Kurt je viljuškarista. Svakog dana vozi viljuškar na pristaništu i prenosi sanduke teške i preko hiljadu kilograma. Kurt ima brkove, slatku suprugu i troje neobične dece. Jednog dana Kurt nađe nešto na pristaništu. Nađe nešto što nikada ranije nije video. Nešto stvarno ogromno. Erlend Lu je rođen 1969. u Trondhajmu, u Norveškoj. Studirao je folklor, filmologiju i književnost. Pre nego što je postao jedan od najpopularnijih pisaca u Norveškoj, pravio je muzičke spotove, kratke filmove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao učitelj i kao prevodilac. Objavljuje knjige za odrasle i decu. Njegove knjige o Kurtu doživele su veliki uspeh, a pretočene su i u animirani film. Živi u Oslu sa suprugom i tri sina i uživa u biciklizmu.

B. D. Benedikt PRIČA O KARMI PETI ŽIVOT Doca, 1997. 218 strana. Veoma lepo očuvana. Božidar Damjanović Benedikt je kanadski pisac i filmski reditelj, rođen 7. aprila 1938. godine u malom hrvatskom mestu Vinici kod Varaždina, u pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Autor je više desetina klasičnih romana i naučno-popularnih knjiga objavljenih na srpskohrvatskom, poljskom, makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Takođe je radio za jugoslovensku, nemačku, kanadsku i holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Završio je dva američka univerziteta, sa diplomom mastera iz filmskog dizajna i doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja kanadskih reditelja i Kanadske filmske akademije. Živi sa porodicom u Torontu, Kanada. Godine 2001, Damjanović Benedikt je nominovan za Nobelovu nagradu za delo „Plemić“.

Uz vrhunsku fotografiju knjiga je obogaćena zanimljivim i opširnim podacima o reprezentativnim građevinama. Opisuje autentične srednjovjekovne utvrde i umjetničke patvorine Europe, Azije, Afrike i Amerike. Osim toga, predočava definiciju arhitektonskog stila, povijesne činjenice, zanimljivosti vezane uz vlasnike i pregled umjetničkih dragocjenosti pojedine građevine. Ova je knjiga antologija dvoraca svijeta u ekskluzivnom izdanju. Gianni Guadalupi rođen je 1943. godine. U izdavačkoj industriji radio je trideset godina kao pisac, prevoditelj i urednik antologija. Izdao je brojne uspješne radove o kulturi putovanja. Gabriele Reina rođen je u Luganu. Studirao je modernu arhitekturu u Sieni i diplomirao strane jezike i povijest umjetnosti u Milanu. Bio je glavni urednik u izdavačkoj kući Franca Marie Riccija. Trenutno je upravitelj jedne od najvećih osobnih zbirki umjetničkih djela u Europi.

Mihajlo Mihajlov : PLANETARNA SVEST , Beogradski krug 2001, str. 158. Sadržaj na slici. Očuvanost 4. Mihajlov, Mihajlo, srpski i američki rusist i publicist (Pančevo, 26. IX. 1934 – Beograd, 7. III. 2010). Nakon školovanja u Beogradu, Sarajevu i Zagrebu, radio kao profesor ruske književnosti na Filozofskom fakultetu u Zadru (do 1965). Jedan od prvih jugoslavenskih disidenata; zagovornik demokratizacije socijalističke Jugoslavije, u kojoj je bio politički zatvorenik (1966–70., 1974–77). Od 1978. živio u inozemstvu; tijekom 1979–2001. u SAD-u (predavao na nekoliko sveučilišta); u New Yorku 1980. osnovao odbor za podršku demokratskim disidentima u Jugoslaviji (surađivao s M. Đilasom, F. Tuđmanom i dr.). Od 2001. živio u Beogradu. Glavna djela: Ruske teme (1966), Planetarna svest (1967), Nenaučne misli (1979), Domovina je sloboda (1994).

1930 Naslovnu stranu nacrtao Pjer Križanić Retko u ponudi Mihailo S. Petrović Kao na slikama Dobro očuvano za knjigu ove starosti Mihailo S. Petrović (1901–1949) je bio srpski novinar, predsednik Udruženja novinara Srbije, stalni saradnik i dopisnik časopisa „Politika”, ratni izveštač tokom građanskih ratova u Španiji, a pokrenuo je i radio-emisiju „Glas Jugoslavije” na Bi-Bi-Siju u Londonu. Interesovao se za istoriju štampe i razvoja novinarstva, za istoriju svoje zemlje i Beograda, a neka od poznatijih dela su: Kako je postao Beograd, Beograd pre sto godina, Borbe starog Beograda, Ogled iz istorije štampe, Oluja nad Francuskom, Londonska emigracija i dr. Prvo izdanje 1. Istorija Beograda Kroz istoriju Večiti grad Antikvarne knjige Srba srpskog naroda 19. vek xix veka

EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 75 - PROKLETI BARABAS TEKST I CRTEZ: RADIVOJ BOGICEVIC. IP DECJE NOVINE,16.12.1966.GODINE. CIRILICNO IZDANJE SVESKA U ODLICNOM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

