Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Još jedan apokaliptični roman sa mesijanskim jumakom, sa prolazima kroz `vrata paralelnog sveta`, čudima i svim ostalim elemantima koji prozu Benedikta čine tako privlačnom čitaocima. Božidar Damjanović Benedikt (engl. B. D. Benedikt) je kanadski pisac i filmski reditelj srpskog porekla, rođen 7. aprila 1938. godine u malom mestu Vinici kod Varaždina, u porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Autor je više desetina klasičnih romana i naučno-popularnih knjiga objavljenih na srpskom, hrvatskom, poljskom, makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Takođe je radio za jugoslovensku, nemačku, kanadsku i holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Završio je dva američka univerziteta, sa diplomom mastera iz filmskog dizajna i doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja kanadskih reditelja i Kanadske filmske akademije. Živi sa porodicom u Torontu, Kanada

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Malkice ostecen coskic, nista strasno, sve ostalo uredno! Sada je već skoro svugde prihvaćeno da je integrativni pristup marketinškim komunikacijama od suštinske važnosti za postizanje najboljih rezultata. Pol Smit je uspeo da stvori sveobuhvatan okvir koji će omogućiti kako praktičarima tako i studentima da bolje razumeju pojedinačne elemente marketinških komunikacija i njihove kombinacije. Energičan pristup korišćen u ovoj knjizi čini da ona ne spada u suva akademska dela. U njoj se nalazi i veliki broj praktičnih saveta i slikovitih primera gde su prikazana uspešna rešenja najboljih kompanija svih veličina i na potrošačkom i na industrijskom tržištu. Pol Smit: Pol Smit predaje marketing na Gildhol univerzitetu u Londonu. Radio je kao konsultant za marketing u SAD i Velikoj Britaniji. Direktor je PRTV u Londonu i specijalista za filmove za obuku iz oblasti marketinških komunikacija.

AMY`S DIARY Mauereen Lee On 3rd September 1939 Amy Browning started to write a diary. It was a momentous day for so many reasons. It was Amy`s 18th birthday and the day her sister gave birth to a baby boy. It was also the day that Amy heard the news on the radio: Great Britain was at war with Germany. Living with her family in Opal Street, Liverpool, Amy and her friend got jobs at a factory, and to begin with life went on much the same as before. Then the bombs began to fall on Liverpool, and Amy`s fears grew. Her brother was fighting in France, her boyfriend had joined the RAF and they all lived in a very dangerous world. Genres War Historical Fiction Fiction British Literature Romance 105 pages, Paperback First published January 1, 2012

Da nije bilo jednog sna, ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Taj san, koji opisuje Džon Frimen u predgovoru, ubedio je Junga da treba, zapravo da je dužan da objasni svoje ideje onima koji nemaju posebnih znanja o psihologiji. U pitanju je poslednje Jungovo đelo na kojem je radio poslednjih meseci svog života. U ovoj knjizi, Jung i njegovi saradnici razvijaju ideju da čovek može postati celovito biće samo ako prihvati i istraži sopstveno nesvesno koje se u čovekovom životu najflagrantnije manifestuje kroz snove i simbole. Svaki san predstavlja direktno, lično i smisleno obraćanje sanjaču. To obraćanje koristi simbole zajedničke celom čovečanstvu, ali ih uvek uposebljuje na potpuno različit, individualan način. velikim format tvrdokoričen, platneni povez unutra odlično očuvana, bogato ilustrovana exlibris na hrbatu se odvojio deo platnenog poveza, uz malu intervenciju može da se sanira

Autor: Saša Hadži Tančić Povez: broširan Br. strana: 133 Format: 12x20 `Navikao je da živi sam. On i nije želeo drugačije. Uživao je da je sam kad se probudi, ni reč da izusti. Ni na samo pitanje kako je spavao. Nijedna žena to ne bi shvatila. E, to je njemu sve: sam. Ovako je Saša Hadži Tančić video Stevana Sremca u romanu `Melanholija`, (izdavač `Rad`), posvećenoj složenoj ličnosti srpskog klasika. Istaknuti pripovedač, romansijer, esejista i pesnik, inače sada upravnik Narodnog pozorišta u Nišu, Hadži Tančić (1968) ispratio je sve najznačajnije događaje u Sremčevom životu: rano detinjstvo u Senti, školovanje u Beogradu kod ujaka, premeštaj u Niš gde je radio kao gimnazijski profesor, kratak boravak, po kazni, u Pirotu, pa povratak u Beograd, gde je napisao svoja najbolja dela, bolest, pokušaj oporavka u Dubrovniku, posete Mostaru i Kotoru, poslednji dani u Sokobanji.

