elektronski muzički instrumenti mihajlović elektrotehnika u vasem stanu dinić prokopijević elektrotehnika za neelektrične škole nikola nikolić elektrotehnika petad miljnić elektrotehnički materijali pantelija nikolić osnovi elektronike radio uređaji za frekventnu modulaciju.. osnovi elektronike automatika dejstva električne struje svetozar božin elektronske cevi poluprovodnici i integrisana kola mesaroš električna struja i naši najmlađihajrudin čengić elektronički sklopovi stanko turk enciklopedija energetike nikolić dimitrijević mala škola elektronike I deo krstić elektronski merni instrumenti pantić pešić đukić stanković Prodajem samo u kompletu. Stanje solidno. Visina poštarine je za slanje poštom putem cc paketa. S 63

Izdavač: Libretto, Beograd Autor: Đorđo Vazari Izbor i predgovor: Eros Sequi Prevod: Ivanka Jovičić Povez: tvrd Broj strana: 347 + XVI sa reprodukcijama u boji Sadržaj priložen na slikama. Odlično očuvana. Đorđo Vazari, italijanski slikar, arhitekta i pisac jedan je od osnivača istorije umetnosti. Mada je radio na mnogim građevinama, i naslikao veliki broj fresaka i slika po rimskim i firentinskim crkvama i palatama, najveći trag Vazari je ostavio upravo na polju istorije umetnosti Njegove biografije velikih italijanskih umetnika XIII i XIV veka, glavni su izvor za proučavanje italijanske umetnosti u doba renesanse. (K-80)

Sportski spomenar Miroslav Nesic Izdavac: RTS 2011 `Radeći veoma popularnu i cenjenu emisiju Sportski spomenar, dugogodišnji novinar Radio Beograda Miroslav Nešić pretočio je svoje zabeleške i snimke u prigodnu knjigu u kojoj asovi starijih generacija svedoče o najvećim uspesima našeg i jugoslovenskog sporta. Tako je, sada u slici i reči, sačinio istorijski dokument našeg sporta, ali i sliku vremena entuzijazma, kada se za srebrnu olimpijsku medalju dobijalo 17 dolara, a političari naređivali „da sutrašnja utakmica mora da se dobije`... Tvrd povez, strana 315 Odlicno ocuvano, ima posvetu autora

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izdavač: Hrvatska sveučilišna naklada - Zagreb, 1995. god. Tvrd povez, 20,5 cm. 436 str. Želju Želev, bugarski političar (Veselinovo, 3. III. 1935). Diplomirao je (1958) i doktorirao (1974) filozofiju na Sveučilištu u Sofiji. Zbog kritičkih stajališta bilo mu je onemogućeno javno delovanje (do 1972). God. 1975-89. radio je u Institutu za kulturu. Nakon uvođenja višestranačja postao je 1989. predvodnikom opozicionog Saveza demokratskih snaga. Postao je član parlamenta 1990., a potom i prvi demokratski izabran predsednik Bugarske 1990-97. Glavno delo: Fašizam (Fašizmăt, 1982).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pet recenica podvuceno hem. olovkom, ostalo uredno. Sadrži prikaz, analizu i kritiku novih pravaca grupnog psihoterapijskog rada. Pobudila je pažnju mnogih čitalaca, jer između ostalog dotiče i problem kvaliteta života, za koji smo svi, na neki način, zainteresovani. Josip Berger (Novom Sadu, 1929. godine — 2016), je srpski klinički psiholog iz Novog Sada. Radio je na Psihijatrijskoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu. Nakon završenog doktorata, postaje profesor na Filozofskom fakultetu, gde na odeljenju za psihologiju osniva predmet psihodijagnostika i postavlja temelje kliničke psihologije na ovim prostorima.

Venceslav Glisic- Dosije o Blagoju Neskovicu Prilozi za biografiju Sluzbeni glasnik, Beograd, 2011. Tvrd povez, 179 strana, ilustrovano. „Благоје Нешковић је био јака личност, са посебно израженом вољом и енергијом да све што замисли спроведе у дело. Успео је да сачува свој идентитет и по цену своје политичке каријере у колективистичком друштву и у партији која је била подређена вољи једног човека. Био је посебан – било шта да је радио успео би у томе. Нешковић је једна од ретких особа која је од политичара постала научник.` В. Глишић Blagoje Neskovic, Spanski gradjanski rat, Tito...

