Narodna knjizevnost, lektira za 5.razred osnovne škole. Sadržaj: - bajke, - šaljive priče, - lirske pesme, - običajne pesme, - svatovske pesme, - epske pretkosovske pesme. Razgovor o bajkama i pesmama, Pogovor, Rečnik manje poznatih reči. Izdavač Nolit - Beograd 1989. Mek povez, 131 strana. Knjiga je u dobrom stanju, unutrašnjost knjige je na pojedinim stranama sa flekicama,knjiga nije odolela zubu vremena.

Jezički zbir za osnovce Nastavno sredstvo koje učenicima olakšava put pri upisu u željenu srednju školu i priprema ih za polaganje završnog ispita iz predmeta Srpski jezik i književnost. U preglednim i preciznim tabelama dat je kompletan sadržaj predmeta Srpski jezik i književnost od 5. do 8. razreda osnovne škole: JEZIČKA KULTURA SA VEŠTINOM ČITANjA I RAZUMEVANjEM PROČITANOG RAZVOJ JEZIKA FONETIKA LEKSIKOLOGIJA MORFOLOGIJA SINTAKSA PRAVOPIS TEORIJA KNjIŽEVNOSTI REČNIK KNjIŽEVNIH TERMINA PREGLED OBRAĐENIH KNjIŽEVNIH DELA (autori, rod i vrsta)

Srpska školska knjiga Beograd, 2000. 15 cm, 350 str. meki povez, ćirilica

Srpska školska knjiga Beograd, 2000. 15 cm, 350 str. meki povez, ćirilica

Univerzalan, lako upotrebljiv, sa kratkom gramatikom albanskog jezika, rečnikom sinonima, slikovnim delom, ključnim ekonomskim i pravnim terminima i mnogobrojnim primerima upotrebe iz književnog i govornog jezika; školski, turistički, prevodilački.

Detalji predmeta Stanje Polovno solidno očuvano Аутор - особа Џакула, Бранко Наслов Francuska književnost. Knj. 2, (od 1683. do 1857.) / Branko Džakula...[et al.] Врста грађе књига Језик хрватски, српски Година 1978 Издање 1. izd. Издавање и производња Sarajevo : Svjetlost ; Beograd : Nolit, 1978 Физички опис 377 str. : ilustr. ; 25 cm Збирка Edicija strane književnosti Напомене Bio-bibliografski dodatak: str. 335-337 Rječnik pisaca: str. 339-365.

Дугогодишња сарадња београдског етнолингвисте Љубинка Раденковића са тимом истраживача Института за славистику Руске академије наука резултирала је ове године капиталном енциклопедијом "Словенска митологија" коју као издавач потписује "Zepter book world". Књига је вансеријска из много разлога - по ширини захвата (обрађени су сви словенски народи), мултидисциплинарном приступу (из угла линвистике, етнологије и фолклора), по изузетном научном реномеу сарадника. Београдска "Словенска митологија" својеврсни је избор из најквалитетнијег енциклопедијског искуства неколико славистичких школа. Оно што се у савременој словенској етнолингвистици подразумева под "виша митологија" обрађено је у одредницама прослављених руских семиотичара и лингвиста и некадашњих коаутора Вјац. Вс. Иванова и В. Н. Топорова (Баба Јага, Белобог, Велес, Волосињи, Волх Всеславјевич, Дазбог, Иван-Будала, Иља Муромец, Јарила, Јаровит, Мокос, Переплут, Перун, Прове, Род, Рујевит, Сатко, Сварог, Сварозић, Свентовит, Свјатогор, Семаргл, Стрибог, Хорс, Црнобог), а неколико их је са потписом В. Ј. Перухина (нпр. Триглав, Тројан). Ове одреднице преузете су из једнотомне "Словенске митологије" (Москва 1995), али су допуњене етимолошким коментарима београдског етимолога и стручњака за компаративну митологију, Александра Ломе (Белобог, Велес, Волосињи, Дазбог, Јарила, Јаровит, Мокос, Переплут, Перун, Прове, Род, Сварог, Сварозиц, Свентовит, Семаргл, Стрибог, Триглав, Тројан, Хорс, Црнобог). Из пера Александра Ломе су и две засебне одреднице (Припегала и Радогост), а његовим високостручним етимолошким коментаром битно су осавремењена досадашња знања о старим словенским боговима, посебно о Стрибогу, Белобогу, Прове, Семарглу и Хорсу. Други митолошки слој, одреднице "ниже митологије", по својој природи и обиљу расположиве грађе, захтева другачији приступ лексикографској обради. Овај скуп одредница методолошки је везан за традицију енциклопедије "Словенске старине. Етнолингвистички речник", чија су прва два тома (од планираних пет) објављена у Москви 1995. и 1999. Заправо се београдска "Словенска митологија" битно разликује од својих руских претходница управо постојањем специфичних јужнословенских реалија махом из сфере демонологије. Све ове одреднице потписује један од уредника целог подухвата, Љубинко Раденковић (авет, аздаја, Атила, бабице, бајања, водени бик, Герман, грозница, дрекавац, каракондзула, Краљевић Марко, крсник, лада, ламја, лељо, мачић, некрстенац, немушти језик, облазари, олово, орко, пасоглав, приказа, расковник, свети Сава, сребрни цар, стопан, суђенице, Тодорова субота, тодорци, усуд, хала, цума, сејтан). Овакав импресиван допринос словенској митологији заправо и није изненађење - после дугогодишњег интересовања за народну магију јужних словена, Љубинко Раденковић је последњих година у земљи и иностранству објавио и цео низ научних радова на тему словенске "ниже митологије". Ове одреднице су нешто екстензивније од осталих, са лексикографске стране нпр. набрајају скоро све номинације нађене у етнографској и лексикографској грађи и имају знатно већу литературу испод основног текста. Енциклопедија садрзи 420 одредница које су између себе повезане унутрашњим упућивањем, као и знатан број празних одредница којима се упућује на основну реч, често су у питању термини из других словенских језика (планетик - облачари, поганец - караконџула, пожој - змај, посеваљники - коледари, разрив трава - расковник). Аутори енциклопедије узгред су морали да решавају и проблем књижевне номинације локалних етнографских реалија (нпр. свирци - некрштенци, сетек - мачић, скратељц - мачић). Основну структуру одреднице чини прво енциклопедијска дефиниција, затим следи инвентар словенских термина и опис "спољне манифестације", па функције и предикати, локуси, време и атрибути. Митолошка бића су, у складу са постулатима руске етнолингвистичке школе, у принципу описивана по следећој шеми: термини, спољашњи облик, порекло, место и време појављивања, функција, противници, веза са одређеним биљкама/животињама и веза са бојама/бројевима. После уредничког увода следи, из руског једнотомника преузет уводни текст Н. И. Толстоја "словенска народна веровања", као и скраћена верзија рада В. Н. Топорова "Богови старих Словена из књиге "Скице за словенску историју и културу" (Москва 1996). Из енциклопедије "Словенске старине" преузета је библиографија у целини и неколико одредница. Према приложеној библиографији стиче се увид у импресивни репертоар коришћених извора, то су заправо сви релевентни славистички лингвистички, етнографски и фолклорни радови, као и архивска грађа (овде треба истаћи пре свега резултате теренских истраживања колектива руских етнолингвиста у Полешју). У београдској славистичкој средини већ десетак година постоји значајна етнолингвистичка традиција. Она је пре свега везана за имена двојице београдских аутора "Словенске митологије", Љ. Раденковића и А. Ломе, али и уз часописе "Кодови словенских култура", "Расковник" и зборнике радова под уредништвом Д. Ајдачића. Сваком пионирском енциклопедијском подухвату увек се може упутити примедба на избор одредница, али је профил ове књиге врло јасно дефинисан у њеном уводу ("најсажетији опис словенског модела света, грађеног на митолошким основама". То што, на пример, нема одреднице "жетва" може се делимично надокнадити одредницом "жито", могућа одредница "орање" може се надокнадити садржајем постојећих одредница "орач" или "оборавање"; слично је са непостојећим "игра", "коло", "лан" (постоји "конопља"). Књига је графички лепо опремљена и садржи врло информативне илустрације. Приложени списак "пренумераната" јасно говори да значај ове књиге знатно превазилази усконационалне оквире. Пред нама је дело које је истовремено занимљиво штиво љубитељима традиционалне културе, а поуздан и обавезан приручник научним истраживачима. Биљана Сикимић Политика 06.06.2002. ПРЕДСТАВЉЕН ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК Словенска митологија Балканолошки институт Српске академије наука и уметности (САНУ) промовисао је "Словенску митологију" - енциклопедијски речник у издању "Zepter book world" у присуству чланова дипломатског кора из већине словенских земаља. О књизи су говорили редактори прод. др Светлана М. Толстој, инострани члан САНУ и шеф одељења за етнолингвистику и фолклор Института за славистику Руске академије наука и Љубинко Раденковић, академик Предраг Палавестра, проф. др Ана Плотњикова из Москве, и проф. др Александар Лома. Раденковић је објаснио да је књига плод дугогодишње сарадње српских и руских научника и да обухвата 420 одредница подељених у девет категорија. На књизи је радило двадесетак руских стручњака и двоје из Југославије. Тањуг Наслов: Словенска митологија, енциклопедијски речник Издавач: Zepter Book World Страна: 736 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 25 cm Година издања: 2001 ИСБН: 86-7494-025-0

