Savez radio amatera Srbije 2008. Tvrd povez, strana 372 Odlično stanje

Autor: James Powell Izdavač: Pitman, 1981. Tvrd povez, 255 str. Aircraft Radio Systems POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 104

VAZDUHOPLOVNA radio-radarska i inercijalna NAVIGACIJA Autor: Ljubo Vukcevic Izdavac: Ljubo Vukcevic - Beograd, 1978. Mek povez, 280 str. Savezna uprava za kontrolu leta,pecat Vazduhoplovna radio-radarska i inercijalna navigacija M

Tehnička knjiga 1983. 773 str. manja oštećenja rubova korica papir požuteo sa strane, kao i prednji predlist nema beležaka ni podvlačenja

Savez Radio amatera Jugoslavije Spomenica 1924-1999. 75 godina radio amatera Jugoslavije izdavac Beograd 1999. Knjiga je veoma dobro ocuvana,ima posvetu i pecat na prvoj strani unutar knjige

...

RADIO AMATER ČASOPISI 1-12/1975 GODIŠTE.BILE SU U REGISTRATORU ZATO IMA RUPA KOJI NE UTIČU NA TEXT. KUPOVINOM SVIH GODIŠTA POPUST

RADIO AMATER ČASOPISI 1-12/1979 GODIŠTE.BILE SU U REGISTRATORU ZATO IMA DVE RUPE SA STRANE KOJI NE UTIČU NA TEXT. KUPOVINOM SVIH GODIŠTA POPUST

RADIO AMATER ČASOPISI 1-12/1978 GODIŠTE.BILE SU U REGISTRATORU ZATO IMA DVE RUPE SA STRANE KOJI NE UTIČU NA TEXT. KUPOVINOM SVIH GODIŠTA POPUST

RADIO AMATER ČASOPISI 1-12/1977 GODIŠTE.BILE SU U REGISTRATORU ZATO IMA DVE RUPE SA STRANE KOJI NE UTIČU NA TEXT. KUPOVINOM SVIH GODIŠTA POPUST

RADIO AMATER ČASOPISI 1-12/1974 GODIŠTE BILI SU U REGISTRATORU ZATO IMAJU DVE RUPE SA STRANE KOJE NA UTIČU NA TEXT .KUPOVINOM SVIH GODIŠTA POPUST

na moru na plovidbi brodarstvo odlično očuvana na klizgeol

Priručnik za amatersku radio goniometriju Radio amaterski klub `Mladi tehničar` Skoplje, 1991. 125 strana. Veoma lepo očuvana. radio amater, radio amaterizam, radio goniometrija, goniometrisanje, YU5JJ, YU5CYZ... pogledajte sadržaj.

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 188

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 518

odlično očuvana

radio tehnika vrlodobro očuvana msob

RADIOTEHNIKA ZA SVAKOGA SA 280 SLIKA I CRTEŽA U TEKSTU AUTOR: BOŽIDAR MIHAILOVIĆ RADIO-INŽENJER IZDAVAČ: SVEOPŠTA BIBLIOTEKA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 1946. MEKE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 302 STR. STANJE KNJIGE DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA STST NVK

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Priredio: Radoslav Horvat Nikola Tesla (Smiljan, 10.7. 1856. - New York, 7.1. 1943.) bio je naučnik i inovator svjetskog glasa. Radio je u području elektrotehnike i radiotehnike, te je izumio okretno magnetsko polje i višefazni sustav izmjeničnih struja. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. U nekoliko je navrata nominiran za Nobelovu nagradu za fiziku, ali ju nikada nije dobio; jedan od razloga je što ju nije htio dijeliti s Edisonom, a Švedska akadmija nije željela dijeliti nagrade svakom od njih pojedinačno. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja, tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112...

elektronski muzički instrumenti mihajlović elektrotehnika u vasem stanu dinić prokopijević elektrotehnika za neelektrične škole nikola nikolić elektrotehnika petad miljnić elektrotehnički materijali pantelija nikolić osnovi elektronike radio uređaji za frekventnu modulaciju.. osnovi elektronike automatika dejstva električne struje svetozar božin elektronske cevi poluprovodnici i integrisana kola mesaroš električna struja i naši najmlađihajrudin čengić elektronički sklopovi stanko turk enciklopedija energetike nikolić dimitrijević mala škola elektronike I deo krstić elektronski merni instrumenti pantić pešić đukić stanković Prodajem samo u kompletu. Stanje solidno. Visina poštarine je za slanje poštom putem cc paketa. S 63