Grupa autora Povez: tvrd Br. strana: 603 Format: 19x26,5 Kolor ilustrovana, štampano na kunstdruku! 2000 fotografija i crteža, 500 uokvirenih saveta, 250 ilustrovanih uputstava za rad veoma praktična knjiga za sve koji žele sami da obave poslove uređenja i obnove svoga doma. Zidarski i stolarski radovi, obnova vrata, prozora ili tavanica i postavljanje obloga na zidove ili podove, izolacija, vodoinstalacije i grejanje, električne instalacije, restauracija nameštaja, uramljivanje. Uradi sam – u redakciji Mišela Galija, stručnjaka za radove u kući, autora radio emisija, i TV emisija na TF1 i Antenne 2.

Izdavač: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd Autor: Ksenija Šukuljević-Marković Povez: broširan Broj strana: 69 Ilustrovano. Format: 21,5 x 21,5 cm Tekst štampan dvostubačno. Pečatirana, veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: - Odrastanje - Školovanje - Narodno pozorište u Beogradu 1922-1929 - Narodno pozorište Novosadsko-osiječko 1929-1934 - Zagrebačko narodno kazalište 1934-1936 - Narodno pozorište Dunavske banovine 1936-1941 - Ratne godine 1941-1944 - Vojvođansko narodno pozorište 1944-1947 - Jugoslovensko dramsko pozorište 1947-1976 - Pozorište Atelje 212 - Film, radio, televizija - Priznanja - I posle svega - glumac - Teatrografija (K-122)

Knjiga je u veoma dobrom stanju. Ovome rečniku, koji se zbog svoga enciklopedijskog karaktera pojavljuje pod naslovom Leksikon stranih reči i izraza, cilj je da bude što praktičniji, što potpuniji i, naročito, jasan i pouzdan u obaveštavanju onih koji se budu njim služili. Da bi ovome zadatku mogao što bolje odgovoriti, pisac je, svestan ozbiljnosti posla i teškoća koje treba savlađivati, godinama istrajno radio, odabirao i tragao, ne ograničavajući se na jednostrane izvore i interesovanja, nego svestrano, obuhvatajući sve čim se današnji čovek zanima i sa čim se može susresti...

Stanje:korica malo oštećena, unutrašnjost kao nova Izdavač:zajednica Radio i TV stanica Srbije,Beograd Izdato: 2001 Korica: meka Pismo : ćirilica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga. Pogledajte sve moje jeftine knjige, kliknite ispod: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi SRETNO! ----- BG 4 -----

02119) CRVENA SIMFONIJA , Kristijan G. Rakovski , Rivel Beograd 2001 , drugo dopunjeno izdanje, crvena simfonija je pisani dokument izvesnog Dr Landovskog , lekara koji je krajem tridesetih godina 20 veka radio kao stručnjak za droge u sovjetskoj tajnoj policiji NKVD , a koji sadrži celokupni tekst tajnog saslušanja jednog od osnivača SSSR-a i bliskog saradnika Trockog i Lenjina KRISTIJANA G. RAKOVSKOG. Knjiga je svedočanstvo o vezi komunista i internacionalnih bankara i o njihovom finansiranju boljševičke revolucije, mek povez, format 13 x 20 cm , ćirilica , 317 strana , podvlačeno na prvih 70tak strana hemijskom olovkom i markerom

ZORGE M. Kolesnikov izdavač vojnoizdavački zavod Beograd 1966 tvrdi povez 250 str Rihard Zorge (1895-1944) smatra se najboljim sovjetskim špijunom u Japanu pre i tokom Drugog svetskog rata. Bio je novinar, koji je radio u Nemačkoj i Japanu. Uspostavio je špijunsku mrežu u Japanu, pomoću koje je saznao i javio na vreme tačan početak Operacije Barbarosa, kao i da Japan ne namerava da uđe u rat protiv Sovjetskog Saveza, što je Sovjetima omogućilo da prebace vojsku sa Dalekog istoka na moskovsko bojište. L.2.SAJ O.BRAON POL3

