Dragan Štavljanin radi za Radio Slobodna Evropa od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu `informacione mećave` – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga Hladni mir: Kavkaz i Kosovo i `Balkanizacija` Interneta i `smrt` novinara. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu. Meki povez, 236 strana.

Magia sutra - Bela Hamvaš Banja Luka 1997 str. 110, meki povez, Roden 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovackoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti madarski i nemacki. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i casopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznacajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime.

Autor (i): J.Stojiljkovic uz saradnju sa D.Milosavljevic Format:24x16 cm Broj strana: 219 Izdavač i godina izdanja:Izdanje radio casopisa Tesla Novi Sad 1936. god Tvrd povez Pismo: Cirilica Sadrzaj mozete videti na slikama. Ocuvano s obzirom na godinu izdanja. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Voice-Overs is an insider`s guide to voicing radio and television commercials. Bernard Graham Shaw draws upon his nearly 20 years of voice-work experience to teach valuable studio skills and offers practical advice on how to build a voice-over career. Voice-Overs: A Practical Guide with CD by Bernard Graham Shaw Language: English Paperback: 196 pages, with CD

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Trojezicno izdanje Engleski, Nemacki, Francuski Men Rej (engl. Man Ray, pravo ime Emanuel Rudzicki engl. Emmanuel Rudsitzky; Filadelfija, 27. avgust 1890 — Pariz, 18. novembar 1976) bio je američki avangardni fotograf, režiser slikar i skulptor. Njegova umetnost se svrstava u dadaizam i nadrealizam. Biografija Od 1908. do 1912. studirao je umetnost u Njujorku, a 1911. je radio kao slikar i skulptor. Prve značajnije fortografije snimio je 1918. U to se vreme već bavio slikarstvom, a radio je i na filmu. U saradnji sa Marselom Dišanom stvorio je američki dadaizam, pravac začet u Evropi kao radikalni otklon od tradicionalnih principa umetnosti. Bio je član grupe umetnika „Ostali“ (engl. Others). Posle nekoliko neuspelih pokušaja tvrdio je da dadaizam ne može zaživeti u Njujorku. Potom se preselio u Pariz i nastanio u umetničkoj četvrti Monparnas, gde je uglavnom radio u ateljeima tamošnjih umetnika. Zaljubio se u model Alis Pren zvanu „Kiki sa Monparnasa“ koja mu je uskoro počela pozirati.[1] Za više od 20 godina provedenih u Parizu, Men Rej je revolucionizovao fotografsku umetnost. Mnoge poznate ličnosti našle su se na njegovim fotografijama: Džejms Džojs, Gertruda Stajn, Žan Kokto, Bridžet Bejt Tičenor i Antonen Arto. Men Rej na fotografiji Lotara Voleha u Parizu 1975 Godine 1925. u galeriji Pjer u Parizu organizovana je izložba nadrealističkih radova, na kojoj su, uz Reja, izlagali i nadrealisti Žan Arp, Maks Ernst, Andre Mason, Huan Miro i Pablo Pikaso. Godine 1934. nadrealistička umetnica Meret Openhajm naga je pozirala Reju za seriju nadrealističkih fotografija. Sa asistentkinjom i ljubavnicom Li Miler otkriva postupak solarizacije fotografije. Izumeo je i fotografsku tehniku koja koristi fotograme, a koju je dadaista Tristan Cara nazvao rejografija. Man Rej se pod starost vraća u SAD (u Los Anđeles) ali je Monparnas do kraja smatrao svojim domom. U Monparnasu i umire 18. novembra 1976.