Biblioteka automata,sa tragovima žutih fleka od stajanja. Autori:D.M.Komski,B.M.Igošev. Izdavač:Energoatomizdat,Moskva 1987. Format:20cm x 13cm. Broj Strana:224 strane,ilustrovana,mek povez. BBK:32.965 K63 UDK:681.136.51:621.382 Tiraž:60000. Automatika i telemehanika Prikazani su principi razvoja i konstruisanja različitih automatskih uređaja za elektronske igre. Date su osnovne električne šeme i opisi dizajna jednostavnih elektronskih mašina na različitim elementarnim osnovama, preporučenih za samoproizvodnju u amaterskim uslovima. Za učenike i nastavnike srednjih škola, nastavnike obrazovnih i proizvodnih pogona, stručnih škola, zainteresovane za automatizaciju i elektroniku i zainteresovane za projektovanje različitih tehničkih uređaja. Naučno-popularna biblioteka školaraca je međuizdavačka serija naučnopopularnih knjiga namenjena srednjem i srednjoškolskom uzrastu u svrhu stručnog vođenja. Objavljivao od 1985. do 1995. godine u sledećim specijalizovanim izdavačkim kućama u Moskvi i Lenjingradu: Agropromizdat, Gidrometeoizdat, Legprombitizdat, Drvna industrija, Mašinstvo, Metalurgija, Nedra, Prehrambena industrija, Radio i veze, Strojizdatport, „Strojizdat, Hemija”, Energoatomizdat