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više Pregledni rečnik komparatističke terminologije u književnosti i kulturi nastao je na osnovu zajedničkog interfakultetskog istraživanja teorijsko-istorijskih terminoloških pretpostavki komparativne književnosti. Prilikom izrade ovog rečnika, koji umnogome predstavlja pionirski poduhvat, izbegnute su jednostranosti i ograničenja u pristupu ovoj problematici. Njime su postavljene sasvim solidne osnove za proces standardizacije komparatističke terminologije kod nas, koji se, dakle, vrši prema jedinstvenim metodološkim i naučnim standardima, koji su jasno definisani, ali i dovoljno široko postavljeni. Rečnik je primer fleksibilnog osavremenjivanja i standardizacije stručne terminologije u jednoj naučnoj disciplini, koja ima bogatu tradiciju i nesumnjive perspektive. Termini koji su obuhvaćeni ovim Rečnikom obrađeni su u složenijoj leksikografskoj deskripciji, tako da svaka odrednica sadrži neophodnu meru informativnosti i pouzdanosti. (Iz recenzije Stojana Đorđića) Bojana Stojanović Pantović rođena je 1960. godine u Beogradu. Profesor je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Piše književnoistorijske i komparativne studije, kritike, eseje, poeziju i prozu. Prevodi sa slovenačkog i engleskog jezika. Priredila je i prevela više knjiga srpskih i slovenačkih pisaca, kao i tematske brojeve časopisa i naučnih zbornika. Predavala je honorarno na Filološkom fakultetu u Beogradu (1995–2001). Od 1998. do 2008. godinebila je stalna kritičarka lista Politika za savremenu srpsku poeziju. Objavila je sledeće knjige: Poetika Mirana Jarca (na slovenačkom), Dolenjski muzej, NovoMesto 1987. Linija dodira (studije i ogledi iz srpske i južnoslovenskih književnosti), Dečje novine, Gornji Milanovac 1995. Nasleđe sumatraizma – poetičke figure u srpskom pesništvu devedesetih, Rad, Beograd 1998. Srpski ekspresionizam, Matica srpska, Novi Sad 1998. Srpske prozaide – antologija pesama u prozi, Nolit, Beograd 2001. Kritička pisma, Rad, Beograd 2002. Morfologija ekspresionističke proze, Artist, Beograd 2003. Raskršća metafore (eseji i kritike o srpskom pesništvu 20. veka), Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo 2004. Beskrajna (pesnička zbirka), KD Sveti Sava – Beogradska manufaktura snova, Beograd 2005. Nebolomstvo – Panorama srpskog pesništva kraja XX veka, HDP i Durieux, Zagreb 2006. Pobuna protiv središta (novi prilozi o modernoj srpskoj književnosti), Mali Nemo, Pančevo 2006. Oštar ugao (eseji, kritike, polemike), Agora, Zrenjanin 2008. Zaručnici vatre (lirska proza), Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo 2008. Isijavanje, pesnička zbirka, Arka, Smederevo 2009. Naučni radovi, kritika i poezija prevođeni su na engleski, francuski, nemački, španski, slovenački, grčki, makedonski, poljski i švedski jezik. Dobitnica je nagrada : ”Milan Bogdanović” (2000), ”Isidorijana” (2000), ”Gordana Todorović” (2005) i Zlatne značke kulturno-prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos kulturi (2006). Živi u Beogradu. Miodrag Radović rođen je 1945. godine u Kamenjači kod Trstenika. Osmogodišnju školu završio je u Trsteniku, a gimnaziju u Kruševcu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu (grupa za Opštu književnost sa teorijom) diplomirao je 1968. Magistrirao je sa temom „Funkcija snova u romanu Zločin i kazna F. M. Dostojevskoga” (1976), a doktorirao sa temom „Poetika Laze Kostića i njeni izvori u zapadnoevropskim književnostima” (1980). Kao stipendista francuske vlade završio je postdiplomske studije u Evropskom univerzitetskom centru u Nansiju (1969–1970). Bio je i stipendista Humboltove fondacije u Minhenu i Hajdelbergu. Kao bibliotekar radio je u Biblioteci Matice srpske (1970–1972). Kao lektor, predavač i profesor radio je na univerzitetima u Lionu, Renu, Banjaluci, Nikšiću, Frankfurtu na Majni i Novom Sadu. Realizator je ideje o osnivanju Katedre za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Autor je više knjiga, priređivač zbornika i antologija i prevodilac sa francuskog i nemačkog jezika. Objavljene knjige: Poetika snova Dostojevskoga, Vrnjačka Banja, 1978; Luj Vensan Toma, Antropologija smrti (prevod sa francuskog u saradnji sa Zoranom Stojanovićem), Beograd 1980; Laza Kostić i svetska književnost, Beograd, 1983; Umetnost tumačenja poezije (zbornik), priređen u saradnji sa Draganom Nedeljkovićem, Beograd, 1979; Književna aksiologija, Novi Sad, 1987; Vilhelm Jensen, Gradiva (prevod sa nemačkog), Sremski Karlovci, 1992; Oslovljeni svet ili čarobna reč Raška Dimitrijevića, Novi Sad, 1998; Liber amicorum (zbornik u počast ak. Radomiru Ivanoviću), Novi Sad, 2001; Pčela i med u cvetniku svetske i srpske poezije (antologija, u saradnji sa Nikolom Strajnićem), Banja Luka, 2002; Lijepo li ova knjiga čita (studije i ogledi), Novi Sad, 2001; Književna retorika danas (zbornik), Beograd, 2008; David I. Goldstejn, Dostojevski i Jevreji (prev. M. Radović), Novi Sad, 2010; Pregledni rečnik komparatističke terminologije u književnosti i kulturi (uredio u saradnji sa Bojanom Stojanović Pantović i Vladimirom Gvozdenom), Novi Sad, 2011. Vladimir Gvozden Akademska karijera ◦ 2011. godine – Izbor u zvanje – docent, Filozofski fakultet, Novi Sad ◦ 2010. godine – doktorat, Filozofski fakultet, Novi Sad („Hronotop susreta u srpskom putopisu 1914-1939.“) ◦ 2004. godine - Izbor u zvanje - asistent, Filozofski fakultet, Novi Sad, Oblast: Nauka o književnosti ◦ 2003. godine - Magistratura, Filozofski fakultet, Novi Sad, Oblast: Nauka o književnosti ◦ 1998. godine – Izbor u zvanje – asistent-pripravnik, Filozofski fakultet, Novi Sad ◦ 1996. godine - Diploma, Filozofski fakultet, Novi Sad, Oblast: Nauka o književnosti Oblasti interesovanja i istraživanja ◦ komparativna književnost ◦ teorija književnosti Monografije: Jovan Dučić putopisac: ogled iz imagologije, Novi Sad: Svetovi, 2003. Чинови присвајања: Од теорије ка прагматици текста, Нови Сад: Светови, 2005. Književnost, kultura, utopija, Novi Sad: Adresa, 2011. Српска путописна култура 1914-1940: студија о хронотопичности сусрета, Службени гласник, Београд, 2011. Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури, ур. Бојана Стојановић Пантовић, Миодраг Радовић, Владимир Гвозден, Академска књига, Нови Сад, 2011. Nine Serbian Poets: Anthology of Contemporary Serbian Poetry / Девет српских песника: Антологија новије српске поезија, edited and with an Afterword by Vladimir Gvozden, састављач и писац поговора Владимир Гвозден, Нови Сад: Адреса, 2012. Gordost (grupa autora), Adresa, Novi Sad, 2014. Poglavlja u monografijama: Na stranim jezicima: Sebastian Donat, Vladimir Gvozden, Martin Sexl, „Osteuropa“, Handbuch Komparatistik: Theorien, Arbeitsfelder, Wissenpraxis, Hrs. Rüdiger Zymner, Achim Hölter, Stuttgart, Weimar: J. B. Metzler, 2013, str. 39-44. „Akte des Reifens, Figuren des Gegenwärtigen und die symbolische Stellung des Vaters in der zeitgenössischen serbischen Literatur“, Kind und Jugendlicher in der Literatur und im Film Bosniens, Serbiens, Renate Hansen-Kokoruš, Elena Popovska (Hrsg.), Verlag dr. Kovač, Hamburg, 2013 (Grazer Studien zur Slawistik, Band 1), str. 93-109. Vladimir Gvozden, Alexander Wöll, Matija Bećković Biogramm, Milorad Pavić „Hazarski rečnik“, Dobrica Ćosić Biogramm,, Milorad Pavić Biogramm, Laza Kostić Biogramm, Laza Kostić Das lyrische Werk, Laza Kostić „Maksim Crnojević“, Laza Kostić „Pera Segedinac“,Petar Petrović Njegoš „Luča mikrokozma“, Sima Pandurović Biogramm, Sima Pandurović Das lyrische Werk, Rastko Petrović „Otkrovenje“, Borislav Pekić Das erzählerische Werk, Branko Radičević Biogramm, Miodrag Bulatović „Ljudi sa četiri prsta“, Svetozar Ćorović Biogramm, Jovan Jovanović Zmaj „Đulići“, Kindlers Literatur Lexicon, 3, Hrsg. Von Heinz Ludwig Arnold, Stuttgart/Weimar, Verlag J. B. Metzler, 2009. (leksikografske odrednice) „Writing Difference/Claiming General Validity: Jovan Dučić's Cities and Chimaeras and the West“. Balcan Departures: Travel Writing from Southeastern Europe, ed. Wendy Bracewell, Alex Drace-Francis, New York, Oxford, Berghahn Books, 2009, 