Mihailo Lalić Prvi snijegTvrdi povezMihailo Lalić savremeni je crnogorski književnik. Rodio se 1914. godine u selu Trepči u Crnoj Gori. Osnovnu školu pohađao je u selu, dok je gimnaziju pohađao u Beranama. Pravni fakultet pohađao je u Beogradu.Sve do početka Drugog svetskog rata boravio je u Beogradu gde je i počeo da se bavi književnošću. Pisao je za listove na fakultetu: "Student", "Pravda", "Mlada kultura" i drugi.Kada je izbio rat vratio se u Crnu Goru i priključio se partizanima. 1942. godine zarobili su ga četnici. U zarobljeništvu je bio sve do 1944. godine te se tada priključio Grčkom narodnoolobodlačkom pokretu.Po završetku rata radio je kao novinar, a neko vreme i kao urednik "Borbe". 1964. godine bio je izabran za člana srpske akademije nauka i umetnosti, a 1974. godine bio je jedan od osnivača i članova Crnogorske akademije nauka i umetnosti.3/8

Detalji predmeta Stanje Polovno Vrlo dobro očuvano Аутор - особа Rajčić, Biserka, 1940- = Рајчић, Бисерка, 1940- Наслов Moj Krakov : iz kulturne arheologije grada / Biserka Rajčić Врста грађе књига Језик српски Година 2006 Издање 1. izd. Издавање и производња Novi Sad : Stylos, 2006 (Novi Sad : AMB grafika) Физички опис 257 str. ; 21 cm Збирка Biblioteka Pisma, ipak stigla ; ǂknj. ǂ1 Садржај S a d r ž a j: Zlatna krakovska jesen (5-8); "To je, zapravo, Poljska---" (9-12); Vavel (13-27); Bona sforca (28-45); Dama s hermelinom (46-61); Matejkov Krakov (62-84); Krakov Vispjanjskog (85-105); "Svadba" posle sto godina (106-108); Helena Modžejevska (109-123); Mladopoljska kafana (124-136); Olga Boznanjska (137-146); Galicija (147-178); Marija i Kornel (179-197); Tajna zvana Kantor (198-200); Poludeli Krakov (2001-216); Krupnjiča 22 (217-228); Vislava Šimborska - tako malo stihova, a tako mnogo poezije (229-231); "Pivnica pod baranami" ili o građanskoj neposlušnosti (232-240); Proslava Mrožekovog 70. rođendana (241-243); Zbignjev Prajsner - mag ili šarlatan (244-247); Kratak pogovor za "Moj Krakov" (249-256). ISBN 86-7473-233-X (broš.) 978-86-7473-233-5 Напомене Tiraž 500. Предметне одреднице Матејко, Јан, 1838-1893 Виспјањски, Стањислав, 1869-1907 Моџејевска, Хелена, - Бознањска, Олга, 1865-1940 Филипович, Корнел, 1913-1990 Кантор, Тадеуш, 1915-1990 Шимборска, Вислава, 1923- Мрожек, Славомир, 1930- Прајснер, Збигњев, - Краков -- Културна историја Пољска УДК 930.85(438.31) 821.163.41-94 Moj Krakov, Biserka Rajčić Novu knjigu Bisereke Rajčić "Moj Krakov" objavila je izdavačka kuća Stylos iz Novog Sada. U ovoj nesvakidašnjoj kulturnoj arheologiji jednog od najzanimljivijih gradova Poljske, prevodilac i pisac Biserka Rajčić, otkriva nam skrivene meandre ovog mesta. Na jučerašnjoj promociji u galeriji Artget, Biserka Rajčić je istakla: "Dobro poznajem Krakov i činilo mi se da ću lako pisati o njemu. No, dugo mi se nije otvarao, kako bi to rekao jedan od mojih omiljenih autora, Jan Kot, ili nije onako kako sam ja želela, pošto sam za svaku temu tražila jači povod da bih je obradila. Obično istraživanje započinjem od nekakve sitnice, a završavam velikim krugom oko teme... Recimo, dovoljne su mi bile fotografije Matejka u njegovom Muzeju pa da rekonstruišem njegov život i stvaralaštvo i povežem ih sa epohom u kojoj je živeo. O Olgi Boznanjskoj sam napisala tekst zahvaljujući dopisnici Draška Ređepa iz Pariza, u kojoj me obaveštava da je u poljskim kulturnom centru video izložbu portreta Boznanjske. O Leonardovoj Dami s hermelinom, koja se nalazi u Muzeju Čartoriski, odlučila sam da pišem zbog nemogućnosti da je vidim kada sam to želela". No, ovo je samo deo korpusa tema o kojima govori Biserka Rajčić u delu "Moj Krakov". Čitaoca ovde očekuju i napisi posvećeni Šimborskoj, autodidakti, poljskom kompozotoru Zbignjevu Prajsneru, Heleni Modžejevskoj, Mrožeku...Posle "Poljske civilizacije", evo i novih pisama čitaocima od Biserke Rajčić, koja je ovom knjigom još jednom čvršće povezala poljsku i srpsku kulturu, darujući obe. S. Domazet Knjige Pisma iz Praga (1999), Prometej Novi Sad [3] Sadržaj: Nostalgija (U Pragu, 26. avgust 1992) Izlet u Lane (U Beogradu, 30. septembar 1992) Jen – nestašno predsednikovo dete (Viktoru Fišlu, U Beogradu, 5. oktobar 1992) Braća Čapek (Stanislavi Sikorovoj, U Beogradu, 21. oktobar 1992) Hašekov Prag (U Beogradu, 28. oktobar 1992) Moj jevrejski Prag ( Ireni Venigovoj, U Beogradu, 12. oktobar 1992) Alhemičarski Prag (Ivani Milankovoj, U Beogradu, 20-28. februar 1993) Nadrealistički Prag (Vladimiru Pištalu i Mirjani Živković, U Beogradu, u decembru 1992) Ivan Svitak – moj vodič po disidentskom Pragu (U Beogradu, 10. decembar 1992) Lavirint sveta i raj srca (Uspomeni na Jana Patočku, U Beogradu, 23. januar 1994) Patočkin Prag ( U Beogradu, 1. oktobar 1994) Milenin Prag ( U Beogradu, 27. decembar 1993) Marinin Prag (Miladi Nedvjedovoj i Galini Vanječkovoj, U Beogradu, 12. oktobar 1994) Klementinum (U Beogradu, 13. mart 1994) Kubistički Prag (Drašku Ređepu, U Beogradu, mart-april 1996) Nekoliko napomena o Pismima iz Praga ( U Beogradu, 19. januar 1997) Prag, u množini / Draško Ređep (Novi Sad, mart 1997) Poljska civilizacija (2003), Geopoetika Beograd. ISBN 978-86-7666-000-1 COBISS.SR 106048780 Šopen, Žorž Sand i njena deca, radiodrama, (2005), štampano izdanje Matica srpska Novi Sad Moj Krakov (2006), AMB grafika Novi Sad. ISBN 978-86-7473-233-5 COBISS.SR 210596615 Sadržaj: Zlatna krakovska jesen, To je, zapravo, Poljska, Vavel, Bona Sforca, Dama s hermelinom, Matejkov Krakov, Krakov Vispjanjskog, "Svadba" posle sto godina, Helena Modžejevska, Mladopoljska kafana, Olga Boznanjska, Galicija, Marija i Kornel, Tajna zvana Kantor, Poludeli Krakov, Krupnjiča 22, Vislava Šimborska – tako malo stihova, a tako mnogo poezije, "Pivnica pod baranami" ili o građanskoj neposlušnosti, Proslava Mrožekovog 70. rođendana, Zbignjev Prajsner – mag ili šarlatan, Kratak pogovor za "Moj Krakov". Imago Poloniae, Beograd, Treći trg, 2014.