Dragan Stanišić: POLJA JAGODA - Za one koji nisu odustali, Tersit 1995, str. 140. Roman. Očuvanost 4-; ima autorovu posvetu. Dragan Stanišić je rođen u Beogradu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Studirao je teatrologiju na FDU u Beogradu. Objavio je knjigu kratkih priča Mekani časovnici (Novo delo, 1988) i romane Kiša pada na Portobelo (Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, 1991) i Polja jagoda (Tersit, 1995). Na Trećem programu Radio Beograda igrane su Stanišićeve drame „Ko se plaši Džeka Keruaka“ (1998) i „Ko je sledeći“ (2000, režija Boda Marković ), koja je predstavljala našu zemlju na radiofonskom festivalu „Prix Italia“ 2000. u Bolonji. Pozorišni komad „Suđenje Hamletovim glumcima“ izveden je u Omladinskom pozorištu u Smederevskoj Palanci (praizvedba 2010, režija Miroslav Jozić). Živi u Beogradu.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Do sledećeg ultimatuma - Vlada Petrić Izdavač: Kinopravda institut Godina izdanja: 2021 Broj strana: 125 Format: 20 cm Povez: Broširani Prof. Vladimir Vlada Petrić, filmski i televizijski stvaralac, pedagog i istoričar filma i televizije, autor više značajnih knjiga iz ovih oblasti, profesor i osnivač filmskog arhiva na Harvardu (SAD), u viši navrata je razgovarao sa Melihom Pravdić za Radio Beograd 2. Intervju je ostao samo u pisanom obliku, autorizovan i dovršen. U ovom intervjuu prof. Petrić na lični zahtev, postavljajući to kao ultimatum, ponajmanje govori o umetnosti, filmu, pozorištu… Možda do ovoliko neposrednog razgovora o mnogim delikatnim pitanjima ne bi ni došlo da su se sagovornici striktno držali uobičajenih tema.

Radomir Barjaktarević : DRUGO OKO - Eseji i kritike, Oslobođenje Sarajevo 1989, str. 200. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Радомир Барјактаревић рођен је 1929. у селу Петњику код Берана, у Црној Гори. Основну школу и нижу гимназију завршио је у родном месту, учитељску школу у Сарајеву и Бањалуци. Завршио је студије српског и руског језика и књижевности и радио четири године у Вишој реалној гимназији у Иванграду (Беране), па затим дипломирао на Факултету политичких наука у Сарајеву. Важнија књижевна дела: Поезија: „Балада“, „Велики час“, „Вођен Калиопом“, „Златни клобуци“, „Догоријева ли Кумова слама“, „Свјетлоносни кључ“, „Ужаснуто чарање“, „Изабране песме“. Романи: „Узбрдица“, „Пупољци у огњу“,“ Српкиња из Црне Горе“. Приче: „Пре и после зоре“. Есеји и критике: „Друго око“, „Бешчашће ближњих (илити живот избјеглички)“.

Jedna od najpopularnijih i najčitanijih SF knjiga svih vremena! Kompletna `autostoperska` serija u jednoj knjizi: - „Autostoperski vodič kroz galaksiju` - „Restoran na kraju vaseljene` - „Život, vaseljena i sve ostalo` - „Do viđenja i hvala na svim ribama` - „Uglavnom bezopasni`. Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, „Autostoperski vodič kroz galaksiju` ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams (1952–2001) nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture. trp

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Srpski na srpskom 1 - Mirjana Blažić Godina izdanja: 2022 Broj strana: 280 Povez: Mek Deset godina na talasima Prvog programa Radio Beograda, svakog radnog dana, govori se o srpskom jeziku. Oko 10.000 puta pet minuta programa posvetili smo jezičkim pitanjima, nedoumicama, zabludama, pogreškama, lutanjima, promašajima...Emisija Srpski na srpskom autorke Mirjane Blažić prvi put je emitovana oktobra 2012. godine. Tri godine kasnije najbolje od izgovorenog predali smo knjizi, da pročita i ko nije čuo, a ko mari i za lepotu govora i za lepotu pisanja.Pred jubilej objavljujemo peto izdanje knjige Srpski na srpskom 1 i pridružujemo mu još dve: Srpski na srpskom 2 i Srpski na srpskom 3. Ukupno 366 tekstova.Sve tri knjige sadrže QR za preslušavanje.

Koraci do uspeha – autor dr Džozef Marfi Prvi korak do uspeha podrazumeva da pronađete ono što volite da radite, a onda da se potpuno posvetite tome. Ostvarićete uspeh samo ukoliko radite ono što istinski volite… U drugom koraku do uspeha specijalizujte se za određenu granu znanja i o njoj naučite više od bilo koga drugog… Treći korak je ključan. Morate biti sigurni da ono što želite da radite ne utiče samo na vaš uspeh. Vaša želja ne sme biti sebična; mora biti od koristi čovečanstvu.