ĐORĐE KOSTIĆ : U SREDIŠTU NADREALIZMA Sukobi Izdavač : BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA B e o g r a d, 1 9 9 1 Đorđe Kostić ( Ruma, 1909 – Beograd, 1995) 1909. Rođen je u svešteničkoj porodici. 1927. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, a zatim je kratko boravio u Parizu. 1928. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem objavio je tri sveske časopisa Tragovi, a svaka je imala samo po osam primeraka. 1929. Sa O. Davičom, Đ. Jovanovićem i D. Matićem radio je na okupljanju grupe istomišljenika, među kojima su bili A. Vučo, M. Dedinac, M. Dimitrijević, koju je Ristić nazvao nadrealističkom. 1930. Jedan je od umetnika koji su potpisali manifest u almanahu Nemoguće–L`Impossible, gde je objavio i seriju crteža bez naslova (str. 32, 67, 104) i Tri puta san. 1931–1932. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem bio je osnivač časopisa Nadrealizam danas i ovde. 1931. Sa O. Davičom i D. Matićem objavio je Položaj nadrealizma u društvenom procesu. 1933. Policija ga je uhapsila zbog revolucionarne aktivnosti pa je proveo više meseci u zatvoru. 1934. Napustio je Beograd i otputovao u London gde je ostao nekoliko godina. 1936. Prisustvovao je otvaranju nadrealističke izložbe u New Burlington Galleries u Londonu. Napisao je monodramu Dan bez noći (Beograd, 1974). 1939. Sa D. Frajem objavio je A Serbo–croat Phonetic Reader u Londonu. 1944–1949. Radio je kao urednik emisija za inostranstvo na Radio Beogradu. 1949–1978. Bio je direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu. 1968–1980. Redovno je posećivao Indiju radi lingvističkih istraživanja. Objavio je mnogo stručnih radova iz uporedne lingvistike. 1972. Napisao je knjigu posvećenu uspomenama na nadrealizam Do nemogućeg. 1976. Sa M. Ristićem napravio je knjigu pastela i pesama Pass–T–Elle (Calcutta). 1989. Objavio je knjigu U središtu nadrealizma, Čeljust dijalektike, posvećenu nadrealističkoj anketi iz almanaha.

Knjiga je dobroočuvana.Ima posveta. ,,Đorđo Vazari, italijanski slikar, arhitekta i pisac jedan je od osnivača istorije umetnosti. Mada je radio na mnogim građevinama, i naslikao veliki broj fresaka i slika po rimskim i firentinskim crkvama i palatama, najveći trag Vazari je ostavio upravo na polju istorije umetnosti Njegove biografije velikih italijanskih umetnika XIII i XIV veka, glavni su izvor za proučavanje italijanske umetnosti u doba renesanse...``

ČAROBNA ŠUMA Srpska erotska priča Čarobna šuma : srpska erotska priča / priredili Vasa Pavković, Dejan Ilić Beograd : Radio B92, 1996 ([Beograd] : Zuhra) 212 str. ; 17 cm Biblioteka Reč Eros na srpskom / Vasa Pavković i Dejan Ilić: str. 5-6. Podaci o autorima: str. 211-212. Judita Šalgo, Pavle Ugrinov, Jovica Aćin, Sava Damjanov, David Albahari, Vladimir Pištalo, Goran Petrović, srpska erotska priča... Knjiga je NOVA ------------------------- k

Igramo se , druzimo se , radimo ... - zbirka aktivnosti za predskolsku decu - II deo - Dnevnik Novi Sad . Potpis na prvoj , najavnoj strani .