[4]ISBN 978-86-6407-001-0. Radio drame Šopen, Žorž Sand i njena deca (2005), premijera 21. maj 1984, Dramski program radio Beograda Karol Šimanovski ili gorka slava (2011) u radiodramskom programu Radio Beograda Prevodilački rad Najlonski mesec Jaroslav Blaškov, prevod sa slovačkog–Sarajevo Svjetlost, 1966. COBISS.SR 81548807 O torbi koja nije htela u školu Jančova Marija, prevod sa slovačkog–Beograd Mlado pokolenje, 1966. COBISS.SR 36183052 Zemlja ljudi, Jan Marija Gisges, prevod s poljskog– Kruševac Bagdala, 1967. SAVREMENA SLOVAČKA POEZIJA/izbor i prevod sa slovačkog–Kruševac Bagdala, 1967. Ljubav na poslednji pogled, Vladimir Rajsel, prevod sa slovačkog– Kruševac Bagdala, 1970. U ritmu korenja, Uršula Kozjol, prevod s poljskog–Kruševac Bagdala, 1972. Amatersko školovanje pasa, Antonji Bžeziha, prevod s poljskog–Beograd Nolit, 1979. COBISS.SR 23208460 RELIGIOZNI OBREDI, OBIČAJI I SIMBOLI, (zbornik)/prevod s poljskog–Beograd Radnička Štampa, 1980. COBISS.SR 71262732 Snoviđenja nad zalivom San Francisko Česlav Miloš, prevod s poljskog–Gornji Milanovac Dečje novine, 1982. COBISS.SR 46072583 Raport o ratnom stanju, Marek Novakovski, prevod s poljskog–Beograd Književna fabrika "MJV i deca", 1984. Građa i stil u Tolstojevom romanu "Rat i mir", Viktor Šklovski, prevod s ruskog, redaktor i pisac pogovora Novica Petković, Beograd Nolit, 1984. POLjSKO PITANjE : članci, eseji, polemike, izbor i prevod s poljskog–Beograd Radionica SIC, 1985. COBISS.SR 94408972 Pozorište esencije i drugi eseji, Jan Kot, izbor i prevod s poljskog–Beograd Prosveta, 1986. COBISS.SR 41791500 Knez tmine i dvanaest priča, Marek Novakovski, prevod s poljskog–Beograd Filip Višnjić, 1986. Gombrovič. Ferdidurke. Ferdidurkizam, prevod s poljskog–Beograd Vidici, 1987. Mala apokalipsa, Tadeuš Konvicki, prevod s poljskog– Beograd Filip Višnjić. 1987. ISBN 978-86-7363-034-2. COBISS.SR 43149319 PUT KA SOLIDARNOSTI, prevod s poljskog– Harrow (Engleska) Naša reč, 1988. Cinkarenja i druga potkazivanja, Slavomir Mrožek, prevod s poljskog–Beograd, izdavači Milan Duškov, Biserka Rajčić, 1989 Đavo u istoriji, Lešek Kolakovski, preveli s poljskog Risto Tubić, Biserka Rajčić, Franjo Rehlicky. – Banja Luka Glas, 1989. ČEŠKO PITANjE, priredila i prevod s češkog– prvo izdanje – Beograd Biblioteka Pana Dušickog. 1990. ISBN 978-86-81439-08-1. COBISS.SR 58978311 Камени поток, Јан Кот, есеји, превод с пољског–Београд Књижевне новине. 1990. ISBN 978-86-391-0021-6. COBISS.SR 430860 Sumrak estetike, Stefan Moravski, priredila i prevela s poljskog–Banja Luka Novi glas, 1990. COBISS.SR 4274439 Мислити савремену демократију: есеји, писма, интервјуи, Адам Михњик, превод с пољског–Београд Радио Б92. 1995. ISBN 978-86-7963-020-9. COBISS.SR 39884300 Evropa i postevropsko doba, Jan Patočka, prevod s češkog–Beograd Centar za geopoetiku. 1995. ISBN 978-86-82347-28-6. COBISS.SR 41355788 Транс-Атлантик, Витолд Гомбрович, превод с пољског–Београд Радио Б92. 1996. ISBN 978-86-7963-034-6. COBISS.SR 47788044 Kuća, san i dečje igre, Julijan Kornhauzer, prevod s poljskog–Ljubljana Vodnikova domačija: kulturni vikend djece iz BiH. 1996. ISBN 978-961-6208-25-3. COBISS.SR 62274572 Религија Словена, Хенрик Ловмјањски, превод с пољског–Београд Библиотека XX век: Словограф. 1996. ISBN 978-86-81493-16-8. COBISS.SR 28227340 Kraj i početak, pesme, Vislava Šimborska prevod s poljskog–Vršac Književna opština Vršac, 1996. COBISS.SR 48591884 Imperija, Rišard Kapušćinjski, prevod s poljskog–Beograd Radio B92. 1997. ISBN 978-86-7963-055-1. COBISS.SR 55731724 Missa pagana, pesme, pesme za gitaru, poeme, Edvard Stahura, prevod s poljskog–Beograd Književna omladina Srbije, 1997. COBISS.SR 51207692 Izabrane pesme, Vislava Šimborska, priredila i prevela s poljskog Biserka Rajčić, preveo s poljskog Petar Vujičić–Beograd Radio B92. 1997. ISBN 978-86-7963-050-6. COBISS.SR 50572044 Карактери и списи, Казимјеж Брандис, превод с пољског–Београд Паидеиа. 1998. ISBN 978-86-82499-63-3. COBISS.SR 64932876 Епилог олује, Збигњев Херберт, превод с пољског–Београд Радио Б92, 1998. Рођење и смрт господина Когита (поговор). ISBN 978-86-7963-095-7 COBISS.SR 69008140 Mrtva priroda s đemom, eseji, Zbignjev Herbert, prevod s poljskog–Pančevo Knjižara Prota Vasa, 1998. Herbertovi holandski apokrifi (uspomeni Petra Vujičića, u Beogradu 5. marta 1995) COBISS.SR 69653260 Сигнализам српска неоавангарда, Јулијан Корнхаузер ; превод с пољског–Ниш Просвета. 1998. ISBN 978-86-7455-403-6. COBISS.SR 69490188 Прилог биографији, Јан Кот, превод с пољског–Нови Сад Прометеј. 1998. ISBN 978-86-7639-158-5. COBISS.SR 77502220 Stipendisti vremena/Pesme, Druga zbirka pesama, Treća zbirka pesama, Četvrta zbirka pesama, Peta zbirka pesama, Područje ograničenog zadržavanja, Stipendisti vremena, Ljudi za početnike, Eva Lipska, izbor i prevod s poljskog–Vršac KOV, 1998. Eva Lipska/Biserka Rajčić COBISS.SR 59372044 Jesen s mrtvim jastrebom, Koliko prilika ima ruža, Šta je ostalo od anđela, Čas između psa i vuka, Tuga, Prutići, Davno proso, Nada s bukovim krilima,