Podvlačena u većoj meri, meki orig. povez i naknadni polukožni, potpis pravnika Save M. Šapčanina. Аутор - особа Јовановић, Слободан, 1869-1958 = Jovanović, Slobodan, 1869-1958 Наслов Основи јавног права Краљевине Србије. Књ. 1, Уставно право / од Слободана Јовановића Врста грађе књига Језик српски Година 1907 Издавање и производња Београд : Г. Кон, 1907 (Београд : `Доситије Обрадовић`) Физички опис VII, 320 стр. ; 25 cm ШАПЧАНИН Сава М. – преводилац (Београд, 1869 – ?). Син је Милорада Поповића Шапчанина (в). По занимању је био правник. Г. 1920. био је један од предлагача Закона о одређивању правних односа поводом ратова. Потом је у међуратном периоду радио као судија Касационог суда у Бгду. Његов превод дела О туђем хлебу Ивана Сергејевича Тургењева изведен је у СНП 1901, а превод комада Част Хермана Зудермана приказиван је у београдском НП 1892, у СНП 1910. и у НП у НСаду 1919. и 1924.

DIZAJN I DIZAJNERI XX i XXI VEKA Radmila Milosavljević, Marijana Milosavljević Trotomno izdanje. Izdavač: Radio-televizija Srbije Godina izdanja: 2019 Br. str.: 259 + 199 + 201 Povez: broš Format: 24 cm Pismo: latinica U prvoj od tri knjige predstvaljeno je po jedno delo od 120 renomiranih umetnika svetskog dizajna 20. veka. U drugu i treću knjigu autorke su uvrstile i domaće autora sa ex-YU prostora, koji su svojim delima zaslužili da se nađu u društvu najboljih. Pored stoga, uključene su i nove tendencije 21. veka, koji više nije u fazi prologa već je duboko odmakao u prvom činu predstave novog stoleća. Sve u svemu, ova antologija sadrži četiristo imena dizajnera i isto toliko predmeta za pamćenje koji su obeležili 20. i 21. vek, koji su poređani bez abecednog i kalendarskog reda, autorskog, stilskog i trendovskog opredeljenja. Kao buket raznovrsnog` cveća.

Biblioteka automata,sa tragovima žutih fleka od stajanja. Autori:D.M.Komski,B.M.Igošev. Izdavač:Energoatomizdat,Moskva 1987. Format:20cm x 13cm. Broj Strana:224 strane,ilustrovana,mek povez. BBK:32.965 K63 UDK:681.136.51:621.382 Tiraž:60000. Automatika i telemehanika Prikazani su principi razvoja i konstruisanja različitih automatskih uređaja za elektronske igre. Date su osnovne električne šeme i opisi dizajna jednostavnih elektronskih mašina na različitim elementarnim osnovama, preporučenih za samoproizvodnju u amaterskim uslovima. Za učenike i nastavnike srednjih škola, nastavnike obrazovnih i proizvodnih pogona, stručnih škola, zainteresovane za automatizaciju i elektroniku i zainteresovane za projektovanje različitih tehničkih uređaja. Naučno-popularna biblioteka školaraca je međuizdavačka serija naučnopopularnih knjiga namenjena srednjem i srednjoškolskom uzrastu u svrhu stručnog vođenja. Objavljivao od 1985. do 1995. godine u sledećim specijalizovanim izdavačkim kućama u Moskvi i Lenjingradu: Agropromizdat, Gidrometeoizdat, Legprombitizdat, Drvna industrija, Mašinstvo, Metalurgija, Nedra, Prehrambena industrija, Radio i veze, Strojizdatport, „Strojizdat, Hemija”, Energoatomizdat

Gotovo sve priče u ovoj knjizi vezuje fenomen uspomena: one govore o prohujalim vremenima, mrtvim osobama, strastima, košmarima i himerama. Uspomene su ono ništa na kojem suvereno stoji naše biće; ništa koje nam daje osećaj smisla i identitet, uporno nas uveravajući kako imamo sigurno, toplo uporište u provaliji kojom propadamo. Srđan Vučinić (Beograd, 1970) esejista i pripovedač. Diplomirao je na Grupi za svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Objavio je veliki broj tekstova o filmu i književnosti, kao i nekoliko knjiga eseja. Objavio je i knjige fikcije Nezajaz, drame i druge priče (2013) i Muzej Havaji: priče (2015). Na Radio-Beogradu izvedene su mu drame o Dragutinu Iliću, Milošu Crnjanskom i princu Dordu Karađorđeviću. Dobitnik je stipendije “Borislav Pekić” (2009), kao i nagrade “Nebojša Popović“ (2020, za promovisanje filmske umetnosti i kulture). Od 2012. godine je umetnički direkor Festivala autorskog filma.