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Autorsko izdanje - Novi Sad, 2005. god. Tvrd povez, 30 cm. 52 str. Kunstdruk, ilustrovano Žarko Drinčić, rođen u Petrovaradinu 1964. godine. 1990. upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Završava je kao student generacije u klasi Dušana Todorovića, i dobija Godišnju nagradu za crtež. Dobitnik je i nagrade za postignut uspeh tokom školovanja koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu. Ministarstvo obrazovanja mu dodeljuje dvogodišnju stipendiju u okviru koje je radio na Likovnoj akademiji u Novom Sadu. Postiplomske studije upisuje na temu `Crtež i novi materijali`. Ta problematika ga zaokuplja i danas. Crta, a od nedavno kombinuje crtež sa slikom, na raznim, novim materijalima kao podlogom, od plastike do metalnih ploča itd. Osmišljava i novi vid likovnog izražavanja u vidu `Prosvetljenog crteža`, gde kombinuje video rad sa crtežom. Tim načinom crtež iz prostorne umetnosti prelazi u vremensku, a kao rezultat toga svake sekunde poprima novu formu u vidu slike. Tako fotografisane `sekunde crteža` koje su po izgledu međusobno različite daju osnovu za desetine, takođe različitih printova (koji mogu biti doslikavani ili ne). Radio je kao vanredni profesor crtanja na Akademiji klasičnog slikarstva u Sremskoj Kamenici. Izlagao je u zemlji i inostranstvu.

Nikša Stipčević: DVA PREPORODA - Studije o italijansko-srpskim kulturnim i političkim vezama u XIX veku, Prosveta Beograd 1979, str. 279. Očuvanost 4. Никша Стипчевић (Сплит, 14. август 1929 — Београд, 12. јун 2011) је био српски историчар књижевности, професор универзитета, редовни члан САНУ. Његов отац Нико Стипчевић био је професор и начелник Општег одељења Министарства просвете Краљевине Југославије у Београду. Основну школу завршио је у Сплиту а Другу мушку гимназију у Београду 1948. године. Уписао се на Романску групу Филозофског факултета 1948. године, а дипломирао је 14. фебруара 1953. године (италијански језик и књижевност, под „В“ – француски језик и књижевност). Од 1953. године радио је у Институту за српски језик САН (Одсек за експерименталну фонетику). Исте године запослио се и као асистент за италијански језик на Катедри за романске језике и књижевност Филозофског факултета у Београду. Радио је као лектор за српскохрватски језик на Сорбони од 1959. до 1961. Докторску дисертацију „Књижевни погледи Антонија Грамшија“ одбранио је 1965. године на Филолошком факултету у Београду. Изабран је за редовног професора 28. децембра 1976. године. За дописног члана САНУ изабран је 15. децембра 1983. године, а за редовног 27. октобра 1994. године.

Biblioteka Multimedia Rade Veljanovski Clio, 2005 8671022293, 9788671022293 MP, 307 str. savremen pogled na specifičan medijski model o kome tokom poslednje decenije postoje različita mišljenja. Autor smatra da je ovakav model radija i televizije i potreban i moguć u savremenom društvu, i iznosi niz argumenata koji taj javni servis karakterišu kao nezamenjiv komunikacioni servis i važnu integrativnu snagu društva. Zamišljeni projekat javne radiodifuzije kao idealni tip teško je ostvariv i u realnosti možda i ne postoji, ali one radio-televizijske organizacije koje su mu najbliže (britanski BBC, japanski NHK ili bavarska RTV) daju dovoljno razloga za zaključak da je to često segment medijskog sistema čiji potencijali u najvećoj meri mogu da zadovolje komunikacione i kulturne potrebe savremenog čoveka. Autor govori o ulozi javnog servisa u demokratizaciji društva, uz poseban osvrt na specifične interese i potrebe civilnog društva, manjinskih društvenih grupa, građanskih udruženja i inicijativa. U tekstu je dat i pregled jednog broja medijskih organizacija koje funkcionišu kao javne službe u razvijenim zapadnim, kao i u bivšim socijalističkim zemljama. Činjenica da je transformisanje državnih radio-televizija u javne servise u zemljama u tranziciji, pa i u našoj zemlji, već godinama aktuelno pitanje, potvrđuje izraženu potrebu za ovakvom knjigom`.