Kao novo. Bez posvete. Rad: Od kamenog doba do robota - Džejms Suzman Godina izdanja: 2022 Broj strana: 376 Povez: Mek ODELJAK NAPOMENE MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE Istorija ljudskog roda kroz prizmu posla „Zadivljujuće istraživanje.“ – Juval Noa Harari Rad nas definiše. Određuje naš status, nalaže nam kako ćemo, gde ćemo i s kim ćemo provoditi najviše vremena, utiče na naš osećaj sopstvene vrednosti. Ali jesmo li programirani da radimo toliko naporno koliko radimo? Da li su naši preci iz kamenog doba takođe živeli da bi radili i radili da bi živeli? I kako bi izgledao svet u kome je uloga rada mnogo manja? Koristeći saznanja iz antropologije, arheologije, evolucione biologije, zoologije, fizike i ekonomije autor nam prikazuje da zaista jesmo evoluirali otkrivajući radost, značenje i smisao u radu, ali da su tokom većeg dela prošlosti naši preci radili mnogo manje od nas i da su o radu razmišljali sasvim drugačije. Obrazlaže da su koreni savremene kulture rada u poljoprivrednoj revoluciji koja se dogodila pre deset hiljada godina, a da se sve zaoštrilo kada smo migrirali u gradove. To je promenilo naše međusobne odnose, način na koji se ophodimo prema sredini u kojoj živimo, čak i naš osećaj za protok vremena. Pošto se nalazimo na novoj tački preobražaja, Suzman nam ukazuje da bi proces automatizacije proizvodnje mogao iz korena da promeni naš odnos prema radu i povede nas ka stabilnijoj i pravednijoj budućnosti i za planetu Zemlju i za nas. „Pronicljiva i originalna istorija koja nas poziva da preispitamo zašto, kako i koliko radimo – i da iznova osmislimo šta znači biti čovek u budućnosti.“ – Suzan Kejn, autorka knjige Tihi ljudi „Briljantno. Fascinantna istorija čovečanstva kao potrošača energije.“ – Kirkus Reviews „Ova knjiga je pravi podvig.“ – Adam Grant, autor knjiga Originalni i Razmisli još jednom

Radite na sebi, čitajte dobre knjige.

Sta da radim Lenjin jako lepo ocuvana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Inteligentniji ste nego što mislite. što pre postanete svesni svih inteligencija koje nosite u sebi, pre ćete upoznati neke nove ili unaprediti postojeće sposobnosti. U knjizi Horizonti inteligencija, Toni Buzan, vodeći svetski stručnjak na polju teorije i prakse učenja i intelektualnog razvoja, nas vodi kroz deset zapanjujućih vrsta inteligencije, uključujući stvaralačku, socijalnu, fizičku i seksualnu. Praktičnim vežbama i jednostavnim savetima, uči nas kako da bolje kontrolišemo svoje vreme i živimo u skladu sa okolinom – doslovno, kako da upravljamo svojim životom. Radite na svojoj genijalnosti, otvorite sebi nove horizonte. Toni Buzan (Busan, Busan) ) ”(Engleske mape uma). Autor i koautor više od 100 knjiga. Rođen 1942 u Londonu, Busan se sa porodicom preselio u Vancouver, Kanada, sa 11 godina. Majka je radila kao stenograf na sudu, otac je bio inženjer elektrotehnike [3]. Mlađi brat je Barri Buzan. Toni Buchan je 1964. godine dobio dvostruku diplomu sa odlikovanjima iz psihologije, engleskog jezika, matematike i opštih nauka sa Univerziteta British Columbia [izvor nije naveden 2432 dana]. Nakon fakulteta, Busan je radio kao radnik na farmi i na gradilištu. 1966. preselio se u London i započeo rad u časopisu Intelligence koji je objavio Mensa-70, zajednicu sa kojom je počeo sarađivati tokom studija na fakultetu. U isto vreme radio je kao slobodni učitelj u školama u siromašnim oblastima Istočnog Londona [4]. Busan ima širok spektar interesovanja: studira u plesnoj školi, piše muziku, piše priče o životinjama pod pseudonimom Movgli, piše poeziju, dok dizajner stvara svoju odeću i nameštaj za svoj dom [3]. Toni Buchan je kreirao sopstveni softver za podršku stvaranju „mapa uma“ pod nazivom iMindMap u decembru 2006. Većina njegovih nastavnih aktivnosti uglavnom je podeljena na: zajedničko razumevanje širokih mogućnosti i potencijala mozga i njegovih funkcija, memorijske veštine, veštine čitanja, kreativnosti i kako se moždane funkcije mogu poboljšati u starosti. Toni Busan popularan je kao autor knjiga o mozgu, duhovnoj inteligenciji, pamćenju, kreativnosti i brzini čitanja. Autor je i koautor 82 knjige, uključujući četiri sveske poezije. Njegova dela „Knjiga kartica intelekta: razgranato razmišljanje“, „Naučite sebe da razmišljate“, „Povežite svoje pamćenje“, „Koristite i telo i duh“, „Vodič za razvoj sposobnosti učenja za buduće generacije“ objavljena su više nego u 100 zemalja i preveden je na 28 jezika. Busan je osnivač i predsednik Fondacije za mozak i sportske olimpijade uma. Toni Buchan je uz pomoć znanja iz oblasti pamćenja uspeo da dobije brojne počasne diplome iz različitih oblasti nauke i umetnosti. Postavio je rekord u pamćenju velikih količina informacija, smislio teoriju inteligencijskih kartica (alat za razvoj pamćenja i razmišljanja), a postao je i autor mnogih najprodavanijih knjiga. Osnivač je prvenstva u sećanju, koje su sada veoma popularne u međunarodnom kulturnom i sportskom životu. Toni Buchan je osnivač Fonda za mozak, predsednik Fonda za mozak i tvorac koncepta mentalne pismenosti. Busan je redovan učesnik, domaćin i producent brojnih televizijskih, video i radio emisija: Misli svojom glavom (BBC TV), serije Otvoreni um (ITC), Očaravajuće slika “(cjelovečernji dokumentarni film o zagonetkama mozga). U novembru 1997. godine, u vazduhu pred pola milijarde publike, oborio je rekord javnog konkursa za pamćenje višecifrenih brojeva koji je u to vreme bio otvoren za sve. Većinu svog vremena posvećuje ljudima sa smanjenim sposobnostima učenja. Takođe je vlasnik najvišeg svetskog nivoa „koeficijenta kreativnog razmišljanja“. Njegov najnoviji izum bio je razvoj drugog u nizu tokom poslednjih 500 godina, poslednjeg „glavnog sistema“ memorije: samo-ekspandujuće opšte mnemonske matrice (CEM3).