Miloš Jevtić : SVET JEZIKA - Razgovori sa Egonom Fekete , Fekete, Egon, 1931-2009 Jevtić, Miloš, 1936- [разговоре водио] Милош Јевтић Vrsta građe intervju Београд : Београдска књига ; Ваљево : Кеј, 2000 ([Београд] Fizički opis 131 стр. : фотогр. ; 20 cm Колекција Одговори / [Милош Јевтић] ; књ. 81 `Књига... садржи два разговора... Први... је вођен за циклус емисија Радио Београда `Гост Другог програма` у јесен 1994, док је други разговор вођен за ову књигу, у лето 2000. године.` --> О овој књизи. Predmetne odrednice Фекете, Егон, 1931-2009 -- Интервјуи Očuvanost 4- ; ima posvetu od Egona Fekete

Autor: Stanko Crnobrnja Žanr: Publicistika Pismo: Latinica Broj strana: 136 Povez: Mek Format: 13x22 cm Godina izdanja: 2014. Knjiga Novi mediji i društvene mreže: pojmovnik predstavlja pregled najvažnijih pojmova iz više paralelnih, ukrštenih i simultanih oblasti (IT, mediji, digitalni marketing, itd), koje tvore osnovu svakodnevnog odnosa korisnika sa novim medijima, i obratno. Sa preko 500 odrednica, ovaj pojmovnik nam, na jednom mestu, daje moguća tumačenja koncepata, teorija, tehničkih termina, koji iz jezika medija, novinarstva, radio-difuzije, telekomunikacija, računarstva, novih medija, sve više prodiru u naš svakodnevni govor kao odraz nove digitalne stvarnosti. MG115 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Proglašen za moderno klasično delo, ovaj bestseler vam nudi razumevanje vaših ličnih finansijskih problema, kao i njihova rešenja koja će vas voditi do kraja života. Ovo je knjiga koja otkriva tajne sticanja i čuvanja novca, kao i upravljanje njime kako bi radio za vas. Kojih je to 5 zlatnih zakona koji garantuju vaš uspeh ili 7 lekova za mršav novčanik? Ovaj zapanjujući bestseler sadrži tajne za ostvarivanje svih vaših ambicija i želja i svega što želite postići. Ovo je knjiga koja sadrži ključ ličnog bogatstva.

Bogdan Milanković: OSNOVI PIJANISTIČKE MUZIKE, SANU - Muzikološki institut Beograd 1952, str. 272. Očuvanost 4. Богдан Миланковић (1885-1966) који је на свој начин био особена и занимљива личност. Студирао је романистику и у Бечу и у Паризу, па је и он студије окончао докторатом. Радио је као професор у музичким школама у Сарајеву, био је један од оснивача Сарајевске филхармоније, а и проницљиви музички критичар и аутор књига о музици. Запамћен је и као дугогодишњи управник Земаљског музеја у Сарајеву и дописни члан Српске академије наука и уметности.