DOMOVINA JE SLOBODA-Mihajlo Mihajlov DOMOVINA JE SLOBODA MIHAJLO MIHAJLOV(autor) Izdavač: RADIO B92 383.strane Disidentsko iskustvo, Zašto nisam razgovarao sa Hruščovom, Centralni zatvor, Sarajevo, Jugoslovenski građanski rat, Srbija, Od Zabele do Vašingtona, Rusija, Dostojevski, Lenjin, Dezintegracija Rusije, Haos i rasulo, Solženjicin, Ruska mafija, Vojske, granice i zastave, Američki socijalisti, Pogovor: Mirko Đorđević mg Ostali naslovi iz oblasti: Publicistika 1994; Broširani povez; Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` ------------------⭐️ D2

Priručnik za vojnike roda jedinice za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva. Sistem veza, Rade Lubarda ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Knjiga je odlično očuvana. Izdanje Savezni sekretrijat za narodnu odbranu, Beograd 1990. Tvrdi povez,format 21 cm,odlično ilustrovana,852 strane. Prilog uz knjigu su mape sa šemama prijemnika,indikatora, UVF prijemnika,demulitipleksera,panoramskog analizatora, telegrafskog demodulatora,radio prislušnog uređaja VU-141 itd Sadržaj pogledajte na slikama 4,5 i 6. Ozbiljna i retka knjiga

Adil Zulfikarpašić ČLANCI I INTERVJUI povodom 70-godišnjice priređivač Nadežda Gaće Bošnjački institut, Sarajevo, 1991. Udžbenički format, 712 strana. Lepo očuvana, listovi spolja malo požuteli, posveta priređivača na predlistu. U ovoj knjizi, koju je priredila novinarka Nadežda Gaće, sakupljeni su značajni članci i intervjui Adila Zulfikarpašića koje je on pisao i davao u mnogom svijetskim listovima, na radio i TV stanicama. Knjiga je objavljena povodom 70-godišnjice života Adila Zulfikarpašića. k

Milisav Milenković Istim rukopisomMeki povezIzdavač ProsvetaМилисав Миленковић, чији су родитељи Војислав и Злата земљорадници, рођен је 6. марта 1939. године у Малом Црнићу. Студирао је и дипломирао на Правном факултету у Београду, Академији за позориште, филм, радио и ТВ – одсек драматургија. Објавио је петнаест књига поезије, две књиге критика и есеја под називом Истим рукописом, роман Болест брестова и збирку прича Калемљена трешња Лава Николајевича и Варошке Приче.6/36

Izdavač: Radio Beograd 1976. odlično očuvana 628 str. Neki od naslova: Smiljan Jurin, Aleksandar Vacić, Dragoje Žarković, Marija Todorović, Omer Ibrahimagić, Eugen Pusić,jepan Ivanišević, Željko Pavić, Inge Perko / udruženi rad, dohodak, samouprava, kadrovi, društveno politički rad... Miloš Ilić / Teorija i filozofija stvaralaštva Mihael Levi / Lukač i Staljinizam Biće i jezik / Radomir Konstantinović ( Gvido Tartalja i misterija preobraženja,- Mobilizacija i demobilizacija Čedomira Minderovića ) Lionel Rišar / Nacizam i literatura...

Stanley R. Alten, Audio in media, 8th edition, 2008, 502 pages. Novo, nekorišćeno. Isporuka pouzećem: 10.000 dinara + 300 pakovanje i poštarina. U Beogradu je moguće lično preuzimanje knjige, bez pakovanja i troškova poštarine. Tel. 011 2136735 e-mail: [email protected] https://audiotehnikasnimanjezvuka.blogspot.com https://akustikastudijazvucnaizolacija.blogspot.com Amazon.com: Acoustical Design of Broadcasting and Recording Studios: Requirements, Recommendations, Architectural Guidelines eBook : Guzina, Blažo: Books Vinyl’s much-hyped return to radio • RedTech https://bitlsizauvek.blogspot.com http://www.blazoguzina.yolasite.com/

Naziv: Stvaranje drame Autor: Viljem Arčer Preveo: Prof. Josip Kulundžić Izdavač i godina: Umetnička akademija - Beograd, 1964. Broj strana : 218 Format 21 x 29 cm Povez: meki Stanje: odlično očuvana. Knjiga je neka vrsta štampane skripte u A4 formatu, u izdanju Akademije za pozorište, film, radio i televiziju. Pogledajte i ostale moje aukcije i oglase: https://www.limundo.com/Clan/MilanOgnjan Šaljem kao preporučenu tiskovinu ili po vašem izboru. Plaćanje pre slanja.