Самодеятельный театр Репертуар и методика В мастерской Л.В.Варпаховского Методическое пособиe Аматерско позориште Репертоар и методологија U radionici L.V.Varpahovskog Metodološki vodič `82. kao nova - nekorišćna Леонид Викторович Варпаховски (16. [29], 1908, Москва — 12. фебруар 1976, ибид) — позоришни редитељ, сценариста, филмски редитељ, филмски критичар, уметник аматер. Народни уметник РСФСР (1966) Рођен у породици московског адвоката В. В. Варпаховског (1873-1917). Мајка је дипломирала на Институту племенитих девојака у Тифлису, водила је дечје аматерско позориште као редитељ-учитељ. 1923 - ушао у конзерваторијум. 1925 - организован од студената и наставника конзерваторијума `Први камерни експериментални синтетички ансамбл` (ПЕКСА) - `још не џез, већ експеримент на путу ка џезу`, друга група те врсте у земљи (после ексцентричног оркестар В. Парнаха), у коме је био диригент и извођач. 1928 - студирање на одсеку за историју уметности Књижевног факултета Московског државног универзитета. 1931 - дипломирао на књижевном факултету Московског државног универзитета. Радио је у московском ТРАМУ као уметник и асистент редитеља. 1933-1935 - истраживач у Позоришту. Мејерхољда. Пошто су се разишли у ставовима са В. Е. Мејерхолдом, напустио је позориште. 1936, 22. фебруар - ухапшен због присуства крајем 20-их када је његов зет разговарао са стрицем његове жене, који је био троцкиста. Пресуда Посебног састанка у НКВД-у – 3 године изгнанства у Казахстану „због промовисања троцкизма“. (Шурин – Миликовски Соломон Абрамович – упућен на Колиму, где је стрељан 8. марта 1938, рехабилитован 6. јуна 1956). 1936-1937 - Рад у позоришту руске драме. Љермонтова у Алма-Ати. 1937, 1. новембар – поновно хапшење. Испитивања, мучење. Одбијање да се призна „кривица“. Алма-Ата тројка НКВД-а осуђена је на 10 година логора (чл. 58-10) „због контрареволуционарне агитације“. 1938, 22. март - Хапшење жене Меликовске Аде Абрамовне. Комисија НКВД-а и Тужилаштва СССР-а по оптужби за шпијунажу за Јапан изрекла је 9. маја 1938. смртну казну – стрељање. Стрељан 16.06.1938.Рехабилитован 18.07.1956. 1937-1940. - Издржавање казне у БАМлагу (бесплатно). 1940 – „због контрареволуционарне агитације“ (члан 58, став 10) осуђен на 10 година рада у логорима на североистоку земље (Магадан). 1940, септембар. - Бина до Колима, до Далстроја (Нексикан, Колима, Јагодноје, Магадан). Радите у руднику злата Цхаи-Уриа. Састанци - више пута - са Варламом Шаламовим. Када је прешао у Далстрој, био је са Јуријем Домбровским. 1942. - Уређај у Севлашкој културној бригади. Састанак са уметником Мејерхолд театра Јуријем Колцовим. Инсценација Молијеровог `Умишљеног болесника`. 1943, јесен - 1947. - Именовање за уметничког директора Културне бригаде града Магадана. Познанство са Идом Самуиловном Зискином, која је касније постала његова жена. Представе у стиховима „Дњепар бесни” (о заузимању Кијева), комедија „Отмица Елене”, опера „Травијата” и многе друге представе. Смањење рока за 6 месеци за постављање `Травијате`. 1947, 17. мај. — Ослобођење. Наставак редитељског рада од стране цивила. Након условног отпуста, радио је у Уст-Омцхугу, укупно је извео 23 представе у овим крајевима. 1947, октобар - 1948, мај. - Ново хапшење по пријави. Провођење 8 месеци у самици. Суд. Инкриминишући, посебно, коришћење музике из Моцартовог „Реквијема“ у сцени погубљења једног партизана. Заштитите се на суду. Доношење ослобађајуће пресуде, потврђене на највишој инстанци у Хабаровску. После коначног ослобођења, отишао је у Тбилиси. 1953-1955 - директор Тбилисијског позоришта. Грибоједов. 1956 - вратио се у Москву. 1957 - званично рехабилитован, главни директор Позоришта. Јермолова. 1960 - директор позоришног студија Московског државног универзитета `Лењин Хиллс`. 1962 - директор московског Малог театра. 1964 - Заслужни уметнички радник Грузијске ССР. 1966 - Народни уметник РСФСР. 1970 - директор Вакхтангов театра. У последње три године Варпаховски је имао тешку депресију, практично није радио. 1995. - У Монтреалу (Канада) отворено је позориште названо по Л.В. Варпаховском. GAMor.8

