plavi žaket - Dušan Radović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 184 Povez: Mek Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta. Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Umešnost življenja - Čezare Paveze Izdavač: AED studio Godina izdanja: 2005 Broj strana: 346 Format: 23 cm Povez: Broširani Česare Paveze (1908-1950) je italijanski pesnik, romanopisac, književni kritičar i prevodilac; smatra se jednim od najznačajnijih italijanskih pisaca 20. veka. 1930-ih se počeo kretati u antifašističkim krugovima, zbog čega ga je Musolinijev režim prognao u Južnu Italiju. Posle rata se priključio Komunističkoj partiji Italije i radio za njeno službeno glasilo L”Unita. Depresija, i ranije prisutna u njegovim radovima, intenzivirala se nakon što je američka glumica Constance Dowling odbila njegovo udvaranje. Godine 1950. je počinio samoubistvo prevelikom dozom barbiturata u hotelskoj sobi.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Prepiska - Herman Hese Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 2002 Broj strana: 309 Format: 23 cm Povez: Broširani Koliko god da su poreklom bili različiti, bilo je između ova dva pisca i neobičnih paralela. Obojica su – znak pobune protiv konvencionalnog građanskog nasleđa – okrenuli leđa školi i krenuli putem samoobrazovanja, kojim su stekli veoma široka i raznorodna znanja začuđujućeg obima i obuhvatnosti. Obojica su se na početku svog književnog rada radije za kratko opredelili za skromna radna mesta – Tomas Man je radio u jednom osiguravajućem društvu, a Herman Hese u jednoj antikvarnici – samo da bi mogli da se poptuno posvete onome što im je bilo najvažnije – pisanju.

Sa Krke i sa CetinePripovetke Dinka ŠimunovićaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruДинко Шимуновић (1873 — 1933) је истакнути хрватски новелиста раздобља модерне књижевности. Рођен је у Книну, гдје је провео дјетињство. Радио је као учитељ у селима Далматинске загоре и Цетинске крајине и управо из тих средина је највише црпио теме за своја дела. Аутор је неколико књига приповедака. Поједине Шимуновићеве новеле врхунска су остварења у хрватској књижевности. Идеалним спојем народног и уметности, за чим је готово узалуд тежила старија хрватска приповетка, остварио је потпуно посебан тип новеле који у најбољим примерцима чува трајну свежину.Главна дела"Мркодол""Ђердан""Младост""Алкар""Туђинац""Породица Винчић""Дуга""Са Крке и Цетине""Муљка""Марица или Мари Џејн"9/5

Autori: Marijana Rirmajer Peter M. Štajner Povez: tvrd Br. strana: 244 Format: 14 x 21 Marijana Rirmajer je redaktor, studijska do-maćica i voditelj na Bavarskom radiju i televiziji. Redaktorski je zadužena za programe magazinskog karaktera i tok-šou emisije, a kao autorka uređuje različite filmove i serije na savremene teme, o putovanjima, kulinarstvu i kuvanju. Peter M. Štajner, doktorirao je na filosofiji i, između ostalog, radio je kao asistent za filosofiju u Tibingenu i Vircburgu. Radi u Glavnoj upravi Društva „Maks Plank” u Minhenu. Sadržaj: - Aperitiv - Filosofija i pijanstvo - Plodovi vrta uživanja - Bekstvo od prokletog zadovoljstva - Obrazovanje ukusa u doba prosvećenosti - Idealizam uživanja - Prevrednovanje vrednosti: od kušanja do varenja - Filosofija između brzog i sporog načina ishrane - Digestiv

Autor: Pjer La Mir Povez: broširan Br. strana: 294 Format: 14,5 x 20 Knjiga je apsolutno nova, na predstrani ima posvetu. Taj list može se i iscepati! Ko je bila Liza de Gerardini koja je stolećima zanimala svet i izbegavala sva pitanja s osmehom svojih blagih smeđih očiju? Kako to da je Vinči slikao tu firentinsku domaćicu? Zašto je tako mnogo i tako dugo radio na jednom tako malom komadu topolovine, on “koji se lako umarao četkom” i koji svoja najveća dela nije dovršio? Zašto portret nije predat čoveku koji ga je poručio? Zašto je još bio u Leonardovim rukama kad je ovaj umro? I od svega, najviše je zbunjivalo pitanje za koga je portret naslikan?