Robert Venturi - Slozenosti i protivurecnosti u arhitekturi Gradjevinska knjiga, Beograd, 1983. Mek povez, 124 strane. Zbog loseg poveza, cetiri lista su odvojena, ali su na mestu. RETKO! Robert Venturi (25. jun 1925 – 18. septembar 2018) bio je arhitekta iz Filadelfije SAD, koji je radio sa Erom Sarinenom i Luisom Kanom pre nego što je osnovao svoju sopstvenu firmu. Robert Venturi je dobitnik Pricerove nagrade 1991. godine. Kritika Venturijevog rada je bila kontroverzna i njegov rad je često ocenjivan kao kontrarevolucionaran. Venturi je preminuo 18. septembra 2018. godine u Filadelfiji od posledica Alchajmerove bolesti. Imao je 93 godine. Važna dela njegove firme su: Zgrada gradske vlade u Tuluzu u Francuskoj Gild Haus u Filadelfiji Kuća Vane Venturi u Filadelfiji Bibliografija: Complexity and Contradiction in Architecture, The Museum of Modern Art Press, New York 1966. Learning from Las Vegas (with D. Scott Brown and S. Izenour), Cambridge MA, 1972, revised 1977. Iconography and Electronics upon a Generic Architecture : A View from the Drafting Room, MIT Press, 1998. Architecture as Signs and Symbols (with D. Scott Brown), Harvard University Press, 2004. MG28 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Komunikacioni satelit ili telekomunikacioni satelit je veštački Zemljin satelit namenjeni prvenstveno prenosu informacija (telekomunikacija). Savremeni telekomunikacioni sateliti su po pravilu aktivni, to jest primaju analogne ili digitalne signale s bazne postaje na Zemlji, pojačavaju ih i odašilju prema određenom području na Zemlji. Omogućuju više od 100 frekvencijskih kanala s predajnom snagom većom od 100 W. Energiju dobijaju iz sunčanih baterija, a projektovani su za vek trajanja od 15 godina. Sateliti u geostacionarnoj orbiti GEO (akronim od eng. Geostationary Earth Orbit) na visini 35 780 kilometara iznad ekvatora i s vremenom ophoda 24 sata vrte se (rotiraju) istom brzinom kao i Zemlja pa se, gledajući sa Zemlje, nalaze uvek na istom mestu. Jedan satelit može da pokrije 2/5 površine Zemlje, te se sa tri satelita može pokriti gotovo cela zemaljska kugla. Sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti LEO (akronim od engl. Low Earth Orbit) na visinama do 1 500 km i s vremenom ophoda do nekoliko sati pokrivaju samo mali deo Zemljine površine. Kako bi se osiguralo da na bilo kojem delu Zemlje u svakom trenutku postoji barem jedan vidljivi satelit, potrebno je 50-ak veštačkih satelita za pokrivanje cele Zemlje. Sateliti u eliptičnim Munja-orbitama (nazvanim prema porodici sovjetskih komunikacionih satelita) s periodom obilaska Zemlje od 12 sati te apogejom iznad severne hemisfere, iznad koje provode veći deo trajanja svog orbitiranja, prikladni su za pokrivanje severnih područja, na primer Rusije. Niskoorbitalni sateliti imaju najkraći prenosni put signala pa su kašnjenja i gušenja signala manja nego kod satelita u geostacionarnoj orbiti. Sateliti fiksnih službi održavaju vezu između velikih primopredajnih antenskih sistema postavljenih na Zemlji (zemaljske postaje), a koriste se na primer za prenos podataka unutar fiksne telefonske mreže pri prekomorskim komunikacijama, u čemu preuzimaju ulogu podmorskog optičkog kabla. Sateliti mobilne telefonije isprva su se primenjivali samo za posredovanje u komunikaciji s brodovima i vazduhoplovima, a u novije doba razvijaju se i komercijalne mreže satelitske telefonije. Takve mreže omogućuju korisniku da uz pomoć minijaturne zemaljske postaje ostvari vezu direktno sa satelitom, što je posebno korisno u udaljenim područjima koja nisu pokrivena signalom konvencionalne mobilne telefonije. Današnje mreže zasnovane su na geostacionarnim satelitima (sateliti Inmarsat ili Thuraya), ili na niskoorbitalnim satelitima (Iridium ili Globalstar), koji pokrivaju celu Zemljinu površinu, a omogućuju uspostavu veze uređajem posve nalik običnom mobilnom telefonu. Delove radiospektra te lokacije za satelite u geostacionarnim orbitama pojedinim korisnicima dodeljuje Svetska administrativna radiokonferencija. Za fiksne satelitske službe koriste se frekvencijski pojasevi S (od 1,55 do 5,20 GHz), X (od 5,20 do 10,90 GHz), K (od 10,90 do 36,00 GHz) i Q (od 36,00 do 46,00 GHz), koji se dele na potpojaseve i kanale. Prvi aktivni telekomunikacioni satelit bio je Telstar. Istorija Koncept geostationarnih komunikacijskih satelita prvi je predložio Artur Klark, zajedno sa Vahidom K. Sanadijem nadovezujući se na rad Konstantina Ciolkovskog. U oktobru 1945 Klark je objavio članak sa naslovom „Vanzemaljski releji” u britanskom magazinu Bežični svet. U tom članku je opisao principe koji stoje iza implementacije veštačkih satelita u geostacionarnim orbitama u svrhu prenosa radio signala. Stoga se, Arthr Klark često navodi kao izumitelj komunikacionih satelita i termin Klarkov pojas se koristi kao opis orbite. Decinijama kasnije projekat pod imenom Komunikacioni Mesečev relej je bio telekomunikacioni projekat koji je sprovela mornaca Sjedinjenih Država. Njegov cilj je bio da se razvije sigurna i pouzdana metoda bežične komunikacije korišćenjem Meseca kao pasivnog reflektora i prirodnog komunikacijskog satelita. Prvi veštački Zemljin satelit bio je Sputnik 1, koji je orbitu postavio Sovjetski Savez dana 4. oktobra 1957. On je bio opremljen sa radio-transmiterom koji je radio na dve frekvencije: 20.005 i 40.002 MHz. Sputnik 1 je lansiran kao jedan od glavnih koraka u istraživanju svemira i razvoja raketa.[9][10] Međutim, on nije bio postavljen u orbitu s ciljem slanja podataka sa sa jedne tačke na Zemlji na drugu. Prvi satelit za prosleđivanje komunikacije bio je Pionir 1, koji je trebao da bude lunarna sonda. Iako je svemirska letelica uspela da pređe samo na pola puta do Meseca, letela je dovoljno visoko da se isproba dokaz koncepta relejne telemetrije širom sveta, prvo od Kejp Kanaverala do Mančestera, Engleska; zatim od Havaja do Kejp Kanaverala; i konačno oko sveta od Havaja do Mančestera. Prvi namenski izgrađeni satelit za relejne komunikacije bio Projekat SCORE agencije NASA iz 1958. godine, koji je koristio magnetofon za čuvanje i prosleđivanje glasovnih poruka. On je poslužio za slanje božićne čestitke svetu od predsednika SAD-a Dvajta Ajzenhauera. Kurijer 1B, koji je izradila kompanija Filko, lansiran je 1960, i bio je prvi aktivni repetitorski satelit na svetu.