75-86. „Some Remarks on the Relationship between European Identity and the European Union“,EU=Europe? Euroskepticism and European Identity, Kenneth Hanshew (Hrsg.), Forost Arbeitspapier, München, Nr. 45, Juni 2008, 9-18. Vladimir Gvozden, Jelena Novaković, „Introduction“, Modern Canada: Prejudices, Stereotypes, Authenticity/La Canada Moderne: Préjugés, Stéréotypes, Authenticité, ur. Jelena Novaković, Vladimir Gvozden, Belgrade: Megatrend University, Serbian Association of Canadian Studies, 2013, str. 7-21. „Introduction“, (Re)connecting through Diversity: Canadian Perspectives, ed. Jelena Novaković, Vladimir Gvozden, Slobodan Pajović, Megatrend University, Serbian Association for Canadian Studies, Belgrade, 2011, 9-21. ISBN 978-86-7747-429-4 „Comparative literature in Canada and the context of Multiculturalism“. Images of Canada: Interiors and Exteriors. Ur. Jelena Novaković, Radojka Vukčević. Beograd: Filozofski fakultet u Nišu; Jugoslovenska asocijacija za kanadske studije, 2007, 137-150. “Tensions of Travel Writing”. Serta Musarum: Essays in Honor of István Fried. Ed. Thomas Bremer, Katalin Kürtösi, Szeged, 2006., pp. 29-38. "Images of Canada in the Contemporary Serbian Novel: David Albahari's The Man of Snow and Vladimir Tasic's Farewell Gift". Other Language - Otherness in Canadian Culture / L'Autre Langue / L'Alterite dans la Culture Canadienne. Prir. Vesna Lopičić, Jelena Novaković. (Zbornik radova sa prve medjunarodne konferencije iz oblasti kanadskih studija sa temom Drugi jezik - Drugost u kanadskoj kulturi. Nis: Tibet, 2005, pp. 123-132. “Comparative Literature and Visual Culture”, Littérature et Média, Ed. Pavle Sekeruš, Département d’études romanes de la Faculté des lettres de Novi Sad, Novi Sad, 2003, 85-97. "Danilo Kiš jako pisarz środkowoeuropejski: przyczinek do pisania i czytania tożsamości", u: Narodowy i ponadnarodowy model kultury: Europa Środkowa i Połwysep Bałkański , ur. Bogusław Zieliński, Wydawnictvo naukowe Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza, Poznań, 2002 (Seria Filologia Słowiańska nr 7), 83-94. Na srpskom: „Два савремена Bildungsroman-a и традиција путовања у Италију: Венеција Владимира Пиштала и Ултрамарин Милете Продановића“, Acqua Alta: медитерански пејзажи у модерној српској и италијанској књижевности (Међународни зборник радова) / Acqua Alta: Paesaggi Mediterranei nelle literature italiana e serba del novecento. Ур. Светлана Шеатовић Димитријевић, Марија Рита Лето, Персида Лазаревић ди Ђакомо. Институт за књижевности и уметност, Београд, 2013, стр. 779-794. „Бранко Радичевић и заједница растанка“, Бранко Радићевић: зборник радова, ур. Јован Зивлак, Нови Сад: Друштво књижевника Војводине, 2013, стр. 51-67. „Поетика, естетика и политика романтизма у схватањима Драгише Живковића“, Српска књижевна критика друге половине XX века, ур. Милан Радуловић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2013 (Институт за књижевност и уметност, годишњак XXV; Серија Ц: Теоријска истраживања, књ. 15), стр. 145-161. „Српска књижевна мисао и 'укрштаји' Лазе Костића“, Српска књижевна критика и културна политика у другој половини XX века: теоријско-проблемски зборник радова, ур. Милан Радуловић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2013 (Институт за књижевност и уметност, годишњак XXVI; Серија Ц: Теоријска истраживања, књ. 16), стр. 15-45. „Ћутање разлика: напомена о лирској ситуацији у песми Santa Maria della Salute“, Век песме Santa Maria della Salute, прир. Хаџи Зоран Лазин, Академска књига, Нови Сад, 2009, 180-186. „Љубав и патња“, поговор у Вилијам Шекспир, „Ромео и Јулија“, прев. Живојин Симић, Сима Пандуровић, прир. Владимир Гвозден, Београд, Драганић, 2012, стр. 123-142. „Школарац и луда Франсоа Вијон“, поглавље у: Сретен Марић, О Вијону и Хелдерлину, Службени гласник, Београд, 2009, стр. 137-167. Владимир Гвозден, Зорица Хаџић, „Дневничке белешке Милана Шевића о путовању у Италију“, Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској књижевности, ур. Горана Раичевић, Филозофски факултет, Нови Сад, 2014, стр. 169-182. „Милан Дединац и генеза чисте лирике“, Поезија и поетика Милана Дединца: зборник радова, ур. Слађана Јаћимовић и Светлана Шеатовић Димитријевић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2014, стр. 135-148. „Дискурзивно и епифанијско у поезији Јована Дучића“, Поезија и поетика Јована Дучића, ур. Јован Делић, Београд : Институт за књижевност и уметност, Учитељски факултет; Требиње : Дучићеве вечери поезије, 2009. (Наука о књижевности. Поетичка истраживања, књ. 9), стр. 95-116. „Путовање и лагање: неколико напомена о путописним дискурсима у античкој Грчкој“, Зборник у част Марији Клеут, ур. Светлана Томин, Љиљана Пешикан-Љуштановић, Наташа Половина, Филозофски факултет, Нови Сад, 2013, стр. 299-318. УДК: 82-992.09 (38) ISBN 978-86-6065-186-2 „Катманду или кабинет чудеса Стевана Пешића“, Стеван Пешић – Живот и дело: зборник радова, ур. Драган Којић,Градска библиотека, Нови Сад, 2013, стр. 17-24. „Путописне репортаже Иве Андрића“, Научни састанак слависта у Вукове дане (Иво Андрић у српској и европској књижевности), 41/2, Београд, 2012, стр. 249-256 „Поверење у трансценденцију“, Хелиотропна мисао: рецепција стваралаштва Драгана Стојановића, прир. Зорица Бечановић-Николић, Биљана Дојчиновић-Нешић, Јован Попов, Досије – Катедра за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, Београд, 2011 „Књига питања, слика пораза (белешка о новом горком стилу)“, поговор у Фрања Петриновић, Граматика поремећаја, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2013, стр. 217-226. „Хронотоп – седамдесет година касније“, Теорија - естетика – поетика, ур. Гојко Тешић, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2008, 169-183. „Неколико напомена о паратекстовима у Новом Јерусалиму Борислава Пекића“, Научни састанак слависта у Вукове дане, 37/2, Београд, 2008, 415-426. „Компаратистика и култура“. Теоријско-историјски преглед компаратистичке терминологије код Срба. Ур. Бојана Стојановић-Пантовић. Београд: Књижевно друштво „Свети Сава“, 2007, стр. 7-31. „О границама добре књиге“. Шта чини добру књигу? Прир. Светлана Гавриловић. Београд: Народна библиотека Србије, 2007, стр. 83-94. “Компаратистика и култура“. Теоријско-историјски преглед компаратистичке терминологије код Срба. Ур. Бојана Стојановић-Пантовић. Београд, 2007, стр. 7-31. (ISBN 978-86-86143-80-8) „Постмодерни хронотоп у роману Киша и хартија Владимира Тасића“. Књижевност и стварност. 36. научни састанак слависта у Вукове дане. Међународни славистички центар, Београд, 2007, sтр. 475-483. UDK 80; ISSN 0351-9066. “Књижевна путовања, књижевни посредници и компаративна књижевност», Теоријско-историјски преглед компаратистичке терминологије код Срба, ур. Бојана Стојановић-Пантовић, Књижевност друштво «Свети Сава», Београд, 2006, стр. 119-136. „Hronotop susreta u putopisima Miloša Crnjanskog.“ Slika drugog u balkanskim i srednjoevropskim književnostima / uredio Miodrag Maticki. - Beograd : Institut za književnost i umetnost, 2006. - (Posebna izdanja; #knj. #30). Str. 189-197. „Чињеница, траума и фикција: ars memorativa у Гробници за Бориса Давидовича Данила Киша“, Жанрови српске књижевности бр 3, ур. Зоја Карановић, Нови Сад, Филозофски факултет, 2006, 426-441. “Kako čitati putopis”. Kako čitati: o strategijama čitanja tragova kulture. Prir. Saša Ilić. Beograd: Narodna biblioteka Srbije, 2005, str. 43-63. “Opšta književnost i uopštavanje književnih fenomena”, Proučavanje opšte književnosti danas, ur. Adrijana Marčetić, Tanja Popović, Katedra za opštu književnost, Filološki fakultet, Beograd, 2005, str. 237-250. “Tišmina književnost rascepa”. Povratak miru Aleksandra Tišme: zbornik radova. Ur. Jovan Delić, Svetozar Koljević, Ivan Negrišorac. Novi Sad, SANU (ogranak u Novom Sadu), Matica srpska, 2005, str. 74-92. “Tenzije putopisa (Ka poetici srpskog modernističkog putopisa)”. Žanrovi srpske knji`evnosti: poreklo i poetika oblika, br. 2. Ur. Zoja Karanović. Novi Sad: Filozofski fakultet, Orfeus, 2005, str. 277-295. "Slike balkanskih kultura u putopisnoj prozi Jovana Dučića". Naučni sastanak slavista u Vukove dane. Beograd-Novi Sad, 11-15.09.2002. 