Zejnel Zejneli : KO JE IZDAO REVOLUCIJU , Jedinstvo 1988, tvrdi povez, str. 270. Kosovo - Političke prilike 1945 - 1987; Albanski nacionalizam. Očuvanost 4. Zejnel Zejneli (Brod, 5. septembar 1950)[1] srpski je novinar i književnik goranskog porekla. Osnovnu i srednju školu je završio u Prizrenu, a studirao na Pravnom fakultetu u Prištini. Novinarstvom je počeo da se bavi 1970. godine i vrlo brzo je postao zapažen u kosmetskom novinarstvu. Godine 1975. postao je stalni dopisnik Politike iz Prištine i Kosmeta. Najznačajnije delo po kome je stekao popularnost je „Ko je izdao revoluciju“ iz 1988. godine, koja je zabranjena i skinuta sa štanda na salonu knjiga u Beogradu, zbog jednog pasusa u kojoj se pominje krivica Josipa Broza Tita za situaciju u pokrajini. Knjiga je doživela tri izdanja. Do rata 1999. godine živeo je i radio u Prištini. Danas živi i radi u Subotici.

ČOVEK I NJEGOVI SIMBOLI- Karl Gustav Jung + Sveštenikova kći Džordž Orvel koja je neko greškom uvezao u iste korice Da nije bilo jednog sna, ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Taj san, koji opisuje Džon Frimen u predgovoru, ubedio je Junga da treba, zapravo da je dužan da objasni svoje ideje onima koji nemaju posebnih znanja o psihologiji. U pitanju je poslednje Jungovo đelo na kojem je radio poslednjih meseci svog života. U ovoj knjizi, Jung i njegovi saradnici razvijaju ideju da čovek može postati celovito biće samo ako prihvati i istraži sopstveno nesvesno koje se u čovekovom životu najflagrantnije manifestuje kroz snove i simbole. Svaki san predstavlja direktno, lično i smisleno obraćanje sanjaču. To obraćanje koristi simbole zajedničke celom čovečanstvu, ali ih uvek uposebljuje na potpuno različit, individualan način. Novi Sad 320 str, meki povez. sitniji font slova K.S.N.

ČOVEK I NJEGOVI SIMBOLI- Karl Gustav Jung sa preko 100 ilustracija u koloru Da nije bilo jednog sna, ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Taj san, koji opisuje Džon Frimen u predgovoru, ubedio je Junga da treba, zapravo da je dužan da objasni svoje ideje onima koji nemaju posebnih znanja o psihologiji. U pitanju je poslednje Jungovo đelo na kojem je radio poslednjih meseci svog života. U ovoj knjizi, Jung i njegovi saradnici razvijaju ideju da čovek može postati celovito biće samo ako prihvati i istraži sopstveno nesvesno koje se u čovekovom životu najflagrantnije manifestuje kroz snove i simbole. Svaki san predstavlja direktno, lično i smisleno obraćanje sanjaču. To obraćanje koristi simbole zajedničke celom čovečanstvu, ali ih uvek uposebljuje na potpuno različit, individualan način. Novi Sad 320 str, meki povez. sitniji font slova Upakovana K.S.N.