BUKVALNO KAO NOVA 24 časa arhitekture Milan Rakočević Format: 24 x 23 cm Broj strana: 232 Povez: Broš Izdavač: Orion Art Godina izdanja: 2017. Oblast: Arhitektura U uvodnom delu autor govori o razvoju arhitekture od antičke Grčke pa do današnjih dana, da bi potom prešao na detaljno objašnjenje svih elemenata arhitekture kao što su broj, mera, proporcija, materijalizacija itd. Knjiga je bogata ilustracijama poznatih građevina, a kao dodatak autor je stavio i slike skica da bi vam pokazao na koji način je projekat određenih građevina osmišljen. O autoru Prof. dr Milan P. Rakočević, arhitekta. Studirao arhitekturu u Beogradu i Parizu. Doktorirao na Arhitektonskom Fakultetu u Beogradu. Bio je Dekan Arhitektonskog Fakultetau Beogradu. Boravio i radio u Francuskoj, Švajcarskoj, Alžiru, Panami i Australiji. Projektovao i izveo više desetina objekata u zemlji i u svetu. Nosilac prestižnih nagrada i vrednih priznanja. Autor više knjiga i mnogobrojnih stručnih radova o arhitekturi. Sadržaj knjige PREDGOVOR 1. poglavlje - UVOD 1.1. Uvod u arhitekturu 1.2. Prošlost arhitekture 2. poglavlje – ELEMENTI ARHITEKTURE 2.1. Uvod u elemente 2.2. Stub, greda, zid 2.3. Ploča, krov, temelj, stepenište 2.4. Ulazi, vrata, prozori 2.5. Svetlost i senke u arhitekturi 3. poglavlje – MERE I PROPORCIJE 3.1. O merama i brojevima 3.2. O proporcijama i Zlatnom preseku 3.3. Modularna koordinacija u projektovanju 4. poglavlje – ARHITEKTONSKA ANALIZA 4.1. Dimenzionalna analiza 4.2. Funkcionalna analiza 4.3. Definisanje potrebne površine 4.4. Tipične jedinice 4.5. Arhitektonski sklop 4.6. Funkcionalne zone 5. poglavlje – PROJEKTOVANJE 5.1. Uvod u projekat 5.2. Priprema za projektovanje 5.3. Arhitektonski projekat POST SCRIPTUM LITERATURA