Mnogi od nas su kao djeca izmišljali i stvarali svoja kraljevstva. To je uradio i dr Vojislav Klačar, a za razliku od drugih, on je svoje kraljevstvo i oživio kroz višegodišnji konceptualni umjetnički projekat „Kraljevina Koreta”. A, kako to izgleda, i o čemu se radi u njegovoj „Kraljevini Koreti”, mogu pogledati i informisati se oni koji do 31. maja posjete Perjanički dom Centra savremene umjetnosti Crne Gore. Tamo se trenutno nalazi dio multimedijalne postavke Vojislava Klačara „5 KUĆA: 1 PUTA 1 PUTA 3”. Klačarovu postavku u Perjaničkom domu čine fotografije, video radovi i makete. Ukratko, ova Klačarova multimedijalna izložba predstavlja rezultat višegodišnjih promišljanja o ključnim aspektima stvarnosti. „Kraljevina Koreta” je imaginarna država, koja se obnavlja i traje kroz uobičajene političke procese neke države – parlamentarne izbore, kongrese partija, formiranje vlada itd... Materijal ove izložbe - „5 KUĆA: 1 PUTA 1 PUTA 3” dio je priprema za održavanje novih parlamentarnih izbora u Koreti... Izložba u Podgorici uslijedila je nakon predstavljanja u Tivtu, ali i Beogradu, Lajpcigu, Berlinu, Helsinkiju, objašnjava Klačar, dodajući da našoj publici predstavlja dva glavna lika Korete – dr Mariju Polek i dr Svetolika Plesnika, igraju ih glumci Tamara Krcunović i Nikola Vujović. Dr Marija je opozicija, a dr Plesnik predsjednik vlade. – Oni govore pet nivoa teksta. Jedan nivo su pjesme o meni gdje ja govorim kako sam od djetinjstva pravio lutke, i pravio mapu te države, a drugi je njihov razgovor, treći je dio u kojem govore sami o sebi, a nivo podrazumijeva političke parole, govore. Sve sam to smjestio na teren, jednu njivu koju sam kupio kraj Beograda, i tu sam počeo da postavljam objekte – teritorije politčkih partija Korete. Ovdje vidite kako glumci, oni koji igraju najznačajnije likove Korete, pokreću te svoje kuće, koje se otvaraju ili zatvaraju onoliko koliko se i te partije otvaraju ili zatvaraju po pitanju demokratičnosti, prohodnosti, ulaska u sistem, promjenljivosti, odnosno zatvaraju – kaže Klačar. Dodaje da nije uspio da ovdje donese te velike kuće, ali su zato u Perjaničkom njihove umanjene replike, makete. Kako dodaje, od teksta koji izgovaraju ovi glumci za RTS, Radio Beograd snimljena je i radio-drama s ovim istim glumica, s istim ovim tekstom. Inače, crnogorska publika, najprije u Tivtu, a sada u Podgorici, prva je vidjela i novi dio rada, gdje je radio sa glumicom Vladicom Milosavljević i njenim kolegom Đorđem Živadinovićem Grgurom. Oni su dobili uloge ne tako visoko pozicioniranih političara u Koreti, nižih činovnika partija koje imaju mali uticaj i koje nisu na vlasti. – Doktorirao sam višemedijsku umjetnost, pa ne čudi polje mojih interesovanja, a to je spajanje različitih medija, i mislim da sam u videu pronašao taj prostor, a volim da radim sa živim ljudima, i jako mi je važan kontakt i važno mi je da zajedno stvaramo. U ovom radu sam potencirao proces ulaska u lik, a sam ulazak u lik se desi u pet posto video rada, dok je sve ostalo priprema... Stvarni život i momenat kad se prelazi u imaginarni život, taj proces od – do, jeste polje u kome ja djelujem – objašnjava Klačar. Ž.J.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! John Chadwick, FBA (21. svibnja 1920. - 24. studenog 1998.) bio je engleski lingvist i klasični učenjak koji je bio najpoznatiji po dešifriranju, s Michaelom Ventrisom, Lineara B. Rani život, školovanje i ratna služba John Chadwick rođen je na adresi 18 Christ Church Road, Mortlake, Surrey, 21. svibnja 1920. kao mlađi sin Margaret Pamele (rođene Bray) i Freda Chadwicka, državnog službenika.[1] Školovao se u školi St Paul`s School i Corpus Christi Collegeu u Cambridgeu. Chadwick se dobrovoljno prijavio za Kraljevsku mornaricu 1940. nakon što je završio prvu godinu klasičnog tečaja na Cambridgeu. Isprva je služio u Sredozemlju kao obični mornar na lakoj krstarici HMS Coventry i vidio je akciju kada je njegov brod torpedirala talijanska podmornica i ronilačko bombardiranje. Godine 1942. poslan je na obalu u Aleksandriji na razgovor s načelnikom mornaričke obavještajne službe i odmah je dodijeljen obavještajnim dužnostima u Egiptu i promaknut u privremenog potporučnika u RNVR-u. Nakon toga je radio na talijanskim kodovima.[2][3][4] Chadwick je zaključio iz nekog R/T prometa koji je trebao biti obrađen u Bletchley Parku da je britanska podmornica potopljena u blizini Taranta. Godine 1944. prebačen je u Bletchley Park (`Postaja X`), naučio je japanski i radio na čitanju kodiranih poruka koje su slali predstavnici japanske mornarice u Stockholmu i Berlinu.[4] Nakon završetka rata 1945. vratio se studiju na Cambridgeu, diplomirao s odličnim uspjehom u Klasici, II. dijelu, s odličnim uspjehom u svom posebnom predmetu, lingvistici.[4] Dok je studirao na koledžu Corpus Christi, pokušao je, s nekim svojim kolegama studentima, upotrijebiti kriptografske metode za dešifriranje `minojskog linearnog pisma B`. Oni su već tada bili svjesni rada Michaela Ventrisa. Prestali su aktivno raditi na problemu zbog nedostatka objavljenih podataka s natpisa.[4] Karijera Godine 1950. objavio je svoj prvi znanstveni rad, izdanje Medicinskih djela Hipokrata, u koautorstvu sa svojim rođakom, Williamom Nevilleom Mannom, uglednim liječnikom.[4][6] Nakon što je završio diplomu, pridružio se osoblju Oxfordskog latinskog rječnika prije nego što je 1952. započeo predavač klasike na Cambridgeu.[4] U srpnju te godine čuo je radio emisiju Michaela Ventrisa o svom radu na Linearu B i ponudio svoju pomoć kao `običnog filologa`.[1] Ljudi su počeli surađivati na progresivnom dešifriranju lineara B, pišući dokumente na mikenskom grčkom 1956., nakon kontroverznog prvog rada tri godine ranije. Chadwickove filološke ideje primijenjene su na Ventrisovu početnu teoriju da je linear B rani oblik grčkog, a ne drugi mediteranski jezik.[7] Nakon Ventrisove smrti, Chadwick je postao figura u radu na Linearu B, napisavši pristupačnu i popularnu knjigu Dešifriranje Lineara B 1958. i revidirajući Dokumente na mikenskom grčkom 1978. [1]. Umirovljen je 1984., do kada je postao četvrti (i posljednji) Perceval Maitland Laurence Reader klasike na Cambridgeu. Nastavio je stipendirati sve do smrti, bio je aktivan član nekoliko međunarodnih društava i napisao brojne popularne i znanstvene članke. Također je bio član Britanske akademije[8] i koledža Downing u Cambridgeu.

Simon Sinek je trenutno jedan od najtraženijih govornika na svetu. Njegov govor na video platformi TED je drugi najgledaniji svih vremena, sa preko 24 miliona pregleda. Razlog za sve ovo je taj što Sinekova otkrića imaju neverovatan uticaj na uspeh bilo koje organizacije. On je primetio jednu veoma važnu stvar: često smo toliko opterećeni time ŠTA radimo i KAKO to radimo, da često zaboravimo ZAŠTO to radimo. Ako izgubimo iz vida taj krucijalni razlog, izgubićemo moć da budemo lideri i, što je još važnije, da inspirišemo one oko nas.