Djordje Lebovic - Haleluja Pozorisni program sa gostovanja u Poljskoj, 1964. godine. Mek povez, 40 strana, ilustrovano. Tekstovi Jovana Cirilova i Mire Aleckovic. Tu je i tekst o poljsko-jugoslovenskim pozorisnim vezama. RETKO! Đorđe Lebović (Sombor, 1928 – Beograd, 2004), pisac i dramatičar, detinjstvo je proveo u čestim selidbama i prilagođavanju na novu okolinu, najviše u Somboru i Zagrebu, usled razvoda roditelja i složene porodične situacije. Njegov osetljiv dečački karakter oblikovalo je apokaliptično vreme „Velikog Sunovrata“, kako ga sam naziva, zlo vreme koje se približavalo tokom njegovog odrastanja u krilu jevrejske porodice. Osnovnu školu je pohađao u Somboru i Zagrebu, a sa petnaest godina sa članovima svoje porodice transportovan je u koncentracioni logor Aušvic. U logorima Aušvic, Saksenhauzen i Mathauzen proveo je skoro dve godine, do završetka Drugog svetskog rata, i preživeo zahvaljujući, između ostalog, poznavanju nemačkog i mađarskog jezika. Kao pripadnik radne grupe staklorezaca učestvovao je u nacističkom demontiranju Krematorijuma II u Aušvicu, kada su nacisti ubrzano uništavali tragove svog zločina. Po povratku iz logora, Lebović je saznao da je izgubio celu porodicu i ostao bez 40 članova šire i uže familije. Završio je gimnaziju u Somboru u skraćenom roku 1947, a potom upisao filozofiju u Beogradu i diplomirao 1951. Za vreme studija radio je kao fizički radnik, nastavnik matematike, prevodilac i humorista, zarađujući za život kao reporter u Radio Beogradu i kolumnista u humorističkom listu „Jež“. Po završetku studija radi kao novinar u Radio Novom Sadu i kustos Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu, a od 1955. godine kao upravnik Letnje pozornice u Topčideru. Od 1960. godine upravnik je Izložbenog paviljona u Beogradu, a od 1979. direktor Drame u Beogradskom dramskom pozorištu. Godine 1981. odlazi u invalidsku penziju. Bio je član Evropskog komiteta „Aušvic“, nosilac ordena poljske vlade za doprinos idejama mira. Đorđe Lebović se javlja u književnosti pričom O ljudima u paklu i paklu u ljudima 1955. godine i novelom Živeti je ponekad visoko, objavljenom u prestižnom časopisu „Delo“ 1956. Sledi drama Nebeski odred, koju je napisao u saradnji sa piscem Aleksandrom Obrenovićem, po mnogima začetak moderne srpske dramaturgije. Drama je prevedena i izvođena na desetak svetskih jezika, a 1957. godine nagrađena Sterijinom nagradom u Novom Sadu. Za dramu Haliluja ponovo osvaja Sterijinu nagradu 1965. godine. Vanrednu Sterijinu nagradu dobiće 1968. za dramu Viktorija. Tokom umetničkog delovanja napisao je mnogo radio drama, TV-drama, serija i scenarija za dugometražne igrane filmove. Najviše uspeha među njima imale su drame Svetlosti i senke, Traganje po pepelu (prva nagrada na međunarodnom festivalu radio drama Prix Italia), Vojnik i lutka, Cirkus, Srebrno uže, Pali anđeo, Dolnja zemlja, Ravangrad 1900, Sentandrejska rapsodija, Ponor... Drame su mu štampane i izvođene u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rusiji, Bugarskoj, Rumuniji, Italiji, Austriji, Holandiji, Belgiji, Danskoj, Norveškoj, Engleskoj, SAD i Izraelu. Od filmova za koje je Đorđe Lebović napisao scenarija najviše uspeha imali su Most, Devojku s Kosmaja, Valter brani Sarajevo i Konvoj za El Šat. U rukopisu i rasuti po časopisima ostali su njegovi eseji i desetak novela (Zli umiru vertikalno, Kako je Greko zaradio hleb, Deset vodoravnih crta, Anđeli neće sići sa nebesa, Ako lažem, obesite me, moliću lepo, Sahrana obično počinje popodne, Važan esek i dr.). Po izbijanju ratova na tlu bivše Jugoslavije, „sa istim predznakom – tla i krvi“, odlučio je da napusti Beograd i sa porodicom se preselio u Izrael 1992. godine. U Srbiju se vratio 2000. i do smrti četiri godine kasnije pisao svoj jedini, autobiografski roman Semper idem, koji je ostao nedovršen.