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Стефановић, Мирјана, 1939- = Stefanović, Mirjana, 1939- Наслов Индиго : песме / Мирјана Стефановић Врста грађе поезија Језик српски Година 1973 Издавање и производња Београд : Нолит, 1973 (Суботица : Бирографика) Физички опис 63 стр. ; 20 cm ISBN (Брош.) Напомене На пресавијеном делу коричног листа ауторова слика и белешка о њему. УДК 821.163.41-1 COBISS.SR-ID 112199175 Mirjana Stefanović S Vikipedije, slobodne enciklopedije Idi na navigacijuIdi na pretragu Mirjana Stefanović Mirjana in Belgrad 039.jpg Mirjana Stefanović Mesto rođenja Niš, Kraljevina Jugoslavija Mirjana Stefanović (Niš, 1939) je srpska književnica.[1] Sadržaj 1 Biografija 2 Knjige za odrasle 3 Knjige za decu 4 Dramski radovi 5 Prevodi 6 Kritičari 7 Antologije i panorame 8 Nagrade i priznanja 9 Reference 10 Spoljašnje veze Biografija Živela je u Nišu, Kosančiću i Novom Sadu, a od 1951. u Beogradu. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju, Indija. Magistar je engleske književnosti. Godine 1966-1967. radila kao novinar saradnik na Trećem programu Radio-Beograda, a od 1967. do 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do 1991. urednica u izdavačkoj kući Nolit. Osnovala i šesnaest godina vodila biblioteku Raspust u kojoj je objavila preko pedeset knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Učestvovala u uređivanju savremene poezije i bila urednica biblioteke Zanimljiva nauka. Glavna urednica edicije Prva knjiga Matice srpske (1974-1979) i član redakcije Letopisa Matice Srpske (1982-1983). Mirjana in Belgrad 139.JPG Mirjana in Belgrad 239.JPG Mirjana in Belgrad 339.jpg Knjige za odrasle Voleti, pesme, Matica Srpska, Novi Sad 1960 Odlomci izmišljenog dnevnika, proza, Matica Srpska, Novi Sad 1961 Proleće na Terazijama, pesme, Prosveta, Beograd 1967 Indigo, pesme, Nolit, Beograd 1973 Radni dan, pesme, Matica Srpska, Novi Sad 1979 Savetnik, proza, BIGZ, Beograd 1979 Prošireni savetnik, proza, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1987 Pomračenje, pesme, "Fondi Oryja Pala" Novi Beograd-Kranj 1995, drugo izdanje Beogradski krug i Centar za antiratnu akciju, Beograd 1996 Iskisli čovek, izabrane pesme, Nolit, Beograd 2003 O jabuci, proza, Dnevnik, Novi Sad 2009 Promaja, izabrane i nove pesme, Zadužbina Desanka Maksimović, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 2011 Škola života, izabrane pesme, Grupa 484, Beograd 2012 Održi plamen, izabrane i nove pjesme, Društvo pisaca Bosne i Hercegovine, Međunarodna književna manifestacija "Sarajevski dani poezije", Sarajevo 2013 Trap, Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2018. Knjige za decu Vlatko Pidžula, pesme i priče, Prosveta, Beograd 1962, drugo izdanje Narodna knjiga Beograd, 2007 Enca sa kredenca, pesme, "Radivoj Ćirpanov" Novi Sad 1969, 1975, Veselin Masleša, Sarajevo 1978 Štrickalice, priče, BIGZ, Beograd 1972. Šta da radi ova fota?, roman, Nolit, Beograd 1979, Glas, Banja Luka 1989, Dnevnik, Novi Sad 2003 Mit érdemel az a bűnös, prevod na mađarski romana Šta da radi ova fota? , Forum, Novi Sad 1984 Drugari sa repom, četiri slikovnice sa ilustracijama Marka Krsmanovića, Nolit, Beograd 1985 Šola za velike, priče, prevod na slovenački, Mladinska knjiga, Ljubljana 1985 Čudo do čuda, priče, Vuk Karadžić, Beograd 1986 Sekino seoce, roman, IP Ginko,Ginis Yu, Beograd 1994 Zlatne ribice, pesme i priče, Matica Srpska, Novi Sad 1994 O Uglješi, pesme, Prosveta, Beograd 1996, autorsko izdanje, Beograd 2000 Škola ispod stola, pesme i priče, Portal, Beograd 2004 Prvi poljubac, izabrane igre za decu, Bookland, Beograd 2010 Comot i svila, izabrane pesme i priče, "Smederevska pesnička jesen", Smederevo 2011 Sa Katarinom Granata-Savić priredila knjigu "Moja majka - pisci govore o svojim majkama", Zmajeve dečije igre, Novi Sad 2007 Dramski radovi Leći na rudu, tv drama, TV Beograd, 1968 Beli zečevi, tv drama, TV Beograd, 1970 Kakav dan, tv drama, TV Beograd, 1979 Proleće života, tv drama, TV Beograd, 1980 Činiti čin, eksperiment u jeziku, kompozitor Dušan Radić, Treći program Radio-Beograda , 1965 Urlikologija, radio-drama, Treći program Radio-Beograda , 1968 Cecilija od Cimberije, pozorišna igra za decu, Teatar Boško Buha, Beograd 1969 Radio-Beograd i druge jugoslovenske radio-stanice emitovale su više njenih radio-igara za decu od kojih su izabrane objavljene u knjizi Prvi poljubac. Prevodi Sa engleskog je prevela indijske romane Takaži Šivašankara Pilai : Račići, Nolit, Beograd 1966 Balačandra Radžan : Tamni igrač, Prosveta, Beograd 1977. Kritičari O njenim su delima afirmativno pisali, u listovima, časopisima, i u svojim knjigama ugledni srpski i jugoslovenski kritičari, od Miroslava Egerića 1957. u Studentu, do Jelene Milinković u internet časopisu Agon 2011. Među njima su i : Milica Nikolić, Petar Džadžić, Miloš I. Bandić, Predrag Palavestra, Miodrag Protić, Bogdan A. Popović, Božo Vukadinović, Sveta Lukić, Vuk Krnjević, Staniša Tutnjević, Draško Ređep, Srba Ignjatović, Bojana Stojanović Pantović, Jovica Aćin, Vasa Pavković, Saša Radojčić, Stevan Tontić, Vladimir Milarić, Jovan Ljuštanović, Janez Rotar, Franci Zagoričnik, Niko Grafenauer, Vjeran Zupa, Branko Bošnjak, Enver Kazaz... Antologije i panorame Pesme i priče Mirjane Stefanović uvrštene su u osamdesetak antologija i panorama na srpskom i drugim jezicima. Među njima su i : Sveta Lukić, Vuk Krnjević : Posleratni srpski pesnici, Nolit, Beograd 1970. Stevan Radovanović, Slobodan Radaković : Srpske pesnikinje od Jefimije do danas, Slovo ljubve, Beograd 1972 Milovan Vitezović : Antologija savremene srpske satirične priče, Jež, Beograd 1980 Vuk Krnjević : Med resničostjo in snom, antologija srbske poezije XX stoletja, Cankarjeva založba, Ljubljana 1984 Stevan Tontić : Moderno srpsko pjesništvo - velika knjiga moderne srpske poezije od Laze Kostića do danas, Svjetlost, Sarajevo 1991 Gane Todorovski i Paskal Gilevski : Srpskata poezija vo XIX i XX vek, Skopje 2000 Radmila Lazić : Mačke ne idu u raj - antologija savremene ženske poezije, K.V.S., Beograd 2000 Bojana Stojanović Pantović : Srpske prozaide - antologija srpskih pesama u prozi, Nolit, Beograd 2001 Bojana Stojanović Pantović : Nebolomstvo, panorama srpskog pesništva kraja HH veka, Durieux, Zagreb 2006 Časlav Đorđević : Srpski sonet, Službeni glasnik, Beograd 2009 Branko Matan : Povijest u stihovima, Gordogan, Zagreb 2009 Ivana Maksić, Predrag Milojević : Do zuba u vremenu, Presing, Mladenovac-Beograd 2014 Božo Koprivica i Lazar Ristovski : Antologija ljubavne pozije srpske, Zillon film, Beograd 2012 Bora Ćosić : Dečja poezija srpska, edicija Srpska književnost u sto knjiga, Matica Srpska Novi Sad, Srpska književna zadruga, Beograd 1965 Vladimir Milarić : Zeleni bregovi detinjstsva, "Radivoj Ćirpanov", Novi Sad 1970, 1977 Zvonimir Balog : Zlatna knjiga svjetske poezije za djecu, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb 1975 Niko Grafenauer : Pa mi verjamete, izbor jugoslovanskega modernega pesništva za mladino, Mladinska knjiga, Ljubljana 1980. Leonid Jahnin : Dvenadcat slonov, Detska literatura, Moskva 1983 Vladimir Milarić : Roža čudotvorna, antologija sodobnega jugoslovanskega pesništva za otroke, Mladinska knjiga, Ljubljana 1985. Dragan Lakićević : Antologija srpske poezije za decu, Bookland, Beograd 1995 Milovan Vitezović : Antologija svetske poezije za decu, Dereta, Beograd 2001 Raša Popov : Sto najlepših pesama za decu, YU marketing press, Beograd 2002 Pop D. Đurđev : Dva alava lava, ludoteka savremene srpske poezije za decu, Dnevnik, Novi Sad 2003 Raša Popov, Pop D. Đurđev : Vsičko, koeto rastne bi iskalo da pee - antologija srpske dečje poezije na bugarskom, Zmajeve dečje igre, Novi Sad - Niš 2006 Pero Zubac : S one strane duge - antologija srpskog pesništva za decu, Media Invest, Novi Sad, Srpska knjiga, Ruma, 2006 Nagrade i priznanja Nagrada Novosadske Tribine mladih za rukopis knjige Odlomci izmišljenog dnevnika 1959. Nagrada Neven za Vlatka Pidžulu, najbolja knjiga za decu u Srbiji, 1962. Nagrada Politikinog zabavnika za Sekino seoce, najbolja kljiga za decu u Jugoslaviji, 1994. Nagrada Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos književnosti za decu, 1995. Nagrada Pro Femina za knjigu pesama Pomračenje 1997. Nagrada Desanka Maksimović za celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji, 2010. Povodom dodele ove nagrade održan je naučni skup o pesništvu laureatkinje, a tekstovi sa tog skupa objavljeni su u zborniku Poezija Mirjane Stefanović, Zadužbina Desanka Maksimović, Beograd 2012. Zlatni ključić Smedereva, za životno delo u oblasti dečije književnosti 2011. Zlatno Gašino pero, nagrada za životno delo i "doprinos vedrom duhu detinjstva", Lazarevac 2012. Nagrada Bosanski stećak, koju dodeljuje žiri Međunarodne književne manifestacije Sarajevski dani poezije, 2013. Prva je žena dobitnica ove ugledne međunarodne nagrade čiji su laureti i Tadeuš Ruževič, Kristofer Meril, Čarls Simić, Mirko Kovač, Luko Paljetak... Povelja Zmajevih dečijih igara za izuzetan doprinos književnosti za decu, 2017. Nagrada Milica Stojadinović Srpkinja za knjigu pesama "Trap", 2019. Reference Srpsko književno društvo/Mirjana Stefanović Spoljašnje veze P vip.svg Portal Biografija P literature.svg Portal Književnost Portal Srbija Mirjana Stefanović na sajtu IMDb (jezik: engleski) pru Nagra