LICENCNO IZDANJE ELEKTOR INTERNATIONAL NA SRPSKOM JEZIKU! Da li se još uvek isplati samogradnja pojačavača? Ovo pitanje mogu mnogi sebi da postave prolaze prolazeci kroz prodavnicu elektronike. Kada je u maju 1970. izašlo prvo izdanje Elektora, mnogo toga nije moglo da se kupi u vidu gotovog uredjaja. S druge strane postojalo je veliko oduševljenje da se svojerucno nešto napravi. Tokom devedesetih godina prošlog veka to je splasnulo, zbog sve veceg širenja kompjuterske tehnike i digitalizacije. Pojavile su se nove generacije, koje su odrastale uz bitove i bajtove. Zašto HiFI uređaji daju različit zvuk Često postavljana pitanja su: može li pretpojačavač jednog proizvođača da se spoji sa izlaznim stepenom drugog proizvođača? Da li to ima uticaja na zvuk? Da li moraju da se koriste specijalni kablovi i da li moraju da se preduzimaju posebne mere? U časopisima koji testiraju uređaje može se povremeno pročitati da CD plejer jednog proizvođača u kombinaciji sa određenim pojačavačem jednog drugog proizvođača daje posebno dobre zvučne rezultate. Ako se priključi neki drugi CD plejer, zvuk će biti drugačiji, ili lošiji. Bogatim rečnikom zatim sledi opis zvuka i puštaju se određene muzičke numere, koje su navodno izuzetno dobre za testiranje muzičkih uređaja. Elektrolitski kondenzatori, ispravljači i njihova pravilna upotreba Prilikom izrade mrežnih jedinica se često može primetiti nemarno ophođenje. Dosta se koristi princip ’’što više, to bolje’’. Kapacitet elektrolita se često povećava po želji, pogotovo ako se pri ruci nađu visokokapacitivni kondenzatori. Isto tako se koriste ispravljači sa mnogo više naponske stabilnosti nego što je potrebno. Misli se da ne može da škodi ako se umesto ispravljača od 80 V odmah ubaci onaj od 500 V. Što je sigurno, sigurno je. I baš tu se nalazi zabluda, kao i upotreba proizvoljno velikih kondenzatora. Ovaj članak će pokazati nekoliko međusobnih veza, na koje se uglavnom ne obraća pažnja. Pentodni PP izlazni stepen sa EL 84 T Princip PPP izlaznog stepena ima mnoge prednosti u odnosu na protivtaktni AB izlazni stepen i samo jedan nedostatak, a to je nešto manja snaga iz jednog kompleta cevi. Već duže vreme trend ide ka osetljivim zvučnicima, koji sa relativno malo snage mogu da stvaraju veliki zvučni pritisak. Tako postaje interesantan i PPP izlazni stepen sa malom snagom, ali koji pruža visok kvalitet zvuka. Srednjetalasni prijemnik sa dva oscilatorna kola Nakon prvih iskustava sa audionom od jednog oscilatornog kola, strasni samograditelj radio uređaja će poželeti da napravi prijemnik sa boljim performansama, da bi poboljšao kako osetljivost, tako i selektivnost svog radija. Da bi ceo proces i podešavanje bili pregledniji, ovaj članak predstavlja prijemnik sa dva oscilatorna kola. Povratna sprega nezavisna od demodulacije omogućava različite varijante sklopa i interesantna proširenja. Postignuta poboljšanja u prijemu, u odnosu na audion sa jednim oscilatornim kolom, su impresivna. Kratkotalasni audion sa ECC88 Cevni sklopovi sa malim anodnim naponom imaju posebnu draž. S njima se može eksperimentisati na bezopasan način bez problema sa inače uobičajenim visokim anodnim naponima. Jednostavni audion prijemnici mogu pri tom da daju dobre rezultate, kao i sklopovi sa visokim anodnim naponima. Otpornici za merenje opterećenja Uređaj sa snažnim otpornicima za merenje opterećenja ima posebnu svrhu. On je potreban prilikom testiranja izlaznih pojačavača. U slučaju da treba da se opterete do maksimuma, zvučnici nisu za to pogodni, jer bi posledica toga bila oštećenje sluha. Dakle, bolje je prvo snagu pretvoriti u toplotu i proveriti da li pojačavač uopšte funkcioniše i da li daje očekivanu snagu. Tek posle ovoga pojačavač zaslužuje zvučnike i muziku umesto sinusa. Mnogostruke eksperimentalne pločice Kada neki sklop treba na brzinu napraviti i proveriti, uvek se postavlja pitanje na koji način to uraditi. Lemljenje, limena konstrukcija, bušenje rupa, mnogo potrošenog vremena i još mnogo toga što čini da čoveku brzo prođe volja. Sa rešenjima