ESTETIKA - Bela Hamvaš Sava Babić (prevod) Izdavač: Sjećanje Banja Luka 1997 220 str Roden 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovackoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti madarski i nemacki. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i casopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznacajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime. Sve što čovek čini ili može da učini zavisi od stvarnosti, smešten je u nju i nikada iz nje ne može ispuniti. Jedino je umetnost iznad stvarnosti, u stanju da je `menja`, da tvori, da stvara. Umetnost je magija : slika, vajarsko delo, pesma uvek su prisustvo transcendentnog, a to da je `umetnost metafizička delatnost života` znači: ne toliko s one strane fizike, koliko s ove strane fizike život čoveka u svakom slučaju biće onakav kakvim ga čini umetnost.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Otkrivanje zemlje Preko Huna, Gota, Slovena, Vikinga... pa do 18-tog veka – jedinstvena knjiga na našim prostorima. Za decu, omladinu, odrasle, ljubitelje kartografije, istorije, geografije i putovanja. Siniša Živković Siniša Živković rođen je 1947. godine u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Izvođene su mu radio-drame i dokumentarne televizijske emisije. Godine 2006. objavljen mu je roman Srpski triler. Bavio se istorijom svetske i srpske kartografije. Objavio je više knjiga iz oblasti kartografije, knjigu o istoriji Beograda, više stručnih i naučnih članaka iz istorije srpske književne periodike, starih srpskih knjiga i sl. Autor je više izložbi, slika na koži i gravira, konzervatorskih i restauratorskih radova. Uređivao je veb-sajt Slike iz srpske istorije. Preminuo je 2. januara 2023. godine u Novom Sadu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na sredini se knjiga odvojila uredno na pola, sve ostalo u redu. 1928 g. I izdanje !!! Crtez: Gabrijel Jurkic Naslovni crtež od Gabrijela Jurkića. Sadržaj: - Dubrovačka legenda - Josaki - Osvetnik - Pismo - Mjesečarka - Zašto sam ubio - Čudnovati doživljaji jednog reportera - Legenda o sv. Nikiforu Jurkić, Mirko, hrvatski književnik i pedagog (Livno, BiH, 24. III. 1886 – Zagreb, 27. XII. 1965). Studirao pedagogiju u Beču, Leipzigu i Jeni. Radio kao učitelj, profesor i školski nadzornik u Bosni i Dubrovniku. Pisao pjesme bez veće umjetničke vrijednosti, pripovijesti, drame i znanstvene radove iz područja pedagogije. U zbirci Iz Završja (1917) objavio je slikovite pripovijesti, pisane lapidarnim stilom, o Livnu i okolici, s ilustracijama brata blizanca, slikara G. Jurkića. U knjizi pripovijedaka Dubrovačka legenda (1928) prevladavaju psihološke analize likova, ali i satire političkog stanja i administracije.

Rođen 1938. u Beogradu, na Filološkom fakultetu diplomirao opštu književnost (1961), magistrirao (1972) romanistiku, na Filozofskom fakultetu doktorirao etnologiju (1983). Radio kao urednik u nekoliko izdavačkih preduzeća, u penziju otišao 2000. kao naučni savetnik Etnografskog instituta SANU. Predavač i gostujući profesor na univerzitetima u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Sloveniji, Švajcarskoj i Poljskoj. Preveo desetak knjiga sa francuskog, najviše dela Rolana Barta i Žorža Bataja. Objavio 17 knjiga studija i eseja. Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja: Herderova nagrada (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagrada Konstantin Obradović (2006), povelja Prijatelj lista Danas (2009), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagrada Vitez poziva (2010) i medalja Konstantin Jireček (2012). Biblioteku XX vek osnovao je 1971, a od 1988. je i njen izdavač. (Istorijat Biblioteke prikazan je u knjizi Dubravke Stojanović Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek, 2011).

Ocena Demostenove delatnosti nije jednodušna: jedni mu pevaju slavopojke, a drugi ga kude ili ne odobravaju njegov rad. Najsigurniji put da se njegov rad oceni, po mogućstvu nepristrasno i objektivno, jeste upoznavanje Demostenovog života na pozadini istorijskih zbivanja u kojima je radio. To nije tako teško učiniti: epoha u kojoj je živeo poznata je dosta dobro, a i okolnosti njegove biografije dokumentovane su toliko potpuno koliko se to može poželeti kad se piše o ličnosti odvojenoj od nas od hiljadama godina. *** Jedini sistematičan prikaz Demostenovog doba očuvan je u Istorijskoj biblioteci Diodora sa Sicilije. Nažalost, Diodor obraća glavnu pažnju na spoljašnju istoriju, a malo i površno govori o unutrašnjem stanju Grčke onog doba, o raspoloženju koje je vladalo u društvu i o partijskim borbama koje su u njemu plamtele. Sa svim tim stranama života onoga vremena upoznaju nas Demosten i Eshin.