Knjiga je kao nova. Sistemska porodična psihoterapija - Ros Drejper Izdavač: Psihopolis Godina izdanja: 2014 Broj strana: 1598 Format: 20 cm Povez: Broširani Ovo je ključna knjiga sistemske porodične terapije koja je nedostajala svim stručnjacima koji rade u oblasti savetovanja, psihologije, socijalnog rada. Autori su obuhvatili razvoj svih ključnih tehnika i intervencija i različitih škola sistemskog pristupa. Knjiga je objavljena na predlog Asocijacije sistemskih terapeuta Srbije. Predgovor srpskom izdanju, kao i tekst o razvoju sistemske porodične terapije u Srbiji napisala je doc. dr Nevena Čalovska Hercog, a stručni redaktor prevoda je Dušanka Nagulić, porodični psihoterapeut. Kako razumeti porodični sistem i kako raditi sa njim? Kako teče životni ciklus porodice? Kako gubitak i trauma utiču na porodični sistem? Kako raditi sa porodicama psihotičnih klijenata? Kako raditi u procesima nakon razvoda i sporovima oko viđanja dece? Kako raditi sa porodicama psihotičnih klijenata?

Samizdat Free B92, 1999. Nekorišćena, samo što ima potpis prethodnog vlasnika. Razgovori: Andrej Mitrović, Ljubinka Trgovčević, Ivan Vejvoda, Borka Pavićević, Branko Vučićević, Zagorka Golubović, Milutin Garašanin, Ljubomir Madžar, Corax, Jovan Ćirilov, Nikola Tasić, Sima Ćirković, Milan Nikolić, Sonja Liht, Mladen Lazić, Jelica Minić, Vida Ognjenović, Srbijanka Turajlić, Jelena Šantić, Vojin Dimitrijević, Daša Duhaček, Ivan Janković, Stojan Cerović, Mijat Damjanović, Radmila Nakarada, Dejan Janča, Veran Matić. Dvadeset sedam poznatih beogradskih intelektualaca, potpisnika kontroverzne peticije `Da prevlada civilizovanost` odgovara na jednostavno pitanje: `Sta ste radili u toku rata?` Alternativna hronika ratnih dana u Srbiji, ali i svedocanstvo o dilemama beogradskih gradjanskih i antiratnih aktivista, ukljestenih izmedju NATO bombardovanja, represije rezima u Srbiji i etnickog ciscenja na Kosovu.

Šta da radiš kad si uplašen i zabrinut / Džejms Dž. Krist Beograd 2008. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 112 strana. Knjiga je odlično očuvana. B1 Svakog ponekad muče neke brige i strahovi. Ali ne moraš stalno da budeš uplašen i zabrinut. Ova knjiga može ti u tome pomoći. Iz nje ćeš saznati: čega se plaše i o čemu brinu druga deca - ne dešava se to samo tebi; kako nastaju brige i strahovi; kako tvoje telo i um zajednički utiču na to da se strahovi pojačaju ili smanje; šta su to isterivači strahova i brisači briga - 10 načina da se osetiš sigurnije, snažnije i mirnije; kada i kako treba potražiti pomoć stručnjaka; šta treba da rade tvoji roditelji i drugi odrasli - njima je namenjen odeljak `Poruka odraslima`.