32/2. Beograd, 2004, str. 167-180 (separat). "Putopis o Italiji u srpskoj književnosti između dva rata: primer žanrovskog prožimanja". Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane. Beograd, 10-14.09.2003. 33/2. Beograd, 2004, str. 179-191 (separat). "Izazovi savremenih književnih teorija: nove mogućnosti ili opasan nihilizam", Književne teorije XX veka, Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2004, 93-106. “Mukotrpno oživljavanje istine”, Predgovor, Aleksandar Tišma, Knjiga o Blamu, Akademska knjiga, Novi Sad, 2011 (Celokupna dela Aleksandra Tišme), str. 5-19. „Стреле и обреди“, у: Драго Кекановић, Вепрово срце, Београд: Српска књижевна задруга, Инвеј, 2013,стр. 194-198. (добитник награде Златни сунцокрет за 2012. годину). „Bez razloga za strah“, pogovor u Slobodan Vladušić, Forward, Beograd, Stubovi kulture; Vrbas, Vital; Beograd, Invej, 2010, 397-400 (Vitalova knjiga godine). „Украдено братско писмо“, поговор у Угљеша Шајтинац, Сасвим скромни дарови, Архипелаг – Београд, Витал – Врбас, Инвеј – Београд, 2012, стр. 152-156 (добитник 16. награде Златни сунцокрет). „Сан о обичном животу“ (поговор), Драгослав Михајловић, Преживљавање, Завод за издавање уџбеника, Београд; Витал, Врбас; Инвеј, Београд, 2011 (Награда Златни сунцокрет за 2010. годину), 219-224. „Књижевност и уметност преживљавања“, Поговор у Давид Албахари, Сваке ноћи у другом граду (Виталова књига године), Српска књижевна задруга, Београд, 2009, стр. 249-252. ISBN 978-86-379-1056-5 UDK 821.163.41-32 Radovi u časopisima (izbor): „Џојсово књижевност лукавство“, Поља, бр. 485, јануар-фебруар 2014, стр. 37-49 (темат „Уликс“, прир. Владимир Гвозден). „Ослушкивање говора робе: историзовање вредности“ (коаутор Алпар Лошонц), Златна греда, бр. 147-148, 2014, стр. 12-16 „Савремени универзитет. Фрагменти критичког речника“, Летопис Матице српске, књ. 493, св. 5, мај 2014, стр. 628-649 (темат: „Идеја универзитета“, прир. Слободан Владушић и Зоран Димић). „Ово није крај (један поглед на српски роман у 2012. години)“, Поља, бр. 479, 2013, стр. 49-63. Владимир Гвозден, Слободан Владушић, „Песнички субјект, обогаћивање, путовање: савременост Растка Петровића“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 61. св. 2, 2013, стр. 447-457. „Уметност бодљикаве мисли – савршена пукотина Томаса Бернхарда“, Поља, бр. 482, 2013, стр. 146-152 (темат „Томас Бернхард“) „Новосадски роман и урбана нелагодност (Седам напомена и једна „опомена“)“, Летопис Матице српске, год. 189, књ. 491, св. 1-2, 2013, стр. 101-117. „O bičevima, točkovima, razninama i drugim (ne)bitnim stvarima: postkolonijalizam, kultura, politika“, Stvar: časopis za teorijske prakse, Gerusia, Novi Sad, br. 5, 2013, str. 201-215 (temat „Uvod u radikalne teorije“) „Тајни приручник, скривени бог“ (Роберт Јанг, Постколонијализам: сасвим кратак увод),Летопис Матице српске, књ. 493, св. ½, 2013, стр. 203-206. „'Sve ono što je materijalno': uvod u politiku putopisa“, Pravo i društvo: časopis za pravnu i političku teoriju, br. 1, Beograd, 2012, str. 89-101. „Кант као Јорик“, Књижевни живот: часопис за књижевност Срба у Румунији, Темишвар, бр. 1, год. 56, јануар-јун, 2012, стр. 20-23. „Има ли путопис своју теорију?“, Путопис: часопис за путописну књижевност, Београд, год. 1, бр. 1-2, 2012, стр. 183-194. “Zebaldova politika književnosti”, Polja, god. LVI, br. 469, maj-jun 2011, str. 86-98 (temat o Zebaldu, ur. Alen Bešić, Vladimir Gvozden). „Ostrva pobednog umetničkog smisla? Međuratni putopisi i estetska ideologija (o jednom toku srpskog modernizma), Treći program, Beograd, god. 42, br. 148, 2010 (obj. 2011), str. 211-225. “'Две размакнуте тачке': српски међуратни путопис и модерна култура времена и простора“, ЛМС, год. 186, новембар 2010, књ. 486, св. 5, 830-847. „Критичко стихотворение“, Словото, Друштво књижевника Бугарске, Софија, август 2010, 70-73 (ISBN 978-954-443-836-4) (тематски број „Савремена српска књижевност“). „Литература и изкуството да оцелееш“, Словото, Друштво књижевника Бугарске, Софија, август 2010, 81-82 (ISBN 978-954-443-836-4) (тематски број „Савремена српска књижевност“). “The Critical Poem”, Golden Beam/Zlatna greda, no. 95-96, vol. IX, september-october 2009, 67-69. ISSN 1451-0715 “Literature and the art of survival”, Golden Beam/Zlatna greda, no. 95-96, vol. IX, september-october 2009, 75. ISSN 1451-0715 „Текстови, огледала, оквири и херменеутичка етика“ (Зорица Бечановић-Николић, Шекспир иза огледала), Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 56, св. 3, 2008, 704-707. „Књижевност и неизвесности“ (Јован Попов, Читање неизвесности: огледи из компаратистике, Нови Сад, Светови, 2006). Филолошки преглед, XXXIV, 2007, 2 (2008). ISSN 0015-1807; UDK 80+82(05), 152-154. Приказ књиге Гвозден Ерор, Књижевне студије и домен компаратистике, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2007. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 73, св. 1-4, 2007 (штампано мај 2008), стр. 220-227. “A szerb irodalom ma – egy nézöpont (tunulmány)”, prev. Csernik Elöd, Hid, Novi Sad (Forum), 3. mart, 2006, str. 49-57. “O knjigama razmišljanja i razgovora (Blago cara Radovana i Jutra sa Leutara Jovana Dučića), Letopis Matice srpske, knj. 477, sv. 1-2, 2006, str. 87-97. "Aleksandar Tišma és a Holocaust-effektus", Tiszatáj, Szeged, 1/59, 2005, 82-97 (prev. Orcsik Roland). “Književna imagologija u perspektivi”, Ostrvo: časopis za knji`evnost i umjetnost, Tuzla, br. 4, april 2005, str. 3-21. “Odre|enje i klasifikacija figure antiklimaksa” (Sr|an Bogosavljevi}, Antiklimaks, Beograd, 2003), Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Novi Sad, knj. 52, sv. 3, 2004 (št. 2005), str. 643-648. “Odmrzavanje stranosti i mogućnost poetike” (Mladen Šukalo, Odmrzavanje jezika: poetika stranosti u djelu Miodraga Bulatovića), Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knj. LII, sv. 2/2004, str. 460-464. "La poesia serbia del siglo XX", Quimera (temat La literatura Serbia), 248, Septiembre 2004, Barselona, 22-28. “Gradovi i himere” Jovana Dučića i tradicija evropskog putopisanja: Ka poetici srpskog putopisa, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knj. LI, sv. 3, 2003, str. 649-663. "Podsticaji i usmerenja: Uz osamdeseti rođendan Zorana Konstantinovića", Zbornik MS za književnost i jezik, N. Sad, XLIX, sv. 1-2/2001, 310-312. "Teme i sadržaji međunarodnog skupa Književne teorije XX veka", Zbornik MS za književnost i jezik, Novi Sad, XLIX, sv. 1-2/2001, 313-315. "Polazišta i ciljevi imagološkog proučavanja književnosti", Zbornik MS za književnost i jezik, Novi Sad, knj. XLIX, sv. 1-2/2001, 211-224. (Knjiga je objavljena u junu 2002). "Марвин Пери и пишувањето на интелектуална Европа“, Наше писмо, прев. Сузана В. Спасовска, Скопје, 2000, br. 36, januar-februar, str. 31-2, 2001. „Теме и содржини на мегународниот собир „Књижевни теории на 20. век (Белград, Југославија, 27-29, ноември 2000.)", Spektar: Spisanie na Institutot za makedonska literatura, god. 18, br. 35-36, Skopje, 2000, str. 289-292. "Hamlet kao čitalac i pisac", Polja, 407/408, 1997/98, str. 47-51. Prevedene knjige: Linda Hačion, Poetika postmodernizma, Svetovi, Novi Sad, 1996. Sajmon Blekburn, Filozofski rečnik (oksfordski), prev. Vladimir Gvozden et al, Svetovi, Novi Sad, 1999. Rečnik razvoja: vodič kroz znanje kao moć, prir. Volfgang Zaks, Svetovi, Novi Sad, 2001. Vil Kimlika, Multikulturalno građanstvo: liberalna teorija manjinskih prava, Cantar za multikulturalizam, Novi Sad, 2002. Džin H. Bel-Viljada, Umetnost radi umetnosti i književni život: Kako su politika i tržište doprineli uobličavanju ideologije i kulture esteticizma, 1790-1990. Novi Sad: Svetovi, 2004. Alberto Mangel, Istorija čitanje. Novi Sad: Svetovi, 2005. Težina 1 кг Dimenzije 166 × 240 × 3 cm Godina izdanja 2011 Pismo ćirilica Povez tvrd Broj stranica 484 ISBN 978-86-86611-85-7 Dimenzije 166x240 Đorđe Pisarev, ,,Knjiga kao palimpsest", Blic, br. 177, god. IV, 08. april 2012. Stojan Đorđić, ,,Pionirski poduhvat srpske komparatistike", Književne novine, januar–februar 2012.