Prodajem herbarijume za osnovne, srednje škole i fakultete (poljoprivredni, šumarski, biološki). U ponudi je preko 200 biljnih vrsta - cvetnice, korovi, lekovito bilje, ponici i drugi. Radimo komplete po Vašoj meri. Takođe, izlazimo u susret kupcima pa prodajemo i pojedinačne biljke. Pri kupovini dobijate naziv biljke na srpskom i latinskom jeziku (naziv familije, roda, vrste). Svaki komplet je unikatan. Šaljemo u sve gradove Srbije, postexpresom. Takođe radimo i herbarijume sa simptomima mikoza.

Odlomak: Doduše, mogao sam i da ne pišem. Na kraju krajeva, nisam ni dužan to da radim. Posle rata sam se držao neupadljivo; hvala bogu, nikad nisam imao potrebu da, kao neke moje bivše kolege, pišem memoare kako bih se pravdao, jer nemam zašto da se pravdam, ili zbog novčane dobiti, pošto i ovako prilično dobro zarađujem. Ne žalim ni zbog čega: radio sam svoj posao, to je sve... Uprkos mojim zastranjivanjima, a njih je bilo mnogo, i dalje sam jedan od onih koji misle kako čovek, da bi živeo, mora samo da diše, jede, pije i vrši nuždu; i traga za istinom. Ostalo je fakultativno. Iz recenzija: „Litel je nesumnjivo uspeo u onome u čemu mnogo ambiciozniji od njega nisu. Eumenide otkrivaju nešto mračno što je danas od suštinske važnosti. Maks Aue, nacistički dželat, objavljuje istinu s tipičnom brutalnom jasnošću: Ja sam čovek, kao i svi drugi, ja sam kao vi.“ Guardian „Litel je ambiciozno postavio književne temelje Zla.“ buzz-litteraire.com

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Svaštara - Dušan Radović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 152 Povez: Mek Pesme, crtice, odlomci, dokumenti ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo. Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun.