Sajmon Aksler, jedan od vodećih američkih pozorišnih glumaca, povlači se u samoću. U njegovom životu neočekivano se pojavljuje žena sa kojom se upušta u neobičnu erotsku avanturu, toliko rizičnu i kontroverznu da u njoj ne nalazi zadovoljstvo i utehu, već se nezadrživo kreće ka tragičnom kraju. Filip Rot majstorski raskrinkava sve ono što nam u životu predstavlja oslonac: ljubav, seks, nadu, talenat, profesionalni ugled… Izgubio je magiju. Pokretna sila se istrošila. Nikad nije omašio u pozorištu, sve što je radio bilo je uverljivo i uspešno, a onda se dogodila ta strahota: nije mogao da igra. Izlazak na pozornicu postao je mučenje. Umesto uverenosti da će biti čudesan, bio je siguran da će omašiti. To se dogodilo tri puta zaredom, a poslednji put nikoga nije ni zanimalo, niko se nije pojavio. Nije mogao da dopre do publike. Njegov je talenat bio mrtav.

Ivo Ćipiko Za kruhomTvrdi povezIzdavač NolitRoman `Za kruhom` sadrži i autobiografske crte. Glavni junak, obrazovani intelektualac Ivo Polić, vraća se iz grada u selo. Život u gradu svojim civilizacijskim normama i sukobima guši njegov istančan senzibilitet, i on pokušava da se povratkom u selo vrati prirodi i jednostavnom životu. To nije tako jednostavno, jer civilizacija prodire i u selo…Ivo Ćipiko (Kaštel Novi, 1867. - Kaštel Novi, 1923.) potiče iz porodice koja je rimskog plemićkog porekla. U mladosti je pohađao fratarsko semenište u Sinju gdje se, čitajući, oduševio srpskom književnošću. „Zanesoh se i postadoh Srbinom“, pisao je kasnije Ćipiko.Napustio je semenište i opredelio se za šumarski poziv. Službovao je na Braču, u Makarskoj, Kotoru i Hvaru.Godine 1911. prešao je u Srbiju, gde je bio ratni izveštač u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, a potom je radio u ministarstvu šuma i ruda.9/6

EDICIJA NIKAD ROBOM SPADA U JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH EDICIJA IZDAVACKOG PREDUZECA DECJE NOVINE IZ GORNJEG MILANOVCA. GOTOVO DA NE POSTOJI JUGOSLOVENSKI STRIP AUTOR ILI STRIP SCENARISTA TOG VREMENA DA NIJE RADIO ZA OVU PRESTIZNU EDICIJU. KOJA JE NA SVOJIM STARNICAMA DONOSILA PRICE IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKIH NARODA UZETIH IZ NJIHOVIH LEGENDI I MITOVA I ISTORIJSKIH LICNOSTI. KASNIJE SE OVA EDICIJA PREORJENTISALA NA OBJAVLJIVANJE EPIZODA DVAJU OPSKURNIH PARTIZANSKIH KURIRA: MIRKA I SLAVKA - KOJI SU U TO VREME IMALI NEVIDJENU POPULARNOST I NARAVNO TIRAZE, CAK JE SNIMLJEN I DUGOMETRAZNI FILM O OVIM STRIP JUNACIMA. SVESKA BROJ 70 - GUSARI S OTOKA SMRTI SCENARISTA: M.JANKOVIC, CRTEZ: ZIVORAD ATANACKOVIC. IP DECJE NOVINE,25.11.1966.GODINE. CIRILICNO IZDANJE SVESKA U DOBROM STANJU,SVE STRANICE NA BROJU. NA NASLOVNOJ STRANI VIDLJIV POTPIS I PECAT NEKADASNJEG VLASNIKA. STANJE VIDLJIVO I NA FOTOGRAFIJAM. ZA DODATNA PITANJA KORISTITE KUPINDO PORUKE!

Autor - osoba Vilson, Angus, 1913-1991 = Wilson, Angus, 1913-1991Naslov Anglosaksonski maniri : roman / Angas Vilson ; [preveo s engleskog Hamo Džabić]Jedinstveni naslov Anglo-saxon attitudes. srpski jezikVrsta građe romanJezik srpskiGodina 1963Izdanje 2. izd.Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : `Slobodan Jović`)Fizički opis 460 str. ; 20 cmDrugi autori - osoba Džabić, HamoHristić, JovanZbirka Savremeni strani pisci. ǂkolo ǂ1 ; 5ISBN (Karton s omotom)Napomene Prevod dela: Anglo-saxon attitudes / Angus WilsonStr. 457-461: Angas Vilson / Jovan Hristić.Predmetne odrednice Wilson, Angus, 1913-1991 – `Anglosaksonski maniri`Sir Angus Frank Johnstone Wilson (11.8. 1913 – 31.5. 1991) bio je britanski romanopisac i novelist. Godine 1958. je dobio Memorijalnu nagradu James Tait Black za The Middle Age of Mrs Eliot a kasnije na temelju književnih dostignuća dobio titulu viteza.Za vrijeme Drugog svjetskog rata je radio na dešifriranju italijanskih pomorskih poruka u Bletchley Parku.5/7