Simo Matavulj : BAKONJA FRA BRNE / [приредила, поговор и напомене написала Хатиџа Хрњевић] roman Београд : Нолит, 1981 , tvrdi povez, Fizički opis 380 стр. ; 21 cm Zbirka Српска књижевност. Роман ; 8 Napomene Тираж 10.000 Поговор; Напомене о тексту: стр. 197-237 Прва верзија романа Бакоња Фра Брне: стр. 241-362 Биографски и библиографски подаци Речник: стр. 365-370 Изабрана литература: стр. 371-372. Predmetne odrednice Matavulj, Simo, 1852-1908 -- `Bakonja Fra Brne` Očuvanost 4.

Odlično očuvano, retko u ponudi! Autor - osoba Horák, Emil, 1938- = Horak, Emil, 1938- Naslov Srbochorvátsko-slovenský a slovensko-srbochorvátsky slovník / Emil Horák Ostali naslovi Srpskohrvatsko-slovački i slovačko-srpskohrvatski rečnik Hrvatskosrpsko-slovački i slovačko-hrvatskosrpski rječnik Vrsta građe rečnik Jezik slovački, srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Bratislava : Slovenské pedagogické nakladateĺstvo, 1991 Fizički opis 756 str. ; 21 cm (karton sa omotom) Napomene Na spor. nasl. str.: Srpskohrvatsko-slovački i slovačko-srpskohrvatski rečnik; Hrvatskosrpsko-slovački i slovačko-hrvatskosrpski rječnik Bibliografija: str. 756. Predmetne odrednice Srpskohrvatsko-slovački rečnici Slovačko-srpskohrvatski rečnici Uvod Tradicionalne su i bogate kulturne i društvene veze Slovaka s narodima Jugoslavije. U Jugoslaviji živi do 90.000 Slovaka, koji se osim maternjim aktivno služe i srpskohrvatskim književnim jezikom. Poslednjih decenija između Češkoslovačke i Jugoslavije jača i višestruko plodna saradnja u ekonomskoj i kulturnoj oblasti. Sve su to razlozi koji iziskuju neodložno izdavanje priručnog Srpskohrvatsko-slovačkog i slovačko-srpskohrvatskog rečnika. Rečnik sadrži približno 25.000 reči i izraza u svakoj verziji, odabranih pre svega na osnovu kriterijuma njihove učestalosti. Zato rečnik sadrži najfrekventnije reči, uglavnom stilistički neutralne reči književnog slovačkog i srpskohrvatskog jezika i osnovne stručne termine, kao i najčešće ustaljene izraze. S obzirom na genetsku srodnost slovačkog i srpskohrvatskog, u rečnik nisu uvrštene reči koje se pravilno tvore sličnim sufiksima, niti deminutivi i augmentativi, glagolske imenice, pravilno obrazovani prilozi od prideva, ne navode se arhaizmi, niti stilistički jako obeležene reči. Rečnik je namenjen pre svega Slovacima, ali će ga uveliko moći koristiti i Jugosloveni prilikom čitanja slovačkih tekstova i u komunikaciji sa Slovacima. Najosnovniji gramatički podaci dati u rečniku treba da pomognu korisniku rečnika da pravilno razume slovački ili srpskohrvatski tekst kao i da upute na pravilan oblik u komunikaciji ovim jezicima. Iskreno zahvaljujem profesoru dr. Josipu Siliću i profesoru Svetislavu Spasiću, koji su dragocenim stručnim sugestijama nesebično doprineli poboljšanju ovog rečnika. Posebnu zahvalnost dugujem i mr Milici Lađević za brižljiv redaktorski i korektorski posao. Autor MG144 (N)