Autor - osoba Stefanović, Mirjana Naslov Pomračenje / Mirjana Stefanović Vrsta građe poezija Jezik srpski, engleski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski krug : Centar za antiratnu akciju, 1996 (Beograd : Slovograf) Fizički opis 126 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Milica Zbirka Biblioteka Krug Napomene Pogovor na engl. jeziku Tiraž 500 The Eclipse / Milica Nikolić: str. 125-126 Beleška o autoru na koricama. Mirjana Stefanović (Niš, 24. oktobar 1939 – Beograd, 10. avgust 2021) bila je srpska književnica. Živela je u Nišu, Kosančiću i Novom Sadu, a od 1951. u Beogradu. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju, Indija. Magistar je engleske književnosti. Godine 1966-1967. radila kao novinar saradnik na Trećem programu Radio-Beograda, a od 1967. do 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do 1991. urednica u izdavačkoj kući Nolit. Osnovala i šesnaest godina vodila biblioteku Raspust u kojoj je objavila preko pedeset knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Učestvovala u uređivanju savremene poezije i bila urednica biblioteke Zanimljiva nauka. Glavna urednica edicije Prva knjiga Matice srpske (1974–1979) i član redakcije Letopisa Matice Srpske (1982–1983). Kritika O njenim su delima afirmativno pisali, u listovima, časopisima, i u svojim knjigama ugledni srpski i jugoslovenski kritičari, od Miroslava Egerića 1957. u Studentu, do Jelene Milinković u internet časopisu Agon 2011. Među njima su i : Milica Nikolić, Petar Džadžić, Miloš I. Bandić, Predrag Palavestra, Miodrag Protić, Bogdan A. Popović, Božo Vukadinović, Sveta Lukić, Vuk Krnjević, Staniša Tutnjević, Draško Ređep, Srba Ignjatović, Bojana Stojanović Pantović, Jovica Aćin, Vasa Pavković, Saša Radojčić, Stevan Tontić, Vladimir Milarić, Jovan Ljuštanović, Janez Rotar, Franci Zagoričnik, Niko Grafenauer, Vjeran Zupa, Branko Bošnjak, Enver Kazaz. Nagrade Nagrada Novosadske Tribine mladih za rukopis knjige Odlomci izmišljenog dnevnika 1959. Nagrada Neven za Vlatka Pidžulu, najbolja knjiga za decu u Srbiji, 1962. Nagrada Politikinog zabavnika za Sekino seoce, najbolja kljiga za decu u Jugoslaviji, 1994. Nagrada Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos književnosti za decu, 1995. Nagrada Pro Femina za knjigu pesama Pomračenje 1997. Nagrada Desanka Maksimović za celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji, 2010. Povodom dodele ove nagrade održan je naučni skup o pesništvu laureatkinje, a tekstovi sa tog skupa objavljeni su u zborniku Poezija Mirjane Stefanović, Zadužbina Desanka Maksimović, Beograd 2012. Zlatni ključić Smedereva, za životno delo u oblasti dečije književnosti 2011. Zlatno Gašino pero, nagrada za životno delo i `doprinos vedrom duhu detinjstva`, Lazarevac 2012. Nagrada Bosanski stećak, koju dodeljuje žiri Međunarodne književne manifestacije Sarajevski dani poezije, 2013. Prva je žena dobitnica ove ugledne međunarodne nagrade čiji su laureti i Tadeuš Ruževič, Kristofer Meril, Čarls Simić, Mirko Kovač, Luko Paljetak... Povelja Zmajevih dečijih igara za izuzetan doprinos književnosti za decu, 2017. Nagrada Milica Stojadinović Srpkinja za knjigu pesama `Trap`, 2019. Dela Knjige za odrasle Voleti, pesme, Matica Srpska, Novi Sad 1960 Odlomci izmišljenog dnevnika, proza, Matica Srpska, Novi Sad 1961 Proleće na Terazijama, pesme, Prosveta, Beograd 1967 Indigo, pesme, Nolit, Beograd 1973 Radni dan, pesme, Matica Srpska, Novi Sad 1979 Savetnik, proza, BIGZ, Beograd 1979 Prošireni savetnik, proza, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1987 Pomračenje, pesme, `Fondi Oryja Pala` Novi Beograd-Kranj 1995, drugo izdanje Beogradski krug i Centar za antiratnu akciju, Beograd 1996 Iskisli čovek, izabrane pesme, Nolit, Beograd 2003 O jabuci, proza, Dnevnik, Novi Sad 2009 Promaja, izabrane i nove pesme, Zadužbina Desanka Maksimović, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 2011 Škola života, izabrane pesme, Grupa 484, Beograd 2012 Održi plamen, izabrane i nove pjesme, Društvo pisaca Bosne i Hercegovine, Međunarodna književna manifestacija `Sarajevski dani poezije`, Sarajevo 2013 Trap, Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2018. Knjige za decu Vlatko Pidžula, pesme i priče, Prosveta, Beograd 1962, drugo izdanje Narodna knjiga Beograd, 2007 Enca sa kredenca, pesme, `Radivoj Ćirpanov` Novi Sad 1969, 1975, Veselin Masleša, Sarajevo 1978 Štrickalice, priče, BIGZ, Beograd 1972. Šta da radi ova fota?, roman, Nolit, Beograd 1979, Glas, Banja Luka 1989, Dnevnik, Novi Sad 2003 Mit érdemel az a bűnös, prevod na mađarski romana Šta da radi ova fota? , Forum, Novi Sad 1984 Drugari sa repom, četiri slikovnice sa ilustracijama Marka Krsmanovića, Nolit, Beograd 1985 Šola za velike, priče, prevod na slovenački, Mladinska knjiga, Ljubljana 1985 Čudo do čuda, priče, Vuk Karadžić, Beograd 1986 Sekino seoce, roman, IP Ginko,Ginis Yu, Beograd 1994 Zlatne ribice, pesme i priče, Matica Srpska, Novi Sad 1994 O Uglješi, pesme, Prosveta, Beograd 1996, autorsko izdanje, Beograd 2000 Škola ispod stola, pesme i priče, Portal, Beograd 2004 Prvi poljubac, izabrane igre za decu, Bookland, Beograd 2010 Comot i svila, izabrane pesme i priče, `Smederevska pesnička jesen`, Smederevo 2011 Sa Katarinom Granata-Savić priredila knjigu `Moja majka - pisci govore o svojim majkama`, Zmajeve dečije igre, Novi Sad 2007 Dramski radovi Leći na rudu, TV drama, TV Beograd, 1968 Beli zečevi, TV drama, TV Beograd, 1970 Kakav dan, TV drama, TV Beograd, 1979 Proleće života, TV drama, TV Beograd, 1980 Činiti čin, eksperiment u jeziku, kompozitor Dušan Radić, Treći program Radio-Beograda , 1965 Urlikologija, radio-drama, Treći program Radio-Beograda , 1968 Cecilija od Cimberije, pozorišna igra za decu, Teatar Boško Buha, Beograd 1969 Radio-Beograd i druge jugoslovenske radio-stanice emitovale su više njenih radio-igara za decu od kojih su izabrane objavljene u knjizi Prvi poljubac. Prevodi Sa engleskog je prevela indijske romane Takaži Šivašankara Pilai : Račići, Nolit, Beograd 1966 Balačandra Radžan : Tamni igrač, Prosveta, Beograd 1977. Antologije i panorame Pesme i priče Mirjane Stefanović uvrštene su u osamdesetak antologija i panorama na srpskom i drugim jezicima. Među njima su i : Sveta Lukić, Vuk Krnjević : Posleratni srpski pesnici, Nolit, Beograd 1970. Stevan Radovanović, Slobodan Radaković : Srpske pesnikinje od Jefimije do danas, Slovo ljubve, Beograd 1972 Milovan Vitezović : Antologija savremene srpske satirične priče, Jež, Beograd 1980 Vuk Krnjević : Med resničostjo in snom, antologija srbske poezije XX stoletja, Cankarjeva založba, Ljubljana 1984 Stevan Tontić : Moderno srpsko pjesništvo - velika knjiga moderne srpske poezije od Laze Kostića do danas, Svjetlost, Sarajevo 1991 Gane Todorovski i Paskal Gilevski : Srpskata poezija vo XIX i XX vek, Skopje 2000 Radmila Lazić : Mačke ne idu u raj - antologija savremene ženske poezije, K.V.S., Beograd 2000 Bojana Stojanović Pantović : Srpske prozaide - antologija srpskih pesama u prozi, Nolit, Beograd 2001 Bojana Stojanović Pantović : Nebolomstvo, panorama srpskog pesništva kraja HH veka, Durieux, Zagreb 2006 Časlav Đorđević : Srpski sonet, Službeni glasnik, Beograd 2009 Branko Matan : Povijest u stihovima, Gordogan, Zagreb 2009 Ivana Maksić, Predrag Milojević : Do zuba u vremenu, Presing, Mladenovac-Beograd 2014 Božo Koprivica i Lazar Ristovski : Antologija ljubavne pozije srpske, Zillon film, Beograd 2012 Bora Ćosić : Dečja poezija srpska, edicija Srpska književnost u sto knjiga, Matica Srpska Novi Sad, Srpska književna zadruga, Beograd 1965 Vladimir Milarić : Zeleni bregovi detinjstsva, `Radivoj Ćirpanov`, Novi Sad 1970, 1977 Zvonimir Balog : Zlatna knjiga svjetske poezije za djecu, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb 1975 Niko Grafenauer : Pa mi verjamete, izbor jugoslovanskega modernega pesništva za mladino, Mladinska knjiga, Ljubljana 1980. Leonid Jahnin : Dvenadcat slonov, Detska literatura, Moskva 1983 Vladimir Milarić : Roža čudotvorna, antologija sodobnega jugoslovanskega pesništva za otroke, Mladinska knjiga, Ljubljana 1985. Dragan Lakićević : Antologija srpske poezije za decu, Bookland, Beograd 1995 Milovan Vitezović : Antologija svetske poezije za decu, Dereta, Beograd 2001 Raša Popov : Sto najlepših pesama za decu, YU marketing press, Beograd 2002 Pop D. Đurđev : Dva alava lava, ludoteka savremene srpske poezije za decu, Dnevnik, Novi Sad 2003 Raša Popov, Pop D. Đurđev : Vsičko, koeto rastne bi iskalo da pee – antologija srpske dečje poezije na bugarskom, Zmajeve dečje igre, Novi Sad - Niš 2006 Pero Zubac : S one strane duge - antologija srpskog pesništva za decu, Media Invest, Novi Sad, Srpska knjiga, Ruma, 2006 MG48 (N)