Ben Horovic - ONO SI ŠTO RADIŠ Oblasti: Menadžment, popularna psihologija Izdavač: Harmonija Godina izdanja: 2023 Povez: mek Broj stranica: 191 Knjiga je potpuno nova, stanje možete videti na fotografijama. mm

Meki povez, dobro očuvana treće izdanje, ima potpis na predlistu 258 strana D

Beograd 1985. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, 285 strana. Knjiga je odlično očuvana. Rudolf Arnhajm rodio se 15. jula 1904. u Berlinu. Studirao na Berlinskom univerzitetu, gde i doktorirao 1928. Učitelji mu bili osnivači geštaltne psihologije Keler i Verthajmer. Bio urednik u liberalnom nedeljniku » Die Weltbuhne« . Godine 1933. morao pred nacističkim progonima da napusti Nemačku; do 1933. radio u Rimu kao pomoćni urednik Instituta Lige naroda za film. Godine 1938. izbegao u London, a 1940. odlazi u SAD. Od 1968. do 1974. bio profesor u Karpenterovom centru za vizuelne umetnosti Harvardovog univerziteta u Kembridžu, u državi Masačusetsu. Geštaltni psiholog i istaknuti proučavalac vizuelnih umetnosti sa stanovišta geštaltne psihologije, Arnhajm je poznat u svetu i kod nas kao veliki autoritet u psihološkom tumačenju vizuelnih umetnosti; objavio niz dela, koja su postala klasična u svojoj oblasti. U našoj sredini predstavljen 1962. godine knjigom Film kao umetnost u prevodu Dušana Stojanovića, izd. Narodna knjiga, Beograd, (knjiga je objavljena najpre 1932. u Nemačkoj pod naslovom Film als Kunst, a 1957, u SAD kao Film as Art. ). Na našem jeziku objavljena su i sledeća njegova dela: Umetnost i vizuelno opažanje (1954), u prevodu Vojina Stojića, izd. Umetnička akademija, Beograd, 1971. — prva verzija: a nova, proširena i revidovana verzija izd. Univerzitet umetnosti, Beograd, 1981; Pikasova Gernika (1962), u prevodu V S. , izaćd. » Zamak kulture« , Vrnjačka Banja, 1974; Entropija i umetnost (1966), u prevodu V S. , izd. » Umetnost« , Beograd, 1977; » Vizuelno mišljenje« (1962), u prevodu V. S. , izd. Univerzitet umetnosti, Beograd, 1984. Pored većeg broja članaka, takođe objavio i sledeće knjige: Radio, an Art of Sound (1936), Radio, umetnost zvuka; Towards a Psychology of Art (1966), Prilog psihologiji umetnosti; The Dynamics of Architectural Form (1977), Dinamika arhitektonske forme. Sadržaj: Predgovor Prva komešanja Inteligencija vizuelnog opažanja I Inteligencija vizuelnog opažanja II Dva i dva zajedno Prošlost u sadašnjost Slike misli Pojmovi stiču oblik Slike, simboli i znaci Šta apstrakcija nije Šta apstrakcija jeste Na čvrstom tlu Mišljenje čvrstim oblicima Reči na pravom mestu Umetnost i mišljenje Modeli za teoriju Viđenje u nastavi