Obuhvata sve tekstove i predviđene sadržaje iz nastave književnosti za četvrti razred osnovne škole. Naročita pažnja posvećena je književnoj analizi. Broj ocena: 78 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Srpski jezik Šifra Proizvoda: 42903 Poslednja cena bila je: 730 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Čitanka za četvrti razred - Kreativni centar Čitanka za četvrti razred Autor: Simeon Marinković, Slavica Marković Ilustrator: Milica Nenadić 21 x 26 cm 160 str. Meki povez Pun kolor Ćirilica Opis proizvoda: Čitanka za četvrti razred - Kreativni centar Obuhvata sve tekstove i predviđene sadržaje iz nastave književnosti za četvrti razred osnovne škole. Naročita pažnja posvećena je književnoj analizi. Sadrži rečnik književnih termina i rečnik nepoznatih reči. Svi proizvodi iz: Srpski jezik Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Narodna književnost izbor i pogovor Dr Radmila Pešić sadržaj: BAJKE Zlatoruni ovan. Pepeljuga. ŠALJIVE PRIČE Ero i kadija. Ero s onoga svijeta. Ćoso žute brade i Toma ga znade. Nasradin Hodža. NOVELE Devojka cara nadmudrila. Kralj i čobanin. Sve, sve, ali zanat. NEISTORIJSKE EPSKE PESME Ženidba Milića barjaktara. Ženidba Pletikose Pavla. Braća i sestra. Bog nikom dužan ne ostaje. Zmija mladoženja. Predrag i Nenad. EPSKE PRETKOSOVSKE PESME Sveti Savo. Ženidba Dušanova. Ženidba kralja Vukašina. Uroš i Mrnjavčevići. Zidanje Skadra. LIRSKE MITOLOŠKE PESME Sunce i Mjesec prose đevojku. Ženidba sjajnoga Mjeseca. Nečuveni poslovi. Vila zida grad. Osobiti orač. LIRSKE OBREDNE PESME Dobar veče, koledo, domaćine, koledo! Viša je gora od gore. Oj, snašice Nedo. Ovde nama kažu. Momče perjaniče. Udri, udri, sitna kiša. Kakav junak gorom jezdi. Nasred sela vita jela. Pogovor. Rečnik manje poznatih reči. Izdavač: Nolit, Beograd Godina: 1992 Broj strana: 158 Meki povez Biblioteka: Lektira za 5. (VII) razred Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 6320 Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Obuhvata sve tekstove i predviđene sadržaje iz nastave književnosti. Naročita pažnja posvećena je književnoj analizi. Broj ocena: 117 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Srpski jezik Šifra Proizvoda: 11279 Poslednja cena bila je: 300 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Čitanka za šesti razred Kreativni centar Čitanka za šesti razred Autor Simeon Marinković Slavica Marković Ilustrator Dušan Pavlić Ivica Stevanović Milan Pavlović Tihomir Čelanović Dobrosav Bob Živković Milica Nenadić Format 26 x 21 cm 164 str Meki povez Pun kolor Ćirilica Opis proizvoda: Čitanka za šesti razred Kreativni centar Čitanka za šesti razred osnovne škole oblikovana je kao radni udžbenik. Obuhvata sve tekstove i predviđene sadržaje iz nastave književnosti. Naročita pažnja posvećena je književnoj analizi. Sadrži rečnik književnih termina i rečnik nepoznatih reči. Svi proizvodi iz: Srpski jezik Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Šimunović, Dinko, 1873-1933 = Шимуновић, Динко, 1873-1933 Наслов Pripovetke / Dinko Šimunović Врста грађе кратка проза URL медијског објекта одрасли, опште (лепа књижевност) Језик хрватски Година 1966 Издавање и производња Beograd : Nolit, 1966 (Beograd : "Radiša Timotić") Физички опис 234 str. ; 17 cm Други аутори - особа Čolak, Tode, 1931-1990 = Чолак, Тоде, 1931-1990 Збирка Popularna knjiga ISBN (Karton) Напомене str. 5-[12]: Predgovor / Tode Čolak. Rečnik manje poznatih reči i izraza: str. 233-[235]. Предметне одреднице Шимуновић, Динко, 1873-1933 УДК 821.163.42-32