Odlomak: Bio sam mu savjetnikom u javnim pitanjima i radio s njime na uspostavljanju diplomatskih odnosa s Izraelom i na područjima političkog i vjerskog pluralizma. Njegov je um bio usmjeren prvenstveno na državu. Radilo se o dugotrajnoj i teškoj borbi. Malo ljudi shvaća napore i iskušenja u stvaranju nezavisne države iz more posttitovske Jugoslavije. Franjo Tuđman to je itekako iskusio. Većina istočnoeuropskih zemalja prešla je bez krvoprolića iz sovjetske vlasti u slobodu 1989.-1990. No Hrvatska je morala voditi krvavi rat za nezavisnost, koji je nanio brojne patnje stanovništvu i doveo do rušenja mnogih gradova... Uloga Franje Tuđmana u stvaranju hrvatske države i njezina predsjednika u prvim godinama republike bit će sigurno predmet brojnih povijesnih ocjena. Više od tisuću godina povijesti utjecalo je na stvaranje vrijednosti i kulture hrvatskog naroda. To je bio temelj za stvaranje hrvatske zajednice nakon Drugog svjetskog rata. Franjo Tuđman bio je dominantna ličnost tog razdoblja. Je li odražavao te vrijednosti i obznanio ih na svjetskoj pozornici?

Pesme, crtice, odlomci, dokumenti... Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun. `ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.` Povez: Mek Broj strana: 148 sa ilustracijama Format: 13x20 cm Posveta na prvoj strani, inače, kao nova.

Ukus koštica jabuke, Katarina Hagena Mlada bibliotekarka Iris posle smrti bake Berte nasleđuje njenu staru kuću. Nakon mnogo godina vraća se na mesto na kojem je provodila dane detinjstva i suočava se sa davno zaboravljenim uspomenama. Korača kroz sobe i kroz baštu, kroz svet u kome je vreme stalo, u kome crvene ribizle preko noći postaju bele i kuvaju se za zimnicu kao konzervisane suze. Iris opipava sopstvena sećanja i sopstveni zaborav: šta je njen deda zaista radio pre nego što je otišao u rat? Koji su muškarci voleli Bertine kćeri? Ko je jeo jabuke zajedno sa košticama? Seća se i noći kada je njena rođaka Rozmari doživela nesreću: šta je ona uopšte radila na krovu zimske bašte? I šta je još htela da joj kaže? Kroz sećanja isplivavaju davno zaboravljene tajne o ljubavi, smrti, bračnim prevarama, pubertetskim problemima i – drveću jabuke. Čarobna knjiga, Beograd, 2012. mek povez odlično očuvana knjiga 220 strana

Iako su mnogi naučnici i filozofi radili na rasvetljavanju snova, simboliku nisu tumačili sveobuhvatno, već pojedinačno (sanovnik). Iz tog razloga nije mogla da se stvori osnova od koje bi se kasnije gradilo. Takođe, ni slobodne asocijacije ne mogu biti funkcionalne, ukazuje Erih From, jer spavač psihijatru izlaže svoje mišljenje o pojedinim delovima sna – asocijacijama. Najnovija K. G. Jungova dešifrovana metoda „vađenja priče iz sna”, usresređuje se na centralnu temu. Zahvaljujući njoj, svaki se san može protumačiti, zato što se u knjizi nalazi uputstvo za „vađenje priče” kao i praktične vežbe. Tako će svako zainteresovan uvideti da li ponoćna poruka opisuje snevačevu trenutnu situaciju ili je u službi neke opomene. Može se dogoditi da bude u području naredbe, a moguće je i pogodbe, ili je predznak budućeg događaja. Usavršavajući godinama dešifrovanu Jungovu metodu „vađenje priče iz sna”, autor je sa uspehom gostovao na radio i televizijskim emisijama. Takođe analizirao je snove u časopisima „Politički svet”, „Treće oko” i „Horoskop”.

"Djevojčica iz Afganistana" Deborah Ellis je snažna priča koja nas vodi u srce Kabula, glavnog grada Afganistana, kroz oči jedanaestogodišnje djevojčice Parvane. Parvana živi s obitelji u jednoj sobi razrušene zgrade, a njezin otac, učitelj povijesti, postaje ključna figura u njihovom preživljavanju nakon što je njegovo zdravlje narušeno u bombardiranju škole u kojoj je radio. Kada Parvanin otac bude uhićen zbog strane obrazovanja, Parvana se suočava s teškom situacijom - ženama i djevojčicama je zabranjeno raditi, pa se ona mora pretvarati da je dječak kako bi mogla zaraditi novac za hranu i osnovne potrebe svoje obitelji. Priča nas vodi kroz njezinu borbu, odanost obitelji, ali i otkriva snagu prijateljstva i ljudske volje u teškim vremenima. "Djevojčica iz Afganistana" nije samo priča o preživljavanju, već i o nepravdi, borbi za prava i dostojanstvo žena u društvu gdje su im ta prava često uskraćena. Deborah Ellis kroz ovu priču donosi duboke emocije, snagu duha i poruku nade usred teških okolnosti.

Zar Zaga? Zaga zagovarala zdravlje, zelen, zelenilo, zelje, zeleniš, zrelost, zagovaranje, zastupanje, zbrinjavanje, zdravo zaključivanje, zimnicu. Zero zezanje. Zatim Zagu zamorilo zagovaranje. Zaboravila zimnicu, zanemarila zdravo zaključivanje. Zbogom zrelosti! Zavolela Zaga zezanje. Zagu zezanje zdravo zabavlja. Zar Zagu? Zagu. Zaista? Zaista. Slavica Miletić je književna prevoditeljka sa engleskog i francuskog jezika. Diplomirala je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Radila je kao novinarka i urednica na Drugom programu Radio Beograda. Urednica je edicije prevedene proze DANiNOĆ od osnivanja Fabrike knjiga. Među autorima koje je prevodila su prozni pisci, pesnici, autori grafičkih novela Džon Berdžer, Žoel Eglof, Marđan Satrapi, Silvija Plat, Žan Tardije, kao i filozofi i teoretičari Džudit Batler, Meri Daglas, Klod Levi-Stros, Žil Delez, Rolan Bart, Pol Riker, Ardžun Apaduraj, Dejvid Bordvel, Eme Sezer. Dobitnica je nagrada za prevod “Miloš N. Đurić”, “Aleksandar I. Spasić” i “Mihajlo Đorđević”. Jana Oršolić predaje oblikovanje slova na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Od 2001. godine dizajnira korice za ediciju DANiNOĆ Fabrike knjiga.

Detalji predmeta Stanje Polovno Lavirint duhova - drugi deo Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga, kojem pripadaju i Senka vetra, Igra anđela i Zatočenik Nebesa. U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti, veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa. Međutim, u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove, iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši. Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima. Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao: nakon ovog slučaja je slobodna, može nastaviti život kako sama želi, bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje.