Lepo očuvano Pavle ili Pavel Đurković, (1772. Baja Mađarska — 1830. Odesa, Rusija) bio je srpski slikar, portretist i ikonograf. On se istakao u ikonografisanju manastira i po portretima velikog broja poznatih ličnosti u srpskoj istoriji. Biografija[uredi | uredi izvor] Rodom je iz varošice Baje u Ugarskoj. Njegov deda Gliša je u svoje vreme bio dugogodišnji bajski senator i gradonačelnik.[1] Pavel Đurković - Hrist Njegov obimom najveći rad je bio ikonostas crkve u Vršcu i Beloj Crkvi iz godina oko 1792. Đurković `ikonopisac iz Budima`, jer od 1793. godine[2] slikao ikone na ikonostasu belocrkvanskog hrama Sv. Petra i Pavla. On je putovao po većim gradovima i mestima i portretisao je imućnije građane. Tako je 1811. godine je izradio portret arhimandrita Pavla Hadžića. Godine 1812. godine je radio u Zemunu za porodicu Karamata, a 1816. godine je u Šišatovcu portretisao Vuka Karadžića i Lukijana Mušickog. Godine 1820. je u Sremskim Karlovcima slikao mitropolita Stratimirovića, naslikao je i protu Tomu Budisavljevića. Potpisujući se: „Izživopisal P. Đ. slaveno-Serbin iz Karlovaca v Srijeme“. Godine 1812. je radio u slavonskim manastirima. Portretisao je u manastiru Orahovici 1820, arhimandrita Stevana Stankovića.[3] Posle 1820. godine je otputovao u Rusiju preko Vlaške i Moldavije slikajući uz put i nastanio se u Odesi, gde mu je posao jako dobro išao i tu je napredovao kao umetnik i izradio je tu izvanredni portret profesora Atanasija Stojkovića, koji ga je možda i pozvao u Rusiju, kao jedno od njegovih poslednjih dela i kao dokaz o njegovoj umetnosti portretiranja. Na poziv kneza Miloša od 23. aprila 1823. godine stigao je iz Karlovaca u Srbiju da portretiše, njega i porodicu - knjeginju Ljubicu i kćeri Savku i Stanku. Umetnik se bavio u Kragujevcu i Beogradu, gde je radio po želji kneževoj. Đurković je 21. marta 1824. godine[4] završio portret kneza Miloša. Bila je to druga po redu poznata slika u oslobođenoj Srbiji, nakon Drugog srpskog ustanka.

Apatridi, Radio B92, 1994. 204 strane. Odlično očuvana. Srpske alternative: ima li ih? Kako je počelo, Književnost M.Pavića, Instantni i distantni disidenti, Republikanci, Pretorijanci, Udarac elitnom nacionalizmu, Lagum Svetlane Velmar-Janković, Ispostavljanje računa Dobrici Ćosiću, Kultura denuncijacije, Mrze li Amerikanci (i drugi) (nas) Srbe, Fijakerska logika na pilećim nogama: Željko Simić, Srpski pisci od davnina za ili protiv, Smrt jezika smrti, Nacionalna izdaja, O srpskim ratničkim tradicijama, Papa i K.Čavoški, Odgovor Čavoškom.