Nova, nekorišćena Glasom pisana istorija / Dragoslav Simić Vrsta građe knjiga Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Clio, 2018 (Beograd : Zuhra) Fizički opis 634 str. : fotogr. ; 19 cm Tiraž 500 Kako je nastala ova knjiga: str. 8-19 O autoru: str. 633-634. Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Radio-emisije -- Istorija -- Srbija -- 20v-21v -- Istorijska građa Novinarstvo -- Srbija -- 20v-21v -- Intervjui Simić, Dragoslav, 1941- = Simić, Dragoslav, 1941- Sadržaj Kako je nastala ova knjiga GLASOM PISANA ISTORIJA 1. Ignjat Cvjetković „Bosanac“ - Priča iz nevremena ili niđe ništa 21 2. Petar Jović - Preko Rusije i Japanskog mora - na Solunski front 33 3. Ita Rina - Dražesna Ita Rina 55 4. Miroslav Nikitović - Na trotoaru preko puta - u kriminalističkoj rubrici Politike (1935/36) 68 5. Miloš Tošić - Od „Đačkog batalјona` do Tesle 85 6. Živadin Stevanović - Gružanin na Svetskoj izložbi u Nјujorku 1939. - Susret s Teslom 95 7. Žarko Popović - Pripreme agentata na kralјa Aleksandra Karađorđevića u Italiji 1933. godine 101 8. Tomislav Karađorđević - Uspomene 114 9. Vane Ivanović (Ivan Vane Stefan Ivanović) - Ko je pobedio u Jugoslaviji 1945? 128 10. Dr Anka Matić - „Jugoslovenski šianci` dr Anke Matić - preko Pariza do Jugoslavije (1939-1941) 146 11. Jovanka Jovanović - Kao u nekom divnom čarobnom snu 161 12. Vojislav Bubiša Simić - U hotelu „Zanatski dom 174 13. Predrag Cune Gojković - „Moj Filipe brzi vetre, pošto voziš kilometre` 192 14. Desimir Tošić - Srbin, Jugosloven i Evropejac 205 15. Aleksandar Fredi Mošić – Otvorim radio - objava rata 228 16. Velizar Vučković – Vombardovanje na Stracinu 1941. - Uspomene pilota 246 17. Mile Miličević - Rat, dete i batine 258 18. Mina Kovačević - Jozsf Šulc u „Majinoj bašti` 268 19. Janko Hrkalović – Nacionalizacija knjižara 1948 281 20. Milјuša Jovanović - Milјuša s Golog otoka 290 21. Sreten Božić Vongar - Vongar s Bukulјe u Australiji 314 22. Nikola Kosić - „Vesti*` - informativna emisija iz 1953. godine - Milvoki, SAD... 331 23. Mihajlo Mihajlov - Zatvor za pisca Moskovskih Godina 344 24. Budimir Lončar - O Titu 360 25. Jugoslav Vlahović - Kontinenti između kažiprsta i palca 381 26. Ksenija Jovanović – Paradoksi u mom životu 395 27. Milica Lučić Čavić - Državu ne čine teritorije, državu čine lјudi 421 28. Jovan Rašković - Tako je govorio Jovan Rašković 438 29. Matija Bećković - Beseda na Vukovom saboru 1990 30. Šanji Kelemen - Gde je zemlјa Šanjija Kelemena 468 31. Vlatka Krsmanović - Sudbina Vlatke Krsmanović ili suočavanje s prošlošću 484 32. Sankcije - Kako sam se popeo na „Durmitor` u Baltimoru 501 33. Ljubomir Simović - Dnevnik (1999) 518 34. Latinka Perović - Da vam skakavci ne pojedu nijedan dan života 533 35. Dubravka Stojanović - O čemu piše istoričar 546 36. Raško Dimitrijević - Malo sam pisao, govorio mnogo 562 37. Ljubiša Rajić - Srbija je intelektualno podelјena 578 38. Đuro Šušnjić - Dijalog, susret razlika .. 601 39. Živica Tucić - Srbi između pravoverja i krivoverja 618 40. Prekale, selo na prodaju 629 O autoru 633 U knjizi Dragoslava Simića sačinjen je sjajan izbor iz bogate zaostavštine višedecenijskog serijala radiofonske emisije „Govori da bih te video“. Sagovornike i teme autor je lično otkrivao, znao da prilagodi svom mediju i realizovao s njima razgovore na raznim geografskim meridijanima, čak i u najtežim vremenima kao što su bile sankcije Ujedinjenih nacija i bombardovanje. Na našu sreću – sačuvao je te istorijske snimke brojnih priča naših znamenitih, ponekad zaboravljenih a često sasvim skromnih likova koji sada, u knjizi, postaju opipljivi doživljaji koji pokrivaju ne samo ceo 20. vek već i široke prostore Balkana, pa i cele Evrope, do Sjedinjenih Američkih Država, Južne Amerike i Australije. Ispričane živim jezikom, autentičnih narečja i iskrenih pobuda, te neponovljive ispovesti nas pozivaju da im se nebrojeno puta vraćamo i da, na izvestan način, ukrštamo ili paralelno pratimo različite životne puteve i neobične sudbine kojima je protkana naša istorija. Nema nevažnog svedočenja, nema malih priča – svako sećanje je dragulj, bilo da dopunjuje neki vakuum u našim (sa)znanjima o velikim ličnostima i istorijskim zbivanjima, bilo da nam otkriva sasvim intimne, emotivno obojene i neponovljive, obične trenutke življenja. `Usmena, alternativna istorija Dragoslava Simića i njegovih gostiju na talasima radio-emisija – sada pretočena u tekstove i zaokružena u knjigu – obogaćena je velikim brojem pojedinačnih doprinosa izvanrednih sadržaja i tema.` Irina Subotić Dragoslav Simić je dugogodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2, prepoznatljive emisije „Govori da bih te video“. Pokrenuo je 1992. godine autorsku ediciju dokumentarnih emisija u 100 naslova „Knjige koje govore“, prvo na kasetama, potom na nosačima zvuka CD, o ljudima i događajima iz političke i kulturne istorije Jugoslavije i Srbije u 20. veku. Dobitnik je brojnih nagrada Radio Beograda u oblasti dokumentarnog radio-novinarstva: u periodu od 1968. do 2007. Nagrađivan je na Festivalu jugoslovenskog radija u Ohridu za dokumentarne emisije. Objavio je više knjiga: Ženski logor na Golom otoku, u koautorstvu sa Boškom Trifunovićem, (1990) Raskol u eteru, (2006), Autobiografije uživo od Slobodana Jovanovića do danas, knjiga i CD (2007) Dražesni KGB, javi se ( 2009). Sarađivao je na knjizi Šezdeset osma – lične istorije (2008). Pisao je za brojne nedeljne i dnevne novine u SFR Jugoslaviji i Srbiji. Dobitnik je nagrade „Zlatni mikrofon“ RTS za 2007.