Sa Krke i sa CetinePripovetke Dinka ŠimunovićaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruДинко Шимуновић (1873 — 1933) је истакнути хрватски новелиста раздобља модерне књижевности. Рођен је у Книну, гдје је провео дјетињство. Радио је као учитељ у селима Далматинске загоре и Цетинске крајине и управо из тих средина је највише црпио теме за своја дела. Аутор је неколико књига приповедака. Поједине Шимуновићеве новеле врхунска су остварења у хрватској књижевности. Идеалним спојем народног и уметности, за чим је готово узалуд тежила старија хрватска приповетка, остварио је потпуно посебан тип новеле који у најбољим примерцима чува трајну свежину.Главна дела"Мркодол""Ђердан""Младост""Алкар""Туђинац""Породица Винчић""Дуга""Са Крке и Цетине""Муљка""Марица или Мари Џејн"9/8

Anastazija Šubić: SA ŠEKSPIROM - Eseji, Svjetlost Sarajevo 1979, str. 224. ŠUBIĆ, Anastazija (Beograd, 8. travnja 1933. – Sarajevo, 8. prosinca 1991.). Pripovjedačica, romanospisateljica, književna kritičarka, esejistica i dramska spisateljica. Kazališnu akademiju diplomirala u Beogradu. Na Radio Sarajevu izvjesno vrijeme obavljala poslove dramaturga. Djela: Veliko lovište (pripovijetke, 1959.), Naknada za život (roman, 1960.), Sa Šekspirom (studija, 1979.), Jedanput u našem životu, Biti u Kini, Stvari za sebe, Zove Los Anđelos, Amanet, Puna šaka kamenja (drame) Vrlo dobro ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ---------------- 13082018

Knjiga je dobro očuvana. ,,Izazovi, zadaci i zagonetke koji će te prodrmati kao struja. „Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti duševno zdrav da razmišlja jasno, ali može razmišljati duboko i biti prilično lud.“ Nikola Tesla Zakorači u opčinjavajući svet Nikole Tesle, pionira elektrotehnike, pronalazača, fizičara i futuriste. Najpoznatiji je po tome što je doprineo da se elektricitet proizvodi i koristi na način koji danas znamo. Tesla je zaslužan za razvoj naizmenične struje, a vršio je pionirska istraživanja koja obuhvataju rendgenske zrake, radio-talase, bežično upravljanje, fosforoscentnu svetlost, lasere... Ova knjiga će te gurnuti u svet Teslinih pronalazaka i eksperimenata dok rešavaš razne zadatke: zagonetke, logičke slagalice, glavolomke za lateralno razmišljanje, provere pamćenje i još mnogo toga.``

Detinjstvo na nebu: Čaušeskuovi hajduci autora Milana Radina je dirljiva i emotivno nabijena pripovest koja odaje počast generaciji hrabrih dečaka koji su se suprotstavili režimu Nikolaja Čaušeskua. Knjiga oslikava tešku atmosferu Rumunije pod diktatorskom vlašću, gde je svakodnevica bila ispunjena strahom, cenzurom i stalnim osluškivanjem sirena koje su odzvanjale bez prestanka. Radin, kroz svoje pisanje, uvodi čitaoca u svet gde su dečaci slušali zabranjeni radio, ali nisu smeli o tome ni sa kim da govore, ukazivajući na teškoću života pod stalnim nadzorom i opresijom. Ova knjiga ne samo da priča priču o borbi protiv tiranije, već i o gubitku nevinosti u takvim okolnostima, pružajući jedinstven uvid u istorijski period koji je i dan-danas obavijen tajanstvenošću i strahom.

Dobro očuvano, listovi malo požuteli od starosti sa pegama, povez se čvrsto drži. Korice očuvane. Ilustracije u knjizi akademski slikar Sava Nikolić Autor - osoba Karić, Živojin D. Naslov Čitanka : za I razred osnovne škole / [sastavio] Živojin D. Karić ; [ilustrovao Sava Nikolić] Vrsta građe udžbenik Jezik srpski Godina 1962 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za izdavanje udžbenika, 1962 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 99 str. : ilustr. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Nikolić, Sava SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920 – Beograd, 1981), učenik Gimnazije (1939/40). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Posle rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živeo i radio u Beogradu. MG26 (K)