Držim časove srpskog jezika osnovcima i srednjoškolcima. Pripremam đake za kontrolne i pismene zadatke, kao i za prijemne ispite (kako za srednje škole, tako i za fakultete). Moguć je dolazak na adresu, a moguće je da učenik dođe kod mene (Karaburma). Dugogodišnje iskustvo u pripremnoj nastavi. Literatura koju koristim : - obavezna literatura učenika (čitanka, radna sveska, gramatika) - Gramatika srpskog jezika (za gimnazije i srednje škole), Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović - Gramatika srpskog jezika za osnovnu školu, Duška Klikovac - Zbirka zadataka iz gramatike srpskog jezika za osnovnu školu, Duška Klikovac, Vesna Lompar - Pravopis Matice srpske - Mali rečnik književnih termina, Nataša Stanković Šošo, Logos - Znam za maturu - Zbirka zadataka za završni ispit iz srpskog jezika, Klett - Znam za više - zbirke zadataka za samostalno vežbanje (V - VIII razred), Klett.

ŽITIJE: Gerasim Zelić Naslov Žitije / Gerasim Zelić ; pogovor Jovan Radulović Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1988 (Ljubljana : Ljudska pravica) Fizički opis 503 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Ivanić, Dušan, 1946- = Ivanić, Dušan, 1946- Kocić, Zlata, 1950- = Kocić, Zlata, 1950- Zbirka Srpska književnost. Memoari, dnevnici, autobiografije ; 4 Napomene Tiraž 10.000 Žitije Gerasima Zelića: str. 477-487 Str. 490-491.: Biografska beleška / Dušan Ivanić Ex libris: Legat prof. dr Slobodana Žunjića: UBSM: PB35 1631 Str. 489.: Izdanja Žitija Gerasima Zelića / Stanka Kostić Str. 492-503.: Rečnik / Zlata Kocić. Odlično očuvana knjiga.

Autor - osoba Hadžiselimović, Omer Kostić, Veselin Kovačević, Ivanka, 1919- = Kovačević, Ivanka, 1919- Šerbedžija, Marija Jurak, Mirko Koljević, Svetozar, 1930- Šoljan, Ivo, 1947- Naslov Engleska književnost. Knj. 3 / Omer Hadži-Selimović ... [et al.] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski, hrvatski, bosanski Godina 1984 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost ; Beograd : Nolit, 1984 (Subotica : Minerva) Fizički opis 368 str., [3] lista s tablama : ilustr. ; 25 cm Zbirka ǂEdicijaǂ Strane književnosti (Karton) Napomene Tiraž 4.000 Bio-bibliografski dodatak: str. 303-306 Rečnik pisaca: str. 307-342 Registar. Predmetne odrednice Engleska književnost -- Istorija -- 19-20v English literature -- History and criticism English literature -- 19th century English literature -- 20th century SADRŽAJ DEVETNAESTI VEK – DRUGA POLOVINA 5 ISTORIJSKI UVOD (Ivanka Kovačević) 7 Spoljna politika 8 Privreda i stanovništvo 10 Viktorijanski nazori 13 Nauka i filozofija 14 Nagoveštaji opadanja 15 POEZIJA 17 Alfred Tenison (Omer Hadžiselimović) 17 Robert Brauning (Ivo Šoljan) 27 Ostali viktorijanski pesnici (Veselin Kostić) 45 ESEJ U VIKTORIJANSKOM PERIODU (Marija Šerbedžija) 55 Tomas Karlajl 57 Džon Raskin 62 Volter Pejter 66 Metju Arnold 68 ROMAN (Ivanka Kovačević) 79 Antoni Trolop 81 Džordž Eliot 87 Džordž Meredit 99 Tomas Hardi 105 Radjard Kipling 120 Neki manji romanopisci 125 KNJIŽEVNOST DVADESETOG VEKA 135 OPŠTI POGLED (Svetozar Koljević) 137 Političke i društvene promene 137 Nove predstave o prirodi materije, sveta i istorije 143 Poezija i kritika 145 Roman i pripovetka 151 Drama (Mirko Jurak) 157 Posleratna književnost (Svetozar Koljević) 167 PISCI I DELA (Svetozar Koljević) 173 „DŽORDŽIJANCI”, RATNI PESNICI, „IMAŽISTI” I PAUND 173 Viljem Batler Jejts 185 Tomas Sterns Eliot 195 Vistan Hju Odn 206 Henri Džejmz 220 Džozef Konrad 230 Edgar Morgan Forster 241 Dejvid Herbert Lorens 251 Oldos Haksli 263 Virdžinija Vulf 271 Džejms Džojs 279 Džordž Bernard Šo (Mirko Jurak) 293 BIO-BIBLIOGRAFSKI DODATAK 301 REČNIK PISACA 307 REGISTAR IMENA I NASLOVA 343 MG141 (N)

Hrvatsko-njemačko-talijanski rječnik znanstvenog nazivlja / Bogoslav Šulek Zagreb 1990. Tvrd povez, zaštitni omot, 1390 strana. Napomena: sitnija oštećenja zaštitnog omota; ako se to izuzme, knjige su odlično očuvane. V8 Bogoslav Šulek, otac hrvatske terminologije, najveći je leksikograf 19. stoljeća. Ovo je djelo temeljac poslijepreporodne leksikografije i živa enciklopedijska riznica riječi i izričaja koji broje 70. 000 leksičkih jedinica. U jednom aspektu ovaj je Rječnik nezaobilazni kulturno-povijesni putokaz za svako proučavanje domaće leksikografije. U drugom aspektu posrijedi je zbornik najrazličitijih što starih, što novih nazivaka koji su prvi put ovako okupljeni, te je mnogostruko uporaban najrazličitijim korisnicima leksikografskih informacija, bilo za prevođenje, bilo za razumijevanje posebnih termina u starijoj i novijoj znanstvenoj literaturi. U zalihi današnjeg znanstva Šulek je ostavio 1.200 svojih kovanica izmislivši izraze za tek nastajuće pojmovlje, a ti su izumi i do dana današnjeg sastavno blago hrvatskoga književnoga jezika. Šulekov Rječnik ne donosi samo znanstveno nazivlje na tri jezika: uz hrvatske, talijanske i njemačke termine tu su mnogobrojne francuske, engleske te latinske i grčke zamjene, pa je to zapravo sedmojezični rječnik. Srpski, nemački , italijanski rečnik , naučnih