U dobrom stanju! Redje u ponudi! Apolo 13 je sedma Apolo misija koju je organizovao SAD. Letelica je lansirana 11. aprila 1970. godine iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi ali je misija napuštena zbog eksplozije rezervoara sa kiseonikom dva dana posle lansiranja. Posada se uspešno vratila na Zemlju a o njihovom događaju snimljen je film Apolo 13. Posadu su činili Džejms Lavel, Džek Svajgert kao piloti komandnog modula i Fred Hejz kao pilot lunarnog modula. Milojko `Mike` Vucelić (Garešnica, 11. lipnja 1930. - La Jolla, 7. rujna 2012.) je bio hrvatsko-američki inženjer strojarstva.[1][2] Najpoznatiji je po tome što je bio rukovoditelj projekta i jedan od direktora američkog svemirskog programa Apollo. Milojko Vucelić se rodio 11. lipnja 1930. godine u Garešnici u Republici Hrvatskoj[3], u srpskoj[4] obitelji Ljubice (rođene Hrgović) i Josifa (Jose) Vucelića, građevinskog inženjera, koji je radio kao nadzornik pruge na Državnim željeznicama Kraljevine Jugoslavije sa službom na kolodvoru Mišulinovac. Njegov pradjed, Rafael Vucelić bio je časnik slunjske pukovnije, a za svoje zasluge je dobio plemićku titulu `von Radiboj` od cara i kralja Franje Josipa I.[5] Osnovnu (pučku) školu i prvih sedam razreda gimnazije završio je u Bjelovaru, a 1948. godine maturirao je u Trećoj muškoj gimnaziji u Zagrebu. Diplomirao je na Strojarskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu krajem 1954. godine[6] na temu teorijske mehanike. Tijekom studija bavio se zrakoplovstvom. U Vazduhoplovnom centru u Vršcu je završio jedriličarski i pilotski tečaj, a tijekom studija bio je aktivan član Aerokluba Zagreb, te je radio kao tehničar. Nakon stjecanja diplome seli se u Njemačku, gdje je u početku radio za Mercedes-Benz u Stuttgartu, a zatim za Ford u Koelnu.[5][7][8] U Njemačkoj je proveo dvije godine, nakon čega se seli u Sjedinjene Američke Države, gdje u početku radi za Cessna Aircraft Company na dizajnu i opremi za slijetanje za njihov model C182RG. Poslije toga se zapošljava u tvrtki North American Aviation u kojoj radi kao projektant uređaja za spašavanje pilota za avione F-104 Starfighter i B-58 Hustler. Pošto je North American Aviation (danas North American Rockwell) imao ugovor sa NASA-om oko izrade svemirske letjelice Apollo, Vucelić je uključen u ovaj program skoro od samog njegovog početka, tj. od veljače 1962. godine. Analizirao je različite koncepte slijetanja na Mjesec, te je radio na razvoju specifikacija za različite sustave svemirskih letjelica. U početku je radio kao inženjer, da bi kasnije postao menadžer u NASA-inom sjedištu u Houstonu. Tamo mu je zadatak bila eliminacija svih mogućih grešaka tijekom leta, zbog čega je od svojih kolega dobio nadimak `Menadžer za probleme`. Tijekom ovog perioda, usko je surađivao sa glavnim kontrolorom leta Geneom Krantzom. Kao svoj najveći uspjeh naveo je misiju Apollo 8, kada je uvjerio rukovodstvo programa da umjesto trošenja resursa rakete Saturn V za još jedno ponavljanje misije u orbiti oko Zemlje, letjelica može krenuti u misiju oko Mjeseca. Nakon misije Apollo 11 i uspješnog slijetanja na Mjesec, Vucelić je dobio zadatak da proširi mogućnosti istraživanja Mjeseca iz orbite dodavanjem instrumenata. Na misiji Apollo 13 bio je zadužen za spašavanje astronauta, te ga je za ove zasluge 18. travnja 1970. godine američki predsjednik Richard Nixon odlikovao Predsjedničkom medaljom slobode (eng. Presidential medal of Freedom). Ostala je zapamćena čuvena rečenica koju je izgovorila posada Apolla 13 centrali NASA-e za vrijeme kontrole ovog leta: Houston, imamo problem, a primio ju je upravo Milojko Vucelić.[8] Po završetku misija Apollo, sudjelovao je u programu prve američke orbitalne svemirske postaje Skylab, koja je lansirana 1973. godine. Godine 1969. postaje vođa američko-sovjetskog kolaboracijskog Apollo-Sojuz programa. Tu je Vucelić radio na prilagođavanju Apollo letjelice za spajanje sa Sojuzom.[6][9] U ljeto 1975. godine biva premješten u London obnašajući dužnost potpredsjednika East-West Trade-a za Rockwell International Company, koja je bila zadužena za razvoj trgovinskih odnosa sa zemljama istočne Europe, te je time napustio rad u NASA-i. Od 1981. godine zaposlen je u američkoj telekomunikacijskoj tvrtki AT&T. Nakon pet godina provedenih u AT&T-u, 1986. godine kupuje tvrtku Ideal Electric Company, koju 20 godina kasnije prodaje južnokorejskom Hyundai-u.[7] Nagrade i priznanja Za svoje zasluge u programu Apollo dobio je brojne nagrade, među kojima je najznačajnija `Presidential Medal of Freedom`, najviša američka civilna nagrada koju mu je dodjelio predsjednik Richard Nixon.[5] Temeljem podrijetla svojih predaka iz Vojne Krajine bio je član Hrvatskog plemićkog zbora.[2][5] Obitelj Svoju suprugu Ingu Perzl, podrijetlom Njemicu, upoznao je na jednom od mjesečnih društvenih sastanaka stranih studenata na Sveučilištu Wichita. Sa njom ima dva sina: Alexandra, koji je stručnjak za čistu energiju i Nicholasa, koji kao inžinjer dizajnira raketna pilotska sjedišta. [10] Izdavaštvo Milojko Vucelić je 1970. godine napisao stručnu knjigu pod imenom `Apollo XIII javlja... Houston imamo problem`, koju je izdala Tehnička knjiga Zagreb, u kojoj opisuje probleme u misiji Apollo 13 i kako su ih riješili.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Neposredan, lak i duhovit način kazivanja o gramatičkim i pravopisnim pitanjima, uz maksimalno angažovanog čitaoca, pored ostalog i preko različitih jezičkih igara: zagonetki, pitalica, rebusa, slagalica, anagrama i dr., nudi nastavnicima srpskog jezika u našim školama inventivno polazište za obradu jezičkog gradiva na redovnim časovima, ili u radu lingvističkih sekcija, a učenicima i svim onima koji se zanimaju za jezik i jezičku pravilnost, zanimljivo štivo koje će im omogućiti da prošire i prodube svoja znanja o jeziku. Dr Sreto Tanasić Milan Šipka (Dragelji kod Gradiške, 7. oktobar 1931. — Sarajevo, 8. jul 2011) bio je istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka. Njegov sin je lingvista Danko Šipka. Biografija Rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu „Jezik Petra Kočića“. Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na nekih dvadesetak mesta ima podvucenih recenica hem. olovkom i malo zutim vodenim markerom, sve ostalo uredno! Najveći zločini sadašnjice : Patnja i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj državi Hrvatskoj od 1941-1945 - Dragoslav Stranjaković Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) bio je srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Biografija Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše se bavio istorijom 19. veka i periodom vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu.