Odlicna Retko prvo izdanje Rade Obrenović (Beograd, 1942 - Novi Sad, 1995) bio je srpski književnik i novinar. Biografija[uredi | uredi izvor] Rade Obrenović je od 1945. godine, živeo je u Novom Sadu gde je proveo detinjstvo, školovao se, studirao prava i jugoslovensku književnost. Radio je kao korektor, potom kao novinar, te urednik brojnih listova i časopisa. Bio je dugodišnji direktor Međunarodnog centra književnosti za decu Zmajeve dečje igre. Nagrada za najbolji roman za decu i mlade, koja nosi njegovo ime, sastoji se od povelje, plakete i novčanog dela, a dodeljuje se u okviru manifestacije Decembarski Zmajdani. Bibliografija[uredi | uredi izvor] `Tata, zvoni telefon` (1973) `Vozovi odlaze, mi mašemo iza crvene kuće` (1974) `Mi smo smešna porodica` (roman 1977, televizijska serija 1979) `Poslednje leto detinjstva` (1977) `Iz porodične sveske` (1980) `Soliter je drvo` (1984) `Roditelji na navijanje` (roman, 1989) `Tata vikend i mama vikendica` (roman, 1989).

Uloga je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Rusiji od 1965. do 1978. godine. Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis.

Detalji predmeta Stanje Polovno Cena knjige bitno smanjena povez : mek broj strana :46 stanje :odlično Abdulah Talundzic,rodjen 1933.godine u Starom Majdanu kod Sanskog Mosta (Bosna).Zavrsio je srednju tehnicku skolu i Arhitektonski fakultet u Beogradu.Kako arhitekta,radio je na mnogim gradilistima diljem bivse Jugoslavije i van nje.Poeziom se bavi od rane mladosti.Prvu pjesmu je objavio u listu `Narodna omladina`.Zatim se s vremena na vrijeme javljao u raznim listovima i casopisima,najcesce pod pseudonimima: Atal i A.Bosnjak. Talundzic je do sada objavio slijedece zbirke poezije: - `Od vremena` (Beograd,1978) - `Tragovi u vremenu`(Beograd,1982) - `Dok sunce spava`(Beograd,1984) - `Tragovi`(Umag,1989) - `Trajni tragovi,`(Beograd,1997) Objavio vise clanaka iz kulturne povijesti,a najvise o islamskoj sakralnoj arhitekturi,posebno o porusenim Beogradskim dzamijama,poslije 1876,godine i o porusenim dzamijama u BiH od 1992-1995.godine kao i ostatku islamske sakralne arhitekture u Madzarskoj,Dalmaciji,Sandzaku i Nisu.

Stoni kalendari 10 komada Sindikalna organizacija Kolubara Povrsinski kopovi Priroda Srbije 2010 Sourcefire 2015 RTS Brasil Barosevac 2013 Izdavacko preduyece Epoha 1999 Multivita 2007 Mlekara Babic Lajkovac 2005 2006 2007 2007 kljucne reci ya pretragu kalendar kalendari kalendarcici kalendarcici kolekcija kolekcije stari antikvarni predmet antikvitet kolekcionar kolekcionari kolekcionarstvo stedite beograd banke banka osiguravajuce drustvo osiguravajuca drustva uvek sigurni sa polisom zod sfrj nostalgija jagodinsko pivo jagodinska pivara prija i osvezava osveyava proizvedeno u pivari svetozarevo jp 1852 svetoyarevu jagodini jagodina pivo mlekara mleko babic lajkovac jabucje priroda multi vita stoni kalenda kalendar za sto kalendari doo vrsac pozega godina godine epoha epohe manastiri manastir graficki dizajn i prpirema za stampu brazil radio televizija srbije srbija televiyija iy iz programskog arhiva cisco cisko calendar calendars for the performing snorts source fire is now part of cisco sindikat kolubare kolubara lazarevac layarevac burdus tasko is the best

O autoru: Vladimir Marković rođen je u Beogradu 1939. godine, u ulici Svetog kralja Milutina. Radio kao prevodilac za engleski jezik. Celog života tragao za ljubavlju, nalazio je, hvala Bogu, u susretima sa dobrim ljudima, sa suncem koje se svakog dana pomalja iza planina, izrasta iz goleme vode, iz osmeha anđela sletelih na zidove svetinja. Proputovao mnoge zemlje, velikim delom peške, snimio oko 30 hiljada slajdova. Često drži predavanja u vezi sa pravoslavnim svetinjama i dalje, sakuplja zvuke neizmerne lepote. Knjige su: 1. Put za Hilandar (posveta autora) 2. Setim se (posveta autora) 3. Sveta Gora (posveta autora) 4. Sveta Zemlja (posveta autora) 5. Crna Gora i Brda - crtice i zapisi 6. Mit i zbilja (posveta autora) 7. Kroz Makedoniju (posveta autora) Tvrd povez. Zaštitni omot. Format: 26.5x34.5 cm Broj stranica: 318 Godina izdanja: 1975. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

Dr Milić J. Milićević rodio se 1964. u Beogradu gde završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Banja Luci. Radio je u više osnovnih I srednjih škola, a od 1993. stalno je zaposlen u Istorijskom institutu u Beogradu. Istraživao je istoriju srpske vojske u periodu od 1804. do 1918. Objavio je petnaestak monografija i studija i više od stotinu kraćih radova. Najpoznatije su: Grb Srbije. Razvoj kroz istoriju (1995), Reforma vojske Srbije 1897-1900 (2002), Pruga ka Jadranu (2007), Rat za more (2011), Balkanski ratovi (2014), Na pogrešnoj obali (2015), Vojnička kuhinja (2002, 2017). Knjiga je, u stvari, svojevrsni omaž ratnicima-gubitnicima, počev od braće Nedić i još tri stotine njihovih saboraca izginulih u boju na Čokešini 1804. godine, do vojnika i oficira Timočke divizije stradalih u bici na Čevrntiji 1914. godine.

Blagoje Savić: IZMORNIK, Nolit 1994, str. 68. Poezija. Očuvanost 4. BLAGOJE SAVIĆ (Donja Budriga, 29.03.1951) Blagoje Savić, pesnik i potpresednik Udruženja književnika Vranja, rođen je 29. marta 1951. godine u Donjoj Budrigi (opština Gnjilane). U rodnom selu je završio osnovnu školu, gimnaziju u Gnjilanu, a studije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Prištini. Radio je kao prosvetni radnik u školama u Gnjilanu, potom bio direktor Narodne biblioteke u Gnjilanu. Od 1999. godine radi kao profesor srpskog jezika u osnovnoj školi u Gornjem Kuscu. Živi u Vranju. Poeziju objavljiuje u književnim listovima i časopisima, a zastupljen je u antologijama i izborima savremene srpske poezije. Dobitnik je više nagrada i priznanja: `Lazar Vučković`, `Srpska duhovna riznica`, nagrada za najbolju knjigu, 1994. godine, Izmornik, koju dodeljuje Književno društvo Kosova i Metohije, Zlatna značka KPZ Srbije, kao i nagrada Povelja `Svetog Kneza Lazara` za životno delo 2015. godine.