MEMOARI: Jakov Ignjatović Naslov Memoari / Jakov Ignjatović ; priredio Živojin Boškov ; pogovor Milutin Petrović Vrsta građe dokumentar.lit. URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1988 (Ljubljana : Ljudska pravica) Fizički opis 569 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Boškov, Živojin, 1909-2002 = Boškov, Živojin, 1909-2002 Petrović, Milutin = Petrović, Milutin Matović, Vesna, 1949- = Matović, Vesna, 1949- Kostić, Stanka = Kostić, Stanka Zbirka Srpska književnost. Memoari, dnevnici, autobiografije ; 8 ISBN 86-19-01617-2 (karton) 86-19-01613-X (za izdavačku celinu) Napomene Tiraž 10.000 Romaneskni memoari Jakova Ignjatovića: str. 535-549 Napomena o tekstu / Živojin Boškov: str. 550-552 Biografska beleška / Vesna Matović: str. 553-554 Rečnik manje poznatih reči: str. 556-569 Izdanja Memoara: str. 555. Predmetne odrednice Ignjatović, Jakov, 1822-1889 -- Memoari Odlično očuvana knjiga.

Autor: Bogoslav Šulek Izdavač: Globus Zemlja porekla: Hrvatska Br.strana: 1392 + 677 God.izdanja:1990 Povez: 15x21 cm Bogoslav Šulek, otac hrvatske terminologije, najveći je leksikograf 19. stoljeća. Ovo je djelo temeljac poslijepreporodne leksikografije i živa enciklopedijska riznica riječi i izričaja koji broje 70. 000 leksičkih jedinica. U jednom aspektu ovaj je Rječnik nezaobilazni kulturno-povijesni putokaz za svako proučavanje domaće leksikografije. U drugom aspektu posrijedi je zbornik najrazličitijih što starih, što novih nazivaka koji su prvi put ovako okupljeni, te je mnogostruko uporaban najrazličitijim korisnicima leksikografskih informacija, bilo za prevođenje, bilo za razumijevanje posebnih termina u starijoj i novijoj znanstvenoj literaturi. U zalihi današnjeg znanstva Šulek je ostavio 1.200 svojih kovanica izmislivši izraze za tek nastajuće pojmovlje, a ti su izumi i do dana današnjeg sastavno blago hrvatskoga književnoga jezika. Šulekov Rječnik ne donosi samo znanstveno nazivlje na tri jezika: uz hrvatske, talijanske i njemačke termine tu su mnogobrojne francuske, engleske te latinske i grčke zamjene, pa je to zapravo sedmojezični rječnik.

Novogrčko-hrvatski praktični rječnik prvi je novogrčki leksikografski priručnik u Hrvatskoj. S ciljem da se pokriju potrebe široke publike, osnovni kriterij izbora natuknica rječnika bio je da obuhvaća najveći dio riječi iz svakodnevne uporabe te velik broj riječi književnoga jezika, frazeologiju, riječi novinarskog jezika, argoa, administracije, znanstvene termine, uključujući i dio suvremenoga tehničkog nazivlja. Rječnik sadržava: 16 000 natuknica (s osnovnim frazemima i karakterističnim sklopovima riječi) oko tisuću svakodnevnih i stručnih izraza najčešće poslovice pregled gramatike novogrčkog jezika Naslov: Novogrčko-hrvatski praktični rječnik Izdavač: Školska knjiga Zagreb Strana: 512 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 17 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-953-0-40805-0

Opis proizvoda Stranice Antologije ispisane su intelektualnim nabojem i erudicijom kakva se, objektivno, retko sreće, uz to zavidnom književnom veštinom. On smatra da je u neveliku knjigu autorki pošlo za rukom da sažme nekoliko tomova ilustrujući specifični dijalog između arhitekture i ljudske civilizacije kao i njenog mesta u našem svetu. Posebno je istakao da je pokazala da je čvorište te civilizacije varoš, a njen smisao urbanitet. (Petar Arbutina) Sama reč antologija može da uplaši čitaoca, ali knjiga Aleksandre Mokranjac može da se nazove i rečnik pojmova i termina za one koji se bave arhitekturom ili ih ona interesuje kao i za sve kojima su teme u vezi sa kulturom bliske.

Autor: Aleksandra MokranjacStranice Antologije ispisane su intelektualnim nabojem i erudicijom kakva se, objektivno, retko sreće, uz to zavidnom književnom veštinom. On smatra da je u neveliku knjigu autorki pošlo za rukom da sažme nekoliko tomova ilustrujući specifični dijalog između arhitekture i ljudske civilizacije kao i njenog mesta u našem svetu. Posebno je istakao da je pokazala da je čvorište te civilizacije varoš, a njen smisao urbanitet. (Petar Arbutina)Sama reč antologija može da uplaši čitaoca, ali knjiga Aleksandre Mokranjac može da se nazove i rečnik pojmova i termina za one koji se bave arhitekturom ili ih ona interesuje kao i za sve kojima su teme u vezi sa kulturom bliske.

Veoma dobro očuvano. Naslov Pesnička slika / priredio Miloslav Šutić Vrsta građe zbornik URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit : Institut za književnost i umetnost, 1978 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 135 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Šutić, Miloslav, 1938- = Šutić, Miloslav, 1938- Zbirka ǂNauka ǂo književnosti : pravci : pojmovi : problemi / Nolit ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 3.000 Napomena priređivača: str. 129-130 Bibliografija: str. 131-135. Predmetne odrednice Poezija -- Pesnička slika Stanje: Podvlačeno grafitnom olovkom, može se izbrisati SADRŽAJ М. Šutić Uvod R. Frejzer – Poreklo termina „slika“ G. Bašlar – [Poetska slika] A. A. Ričards – [Slika i senzacija] A. A. Ričards – [Slike „Mašte“ i slike „Imaginacije“] V. Vinogradov – Reč i slika H. Zajdler – Jezička slika H. Pongs – Metafora i slika P. Kaminad – [Slika i metafora] A. A. Ričards – Metafora N. Fraj – Formalna faza: Simbol kao slika M. Bodkin – Obrasci u religioznoj i savremenoj književnosti J. Hristić – Klasična i savremena pesnička slika J. S. Petefi – O strukturalnoj analizi i tipologiji pesničkih slika Napomena priređivača Bibliografija MG61

"Stranice Antologije ispisane su intelektualnim nabojem i erudicijom kakva se, objektivno, retko sreće, uz to zavidnom književnom veštinom. On smatra da je u neveliku knjigu autorki pošlo za rukom da sažme nekoliko tomova ilustrujući specifični dijalog između arhitekture i ljudske civilizacije kao i njenog mesta u našem svetu. Posebno je istakao da je pokazala da je čvorište te civilizacije varoš, a njen smisao urbanitet." - Petar Arbutina "Sama reč antologija može da uplaši čitaoca, ali knjiga Aleksandre Mokranjac može da se nazove i rečnik pojmova i termina za one koji se bave arhitekturom ili ih ona interesuje kao i za sve kojima su teme u vezi sa kulturom bliske." - Branislav Mitrović Čitaj dalje