Slobodan Selenić Antologija savremene Srpske drameTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruСлободан Селенић (Пакрац, 7. јун 1933 — Београд, 27. октобар 1995) био је српски писац, академик, професор и критичар.[1]БиографијаСлободан је рођен јуна 1933. године у Пакрацу, где је живела мајчина породица. Био је син јединац родитеља Саве, професора и Вере, рођ. Подунавац[2], која потиче из свештеничке породице. Сава је био један од вођа предратне Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића. Родитељи су се прво преселили у Срем, у Руму. Отац је пре и после женидбе живео и радио у Београду, бавећи се просветом, а касније новинарством и политиком. Родитељи су пред Други светски рат држали приватну гимназију у Београду. Током Другог светског рата Сава је сарађивао са НОП-ом. Он је у име своје партије водио преговоре са комунистима, око стварања заједничког "Народног фронта".[3] Међутим крајем 1944. године био је стрељан од стране партизана.Млади Селенић звани Боба је основну и средњу школу завршио у Београду. Ту је и студирао енглески језик и књижевност, на Филозофском факултету београдског Универзитета. Постдипломске студије похађао је током 1950. године у Великој Британији. Бавио се у младости новинарством, па од 1955. године књижевношћу. Радио је као уметнички директор (са смо 29 година живота) у предузећу "Авала филму", и сарађивао листовима "Борби" и "Делу".[4] Писао је есеје и књижевне критике; бавио се превођењем са енглеског језика. Као доцент ступио је 1965. године на Академију за позориште, филм, радио и телевизију. Дописни је члан САНУ у Београду од 25. априла 1991. године. Био је ожењен Меримом; становали су од 1964. године у стану код Студентског парка; у браку нису имали деце. Академик Слободан Селенић је умро од рака, у 62. години живота у јесен 1995. године у Београду.[5]Био је последњи председник Савеза књижевника Југославије. По проф. Ненаду Прокићу Био је паметан као пчелица и леп као неки скандинавски принц. Представљао је углађену, паметну, лепо васпитану Србију.[6][7]ДелоСеленић је писао романе, драме (3) и позоришну критику (редовно је објављивао између 1956-1978). За роман првенац "Мемоари Пере богаља" добио је 1969. године Октобарску награду града Београда. Био је члан САНУ и добитник многих награда, између осталих НИН-ове награде 1980. године за роман Пријатељи. Његове књиге су биле неколико година најчитаније штиво. Био је и редовни професор на Факултету драмских уметности где је предавао драматургију 20. века.По његовом истоименом роману и сценарију, 1995. године је снимљен филм Убиство с предумишљајем. Наредне 1996. године снимљен је филм Очеви и оци.У неколико својих романа (Тимор мортис, Писмо глава, Очеви и оци, Убиство с предумишљајем), прати токове самоспознаје и опстанка једне иманентно трагичне културе. За књигу роман "Тимор мортис", добио је 1989. године награду Меша Селимовић.Најпознатија делаСлободан СеленићМемоари Пере Богаља (1968)Писмо глава (1972)Пријатељи (1980) - нека од издања ове књиге носе наслов Пријатељи са Косанчићевог венца 7Очеви и оци (1985)Тимор мортис (1989)Убиство с предумишљајем (1993)9/8