JU FILM DANAS broj 24 / 25, Beograd 1992, str. 164 + dodaci. Časopis za jugoslovenski film. Očuvanost 4. Северин М. Франић (Мурска Собота, 28. јануар 1952 — Београд, 8. април 2014) био је српски и југословенски филмолог, критичар, уредник, издавач, телевизијски аутор и књижевник.[1][2] Између осталог, оснивач је и уредник најважнијег и најдуговечнијег филмолошког часописа у Срба, YU филм данас.[3] Садржај Биографија Основну и Средњу школу завршио је у Сарајеву, где је започео студије, прво на Катедри за Општу књижевност и филозофију, а годину дана касније и на Катедри за Општу књижевност, театрологију и библиотекарство. Након шеснаест година (1960-1976) боравка у граду на Миљацки, крајем 1976. године прелази у Београд, где је живео и радио до средине 2011. године, када се пресељава у Ниш. Још за време студија, у Сарајеву, 1972, као филмски и позоришни критичар почео је да сарађује у књижевним и филмским часописима и ревијама да би, преласком у Београд, проширио сарадњу и на београдске часописе и ревије, пишући једно време и за III програм Радио-Београда, од којих су најзначајнији: Наши дани, Лица, Живот, Израз, Одјек, Синеаст, Младост, Идеје, Омладинске новине, Филмограф, Филмска култура, Рад, Књижевност, Савременик, Политика свет, Дуга, Филаж... Покренуо је 1988. године часопис за питања југословенске кинематографије и филма, YU филм данас`, чији је главни и одговорни уредник и сада. У непрекинутом континуитету до 2013. је објављено 105 бројева, као и један ванредни, укупног обима преко 24.000 штампаних страница.