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat! Leopold Suhodolčan (10. kolovoza 1928. - 8. veljače 1980.) bio je slovenski pisac, najpoznatiji po svojoj prozi za mlade. Zajedno sa Stankom Kotnikom bio je jedan od idejnih začetnika natjecanja Čitateljska značka Slovenije koje se i danas održava kao motivacija za osnovnoškolce u čitanju i opismenjavanju. Suhodolčan je rođen u Žirima 1928. godine. Radio je kao učitelj i ravnatelj u Prevaljama u slovenskoj Koruškoj. Iako je pisao beletristiku za odrasle, poznatiji je po pisanju za mlade čitatelje. Njegove knjige za djecu prevedene su i objavljene i izvan Slovenije. Umro je na Golniku 1980. Središnja koruška knjižnica Ravne na Koroškem ima Suhodolčanovu spomen sobu. Dva puta je dobio Levstikovu nagradu, 1965. za knjigu Velikan in Pajac (Div i klaun) i 1979. za knjigu Piko Dinozaver i druge knjige. Biblioteka Vjeverica

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Stvaranje sveta i vreme - Aurelije Avgustin Godina izdanja: 2018 Broj strana: 132 Povez: Mek Kad me pitate šta je vreme – ne znam.Kad me ne pitate – znam.AvgustinU ovim dvema knjigama iz svojih ispovesti, Stvaranje sveta i vreme i Nebo i zemlja, Avgustin iz Hipona, kasnije proglašen za sveca, živo iznosi svoje viđenje svakodnevnih pitanja koja sebi postavlja gotovo svaki hrišćanin.Šta je Bog radio pre nego što je stvorio svet? Polazeći od čega i kako ga je stvorio? Da li je vreme postojalo pre stvaranja sveta? Kako ga meriti? Šta je Božja večnost? Da li je prošlost različita od sadašnjosti i budućnosti ili je samo neki subjektivni doživljaj? Da li je nebo iznad naših glava isto s Božjim nebom? To su pitanja koja sebi postavljamo svakodnevno i na koja Avgustin pokušava da odgovori s dubokom verom povezanom sa zdravim razumom.

Mihailo Lalić Poslednje brdoTvrdi povezMihailo Lalić savremeni je crnogorski književnik. Rodio se 1914. godine u selu Trepči u Crnoj Gori. Osnovnu školu pohađao je u selu, dok je gimnaziju pohađao u Beranama. Pravni fakultet pohađao je u Beogradu.Sve do početka Drugog svetskog rata boravio je u Beogradu gde je i počeo da se bavi književnošću. Pisao je za listove na fakultetu: "Student", "Pravda", "Mlada kultura" i drugi.Kada je izbio rat vratio se u Crnu Goru i priključio se partizanima. 1942. godine zarobili su ga četnici. U zarobljeništvu je bio sve do 1944. godine te se tada priključio Grčkom narodnoolobodlačkom pokretu.Po završetku rata radio je kao novinar, a neko vreme i kao urednik "Borbe". 1964. godine bio je izabran za člana srpske akademije nauka i umetnosti, a 1974. godine bio je jedan od osnivača i članova Crnogorske akademije nauka i umetnosti.3/8

Mihailo Lalić Prvi snijegTvrdi povezMihailo Lalić savremeni je crnogorski književnik. Rodio se 1914. godine u selu Trepči u Crnoj Gori. Osnovnu školu pohađao je u selu, dok je gimnaziju pohađao u Beranama. Pravni fakultet pohađao je u Beogradu.Sve do početka Drugog svetskog rata boravio je u Beogradu gde je i počeo da se bavi književnošću. Pisao je za listove na fakultetu: "Student", "Pravda", "Mlada kultura" i drugi.Kada je izbio rat vratio se u Crnu Goru i priključio se partizanima. 1942. godine zarobili su ga četnici. U zarobljeništvu je bio sve do 1944. godine te se tada priključio Grčkom narodnoolobodlačkom pokretu.Po završetku rata radio je kao novinar, a neko vreme i kao urednik "Borbe". 1964. godine bio je izabran za člana srpske akademije nauka i umetnosti, a 1974. godine bio je jedan od osnivača i članova Crnogorske akademije nauka i umetnosti.3/8