Vladimir Nazor Partizanska prozaPartizanski dnevniciTvrdi povezIzdavač SpektarO autoruVladimir Nazor bio je poznati romanopisac, pjesnik i putopisac. Rodio se 1876. godine u mjestu Postirama na otoku Braču. Vladimir je na otoku išao u osnovnu školu, a kada je napunio deset godina otišao je u Split kako bi mogao upisati klasičnu gimnaziju.Nakon gimnazije je završio u Grazu studij prirodoslovnih znanosti, a potom otišao u Zadar kako bi radio kao profesor. Neko je vrijeme boravio u Crikvenici gdje je radio kao upravitelj, a nakon završetka rata, našao se na čelu Prezidija Hrvatskog sabora.Vladimir Nazor je osim u književnosti djelovao i u politici. Kada se pridružio partizanima postao je suradnik Josipa Broza Tita. Smatraju ga uspješnim piscem koji je napisao velik broj knjiga, a jedan je dio stvaralaštva posvetio upravo djeci.Vladimir Nazor bio je ne samo poznati pjesnik nego i političar, prozaist, prevoditelj te predsjednik Narodne Republike Hrvatske, a nalazio se i na čelu ZAVNOH-a. Velika karijera književnika počela je 1904. godine kada je objavljeno djelo "Knjiga o hrvatskim kraljevima".U to je vrijeme počeo pisati "Istarske priče", a uskoro je objavljen i "Veli Jože" u kojoj se može primijetiti proza koju je njegovao, ali ujedno smatrao neuspjelom. Uskoro su uslijedile knjige: "Stoimena", "Utva zlatokrila" i "Medvjed Bruno".Godine 1934. Vladimir je napravio pogrešan politički potez kada se odlučio za Jevtićevu listu nakon čega su mu bila zatvorena vrata izdavača, časopisa i novina. Samo pet godina nakon nemilog događaja Nazor je objavio: "Dedeka Kajbumščaka" i "Pastira Lodu".Kasnije se s Ivanom Goranom Kovačićem pridružio partizanima, a o čemu je izvijestio i poznati Radio London. Poznato je kako se Nazor sramio NDH pa je tako odlučio pridružiti se pokretu koji je zajedno sa saveznicima trebao osloboditi cijelo područje.Nazor je jedan od pisaca koji iza sebe ima plodan period stvaralaštva s mnoštvo novela, eseja, epova, romana, priča i članaka. Prva faza stvaralaštva obuhvaća razdoblje moderne i upravo u tom periodu Vladimir prelazi put od pjesnika koji traži vlastiti put ponesen slavenskim i hrvatskim motivima.Pjesme "Pjesni ljuvene" i "Intima" označile su Nazorovo povlačenje u unutarnji svijet kada je u djelima bila najviše prisutna tema o osamljenosti te unutarnjem pročišćenju. Kasnije je pokušao tražiti nove motive i izraz, pa se u djelima osvrnuo na sjećanja iz vlastitog života o mladosti i boravku na otoku.Kao rezultat neke nove inspiracije nastale su zbirke "Priče iz djetinjstva" , "Crikveničke proze" te "Priče s ostrva". Uskoro je počeo pisati eseje, studije i putopise, a počeo se baviti i prevođenjem, prepravljajući stara djela.Kada se priključio Partizanima Nazor je počeo s novom intonacijom i temama. Radi se o razdoblju kada su nastali neki od najboljih stihova povezani s nacionalnom tematikom poput "Hrvatskog jezika".Od njegovih radova najviše se izdvajaju djela poput: "Albus-kralj", "Minji", "Halugica", "Svjetionik", "Bijeli jelen"... Napisao je preko 500 pjesama, a najpoznatija prozna djela su: "Veli Jože", "Krvavi dani", "Zagrebačke novele", "Živana"...Umro je 1949. godine u Zagrebu. Njemu u čast svake se godine dodjeljuje nagrada s njegovim imenom za umjetnička dostignuća.7/21

Odlično očuvano, s posvetom i potpisom Miroslava Antića, ćirilica Biblioteka Vjeverica Autor - osoba Antić, Miroslav, 1932-1986 = Antić, Miroslav, 1932-1986 Naslov Garavi sokak : veselo cigansko vašarište sa nekoliko suza i kapi kiše / Miroslav Antić ; [ilustrirao Ordan Petlevski] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1979 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1979 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 102 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Petlevski, Ordan Zbirka ǂBiblioteka ǂ Vjeverica Sadržaj Sadrži: Prozivnik ; Gatanja i čarolije ; Vašar (Karton) Napomene Bilješka o piscu: str. [99] Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr. MG130 (L)

Ralf Elison Nevidljivi čovekTvrdi povezJedan od najznačajnijih romana 20. veka! Ralf Elison, jedna od najneobičnijih pojava u američkoj književnosti, budući da se njegovo delo sastoji od jedne jedine knjige koju je kritika visoko ocenila (ovde se ne računaju posthumno objavljeni roman i zbirke eseja). Radi se o romanu Nevidljivi čovek (1952), priči o grotesknim, razočaravajućim iskustvima jednog crnca koji živi pod zemljom, u rupi osvetljenoj ukradenom strujom. U tekst je protkana i snažna rasna tema – metafora o „ nevidljivosti` ukazuje na ljude koji, zaslepljeni predrasudama, ne vide čoveka onakvog kakav jeste.Ralf Valdo Elison (engl. Ralph Waldo Ellison; rođen 1. marta 1913, umro 16. aprila 1994) bio je američki pisac, književni kritičar i naučnik. Najpoznatiji je po svom romanu „ Nevidljivi čovek” sa kojim je osvojio Nacionalnu književnu nagradu 1953. godine[1]. Napisao je i „ Shadow and Act” (1964), zbirku političkih, drustvenih i kritičkih eseja, kao i „ Going to the Teritory” (1986). Prema Njujork Tajmsu, najbolji od tih eseja, zajedno sa njegovim romanom svrstali su ga „ među bogove američke književnosti. ” [2] Zbirka priča „ Let kući” i roman „ Juneteenth” objavljeni su posthumno, pošto su prikupljene brojne beleške koje su ostale nakon njegove smrti.DetinjstvoRalf Valdo Elison je rođen 1. marta 1913. godine u Oklahomi, kao drugi od troje dece; prvorođeni Alfred je umro u detinjstvu, a mlađi brat Herbert Moris je rođen 1916. godine. Dobio je ime po američkom esejisti, predavaču, filozofu i pesniku Ralfu Emersonu. Njegov otac, Luis Alfred Elison, bio je vlasnik malog preduzeća i građevinski nadzornik. Umro je 1916. godine usled povreda zadobijenih na radu. [3] Stariji Elison je voleo književnost i to je preneo na svoju decu, pa je Ralf kao odrastao otkrio da se njegov otac nadao da će mu sin postati pesnik.Elisonova majka, Ajda Milsap, se zajedno sa decom, 1921. godine preselila u Indijanu, gde je imala brata. [4] Prema Elisonu njegova majka je osećala „ da ćemo brat i ja imati bolje mogućnosti za sazrevanje ukoliko budemo odrasli na severu” . Međutim, ona nije pronašla posao, a njen brat je izgubio svoj, tako da se porodica vratila u Oklahomu, gde je Elison radio kao kondukter, čistač cipela, konobar u hotelu i asistent zubara. [4] Otac njegovog prijatelja iz komšiluka besplatno ga je učio da svira trubu i alt saksofon i on je težio ka tome da postane vođa školskog orkestra.Ajda se preudavala tri puta posle Luisove smrti. Sve u svemu, porodični život je bio nestabilan i Ralf je radio razne poslove tokom detinjstva i mladosti kako bi učestvovao u izdržavanju porodice. Dok je pohađao srednju školu Daglas, nalazio je vremena i da igra u školskom fudbalskom timu. [3] Srednju školu je završio 1931. godine. Nakon toga je radio godinu dana kako bi sakupio novac za kupovinu trube, koju je koristio da svira sa lokalnim muzičarima i da nastavi da uzima časove iz muzike. U srednjoj školi je bio pod uticajem direktora Inmana Pejdža i njegove ćerke, profesorke muzike Zilije Brou5/18