JU FILM DANAS broj 19 / 20, Beograd 1991, str. 187 + 167 + 144. Časopis za jugoslovenski film. Očuvanost 4. Северин М. Франић (Мурска Собота, 28. јануар 1952 — Београд, 8. април 2014) био је српски и југословенски филмолог, критичар, уредник, издавач, телевизијски аутор и књижевник.[1][2] Између осталог, оснивач је и уредник најважнијег и најдуговечнијег филмолошког часописа у Срба, YU филм данас.[3] Садржај Биографија Основну и Средњу школу завршио је у Сарајеву, где је започео студије, прво на Катедри за Општу књижевност и филозофију, а годину дана касније и на Катедри за Општу књижевност, театрологију и библиотекарство. Након шеснаест година (1960-1976) боравка у граду на Миљацки, крајем 1976. године прелази у Београд, где је живео и радио до средине 2011. године, када се пресељава у Ниш. Још за време студија, у Сарајеву, 1972, као филмски и позоришни критичар почео је да сарађује у књижевним и филмским часописима и ревијама да би, преласком у Београд, проширио сарадњу и на београдске часописе и ревије, пишући једно време и за III програм Радио-Београда, од којих су најзначајнији: Наши дани, Лица, Живот, Израз, Одјек, Синеаст, Младост, Идеје, Омладинске новине, Филмограф, Филмска култура, Рад, Књижевност, Савременик, Политика свет, Дуга, Филаж... Покренуо је 1988. године часопис за питања југословенске кинематографије и филма, YU филм данас`, чији је главни и одговорни уредник и сада. У непрекинутом континуитету до 2013. је објављено 105 бројева, као и један ванредни, укупног обима преко 24.000 штампаних страница.