predstavljenim u ovom članku mogu se napraviti različiti sklopovi za kratko vreme i uspešno ispitati. Mikrofonski pojačavač sa cevima To već spada u čudan fenomen, da u vreme visokorazvijene poluprovodničke tehnologije i digitalnog snimanja zvuka, audio uređaji sa cevima doživljavaju preporod. Uputstvo za izradu uređaja sa cevima bi trebalo da iskoristi prednosti tih komponenti i da se više razlikuje od tranzistorskog sklopa, a ne samo u visini radnog napona. Kod ovog sklopa radi se o pojačavaču za priključenje studijskog mikrofona. Konvertor cevnog zvuka Cevni zvuk ne mora obavezno da bude čist anahronizam – postoje izraziti ljubitelji zvuka cevnog pojačavača. Ipak, ne priliči svakom da izbroji velike sume novaca za cevni izlazni stepen, ili kompletan cevni pojačavač, da bi za to dobio relativno malu izlaznu snagu. Treba dodati još i to da moderni cevni pojačavači već i kod sobne jačine zvuka, bukvalno gomile vati pretvaraju utoplotu, tako da nisu baš ekološki bezopasni. EL34, 6L6GC ili KT88 Ovo je test o ponašanju izlaznih pentoda u protivtaktnom pojačavaču. Turbo od 1,4 litre ili snažni V8 velike zapremine. Na ovo pitanje je automobilska industrija odgovorila u korist bolje efikasnosti male zapremine. Da li se ovakvo poređenje može dozvoliti i kod izlaznih pentoda koje su u upotrebi? Naravno da može i rezultat je vrlo sličan. Magične oči, lepeze i trake Ranije su se u svakom boljem radio prijemniku koristile magične oči, lepeze i trake, gde su služile za podešavanja i prikaz jačine polja radio stanica. U trakašima i mnogim pojačavačima služile su za određivanje jačine snimka. Zelena svetlost mora da je u početku bila fascinantna kako za konstruktore, tako i za korisnike, zbog čega se i odomaćio pojam ’’magično oko’’, što je bila prva varijanta ovog tipa cevi. Površina prikaza je u početku bila okrugla, što je u toku rada podsećalo na oko. Kasnije su se pojavile cevi sa prikazivačem u vidu lepeze ili trake. U ovom članku treba da se objasne principi i osobine indikacionih cevi i kako se i danas još mogu korisno upotrebljavati. Borba protiv odstupanja parametara Pomalo već ide na živce koliko nazivne linije cevi, koje se danas mogu kupiti, odstupaju od toka navedenog u listi podataka. Ako jednu cev zamenimo za drugu istog tipa, može se lako dogoditi da pojačavač dobije drugačiji zvuk. Do sada je to pokušano da se izbegne, tako što su cevi selektovane, što je komlikovano i skupo. Međutim, postoji jedan trik u sklopu, pomoću kojeg i različiti primerci cevi automatski bivaju naterani na približno istu radnu tačku. Jednostavno ispitivanje cevi Za mnoge elektronske cevi se prilikom isporuke više ne daju kartoni sa potvrdom o ispitivanju, a takođe ni liste podataka. Sledeći postupak omogućava, da se sa minimalnim utroškom, na osnovu karakteristične anodne krive, utvrdi emisiona sposobnost neke cevi. Prikazuje se i kako se karakteristične krive menjaju, ukoliko cev naginje ka oscilovanju. Muke sa cevima lošeg kvaliteta Kvalitet cevi proizvedenih u današnje vreme nije na zadovoljavajućem nivou. Greška, koja može imati fatalne posledice, je kratak spoj između katode i grejanja. Ona često ne opstaje stalno, već samo povremeno. To otežava potragu za greškom. Ovaj izveštaj o sakupljenom iskustvu će možda nekome olakšati posao. SRPP Princip Ovaj članak opisuje varijantu sklopa, koja je u evropi i SAD-u ostala skoro nepoznata: SRPP princip (Shunt Regulated Push-Pull). U VF tehnici je odavno poznata ova varijanta, a japanac Anzai je krajem šezdesetih godina prošlog veka prvi put primenio ovaj koncept i u NF tehnici. Od tada je u japanu predstavljeno nekoliko varijanti SRPP principa, a SRPP cevni pretpojačavač je u najmanju ruku tamo postao standard. U komercijalnom smislu, ovaj koncept nažalost nikada nije mogao u većoj meri da se odomaći, zbog toga što je praktična primena SRPP principa u NF sektoru propala sa pobedničkim ulaskom tranzistorske tehnike u sve delove elektronike. Pošto su u međuvremenu cevi u mnogim krugovima ponovo ’’u modi’’, SRPP princip je opet postao interesantan.