Prva knjiga Miroslava Antića, prvo izdanje iz 1950. godine. Margine na 5. stranica i zadnje korice ižvrljane kao na slici. Rikna kao na slici. Ostalo dobro očuvano. Retko u ponudi. Autor - osoba Antić, Miroslav, 1932-1986 = Antić, Miroslav, 1932-1986 Naslov Ispričano za proleća : stihovi / Miroslav Antić Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1950 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1950 (Beograd : Omladina) Fizički opis 45 str. ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂMladost (Broš.) Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr. KC (L)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Veoma retko ovako u kompletu! ZAPISI ČASOPIS ZA NAUKU I KNjIŽEVNOST (1927-1940. godine) Urednik Dušan Vuksan 1927 - 1940 Početak razvoja naučne istoriografije u Crnoj Gori obično se vezuje za kraj tridesetih godina 20. vijeka. Ipak, počeci, posebno oni vezani za publikovanje časopisa „Zapisi“, mogu se pratiti i skoro deceniju ranije, od sredine dvadesetih godina prošlog vijeka. Dušan D. Vuksan (Medak, 3. jul 1881 — Beograd, 24. decembar 1944) je bio srpski filolog i istoričar. Bavio se proučavanjem književne, kulturne, društvene i političke istorije srpskog naroda, sa posebnim težištem na proučavanju novovekovne istorije Crne Gore, Boke Kotorske i Hercegovine tokom 18. i 19. veka. Takođe se bavio arheografskom obradom i opisivanjem starih srpskih rukopisnih knjiga. Rođen je u selu Medak kod Gospića u Lici. Poticao je iz srpske pravoslavne porodice. Studije iz oblasti slavistike i klasične filologije završio je na Sveučilištu u Zagrebu. Potom je radio kao nastavnik u Bjelovaru, a zatim se preselio u Kraljevinu Crnu Goru, gde je od 1910. do 1913. godine radio kao nastavnik latinskog i srpskog jezika u gimnaziji na Cetinju. Tokom narednih godina, radio je kao nastavnik u novoustanovljenim gimnazijama u Peći i Beranama, a takođe je obavljao i dužnost upravnika u pomenutim ustanovama. Kasnije je bio prosvetni inspektor Zetske oblasti, a potom i upravnik učiteljske škole u Beranama. Za direktora Cetinjske gimnazije postavljen je 1926. godine, a ujedno je postao i postao vršilac dužnosti upravnika Državnog muzeja na Cetinju. Nedugo potom, napustio je funkciju direktora gimnazije, posvetivši se istraživačkim i naučnim poslovima u Državnom muzeju. Prepoznavši izuzetan značaj arhivske građe koja je čuvana u fondovima Državnog muzeja, u potpunosti se posvetio sređivanju i temeljnom proučavanju arhivskog materijala, koji je najvećim delom poticao iz 18. i 19. veka. Neposredan uvid u istorijske izvore iz pomenutog razdoblja, koji su velikim delom bili neproučeni i neobjavljeni, omogućio mu je da u svojim radovima rasvetli mnoga ključna pitanja iz novovekovne istorije srpskog naroda u oblastima Crne Gore, Boke Kotorske i Hercegovine, a njegovi naučni radovi su upravo zahvaljujući svojoj neposrednoj utemeljenosti na istorijskim izvorima zadržali trajnu vrednost. U nameri da arhivsku građu učini dostupnom najširoj stručnoj i ostaloj javnosti, pokrenuo je 1927. godine stručni časopis pod nazivom Zapisi, koji je izlazio sve do 1941. godine. U tom razdoblju, na stranicama ovog časopisa objavio je gotovo 4500 dokumenata. Počevši od 1936. godine živeo je u Beogradu, posvetivši se daljem sređivanju i objavljivanju prikupljene građe. Ukupno je priredio tri posebne zbirke dokumenata, pod nazivima: Spomenica Petra II Petrovića-Njegoša (1926); Petar I Petrović Njegoš: Poslanice Crnogorcima, Brđanima i Primorcima (1935); Pisma Petra Petrovića Njegoša (1940). Najveći broj naučnih radova i stručnih priloga objavio je u vidu kraćih rasprava u raznim periodičnim publikacijama. Njegovo najznačajnije delo bila je monografija pod naslovom: Petar I Petrović Njegoš i njegovo doba (1951) koja je štampana nakon njegove smrti.