Ljilja Ilić : SRPSKA KNJIŽEVNOST I NIČE , Konras 2002, str. 656. Očuvanost 4. Nietzsche, Friedrich Wilhelm, 1844-1900 Srpska književnost -- Filozofija 2014.g. u Odžacima posle teške bolesti u 56. godini života preminula Ljilja Ilić, profesor Srpskog jezika i književnosti, dugogodišnji književnik i nekadašnji saradnik Radio Odžaka, koja je svojim pedagoškim, naučnim i umetničkim zalaganjem ostavila neizbrisiv trag u našoj sredini. Ljilja Ilić je rođena u Republici Bosni i Hercegovini, u selu Ljusina 16. marta 1958. godine. Osnovnu školu završila je u Bosanskoj Otoci, srednju u Odžacima, a studije Jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je 1994. godine i magistrirala. Pet godina kasnije na istom fakultetu doktorirala je književne nauke disertacijom Srpska književnost i Ničeova filozofija. Predavala je u osnovnim i srednjim školama Srpski jezik i književnost, od 1994. do 1997. godine bila je sekretar Centra za kulturu u Odžacima, a jedno vreme je provela i u izdavaštvu. Radila je kao docent Pedagoškog fakulteta u Somboru do 2006. godine, a zatim kao profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi. U Radio Odžacima Ljilja Ilić je 1976. godine radila kao spiker-novinar, a 1994. i 1995. godine je uređivala i vodila emisiju Kultura pamćenja. Kontinuirano je izučavala srpski književni intelekt u evropskom kontekstu i pisala radove s područja književne, filozofske i bogoslovske baštine. Njena poezija prevođena je na slovački, mađarski i nemački jezik, a priča Mehmedovica je objavljena na arapskom jeziku. Iza sebe je ostavila bogat naučni i umetnički opus. Bila je član Estetičkog društva Srbije, Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Republike Srpske i Udruženja književnika Republike Srbije

O Evagriju Sholastiku kao crkvenom piscu i istoričaru ne zna se mnogo. Smatra se da je bio rodom iz malog mesta Epifanija, u antičko vreme poznato mesto Hamat u Siriji, na reci Oronto. Završio je školu gramatike, radio kao advokat kao veoma obrazovan čovek tog vremena. Naziv „Sholastik“ dobio je je po tome što je imao široko pravno obrazovanje koje se mnogo cenilo u Rimskom carstvu. Sadržaj Uvod, 5 Evagrije Sholastik kao crkveni istoričar, 5 Knjiga 1, 11 Knjiga 2, 31 Knjiga 3, 67 Okružnica (Enciklika) Vasiliska, 68 Anti-enciklika Vasiliska, 71 Knjiga 4, 97 Knjiga 5, 121 Knjiga 6, 139

Naslov: Englesko-srpski tehnički rečnik sa izgovorom : preko 30000 pojmova : elektrotehnika, elektronika, informatika, fizika, akustika, radio-tehnika, televizija, energetika, automatika, telekomunikacije, električna merenja - 3. izdanje - Autor: Jelica V. Marković Izdavač: Tehnička knjiga, Beograd Pismo: latinica Br. strana: 480 Format: 21 cm Povez: broširani Knjiga je veoma dobro očuvana, listovi su odlični, čisti; korice su minimalno iskrzane po ivicama. Na belini drugog lista uredno prelepljen potpis pisan sitnim rukopisom. Preko 30.000 pojmova. Pogledajte sve rečnike koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=59&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi