Jako lepo očuvano Retko `Ko su danas istinski Evropljani u svetu pod senkom Zapada? To je pitanje koje pokreće traganje junaka romana Poslednji Evropljanin brojnim putevima sećanja, od briselskog sedišta Evropske unije i Rima, bivšeg sedišta sveta, preko balkanskih ratišta, do postsovjetske Moskve. Junak romana, novi Kandid, koga autor označava drugim licem jednine, vodi čitaoca u veliku smotru niza spektakularnih ideja i ličnosti, od ikonologije i geopolitike do tradicionalnih doktrina i metafizike, od ostataka evropske aristokratije, čuvara tajnih znanja i ratnika, do političkih emigranata, beskućnika i prestupnika. Razlikujući Evropu i Zapad kao krajnje suprotnosti, popun one između života i smrti, Kalajić svojim novim romanom uvodi u našu književnost, po prvi put, problem određenja suštinskog smisla evropskog ujedinjenja. Prema opažanju Srbe Ignjatovića, polazeći s mesta gde su stali Miloš Crnjanski i Kurcio Malaparte, Kalajić je ispisao roman ideja koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim.` Apostrof Beograd, 2001. Mek povez, format 21cm Latinica, 341 strana Dragoš Kalajić (Beograd, 22. februar 1943 — Beograd, 22. jul 2005) bio je srpski filozof, slikar, novinar, pisac[1] i član Senata Republike Srpske. Biografija[uredi | uredi izvor] Njegova majka Tatjana (rođ. Parenta) je bila profesor matematike i ćerka sveštenika, pisca i profesora Miloša Parente. Diplomirao je na Akademiji lijepih umjetnosti u Rimu 1965. godine sa najvećim ocjenama u klasi. Po završetku svoje obuke otpočeo je da živi i radi u Beogradu i Rimu. Kalajić je bio i ostvaren pisac pored toga što je bio umjetnik (pisao je za časopis „Pogledi”).[2] Bio je član Udruženja književnika Srbije, Udruženja likovnih umjetnika Srbije i Saveza pisaca Rusije. Postigao je značajan uticaj na poljima na kojima je učestvovao, od književnosti do vizuelnih umjetnosti do istorije umjetnosti i izdavaštva. Bio je prijatelj sa mnogim istaknutim ličnostima iz oblasti umjetnosti, književnosti, filma i filozofije, kao što su Julijus Evola, Ezra Paund, Aleksandar Dugin, Đorđo de Kiriko, Gvaltjero Jakopeti i još mnogim drugima.[3][4][5] Bio je kritičar Hrišćanstva i zagovornik paganizma do građanskog rata devedesetih godina, tokom i nakon čega je postao pravoslavni hrišćanin i zagovornik saveza pravoslavnih naroda.[2] Odabrana dela Uporište (Rehabilitacija strukture integralnog čoveka)] Inicijacije Mapa (anti)utopija Filozofija umetnosti Smak sveta Pisci boga Marsa Evropska ideologija Život je putovanje, putopisi Kosmotvorac, roman Poslednji Evropljani, roman Srpska deca carstva, roman Američko zlo Izdana Evropa Srpsko dobro Rusija ustaje Kodeks Solarnog reda & Pojmovnik Dragoša Kalajića[6] Krševina (poema, sa pogovorom)[6] Zimski solsticijum (dnevnik poslednjih godina, Najvažniji intervjui, naročito oni dati u poslednjim godinama života. Tri oproštajna teksta: „Poslednji Hiperborejac”)[6]

OPIS PROIZVODA: mirisne avanture koje vas odvode daleko od svakodnevnih obaveza, do mesta gde se ukus susreće sa autentičnim domaćim šarmom. Pustolovina počinje čim zakoračite na stazu koju vam donosi naša najnovija kreacija - Tortilja Rolnice. Napravljene s pažnjom i predanošću, naše Tortilja Rolnice su plod strasti prema pravim, prirodnim ukusima. Svaka tortilja je ručno pripremana, bez trunke vestačkih dodataka, kako bi se očuvala tradicija pravljenja hrane sa srcem. Tanka tortilja, nakratko zagrljena vrelim tiganjem, postaje delikatno hrskava i spremna da vas odvede na zalogajnu avanturu. Nadev koji unosi čaroliju u svaku zalogaj je pažljivo osmišljen. Piletina, nežno pečena do savršenstva, stopila se sa kremastim trapistom, stvarajući harmoniju ukusa koja će vas osvojiti već pri prvom zalogaju. Ali to nije kraj priče. Svaka rolnica je umotana u sočnoj zelenoj salati i svežem, šarenom povrću. Ali tu nije kraj ukusa, jer naš tajni sastojak - mešavina pavlake i majoneza - pruža svakom zalogaju bogatstvo i kremastu notu koja spaja sve ukuse u jedinstvenu senzaciju. Tortilja Rolnice su više od obroka. One su komadić umetnosti u svetu kulinarskih doživljaja. Bez obzira da li organizujete porodično okupljanje, prijateljski piknik ili poslovni događaj, ove rolnice će biti zvezda vašeg stola. Sa svakim zalogajem, vaši gosti će se upustiti u ukusno putovanje koje istražuje sve nijanse ukusa i tekstura. Ova hrskava i sočna avantura je više od običnog obroka - ona je poziv da zajedno uživamo u autentičnom domaćem ukusu i tradiciji. Zato, dopustite da Tortilja Rolnice postanu deo vašeg sledećeg nezaboravnog trenutka, obećavajući da će vaša čula otputovati u svet ukusa koji se pamti i prepričava. DODATNE INSTRUKCIJE ZA PORUČIVANJE: - Proizvod se ne pravi u napred i nije u pitanju serijska proizvodnje, zapravo bude gotov nekoliko sati pre isporuke. - Za velike proslave cena može biti niža. - Ako želite da ovaj proizvod bude deo većeg keteringa, potrebno je pozvati 063500825. Zbog toga što želimo da hrana za vaše slavlje bude što toplija i svežija, poručene proizvode dostavljamo lično mi na sledeće lokacije: Novi Sad, Ruma, Sremska Mitrovica, Indjija, Šabac, Bačka Palanka, Vrbas, Kula, Zrenjanin i Beograd. Minimalna količina za isporuku je 3kg. Cena isporuke iznosi 500RSD. ISPORUKA: - Obično se isporučuje u roku 2 - 5 poslovna dana DOSTAVA: - Nakon slanja porudzbine, obrada i slanje u proizvodnju može potrajati 1-2 dana. - Kupovina izvršena nakon 15h, neće biti procesuirana do narednog poslovnog dana. - Ako naručite posle 15h petkom, vaša porudzbina biće procesuirana u ponedeljak. Lokacija Procenjeno vreme dostave Naziv kurirske službe Beograd 48h "Bex" Novi Sad 48h "Bex" Ostatak Srbije 48h "Bex" Beograd 3-5 dana "For You" Novi Sad 3-5 dana "Flash" POVRAT ROBE: - Prihvatamo povrat u roku od 14 dana od prijema vaše robe. - Po prijemu porudzbine pošalite email kako bi ste nas obavestili o bilo kakvim problemima sa vašom porudzbinom. - Email: [email protected] - Broj telefona: 063 / 500 - 825 - Ako vam se proizvod ne svidi, vratićemo vam novac u roku od 14 dana. Šta drugi misle o nama:

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Elden Ring je sledeća igra poznatog studija From Software, autora popularnih igara kao što su Dark Souls i Bloodborne. Radnja igre smeštena je u novi svet po imenu Zemlja Između, u čijem osmišljanju je pomogao legendarni pisac Džordž R.R. Martin, autor serijala Pesma Leda i Vatra (na kojem je zasnovana serija Igra Prestola). Igrači preuzimaju ulogu Ukaljanih, pojedinaca koji su izgubili blagoslov famoznog prstena iz naslova. Oni su vekovima unazad proterivani iz obećane zemlje, do trenutka kada je prsten uništen. Uništenje prstena osetili su kao zov duboko u sebi, i krenuli nazad u potragu za svetim drvetom. Šest bogova koji su rasturili prsten u delove sada vladaju različitim oblastima Zemlje Između, a na igraču je da se suoči sa njima i povrati prsten. Za razliku od prethodnih igara ovog developera, Elden Ring je prava open world igra - ne postoji određen redosled kojim je nužno istraživati, već je odluka gde otići i sa kime se prvo sukobiti na igraču. Nije svaka zona dostupna od početka, ali svakoj je moguće prići na više načina. Svaka od šest zona imaće jednu glavnu utvrdu, kojom upravlja jedan od šest bogova, ali i sijaset manjih katakombi, zamkova i ruševina. Što se samog gejmpleja tiče, veterani Souls igara prepoznaće dosta elemenata. Sakupljanjem iskustva se unapređuju osobina glavnog lika, koje mu omogućuju da efikasnije koristi oružje i magijske veštine. Novo oružje, oklopi i veštine će biti sakriveni svuda po svetu, a sakupljenu opremu ćete moći da unapređujete. Borba će biti izazovna, i zasnovana na prepoznavanju, blokiranju i kontriranju neprijateljskih napada. Moći ćete da prizovete u pomoć do tri druga igrača kada osetite da izazov prevazilazi vaše mogućnosti. Tokom svojih putešestvija ćete upoznavati različite likove čije priče, tajne i motivaciju ćete polako otkrivati kako vreme bude prolazilo. Naravno, ima i noviteta. Igrači će na raspolaganju imati konja, koji ne služi samo kao vid transporta, već i kao pomoć u boju. Duše palih neprijatelja moći će da se prizovu da bi služile kao ispomoć u bici. Šunjanje će igrati veću ulogu nego u prethodnim igrama, a Elden Ring je i prva igra ovog developera u kojoj će vreme proticati i vremenske prilike se Vidi sve komentare (1) Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 2 + 3 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Bandai Namco Tip proizvoda: Xbox One Količina: 1 kom. Uvoznik: Iris Mega d.o.o. Adresa: Gospodara Vučića 176, Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Elden Ring je sledeća igra poznatog studija From Software, autora popularnih igara kao što su Dark Souls i Bloodborne. Radnja igre smeštena je u novi svet po imenu Zemlja Između, u čijem osmišljanju je pomogao legendarni pisac Džordž R.R. Martin, autor serijala Pesma Leda i Vatra (na kojem je zasnovana serija Igra Prestola). Igrači preuzimaju ulogu Ukaljanih, pojedinaca koji su izgubili blagoslov famoznog prstena iz naslova. Oni su vekovima unazad proterivani iz obećane zemlje, do trenutka kada je prsten uništen. Uništenje prstena osetili su kao zov duboko u sebi, i krenuli nazad u potragu za svetim drvetom. Šest bogova koji su rasturili prsten u delove sada vladaju različitim oblastima Zemlje Između, a na igraču je da se suoči sa njima i povrati prsten. Za razliku od prethodnih igara ovog developera, Elden Ring je prava open world igra - ne postoji određen redosled kojim je nužno istraživati, već je odluka gde otići i sa kime se prvo sukobiti na igraču. Nije svaka zona dostupna od početka, ali svakoj je moguće prići na više načina. Svaka od šest zona imaće jednu glavnu utvrdu, kojom upravlja jedan od šest bogova, ali i sijaset manjih katakombi, zamkova i ruševina. Što se samog gejmpleja tiče, veterani Souls igara prepoznaće dosta elemenata. Sakupljanjem iskustva se unapređuju osobina glavnog lika, koje mu omogućuju da efikasnije koristi oružje i magijske veštine. Novo oružje, oklopi i veštine će biti sakriveni svuda po svetu, a sakupljenu opremu ćete moći da unapređujete. Borba će biti izazovna, i zasnovana na prepoznavanju, blokiranju i kontriranju neprijateljskih napada. Moći ćete da prizovete u pomoć do tri druga igrača kada osetite da izazov prevazilazi vaše mogućnosti. Tokom svojih putešestvija ćete upoznavati različite likove čije priče, tajne i motivaciju ćete polako otkrivati kako vreme bude prolazilo. Naravno, ima i noviteta. Igrači će na raspolaganju imati konja, koji ne služi samo kao vid transporta, već i kao pomoć u boju. Duše palih neprijatelja moći će da se prizovu da bi služile kao ispomoć u bici. Šunjanje će igrati veću ulogu nego u prethodnim igrama, a Elden Ring je i prva igra ovog developera u kojoj će vreme proticati i vremenske prilike se menjati. Najveći novitet verovatno predstavlja mogućnost skakanja - ne kotrljanja i poskakivanja, već propisnog skakanja. Elden Ring možete kupiti kod nas za sve platforme. Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 4 + 1 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Bandai Namco Tip proizvoda: Playstation 4 Količina: 1 kom. Uvoznik: Iris Mega d.o.o. Adresa: Gospodara Vučića 176, Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

TIN UJEVIĆ ODABRANA DJELA TINA UJEVIĆA 1-6 Priredio - Šime Vučković Izdavač - `August Cesarec`, Zagreb; Slovo ljubve, Beograd Godina - 1979 21 cm Edicija - Odabrana djela Tina Ujevića Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja 1. PJESNIŠTVO I 412 str SADRŽAJ: Popratna riječ Proslov pred čitanjem LELEK SEBRA Sanjarija Čestitka za rođendan Molitva Bogomajci za rabu božju Doru Remebot Hektor za Astijanakta Vječni prsten Svakidašnja jadikovka Romar Žene među kraljicama Nešto kao zaglavak Misao na nju Rotonda Pokrajina Vivijani Dah Odsutni Žene Meni bez mene Tajanstva Duhovna klepsidra Želja Odlazak Noću Vremena Slaboća Maštovita noć Na povratku Suvišni epitaf Vedrina Zavjetrina Zvijezde u visini Molitva iz tamnice Rusi i Rusija Bdijenje Perivoj KOLAJNA I Stupaj sa svojim mrakom II Uhapšen u svojoj magli III Puca, u ognju, naša glava IV Miris ljepote struji u toj kosi V Ove su riječi crne od dubine VI Je l` ikad čovjek omamljenim vinom VII Kad vidim njenu bijelu sliku VIII Iz tvoga doma zijaju ovamo IX Božanska ženo, gospo nepoznata X Znaš da mi čežnja u čekanju sniva XI Blaženo jutro koje padaš XII Pod gluvim batom noćna dažda XIII Jer ti si došla s druge strane svijeta XIV U ovoj gužvi, ovoj stisci XV U svili skuta šuštavoj Superna XVI Kakva čudna svjetla iskre se i gasnu XVII Lijepa ženska imena XVIII Osmjejak svaki ljuto plane XIX Diljem dana što me svojom čamom plaši XX U ovom mraku mirisavu XXI Noćas se moje čelo žari XXII Svjetlosti moje vjere, tugo tuge XXIII Kud god pogled bacim, ponižena čela XXIV Ako čežnja živca stremi u taj vis XXV Hoće li iko kad da shvati XXVI Dok na nju mislim, ja silazim s uma XXVII Devet mjeseci što ja sidoh s uma XXVIII Golublje perje ili krila laste XXIX Uzalud muka mišice i uma XXX Zelenu granu s tugom žuta voća XXXI S ranom u tom srcu, tamnu i duboku XXXII Ponore! more povrh moje glave XXXIII Noću kad hara zračni užas Gota XXXIV Dubina svijeta munjom tvojih ruku XXXV O Previsoka, Preduboka XXXVI U kiti svjetla slavna Izabela XXXVII Očajno naše bolovanje XXXVIII Danas me davi teško nebo XXXIX U mojem vrisku bez prestanka XL Po ovom gustom, strašnom daždu XLI Veliki Duše, ako u tom slomu XLII Duše što vidiš kroz prozirno srce XLIII Tišino noćna, mlijeko utaženja XLIV Ti što snivaš često zvučnu smrt slavuja XLV Grčevi srca za pijanstvom duha XLVI Ljubi i poznaj kroz tu vatru krotku XLVII I ja što evo bezumno ispisah XLVIII I tako dakle u to prozno vrijeme AUTO NA KORZU Polihimnija Uzvišenje Robovanje Protiv milosti vijeka Nostalgija svjetlosti Suza virtuoza Visoki jablani Desetgodišnjica vlažnoga humka Čin sputanih ruku Iz gospođe Tlapnje Traženja na miljokazu Čitulja budućega Beznadni povratak Razapeta Afrodita Autom kroz korzo OJAĐENO ZVONO SLAVA Dušin šipak Pozdravi majske grane Čarobni pelivan Zapis na pragu Orfika Cvrkutanje srca u pokrajini sanja Prostodušni sati Duhovno veče Dobrote dobroga sunca Mistički prostor noći HRPE Pobratimstvo lica u svemiru Stihovi su postali grad Ulični pjevači Pamćenje pločnika Među spratovima Zadržane sile bića Noć pijanica Prodavačice cvijeća Strmoglavi voz Kiklop na vodi Fotoreporter s krilima arhanđela Djetinja tlapnja i nijema čarolija lutaka Vasionac Ulica fantoma Automati Satanove žalosti Dječji ugao Unutrašnje jezgro Majdani u biću na dvije noge Oporuka pjesnicima Dažd Pomrčina MISAO Pogledi u praskozorju Voćke blagoslova Sablasti putovanja Tumaranja bezazlenog srca Produženi svijet Mašta povodom očiju Noć u kojoj pljušte zvijezde Pojave starenja Sunčeva kolijevka Basne čarobnjaka Pjesničko razbojište Mrtvačeva veza Igračka vjetrova Odmorni uranci ZEMLJA I DOBA ZRAKA Svetkovina ruža Da bi dušine riječi bile ispovjeđene za plemenita stabla Uresi zemlje Ogledam se u jezeru Drhtavi park Što šapće vodoskok Sunčani park Odmor pokrajine Most na Miljacki Bura na Braču Predznaci proljeća Treptave pređe jeseni Buđenje Nagovještaj zime Šumska odaja LJUBAV Unutrašnji harem Turris eburnea Čari žene Vrućica od žene Kovčežić s biserjem Cjeloviti cjelov i ti Agonija Boja uspomene MAMURLUCI I POBJEŠNJELA KRAVA Hymondia to mou somati Svratište sub iove divo Stabla po zimi Maslina i smokva uz morsku obalu Čar magle Strovo Tramvaji do Selske ceste Kozmogonije PJESNI RAZLIKE Za novim vidicima Oproštaj Naše vile Ogledalo Crvene zvijezde Kotao Smrt cvijeća Sutrusni tramvaji Nadmiris Probuđeni Orfeus San i ludilo Vjetru Survanje u prazninu Dubre duša Kozmičke ruke Duša u prašini Bezglavi dromedar Zimski utisak Vrući vjetar u noći Oblak u prozorskom staklu Mucanje nad tratinom Pokušati biti ganut na Ilidži Pakt sa demonom Mizantrop Anđeo tuge Jedan čovjek priča o sebi Kada u paradi svetkovine Ložnice u kovčegu krajolika Suton u čovjeku Nimbusi nad vidnim poljima Blagoglasja česme mlijeka Doživljaj noći Cika tržnice Krotki kruh i blago duhovnosti Noć okrvavljenih zvijezda Čardak uspomene Susreti na putu Sve se stvari ne mogu reći ni do kraja svijeta Zaboravljeno ja Kostur vremena Pogled u noć (O Tine) Snohvatica Smak svijeta i rasulo kaosa Grob Mamurluk ili sni vidovitoga pijanca Stoljeća Autoportret Još jedan cvrčak (Penzionirac Franta, bik iz Zagrastoka) Glasanje vjetra u noći Jesenje neveselje Napomena 2. PJESNIŠTVO 404 str SADRŽAJ: ŽEDAN KAMEN NA STUDENCU Žedan kamen na studencu Mekoća perina Pet stabala Odmazda cvijeća Okomito čovječanstvo Pokop očiju Ovjenčanja Vesela luka Kretanje grana Otkuda dolazi večer Obred utapljanja biserja Mladi slijepci Okamine Mjehurići Pedepsani pješaci Ukleta djevojaštva Vitezovi šafrana Vlati u pašnjacima sanjivosti Siromaški put Fluidi sutrašnjosti Stare razglednice Svirala modre uvale Krilati skupštinari Moje nepoznato biće Pomorci Poniženja ljepote Ilustracija Izjava svijetu Čarolija riječi Pisma u daljine Stihovi Meluzini Zaravan u lječilištu Nostalgija prozora sučelice Sjena i njena slava Glad Tragika očiju Varnice u stepi Sklonidbe ruku U spuževoj kućici Subota uvečer poslije 9 Odar u arki snova Kružna cesta sreće Vrućice od peluda Arteske vode Pješačenje fakira k dušama Svjetlo na rukama Gruda zemlje Fisharmonika Žuti mjehuri oko svjetiljaka Himnika i retorika zvona Molitva za koru kruha i zdjelu leće Legenda svijeća Ganutljive opaske Peći Mrki čempresi Prozor na ulicu Majstori dlijeta Ridokosi Mesije Preobražaj oblaka i čeona mjesečina Tarma na obroncima Dozrijevanje ljepote Eros slika krajolik San među stvarima Poniznost usuda konja Verpeža Na rukama zefira Prozor Odgajanje Pana Žuta stabla na mjesečini Improvizacija u katakombi Naviranje krvi Zelena sirena Ljubičasti pozivi daljine Duša, klepsidra i tijek rijeke Ushiti cigarete Sloj prošastih ganuća Vjetar u zastorima Postelja, stan golotinje Brza tipkačica San uskrsava sablasti Šumovi u kutiji za mišljenje Spremajmo kovčege Tajna znanost Vrištanja u polutami, I Vrištanja u polutami, II Pjesma vatre u peći Pjesnička proza Predigra bure MODRICE Pjesma o biseru Drugovima Nešto i za me Agni Utjeha MAMURNE JAMATVE Obala Maske Hora Povratak Putovanje Zbogom Uzdanje Posljednja mudrost BADNJACI Putovanje Dva puta jao Povijest duša Živci U predzorje Naprijed Moj grijeh Bor zeleni Poj tmine Depeša zemlji sa Budhina pupka Priznanje Manima nacija Bilješke iz kafane Topole Dva čovjeka (1921?) El sentimiento tragico de la vida Uspavanka iz Krivodola Egipatski, ili kaldejski, sanovnik? Pendžeri Uvala Trstenik Zvjezdari Kaučuk djevojka Pismo sebi Šetnja nehotičnih misli Alkoholni sni Jedna okultna sredina Naša ljubavnica tlapnja Osjećaj proljeća Prestali smo se smijati Esquire Rijeka teče Sat kasnih spoznaja Mala oda radosti Glave Simon Stilita Borba s anđelom Moj demon je svirač OGNJENI USOVI Kaleidoskop prozora Hypnosis cerebri Čovjek u prahu Grabežljivost mozga Živci Nema sabirača Kavez na prozoru Panika samoće Nerazumljivosti Brzi odgovor Sadite stabla Odijelo i zdravlje Celibat beskućnika Snovi Mistika strasti Ispaštanje dara Pronevjeritelji Duh i kasta Dugogodišnji bolesnik Poluistine Vreva, berba Jedna sam osoba složena od više drugih Likvidiram stokove Lešine u podrumu Kvarenje muzike Leglo svraba Svetinja bolesti Zbogom, krove Lude i mudre djevice Ponor i pothvat skitnoga viteza Amnezije Kratkotrajni snijezi Mostovi su najopasniji Mali pustolovi Stanimo ovdje Skidam kapu bogovima Trulež Zastoj Smiješni veseljaci Snaći se, naći se Aleja kestenova Fefelli, ergo sum Sljepačka geometrija Fragmenat Džungla Jesam li poznat u afričkoj prašumi? Napomena 3. ZAPISI 400 str SADRŽAJ: ISPIT SAVJESTI I DRUGI ZAPISI Ispit savjesti Mrsko ja Pobjeđujem hljeb Grohot plača Moja bolovanja Vrgorac i Makarska POLITIČKI SPISI Natko Nodilo Narodno jedinstvo Srbija za Hrvatsku Proganjana Hrvatska Među francuskim novcem i ruskom silom Srpsko-hrvatska omladina u Parizu Blaćenje hrvatskog imena Zdravo, Jugoslavijo: narod je vječan! Na žrtveniku Evrope Od mladosti do omladine Obrisi Jugoslavije O duhu i maču grebeštaku Za obnovu srdaca Politička inteligencija omladine Prilog ka kritici društvene reakcije Demokracije i imperijalizmi Mamon i Ištar u suvremenim revolucijama Talijanski kolonijalni imperijalizam Hljeb komune Istok i Zapad FELJTONI Domus marulorum Kafana intuicije Himnika ulica Svjetovi u bivanju Devet lijuga pred igrokazom O modernom žurnalizmu Šaljive opreke Parobrodski rekord Žena u dušinom ogledalu Jeronimova pisma Psihoanaliza Savremeni bandit Kolosijek kroz birtije Čuperci magle i koluti dima Dike ter hvaljenja zaštitniku sloga Auto Ura, zadnja spona na čovjeku Ulomak podliska protiv podliska PUTOPISI Sto minareta Sjeta pred Supetrom Supetar na Braču Bura na Braču Otkrivajući Mirce Svjetlost Jadrana Put u Dubrovnik Iz Dubrovnika Nit u srcu mora Teutin dvor PISMA Velja Rajić Ante Trumbić Iv de Giullije Milostislav Bartulic Gustav Krklec Ivo Hergešić Stanislav Šimić Sveta Maksimović Ivan Krol Ivan Vukušić Ante Ujević Josipu Tabak Marija Šuštić Josip Tabak Nika Armandi Danilo Čorka Nikola Polić Josip Tabak Vladimir Šiffer Dragutin Tadijanović Marija Šuštić Niki Armandi Josip Tabak Niki Armandi Danilo Čorko Marija Šuštić Vladimir Šiffer Napomena 4. ESEJI I 390 str SADRŽAJ: POETIKA Trenutak, vrijeme i vječnost u književnoj umjetnosti Oroz pred Endimionom Savremeni čovjek ispovijeda se o poeziji Adonai Muza vremena Sumrak poezije Pah hrizantema Izvori, bit i kraj poezije Otto Rank mitizuje poeziju Picasso, kubizam i purizam Šetnja kroz modernu - s Karlom Einsteinom NAŠA KNJIŽEVNOST Em smo Horvati Luka Botić Split u Botiću Trnokop u Silvijevoj bašti Tin Ujević o Augustu (!) Matošu Grob u ludnici (O Vladimiru Vidriću) Utopljene duše Pjesme Alekse Šantića Milan M Rakić: Nove pesme Jovan Skerlić u nacionalnom radu Diktatura kritike Prekretničke dijalektike metamorfoze nadrealizma STRANA KNJIŽEVNOST Muza ironije i samilosti Katorga i ludnica Prokletstvo Baudelairea Mučeništvo života i raj u Afionu Ključ ljubavi, Arthur Rimbaud Experto Roberto Neman Dostojevski Sudovi i snatrenja u esejima Marcela Prousta De Nerval Zaborav nad Paulom Verlaineom Erazmo i Cervantes Neman Stendhal, posljednji Francuz Cjeloviti Goethe Napomena 5. ESEJI II 384 str SADRŽAJ: FILOZOFIJSKO-KULTUROLOŠKI UVIDI Franciscus Patritius Komentari bogumilstvu Markantonije de Dominis Sa sjajem jedne zvijezde Građanin Arthur, član trusta mozgova Filozofska romantika i filozofi-apstraktiste Tipologija, psihofizika i mentalitet velegrada Reinkarnacije Dionizija i metamorfoze apostolata Pabirci o jezičnoj psihologiji Kreta, matica sredozemništva MISAO ISTOKA Ramakrišna Vivekananda Mahatma Gandhi Gandhi u intimnosti Napredna Kina Dva glavna bogumila Analogija Budhine šile i Patandžalijeve jame Gautamin labuđi pjev Arijci u Indiji Pedagogija u Šantiniketanu Radžajoga prokomentarisana Uloga islama u prošlosti Indije Agresivni vedantizam od Šankare do Ašokanande Manijevo nasljedstvo Najstarija kultura svijeta i vedička Indija Silazak Arijaca Konfucij Goethe u kineskoj svjetlosti Lao-tsea Tagor Tokur ponovo misli Indiju Pod milovidnom maskom Japana Slovo pred gimnosofistom Kalanosom Napomena 6. RUKOVET PREPJEVA / KRITIČARI O TINU UJEVIĆU 536 str SADRŽAJ: RUKOVET PREPJEVA FRANÇOIS VILLON - Natpis za grob nama obješenima HEINRICH HEINE - SJEVERNO MORE Prvi ciklus 1. Krunidba 2. Suton 3. Zalazak sunca 4. Noć na žalu 5. Posejdon 6. Izjava 7. Noću u kajiti 8. Oluja 9. Tišina na moru 10. Morska utvara 11. Pročišćenje 12. Mir Drugi ciklus 1. Pozdrav moru 2. Oluja 3. Brodolomac 4. Zalazak sunca 5. Pjesma Oceanida 6. Bogovi Grčke 7. Pitanja 8. Feniks 9. U luci 10. Epilog EDGAR ALLAN POE - Anabela Lee WALT WHITMAN - Salut au monde! CHARLES BAUDELAIRE - Moje hvale imenu Franciske STÉPHANE MALLARMÉ - Počinak u porcelanu EMIL VERHAEREN - U slavu nebesima ARTHUR RIMBAUD - SEZONA U PAKLU Sezona u paklu Pizma Noć u paklu Buncanja, I Buncanja, II Nemoguće Blijesak Jutro Zbogom KRITIČARI O TINU UJEVIĆU A B ŠIMIĆ - Za Ujevića TODOR MANOJLOVIĆ - Augustin Ujević - Lelek sebra DUŠAN MATIĆ - Ujević RASTKO PETROVIĆ - Ujević ALEKSANDAR VUČO - Ujević PERE LJUBIĆ - Tin Ujević - Kolajna MILAN V BOGDANOVIĆ - Tin Ujević - Kolajna VELIBOR GLIGORIĆ - Augustin Ujević IVO HERGEŠIĆ - O pjesmama Tina Ujevića NOVAK SIMIĆ - Tin Ujević RANKO MARINKOVIĆ - Tinov alkohol STANISLAV ŠIMIĆ - Automat slobode OSKAR DAVIČO - Pesme Tina Ujevića ĐORĐE JOVANOVIĆ - Pred Ujevićevom poezijom VLATKO PAVLETIĆ - Kaos na pragu idealnoga GUSTAV KRKLEC - Četiri feljtona o Tinu JURE KAŠTELAN - Oslobođena Afrodita VLADIMIR POPOVIĆ - Pogled u jednu viziju Tina Ujevića STANKO LASIĆ - Tin Ujević - Svakidašnja jadikovka RADE VOJVODIĆ - Pesnik Tin Ujević MILOSAV MIRKOVIĆ - Ujević i mi BRUNO POPOVIĆ - Jednodušni Ujević MARKO GRČIĆ - Put i kob Augustina Ujevića ANTE STAMAĆ - Tin Ujević VUJADIN JOKIĆ - Geneza stvaralaštva Tina Ujevića BOŽIDAR ŠUJICA - Slediti pesnika MIODRAG RACKOVIĆ - Skriveno pesnikovo pripovedanje DRAGOVAN ŠEPIĆ - Augustin Ujević u Parizu MIRKO ŽEŽELJ - Tin u Beogradu ŠIME VUČETIĆ - Tin Ujević DRAGUTIN TADIJANOVIĆ - Kronologija Tina Ujevića Napomena Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Sabrana Izabrana Dela Fransoa Vijon Hajnrih Hajne Edgar Alan Po Volt Vitman Šarl Bodler Stefan Malarme Emil Verharen Artur Rembo

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Dark souls igre su definisale jedan žanr i pod žanr igara. Zahvaljujući ovim igrama danas imamo igre koje spadaju u Souls i Soulslike kategorije. Igre koje će definitivno teestirati tvoje gejemrske veštine, strpljenje i upornost, ali isto tako nagraditi i pružiti osećaj uspeha koji retko koje druge igre mogu. PS4 Dark Souls Trilogy je savršeni komplet za sve ljubitelje ovog mračnog sveta, ali i za nove igrače koji žele da se upuste u nešto potpuno drugačije. Naravno ako ste igrali novi hit Elden Ring, ovo je triologija koju morate imate u svojoj kolekciji. Paket sadrži: DARK SOULS REMASTERED - Na početku se pojavila vatra. Ponovo iskusi igru koja definiše žanr i osvojila nagradu za najbolju igru svih vremena. Vrati se Lordran, mesto gde je sve počelo u prelepo remasterovanu igru u visokoj rezoluciji i to u tečnih 60fps. Uključuje DLC Artorias of the Abiss koji divno zaokružuje ovu neverovatnu igru. DARK SOULS II: Scholar of The First Sin - Spremi se da umireš opet u kompletnom Dark Sousl 2 iskustvu sa Dark Souls 2: Scholar of the First Sin. Očekuje te sada već poznati izazov, ali sada produbljen zahvaljujući strastvenom radu talentovanih ljudi u japanskom studiju From Software DARK SOULS III: V THE FIRE FADES - Na kraju ostaje samo pepeo. Dark Souls 3 je mračna avantura u velikom izvrnuton svetu, punom strašnih zveri, podmuklih zamki i skrivenih tajni. Ostaci nekada ponosnog kraljevstva iz prvog dela su osnova za novu avanturu. Uključuje nagrađivanu igru i oba DLC poglavlja: ​​Ashes of Ariandel i The Ringed Citi. Muzika od koje se ježi - Poseti Bandai namco EP!C kutak kako bi preuzeo muziku iz Dark Souls sage koju su komponovali Motoi Sakaraba i Iuka Kitamura. Uživaj u 110 pesama i više od 6 sati muzike koja ti vraća sećanja na svakog teškog protivnika, lavirint u kom si se izgubio i mrak koji te je progutao. Ako nismo već spomenuli negde You Died. Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 2 + 3 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Namco Tip proizvoda: Playstation 4 Količina: 1 kom. Uvoznik: Iris Mega d.o.o. Adresa: Gospodara Vučića 176, Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

OPIS PROIZVODA: Dozvolite da vas provedem kroz priču o ukusnom čudu zvanom "Taqiutiosi" - carstvo savršenstva pripremljenog na domaći način, sa strašću i bez trunke veštačkih dodataka. U davna vremena, u skromnoj kuhinji jednog doma, radja se magija nazvana Taqiutiosi. Svako jutro, sa zalaskom sunca, vešte ruke mešaju nežno testo, darujući mu mekoću i svežinu. Ova čarobna smesa, pripremljena s pažnjom i ljubavlju, čeka svoj trenutak da se pretvori u savršenstvo. No, prava čarolija dešava se kada se testo rastvori u obliku tanke tortilje, kao da prkosi vremenu i prostoru. Tu dolazi kralj nadeva - začinjena piletina, sočna i pikantna, stvarajući savršeni balans ukusa koji će oduševiti vaše čulo ukusa. Ona se umota u naručje testa, poput tajnog blaga koje čeka da bude otkriveno. A onda, čujte! Zvuk prženja poput fanfara najavljuje trenutak transformacije. Taqiutiosi tonu u vrelu kupku ulja, postajući zlatno smeđi i neodoljivo hrskavi. Miris se širi, mami vas da zaronite u ovo kulinarsko čudo. Ali priča se ne završava ovde. Oh, ne! Jer svaka priča zaslužuje svoj krajnji začin. Tu dolazi izbor sosa - crveni ili beli, poput dva čarobna čarobnjaka spremna da dodaju poslednji, čarobni dodir vašem iskustvu. Crveni sos, domaći eliksir od crvene paprike i belog luka, priziva strastvenu vatru. Beli sos, mešavina majoneza, jogurta i pavlake sa tajanstvenim začinima, pruža nežnost i harmoniju. I sada, dragi gosti, predstavljamo vam čarobni zalogaj - Taqiutiosi! Vaš idealan izbor za ketering događaja koji traže nešto posebno, nešto što spaja domaću toplinu i vrhunski ukus. Oduševite svoje goste ovim šarmantnim čarolijama, prepustite se ukusu koji spaja hrskavo i sočno, strast i harmoniju. Dakle, kada sledeći put budete tražili savršenu poslasticu koja će zadovoljiti sve ukuse i očarati svaku priliku, setite se ove priče o Taqiutiosi. Ona je više od obroka - to je iskustvo, to je ljubav prema hrani koja spaja srca i stvara uspomene koje će trajati zauvek. DODATNE INSTRUKCIJE ZA PORUČIVANJE: - Za velike proslave cena može biti niža. - Ako želite da ovaj proizvod bude deo većeg keteringa, potrebno je pozvati 063500825. Zbog toga što želimo da hrana za vaše slavlje bude što toplija i svežija, poručene proizvode dostavljamo lično mi na sledeće lokacije: Novi Sad, Ruma, Sremska Mitrovica, Indjija, Šabac, Bačka Palanka, Vrbas, Kula, Zrenjanin i Beograd. Minimalna količina za isporuku je 3kg. Cena isporuke iznosi 500RSD. ISPORUKA: - Obično se isporučuje u roku 2 - 5 poslovna dana DOSTAVA: - Nakon slanja porudzbine, obrada i slanje u proizvodnju može potrajati 1-2 dana. - Kupovina izvršena nakon 15h, neće biti procesuirana do narednog poslovnog dana. - Ako naručite posle 15h petkom, vaša porudzbina biće procesuirana u ponedeljak. Lokacija Procenjeno vreme dostave Naziv kurirske službe Beograd 48h "Bex" Novi Sad 48h "Bex" Ostatak Srbije 48h "Bex" Beograd 3-5 dana "For You" Novi Sad 3-5 dana "Flash" POVRAT ROBE: - Prihvatamo povrat u roku od 14 dana od prijema vaše robe. - Po prijemu porudzbine pošalite email kako bi ste nas obavestili o bilo kakvim problemima sa vašom porudzbinom. - Email: [email protected] - Broj telefona: 063 / 500 - 825 - Ako vam se proizvod ne svidi, vratićemo vam novac u roku od 14 dana. Šta drugi misle o nama:

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Elden Ring je sledeća igra poznatog studija From Software, autora popularnih igara kao što su Dark Souls i Bloodborne. Radnja igre smeštena je u novi svet po imenu Zemlja Između, u čijem osmišljanju je pomogao legendarni pisac Džordž R.R. Martin, autor serijala Pesma Leda i Vatra (na kojem je zasnovana serija Igra Prestola). Igrači preuzimaju ulogu Ukaljanih, pojedinaca koji su izgubili blagoslov famoznog prstena iz naslova. Oni su vekovima unazad proterivani iz obećane zemlje, do trenutka kada je prsten uništen. Uništenje prstena osetili su kao zov duboko u sebi, i krenuli nazad u potragu za svetim drvetom. Šest bogova koji su rasturili prsten u delove sada vladaju različitim oblastima Zemlje Između, a na igraču je da se suoči sa njima i povrati prsten. Za razliku od prethodnih igara ovog developera, Elden Ring je prava open world igra - ne postoji određen redosled kojim je nužno istraživati, već je odluka gde otići i sa kime se prvo sukobiti na igraču. Nije svaka zona dostupna od početka, ali svakoj je moguće prići na više načina. Svaka od šest zona imaće jednu glavnu utvrdu, kojom upravlja jedan od šest bogova, ali i sijaset manjih katakombi, zamkova i ruševina. Što se samog gejmpleja tiče, veterani Souls igara prepoznaće dosta elemenata. Sakupljanjem iskustva se unapređuju osobina glavnog lika, koje mu omogućuju da efikasnije koristi oružje i magijske veštine. Novo oružje, oklopi i veštine će biti sakriveni svuda po svetu, a sakupljenu opremu ćete moći da unapređujete. Borba će biti izazovna, i zasnovana na prepoznavanju, blokiranju i kontriranju neprijateljskih napada. Moći ćete da prizovete u pomoć do tri druga igrača kada osetite da izazov prevazilazi vaše mogućnosti. Tokom svojih putešestvija ćete upoznavati različite likove čije priče, tajne i motivaciju ćete polako otkrivati kako vreme bude prolazilo. Naravno, ima i noviteta. Igrači će na raspolaganju imati konja, koji ne služi samo kao vid transporta, već i kao pomoć u boju. Duše palih neprijatelja moći će da se prizovu da bi služile kao ispomoć u bici. Šunjanje će igrati veću ulogu nego u prethodnim igrama, a Elden Ring je i prva igra ovog developera u kojoj će vreme proticati i vremenske prilike se menjati. Najveći novitet verovatno predstavlja mogućnost skakanja - ne kotrljanja i poskakivanja, već propisnog skakanja. Elden Ring možete kupiti kod nas za sve platforme. Vidi sve komentare (2) Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 4 + 1 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Bandai Namco Tip proizvoda: Xbox One Količina: 1 kom. Uvoznik: Iris Mega d.o.o. Adresa: Gospodara Vučića 176, Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Manji format! Vecinu (90%) naslovnih strana radio: Djordje Lobacev - V. Njemcov - Sesto Culo, 1947 g. - Arkadije Gajdar - Cuk i Gek I i II, 1946 g. - L. Kasilj - Sreca, 1946 g. - Aleksej Tolstoj - Moreplovci, 1946 g. - Josip Pavicic - Sjenica, 1947 g. - Dzerom K. Dzerom - Buldog i njegov gazda, 1946 g. - A. Platonov - Zacarana kuca, 1946 g. - K. Snejder - Nasrudin Hodza, 1946 g. - Svetolok Milosavljevic - Kremen - Div (Bajka), 1947 g. - Milan Kubovic - Tajna otecenog prsta, 1947 g. - Voja Caric - Zecja prica, 1947 g. - Bugarske narodne price - Jezic - Bezic, 1946 g. - S. Marsak - Macak - Curdzija, 1946 g. - A. Domanski - Stari sat, 1946 g. - J. Sotnjika - Izvidnica, 1946 g. - Gvido Tartalja - Ozivela Crtanka, 1946 g. - M. Prisvin - Iz zivotinjskog sveta, 1946 g. - Milica Nedeljkovic - Casovi razredenog staresine, 1947 g. - I. Vasiljenko - Komandantova zapovest, 1946 g. - Udegejske i nanajske bajke - Cabza, 1946 g. - Makedonska narodna prica - Siljan Strk, 1946 g. Jurij Pavlovič Lobačev (rus. Юрий Павлович Лобачев, 4. mart 1909 — 23. jul 2002), poznat kao Đorđe Lobačev bio je jedan od pionira i jedan od najznačajnijih autora u istoriji srpskog i jugoslovenskog stripa.[1] Među njegove najpoznatije stripove spadaju Ženidba cara Dušana, Propast grada Pirlitora, Baš Čelik, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Baron Minhauzen, Čarobnjak iz Oza, Pepeljuga i drugi.[2] Autor je stripa Uragan dolazi u ponoć — prvog stripa objavljenog u SSSR 1966.[1][2] Škola stripa „Đorđe Lobačev“ iz Beograda nosi njegovo ime.[3] Biografija Detinjstvo i mladost Đorđe Lobačev je rođen 4. marta 1909. u Skadru, gde mu je otac bio na službi kao ruski konzul.[4] Detinjstvo je za vreme Balkanskih ratova proveo u Crnoj Gori, gde je kršten na Cetinju. Živeo je i u Kosovskoj Mitrovici, a potom na Kritu i u Solunu. Kao emigrantsko siroče imao je teško detinjstvo i mladost. U periodu 1922—1929. učio je u Prvoj rusko-srpskoj gimnaziji, da bi posle studirao istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu. Predratna stripska karijera Kada je zbog svetske ekonomske krize Lobačev izgubio posao u građevinskoj firmi 1934, okreće se namenskom reklamnom i drugom crtanju da bi prehranio porodicu. Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame. Pod uticajem svetske popularnosti američkog avanturističkog stripa, Lobačev počinje da radi i stripove, prvo u Panorami i Stripu, a zatim i drugim listovima: Mika Miš, Mikijevo carstvo, Politika i Politikin Zabavnik. Redakciji „Politike” se nametnuo kao saradnik pokazavši Dušanu Dudi Timotijeviću napola dovršen strip „Hajduk Stanko”. 1936. postao je stalni saradnik lista, i tu se, uz osnovna zaduženja – retuširanje fotografija, ispisivanje slova za licencirane stripove, reklamnih naslova i sl., posvetio autorskim strip-adaptacijama slovenske epike, kao i književnih dela, te „pustolovno-oniričnom” žanru stripa, kako ga je sam imenovao. ”Srpske narodne bajke, legende i narodne pesme smatrao je riznicom stvaralačkih podsticaja, no i vrhunskim izrazom folklornog duha, čak i u svetskim okvirima”.[5] Kao jedan od utemeljivača tzv. „Beogradskog kruga“, objavio je mnogobrojne stripove, među kojima je i „Hajduk Stanko,“ „Baron Minhauzen“, „Plava pustolovka“, „Princeza Ru“, „Baš Čelik“... Stripovi su mu objavljivani i u Francuskoj pre Drugog svetskog rata, poput serijala „Princesse Thanit“ („Princeza Ru“) u časopisu Aventures (1939). Posleratni period Učestvovao je u oslobođenju Beograda 1944. godine i sve do 1949. radio umetničke poslove. Jedan je od osnivača časopisa Duga, za koji je izradio prvi logotip. U vreme Informbiroa, kao sovjetski građanin proteran je u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života. Beogradska „Prosveta“ izdala mu je autobiografsku knjigu Kada se Volga ulivala u Savu, a novopazovski „Bonart“ postao je ekskluzivni izdavač njegovih stripova i slikovnica. Jedan od značajnih stripova koje je nacrtao je i „Tragom narodne mašte“ u kome se na maštovit način opisuje ženidba cara Dušana. Umro je u Sankt Peterburgu 23. jula 2002. godine. Stripografija „Panorama“ „Krvavo nasledstvo” 1935. (scenario Vadim Kurganski) „Strip“ „Zrak smrti” 1935. (scenario Vadim Kurganski) „Crveni vrabac“ „Deca kapetana Granta” 1936. (prema romanu Žila Verna) nedovršeno „Politika“ „Hajduk Stanko” 1936. (prema romanu Janka Veselinovića obradio Miloš Stevanović) „Ženidba cara Dušana” 1938. „Propast grada Pirlitora” 1939. (scenario Pavle Cerović) „Baron Minhauzen” 1940. „Čarobnjak iz Oza” 1941. (prema priči Franka Bauma) nedovršeno „Mika Miš“ „Carev glasnik” 1936. (prema romanu Žila Verna) „Dubrovski” 1937. (prema delu Aleksandra Puškina) „Plava pustolovka”- epizoda: „Inspektor Roldi” 1937. „Plava pustolovka” – epizoda: „Gangsteri morskih dubina” 1937/38. „Plava pustolovka”- epizoda: „Gorostasova osveta” 1938. „Plava pustolovka” – epizoda: „Avantura u Turkestanu” 1938. „Plava pustolovka”- epizoda: „Zarobljenica Inda” 1938. „Princeza Ru” 1938. „Beli duh” 1938. „Princeza Ru”- epizoda: „Mefisto se zabavlja” 1938/39. „Plava pustolovka” 1939. „Beli duh” 1940. „Mali zabavnik Mika Miš“ „Prepad u avionu” 1937. „Tarcan“ „Beli duh” 1938. „Politikin zabavnik“ „Baš Čelik” 1939. (prema narodnoj pripovetki) „Čardak ni na nebu ni na zemlji” 1939. „Pepeljuga” 1940. (obradio u stihu Živorad Vukadinović) „Mikijevo carstvo“ „Šeikov sin” 1939. „Gospodar smrti” 1939. „Gospodar smrti” 1939/40. „Gospodar smrti”- epizoda: „Tajanstvena pustolovka” 1940. „Gospodar smrti”- epizoda: „Avion smrti” 1940. „Kolo“ „Biberče” 1942. (prva skraćena verzija) „Duga“ „Pionir Ika i leni drug Žika” 1945. „Biberče“ „Biberče” 1951. (druga duža verzija) „Politikin zabavnik“ „Tajanstvena pećina” (serijal o Draganu i Miri), 21 tabla, PZ 700-719, 29. maj — 9. oktobar 1965. „Hajduk Veljko”, 20 tabli, PZ 720-739, 16. oktobar 1965. — 26. februar 1966. „Saturn dolazi u pomoć” (serijal o Draganu i Miri), 20 tabli, PZ 740-759, 5. mart — 16. jul 1966. „Doživljaji u brdima” (serijal o Draganu i Miri), 20 tabli, PZ 783-802, 31. decembar 1966. — 13. maj 1967. „Čuvaj se senjske ruke”, prema romanu Augusta Šenoe, 30 tabli, PZ 803-832, 20. maj — 9. decembar 1967. „Pegaz“ „Čarobnjak iz Oza” 1974. (kompletna obrada priče Franka Bauma) „Čudesni svet Đorđa Lobačeva“ 1976. „Ženidba Dušanova” (nova verzija) „Baš Čelik” (nova verzija) „Čardak ni na nebu ni na zemlji” (nova verzija) „Propast grada Pirlitora” (nova verzija) „Biberče” (nova verzija) Priznanja Velika povelja Gašinog sabora porodici Lobačev (2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd

format: LP gatefold, `platinasta ploča`) artist: BIJELO DUGME (Bosnia, Yugoslavia) title: Kad bi` bio bijelo dugme release date: 1974 (re-press 1976) label, Cat. No: Jugoton, LSY 63016 style: rock / blues Ploča: VG/VG- (4/4-), omot: NM (5-), Veoma dobar primerak. Glavni `adut` ovog izdanja je odličan omot kakav se danas teško nalazi, još uvek je gladak od lakiranja posle štampe i sa minimalnim tragovima vremena, iako je prošlo skoro pola veka od kada je LP objavljen! Ovo je pressing gde je etiketa u vidu logoa benda (`dugme`) a strane su označene sa `strana 1` i `strana 2` (ne sa A i B, kao na drugim presinzima). Album je originalno objavljen 1974. i od tada doštampavan sve do ranih 80-ih. Ovo je pressing iz 1976. Iako je ovo najrokerskiji album benda, itekako je prisutan taj folk-pastirski rock prizvuk koji sam onda, a i sada prezirao, ali koji je raja volela. Jednostavno, džaba sve - Balkanci vole narodnjake. Bregović im ih je i dao, samo u drugačijem pakovanju. Slušajući narodnu muziku u formi nekog rocka, tadašnji, a i sadašnji Balkanci se manje osećaju seljacima, pa im taj ugođaj prija - i rezultat su veliki tiraži Dugmeta i njihovih klonova. Svi koji su sekli vene na Dugme, istovremeno su slušali (pa makar i iz potaje) Hokija i Silvanu. A1 Kad bi` bio bijelo dugme; A2 Blues za moju bivšu dragu B1 Ne spavaj mala moja muzika dok svira; B2 Sve ću da ti dam samo da zaigram; B3 Selma; B4 Patim evo deset dana ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BIJELOG DUGMETA: BIJELO DUGME - kompletna vinilna diskografija: I – studijski LP albumi (uključujući i LP sa Malim Račom): 1) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70374017_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-1974-BREGIN-AUTOGRAM- https://www.kupindo.com/Ploce/71448485_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74681341_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74001793_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001797_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1974-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681357_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-5-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681365_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-6-pres-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76223597_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517481_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001801_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG 1a) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme`, reizdanje (2014, Croatia Records) 2) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76984097_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-pres-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664289_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76984105_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-press-F-G https://www.kupindo.com/Ploce/76223725_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1975-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001813_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517497_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76517501_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/76984089_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664305_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74664313_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-G-VG- 2a) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu`, reizdanje (2014, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223617_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517557_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517561_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76984125_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517565_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76984137_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-G-VG 3a) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!`, reizdanje (2014, Croatia Records) 4) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76983773_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76983849_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983941_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664233_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-6-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76983885_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1987-13-pres-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76223657_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1990-ODLICNA 4a) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza`, reizdanje (2014, Croatia Records) 5) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73253533_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76983041_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983069_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74666589_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001861_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983001_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74667009_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73253545_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76982965_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG 5a) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu`, reizdanje (2015, Croatia Records) 6) LP BORŠIĆ, Ratimir - Rača (i BIJELO DUGME) - `...a milicija trenira strogoću!` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/66366005_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/63943881_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71448569_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/69104117_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70374109_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66366009_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67412485_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983- https://www.kupindo.com/Ploce/69104125_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-G-VG 7) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70373861_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664201_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74001865_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70373917_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517597_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-R-M-1983-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76984185_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448545_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-NM 7a) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.`, reizdanje (2014, Croatia Records) 8) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, (1984, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223613_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-1-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223609_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517637_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517661_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76517621_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1985-4-press-vrlo-dobra 8a) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, reizdanje (2014, Croatia Records) 9) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo` (1986, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74668737_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76223601_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223605_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76983973_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-moja-1986-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983997_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-1991-2-pressing-RETKO 9a) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo`, reizdanje (2014, Croatia Records) 10) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela` (1988, Diskoton) kupindo.com/Ploce/76983233_LP-BIJELO-DUGME-Ciribiribela-1988-G- 10a) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela`, reizdanje (2014, Croatia Records) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II – koncertni (live) LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Koncert Kod Hajduccke Ccesme` (1977, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74681309_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/76984153_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-samo-LP https://www.kupindo.com/Ploce/76984169_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-ODLICNA 2) LP BIJELO DUGME - `5. April `81.` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73245801_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/73252709_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/66366001_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67412553_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-VG-G- 3) 2LP BIJELO DUGME - `Mramor kamen i željezo (Bijelo Dugme UŽivo)`, (1987, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70370273_2LP-BIJELO-DUGME-Mramor-kamen-i-zeljezo-1987-VG-VG - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III – kompilacijski LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1974-1975)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76517701_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983457_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-G-VG- 2) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1976-1980)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74675945_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1976-1980-1982-VG-VG- 1-2a) 2LP BIJELO DUGME – `Singl ploče (1974. - 1980.)`, reizdanje (2022, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Sanjao sam noćas da te nemam (Velike rock balade)`, (1984, Jugoton) 4) LP BIJELO DUGME - `Nakon svih ovih godina` (1990, Diskoton) 5) 2LP BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza` (1994, PGP RTS) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV – intervju i promo ploče: 1) intervju LP BIJELO DUGME & DRAŽEN VRDOLJAK – `Doživjeti stotu (Intervju Dražena Vrdoljaka, razgovor s Goranom Bregovićem uz nove pjesme)` (1980, Jugoton) 2) intervju 2LP BIJELO DIGME / ZDRAVKO ČOLIĆ – Jugoton Express (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V – kompletna singl (SP) diskografija (uključujući i JUTRO, GORAN BREGOVIĆ i BIJELO DUGME, IPE IVANDIĆ i BIJELO DUGME i ŽELJKO BEBEK i BIJELO DUGME): BIJELO DUGME (i JUTRO) - SINGLOVI, kompletna zvanična vinilna diskografija (bez promo i test pressinga): 1) SP JUTRO - Ostajem tebi / Sad te vidim (1972, Beograd Disk) 2) SP JUTRO - `U subotu mala / Kad bih bio bijelo dugme` (1973, PGP Radio Kruševac), 1. pressing 2a) SP GRUPA JUTRO – `Kad bih bio bijelo dugme / U subotu mala` (1975, PGP RTB), 2., 3., i 4. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76521009_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76521033_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001377_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-VG-VG- 3) SP BIJELO DUGME - `Top / Ove ću noći naći Blues` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411225_SP-BIJELO-DUGME-Top-1974-1-pressing-G-VG 4) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Diskoton), 1. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001601_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-1-press-retko 4a) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Jugoton/RTV Sarajevo), 2. - 6. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001545_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76229045_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76520585_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-4-pressing-VG- 5) SP BIJELO DUGME - `Da sam pekar / Selma` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411521_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67411437_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76225085_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-6-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74000021_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253905_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/73253909_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65823925_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-1975-8-pressing-RETKO 6) SP BIJELO DUGME - `Da mi je znati, koji joj je vrag / Blues za moju bivšu dragu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228469_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001461_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/73253889_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001481_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76228525_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/73253865_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71448169_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG- 7) SP GORAN BREGOVIĆ I BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza / I kad prođe sve pjevat ću i tad` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520449_SP-BIJELO-DUGME-BREGOVIC-Ima-neka-tajna-veza-ODLICNA 8) SP BIJELO DUGME - `Ne gledaj me tako i ne ljubi me više / Sve ću da ti dam samo da zaigram` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001009_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-1975-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253917_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-i-ne-samo-ploca 9) SP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću! / Došao sam da ti kažem da odlazim` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/69103913_SP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-G-VG- 10) SP BIJELO DUGME - `Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac / Ne spavaj mala moja muzika dok svira` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76229345_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/69103789_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253925_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-4-press 11) Single Sided 6` flexy BIJELO DUGME - `Himna lista Zdravo` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228749_6-flexy-ploca-BIJELO-DUGME-Himna-lista-Zdravo-VG- 12) SP IPE IVANDIĆ I BIJELO DUGME - `Džambo / Vatra` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520661_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-76-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76230001_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-1976-VG-VG- 13) SP ŽELJKO BEBEK I BIJELO DUGME - `Milovan / Goodbye, Amerika` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/71448121_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1-pres-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/71448145_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-bez-omota https://www.kupindo.com/Ploce/65273141_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1976-2-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76520905_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69103661_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- 14) SP BIJELO DUGME - `Lične stvari (Pristao sam biću sve što hoće / Šta je tu je)` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001329_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71448009_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-pres-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/76228797_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-press-ODLICNA 15) SP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza / Dede bona, sjeti se, tako ti svega` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228677_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448053_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-VG-G- 16) SP BIJELO DUGME - `Dobro vam jutro Petrović Petre / Na zadnjem sjedištu moga auta` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228345_SP-BIJELO-DUGME-Dobro-vam-jutro-Petrovic-Petre-MINT 17) promo SP BIJELO DUGME – `Playing The Part / Doživjeti stotu` (1981, Jugoton) 18) neobjavljeni promo SP BIJELO DUGME – `Kosovka / Kosovka` (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI – BIJELO DUGME na kompilacijskim pločama: 1) 2LP V/A - `Pop festival Ljubljana `74 - Boom` (1974, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ove ću noći naći Blues (live) 2) LP V/A - `Hitovi 1974` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar 3) LP V/A - `Pop start` (1975, PGP RTB) pesma: VIS JUTRO - Kad bih bio bijelo dugme https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 4) LP V/A - `Hitovi 1975` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da mi je znati koji joj je vrag 5) LP V/A - `Hitovi Br. 1` (1976, Jugoton) pesma: GORAN BREGOVIĆ, BIJELO DUGME i ZAGREBAČKI GUDAČKI KVARTET - Ima neka tajna veza 6) LP V/A - `Hitovi Br. 2` (1976, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac 7) LP V/A - `Hitovi Br. 3` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - `ŽELJKO BEBEK i `BIJELO DUGME` - Milovan https://www.kupindo.com/Ploce/74653977_LP-V-A-Hitovi-3-1977-Dugme-Oliver-Cola-Fosili 8) LP V/A - `Ovo je naša noć` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar https://www.kupindo.com/Ploce/64454269_LP-V-A-Ovo-je-nasa-noc-1977-Sretna-78-RETKO- 9) LP V/A - `Hitovi Br. 7` (1979, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Bitanga i princeza https://www.kupindo.com/Ploce/72509049_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Dugme-Metak-Prva-Ljubav https://www.kupindo.com/Ploce/72509053_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Cola-Oliver-Dugme-Fosili 10) LP V/A – Disco (1980, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Na zadnjem sjedištu moga auta 11) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ha, ha, ha https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/74655085_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-4-press-Idoli-Azra 12) LP V/A - `Hitovi Br. 8` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu https://www.kupindo.com/Ploce/72509045_LP-V-A-Hitovi-8-1981-Dugme-Cola-Senad-od-Bosne- 13) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu 14) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesme: a) BIJELO DUGME - Ako možeš, zaboravi b) RATIMIR BORŠIĆ - RAČA (i BIJELO DUGME) - Milicija trenira strogoću 15) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ružica si bila, sada više nisi

format: LP gatefold, 3. pressing (`platinasta ploča`) artist: BIJELO DUGME (Bosnia, Yugoslavia) title: Eto! Baš hoću! release date: 1976 label, Cat. No: Jugoton, LSVG 7 style: rock Ploča, omot i inner: sve je NM- (5-), ODLIČAN primerak. Ova ploča nije retka, ali odlični i perfektni primerci itekako jesu. 3. pressing (od 3), sa oznakom `platinasta ploča`. Pošto je deo ekipe bio u JNA, Dugme je popunjeno `rezervnim igračima` - Mićom Vukašinovićem (bubnjevi) i Lazom Ristovskim (klavijature), i u Londonu (ponovo) snimljen je veoma dobar album, na kome je možda najbolja `Loše vino` (na tekst maestra Arsena Dedića). Takođe su dobre i simfonična `Sanjao sam noćas da te nemama` i otkačeno zarazna `Izgledala je malo čudno u kaputu žutom krojenom bez veze`. A1: Izgledala je malo čudno u kaputu žutom krojenom bez veze; A2: Loše vino; A3: Eto! Baš hoću!; A4: Dede bona, sjeti se, de, tako ti svega B1: Slatko li je ljubit` tajno; B2: Ništa mudro; B3: Ne dese se takve stvari pravome muškarcu; B4: Sanjao sam noćas da te nemam ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BIJELOG DUGMETA: BIJELO DUGME - kompletna vinilna diskografija: I – studijski LP albumi (uključujući i LP sa Malim Račom): 1) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70374017_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-1974-BREGIN-AUTOGRAM- https://www.kupindo.com/Ploce/71448485_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74681341_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74001793_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001797_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1974-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681357_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-5-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681365_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-6-pres-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76223597_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517481_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001801_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG 1a) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme`, reizdanje (2014, Croatia Records) 2) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76984097_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-pres-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664289_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76984105_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-press-F-G https://www.kupindo.com/Ploce/76223725_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1975-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001813_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517497_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76517501_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/76984089_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664305_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74664313_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-G-VG- 2a) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu`, reizdanje (2014, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223617_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517557_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517561_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76984125_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517565_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76984137_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-G-VG 3a) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!`, reizdanje (2014, Croatia Records) 4) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76983773_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76983849_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983941_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664233_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-6-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76983885_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1987-13-pres-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76223657_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1990-ODLICNA 4a) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza`, reizdanje (2014, Croatia Records) 5) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73253533_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76983041_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983069_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74666589_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001861_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983001_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74667009_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73253545_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76982965_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG 5a) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu`, reizdanje (2015, Croatia Records) 6) LP BORŠIĆ, Ratimir - Rača (i BIJELO DUGME) - `...a milicija trenira strogoću!` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/66366005_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/63943881_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71448569_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/69104117_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70374109_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66366009_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67412485_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983- https://www.kupindo.com/Ploce/69104125_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-G-VG 7) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70373861_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664201_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74001865_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70373917_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517597_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-R-M-1983-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76984185_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448545_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-NM 7a) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.`, reizdanje (2014, Croatia Records) 8) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, (1984, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223613_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-1-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223609_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517637_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517661_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76517621_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1985-4-press-vrlo-dobra 8a) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, reizdanje (2014, Croatia Records) 9) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo` (1986, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74668737_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76223601_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223605_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76983973_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-moja-1986-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983997_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-1991-2-pressing-RETKO 9a) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo`, reizdanje (2014, Croatia Records) 10) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela` (1988, Diskoton) kupindo.com/Ploce/76983233_LP-BIJELO-DUGME-Ciribiribela-1988-G- 10a) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela`, reizdanje (2014, Croatia Records) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II – koncertni (live) LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Koncert Kod Hajduccke Ccesme` (1977, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74681309_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/76984153_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-samo-LP https://www.kupindo.com/Ploce/76984169_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-ODLICNA 2) LP BIJELO DUGME - `5. April `81.` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73245801_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/73252709_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/66366001_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67412553_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-VG-G- 3) 2LP BIJELO DUGME - `Mramor kamen i željezo (Bijelo Dugme UŽivo)`, (1987, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70370273_2LP-BIJELO-DUGME-Mramor-kamen-i-zeljezo-1987-VG-VG - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III – kompilacijski LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1974-1975)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76517701_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983457_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-G-VG- 2) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1976-1980)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74675945_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1976-1980-1982-VG-VG- 1-2a) 2LP BIJELO DUGME – `Singl ploče (1974. - 1980.)`, reizdanje (2022, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Sanjao sam noćas da te nemam (Velike rock balade)`, (1984, Jugoton) 4) LP BIJELO DUGME - `Nakon svih ovih godina` (1990, Diskoton) 5) 2LP BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza` (1994, PGP RTS) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV – intervju i promo ploče: 1) intervju LP BIJELO DUGME & DRAŽEN VRDOLJAK – `Doživjeti stotu (Intervju Dražena Vrdoljaka, razgovor s Goranom Bregovićem uz nove pjesme)` (1980, Jugoton) 2) intervju 2LP BIJELO DIGME / ZDRAVKO ČOLIĆ – Jugoton Express (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V – kompletna singl (SP) diskografija (uključujući i JUTRO, GORAN BREGOVIĆ i BIJELO DUGME, IPE IVANDIĆ i BIJELO DUGME i ŽELJKO BEBEK i BIJELO DUGME): BIJELO DUGME (i JUTRO) - SINGLOVI, kompletna zvanična vinilna diskografija (bez promo i test pressinga): 1) SP JUTRO - Ostajem tebi / Sad te vidim (1972, Beograd Disk) 2) SP JUTRO - `U subotu mala / Kad bih bio bijelo dugme` (1973, PGP Radio Kruševac), 1. pressing 2a) SP GRUPA JUTRO – `Kad bih bio bijelo dugme / U subotu mala` (1975, PGP RTB), 2., 3., i 4. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76521009_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76521033_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001377_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-VG-VG- 3) SP BIJELO DUGME - `Top / Ove ću noći naći Blues` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411225_SP-BIJELO-DUGME-Top-1974-1-pressing-G-VG 4) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Diskoton), 1. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001601_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-1-press-retko 4a) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Jugoton/RTV Sarajevo), 2. - 6. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001545_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76229045_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76520585_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-4-pressing-VG- 5) SP BIJELO DUGME - `Da sam pekar / Selma` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411521_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67411437_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76225085_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-6-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74000021_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253905_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/73253909_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65823925_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-1975-8-pressing-RETKO 6) SP BIJELO DUGME - `Da mi je znati, koji joj je vrag / Blues za moju bivšu dragu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228469_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001461_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/73253889_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001481_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76228525_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/73253865_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71448169_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG- 7) SP GORAN BREGOVIĆ I BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza / I kad prođe sve pjevat ću i tad` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520449_SP-BIJELO-DUGME-BREGOVIC-Ima-neka-tajna-veza-ODLICNA 8) SP BIJELO DUGME - `Ne gledaj me tako i ne ljubi me više / Sve ću da ti dam samo da zaigram` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001009_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-1975-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253917_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-i-ne-samo-ploca 9) SP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću! / Došao sam da ti kažem da odlazim` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/69103913_SP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-G-VG- 10) SP BIJELO DUGME - `Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac / Ne spavaj mala moja muzika dok svira` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76229345_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/69103789_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253925_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-4-press 11) Single Sided 6` flexy BIJELO DUGME - `Himna lista Zdravo` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228749_6-flexy-ploca-BIJELO-DUGME-Himna-lista-Zdravo-VG- 12) SP IPE IVANDIĆ I BIJELO DUGME - `Džambo / Vatra` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520661_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-76-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76230001_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-1976-VG-VG- 13) SP ŽELJKO BEBEK I BIJELO DUGME - `Milovan / Goodbye, Amerika` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/71448121_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1-pres-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/71448145_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-bez-omota https://www.kupindo.com/Ploce/65273141_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1976-2-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76520905_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69103661_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- 14) SP BIJELO DUGME - `Lične stvari (Pristao sam biću sve što hoće / Šta je tu je)` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001329_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71448009_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-pres-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/76228797_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-press-ODLICNA 15) SP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza / Dede bona, sjeti se, tako ti svega` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228677_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448053_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-VG-G- 16) SP BIJELO DUGME - `Dobro vam jutro Petrović Petre / Na zadnjem sjedištu moga auta` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228345_SP-BIJELO-DUGME-Dobro-vam-jutro-Petrovic-Petre-MINT 17) promo SP BIJELO DUGME – `Playing The Part / Doživjeti stotu` (1981, Jugoton) 18) neobjavljeni promo SP BIJELO DUGME – `Kosovka / Kosovka` (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI – BIJELO DUGME na kompilacijskim pločama: 1) 2LP V/A - `Pop festival Ljubljana `74 - Boom` (1974, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ove ću noći naći Blues (live) 2) LP V/A - `Hitovi 1974` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar 3) LP V/A - `Pop start` (1975, PGP RTB) pesma: VIS JUTRO - Kad bih bio bijelo dugme https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 4) LP V/A - `Hitovi 1975` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da mi je znati koji joj je vrag 5) LP V/A - `Hitovi Br. 1` (1976, Jugoton) pesma: GORAN BREGOVIĆ, BIJELO DUGME i ZAGREBAČKI GUDAČKI KVARTET - Ima neka tajna veza 6) LP V/A - `Hitovi Br. 2` (1976, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac 7) LP V/A - `Hitovi Br. 3` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - `ŽELJKO BEBEK i `BIJELO DUGME` - Milovan https://www.kupindo.com/Ploce/74653977_LP-V-A-Hitovi-3-1977-Dugme-Oliver-Cola-Fosili 8) LP V/A - `Ovo je naša noć` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar https://www.kupindo.com/Ploce/64454269_LP-V-A-Ovo-je-nasa-noc-1977-Sretna-78-RETKO- 9) LP V/A - `Hitovi Br. 7` (1979, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Bitanga i princeza https://www.kupindo.com/Ploce/72509049_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Dugme-Metak-Prva-Ljubav https://www.kupindo.com/Ploce/72509053_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Cola-Oliver-Dugme-Fosili 10) LP V/A – Disco (1980, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Na zadnjem sjedištu moga auta 11) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ha, ha, ha https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/74655085_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-4-press-Idoli-Azra 12) LP V/A - `Hitovi Br. 8` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu https://www.kupindo.com/Ploce/72509045_LP-V-A-Hitovi-8-1981-Dugme-Cola-Senad-od-Bosne- 13) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu 14) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesme: a) BIJELO DUGME - Ako možeš, zaboravi b) RATIMIR BORŠIĆ - RAČA (i BIJELO DUGME) - Milicija trenira strogoću 15) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ružica si bila, sada više nisi

format: LP gatefold, `platinasta` artist: BIJELO DUGME (Bosnia, Yugoslavia) title: Šta bi dao da si na mom mjestu release date: 1975 (re-press 1976) label, Cat. No: Jugoton, LSY 63046 style: rock Ploča, omot i buklet: sve je NM (5-), ODLIČAN PRIMERAK kakav se danas veoma teško anlazi. Pressing iz 1976, sa oznakom `platinasta` ploča` na omotu Dugme nisam voleo preterano, ali ovaj album nekako i jesam. Kao 9-godišnjeg klinca fascinirao me je i omot, na kome vidimo žensko dupe kako mirno trpi da ga mesi staračka ruka (čuveni Dragan S. Stefanović, prvi čovek koji je od dizajna omota za ploče napravio unosno zanimanje). U dečijem boravku, nakon časova u OŠ `Radojka Lakić`, smo od nekih plastičnih igračaka napravili `gitare` i `bubnjeve` i pevali iz sve snage Bosanca, dok nas je učiteljica malo popreko gledala, ali ipak puštala. `Čupavci` iz Sarajeva su zaposeli sve TV stanice, i bio je to znak da je takva muzika postala ne samo dozvoljena, već i društveno prihvatljiva za omladinu, ali i decu (jer da nije za decu, ne bi to drug Tito dozvolio da se vrti na tom tada jedinom TV kanalu). Inače, album je snimljen u Londonu, i produkcijski pomak je itekako čujan, pa album i danas zvuči odlično, a posebno najbolja naslovna numera, kao i `Došao sam da ti kažem da odlazim`. A1 Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac; A2 Hop-cup; A3 Došao sam da ti kažem da odlazim; A4 Ne gledaj me tako i ne ljubi me više B1 Požurite konji moji; B2 Bekrija si cijelo selo viče, e pa jesam, šta se koga tiče; B3 Šta bi dao da si na mom mjestu ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BIJELOG DUGMETA: BIJELO DUGME - kompletna vinilna diskografija: I – studijski LP albumi (uključujući i LP sa Malim Račom): 1) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70374017_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-1974-BREGIN-AUTOGRAM- https://www.kupindo.com/Ploce/71448485_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74681341_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74001793_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001797_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1974-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681357_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-5-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681365_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-6-pres-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76223597_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517481_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001801_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG 1a) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme`, reizdanje (2014, Croatia Records) 2) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76984097_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-pres-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664289_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76984105_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-press-F-G https://www.kupindo.com/Ploce/76223725_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1975-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001813_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517497_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76517501_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/76984089_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664305_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74664313_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-G-VG- 2a) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu`, reizdanje (2014, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223617_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517557_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517561_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76984125_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517565_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76984137_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-G-VG 3a) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!`, reizdanje (2014, Croatia Records) 4) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76983773_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76983849_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983941_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664233_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-6-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76983885_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1987-13-pres-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76223657_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1990-ODLICNA 4a) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza`, reizdanje (2014, Croatia Records) 5) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73253533_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76983041_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983069_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74666589_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001861_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983001_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74667009_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73253545_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76982965_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG 5a) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu`, reizdanje (2015, Croatia Records) 6) LP BORŠIĆ, Ratimir - Rača (i BIJELO DUGME) - `...a milicija trenira strogoću!` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/66366005_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/63943881_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71448569_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/69104117_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70374109_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66366009_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67412485_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983- https://www.kupindo.com/Ploce/69104125_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-G-VG 7) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70373861_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664201_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74001865_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70373917_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517597_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-R-M-1983-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76984185_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448545_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-NM 7a) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.`, reizdanje (2014, Croatia Records) 8) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, (1984, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223613_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-1-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223609_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517637_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517661_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76517621_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1985-4-press-vrlo-dobra 8a) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, reizdanje (2014, Croatia Records) 9) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo` (1986, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74668737_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76223601_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223605_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76983973_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-moja-1986-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983997_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-1991-2-pressing-RETKO 9a) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo`, reizdanje (2014, Croatia Records) 10) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela` (1988, Diskoton) kupindo.com/Ploce/76983233_LP-BIJELO-DUGME-Ciribiribela-1988-G- 10a) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela`, reizdanje (2014, Croatia Records) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II – koncertni (live) LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Koncert Kod Hajduccke Ccesme` (1977, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74681309_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/76984153_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-samo-LP https://www.kupindo.com/Ploce/76984169_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-ODLICNA 2) LP BIJELO DUGME - `5. April `81.` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73245801_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/73252709_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/66366001_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67412553_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-VG-G- 3) 2LP BIJELO DUGME - `Mramor kamen i željezo (Bijelo Dugme UŽivo)`, (1987, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70370273_2LP-BIJELO-DUGME-Mramor-kamen-i-zeljezo-1987-VG-VG - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III – kompilacijski LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1974-1975)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76517701_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983457_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-G-VG- 2) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1976-1980)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74675945_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1976-1980-1982-VG-VG- 1-2a) 2LP BIJELO DUGME – `Singl ploče (1974. - 1980.)`, reizdanje (2022, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Sanjao sam noćas da te nemam (Velike rock balade)`, (1984, Jugoton) 4) LP BIJELO DUGME - `Nakon svih ovih godina` (1990, Diskoton) 5) 2LP BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza` (1994, PGP RTS) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV – intervju i promo ploče: 1) intervju LP BIJELO DUGME & DRAŽEN VRDOLJAK – `Doživjeti stotu (Intervju Dražena Vrdoljaka, razgovor s Goranom Bregovićem uz nove pjesme)` (1980, Jugoton) 2) intervju 2LP BIJELO DIGME / ZDRAVKO ČOLIĆ – Jugoton Express (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V – kompletna singl (SP) diskografija (uključujući i JUTRO, GORAN BREGOVIĆ i BIJELO DUGME, IPE IVANDIĆ i BIJELO DUGME i ŽELJKO BEBEK i BIJELO DUGME): BIJELO DUGME (i JUTRO) - SINGLOVI, kompletna zvanična vinilna diskografija (bez promo i test pressinga): 1) SP JUTRO - Ostajem tebi / Sad te vidim (1972, Beograd Disk) 2) SP JUTRO - `U subotu mala / Kad bih bio bijelo dugme` (1973, PGP Radio Kruševac), 1. pressing 2a) SP GRUPA JUTRO – `Kad bih bio bijelo dugme / U subotu mala` (1975, PGP RTB), 2., 3., i 4. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76521009_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76521033_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001377_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-VG-VG- 3) SP BIJELO DUGME - `Top / Ove ću noći naći Blues` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411225_SP-BIJELO-DUGME-Top-1974-1-pressing-G-VG 4) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Diskoton), 1. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001601_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-1-press-retko 4a) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Jugoton/RTV Sarajevo), 2. - 6. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001545_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76229045_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76520585_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-4-pressing-VG- 5) SP BIJELO DUGME - `Da sam pekar / Selma` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411521_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67411437_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76225085_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-6-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74000021_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253905_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/73253909_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65823925_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-1975-8-pressing-RETKO 6) SP BIJELO DUGME - `Da mi je znati, koji joj je vrag / Blues za moju bivšu dragu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228469_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001461_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/73253889_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001481_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76228525_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/73253865_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71448169_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG- 7) SP GORAN BREGOVIĆ I BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza / I kad prođe sve pjevat ću i tad` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520449_SP-BIJELO-DUGME-BREGOVIC-Ima-neka-tajna-veza-ODLICNA 8) SP BIJELO DUGME - `Ne gledaj me tako i ne ljubi me više / Sve ću da ti dam samo da zaigram` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001009_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-1975-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253917_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-i-ne-samo-ploca 9) SP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću! / Došao sam da ti kažem da odlazim` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/69103913_SP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-G-VG- 10) SP BIJELO DUGME - `Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac / Ne spavaj mala moja muzika dok svira` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76229345_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/69103789_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253925_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-4-press 11) Single Sided 6` flexy BIJELO DUGME - `Himna lista Zdravo` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228749_6-flexy-ploca-BIJELO-DUGME-Himna-lista-Zdravo-VG- 12) SP IPE IVANDIĆ I BIJELO DUGME - `Džambo / Vatra` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520661_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-76-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76230001_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-1976-VG-VG- 13) SP ŽELJKO BEBEK I BIJELO DUGME - `Milovan / Goodbye, Amerika` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/71448121_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1-pres-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/71448145_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-bez-omota https://www.kupindo.com/Ploce/65273141_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1976-2-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76520905_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69103661_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- 14) SP BIJELO DUGME - `Lične stvari (Pristao sam biću sve što hoće / Šta je tu je)` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001329_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71448009_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-pres-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/76228797_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-press-ODLICNA 15) SP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza / Dede bona, sjeti se, tako ti svega` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228677_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448053_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-VG-G- 16) SP BIJELO DUGME - `Dobro vam jutro Petrović Petre / Na zadnjem sjedištu moga auta` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228345_SP-BIJELO-DUGME-Dobro-vam-jutro-Petrovic-Petre-MINT 17) promo SP BIJELO DUGME – `Playing The Part / Doživjeti stotu` (1981, Jugoton) 18) neobjavljeni promo SP BIJELO DUGME – `Kosovka / Kosovka` (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI – BIJELO DUGME na kompilacijskim pločama: 1) 2LP V/A - `Pop festival Ljubljana `74 - Boom` (1974, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ove ću noći naći Blues (live) 2) LP V/A - `Hitovi 1974` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar 3) LP V/A - `Pop start` (1975, PGP RTB) pesma: VIS JUTRO - Kad bih bio bijelo dugme https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 4) LP V/A - `Hitovi 1975` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da mi je znati koji joj je vrag 5) LP V/A - `Hitovi Br. 1` (1976, Jugoton) pesma: GORAN BREGOVIĆ, BIJELO DUGME i ZAGREBAČKI GUDAČKI KVARTET - Ima neka tajna veza 6) LP V/A - `Hitovi Br. 2` (1976, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac 7) LP V/A - `Hitovi Br. 3` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - `ŽELJKO BEBEK i `BIJELO DUGME` - Milovan https://www.kupindo.com/Ploce/74653977_LP-V-A-Hitovi-3-1977-Dugme-Oliver-Cola-Fosili 8) LP V/A - `Ovo je naša noć` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar https://www.kupindo.com/Ploce/64454269_LP-V-A-Ovo-je-nasa-noc-1977-Sretna-78-RETKO- 9) LP V/A - `Hitovi Br. 7` (1979, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Bitanga i princeza https://www.kupindo.com/Ploce/72509049_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Dugme-Metak-Prva-Ljubav https://www.kupindo.com/Ploce/72509053_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Cola-Oliver-Dugme-Fosili 10) LP V/A – Disco (1980, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Na zadnjem sjedištu moga auta 11) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ha, ha, ha https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/74655085_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-4-press-Idoli-Azra 12) LP V/A - `Hitovi Br. 8` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu https://www.kupindo.com/Ploce/72509045_LP-V-A-Hitovi-8-1981-Dugme-Cola-Senad-od-Bosne- 13) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu 14) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesme: a) BIJELO DUGME - Ako možeš, zaboravi b) RATIMIR BORŠIĆ - RAČA (i BIJELO DUGME) - Milicija trenira strogoću 15) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ružica si bila, sada više nisi

format: 2LP artist: BIJELO DUGME (Bosnia, Yugoslavia) title: Mramor kamen i željezo (Bijelo Dugme uŽivo) release date: 1987 label, Cat. No: Diskoton / Kamarad, LP-8282 style: rock Ploče: VG+ (4+), omot: VG (4), inneri: NM (5-). Veoma dobar primerak. Iako su bili dobar, a u nekim fazama i odličan koncertni bend, Dugmetu se nije posrećilo sa live albumima. Ni na jednoj ploči nije na pravi način zabeležen vajb, pa ni zvuk ili svirka, i generalno - ti tonski zapisi su realno lošiji od onoga što smo slušali na njihovim svirkama. Na ovom duplom albumu čujemo Alena kako peva tako kako peva, i posebno kako se (ne) snalazi u Bebekovim i TIfinim numerama. Inače, ovo je jedna od najređih ploča Bijelog Dugmeta, jer je objavljena u vreme kada je polako počelo da jenjava interesovanje za ploče, i kada su kasete preuzele primat glavnog nosača zvuka, a pride - ni bendu, ni izdavaču, ovo nije bilo bitno izdanje, pa nije ni preterano promovisano. Ostvarilo je mali tiraž, pa se primerci ovog albuma danas teže pronalaze i imaju shodno tome i adekvatnu, visoku cenu, koja ide i preko 100 EUR za perfektne primerke. A1 Mramor Kamen I Željezo 2:14 A2 A Milicija Trenira Strogoću 4:25 A3 Svi Marš Na Ples 3:58 A4 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 A5 Top 3:36 B1 Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 B2 Ako Možeš, Zaboravi 6:40 B3 Selma 2:21 C1 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 C2 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 C3 Meni Se Ne Spava 5:09 C4 Odlazim 5:23 D1 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 D2 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 D3 Lažeš 4:48 D4 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BIJELOG DUGMETA: BIJELO DUGME - kompletna vinilna diskografija: I – studijski LP albumi (uključujući i LP sa Malim Račom): 1) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70374017_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-1974-BREGIN-AUTOGRAM- https://www.kupindo.com/Ploce/71448485_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74681341_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74001793_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001797_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1974-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681357_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-5-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681365_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-6-pres-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76223597_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517481_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001801_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG 1a) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme`, reizdanje (2014, Croatia Records) 2) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76984097_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-pres-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664289_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76984105_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-press-F-G https://www.kupindo.com/Ploce/76223725_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1975-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001813_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517497_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76517501_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/76984089_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664305_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74664313_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-G-VG- 2a) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu`, reizdanje (2014, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223617_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517557_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517561_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76984125_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517565_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76984137_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-G-VG 3a) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!`, reizdanje (2014, Croatia Records) 4) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76983773_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76983849_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983941_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664233_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-6-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76983885_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1987-13-pres-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76223657_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1990-ODLICNA 4a) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza`, reizdanje (2014, Croatia Records) 5) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73253533_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76983041_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983069_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74666589_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001861_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983001_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74667009_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73253545_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76982965_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG 5a) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu`, reizdanje (2015, Croatia Records) 6) LP BORŠIĆ, Ratimir - Rača (i BIJELO DUGME) - `...a milicija trenira strogoću!` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/66366005_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/63943881_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71448569_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/69104117_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70374109_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66366009_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67412485_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983- https://www.kupindo.com/Ploce/69104125_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-G-VG 7) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70373861_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664201_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74001865_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70373917_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517597_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-R-M-1983-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76984185_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448545_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-NM 7a) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.`, reizdanje (2014, Croatia Records) 8) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, (1984, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223613_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-1-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223609_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517637_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517661_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76517621_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1985-4-press-vrlo-dobra 8a) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, reizdanje (2014, Croatia Records) 9) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo` (1986, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74668737_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76223601_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223605_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76983973_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-moja-1986-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983997_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-1991-2-pressing-RETKO 9a) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo`, reizdanje (2014, Croatia Records) 10) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela` (1988, Diskoton) kupindo.com/Ploce/76983233_LP-BIJELO-DUGME-Ciribiribela-1988-G- 10a) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela`, reizdanje (2014, Croatia Records) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II – koncertni (live) LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Koncert Kod Hajduccke Ccesme` (1977, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74681309_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/76984153_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-samo-LP https://www.kupindo.com/Ploce/76984169_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-ODLICNA 2) LP BIJELO DUGME - `5. April `81.` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73245801_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/73252709_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/66366001_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67412553_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-VG-G- 3) 2LP BIJELO DUGME - `Mramor kamen i željezo (Bijelo Dugme UŽivo)`, (1987, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70370273_2LP-BIJELO-DUGME-Mramor-kamen-i-zeljezo-1987-VG-VG - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III – kompilacijski LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1974-1975)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76517701_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983457_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-G-VG- 2) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1976-1980)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74675945_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1976-1980-1982-VG-VG- 1-2a) 2LP BIJELO DUGME – `Singl ploče (1974. - 1980.)`, reizdanje (2022, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Sanjao sam noćas da te nemam (Velike rock balade)`, (1984, Jugoton) 4) LP BIJELO DUGME - `Nakon svih ovih godina` (1990, Diskoton) 5) 2LP BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza` (1994, PGP RTS) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV – intervju i promo ploče: 1) intervju LP BIJELO DUGME & DRAŽEN VRDOLJAK – `Doživjeti stotu (Intervju Dražena Vrdoljaka, razgovor s Goranom Bregovićem uz nove pjesme)` (1980, Jugoton) 2) intervju 2LP BIJELO DIGME / ZDRAVKO ČOLIĆ – Jugoton Express (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V – kompletna singl (SP) diskografija (uključujući i JUTRO, GORAN BREGOVIĆ i BIJELO DUGME, IPE IVANDIĆ i BIJELO DUGME i ŽELJKO BEBEK i BIJELO DUGME): BIJELO DUGME (i JUTRO) - SINGLOVI, kompletna zvanična vinilna diskografija (bez promo i test pressinga): 1) SP JUTRO - Ostajem tebi / Sad te vidim (1972, Beograd Disk) 2) SP JUTRO - `U subotu mala / Kad bih bio bijelo dugme` (1973, PGP Radio Kruševac), 1. pressing 2a) SP GRUPA JUTRO – `Kad bih bio bijelo dugme / U subotu mala` (1975, PGP RTB), 2., 3., i 4. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76521009_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76521033_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001377_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-VG-VG- 3) SP BIJELO DUGME - `Top / Ove ću noći naći Blues` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411225_SP-BIJELO-DUGME-Top-1974-1-pressing-G-VG 4) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Diskoton), 1. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001601_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-1-press-retko 4a) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Jugoton/RTV Sarajevo), 2. - 6. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001545_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76229045_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76520585_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-4-pressing-VG- 5) SP BIJELO DUGME - `Da sam pekar / Selma` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411521_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67411437_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76225085_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-6-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74000021_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253905_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/73253909_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65823925_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-1975-8-pressing-RETKO 6) SP BIJELO DUGME - `Da mi je znati, koji joj je vrag / Blues za moju bivšu dragu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228469_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001461_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/73253889_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001481_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76228525_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/73253865_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71448169_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG- 7) SP GORAN BREGOVIĆ I BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza / I kad prođe sve pjevat ću i tad` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520449_SP-BIJELO-DUGME-BREGOVIC-Ima-neka-tajna-veza-ODLICNA 8) SP BIJELO DUGME - `Ne gledaj me tako i ne ljubi me više / Sve ću da ti dam samo da zaigram` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001009_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-1975-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253917_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-i-ne-samo-ploca 9) SP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću! / Došao sam da ti kažem da odlazim` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/69103913_SP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-G-VG- 10) SP BIJELO DUGME - `Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac / Ne spavaj mala moja muzika dok svira` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76229345_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/69103789_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253925_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-4-press 11) Single Sided 6` flexy BIJELO DUGME - `Himna lista Zdravo` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228749_6-flexy-ploca-BIJELO-DUGME-Himna-lista-Zdravo-VG- 12) SP IPE IVANDIĆ I BIJELO DUGME - `Džambo / Vatra` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520661_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-76-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76230001_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-1976-VG-VG- 13) SP ŽELJKO BEBEK I BIJELO DUGME - `Milovan / Goodbye, Amerika` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/71448121_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1-pres-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/71448145_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-bez-omota https://www.kupindo.com/Ploce/65273141_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1976-2-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76520905_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69103661_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- 14) SP BIJELO DUGME - `Lične stvari (Pristao sam biću sve što hoće / Šta je tu je)` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001329_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71448009_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-pres-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/76228797_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-press-ODLICNA 15) SP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza / Dede bona, sjeti se, tako ti svega` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228677_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448053_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-VG-G- 16) SP BIJELO DUGME - `Dobro vam jutro Petrović Petre / Na zadnjem sjedištu moga auta` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228345_SP-BIJELO-DUGME-Dobro-vam-jutro-Petrovic-Petre-MINT 17) promo SP BIJELO DUGME – `Playing The Part / Doživjeti stotu` (1981, Jugoton) 18) neobjavljeni promo SP BIJELO DUGME – `Kosovka / Kosovka` (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI – BIJELO DUGME na kompilacijskim pločama: 1) 2LP V/A - `Pop festival Ljubljana `74 - Boom` (1974, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ove ću noći naći Blues (live) 2) LP V/A - `Hitovi 1974` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar 3) LP V/A - `Pop start` (1975, PGP RTB) pesma: VIS JUTRO - Kad bih bio bijelo dugme https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 4) LP V/A - `Hitovi 1975` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da mi je znati koji joj je vrag 5) LP V/A - `Hitovi Br. 1` (1976, Jugoton) pesma: GORAN BREGOVIĆ, BIJELO DUGME i ZAGREBAČKI GUDAČKI KVARTET - Ima neka tajna veza 6) LP V/A - `Hitovi Br. 2` (1976, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac 7) LP V/A - `Hitovi Br. 3` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - `ŽELJKO BEBEK i `BIJELO DUGME` - Milovan https://www.kupindo.com/Ploce/74653977_LP-V-A-Hitovi-3-1977-Dugme-Oliver-Cola-Fosili 8) LP V/A - `Ovo je naša noć` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar https://www.kupindo.com/Ploce/64454269_LP-V-A-Ovo-je-nasa-noc-1977-Sretna-78-RETKO- 9) LP V/A - `Hitovi Br. 7` (1979, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Bitanga i princeza https://www.kupindo.com/Ploce/72509049_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Dugme-Metak-Prva-Ljubav https://www.kupindo.com/Ploce/72509053_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Cola-Oliver-Dugme-Fosili 10) LP V/A – Disco (1980, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Na zadnjem sjedištu moga auta 11) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ha, ha, ha https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/74655085_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-4-press-Idoli-Azra 12) LP V/A - `Hitovi Br. 8` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu https://www.kupindo.com/Ploce/72509045_LP-V-A-Hitovi-8-1981-Dugme-Cola-Senad-od-Bosne- 13) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu 14) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesme: a) BIJELO DUGME - Ako možeš, zaboravi b) RATIMIR BORŠIĆ - RAČA (i BIJELO DUGME) - Milicija trenira strogoću 15) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ružica si bila, sada više nisi

Vrlo dobro stanje kao na slikama Izdavač: NOLIT, Beograd 1983; 1. Mučnina, reči, zid 2. Zrelo doba 3. Odlaganje 4. Ubijene duše 5. Drame 6. Šta je književnost 7. Portreti 8. Filozofski spisi Posebno u prodaji imamo i Kritiku dijalektičkog uma 1-2 https://www.kupindo.com/Filozofija/69191421_Zan-Pol-Sartr-KRITIKA-DIJALEKTICKOG-UMA-1-2 Žan-Pol Sartr (franc. Jean-Paul Sartre; Pariz, 21. jun 1905[3] — Pariz, 15. april 1980), bio je francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma. Žan-Pol Sartr Jean-Paul Sartre FP.JPG Žan-Pol Sartr Datum rođenja 21. jun 1905. Mesto rođenja Pariz Francuska Datum smrti 15. april 1980. (74 god.) Mesto smrti Pariz Francuska Škola Licej Anri IV, Viša normalna škola, Cours Hattemer, Licej Luj Veliki[1] Epoha 20. vek Regija Zapadnjačka filozofija Škola filozofije egzistencijalizam,[2] marksizam Nobel prize medal.svg odbio Nobelovu nagradu za književnost 1964. Interesovanja metafizika, epistemologija, etika, politika, fenomenologija, ontologija Ideje „Egzistencija prethodi esenciji“ „Loša sudbina“ „Ništavilo“ Uticaji od Imanuel Kant, Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Karl Marks, Fjodor Dostojevski, Seren Kirkegor, Fridrih Niče, Edmund Huserl, Martin Hajdeger, Karl Jaspers, Simon de Bovoar, Alber Kami Uticao na Simon de Bovoar, Alber Kami, Frantz Fanon, Ajris Merdok, R.D. Leing, Žil Delez, Feliks Gvatari, Alen Badju, Majkl Džekson Potpis Jean-Paul Sartre signature.svg Biografija Uredi Posle gimnazije upisao je prestižnu Visoku školu normi (1924),[4][5] u kojoj je sreo svoju buduću saputnicu Simon de Bovoar, kasnije utemeljivačicu feminizma i feminističke filozofije.[6] Po završetku studija radio je jedno vreme u Avru kao profesor filozofije, a zatim je otišao u Berlin, gde je proučavao Huserla i Hajdegera. Kada se vratio u Avr objavio je (1936) filozofske eseje Transcendencija Ega i Imaginacija, zatim (1939) Skica teorije emocija, kojima u Francusku donosi nemačku fenomenologiju i egzistencijalizam. Posle putovanja u Italiju (1936) ponudio „Galimaru“ roman Melanholija. Poznati izdavač ga je odbio. Ovo delo postaće 1938. Mučnina. Od tada pa sve do kraja života Sartr će nastupati na tri fronta: filozofskom, književnom i političkom. Njegova najznačajnija filozofska dela su Biće i ništavilo (1943), trotomni Putevi slobode (1945 — 1949; Zrelo doba, Odlaganje i Ubijene duše) i Kritika dijalektičkog uma (1960). Sartrovi pozorišni komadi Iza zatvorenih vrata (1945), Prljave ruke (1948) i Đavo i Gospod Bog (1951) stekli su svetsku slavu. Sem Mučnine od proznih dela na glasu je njegova zbirka pripovedaka Zid (1939) i autobiografska proza Reči (1964). Najbolji eseji su mu Bodler (1947), Sveti Žene, glumac i mučenik (o pesniku Žanu Ženeu, 1952), a poslednje Sartrovo delo je monumentalna studija o Floberu Porodični idiot (1971). Član Pokreta otpora i zarobljenik za vreme Drugog svetskog rata, bio je jedno vreme blizak komunistima, ali se s njima razišao još pedesetih godina. Protivio se sovjetskoj intervenciji u Mađarskoj, ratovima u Vijetnamu i Alžiru. Podržao je studentski pokret 1968. Bio je jedan od retkih intelektualaca sa Zapada koji je obišao komunističke zemlje, Sovjetski Savez (1954), Kinu (1956), Jugoslaviju (1958) i Kubu (1960). „Za svoj rad koji je, bogat u idejama i pun duha slobode i traganja za istinom, izvršio širok uticaj na naše vreme“, Žan-Pol Sartr je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio da primi, uz obrazloženje da je uvek odbijao zvanične počasti, i da ne želi da se ravna sa institucijama. Sartrova metafizika Uredi Baza za Sartrov egzistencijalizam nastala je u njegovom delu La Transcendance de l`Ego. Za početak, stvar u sebi je beskonačna i preplavljujuća. Svaku direktnu svest o stvari u sebi Sartr naziva „predreflektivna svest“. Svaki pokušaj da se stvar u sebi opiše, razume, istorizira itd. Sartr naziva „reflektivna svest“. Nema načina da reflektivna svest uključi predreflektivnu, i tako je refleksija (tj. ljudsko stanje) osuđena na stanovitu teskobu. Reflektivna svest u svim svojim oblicima (naučnom, umjetničkom i ostalima) može samo ograničiti stvar u sebi pokušavajući da je razume ili opiše. Iz toga proizlazi da je bilo koji pokušaj samospoznaje (samosvesti) uvek neuspešan koliko god se puta pokušao (samosvest je reflektivna svest preplavljujuće beskonačnosti). Kako bi rekao Sartr, (ili tačnije, prema jednom tumačenju Sartrovih reči), „Svest je svest same sebe u onoj meri u kojoj je svest transcendentnog objekta“. Sve to vredi i za spoznaju „drugoga“. „Drugi“ (jednostavno, bića koja nisu „ja“) je konstrukcija reflektivne svesti. Valja biti oprezan: reč je više o svojevrsnom upozorenju nego o ontološkom iskazu. Ipak, Sartr smatra solipsizam fundamentalnim za svako dosledno objašnjenje ljudskog stanja.[7] Sartr svoj solipsizam prevladava svojevrsnim ritualom. Samosvesti je potreban „Drugi“ kako bi pokazala i dokazala svoje vlastito postojanje. Ona ima „mazohističku želju“ da bude ograničena tj. ograničena reflektivnom svešću drugog subjekta. Ovo je metaforički izraženo u poznatoj rečenici iz Sartrovog dela Bez izlaza - Pakao, to su drugi (tj. ljudi). Mučnina i egzistencijalizam Uredi Sartr je 1938. napisao roman Mučnina (La Nausée), koji je na neki način poslužio kao manifest egzistencijalizma i do danas ostao jedna od njegovih najboljih knjiga. Na tragu nemačke fenomenologije, Sartr je držao da su naše ideje produkt iskustava iz stvarnog života, i da drame i romani koji opisuju takva fundamentalna iskustva vrede jednako koliko i diskurzivni eseji koji služe elaboraciji filozofskih teorija. S ovom mišlju, radnja romana prati istraživača Antoana Rokantana u gradiću nalik Avru, dok on polako postaje svestan da su neživi predmeti i situacije potpuno ravnodušni spram njegovog postojanja. Kao takvi, pokazuju se otpornima na svaki smisao koji im ljudska svest može pridati. Ova ravnodušnost „stvari u sebi“ (veoma sličnih „biću u sebi“ iz dela Biće i ništavilo) ima za posledicu sve veće isticanje slobode s kojom Rokantan može osećati i delovati u svetu. Kamo god se okrenuo, on pronalazi situacije prožete značenjima koje nose pečat njegovog postojanja. Odatle „mučnina“ iz naslova dela: sve što on susreće u svakodnevnom životu prožeto je užasnom slobodom. Pojam mučnine preuzet je iz Ničeovog Zaratustre, koji ga je koristio u kontekstu često mučnog kvaliteta postojanja. Koliko god čeznuo za nečim drugačijim ili nečim različitim, on ne može pobeći od bolnih dokaza svoje povezanosti sa svetom. U romanu se takođe na zastrašujući način ostvaruju neke Kantove ideje. Sartr se koristi idejom autonomije volje (idejom koja kaže da moral potiče od naše mogućnosti da biramo u stvarnosti, sažetom u čuvenom iskazu „[čovek je] osuđen na slobodu“) kako bi pokazao ravnodušnost sveta prema pojedincu. Sloboda koju je izložio Kant ovde je velik teret, jer sloboda da delujemo na predmete krajnje je uzaludna, a praktična primenjivost Kantovih ideja otklonjena je. Pripovetke iz Zida (Le Mur, 1939.) naglašavaju proizvoljan aspekt situacije u kojima se ljudi zatiču, te apsurdnost njihovih pokušaja da se racionalno nose s njima. Iz toga se kasnije razvila cela škola književnosti apsurda. Sartr i Drugi svetski rat Uredi Francuski novinari u poseti Džordžu Maršalu 1945. Sartr stoji (treći sleva). Godine 1939. Sartr je mobilisan u francusku vojsku u kojoj je služio kao meteorolog. Nemačka vojska zarobila ga je 1940. u gradu Padu i devet je meseci proveo kao ratni zarobljenik - kasnije u Nansiju, a na kraju u Triru, gde je napisao svoj prvi pozorišni komad, Bariona ou le Fils du tonnerre, dramu o Božiću. Zbog slabog zdravlja (slab mu je vid narušavao ravnotežu), Sartr je pušten u aprilu 1941. Dobivši status civila, Sartr je ponovno dobio mesto učitelja na Lycée Pasteur blizu Pariza, smestio se u hotelu blizu Monparnasa i dobio je novo učiteljsko mesto na Lycée Condorcet zamenivši jevrejskog učitelja kojem je bilo zabranjemo predaje. Nakon povratka u Pariz u maju 1941, Sartr je sudelovao u osnivanju tajnog društva Socialisme et Liberté zajedno sa Simon de Bovoar, Merlo-Pontijem, Dominik Desantjeom i drugima. U avgustu, Sartr i Bovoar odlaze na francusku rivijeru kako bi zadobili podršku Andrea Žida i Andrea Malroa. Međutim, Žide i Marlro su bili neodlučni i to je možda bio uzrok Sartrovog razočaranja i obeshrabrenja. Udruženje Socialisme et Liberté se uskoro raspalo i Sartr se odlučio da se posveti književnosti više nego aktivnom otporu. U tom periodu napisao je Biće i ništavilo, Muve i Iza zatvorenih vrata, tri knjige od kojih nijednu Nemci nisu zabranili. Objavljivao je i u ilegalnim i legalnim književnim časopisima. Nakon avgusta 1944. i oslobođenja Pariza, Sartr je vrlo aktivno sarađivao u časopisu „Kombat“, koji je u tajnosti osnovao Alber Kami, filozof i pisac koji je imao slične poglede kao i Sartr. Sartr i Bovoar su s Kamijem bili u prijateljskim odnosima sve dok se on nije udaljio od komunizma, a raskol prijateljstva dogodio se 1951, nakon izdavanja Kamijevog Pobunjenog čoveka. Kasnije, dok su Sartra neki kritikovali kao pripadnika pokreta otpora. Vladimir Jankelevič mu je zamerao zbog premalenog političkog angažmana za vreme nemačke okupacije, a njegova daljnja zalaganja za slobodu tumačio je kao pokušaj iskupljenja. Nakon završetka rata, Sartr je utemeljio mesečni književno-politički časopis Les Temps Modernes (Moderna vremena) i time je postao punovremeni pisac i nastavio svoj politički angažman. U tom je periodu radio skice ratnih iskustava za svoju trilogiju Les Chemins de la Liberté’’ (Putevi slobode). Sartr i komunizam Uredi Sartr (sredina) sa Simon de Bovoar i Če Gevarom Prvi period Sartrove karijere, koji je obeležilo delo Biće i ništavilo (1943.). Time je utro put drugoj fazi, u kojoj je Sartr postao politički aktivista i intelektualac. Njegovo delo iz 1948, Prljave ruke (Les Mains Sales) je naročito problematiziralo politički aktivnog intelektualaca. Sartr je prigrlio komunizam, iako se službeno nije učlanio u Komunističku partiju, i uveliko se zalagao za oslobođenje Alžira od francuske kolonizacije. Postao je možda najeminentiji pobornik Alžirskog rata za nezavisnost. Imao je alžirsku ljubavnicu, Arlet Elkajm, koja je 1965. postala njegova posvojena kći. Protivio se Vijetnamskom ratu i 1967. zajedno sa Bertrandom Raselom i drugima organizovao je tribunal na kome je trebalo raskrinkati američke ratne zločine. Taj tribunal danas je poznat kao Raselov tribunal. Njegovi su učinci bili ograničeni. Sartr je velik deo života pokušavao da pomiri egzistencijalističke ideje o slobodi volje s komunističkim principima, koje su poučavala da socio-ekonomske sile izvan naše neposredne, individualne kontrole igraju presudnu ulogu u oblikovanju naših života. Njegovo glavno delo iz ovog perioda, Kritika dijalektičkog uma (Critique de la raison dialectique), izdano je 1960. Sartrovo naglašavanje humanističkih vrednosti u ranim radovima Karla Marksa dovelo ga je u sukob s vodećim francuskim komunističkim intelektualcem 1960-ih, Lujem Altiserom, koji je tvrdio da su ideje mladog Marksa uverljivo zasenjene naučnim sistemom kasnoga Marksa. Za vreme 1960-ih Sartr je otišao na Kubu da poseti Fidela Kastra i Ernesta Če Gevaru. Nakon Če Gevarine smrti Sartr je izjavio da je on bio najkompletnije ljudsko biće njegova vremena. Sartr i književnost Uredi Za vreme 1940-ih i 1950-ih egzistencijalizam je postao omiljena filozofija Bit generacije. Godine 1948. rimokatolička crkva stavila je sva njegova dela na Indeks sa obrazloženjem da vernici moraju biti pošteđeni opasnih sumnji[8]. Većina njegovih drama bogata je simbolizmom i služila je kao medij njegove filozofije. Najpoznatija među njima, Iza zatvorenih vrata (Huis-clos), sadrži čuvenu rečenicu L`enfer, c`est les autres („Pakao, to su drugi“). Osim očitog uticaja Mučnine, Sartrov je najveći doprinos književnosti bila trilogija Putevi slobode koja govori o tome kako je Drugi svetski rat uticao na Sartrove ideje. Tako Putevi slobode daju manje teoretski, a više praktičan pristup egzistencijalizmu. Prvi roman trilogije, Razumno doba (L`âge de raison, 1945) je Sartrovo delo koje je dobilo najširi odaziv. Sartr nakon književnosti Uredi Žan-Pol Sartr u Veneciji 1967. Godine 1964. Sartr se povukao iz književnosti autobiografskim delom u kojemu na duhovit i zajedljiv način opisuje prvih 6 godina svog života, Reči (Les mots). Knjiga je ironičan protivnapad na Marsela Prusta, čija je reputacija neočekivano zamračila onu Andre Žida (koji je Sartrovoj generaciji bio modelom angažovane književnosti). Književnost je, zaključio je Sartr, buržujska zamena za pravu posvećenost u životu. Iste te godine Sartru je dodeljena Nobelova nagrada za književnost i to zbog „svog dela koje je, bogato idejama, ispunjeno duhom slobode i potragom za istinom, snažno uticalo na naše doba“, međutim on ju je odbio izjavivši da je uvek odbijao službena odlikovanja i da se ne želi pridruživati institucijama. Iako je sada postao naširoko poznat (kao što je to burnih 1960-ih bio egzistencijalizam), Sartr je ostao jednostavan čovek s malo imetka, aktivno posvećen idealima do kraja svog života, što je pokazao u studentskim revolucionarnim štrajkovima u Parizu tokom 1968, kada je uhapšen zbog građanske neposlušnosti. General de Gol se umešao i pomilovao ga, izjavivši: ne hapsite Voltera.[9] Kada su ga 1975. pitali po čemu bi želeo da bude zapamćen, Sartr je rekao: „Želeo bih da [ljudi] pamte „Mučninu“, [drame] „Bez izlaza“, „Đavo i gospod bog“, zatim moja dva filozofska dela, posebno ono drugo, „Kritiku dijalektičkog uma“. Pa moj esej o Genetu, „Саинт Генет“ … Kad bi se ta dela zapamtila, to bi stvarno bilo dostignuće, i ja ne bih tražio više. Kao čovek, ako se zapamti jedan Žan-Pol Sartr, želio bih da ljudi zapamte milje ili istorijsku situaciju u kojoj sam živeo … kako sam u njoj živeo, u smislu težnji što sam ih u sebi pokušao sabrati.“ Sartrovo se fizičko stanje pogoršalo, delom zbog nemilosrdnog ritma posla (zbog čega je koristio amfetamin) pišući Kritiku, kao i zadnji projekt svog života, opsežnu, analitičku biografiju Gistava Flobera, L`idiot de la familie (Porodični idiot); međutim oba dela, i Kritika i Idiot, ostala su nedovršena. Žan-Pol Sartr je preminuo u Parizu 15. aprila 1980. u 75. godini života od edema pluća. Zajednička grobnica J. P. Sartra i S. de Bovoar Sartrov ateizam bio je temelj njegova egzistencijalizma. U martu 1980, mesec dana pre smrti, Sartra je intervjuirao njegov asistent Bernar-Anri Levi. U tom je intervjuu Sartr izrazio veliko zanimanje za judaizam. Neki su to tumačili kao versko preobraćenje. Međutim, iz teksta intervjua može se jasno zaključiti da je njega interesovao samo etički i „metafizički karakter“ židovske religije, dok je on i dalje odbacivao ideju postojanja Boga. U jednom drugom intervjuu, iz 1974, sa Simon de Bovoar, Sartr je rekao da sebe jako često vidi kao „biće koje je jedino moglo, čini se, nastati od stvoritelja“. Ali odmah je dodao da to „nije jasna, tačna ideja …“, a u ostatku intervjua on izjavljuje da je i dalje ateista i da u ateizmu nalazi ličnu i moralnu moć. Sartr je rekao: Ne mislim da sam produkt slučaja, čestica prašine u svemiru, nego neto očekivan, pripremljen, u duhu unapred zamišljen. Ukratko, biće koje je na ovaj svet mogao staviti samo Stvoritelj; a ova ideja ruke koja stvara odnosi se na Boga.[10] Sartr je sahranjen na pariskom groblju Monparnas, a na pogrebu mu je bilo najmanje 25.000 ljudi, a prema nekim izvorima čak i 50.000 ljudi. Organizatori pogreba odbili su policijsku pomoć, zbog čega je došlo do pometnje koja je, u jednom trenutku, rezultirala time da je jedan od posetioca pogreba upao u pogrebnu jamu pre nego je Sartr pokopan. Sartr i terorizam Uredi Kada je na Olimpijadi u Minhenu 1972. palestinska teroristička organizacija Crni septembar ubila 11 izraelskih olimpijaca, Sartr je o terorizmu rekao da je to strašno oružje, ali da potlačeni siromasi drugoga nemaju. Takođe je smatrao krajnje skandaloznim da su francuske novine i deo javnog mnjenja osudili Minhenski maskar kao netolerantan skandal. Tokom jednog kolektivnog štrajka glađu, Sartr je posetio nemačkog teroristu Andreasa Badera (vođu grupe Bader-Mejnhof, koju je predvodila i Ulrike Majnhof) u zatvoru Stamhejm. Sartr je kasnije izjavio kako je Bader „neverovatno glup“.[11] Dela Uredi Romani i novele Uredi Mučnina (La Nausée, 1938.) Zid (Le Mur, 1939.) Trilogija Putevi slobode (Les Chemins de la liberté, 1945 — 1949.): Zrelo doba (L`âge de raison, 1945.) Odgoda (Le Sursis, 1947.) Smrt u duši (La Mort dans l`âme, 1949.) Poslednja prilika (La Dernière chance, četvrti deo ciklusa koji nikada nije dovršen) Autobiografija Uredi Reči (Les mots, 1964.) Dramska dela Uredi Muve (Les Mouches, 1943.) Iza zatvorenih vrata (Huis clos, 1944.) Nesahranjeni mrtvaci (Morts sans sépulture, 1946.) Bludnica dostojna poštovanja (La putaine respectueuse, 1946.) Prljave ruke (Les Mains sales, 1951.) Đavo i Gospod Bog (Le Diable et le Bon Dieu, 1951.) Zatočenici iz Altone (Les Séquestrés d` Altona, 1959.) Filozofija Uredi Imaginacija (L`Imagination, 1936.) Biće i ništavilo (L`Être et le Néant, 1943.) Kritika dijalektičkog uma (Critique de la raison dialectique, 1960.) Eseji i kritike Uredi Egzistencijalizam je humanizam (L`Existentialisme est un humanisme, 1946.) Situacije I - X (Situations I - X, 1947 — 1974.) Šta je književnost? (Qu`est-ce que la littérature ?, 1947.) Bodler (1947) Sveti Genet, komičar i mučenik (Saint Genet, comédien et martyr, 1952.) Porodični idiot (L`idiot de la familie, 1971 — 1972.)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Treba da se obseku! Mek povez, Beograd oko 1930 Knjiga 1 - Gospodar i sluga - Polikuska - Gorosega - Na svetu nem krivaca - Idila - Dve razlicne price o kosnici - Pesma na selu - Decja mudrost - Hodite dokle imate - Tri sina Knjiga 2 - Bracna sreca - Platnomer - Uvod u pricu o jednoj majci - Mladi car - LAzni kupon - Ko je u pravu - Zapisi jednog ludaka - Otac vasilije - Molitva - Tri price - Prolaznik i seljak - To si ti Knjiga 3 - Zasto? - Krojcerova sonat - Sevastopolj - Tri pitanja - Decemarci Knjiga 4 - Mecava - Hadzi Murat - Sta sam video u snu - KO seu ubice - JAgode - Rad, smrt i bolest - Tri smrti - Susret na frontu Knjiga 5 - Bozanski i ljudski - Kornej Viljev - Jutro jednog spahije - Hodinka - Otac ergej - Ukidanjei obnova pakla - Asiriski kralj Asarhadon - Vuk - Kamenje - Prica za decu - Tihon i Malanja - Cetrdeset godina - Razgovor zalutalih ljudi - Iz neopreznosti - Posle bala Knjiga 6 - Prepad - Kozaci - Zapisii starca Fjodora Kuzmica - Markerovi zapisi - Aljosa Loncic - O sudu Knjiga 7 - Vrag - Dva Husara - Lucern - Albert - Smrt Ivana Iljica - Radnik Jemeljan i prazan bubanj - Jermonah Isidor Knjiga 8 - Rob - Koliko coveku treba - Od cega ljudi zive - Gde je ljubav tu je i Bog - Za tudj greh - Dva saputnika - Sveca - Tri podviznika - Ilija - Dva brata i zlato - Pametnije devojcice od odraslih - Vrazje lukavo a Bozje jako - Kako je necastivi iskupljivao komad hleba - Pokajnik - Zrno koliko kokosije jaje - Gasi dok ne bukne - Dva starca - Kumce - Ivan ludak - Zasto zivimo Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja olikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku. Bio je esejista, dramaturg, kritičar i moralni filozof, a pored svega pacifista i levičar. Svojim naprednim idejama o nenasilnom otporu je uticao na ličnosti, koje su se pojavile kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King[1] i Gandi.[2] Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 američkih i britanskih književnika koji su učestvovali u anketi koja je trajala više godina. Tolstoj je rođen u Jasnoj Poljani, porodičnom imanju 12 km (7.5 mi) južno od Tule, i 200 km (120 mi) južno od Moskve. Tolstoji su dobro poznata familija starog ruskog plemstva, čiji su preci poznati još od plemića po imenu Indris iz Litvanskog carstva u 1353;[3][4] preciznije, on je zapamćen po uzviku „iz zemlje Cezara, od Germana“ kad je za Ruse takva generalna formula označavala sve tipove stranaca.[5] On je bio četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja, veterana Domovinskog rata iz 1812, i grofice Marije Tolstoj (rođena kneginja Volkonskaja). Tolstojevi roditelji su umrli kad je on bio veoma mlad, tako da su njega i njegovu braću i sestre odgajili rođaci. Godine 1844, on je počeo da studira pravo i orijentalne jezike na Kazanskom univerzitetu. Njegovi učitelji su ga opisali sa „nesposoban i nevoljan da uči“.[6] Tolstoj je napustio univerzitet u sred svojih studija, vratio se u Jasnu Poljanu i zatim proveo najveći deo svog vremena u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1851, nakon što je nakupio teške kockarske dugove, on je otišao sa svojim starijim bratom na Kavkaz i pristupio armiji. U to vreme je počeo da piše. Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu njegovog kasnijeg doba je uzrokovan njegovim iskustvima u vojsci. Tome su takođe doprinela i dva putovanja po Evropi 1857. i 1860-61. Drugi koji su sledeli istim putem su Aleksandar Hercen, Mihail Bakunjin i Petar Kropotkin. Tokom svoje posete iz 1857. godine, Tolstoj je prisustvovao javnom pogubljenju u Parizu, što je bilo traumatično iskustvo koje je obeležilo ostatak njegovog života. On napisao u pismu svom prijatelju Vasiliju Botkinu: „Istina je da je država zavera namenjena ne samo eksploataciji, nego pre svega da korumpira svoje građane ... Od sada, nikada neću služiti bilo kojoj vladi bilo gde.“[7] Tolstojev koncept nenasilja ili Ahimsa je bio ojačan nakon što je pročitao nemačku verziju Tirukurala. On je kasnije doprineo usađivanju tog koncepta kod Mahatme Gandi putem svog Pisma indusu kad je mladi Gandi korespondirao s njim tražeći savet.[8] Njegovo evropsko putovanje tokom 1860–61 oblikovalo je njegov politički i književni razvoj. Imao je priliku da se sretne sa Viktorom Igom, čije literarne talente je Tolstoj veličao nakon čitanja Igove tek završene Les Misérables. Slične evokacije scena bitki u Igovoj noveli i Tolstojevom Ratu i miru indicaraju taj uticaj. Na Tolstojevu političku filozofiju je isto tako uticala njegova poseta francuskom anarhisti Pjeru Žozefu Prudonu iz marta 1861, koji je u to vreme živeo u egzilu u pod lažnim imenom u Briselu. Osim pregleda Prodonove predstojeće publikacije, La Guerre et la Paix (Rat i mir na francuskom), čiji naslov je Tolstoj pozajmio za svoje remek-delo, njih dvoje su diskutovali obrazovanje, kao što je Tolstoj napisao u svojem obrazovnim zapisima: „Ako spominjem ovaj razgovor s Prudonom, to je da bi pokazao da je u mom ličnom iskustvu, on bio jedini čovek koji je razumeo značaj obrazovanja i štampe u naše vreme. Ispunjen entuzijazmom, Tolstoj se vratio u Jasnu Poljanu i osnovao 13 škoja za decu ruskih seljaka, koji su upravo bili emancipovani od kmetstva 1861. Tolstoj je opisao školske principe u svom eseju iz 1862. godine „Škola u Jasnoj Poljani“.[9] Tolstojevi obrazovni ekseprimenti su bili kratkog veka, delom zbog uznemiravanja od strane carske tajne policije. Međutim, kao diretna pretača A. S. Nilovog Samerhila, škola u Janoj Poljani[10] se može opravdano smatrati prvim primerom koherentne teorije demokratskog obrazovanja. Lični život Dana 23. septembra 1862, Tolstoj je oženio Sofiju Andreevnu Bers, poreklom Nemicu, koja je bila 16 godina mlađa od njega i ćerka uglednog dvorskog lekara Andreja Bersa, a praunuka grofa Petra Zavadovskog, prvog ministra obrazovanja u carskoj Rusiji. Familija i prijatelji su je zvali Sonja, što je ruski deminutiv imena Sofija.[11] Oni su imali 13 dece, osam od kojih je preživelo detinjstvo.[12] Tolstojeva žena Sofija i njihova ćerka Aleksandra Grof Sergej Lavovič Tolstoj (10. jul 1863 – 23. decembar 1947), kompozitor i etnomuzikolog Grofica Tatjana Lavovna Tolstoj (4. oktobar 1864 – 21. septembar 1950), supruga Mihajla Sergeviča Suhotina Grof Ilija Lavovič Tolstoj (22. maj 1866 – 11. decembar 1933), pisac Grof Lav Lavovič Tolstoj (1. jun 1869 – 18. oktobar 1945), pisac i vajar Grofica Marija Lavovna Tolstoj (1871–1906), supruga Nikolaja Leonidoviča Obolenskog Grof Peter Lavovič Tolstoj (1872–1873), umro u detinjstvu Grof Nikolaj Lavovič Tolstoj (1874–1875), umro u detinjstvu Grofica Varvara Lavovna Tolstoj (1875–1875), umrla u detinjstvu Grof Andrej Lavovič Tolstoj (1877–1916), služio u Rusko-japanskom ratu Grof Mihael Lavovič Tolstoj (1879–1944) Grof Aleksej Lavovič Tolstoj (1881–1886), umro u detinjstvu Grofica Aleksandra Lavovna Tolstoj (18. jul 1884 – 26. septembar 1979) Grof Ivan Lavovič Tolstoj (1888–1895), umro u detinjstvu Brak od samog početka bio obeležen seksualnom strašću i emocionalnom neosetljivošću imajući u vidu da je Tolstoj, neposredno uoči njihovog braka, dao Sofiji svoje dnevnike s detaljima njegove ekstenzivne seksualne prošlosti i činjenicom da mu je jedna kmetkinja na njegovom imanju rodila sina.[11] Uprkos toga, njihov rani bračni život je bio srećan i pružio je Tolstoju mnogo slobode i sistem podrške da napiše Rat i mir i Anu Karenjinu pri čemu je Sonja radila kao sekretarica, editor i finansijski menadžer. Sonja je ručno prepisivala njegove epičke radove s vremena na vreme. Tolstoj je nastavljao da uređuje Rat i Mir, i bile su mu potrebne čiste finalne verzije da se isporuče izdavaču.[11][13] Međutim, njihov kasniji zajednički život je A. N. Vilson opisao kao jedan od najnesrećnijih u književnoj istoriji. Tolstojev odnos sa njegovom suprugom je pogoršan, jer su njegova verovanja postajala sve radikalnija. On je želeo da se odrekne svog nasleđenog i zarađenog bogatstva, uključujući odricanje od autorskih prava nad njegovim ranijim radovima. Tolstojeva porodica je napustila Rusiju nakon Ruske revolucije iz 1905. i naknadnog uspostavljanja Sovjetskog Saveza, i stoga njegovi potomci i rodbina danas žive u Švedskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Među njima je švedski pevač Viktorija Tolstoj i Švedski zemljoposednik Kristofer Paus, Heresta. Novele i fikcija Lav Tolstoj 1897. Tolstoj je jedan od velikana ruske književnosti; njigovi radovi obuhvataju romane Rat i mir i Ana Karenjina i novele kao što su Hadži Murat i Smrt Ivana Iliča. Njegovi savremenici su mu odali visoka priznanja. Fjodor Dostojevski ga je smatrao najvećim od svih živih romanopisaca. Gistav Flober, nakon čitanja i prevođenja Rata i mira, je izjavio, „Kakav umetnik i kakav psiholog!“ Anton Čehov, koji je često posećivao Tolstoja na njegovom seokom imanju, je napisao, „Kada literatura poseduje Tolstoja, lako je i prijatno biti pisac; čak i kada znate da niste ništa postigli i još uvek ne ostvarujete ništa, to nije tako strašno kako bi inače bilo, jer Tolstoj postiže za sve. Ono što on radi služi da opravda sve nade i težnje uložene u književnost.“ Britanski pesnik i kritičar iz 19. veka Matju Arnold je smatrao da „Tolstojev roman nije umetničko delo, već deo života“.[14] Kasniji kritičari i romanopisci nastavljaju da veličaju Tolstojevu umetnost. Virdžinija Vulf ga je proglasila „najvećim romanopiscom od svih.“[14] Džejms Džojs je zapazio, „On nikad nije dosadan, nikad glup, nikad umoran, nikad pedantan, nikad teatralan!“. Tomas Man je pisao o Tolstojevoj naizgled bezgrešnoj umetnost: „Retko je umetnost radila tako mnogo poput prirode“. Takve stavove su delile i javne figure poput Prusta, Foknera i Nabokova. Nabukov je imao visoko mišljenje o Smrti Ivana Iliča i Ani Karenjinoj; on je međutim preispitivao je reputaciju Rata i mira, i oštro je kritikovao Vaskrsenje i Krojcerovu sonatu. Tolstojevi najraniji radovi, autobiografske novele Detinjstvo, Dečaštvo, i Mladost (1852–1856), govore o sinu bogatog zemljoposednika i njegovoj sporoj realizaciji o postojanju jaza između sebe i njegovih seljaka. Iako ih je kasnije odbacio kao sentimentalne, oni otkrivaju znatan deo Tolstojevog života. Oni zadržavaju svoj značaj kao primeri univerzalne priče o odrastanju. Tolstoj je služio kao potporučnik u artiljerijskom puku tokom Krimskog rata, što je opisano u njegovim Sevastopoljskim pričama. Njegova iskustva u bici pomogla su u formiranju njegovog kasnijeg pacifizma i dala su mu materijal za realističan opis strahota rata u njegovom kasnijem radu.[15] Njegova fikcija konzistentno pokušava da realistično prikaže rusko društvo u kojem je živeo.[16] Roman Kozaci (1863) opisuje kozački život i ljude kroz priču o ruskom aristokrati koji je zaljubljen u kozačku devojku. Ana Karenjina (1877) sadrži paralelne priče o preljubnoj ženi zarobljenoj konvencijama i lažnošću društva i filozofkog zemljoposednika (sličnog Tolstoju), koji radi uz seljake u poljima i pokušava da reformiše njihove živote. Tolstoj ne samo da je koristio sopstvena životna iskustava već i stvorio likove po sopstvenom imidžu, kao što su Pjer Bezukov i princ Andrej u „Ratu i miru“, Levin u „Ani Karenjinoj“ i u izvesnoj meri princ Nehludov Vaskrsenju. Moć tame 2015. u Bečkom Akademskom pozorištu Rat i mir se generalno smatra jednim od najvećih romana ikad napisanih, izuzetan po svojoj dramatičnoj širini i jedinstvu. Njegova ogromna slika sadrži 580 likova, mnogi su istorijski uz niz drugim fiktivnih. Priča se kreće od porodičnog života do glavnog štaba Napoleona, od dvora Aleksandara I Pavloviča do bojnih polja Austerlica i Borodina. Tolstojeva originalna ideja za roman je bila da istraži uzroke ustanka dekabrista, čime se bavi samo u zadnjih nekoliko poglavlja, iz čega se može zaključiti da će sin Andreja Bolkonskog postati jedan od dekabrista. Roman istražuje Tolstojevu teoriju istorije, a posebno beznačajnost osoba kao što su Napoleon i Aleksandar. Donekle je iznenađujuće da Tolstoj nije smatrao da je Rat i mir roman (niti je smatrao mnoga druga velika dela ruske proze tog vrenema romanima). Takvo gledište postaje manje iznenađujuće ako ima u vidu da je Tolstoj bio romanopisac realističke škole koji je smatrao da je roman okvir za ispitivanje društvenih i političkih pitanja u životu devetnaestog veka.[17] Rat i mir (koji je za Tolstoja zapravo ep i prozi) stoga se nije kvalifikovao. Tolstoj je smatrao da je Ana Karenjina bila njegov prvi roman.[18] Nakon Ane Karenjine, Tolstoj se koncentrisao na hrišćanske teme, i njegovi kasniji romani kao što su Smrt Ivana Iliča (1886) i Šta treba uraditi? razvijaju radikalnu anarho-pacifističku hrišćansku filozofiju, što je dovelo do njegovog izopštenja iz Ruske pravoslavne crkve 1901. godine.[19] Uprkos svih pohvala koje je dobio za Anu Karenjinu i Rat i mir, Tolstoj je odbacio ta dva rada tokom svog kasnijeg života kao nešto što nije istinska realnost.[20] U svom romanu Vaskrsenje, Tolstoj pokušava da izloži nepravdu ljudskih zakona i licemerje institucionalizovane crkve. Tolstoj isto tako istražuje i objašnjava ekonomsku filozofiju Džordžizma, čiji je postao predani zagovarač pri kraju svog života. Kritike i prihvaćenost Engleska književnica Virdžinija Vulf tvrdi da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena. I sam Džejms Džojs je zapisao: “On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan.“ Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti: “Rijetko je radio kao umetnik, više kao prirodnjak.“ Veliku reputaciju su mu doneli dela „Rat i mir“, „Ana Karenjina“. Njegov književni rad sastojao se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je verno slikao, a i sam mu je pripadao. U delu „Kozak“(1863) opisuje kozački život i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo „Ana Karenjina“ (1877) ima za temu život uzorne majke i supruge u atmosferi licemerja visokog plemstva, koja razbija okove i protiv pravila započinje život sa čovekom koga voli. Na sasvim drugoj strani je lik Ljevina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za verom u Svevišnjeg i filozofskim motivima za život. On živi i radi sa seljacima, pokušavajući da sprovede reformu njihovog postojećeg stanja. Tolstoj kao pedagog Lav Nikolajević Tolstoj poznat je i kao pedagoški entuzijasta, najviše poznat po svom neobičnom radu u Jasnoj Poljani, kojim pozitivno utiče na nove pedagoške koncepcije. Celokupan književni i pedagoški rad posvetio je razobličavanju teškog društvenog stanja u Rusiji i ukazivao da se problemi mogu rešiti samo mirnim putem kroz prosvetiteljski i vaspitni rad.[21] Bogata pedagoška aktivnost Tolstoja može se podeliti u tri perioda. Prvi period (1859—1862) obeležava otvaranje ćkole u Jasnoj Poljani i pokretanje časopisa „ Jasna Poljana“, drugi period (1870—1876) odnosi se na njegovu izdavačku pedagočku aktivnost, kada objavljuje „ Azbuku“, „Novu azbuku“ i „ Rusku knjigu za čitanje“, bavi se i praktičnim problemima vaspitanja. Treći period odnosi se na njegov sadržajan rad do kraja života, kada prelazi na pozicije religioznog misticizma, pa i pitnja vaspitanja tretira u duhu religioznog mističkog shvatanja sveta.[21] Praktičan rad Tolstoja počinje 1859. godine, kada je u Janoj Ponjani otvorio svoju prvu školu, a Rusija dobija prvu školu za decu seljaka (kmetova) u Tolstojevoj kući. Želja za proučavanjem obrazovanja odvodi Tolstoja na put po Evropi (Nemačka, Engleska, Francuska), gde se upoznaje sa organizacijom školstva, sa istorijom pedagogije i najpoznatijim pedagozima praktičarima. Obilazeći škole od kojih je određen broj bio otvoren za svu decu, više je upoznao mane nego prednosti školskog obrazovanja. U učionicama je vladao strah, autoritet učitelja se zasnivao na zaplašivanju, fizička kažnjavanja su bila redovna, a gradivo je bilo potpuno odvojeno od života i stvarnih potreba onih koji uče.[22] Na osnovu stečenih zapažanja izradio je kritiku tih škola, čija je suština da škola ne brine o prirodi deteta, da ga želi pasivizirati, zaplađiti i tako njime bezbrižnije vladati. O tome je Tolstoj pisao u svom pedagoškom časopisu „ Jasna Poljana“, koji je počeo da izdaje 1861. godine. Tolstoj dolazi do zaključka da obrazovanje mora da bude usklađeno sa životnim iskustvom ljudi i da se razvija u okvirima života, pa takav princip primenjuje u radu se decom iz Jasne Poljane. U ovoj školi, u kojoj je vladala sloboda i želja za znanjem koja nije nametnuta, učitelji su bili studenti iz Moskve ali i sam veliki Tolstoj. Razume se, da je Tolstojeva aktivnos izazvala nepoverenje vlasti, pa je posle policijske racije 1862. godine, škola u Jasnoj Poljani prestala s radom, da bi rad nastavila tek 70-tih godina.[21] Pedagoški pogledi Tolstoja javljaju se kao protest i optužba protiv tadašnjeg birokratskog obrazovnog i vaspitnog sistema i protiv „prinudne škole“, kako naziva škole na Zapadu. Njegovo zalaganje usmereno je ka školi koja će motivisati decu za većim znanjem, koja će razvijati ljubav prema životu, odnosno pristalica je teorije slobodnog vaspitanja.[21] Izuzetno negativan stav prema vaspitanju, kome u početku nije pridavao nikakav životni smisao, Tolstoj obrazlaže činjenicom kako državna škola inapred odrećuje u čemu će poučavati svoje učenike i kako će postupati sa decom. U njegovoj školi deca su u učionicama mogla da sede kako god žele, a časove su često imali u prirodi okruženi divnim pejzažima. Nije postojao strogo određen plan rada i raspored pa su deca mogla da odu kući kada god požele, ali su ipak često ostajala dugo tražeći još znanja zbog načina na koji su im ih učitelji prenosili. Ličnost učenika je bila poštovana i učiteljima je uvek bilo najvažnije šta deca žele da nauče i šta im je potrebno, a domaćih zadataka nije bilo jer su decu kmetova kod kuće čekali teški poslovi. Roditelji su u početku bili protivnici škole u kojoj učitelji ne tuku decu jer su smatrali da tako ništa neće naučiti, ali su mogli decu da ispišu iz škole ako žele. Međutim pobedilo je zadovoljstvo koje su deca osećala u školi u kojoj je uvek vladala sloboda ali nikada anarhija. Časovi su se sastojali od velikog broja eksperimenata i izučavanja prirode na licu mesta. Deca seljaka su prvi put učila matematiku, geografiju, crtanje, pevanje i istoriju koju je im Tosltoj pričao kao bajku. Osim toga, u ovoj školi su uspešno spajana znanja iz prirodnih nauka i religije, sticala su se znanja o narodnim umotvorinama i ruskoj tradiciji, a naglasak je naravno bio na književnosti. U ovoj školi učenje nikada nije bilo obaveza jer je učitelj Tolstoj smatrao da ako je znanje dobro, želja za njim će nastati prirodno kao glad. Tako je i bilo. Njegovi učenici su uvek bili gladni novih saznanja i priča.[23] Bojeći se bilo kakvog šablona Tolstoj odlazi u drugu krajnost u jasnopoljanskoj školi. Školu je organizovao bez nastavnog plana i rasporeda časova, bez obaveze da učenici redovno posećuju nastavu i bez obaveze da nauče lekcije. Ali je zato od učitelja zahtevao da dobrim pripovedanjem kod dece pobućuju interesovanje za nastavu. Njegova škola bila je suprotstavljena formalističkoj staroj školi.[21] Njegova teorija slobodnog vaspitanja, koju je preuzeo od Rusoa, dovela ga je do odvajanja vaspitanja i obrazovanja, sa obijašnjenjem da je vaspitanje prinudno uticanje na drugog čoveka i da ono kvari, a ne popravlja čoveka. Neposreeno pred kraj svog života napustio je ovakav stav i priznao neodrživost teorije slobodnog vaspitanja.Njene pozitivne strane su bile svakako individualno postupanje sa decom, ljubav i poštovanje, upoznavanje i razvijanje ličnosti deteta. Danas, posle 150 godina, Tolstojev način rada i spisi o pedagogiji prizanti su kao značajan doprinos razvoju obrazovanja i rada se decom.[21] Smrt Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82 godine. Dugo je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i kćerke. Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfija. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sahrani. Neki su, doduše, znali samo da je „neki aristokrata preminuo“. Tako se ispostavilo da nisu dovoljno znali o životu i delu ovog ruskog realiste.

Autor - osoba Lovecraft, Howard, 1890-1937 = Lavkraft, Hauard, 1890-1937 Naslov Nekronomikon 2 : Hauard F. Lavkraft / priredio Vladimir Zavadovski ; [ilustracije Bob Živković, Milosav Ostojić ... [at al.]] Ostali naslovi Nekronomicon Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 2020 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Everest media, 2020 (Beograd : Dunav štamparija) Fizički opis 911 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Zavadovski, Vladimir, 1984- = Zavadovski, Vladimir, 1984- Živković, Dobrosav, 1962- = Živković, Dobrosav, 1962- Ostojić, Milosav, 1991- = Ostojić, Milosav, 1991- Sadržaj Sadrži i: Lavkraftijana : enciklopedijski leksikon pojmova vezanih za Lavkrafta / Vladimir Zavadovski, Boban Knežević. Lavkraft: protiv sveta, protiv života / Mišel Uelbek. (karton) Napomene Antologijski izbor Tiraž 289 Str. 9-13: Predgovor / Vadimir Zavadovski Str. 897-909: Lavkraft, s one strane pojmljivog / Vladimir Zavadovski Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 911 Predmetne odrednice Lavkraft, Hauard Filips, 1890-1937 MG114 (N) NEKRONOMIKON 2 – 900 stranica svega onoga što od Lavkrafta vredi, a nije uvršteno u Nekronomikon 1. Priređivač je najbolji poznavala Lavkrafta na ovim prostorima, Vladimir Zavadovski, autor uvodnih tekstova za knjigu i za svaku pojedinačnu priču, pesme i eseje. Prevodi su stručno sređeni i ispravljeni su brojni nedostaci u ranije objavljivanim verzijama. Naslovnu stranu i dizajn radi Bob, čovek koji živi za horor, tako da očekujem samo genijalne stvari. Knjiga je veličanstvena, kao i Nekronomikon 1 u izdanju Everest medie, format 17x24cm, kvalitetna hartija, vrhunska štampa, 340 stranica u koloru. Sadržaj: Uvod Potomak U kripti Stvorenje na pragu Senka izvan vremena Grobnica Šta donosi mesec Beli brod Mačke Ultara Propast koja se sručila na Sarnat Selefais Iranonova potraga Drugi bogovi Nečastivi sveštenik Narod iz davnina U planinama ludila S one strane sna Izjava Rendolfa Kartera Srebrni ključ Kroz kapije srebrnog ključa Neizrecivo Snoviđenje ka neznanom Kadatu Hladan vazduh Užas u četvrti Red huk On Drvo Vrebajući strah Stvorenje na mesečini Ulica Slika u kući Preobražaj Huana Romera Azatot Šaptač u tami Hipnos Stanovnik mraka Potpuni zaborav Ljubav prema mrtvima Knjiga Lavkraft i poezija (odabrane pesme) Lavkraftijana (kompletan leksikon pojmova vezanih za Lavkrafta) Mišel Uelbek – Lavkraft Protiv sveta, protiv života Lavkraft: Natprirodna strava u književnosti Pogovor Galerija + dodatak: velika mapa sveta viđena očima Lavkrafta Hauard Filips Lavkraft (engl. Howard Phillips Lovecraft; rođen 20. avgusta 1890. u Providensu, preminuo 15. marta 1937. u Providensu) je bio američki pisac horora, fantastike i naučne fantastike, žanrova koje je često kombinovao unutar istog djela. Za života je bio relativno malo popularan, ali je imao ogroman uticaj na moderne pisce fantastičnog horora, unutar čijeg kruga je postao kultna ličnost. Ktulu mitologija i poznati Nekronomikon su njegove tvorevine. Lavkraft je rođen 20. avgusta 1890. u 09:00, u svom porodičnom domu na adresi „Ejndžel strit“ br. 194 (sada 454) u Providensu, na Roud Ajlandu. Bio je jedino dijete Vinfilda Skota Lavkrafta, putujućeg prodavca nakita i plemenitih metala, i Sare Suzan Filips Lavkraft, koja je poznavala svoje porodično stablo sve do dolaska Džordža Filipsa u Masačusets 1630. godine. Oba njegova roditelja su bila u tridesetim godinama i to im je bio prvi brak, što je bilo neobično u to doba. Kad je Lavkraft imao tri godine, otac mu je doživeo psihotični napad na poslovnom putu u Čikagu te je doveden u duševnu bolnicu „Batler“ u Providensu, gdje je ostao do kraja života. Umro je od sifilisa kad je Lavkraft imao osam godina. Lavkrafta je, stoga, odgajala majka, njegove dvije tetke (Lilijan Delora Filips i Eni Emelin Filips) i njegov djed (Vipl van Buren Filips). Bio je čudo od djeteta: kada je imao dvije godine recitovao je poeziju, dok je cjelovite pjesme pisao već sa šest godina. Djed je podsticao njegovo čitanje, nabavljajući mu klasike poput „Hiljadu i jedne noći“ ili dječje verzije Ilijade i Odiseje. Takođe, djed je u njemu pobudio interes za „čudne“ stvari pripovijedajući mu originalne priče gotičkog horora. Njegova se majka, s druge strane, brinula da bi ga te priče mogle uznemiriti. Kao dijete, Lavkraft je bio usamljen i često bolestan, vjerovatno na nervnoj bazi; djelimično zbog toga, i djelimično zbog svoje nedisciplinovane i svađalačke naravi, nije pohađao nastavu u školi sve do navršenih osam godina, i povukli su ga nakon samo godinu dana. U međuvremenu je intenzivno čitao i učio hemiju. Napisao je nekoliko publikacija u malom broju primjeraka, počevši 1899. sa „The Scientific Gazette“. Četiri godine kasnije, vratio se u javnu školu. Vipl van Buren Filips je umro 1904. godine nakon ozbiljnih poslovnih gubitaka. Lavkraftova porodica je osiromašila zbog lošeg upravljanja njegovim nasljedstvom te su bili prisiljeni da se presele niže u ulicu na kućni broj 598 u mnogo manji i neudobniji stan. Gubitak roditeljskog doma bio je težak udarac za Lavkrafta, u tolikoj mjeri da je neko vrijeme pomišljao na samoubistvo. Godine 1908. je doživio nervni slom, zbog čega nije nikada primio svoju srednjoškolsku diplomu. Taj ga je neuspjeh jako razočarao i predstavljao uzrok njegove sramote, između ostalog i zato što nije mogao studirati na univerzitetu „Braun“. Kao tinejdžer, Lavkraft je pisao fikciju. Neko se vrijeme posvetio poeziji i esejima, da bi se 1917. godine vratio fikciji s dorađenijim pričama kao što su „Grobnica“ i „Dagon“. Ova druga je ujedno i njegovo prvo profesionalno objavljeno djelo; pojavilo se u časopisu „Uvrnute priče“ (engl. Weird Tales) 1923. godine. Takođe, u to je vrijeme počeo stvarati svoju široku mrežu dopisnika, a prema dužini i učestalosti svojih pisama spada među najveće pisce pisama 20. stoljeća. Na njegovom popisu ljudi za dopisivanje su bili, između ostalih, mladi Forest Dž. Akerman, Robert Bloh („Psiho“) i Robert E. Hauard („Konan Simerijanac“). Nakon dugotrajne histerije i depresije, Lavkraftova majka je primljena u istu bolnicu gdje joj je umro suprug. Uprkos tome često je pisala sinu i ostali su bliski do njene smrti 21. maja 1921. nakon komplikacija tokom operacije žučnog mjehura. Lavkraft se od gubitka nikad nije potpuno oporavio. Brak i Njujork Ubrzo nakon majčine smrti Lavkraft je posjetio konvenciju novinara amatera gdje je sreo Sonju Haft Grin. Rođena 1883, bila je Jevrejka ukrajinskog porijekla i sedam godina starija od njega. Vjenčali su se 1924. i preselili u Bruklin, u Njujorku. Očaran, Lavkraft se nakratko oslobodio svojih mizantropskih okova, oduševljeno svima objavljivao svoj brak ne skrivajući sreću i fasciniranost velikim gradom, ali to nije dugo potrajalo. Sonja je ubrzo izgubila posao, što je ostavilo dalekosežne posljedice na njihov život. Lavkraft, neprilagođen ekonomiji u američkom stilu, nikako nije uspijevao naći posao. Osim toga, zamrzio je život u Njujorku i stvorio temelje svoje rasne netrpeljivosti, posmatrajući golemu zaposlenu imigrantsku populaciju. Sonja je našla posao u Sinsinatiju; Lavkraft je nije pratio. Ona ga je i dalje nesebično finansirala, čak i kad je našla drugi posao u Klivlendu - no neizbježno se na kraju dogodilo. U aprilu 1926. Lavkraft se vratio svojim tetkama u Providensu, nikad potpuno dovršivši proces razvoda sa Sonjom. Prema riječima Mišela Uelbeka, „godine 1926. njegov život je bio završen za svaki cilj i svrhu. Njegovo pravo stvaralaštvo – niz „glavnih djela“ – tada je počeo“. Povratak u Providens Sve do 1933. godine Lavkraft je živio u „prostranoj smeđoj viktorijanskoj drvenoj kući“ u ulici Barns br. 10 (to je adresa dr Vileta u priči „Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda“ (engl. The Case of Charles Dexter Ward). Doba nakon povratka u Providens, posljednja decenija njegovog života, bilo je ujedno i najplodnije. U to je vrijeme napisao svoje najpoznatije kratke priče (uglavnom za „Uvrnute priče“) kao i opsežnija djela poput „Slučaja Čarlsa Dekstera Vorda“ i „Planina ludila“ (engl. At the Mountains of Madness). Često je lektorisao djela drugih autora ili čak pisao za njih („Brežuljak“, „Krilata smrt“ i „Dnevnik Alonza Tajpera“). Uprkos svom trudu koji je ulagao u pisanje, Lavkraft je postajao sve siromašniji. Bio je prisiljen da se odseli u manji stan s preživjelom tetkom, a teško ga je pogodilo i samoubistvo Roberta E. Hauarda. Godine 1936. dijagnostikovan mu je rak crijeva, uz loše varenje od koga je stalno patio. Hauard Filips Lavkraft je umro 15. marta 1937. u Memorijalnoj bolnici „Džejn Braun“, u Providensu. Njegovo ime je prvobitno zabilježeno na porodičnom nadgrobnom spomeniku, pokraj roditelja. To njegovim obožavateljima nije bilo dovoljno, pa je 1977. godine grupa pojedinaca skupila novac za zaseban spomenik na groblju „Svon point“ na koji su uklesali njegovo ime, datum rođenja i datum smrti, i rečenicu „I AM PROVIDENCE“ („Ja sam proviđenje“), izvorno iz jednog od njegovih ličnih pisama. Lavkraftov grob je povremeno ispisan grafitima koji citiraju njegove poznate stihove iz „Zova Ktulua“ (izvorno iz „Bezimenog grada“): That is not dead which can eternal lie, And with strange aeons even death may die. Nije mrtvo ono što je vječnog sna, I u čudnim eonima i smrt umrijeti zna. Podjela djela Sabrane priče na srpskom: H. F. Lavkraft. Nekronomikon, priredio Dejan Ognjanović, Beograd, 2012. Lavkraftova djela možemo podijeliti na četiri kategorije: Korespondencija i pjesme. Korespondencija se sastoji od oko stotinu hiljada pisama[traži se izvor] (od kojih neka imaju i trideset, četrdeset stranica) dok sveobuhvatan popis njegove poezije ne postoji. Pripovijetke u čijem pisanju je Lavkraft učestvovao. Ovdje spada saradnja s drugim piscima, priče koje su prošle Lavkraftovu reviziju i sl. Ovde možemo dodati i pripovijetke koje je Avgust Derlet napisao na osnovu zapisa i fragmenata koji su ostali za Lavkraftom. Lavkraftove pripovijetke. „Veliki tekstovi“. Ovde spada osam Lavkraftovih najznačajnijih tekstova: Zov Ktulua (engl. The Call of Cthulhu, 1926) Boja izvan ovog svemira (engl. The Color out of Space, 1927) Danički užas (engl. The Dunwich Horror, 1928) Šaptač u tami (engl. Whisperer in the Darkness, 1930) Planine ludila (engl. At the Mountains of Madness, 1931) Snovi u vještičjoj kući (engl. The Dreams in the Witch House, 1932) Sjenka nad Insmutom (engl. The Shadow over Innsmouth, 1932) Sjenka izvan vremena (engl. The Shadow out of Time, 1934) Prema tematici, Lavkraftovu fikciju možemo podijeliti na: Priče o smrti (približno od 1905. do 1920.) Priče iz ciklusa snova (1920–1927) Ktulu mit (1925–1935) Neki kritičari napominju sličnost ciklusa snova s Ktulu mitovima, često ukazujući na ponavljanje motiva Nekronomikona i bogova. Treba imati na umu da ciklus snova spada u pripovijetke fantazije, dok su Ktulu mitovi naučna fantastika. Veliki dio Lavkraftovog opusa direktno je inspirisan njegovim noćnim morama, i možda su upravo taj neposredni uvid u nesvjesno i njegov simbolizam djelimični uzroci njegove popularnosti. U skladu s tim, Lavkraft je zavolio djela Edgara Alana Poa, koji je imao veliki uticaj na Lavkraftove ranije radove. Zatim je otkrio djela Lorda Dansanija, pa je u njegovom stilu počeo da piše snolike fantazije. Svoj glas je otkrio tek kasnije, vjerovatno pod uticajem Artura Mejčena i njegovih pažljivo izgrađenih priča o preživljavanju drevnog zla i mističnom vjerovanju u skrivene tajne koje leže izvan stvarnosti. Te su pripovijetke uticale da nastane ono što danas nazivamo Ktulu mitovima;[traži se izvor] panteon vanzemaljskih, vandimenzionalnih božanstava starijih od čovječanstva, čije tragove nalazimo u eonima starim mitovima i legendama. Sam termin „Ktulu mitovi“ je skovao Avgust Derlet nakon Lavkraftove smrti. Lavkraftove priče su stvorile jedan od najuticajnijih pokretača radnje u celom žanru horora: Nekronomikon, tajni rukopis iz pera ludog Arapina Abdula Alhazreda. Dosljednost i snaga Ktulu mitova naveli su neke na pomisao da je Lavkraft svoju mitologiju utemeljio na postojećim mitovima i okultnim vjerovanjima. Takođe, pojavila su se mnoga lažna izdanja Nekronomikona. Njegova proza je pomalo arhaična. Često koristi zastarjeli rječnik ili pravopis (npr. baterijsku lampu zove električnom bakljom). Intenzivno je koristio „egzotične“ pridjeve poput nezdravo i kiklopski, a i pokušavao, uglavnom netačno, zapisati jezik narječja. Takođe je pisao britanskim engleskim (bio je anglofil). Lavkraft je bio izrazito marljiv u pisanju pisama. Ponekad je svoja pisma označavao datumom 200 godina starijim od stvarnosti (što je vrijeme pre Američke revolucije koju je smatrao uvredljivom za svoju anglofilnost). Verovao je da su 18. i 20. vijek najbolji; onaj prvi je predstavljao razdoblje plemenitosti, a drugi razdoblje nauke, dok je, prema njegovom mišljenju, 19. vijek, posebno viktorijansko razdoblje, predstavljao „grešku“. Teme u djelima Nekoliko tema se uvijek iznova pojavljuje u Lavkraftovim pričama: Zabranjeno znanje „Najmilosrdnija stvar na svijetu, rekao bih, nesposobnost je ljudskog uma da međusobno poveže sve svoje sastojke. (...) Jednoga dana, sastavljanje razdvojenog znanja otvoriće takve užasavajuće prizore stvarnosti i našeg pogubnog položaja u istoj, da ćemo ili poludjeti od tog otkrića ili pobjeći od smrtonosne svjetlosti u mir i sigurnost novog mračnog doba.“ („Zov Ktulua“) U mnogim njegovim pričama pojavljuje se pretpostavka kako je ljudski um previše krhak da bi mogao podnijeti istinu mitova bez vlastitog uništenja. Najpoznatiji primjer je Nekronomikon, koji osobu koja ga čita može odvesti u ludilo. Slično je i sa svim drugim primjerima „zabranjenog znanja“, kao i u slučaju samog susreta sa bićima iz mitova (premda su neka od njih manje opasna od drugih). Likovi koji pokušaju da na neki način iskoriste to znanje gotovo bez izuzetka su osuđeni na smrt. Ponekad njihov rad privuče pažnju zlonamjernih bića; ponekad ih, u duhu Frankenštajna, unište čudovišta koja su sami stvorili. Neljudski uticaji na čovječanstvo Bića Lavkraftove mitologije često imaju ljudske (ili poluljudske) sluge: Ktulu, na primjer, poštovan je u kultovima širom svijeta, od Eskima sa Grenlanda do vudu krugova Luizijane, i drugdje. Ti poštovaoci Ktulua Lavkraftu su poslužili kao korisno pripovjedačko sredstvo. Mnoga bića iz mitova su previše moćna za ljudske protivnike i toliko užasna da neposredno znanje o njima znači ludilo za žrtvu. Pišući o takvim bićima, Lavkraftu je bio potreban način da napiše uvod i izgradi napetost bez preranog završavanja priče. Ljudski sljedbenici su mu poslužili kao način otkrivanja podataka o njihovim „bogovima“ na zamućen, pomalo nejasan način i takođe omogućili privremene pobjede njegovim protagonistima. Atavistička krivica Još jedna od Lavkraftovih tema je ideja da potomci iste krvne grupe ne mogu nikako pobjeći od mrlje zločina koje su počinili njihovi preci, bar ako je zločin dovoljno monstruozan. Potomci mogu prostorno i vremenski biti veoma daleko od samog čina, pa ipak će „krv progovoriti“. Sudbina od koje se ne može pobjeći U Lavkraftovim djelima protagonista često nema kontrolu nad svojim ponašanjem ili smatra da je nemoguće promijeniti smjer. Mnogi njegovi likovi bi izbjegli opasnost samo da su jednostavno pobjegli; ali ta se mogućnost ili uopšte ne pojavljuje ili je spriječena nekom spoljašnjom silom. Često u njegovim pričama moćna zlonamjerna ili neutralna bića vrše direktan uticaj na likove. Poput prokletstva predaka, na kraju, bijeg ili čak sama smrt ne znače sigurnost. U nekim slučajevima taj se usud manifestuje u cjelokupnom čovječanstvu i nikakav bijeg nije moguć. Prijetnja civilizaciji Lavkraft često koristi zamisao o borbi civilizacije s varvarskim, primitivnijim elementima. U nekim je pričama ta borba na individualnom nivou; mnogi od njegovih protagonista su kulturni, visoko obrazovani ljudi koje postepeno preuzima neki zli uticaj. Ovde je „prokletstvo“ često ono nasljedno. Fizička i mentalna degradacija često prate jedna drugu; ova ideja „prljave krvi“ možda predstavlja Lavkraftovu zabrinutost što se tiče njegove vlastite krvne linije, posebno što se tiče smrti svoga oca; Lavkraft je sumnjao da se radilo o sifilisu. U drugim pričama cijelo društvo je pod prijetnjom varvarizma. Ponekad se on pojavljuje kao spoljašnja prijetnja, pri čemu je civilizovana rasa uništena ratom, a ponekad izolovani djelić čovječanstva zapada u vlastitu dekadenciju i atavizam. Ipak, najčešće se radi o civilizovanoj kulturi koju polako uništava zli element pod uticajem neljudskih sila. Bibliografija 1917 – „Grobnica” (The Tomb) 1917 – „Dagon” (Dagon) 1918 – „Polaris” (Polaris) 1919 – „S onu stranu sna” (Beyond the Wall of Sleep) 1919 – „Sećanje” (Memory) 1919 – „Stari Bags” (Old Bugs) 1919 – „Preobražaj Huana Romera” (The Transition of Juan Romero) 1919 – „Beli brod” (The White Ship) 1919 – „Propast koja je došla u Sarnat” (The Doom that Came to Sarnath) 1919 – „Izjava Randolfa Kartera” (The Statement of Randolph Carter) 1919 – „Ulica” (The Street) 1920 – „Užasni starac” (The Terrible Old Man) 1920 – „Mačke Ultara” (The Cats of Ulthar) 1920 – „Drvo” (The Tree) MG114 (N)

DE GUŠTERIBUS, EPISTOLARNI ESEJ ili ESEJ Edicija: TABAK, Beograd Izdavači: Bogdan Bogdanović, Miodrag Darmićanin Godina izdanja: 1986 Korice: Miro Glavurić Povez: meki Broj stranica: 16 Ediciju Tabak pokrenuo je sredinom osamdesetih godina prošlog veka Miodrag Dramićanin, vlasnik kultne knjižare „Bata“ koja se nalazila u zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Svaka knjiga imala je tačno 16 strana (jedan štamparski tabak), a osim Kalajićevog „Codexa Solarnog reda“, objavljene su još i sledeće sveske „Siv“ (Milan Oklopdžić), „Sekualni život kamila“ (Zvezdana Popović), „Pejsaži dubokog života“ (Žan-Luj Žak), „De gušteribus“ (Bogdan Bogdanović i Rada Iveković) i dr. Ilustracije na koricama delo su slikara Mira Glavurtića. Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 – Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta, graditelj, umetnik i filozof, profesor Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture, spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu, Jasenovcu, Garavicama, Prilepu, Mostaru, Kruševcu i Leskovcu. Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze. Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti. Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac. Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača. Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj. Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant. Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga – kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Mada je kršten još kao dete, njegovi posmrtni ostaci kremirani su u Beču, dok je urna sa pepelom smeštena na Jevrejsko groblje u Beogradu. Posmrtni ostaci njegove supruge Ksenije, koja je preminula 2017. godine, nalaze se na istom mestu. Ostvarenja Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju. Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su: Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951–1952. Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952–1953. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959–1960. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959–1965. Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960–1965. Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960–1973. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961. Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804–1815, 1876–1878, 1912, 1914–1918, 1941–1945), Knjaževac, 1961–1971. Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966. Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969–1974. Spomen-park Garavice, Bihać, 1969–1981. Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970–1980. Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971. Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971–1975. Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971. Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972–1977. Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975. Adonisov oltar, Labin, 1974. Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980. Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981. Grobnica Dušana Petrovića - Šaneta, Aranđelovac, 1980. „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine) Najznačajnija dela Na srpskom jeziku Mali urbanizam (1958) Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963) Urbanističke mitologeme (1966) Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976) Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978) Gradoslovar (1982) Eseji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986) Krug na četiri ćoška (1986) Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988) Knjiga kapitela (1990) Grad kenotaf (1993) Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993) Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997) Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997) Glib i krv (2001) O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002) Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008) Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008) Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007) Na nemačkom jeziku Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5. Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8. Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1. Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5. Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2. Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6. Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag.2009. ISBN 978-3-85129-834-5. Spomen obeležje „Kameni cvet“ u Jasenovcu Spomenik palim borcima revolucije, Vlasotince. Spomen-park Revolucije, Leskovac Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep Slobodište, Kruševac Povratak grifona Krug na četiri ćoška Postmoderna IVEKOVIĆ, Rada, filozofkinja i književnica (Zagreb, 18. XII. 1945). Kći Mladena, političara. U Zagrebu maturirala 1964. te diplomirala indologiju i anglistiku 1969. Polazila poslijediplomski studij na Odsjeku za budističke studije Sveučilišta u New Delhiju 1970–72. i 1972. doktorirala iz filozofije tezom The Problem of the »Soul« in Pali Buddhism (Supported by Evidence from Sutta-pitaka and the Milindapanka) – A Critical and Comparative Study. God. 1987. boravila u Indiji učeći sanskrt na Sveučilištu u Varanasiju. Na zagrebačkom Filozofskom fakultetu predavala je azijsku i indijsku filozofiju, kao znanstvena suradnica 1982–84, docentica 1984–88. te izvanredna profesorica 1988–92. Od 1991. predaje komparativnu i indijsku filozofiju na Université de Paris-VIII (Saint-Denis). Kao gostujuća profesorica predavala na University of Philadelphia, John Hopkins University (Washington), na sveučilištima u Grazu i Sarajevu te u zagrebačkom Centru za ženske studije. U indološkim i filozofskim radovima bavi se problemom sepstva i apsoluta u ranom budizmu (Rana buddhistička misao), indijskom etikom i estetikom, brahmanističkom ortodoksnom filozofijom i određenjem budizma u odnosu na brahmansku socijalnu strukturu, usporedbom vedskoga i tantričkoga tijeka indijske misli (Druga Indija) te suvremenom indijskom filozofijom i srodnim disciplinama (Indija – fragmenti osamdesetih). Razmatrajući i aspekte zapadne postmoderne filozofije (G. Vattimo, J. F. Lyotard, P. Sloterdijk), inovativno je istraživala strukturalne i metodološke srodnosti između indijske intelektualne tradicije i zapadne meke (slabe) misli (vrijeme indijske tradicije i povijest u postmodernoj, pomičnost obzora izbavljenja u indijskoj filozofiji, prazno mjesto drugoga/druge u postmodernoj misli), a pisala je i o kastinskom sustavu, indijskim vjerskim pokretima, filozofiji filma G. Deleuzea, suvremenoj indijskoj anglofonoj književnosti (S. Rushdie, V. S. Naipaul, N. Chaudhury) te kazališnoj adaptaciji Mahābhārate u režiji P. Brooka. U studijama s područja feminističke teorije propituje aspekte tzv. ženske problematike (ženska prava i položaj žene unutar pojedinih političkih sustava, žene u ratu, pitanja ženskoga identiteta). Od 1991. intenzivnije se bavi balkanskom problematikom; uzroke konflikta na prostoru bivše Jugoslavije analizira s feminističkoga stajališta smatrajući nacionalne razlike posljedicom rodnih. Uz filozofske studije i književne eseje (Benares. Esej iz Indije), objavila je roman ženske problematike Sporost–oporost. Surađivala u periodicima Gledišta (Beograd 1976), Forum (1977), Naše teme (1977, 1982–83), Odjek (1977), Kulturni radnik (1978, 1982–83), Marksistička misao (1978), Dometi (1979), Filozofska istraživanja (1985–88, 1990), Republika (1985), Gordogan (1986), Kulture Istoka (Beograd 1986), Synthesis philosophica (1986), Most (1990), Confluences-Méditerranée (Pariz 1993, 1999), Hypatia. A Journal of Feminist Philosophy (Bloomington, Indiana, 1993, 2000), Belgrade Circle Journal (1994), République des lettres (Pariz 1994, 1996, 1998), Issues in Contemporary Culture and Aesthetics (Maastricht 1997), Treća (1998), Identities. Journal for Politics, Gender and Culture (Skoplje 2001) i zbornicima Žena i društvo – kultiviranje dijaloga (Zagreb 1987), Postmoderna. Nova epoha ili zabluda (Zagreb 1988), Sudesika. Festschrift Bhikkhu Nanajivako (Zagreb 1997), Žena i politika mira (Zagreb 1997), Trava od srca. Hrvatske Indije II (Zagreb 2000). Izabrala je tekstove te napisala pogovor, napomene i glosarij antologije Počeci indijske misli (Beograd 1981). Uredila je zbornike Studije o ženi i ženski pokret (Beograd 1981), Europe – Inde – Postmodernité. Pensée orientale et pensée occidentale (s J. Poulainom, Pariz 1993), La Croatie depuis l’effondrement de la Yugoslavie (Pariz 1994), Hommage à Sarajevo, Destruction de l’image/image de la destruction (s Dunjom Blažević, Pariz 1997), Otherhood and Nation (s Nadom Pagnon, Ljubljana 1998), Guérir de la guerre et juger la paix (s J. Poulainom, Pariz 2000). DJELA: Rana buddhistička misao. Sarajevo 1977. — Indijska i iranska etika (suautor Č. Veljačić). Sarajevo 1980. — Pregled indijske filozofije. Zagreb 1981. — Druga Indija. Zagreb 1982. — De Gušteribus (suautor B. Bogdanović). Beograd 1985. — EEJI. Epistolarni eseji (suautor B. Bogdanović). Beograd 1986. — Sporost–oporost. Zagreb 1988. — Indija – fragmenti osamdesetih. Filozofija i srodne discipline. Zagreb 1989. — Benares. Esej iz Indije. Zagreb 1990 (njem. prijevod Graz—Wien 1993; franc. prijevod Paris 2001). — Orients, critique de la raison postmoderne. Essais. Paris 1992. — Briefe von Frauen über Krieg und Nationalismus (suautorica). Frankfurt 1993. — Jugoslawischer Salat. Graz 1993. — Vjetar ide na jug i obrće se na sjever (suautorica). Beograd 1994. — La balcanizzazione della ragione. Roma 1995. — Le Sexe de la philosophie. Essai sur Jean François Lyotard et le féminin. Paris 1997. — L’Autopsie Yougoslave. Paris 1999 (tal. prijevod Autopsia dei Balcani. Milano 1999; njem. prijevod Autopsie des Balkans. Graz 2001). Miro Glavurtić (Kotor, 1932) je crnogorski slikar i pisac Miro Glavurtić je slikar i pisac rođen u Kotoru, Crna Gora 1932. godine. Završio je Šumarski fakultet u Beogradu ali se bavio slikarstvom i spisateljstvom. Bio je član i teoretičar umetničke grupe Mediala kojoj su pripadali Šejka, Vuković, Olja Ivanjicki, Milić Stanković (Milić od Mačve), Milovan Vidak i Ljuba Popović. Bio je urednik titogradskog (podgoričkog) lista „Ovdje“ i saradnik više listova i časopisa kao što su: Vidici, Delo, Savremenik, Književne novine i Politika. Bavi se problemima savremene umetnosti kako književnošću tako i likovnom umetnošću. Njegova platna prikazuju nadrealni svet okružen neizvesnošću. Od 1992. živi u Hrvatskoj. Bibliografija Glad, Matica Srpska, Novi Sad (1964) Zvekir, Prosveta, Beograd (1969) Satana, M. Glavurtić, Beograd (1978) Psine, Zapis, Beograd (1982) Pakao, M. Glavurtić, Beograd (1986) Satana u savremenom čoveku i svetu, Ihtus, Beograd (1996) Romski car, Otkrovenje, Beograd (2011) KC (N)

EB1 Milenko Vesnić poslanik Srbije Nikoli Pašiću Pariz 1914 pismo Doktor Milenko Vesnić , poslanik Kraljevine Srbije u Parizu od 1905 godine pismom obaveštava Nikolu Pašića 1914 o boravku njegovog sina u poslanstvu Srbije u Parizu tokom Vaskršnjih praznika i izvesnim problemima u radu . Миленко Р. Веснић (Дунишићe, 13. фебруар 1863 — Париз, 15. мај 1921) је био српски дипломата, министар правде, председник Владе и министар спољних послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 16. маја 1920. до 1. јануара 1921. године. Миленко Веснић ( Wikipedia ) Родом је са Пештера. Детињство провео у околини Краљева - насеље Грдица. Докторирао је право у Минхену 1888. године. Придружио се дипломатској служби 1891. године. Био је: секретар у српском посланству у Цариграду од 1893. године, професор међународног права на Високој школи у Београду 1893. године, посланик у Народној скупштини и министар просвете од 1893. године, професор међународног права од 1894. до 1901. Веснић је заједно са радикалским вођама послат у затвор, под оптужбом да је учествовао у припреми атентата на краља Милана Обреновића. Када му је било четири године, оца Радоњу убили су Турци па је мајка са њим и нешто старијим братом Милутином из Санџака избегла у Србију и настанила се у село Грдицу код Карановца (Краљево). У великој немаштини, чувајући туђу стоку, деца завршавају основну школу у Карановцу. Миленко је са 11 година отишао у Београд у гимназију, првих година се издржавао послужујући по кућама а потом, пошто је показао најбољи успех, подучавајући децу из имућнијих кућа. У шестом разреду гимназије објавио је свој први рад о Ђури Јакшићу и почео да пише песме, али се томе више није враћао. Матурирао је 1882, затим завршио правне науке такође у Београду. У то време изградио је морална и карактерна начела којих је настојао да се држи целог живота а свој животни кредо формулисао „Све за образ, образ ни за шта”. Веома рано, и то одмах након Тимочке буне, пришао је Радикалној странци. Упркос томе добио је државну стипендију да настави студије у Минхену и Лајпцигу. Усавршавао се из области међународног права у Паризу, Лондону, Русији, Холандији и Шведској. У време израде докторске дисертације у Лајпцигу материјално га је помагао Велимир Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила. После одбране докторске дисертације 1888. и повратка у Србију, који се подударио са абдикацијом краља Милана и враћањем Николе Пашића из емиграције, добио је место дипломатског службеника у Цариграду, где је посланик Србије био Стојан Новаковић. По повратку у Београд 1892. постао је професор кривичног права на Великој школи, покренуо часопис Правник (гласило Српског правничког друштва) и био му уредник, превео са немачког Листово Кривично право и са француског Ривијерово Међународно право. За народног посланика биран је 1893. У Скупштини је одиграо запажену улогу у покретању судског процеса против либерала Јована Авакумовића и Стојана Рибарца због злоупотреба власти. И поред тога у политици је учествовао кратко као министар просвете и црквених дела у влади Саве Грујића (1894) и потом се вратио професорској каријери на Великој школи. Као већ угледни правник изабран је за дописног члана Института за међународно право у Хагу а 1898. постао је његов редовни члан. Kao члан Главног одбора Радикалне странке био је после Ивањданског атентата на екс краља Милана осуђен 1899. на две године робије због увреде величанства у париском листу Le Temps. Казну је издржавао у Пожаревачком затвору и ту превео дело Б. Куниберта Српски устанак и прва влада Милоша Обреновића. Помиловао га је наредне године краљ Александар Обреновић а 1901. постављен је за посланика у Риму. Оставку на ово место дао је 1902. прижељкујући посланичко место у Цариграду. После Мајског преврата 1903. радикалска влада га је 1904. именовала на веома важну дипломатску функцију посланика Србије у Паризу. Ту се оженио лепом и пребогатом удовицом, Американком Бланшом, која му је значајно помогла у стварању материјалног благостања и у дипломатској и хуманитарној активности, нарочито за време Првог светског рата. У новој Пашићевој влади постављен је за министра правде али је већ крајем 1906. отишао поново у Париз да у време Царинског рата развије живу дипломатску активност у интересу Србије. За свог боравка у Паризу учинио је да се француско-српски односи развијају у позитивном смеру, што је у наредном периоду имало нарочиту важност. У то време објавио је у страним стручним часописима већи број радова из историје и етнологије Срба а у време анексионе кризе у париској штампи, под псеудонимом P. P. de Sokolovitch, објавио је више чланака против аустроугарске империјалистичке политике. Имао је изузетно активну и делотворну улогу у преговорима Србије са Француском о закључивању зајма ради наоружања (нарочито око решавања тзв. топовског питања и изградње железница), као и у отварању српског новчаног тржишта за продор француског капитала. После Првог балканског рата учествовао је на Лондонској мировној конференцији (1912/1913) и био члан финансијске комисије за наплату ратне штете од Турске. Приликом преговора са Ватиканом (1914) око Конкордата имао је видну улогу, користећи своје познанство са истакнутим италијанским политичарима и дипломатама. У току Првог светског рата био је велики ослонац Н. Пашићу у задобијању француске званичне политике и јавности за ратне циљеве Србије — за стварање Југославије. Неуморно је тумачио у Паризу, месту где се одвијала најважнија дипломатска активност, циљеве Краљевине Србије и тежио да придобије најутицајније светске политичаре. У том послу сарађивао је са Југословенским одбором, заступајући званичне српске ставове. У току 1916. изабран је за члана Академије моралних и политичких наука у Паризу. Када су Сједињене Америчке Државе ступиле у рат, отишао је у Америку, где је користећи своје дипломатске везе и познанство са утицајним људима успешно заступао српске интересе. Био је члан мировне конференције у Паризу (1919—1920) али је био у Пашићевој сенци. Активнији и самосталнији био је у Комисији за израду пакта о Лиги народа, коју је водио Вудро Вилсон. Учествовао је у закључивању Рапалског уговора са Италијом 1920. На позив регента Александра вратио се 1920. у Београд да формира концентрациону владу која је припремила, расписала и спровела изборе за Уставотворну скупштину. Текстовима из области права и о актуелним политичким догађајима сарађивао је у: Босанској вили, Српском Сиону, Јавору, Бранковом колу, Годишњици Николе Чупића, Звезди, Српском књижевном гласнику, Голубу, Отаџбини, Правнику, Делу, Летопису Матице српске, Новом животу и многим другим листовима код нас и у свету. Објавио је и неколико књига. Био је српски дипломата у Цариграду, Риму, Паризу и Вашингтону и представник Краљевине Србије на мировним преговорима у Лондону и Версају. Основао је периодични часопис „Правник“ 1892. године. Као српски краљевски посланик у Риму, упутио је протест једном италијанском листу због интервјуа са претендентом на српски престо у избеглиштву кнезом Петром Карађорђевићем, али се истовремено тајно састајао са њим. Као српски краљевски посланик у Паризу између 1903. и 1920., био је творац француско-српског пријатељства. После династичке смене на српском престолу, он је код најбољих француских златара наручио краљевску круну и донео је лично у Београд. Најзначајније дело Веснићеве владе је било доношење изборног закона за Уставотворну скупштину.[1] Уочио је продор комунистичке идеје у Србији и његова влада је донела Обзнану која је била усмерена против ширења комунистичке пропаганде којом се проповедала револуција. Не снашавши се најбоље у изузетно сложеним приликама нове државе, почетком 1921. вратио се на свој положај у Паризу али је изненада умро. Сахрањен је у Паризу уз велике почасти и присуство регента Александра а након три године пренесен је на Ново гробље у Београд. Бланш Веснић Веснић је краљу Петру I организовао и тријумфалну посету Паризу. Краљ Петар I је некада завршио престижну војну академију „Сен Сир“ и борио се у Легији странаца. Веснић је написао велики број научних правних радова, постао је члан Француске академије. Веснић се оженио са америчком милионерком, Бланш Улман, која је наследила милион долара од свог покојног мужа и од оца, стожера њујоршке банкарске породице Блументал. Веснић је преко своје супруге ушао у високе аристократске и банкарске кругове и омогућила му је да за Краљевину Србију испослује кредите и финансијску помоћ за модернизацију, пруге, електрификацију, али и за наоружање, пред одсудним биткама са моћним империјама Аустроугарске и Турске. Говорио је четири језика: француски, немачки, италијански и енглески. У Београду је све до 1946. године постојала улица под називом Др Миленко Веснић

ovo je razglednica nemacko izdanje Fr. Schardt, Nurnberg Crna ruka je bila tajno društvo, zvanično osnovano pod imenom Ujedinjenje ili smrt u Kraljevini Srbiji 10. juna 1910. godine.[3] Crna ruka je delovala i pre toga, izvršivši Majski prevrat 29. maja 1903. u kojem su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga Obrenović, čime je prekinuta loza dinastije Obrenovića. Ujedinjenje ili smrt je imalo panslavističke ciljeve, sa namerom da ujedini sve teritorije Južnih Slovena, posebno one u sastavu Austrougarske. Gavrilo Princip, član druge organizacije „Mlada Bosna“, uz podršku „Crne ruke“, ubio je 28. juna 1914. u Sarajevu austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda davši tako povod za Prvi svetski rat. Grupa nižih oficira, na čelu sa kapetanom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom je avgusta 1901. osnovala Crnu ruku, zavereničku grupu protiv dinastije Obrenović.[6] Prvo zasedanje grupa je održala 6. septembra 1901. Sastanku su prisustvovali kapetani Dimitrijević, Radomir Aranđelović i Milan Petrović, kao i poručnici Antonije Antić, Dragutin Dulić, Milan Marinković i Nikodije Popović. Skovali su plan da se ubije kraljevski par, kralj Aleksandar i kraljica Draga. Apis je lično predvodio grupu oficira koji su ubili kraljevski par u Starom dvoru u noći između 10. i 11. juna 1903. (28. i 29. maja po starom kalendaru. Nakon prevrata dolazi do raskola i Crna ruka se gasi. Dva dana posle austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine, grupa srpskih ministara, zvaničnika i generala je u Beogradu 8. oktobra 1908. osnovala Narodnu odbranu, polutajno pansrpsko udruženje. Cilj udruženja je bilo oslobađanje Srba od austrougarske okupacije. Ona je širila antiaustrijsku propagandu i organizovala agente u okupiranim teritorijama. Satelitske organizacije su osnivane u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Istri. Najpoznatija je bila bosanska grupa koja je delovala pod imenom Mlada Bosna. Tada dolazi do stvaranja organizacije Ujedinjenje ili smrt koju su uglavnom činili bivši članovi Crne ruke, pa je i ona bila poznata pod imenom C. R. „Ujedinjenje ili smrt“ je osnovana je 9. maja 1911. u Beogradu, a prvi njeni članovi i prvi potpisnici njenoga Ustava bili su: Ilija Radivojević, Bogdan Radenković, Čedomilj Popović, Velimir Vemić, Dragutin Dimitrijević Apis, Vojislav Tankosić, Ilija Jovanović (vojvoda Pčinjski), Milan Vasić, Milan Milovanović. Društvo je, ma da su i njegovi članovi i ono samo bili dobro poznati, osnovano kao tajno, i imalo je svoje izvršne organe, koji je trebalo da primene presude odnosno odluke organizacije. Crnu ruku su uglavnom činili relativno mlađi zaverenici umešani u ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage, ali je glavna ličnost bio pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis. Glavne tačke Ustava i Pravilnika organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ odnosno C. R. ove su: Čl. 1. U cilju ostvarenja narodnog ideala, ujedinjenja Srpstva, stvara se organizacija, čiji član može biti svaki Srbin, bez obzira na pol, veru, mesto rođenja, kao i svaki onaj, koji iskreno bude služio ovoj ideji. Čl. 2. Organizacija pretpostavlja revolucionu borbu kulturnoj, stoga joj je institucija apsolutno tajna za širi krug. Čl. 3. Organizacija nosi naziv „Ujedinjenje ili smrt“. Čl. 4. Za ispunjenje ovoga zadatka, organizacija, prema karakteru svoga bića, utiče na sve službene faktore u Srbiji, kao Pijemontu, i na sve društvene slojeve i celokupni društveni život u njoj. Dalji članovi obuhvataju ove najbitnije odredbe: na vrhu organizacije stoji Vrhovna centralna uprava, čije su odluke punovažne za sve članove i koja ima pravo raspolagati životima, smrću i imovinom svih svojih članova. Interesi organizacije stoje nad svima drugim interesima, i njeni članovi su dužni dostavljati organizaciji sve, što saznaju, bilo u svojoj službenoj funkciji, bilo kao privatni ljudi, a što se tiče organizacije. Vrhovna centralna uprava ima pravo izricanja smrtnih osuda, čije se izvršenje poverava najpouzdanijim njenim članovima ili agentima. Ni jedan član organizacije, pošto je već uveden u nju, ne može izaći iz nje, dokle god je živ, niti mu ko može uvažiti ostavku. Članovi, koji bi svojim izdajstvom naneli štete organizaciji, kažnjavaju se smrću. Prvi članovi i potpisnici Ustava bili su: Ilija Radivojević Bogdan Radenković Čedomilj A. Popović Velimir Vemić Ljubomir S. Jovanović Dragutin Dimitrijević Apis Vojislav Tankosić Ilija Jovanović Pčinjski Risto Čereković Milan Vasić Milan Gr. Milovanović Da bi se očuvala što veća tajnost, članovi se upisuju u spiskove i vode se ne po imenima, već po rednom broju. Članovi se među sobom kao takvi ne poznaju, saobraćaj među njima vrši se samo preko naročito određenih ličnosti, i jedino Vrhovna centralna uprava zna, ko su sve članovi organizacije. Ipak zato, i ako ne poznaju celu organizaciju ni njeno ustrojstvo, svi članovi se obavezuju na bezuslovnu poslušnost i pokornost organizaciji; oni moraju slepo izvršivati sve naredbe i poneti čak i u grob tajne, koje se tiču organizacije. U političkom životu uticaj ove organizacije se jako osećao, naročito posle Balkanskih ratova. Crna ruka je predstavljala srž vojničke opozicije civilnoj vladi. Skrivajući se iza vojske ili opozicije, crnorukci su primorali kralja Petra I da raspusti vladu Nikole Pašića, iako je Narodna radikalna stranka imala većinu u Narodnoj skupštini. Tek nakon ruske intervencije i možda uz pomoć francuskog kapitala, kriza je rešena u Pašićevu korist, a kralj Petar je bio primoran da se povuče, navodno zbog bolesti, i za regenta imenuje prestolonaslednika Aleksandra. U Bitolju došlo do incidenta povodom pitanja prioriteta građanske nad vojnom vlašću. U Skupštini je socijalistički poslanik Dragiša Lapčević podneo interpelaciju na vladu, što trpi ilegalne organizacije. Skupština se tada zadovoljila odgovorom predsednika vlade. Apis i crnorukci su imali jak uticaj na Narodnu odbranu, kroz koju su pokušavali da rašire mrežu agenata Bosni i Hercegovini. Ovome je pomagalo nezadovoljstvo srpskog stanovništva austrougarskom upravom, srpski nacionalni pokret i širenje jugoslovenske ideje posle Balkanskih ratova. Sa druge strane, Pašićeva vlada je pokušavala da dalje ne kvari odnose sa Austrougarskom, pa je ona pokušavala da svojim ustanovama blokira rad crnorukaca u Bosni i Hercegovini. Pašić je na Solunskom frontu odlučio da ukloni najistaknutije pripadnike Crne ruke, tada već zvanično raspuštene. Dimitrijević i nekoliko desetina njegovih saradnika su uhapšeni zbog navodnog atentata na prestolonaslednika-regenta Aleksandra i predsednika vlade. Kod uhapšenog generalštabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevića-Apisa, člana Vrhovne centralne uprave, nađen je originalan Ustav organizacije od 9/5 1911, a među stvarima optuženog potpukovnika Velimira Vemića nađen je spisak članova organizacije. Presudom vojnih sudova od 23. maja članovi organizacije pukovnik Dragutin Dimitrijević-Apis, major Ljubomir Vulović i Rade Malobabić su proglašeni krivim za izdaju i osuđeni na smrt. Ostali optuženi osuđeni su na dugogodišnju robiju, od koje su docnije pomilovani, osim potpukovnika Vitomira Cvetkovića, koji je umro u zatvoru za vreme istrage, i Bogdana Radenkovića, koji je umro, pošto je presuda izrečena. Apis je streljan mesec dana kasnije, 24. juna 1917. Na obnovljenom sudskom procesu 1953. godine, u Beogradu, sve presude Višeg vojnog suda u Solunu su poništene, a svi osuđenici rehabilitovani, među kojima i sam Dragutin Dimitrijević Apis. Obnovu procesa su pokretali članovi porodice, preživeli drugovi i poštovaoci više puta u međuratnom periodu, ali je do nje došlo tek nakon Drugog svetskog rata, u novoj državi FNRJ. Povod za obnovu procesa bilo je pismo streljanog majora Ljubomira Vulovića, koje je napisao dan pred izvršenje presude, u kome je naveo da je za atentat prvi put čuo na samom suđenju, da su svedoci bili lažni, iznevši u njemu sve svoje sumnje i pretpostavke, kao i molbu da se u oslobođenoj otadžbini utvrditi prava istina. Pismo je napisao prijatelju Todoru Mihailoviću, a ostavio vojnom svešteniku Zdravku Paunoviću. Ovo pismo našlo se u rukama Aleksandra Rankovića, ministra unutrašnjih poslova FNRJ, koji je zatim naredio Istražnom odeljenju ministarstva da preduzme traganje, u cilju utvrđivanja istine. Godine 2012. Apis je rehabilitovan i po drugi put, od strane srpskog sudstva. ---------------------------- -------------------------- Majski prevrat je bio državni udar u kom su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena, kraljica Draga, čime je prekinuta loza dinastije Obrenović, koja je vladala Srbijom od sredine 19. veka. Nakon Majskog prevrata na čelo Srbije je došla dinastija Karađorđević. Prevrat je imao veliki uticaj na odnos Srbije i evropskih sila, zato što su se Obrenovići politički oslanjali na Austrougarsku, a Karađorđevići na Francusku. Sam događaj, ubistvo kralja i kraljice, sprovela je grupa oficira i civila-zaverenika na čijem je čelu bio oficir Dragutin Dimitrijević Apis. To je bilo u noći između 28. maja i 29. maja 1903. godine (po starom kalendaru). Na isti dan 35 godina ranije je ubijen knez Mihailo Obrenović u Košutnjaku. Najistaknutiji zaverenici na čelu sa Apisom su kasnije, sa mnogim pridošlicama, osnovali militarističku organizaciju iz senke, zvanu „Ujedinjenje ili smrt“, poznatu još po neformalnom imenu „Crna ruka“ . Popularnost kralja Aleksandra je opala nakon njegove ženidbe Dragom Mašin, bivšom dvorskom damom svoje majke Natalije, udovicom inženjera Svetozara Mašina, koja je bila starija od njega 13 godina i poreklom nije bila iz kraljevske porodice, što je u to vreme bilo opštevažeće pravilo za ženidbu prestolonaslednika i kraljeva. Kraljev otac, bivši kralj Milan Obrenović, nije odobravao brak i nije se više vraćao u Srbiju, a umro je u Beču 1901. Protiv braka se pobunila i kraljeva majka Natalija, pišući mu iz Rusije sve najružnije o Dragi Mašin. Zbog zategnutih odnosa sa drugim državama zbog ove ženidbe, kralj Aleksandar se u spoljnoj politici okrenuo Rusiji, pustivši prethodno iz zatvora radikale optužene za Ivanjdanski atentat na kralja Milana. Posle smrti kralja Milana, kralj Aleksandar je u znak navodne kraljičine trudnoće, pomilovao sve političke osuđenike i 20. marta 1901. sastavio novu vladu na čelu sa radikalom Mihailom Vujićem. U vladi su se nalazili predstavnici Narodne radikalne i Liberalne stranke. Kralj Aleksandar je potom doneo novi Oktroisani ustav, čija je glavna karakteristika bila uvođenje dvodomnog sistema, koji se sastojao iz Senata i Narodne skupštine. Veliki problemi za kralja Aleksandra nastali su zbog nepostojeće trudnoće kraljice Drage. Na ovo je prvi reagovao Carski dvor u Petrogradu i nije želeo da primi kralja i kraljicu u obećanu posetu. Kralj Aleksandar je za to okrivio radikale, izvršio novi državni udar i postavio vladu na čelu sa generalom Dimitrijem Cincar-Markovićem 6. novembra 1902. godine. Zbog sve veće odbojnosti ruskog dvora, kralj Aleksandar je od jeseni 1902. godine nastojao da se ponovo približi Austriji a izvesne korake preduzimao je i ranije. Već u januaru 1902. godine kralj Aleksandar je poslao u Beč svog ličnog sekretara Miloša Petronijevića sa obećanjem da će pitanje svog naslednika rešiti u sporazumu sa susednom monarhijom, tako što će posiniti jednog od potomaka ženske linije Obrenovića, koji žive u Austrougarskoj. Na to je oštro protestovao ruski ministar spoljnjih poslova, grof Aleksandar Lamzdorf, kada je krajem 1902. u Nišu došao u posetu kralju Aleksandru. Radnici i studenti priredili su 23. marta 1903. masovne demonstracije, a one su se pretvorile u sukob s policijom i vojskom. Tom prilikom poginulo je šest osoba. Znajući da ne može dobiti nove izbore, kralj je 25. marta 1903. godine izvršio dva državna udara u razmaku od jednog sata. Prvim udarom je ukinut Ustav iz 1901. i raspušteni su Senat i Narodna Skupština. Posle toga su izvršena nova postavljenja kraljevih ljudi u Senatu, Državnom savetu i sudovima. Zatim je u ranim jutarnjim časovima kralj vratio na snagu ustav. Nakon ovoga, vlada je sprovela izbore 18. maja 1903. koje je dobila. Ujedno, ovo je bila poslednja pobeda kralja Aleksandra na političkom polju. Postoje određeni navodi kako je kralj, zajedno sa predsednikom vlade, generalom Dimitrijem Cincar-Markovićem u to vreme pripremao proterivanje kraljice Drage. Prema ovom planu, Dragi je saopšteno da zajedno sa Cincar-Markovićem treba da otputuje u banju Francensbad, kako bi lečila probleme zbog kojih nije mogla da zatrudni. No, nadalje bi joj bilo onemogućeno da se vrati u Srbiju, i to na isti način kako je Aleksandar prethodno proterao svoje roditelje. Ovo je trebalo realizovati 5/18. juna, ali prevrat je to sprečio. Mladi oficiri su se bunili zbog kraljičine lažne trudnoće i neprestanim ispadima njenog mlađeg brata, za koga se zalagala da bude prestolonaslednik. Njenim imenom su nazivani pojedini pukovi srpske vojske, kraljičin rođendan je bio obeležavan širom Srbije, dok su oficirima kasnile plate zbog kojih su upadali u dugove. U avgustu 1901. konjički poručnik Antonije Antić, kapetani Radomir Aranđelović i Milan Petrović i poručnici Dragutin Dimitrijević Apis i Dragutin Dulić skovali su zaveru da ubiju kralja i kraljicu. Prvi sastanak bio je 6. septembra 1901. u stanu poručnika Antića. Kasnije su se zaverenicima pridružili poručnik Milan Marinković i potporučnik Nikodije Popović. Po prvom planu kralj i kraljica su trebalo da budu ubijeni na zabavi kod Kolarca prilikom kraljičinog rođendana, 11. septembra, ali je taj plan propao. Razvijajući akciju u vojnim redovima, zaverenici oficiri odlučili su da upoznaju i građane političare sa svojim namerama. Prvi je bio upoznat Đorđe Genčić, član vlade koja je dala ostavku u znak protesta protiv kraljeve veridbe s Dragom Mašin, a ujedno i rođeni ujak Antonija Antića. Genčić je u razgovorima sa stranim predstavnicima u Beogradu i na svojim putovanjima u inostranstvu pokušavao da sazna kako bi se primio čin promene na prestolu u Srbiji, ako bi kralj umro bez dece. Pokazalo se da Austrougarska ne namerava isticati kandidaturu nijednog od svojih prinčeva, jer je očekivala teškoće i prepreke od strane Rusije. Iz istih razloga, plašeći se otpora iz Beča, ni Rusija nije bila raspoložena da ističe kandidaturu nekog od svojih prinčeva. Međutim saznalo se da kandidatura kneza Petra Karađorđevića, koji je živeo kao običan građanin u Ženevi, ne bi naišla na smetnju. Zato je beogradski trgovac Nikola Hadži Toma uveden u zaveru, a zatim poslat u Švajcarsku da se sastane s Petrom i upozna ga sa zaverom. Petar nije hteo da pristane na ubistvo i oslanjajući se na takvo njegovo raspoloženje, jedna grupa starijih zaverenika, kojoj je na čelu bio general Jovan Atanacković, je pokušala je da nametne svoje mišljenje da se kralj Aleksandar samo natera na abdikaciju i protera iz zemlje. Međutim, preovladalo je mišljenje da bi to bilo najgore rešenje (zbog straha da bi Obrenovići iz inostranstva mogli da se bore za povratak na vlast) i na predlog kapetana Dragutina Dimitrijevića, Radomira Aranđelovića i Ante Antića, odlučeno je da kralj i kraljica budu ubijeni. Zaverenici su se na to obvezali pismenom zakletvom. Pošto je propao i plan da kralj i kraljica budu ubijeni na proslavi pedesetogodišnjice Beogradskog pevačkog društva, odlučeno je da se ubistva izvrše u samom dvoru u noći između 28. i 29. maja prema julijanskom kalendaru. Na dvoru je uveče 28. maja (10. juna) priređena večera za članove vlade i kraljičinu porodicu. Posle večere je goste zabavljao orkestar Kraljeve garde. Određeni zaverenici iz unutrašnjosti stigli su u Beograd uoči tog dana, pod raznim izgovorima. Sa svojim beogradskim drugovima su, podeljeni u pet grupa, proveli do ponoći u kafanama po varoši, a zatim su se svi našli u Oficirskom domu, u kome su se, po zadatku, pretvarali da su u alkoholisanom stanju, mada su se pojedini od njih zaista napili. Policijski agenti, koji bi povremeno svraćali u Dom da osmotre prilike, bili su zbunjeni. Neki od oficira su od muzičara besomučno počeli da naručuju da im se svira „Kolo kraljice Drage” i štaviše su nazdravljali kraljevskom paru. U 00:45, Dragutin Dimitrijević je komandovao polazak u dvor. U tom trenutku generalštabni pukovnik u penziji Aleksandar Mašin, brat Draginog prvog supruga, već je bio pošao u kasarnu dvanaestog puka, da preuzme komandu nad beogradskim trupama, a potpukovnik Petar Mišić se spremao da sa svojim bataljonom iz jedanaestog puka pođe pred dvor. Određeni zaverenici bili su već opkolili kuće ministara Cincar-Markovićeve vlade i blokirali komande, koje su se morale prvo zaposesti. Gardijski poručnik Petar Živković (potonji jugoslovenski premijer), je u tačno 02:00 otvorio zaverenicima dvorska vrata. Zaverenici su upali u dvor i sukobili se sa gardom. Kada su došli do prostorija ađutanta, na toj poziciji su zatekli svog saradnika u zaveri, potpukovnika Mihaila Naumovića, koji je u nastalom haosu greškom ubijen zajedno sa kapetanom Miljkovićem, koga je Apis pokušao da zaštiti. Kako se Antonije Antić kasnije prisećao, Apis i Milivojević su pokušali da spreče Miljkovića da reaguje, te su ga uhvatili za usta, ali jedan oficir, koji nije bio upućen da je Naumović deo zavere (moguće je da je reč o Branivoju Jovanoviću) je pucao u dežurne. Antić je tvrdio da on i Apis snose deo odgovornosti, jer čak i kada je akcija otpočela nisu obavestili pojedine zaverenike o Naumovićevoj ulozi. Kako je plan bio da Naumović otključa vrata kraljevskih odaja u Starom konaku, tada delu dvorskog kompleksa, a oficiri nisu uspeli da pronađu nikakve ključeve u njegovim džepovima, vrata kraljevih odaja bila su razbijena dinamitom, koji je obezbedio inženjerski poručnik Milutin Lazarević. Jedan od ranijih izveštaja Laze Kostića je, pak, govorio kako su Naumović i Miljković stradali upravo od dinamita. Pošto je on (Naumović) poginuo, Milutin Lazarević i ja se vratismo u vestibil, i on poče vezivati dinamitski metak za bravu od vrata koja su vodila u veliku arapsku sobu i bila zaključana, jer nismo znali kuda da idemo. Nismo se ni setili da pitamo Miku (Naumovića) kako se ide do kraljeve spavaće sobe, za slučaj da nas on ma iz koga razloga ne sačeka, kao što se i desilo. Milutin priveza metak, a ja, pošto sam imao palidrvca spremna, upalih ga. Izmakosmo se u stranu, ali fitilj se ugasi. Priđoh i ponovo ga upalih, pa se obojica povukosmo. Nasta tresak. Elektrika se pogasi i nasta zvrjanje svih mogućih zvonaca. Pojurismo u sobu koju smo obili, ali se ćilimi behu upalili. Ko ih je ugasio, ne znam. — Antonije Antić - „Beleške` Oficiri su najpre dospeli u Arapski salon, pucajući u goblene i u sve u šta su stigli, a za šta su sumnjali da može da krije ulaz u tajne prostorije. Uletevši potom u kraljevsku spavaću sobu, pronašli su na toaletnom stočiću Dragin omiljeni roman „La trahison“, okrenut na osamdesetoj strani, topao krevet, ali ne i svoje mete. Kako se Antić prisećao, usled nestanka struje je nastao mrak, cela soba je bila tapacirana zatvorenozelenim tapetama, a s obzirom na to da je bilo mračno (oficiri su imali samo sveće), nisu mogli da vide da li postoje sporedne prostorije u kojima bi se kraljevski par eventualno sakrio. U haosu nastalom u dvorskom kompleksu, Apis je zapazio kako jedan gardista beži niz stepenice u dvorište i učinilo mu se da je to kralj, pa je potrčao za njim, ali ga je na dnu sačekala četa gardista. U kratkom obračunu je teško ranjen sa tri metka u grudi. Stropoštao se niz stepenište, ali je preživeo. Istovremeno sa događajima u dvorskom kompleksu, zaverenici su otpočeli i akciju preuzimanja kontrole nad preostalim državnim institucijama. Žandarmi terazijskog kvarta su pružili samo simboličan otpor. Najpre su pobijena kraljičina braća, Nikodije i Nikola Lunjevica od strane vojnika kojima je komandovao potporučnik Vojislav Tankosić, a koji je verovatno delovao na svoju ruku. Oficiri su najpre opkolili njihovu porodičnu kuću, a potom su braća, na poziv jednog svog rođaka koji je bio među zaverenicima, razoružana, sprovedena u Upravu grada Beograda, gde su zadržani izvesno vreme. Potom su izvedeni ispred zgrade i streljani. Tankosić im je, navodno, pre komande za paljbu, cinično poručio „Ižljubite se, visosti veličanstva!`, čime je aludirao na raskalašno ponašanje ove dvojice. Predsednik vlade general Dimitrije Cincar-Marković i ministar vojni, general Milovan Pavlović su ubijeni kod svojih kuća. Treći član Cincar-Markovićeve vlade, ministar unutrašnjih poslova Velimir Todorović, koji je isto tako trebalo da bude ubijen, bio je teško ranjen i živeo je sve do 1922. Mada je početni plan bio da se pukovnik Dimitrije Nikolić, komandant Dunavske divizije i čovek odan kralju, stavi u pritvor i poštedi, ovaj je prilikom pokušaja hapšenja uspeo da se išunja iz svoje kuće u Ulici kralja Milutina, te je podigao uzbunu u delu svojih trupa u banjičkoj kasarni. Njega je telefonskim putem obavestio reaktivirani zaverenički komandant Dunavske divizije, Leonida Solarević, da je razrešen dužnosti i da je kraljevski par mrtav. Nikolić u ovo nije poverovao, već je zahtevao da mu informaciju potvrdi njegov čovek od poverenja, potpukovnik Ljuba Milić, takođe učesnik zavere. Ovaj je dobio zadatak da lično ubedi Nikolića da položi oružje, te je sa sobom poveo kapetana Milana Petrovića, a usput im se pridružio i poručnik Milan Gagović, koji je tek tada postao upućen u zaveru. Iako je Nikolić iskazao želju da pregovara sa Milićem, preostala dvojica zaverenika su se mašila revolvera i došlo je do pucnjave sa obe strane, u kojoj su poginuli Nikolić, Gagović i Petrović, dok je Milić, bez povreda, preuzeo komandu nad divizijom. Ovaj čin se odigrao, po svemu sudeći, u trenutku dok su Obrenovići već bili mrtvi. Od tog trenutka, pa u narednih nekoliko dana, širom Srbije je već došlo do individualnih obračuna sa pristalicama dinastije i polugama režima: neke procene govore da je širom zemlje pobijeno oko dve stotine ljudi, no nije bilo građanskih nereda. U međuvremenu, potraga za kraljevskim parom je ušla u drugi sat, te je nastala panika među zaverenicima koji su zaposeli dvorski kompleks. Poručnik Antonije Antić je predložio da se dvor razori artiljerijom i već je izdao takvu komandu, no ovu je obustavio pukovnik Mašin. U isto vreme, Đorđe Genčić je preuzeo kontrolu nad ministarstvom unutrašnjih dela. Počele su da kolaju glasine da su Aleksandar i Draga pobegli tajnim tunelima do ruskog poslanstva.Tada se neko od zaverenika dosetio da se privede general Laza Petrović, koji je do tada bio opkoljen u zgradi maršalata, sporednom delu kompleksa, a koji je kao ađutant inače poznavao sve prostorije u dvoru. Njega je, pošto je gvozdena vrata sporedne dvorske zgrade u kojoj je on živeo razneo dinamitom, priveo poručnik Stanoje Ristić. Petrović je negirao poznavanje tajnih prolaza i odaja, no njemu je naređeno da u roku od deset minuta pokaže gde su se sakrili Obrenovići uz pretnju smrću. Petrovića su po svemu sudeći u potragu poveli oficiri Mihailo Ristić-Džervinac i Velimir Vemić. On je uporno govorio da u prostorijama nema ničega i da treba ići dalje. Oficiri su se oko 03:50 ponovo našli u spavaćoj sobi, a šta se u narednim trenucima događalo, predmet je različitih tumačenja i izvora. Sasvim je izvesno da je Petrović do samog kraja istrajao u tvrdnjama da ne zna gde su se sakrili kralj i kraljica. Većina izvora je saglasna i oko toga da je u jednom trenutku Vemić zapazio mali prorez u tapaciranom zidu, te da se ispostavilo da su tu sakrivena vrata tajne prostorije. Gotovo svi istoričari pišu da je Petrović u tom momentu pokušao da pokoleba oficire u njihovoj nameri da istraže ovaj prostor, no na kraju je, po svemu sudeći, bio primoran da sam pozove kraljevski par da izađe iz ovog skrovišta. Nakon što su, na kraljev očajnički zahtev, navodno potvrdili svoju zakletvu kralju, vrata u zidu su se raskrilila. Potom se sve odigralo munjevitom brzinom: oficiri Ristić, Vemić, Ilija Radivojević i Petar Marković su otvorili vatru iz svojih revolvera i pušaka. Prvi metak je, prema većini izvora, ispalio Ristić, pogodivši kralja. Kraljica je, navodno, pokušala tada da zaštiti supruga svojim telom. Za to vreme, Petrović (za koga se verovalo da je razoružan) je izvadio iz čizme sakriveni revolver, u očajničkom pokušaju da odbrani kraljevski par, no iako je, prema nekim izvorima, čak i ranio jednog oficira, posle svega nekoliko trenutaka je i on pao mrtav.Za to vreme su mnogobrojni oficiri iz drugih delova dvora, čuvši šta se događa, nagrnuli u ovaj budoar i praznili svoje revolvere i puške najpre na kraljicu, a potom i na kralja. Potom su tela kasapljena sabljama i bajonetima i, konačno, bačena sa terase u dvorište. Krvavi pir se nastavio i posle toga. Obdukciju je u ranim jutarnjim časovima, na bilijarskom stolu u dvoru izvršio dr Eduard Mihel uz asistenciju dr Demostena Nikolajevića. Posmrtni ostaci Obrenovića bili su sahranjeni u maloj crkvi Svetog Marka koja je kasnije srušena i odakle su 1942. preneti u Crkvu Svetog Marka u Beogradu. Članovi nove privremene vlade okupili su se uskoro, pod predsedništvom Jovana Avakumovića, a trupe, postrojene pred dvorom, aklamirale su kneza Petra Karađorđevića kao novog kralja. Narodna skupština se sastala 4. juna 1903. i izglasala Petra Karađorđevića za kralja Srbije i izabrala poslanstvo, koje će ići u Ženevu, da ga dovede.„Narodno predstavništvo vratilo je na snagu Ustav iz 1888. učinivši manje izmene i dopune. Na ovome Ustavu, koji je nazvan Ustav od 1903, nije bilo potpisa novoizabranog kralja Petra I. Potpisala ga je samo vlada, a kralj je na Ustav imao da se zakune. Simbolika je bila jasna: bez učešća kralja narod je donosio Ustav, kome se i kralj imao pokoravati.“ [15] Odmah posle polaganja zakletve kralja, vlada je raspisala izbore za narodnu skupštinu na kojima su pobedu odneli Radikali i Samostalni radikali. Oni su i formirali novi vladu 04.10.1903. u kojoj više nije bilo predstavnika zaverenika, odnosno vlast u zemlji preuzele su političke stranke, a oficiri su se posvetili svojim vojničkim dužnostima. U samoj Srbiji vest o prevratu dočekana je sa pomešanim osećanjima. Mnogi koji su krivili kralja za situaciju u zemlji bili su zadovoljni, dok su oni koji su ga podržavali bili razočarani. Na parlamentarnim izborima samo nekoliko dana pred atentat kraljev kandidat je dobio potpunu većinu. Revoltirani elementi vojske su se pobunili u Nišu 1904, preuzimajući kontrolu nad Niškim okrugom u znak podrške poginulom kralju i zahtevajući da se ubicama sudi za njihov zločin. Njihov cilj je takođe bio da se pokaže da vojska kao celina nije i ne može biti odgovorna za Majski prevrat. Kao simpatizer dinastije Obrenović, pukovnik Živojin Mišić, (budući vojvoda) je 1904. penzionisan. Reagujući na atentat Rusija i Austrougarska su izrazile najoštriji protest zbog „mučkog ubistva“. Velika Britanija i Holandija su povukle svoje ambasadore iz Srbije, pravosnažno zamrzavajući diplomatske odnose, i uvele sankcije Srbiji koje su ukinute tek 1905, nakon što je završeno suđenje atentatorima koji su uglavnom kažnjeni prevremenim penzionisanjem, uz odgovarajuće premije, dok neki nikada nisu kažnjeni za svoj zločin. Uprkos sankcijama 1904. godine u Londonu su na aukciji bili lični predmeti kralja Aleksandra i kraljice Drage, kao što su svečana uniforma kralja, venčanica i dijadema kraljice. Svetska štampa je uglavnom sa groženjem prenela vest o Majskom prevratu. Britanska štampa („Gardijan“) pisala je da su ovakvim ponašanjem Srbi „pokazali da su gori od Arnauta“. Ni ostali uglavnom nisu imali reči hvale za poduhvat srpskih oficira. Nakon prevrata život u Srbiji je nastavljen, sa tim da se kralj Petar minimalno mešao u politiku prepuštajući političkim partijama da se bore za vlast svim sredstvima, bez želje da se suprotstavlja „Crnoj ruci“, koja je postajala sve uticajnija. Zbog preokreta u spoljašnjoj politici, između Srbije i Austrougarske se vodio Carinski rat ili „Rat svinja“, iz kojeg je Srbija izašla kao pobednik. Članovi „Crne ruke“ su kasnije snabdevali oružjem članove organizacije „Mlada Bosna“, koji su 28. juna 1914. izvršili atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda, što je Austrougarska iskoristila kao povod za Prvi svetski rat. Dragutin Dimitrijević Apis je streljan 26. juna 1917. zbog optužbe da je planirao atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića. Spisak zaverenika, njihova uloga u zaveri i nastavak karijere posle 1903. Skraćenice: K.z.m - Karađorđeva zvezda sa mačevima broj označava stepen odlikovanja, S.P. - Solunski proces, UiS - Ujedinjenje ili smrt Generali u penziji Ilija Đunkić – malo posle prevrata penzionisan i izabran za državnog savetnika Jovan Atanacković – postao ministar vojni, rukovodio četničkom akcijom u Staroj Srbiji i Makedoniji. Umro u Beogradu 1921. Pukovnici Generalštabni u penziji Aleksandar Mašin – Tokom prevrata komandovao svim trupama u Beogradu i rukovodio izvršenjem zavere. Ministar građevina u prvoj vladi posle 29. maja, zatim načelnik Glavnog generalštaba. Penzionisan na zahtev Engleske 1906. godine. Umro u Beogradu 1910. Artiljerijski Bogdan Damnjanović – Tokom prevrata preuzeo Upravu grada Beograda. Malo posle zavere penzionisan i izabran za državnog savetnika. Umro u Beogradu. Inženjerski Damjan Popović – Zbog nesporazuma, iz Pirota nije krenuo na vreme, pa je u Beograd došao dan kasnije. Postavljen za prvog ađutanta novog kralja i bio u delegaciji koja je dovela Kralja Petra iz Ženeve. Penzionisan na zahtev Engleske 1906. Reaktiviran 1912. Komandovao prilikom opsedanja Skadra. 1914. penzionisan zbog reagovanja u vezi Uredbe o prioritetu, pa opet reaktiviran. Nosilac K.z.m. IV. Na S.P.osuđen na 20 godina zatvora. Umro u Beogradu kao general u penziji 1928. godine. Artiljerijski Leonid Solarević – Reaktiviran 29.maja. Komandant Dunavske divizije, Ministar vojni, pa Upravnik Vojne akademije. Penzionisan po svojoj molbi 1910. U ratovima bio komandant divizijskih oblasti kao general u rezervi sve do 1918. Umro u Beogradu. Potpukovnici Inženjerski Miloš Božanović – Posle 29.maja kraljev ađutant. 1912. komandovao u Kumanovskoj bici Dunavskom divizijom I poziva. Od 1913. do januara 1914. Ministar vojni. 1914-1915. komandant Užičke vojske. 1915. penzionisan kao general. Umro u Beogradu 1922. Generalštabni Mihailo Naumović – greškom ubijen u dvoru 29.maja kao dežurni kraljev ađutant. Pešadijski Petar Mišić – Zakasnio 29. maja sa bataljonom VI puka. Postavljen za načelnika odeljenja u Ministarstvu vojnom. Penzionisan na zahtev Engleske 1906. Reaktiviran 1915. kao pukovnik. Bio predsednik Vojnog suda za vreme S.P. Posle procesa postavljen za komandanta Šumadijske divizije i proizveden u čin generala. Od 1918. bio komandant Dunavske divizijske oblasti u Beogradu. Umro u Beču 1921. Majori Pešadijski Luka Lazarević – Penzionisan 1906. na zahtev Engleske. Pešadijski Milivoje Anđelković Kajafa - 29. maja komandovao bataljonom VII puka pred dvorom. Kasnije komandant tog puka, pa zatim kraljeve garde. U ratovima 1912-1913. komandant Javorskog, a zatim samostalnih odreda. 1914-1916. komandant Dunavske divizije I poziva. Po objavi rata 1914. komanduje odbranom Beograda. Iako je imao odobrenje od Vrhovne komande da se povuče, odlučuje se za odbranu. Učestvovao u najtežim borbama na Drini (Gučevo - Mačkov kamen). Na Solunskom frontu komandant Dunavske divizije. Nosilac K.z.m. III i IV. Posle S.P. penzionisan i interniran na Krfu. Umro u Beogradu. Pešadijski Stevan Milovanović – 1912-1913 komandant samostalne brigade. 1914-1917 komandant Moravske divizije. Nosilac K.z.m. IV stepena. Posle S.P. penzionisan Kapetani Pešadijski Aleksandar Glišić – Komandovao četom VII puka pred dvorom. Kasnije se oženio sestričinom Dragutina Dimitrijevića Apisa. U Komanovskoj bici, na Mladom Nagoričanu, samoinicijativno poveo puk u borbu i tada poginuo. Toj akciji pridaje se najveći značaj za pobedu. Pešadijski Alimpije Marjanović – 29. maja bio raspoređen u Zaječar. Bio jedan od glavnih rukovodilaca četničke akcije i dugogodišnji šef Gorskog štaba. Za vreme ratova komandovao dobrovoljačkim odredima. Nosilac K.z.m. IV stepena. Penzionisan 1918. kao pukovnik. Umro u Beogradu. Pešadijski Vasilije Mađarević – U ratovima 1912-1918. komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. III i IV stepena. U vezi sa S.P.penzionisan. Pešadijski Vitomir Cvetković – 1912-1913. komandant bataljona. 1914-1915. ađutant komandanta Južnih trupa u Skoplju. Jedan od optuženih na Solunskom procesu. Na dan saopštenja tužbe u zatvoru iznenada preminuo od srčanog udara. Inženjerski Dragoljub Jaša Jeremić – Trebalo je da učestvuje u izvršenju zavere u samom dvoru, ali se u poslednjem trenutku predomislio i vratio kući, zbog slabih nerava. Bio je komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV. Učestvovao u pripremi i sprovođenju S.P. Izvršio samoubistvo 1944. godine za vreme bombardovanja Beograda. Artiljerijski Dragomir Nikolajević Artiljerijski Dragomir Stojanović Stariji– Bio ađutant Kralja Petra. U ratovima komandant artiljerijskog puka, učestvovao 1913. u opsadi Jedrena. Nosilac K.z.m. IV. U vezi sa S.P.penzionisan kao pukovnik. Umro u Beogradu 1938. Pešadijski Dragutin Dimitrijević Apis – u zaveru uveo najveći broj oficira. 29. maja poveo svoju grupu iz Oficirskog doma u Dvor. Ranjen u holu dvora pa nije učestvovao u samom činu ubistva kralja i kraljice. Posle prevrata preveden u generalštabnu struku. Do ratova je bio načelnik štaba Drinske i Konjičke divizije. Učestvovao u rukovođenju četničkom akcijom kao član Glavnog odbora u Beogradu. Boravio u Makedoniji kraće vreme i bio član četničkog Komiteta u Skoplju i Kumanovu. Član Vrhovne centralne uprave organizacije UiS. U Balkanskim ratovima nije učestvovao jer se nalazio na lečenju od malteške groznice (trovanja krvi) koju je zadobio u jednoj akciji uoči rata, na Kosovu, gde ga je vojvoda Putnik poslao u izviđanje i pokušaj pregovora sa albanskim vođom Isom Boljetincem. 1913/14 bio je načelnik Obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba. Početkom rata inicirao izradu plana za formiranje dobrovoljačkih odreda koji su imali zadatak da deluju partizanski u pozadini neprijatelja. 1914/15 načelnik štaba Užičke vojske, a potom načelnik štaba Timočke vojske. Od 1915. sa Timočkom vojskom u povlačenju sa zadatkom da pravi odstupnicu ostatku vojske. U februaru 1916. predao Drač Italijanima i bio poslednji srpski oficir koji je otišao na Krf. Na Krfu pomoćnik načelnika štaba Treće armije i učestvuje u rukovođenju u bici za Gorničevo i zauzeće Kajmakčalana. Rukovodi operacijama Treće armije na Crnoj reci posle kojih je oslobođen Bitolj. U decembru 1916. uhapšen pod optužbom za planiranje pobune i nameru prelaska na stranu neprijatelja, a osuđen zbog navodnog atentata na prestolonaslednika. Streljan u zoru 26. juna 1917. Nosilac K.z.m. III, II, I Pešadijski Dušan Glišić – Iako bolestan od delimične paralize nogu učestvovao kao komandant u ratovima. 1912. u bici na Mladom Nagoričanu komandant bataljona koga je na sopstvenu inicijativu uveo u borbu i tako zaustavio prodor turskih trupa. 1914-1915. komandant podoficirske škole i Đačkog bataljona u Skoplju iz koga su potekli „1300 kaplara“. Prilikom povlačenja, bolest mu se pogoršala pa su ga vojnici morali nositi. Da njima ne bi bio teret i da ne bi bio zarobljen izvršio samoubistvo novembra 1915. u Uroševcu. Brat Aleksandra i Milutina Glišića koji je poginuo na Drini 1915. U Čačku postoji ulica Braće Glišića. Artiljerijski Đorđe Ristić – komandir baterije doveden pred dvor. Nekoliko godina kasnije umro. Pešadijski Ilija Radivojević Čiča – Sa Mihailom Ristićem i Velimirom Vemićem ubio kraljevski par. Posle prevrata komandant žandarmerije. Jedan od rukovodilaca četničke akcije. Osnivač, prvi i jedini predsednik Vrhovne centralne uprave organizacije UiS. Poginuo 1913. na čelu svoga puka na Drenku. Gardijski Ljubomir Kostić – doveo gardu pred dvor, a posle prevrata ostao u gardi. Penzionisan na zahtev Engleske 1906. Reaktiviran 1912. Umro u Beloj Crkvi. Artiljerijski Milan Milovanović Pilac – Nakon prevrata, bio načelnik Generalštabnog odeljenja Ministarstva vojnog. Zajedno sa još nekoliko oficira, članova organizacije UiS, 1912. bio poslat, po naređenju vojvode Putnika, u izviđanje terena u pravcu Kumanova, Skoplja i Ovčeg polja. U ratu 1912. pomoćnik načelnika štaba Dunavske divizije, 1913. pomoćnik načelnika štaba Treće armije. 1914-1915. načelnik štaba Druge armije kojom je komandovao vojvoda Stepa Stepanović. Na Krfu postavljen za komandanta II brigade Moravske divizije. Nosilac K.z.m. IV. Na S.P.osuđen na smrt, pa pomilovan na 20 godina zatvora. Penzionisan kao generalštabni pukovnik. Umro iznenada 1933. na jednom gazdinstvu u Vojvodini dok je, za račun vlasnika, nadgledao ubiranje prinosa. Artiljerijski Milan Nešić Pešadijski Milan Petrović Ferto – poginuo 29. maja pri razoružavanju pukovnika Dimitrija Nikolića koji je pružio otpor sa svojim trupama na Banjici. U ovom okršaju pored Milana Petrovića poginuo je i poručnik Milan Gagović koji nije bio zaverenik. Inženjerski Milenko Nedić – 1912-1913. ađutant ministra vojnog i načelnik štaba vrhovne komande. 1914-1918. komandant puka i brigade. Nosilac K.z.m. IV. Umro kao brigadni general u Beogradu 1923. Artiljerijski Miloš Jovanović – Učestvovao u ratovima 1912-1918. kao načelnik štaba divizije, komandant puka i načelnik štaba armije. Kao armijski general zarobljen 1941. Pešadijski Milun Risimić – 29. maja bio u Zaječaru. U ratovima zbog bolesti nije učestvovao. Umro u Beogradu 1913. Inženjerski Mihajlo Josipović – Bio određen da 29.maja čuva ministra vojnog u njegovom stanu do daljnjeg. Artiljerijski Mihailo Jovanović – 1912-1913. u štabu I armije. 1914-1918. načelnik štaba divizije, pa načelnik štaba III i I armije. Umro u Beogradu kao divizijski general u penziji. Artiljerijski Mihailo Ristić Uča – Prvi pucao i sa Velimirom Vemićem i Ilijom Radivojevićem ubio kralja i kraljicu. Kroz prozor dvora prvi objavio da su kralj i kraljica ubijeni pa naredio da se bace kroz prozor. Posle prevrata sve vreme učestvuje u četničkoj akciji na terenu kao vojvoda Džervinac. Umro je u Nišu 1915. Pešadijski Mladen Milivojević – zbog dobijenih rana u noći 29. maja odsečena mu ruka, ali kao invalid ostao u vojsci. Inženjerski Petar Prokić –posle 1918. penzionisan kao pukovnik, pa radio kao direktor Željezničke direkcije u Sarajevu. Pešadijski Petar Protić – poginuo u bici kod Prilepa 1912. Pešadijski Radomir Raša Ranđelović – bio priveden zbog sumnje da učestvuje u pripremi prevrata pa premešten iz Beograda. Poginuo 1913. godine na Govedarniku Artiljerijski Sava Tripković – Bio određen da 29.maja čuva ministra unutrašnjih dela u njegovom stanu do daljnjeg. 1912-1913 komandant artiljerijskog diviziona. 1914-1918 interniran kao zarobljenik. Penzionisan kao divizijski general. Pešadijski Svetozar Radaković – Po naređenju ubio predsednika vlade Cincar-Markovića. Pešadijski Sreten Protić – Učestvovao kao komandant u svim ratovima Pešadijski Stevan Šapinac – U ratu 1912-1913 komandant bataljona. Od posledica ranjavanja ostao invalid. 1914-1915. komandant zarobljeničkog logora u Nišu. Posle dolaska na Krf poslat na lečenje u Francusku. U toku S.P.penzionisan kao potpukovnik. Umro u Beogradu 1950. Pešadijski Tihomir Komnenović – 29. maja preuzeo komandu XVIII pešadijskog puka u Topčideru. U ratovima učestvovao kao komandant. Poručnici Konjički Aleksandar Grujić Konjički Antonije Antić – 1914-1915 načelnik štaba konjičke divizije, od 1916. vojni ataše u Atini. U toku S.P.penzionisan kao pukovnik. Umro u Beogradu 1953. Pešadijski Božin Simić – granični oficir od 1911. Pred rat 1912. po naredbi vojvode Putnika vršio rekognosciranje terena u pravcu Kačanika i Skopske Crne Gore. U ratu komandir čete. 1913. pridodat crnogorskoj vojsci. 1914-1915. komandant bataljona. Sa Krfa poslat u Rusiju da komanduje dobrovoljačkim bataljonom. Nosilac K.z.m. IV . U odsustvu na S.P.osuđen na 18 godina zatvora. Bio u emigraciji sve do 1935. a po povratku u zemlju uhapšen pa pušten iz zatvora posle šest meseci. Bio upoznat sa organizacijom puča 27.marta. Aprila 1941. bio član delegacije koja je poslata u Moskvu radi potpisivanja pakta sa SSSR. Posle sloma 1941. poslat u Englesku. 1945. postao član AVNOJ-a. Bio ambasador FNRJ u Ankari. Konjički Borivoje Grujić Pešadijski Vasilije Andrić – Komandovao u ratovima, a u vezi sa S.P.penzionisan kao potpukovnik Pešadijski Vladimir Tucović - Učestvovao u ratovima 1912-1918. kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV i III. Kao član organizacije UiS na S.P.osuđen na smrt pa pomilovan na 20 godina robije. Penzionisan 1935. kao pukovnik. Postao član AVNOJ-a 1945. Umro u Beogradu 1947. Pešadijski Vladislav Bešević Pešadijski Vladislav Đorđević – posle prevrata sve vreme učestvuje u četničkoj akciji na terenu. U ratovima komanduje dobrovoljcima. Poginuo 1914. sa činom majora. Konjički Vojin Čolak-Antić – U ratovima komandant konjičkog puka. Nosilac K.z.m.. Umro u Beogradu kao divizijski general u penziji. Pešadijski Dimitrije Pavlović – uhapsio braću kraljice Drage i sproveo ih do Komande mesta iz stana u kome su bili pod stražom. Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV i III. Bio granični oficir sa sedištem u Šapcu od 1911. Penzionisan kao pukovnik posle S.P. Umro u Beogradu 1945. Pešadijski Dragomir Todorović Pešadijski Dragoljub Nikolić Pešadijski Dragutin Dulić - Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV. Utopio se u februaru 1917. nakon torpiljiranja broda kojim je iz Francuske, gde je bio na lečenju, krenuo za Solun, zajedno sa generalom Gojkovićem, kada je saznao za hapšenje svog pobratima Apisa. Pešadijski Dušan Jezdić – u četničkoj akciji borac i vojvoda. Učestvovao u svim ratovima kao komandant dobrovoljačkih odreda, a na solunskom frontu komandant bataljona u Dobrovoljačkom odredu vojvode Vuka. Nosilac K.z.m. IV stepena. Nakon S.P.kao član organizacije UiS smenjen, interniran u logor Lutri, zatim u Bizertu. Prilikom prebacivanja osuđenika iz Bizerte na Krf utopio se sa torpiljiranim brodom avgusta 1917. Artiljerijski Dušan Optrkić – Vodnik u bateriji pred dvorom. U ratovima komandir baterije i artiljerijskog diviziona. Nakon S.P.penzionisan kao potpukovnik. Nosilac K.z.m. IV stepena. Umro u Beogradu 1932. Pešadijski Živojin Đorđević – Komandir čete u bataljonu VI puka pred dvorom Pešadijski Jovan Mirčić - bio priveden zbog sumnje da učestvuje u pripremi prevrata pa premešten iz Beograda Pešadijski Jovica Jovičić – Komandovao drugim bataljonom VI puka pred dvorom. 1912-1918. štabni oficir i komandant puka, teško ranjen. Nosilac K.z.m. IV stepena. Umro u Beogradu kao divizijski general u penziji. Pešadijski Kosta Vujičić - Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV stepena. Pešadijski Lazar Matejić Artiljerijski Ljubomir Vulović – Imao je zadatak da pod stražom čuva komandanta dunavske divizije pukovnika Dimitrija Nikolića. Ovaj je, međutim, izašao na sporedni izlaz pa preko Slavije stigao do Banjice gde je pokušao da se odupre zaveri. Posle 29. maja Vulović se posvetio četničkoj akciji. Od 1911. granični oficir. 1912-1913. komandovao četničkim odredom. Uoči Srajevskog atentata bio je komandant celog graničnog sektora prema Austro-Ugarskoj. 1914-1916. šef Obaveštajnog odseka Treće armije. Na solunskom frontu organizovao obaveštajnu službu u pozadini fronta. Iznenada je smenjen i odveden u Bizertu. Tamo je uhpšen i odveden u zatvor u Solun. Bio je član organizacije UiS. Na S.P.osuđen na smrt i streljan zajedno sa pukovnikom Apisom 26. juna 1917. Artiljerijski Milan Đurić Pešadijski Milan Marinković Piga – Kada je Petar Mišić oklevao sa pokretom VI puka, Marinković je samoinicijativno pokrenuo svoju četu. Izvršio naređenje da se ubiju ministar vojni i ministar unutrašnjih dela pošto oficiri koji su ih čuvali pod stražom nisu hteli to da učine.Marinković je poginuo za vreme Kumanovske bitke kao komandant bataljona koga je na sopstvenu inicijativu uveo u borbu Sahranjen je u Kumanovu, pored Aleksandra Glišića. Inženjerski Milan Radovanović - Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV stepena. Posle S.P.penzionisan kao pukovnik. Umro u Beogradu. Inženjerski Milić Simeunović – U noći 29.maja greškom ubio pukovnika Naumovića Pešadijski Milovan Gavrilović (Šukri paša) – dobio nadimak jer je tvrdio da je zarobio komandanta odbrane Jedrena Šukri Pašu. Aktivno učestvovao u spremanju i sprovođenju S.P.. Konjički Miloš Popović Inženjerski Milutin Lazarević – Iz Niša preneo dinamit kojim je 29. maja razvalio unutrašnja vrata u dvoru. 1912-1913. načelnik štaba Ibarske vojske. 1914-1915. načelnik štaba Odbrane Beograda. Na solunskom frontu pomoćnik načelnika štaba Druge armije. Nosilac K.z.m. IV stepena. Bio je član organizacije UiS. Na S.P.osuđen na 15 godina i 8 meseci zatvora. Posle pomilovanja kao generalštabni pukovnik u penziji objavio četiri knjige iz istorije ratova sa Turskom i Bugarskom i bio stalni saradnik za vojnu rubriku u Srpskom književnom glasniku. Umro u Beogradu 1954. godine. Sudski Miodrag Aćimović – Doktor prava, stalno sa službom u stuci. Posle rata dao ostvaku i izabran za redovnog profesora krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Subotici na kome je dugo godina bio dekan. Posle 1945. redovni profesor i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Inženjerski Mito Rotović – uzeo iz skladišta u Nišu dinamit i predao ga Lazareviću da ga nosi za Beograd Pešadijski Mihailo Kovačević –komandovao je Gvozdenim pukom u vreme proboja Solunskog fronta i oslobađanja Srbije. Kao divizijski general i komandant divizije u Štipu poginuo u atentatu koji su na njega organizovali Bugari 1927. godine Pešadijski Pavle Panković – bio u itendantskoj službi. Učestvovao u organizovanju četničke akcije. Posle S.P.penzionisan kao kapetan Konjički Petar Živković – kao komandir straže u dvoru, otključao zaverenicima spoljnu kapiju dvora. Ostao sa službom u gardi. U ratovima komandovao konjičkim pukom. Pred početak S.P.postavljen za komandanta kraljeve garde i upravnika krunskih dobara i civilne liste u Solunu. Vođa „Bele ruke“. Jedan od glavnih organizatora S.P. Nosilac K.z.m. IV i III stepena. Bio je predsednik vlade, ministar unutrašnjih poslova, vojske i mornarice tokom Šestojanuarske diktature. Umro kao armijski general u Parizu 1947. Pešadijski Petar Marković – 1912-1913. načelnik štaba divizije. Učestvovao u opsadi Skadra gde je pretrpeo težak poraz. 1914-1915. načelnik štaba Timočke divizije. Na solunskom frontu komandant kombinovanog puka kod Francuza, zatim u Vrhovnoj komandi, pa pomoćnik načelnika štaba Prve armije. Nosilac K.z.m. IV stepena.Penzionisan kao divizijski general. Pešadijski Radak Radaković – Učestvovao aktivno u pripremanju i sprovođenju S.P. Pešadijski Radivoje Filipović – Načelnik štaba Srpskog primorskog odreda. Umro u Draču 1913. Inžinjerski Radisav Stanojlović – Od dinamita koji je donet iz Niša napravio patrone kojima su srušena vrata u dvoru. U ratovima komandant divizijske i armijske inžinjerije. Prvi komandant Jugoslovenskog vojnog vazduhoplovstva u činu divizijskog generala. Umro u Beogradu. Intendantski Radoje Janković – Pisao za „Pijemont“. 1916. sa Krfa poslat u Rusiju u dobrovoljačku diviziju. Otkrio ogromne zloupotrebe u kupovini i isporuci hrane iz Rusije za Srbiju („Odeska afera“). Bio je član organizacije UiS. Na S.P.osuđen na 18 godina zatvora. Po povratku iz emigracije 1923. odležao dve godine, pa potom pomilovan. Odmah posle toga postavljen za generalnog konzula u Čikagu, a potom za poslanika Jugoslavije u Tirani. 1941. hapšen od Gestapoa. Umro u Beogradu 1944. Pešadijski Radoje Lazić – U ratovima 1912-1913. načelnik štaba divizije, a 1914-1915. nčelnik mštaba Dunavske divizije koja je branila Beograd. Na Solunskom frontu pomoćnik načelnika štaba Prve armije. Bio je član organizacije UiS i njen poslednji sekretar. Nosilac K.z.m. IV stepena. Na S.P.osuđen na smrt pa pomilovan na 20 godina zatvora. Umro u Beogradu 1953. kao generalštabni pukovnik u penziji. Pešadijski Radoje Milosavljević Konjički Sotir Radojčić Pešadijski Stanoje Ristić – Dinamitom razbio vrata na stanu generala Laze Petrovića u jednoj od sporednih dvorskih zgrada. Uhvatio ga i doveo u dvor da bi zaverenicima pokazao gde se kriju kralj i kraljica. Pešadijski Stevan Nešić – dobio je naređenje da obavesti Stojana Protića o izvršenoj zaveri i da ga dovede u Dvor kako bi bio postavljen za ministra unutrašnjih dela u novoj vladi. Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Pešadijski Tihomir Mijušković - Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV stepena. Usled ranjavanja ostao invalid. Bio je član organizacije UiS. Posle S.P.penzionisan kao potpukovnik. Umro u Beogradu. Artiljerijski Tihomir Stojanović – U ratovima komandir baterije i diviziona. Umro kao potpukovnik u penziji. Artiljerijski Todor Pavlović – Doktor filozofije (pedagogija). Profesor Vojne akademije. Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV stepena. Za vreme povlačenja preko Albanije, kao pukovnik, poginuo pri jednom napadu Arnauta iz zasede. Pešadijski Čedomir Popović – 29.maja bio u Zaječaru. Osnivač i član Vrhovne centralne uprave organizacije UiS. Od 1911. granični oficir na sektoru Drine sa sedištem u Užicu. Sa velikim uspehom organizovao akcije u Sanddžaku i Bosni. 1912-1913. komandant bataljona. Početkom rata 1914. zajedno sa Apisom sarađivao na izradi plana za formiranje dobrovoljačkih odreda. Komandant Zlatiborskog dobrovoljačkog odreda koga je lično formirao. Kasnije i na solunskom frontu komandant puka. Nosilac K.z.m. IV stepena. Na S.P.osuđen na smrt pa pomilovan na 20 godina robije. Umro u Beogradu kao pukovnik u penziji 1938. Potporučnici Pešadijski Borivoje Jovanović – u noći 29.maja ubio kapetana Jovana Miljkovića dok se ovaj rvao sa kapetanom Apisom. Konjički Velimir Vemić – Sa M.Ristićem i I.Radivojevićem ubio kralja Aleksandra i kraljicu Dragu. Uoči rata 1912. bio u izviđanju u pravcu Kumanova, Skoplja i Ovčeg Polja. 1912-1913. komandant konjičkog puka Moravske divizije. Na čelu puka prvi ušao u Skoplje i Prilep. 1914. komandovao Gornjačkim dobrovoljačkim odredom. Teško ranjen u desnu nogu koja mu je bila znatno skraćena. Ostaje u vojsci u štabu Dunavske divizije. Na solunskom frontu komanduje konjičkim pukom i prvi ulazi u oslobođeni Bitolj. Nosilac K.z.m. IV stepena. Inicijator i osnivač organizacije UiS i član Vrhovne centralne uprave. Na S.P.osuđen na smrt. Uspeo da pobegne iz improvizovanog zatvora, ali je ubrzo pronađen. Pomilovan na 20 godina zatvora. Umro je u Beogradu iznenada 1945. Pešadijski Vojin Popović (Vojvoda Vuk) – Od početka aktivno učestvuje u četničkom pokretu na terenu. Proslavio se u borbi na Čelopeku već 1905. godine. Prvi Balkanski rat zatiče ga na Kozjaku. Odredi kojima je on komandovao bili su prethodnica srpskoj vojsci u bitkama na Kumanovu, Bitolju i Prilepu. 1913. bori se na Bregalnici. 1914. postavljen za komandanta Cerskog dobrovoljačkog odreda koji učestvuje u borbama u Mačvi i na Ceru. Dobrovoljački odred ubrzo postaje samostalna jedinica, a Vojvoda Vuk na njegovom čelu učestvuje u povlačenju 1915. kao zaštitnica. Na solunskom frontu opet komanduje dobrovoljačkim odredom i gine na Crnom kamenu više Gruništa. Vojvoda Vuk je imao sva naša i saveznička ratna odlikovanja. Njegovu smrt general Saraj je objavio posebnom naredbom. Artiljerijski Vojislav Gojković – Vodnik baterije pred dvorom. Učestvovao u svim ratovima kao komandir čete i komandant bataljona. 1915. komandant II „Gvozdenog“ puka. Nosilac K.z.m. IV. Sa Krfa 1916. poslat u Rusiju kao komandant bataljona u dobrovoljačkom puku. 1918. otišao iz Rusije u emigraciju, a po povratku u zemlju 1923. odležao tri i po godine (od dosuđenih 20 u vezi sa S.P. Posle pomilovanja penzionisan. General-major JA postao je 1945, a 1948 penzionisan kao general-lajtnant. Pešadijski Vojislav Tankosić – Po naređenju streljao braću kraljice Drage. Posle prevrata aktivno učestvuje u četničkoj akciji na terenu. Posle aneksije Bosne rukovodi obukom dobrovoljaca u četničkoj školi u Ćupriji. Inicijator i osnivač organizacije UiS i član Vrhovne centralne uprave. Pomogao nabavku oružja i prelazak atentatora iz Srbije u Bosnu. Učestvovao u svim ratovima kao komandant dobrovoljačkih odreda. Ranjen 1915. u blizini Trstenika i od posledica ranjavanja preminuo. 1923. prenet je na Novo groblje u Beogradu uz dotle nezapamćeno učešće Beograđana na jednom pogrebu. Pešadijski Jovan Naumović - Učestvovao u svim ratovima kao komandir čete i komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV i III stepena. Bio je član organizacije UiS. Posle S.P. penzionisan, a kasnije reaktiviran. Bio je veliki župan u Skoplju, komandant Žandarmerije, komandant armije. Umro u Beogradu 1945, po povratku iz zarobljeništva Pešadijski Jordan Milovanović Pešadijski Josif Kostić – imao zadatak da ubije kapetana Lj.Kostića ako bi se pokolebao da dovede četu Kraljeve garde pred dvor. Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV i III. Pored Petra Živkovića bio je vođa „Bele ruke“, a na S.P. sudija Velikog vojnog suda. U jugoslovenskoj vojsci bio je armijski general pa je nakon penzionisanja postavljen za senatora. Za vreme okupacije bio je ministar u vladi Milana Nedića. Posle rata proglašen za ratnog zločinca. Pešadijski Milan Zavađil – zajedno sa Apisom i Bogdanom Radenkovićem, po naređenju vojvode Putnika, sproveo akciju izviđanja terena i pergovora sa albanskim vođom Isom Boljetincem na Kosovu, neposredno pred rat 1912. U ratovima pomoćnik načelnika štaba i načelnik štaba Drinske divizije kojom rukovodi prilokom zazuzimanja Kajmakčalana. Nosilac K.z.m. IV stepena. Nakon S.P. penzionisan kao generalštabni potpukovnik. Umro je iznenada u Beogradu 1928. Pešadijski Milorad Raketić Konjički Mihailo Gavrović – Učestvovao u svim ratovima kao komandant eskadrona. K.z.m. IV. Poginuo za vreme ofanzive srpske vojske u Sremu 1914. Pešadijski Nikodije Popović Pešadijski Čedomir Milosavljević Civili Aleksa Novaković - advokat. U njegovoj vili na Topčideru su se uglavnom održavali sastanci zaverenika Đorđe Genčić - prvi od civilnih lica saznao za zaveru. Funkcioner Liberalne stranke. Imao zadatak da ispita reakcije Rusije i Austro-Ugarske na promenu na prestolu. U prvoj vladi posle prevrata bio je ministar privrede. Ubrzo se povlači iz politike. Za vreme ratova 1912-1915. bio je ratni dopisnik ruskih listova. 1915. odlazi u Pariz i tamo se zalaže za jugoslovensko ujedinjenje. Posle rata se posvećuje svojim rudnicima. Umro je u Beogradu. Jovan Avakumović - advokat i vođa Liberalne stranke. Predsednik prve vlade posle prevrata. Posle proglasa Ustava i izbora kneza Petra Karađorđevića za kralja, povukao se iz politike. Umro je u Beogradu. Jakov Nenadović - rođak kneza Petra Karađorđevića preko koga su zaverenici održavali vezu sa budućim kraljem. Imao zadatak da vodi računa o raspoloženju Austro-Ugarske na promenu na prestolu. Kasnije lični sekretar Kralja Petra i poslanik Srbije u Carigradu. Umro je u Švajcarskoj 1915. Nikola Hadži Toma - trgovac i jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Bio je školski drug kneza Petra Karađorđevića i imao je zadatak da upozna kneza sa zaverom i privoli ga da pristane da se primi prestola. Novčano je pomagao zaveru. Umro je u Beogradu. Vukašin Petrović - nije učestvovao u zaveri, ali je znao za nju. 29.maja bio je u Beču. Posle prevrata se povukao iz politike. Umro u Beogradu 1928. Nikola Pašić - obavešten o zaveri, pa neposredno pre izvršenja otputovao sa porodicom u Opatiju. Zbog toga je umesto njega u vladu ušao Stojan Protić. Dragomir Rajović - prvak Napredne stranke. Nije učestvovao u zaveri, ali je znao za nju Sava Grujić - prvak Radikalne stranke.Nije učestvovao u zaveri, ali je znao za nju. Posle prevrata predsednik Državnog saveta, pa zatim predsednik prve vlade koja je održana posle izbora 1903. Umro je u Beogradu. Milutin Stanojević - trgovac iz Zaječara i prvak Samostalne radikalne stranke. Nije učestvovao u zaveri, ali je znao za nju. Bio je član delegacije koja je dovela Kralja Petra iz Ženeve u Beograd. Umro je u Beogradu 1954.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Eng. Jezik! Retko !!! Contents - Power - Confrontation - Rebellion Nakon pobjede partizana koja je 1944. godine dala komunistima kontrolu nad Jugoslavijom, Đilas je postao jedan od Titovih najbližih suradnika. Desetljeće kasnije izbačen je iz CK i zatvoren devet godina. Njegov unutarnji izvještaj o revoluciji koja je pošla po zlu je bolna, strastvena knjiga gorkih istina. Milovan Đilas (Podbišće, kod Mojkovca, 4. jun 1911 — Beograd, 20. april 1995) bio je crnogorski i jugoslovenski komunista, pa disident, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar, i pisac iz Crne Gore. Rođen je 4. juna 1911. godine u selu Podbišće, kod Mojkovca. Sam Đilas piše da u njegovom bratstvu nije bilo ni glavara ni junaka. Bratstvo Đilasa se izdvojilo iz Vojinovića. Đilasov predak bio je dobar skakač (arhaično za skočiti - đilasnuti), na osnovu čega je dobio nadimak Đilas što je kasnije preraslo u prezime.[1] Đilasov otac Nikola je prihvatao komunističku ideologiju svoje dece, sa napomenom da jedino ne prihvata da Crnogorci nisu Srbi smatrajući da ako Crnogorci nisu Srbi onda Srba nema.[2] Imao je i starijeg brata Aleksu i mlađeg Milivoja. Školovao se u Kolašinu i Beranama, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem pesama, zapaženih od strane učenika i nastavnika. U to doba prihvata i levičarske ideje. Posle završetka gimnazije, odlazi u Beograd gde počinje da studira filozofiju i pravo na Beogradskom univerzitetu, 1932. godine. Tada se povezuje sa ilegalnom skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član SKOJ-a, septembra 1932. godine. Za vreme studija, aktivno je radio i kao skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne KPJ. Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas aprila 1933. godine primljen u KPJ. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u avgustu 1933. godine, na pijaci. Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču, gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda, koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Robija u Sremskoj Mitrovici Policijski snimak Milovana Đilasa u sremskomitrovačkoj kaznionici 1933. Za vreme svog boravka u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira, jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov „Izgubljeni raj“, koji će kasnije nagraditi profesor Miloš Đurić. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri bio toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započne štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. godine imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora, stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograda. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmarnoj gori kao delegat iz Srbije, a početkom 1940. godine Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka „Za čistoću i boljševizaciju Partije“, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: „Naša Stvarnost“, „Sodobnost“, „Književni Savremenik“, „Mlada Kultura“ itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beograd da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na Sovjetski Savez učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Narodnooslobodilačka borba Ivo Lola Ribar i Milovan Đilas Đilas za vreme Drugog svetskog rata Milovan Đilas učestvuje na sastanku Politbiroa CK KPJ, 4. jula 1941. godine, kada je određen za opunomoćenog delegata CK za Crnu Goru. Na njega su prenesena vanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog štaba. Odmah je otišao u Crnu Goru i zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizovao ustanak i bio je komandant Privremene Vrhovne komande nacionalnooslobodilačkih trupa za Crnu Goru, Boku i Sandžak. Posle splašnjavanja Trinaestojulskog ustanka i savetovanja u Stolicama, na njegovo mesto je upućen Ivan Milutinović, a on je povučen u Vrhovni štab, gde je imao zaduženje za propagandni rad i učestvovao je u uređivanju lista „Borba“, u oslobođenom Užicu. Optuživan je za zločine koje su partizani počinili u Crnoj Gori na početku rata, takozvana Leva skretanja, koja je opisao, ali se i ogradio sa objašnjenjem da u to vreme nije ni bio u Crnoj Gori.[3] Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju, koju je predvodio kapetan Bil Hadson u Petrovcu na Moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni štab u Užicu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazio s Vrhovnim štabom u Sandžaku, gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica, koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle progona iz Srbije, Milovan Đilas radi na ujedinjavanju i na još većem angažovanju boraca za dalje borbe. Tek u martu 1942. godine ponovo odlazi u Crnu Goru, u kojoj se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički građanski rat. Momčilo Cemović, koji se najviše bavio ovim periodom Đilasovog ratovanja, smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce, što je on i učinio. Radio je na uređivanju partijskog lista „Borba“, koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Driniću. Radio je i na uređivanju organa CK KPJ „Proletera“, izrađivao je Biltene Vrhovnog štaba, radio je na radio-stanici „Slobodna Jugoslavija“, na rasturanju članka „Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe“ po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji. Za vreme operacija „Vajs“ i „Švarc“, povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom. Bio je prisutan na Martovskim pregovorima, možda najkontroverznijom epizodom NOR-a, pod lažnim imenom Miloš Marković. Polovinom 1944. poslat je na čelu misije Vrhovnog štaba zajedno sa generalom Velimirom Terzićem u Moskvu. Dobio je čin general-lajtnanta i imao je zadatak da kao političar prikaže situaciju u Jugoslaviji. Na povratku iz Sovjetskog Saveza, Đilas je doneo Titu zlatnu sablju, poklon Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. Od maršala Konjeva mu je doneo kao dar lični dvogled. U jesen 1944. Đilas je zajedno sa Titom, Kočom Popovićem i Pekom Dapčevićem učestvovao u razgovorima koji su u Beogradu vođeni sa šefom sovjetske vojne misije u Jugoslaviji, generalom Kornjejevim. Aprila 1945. Đilas i Tito odlaze u Moskvu na potpisivanje ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. U toku Narodnooslobodilačkog rata (NOR), poginula su oba Đilasova brata. Stariji brat Aleksa zvani „Bećo“ (1906—1941), ubijen je 2. novembra 1941. godine u okolini Bijelog Polja, a posle rata je 1951. godine proglašen za narodnog heroja Jugoslavije. Mlađi brat Milivoje zvani „Minjo“ (1914—1942), streljan je 5. marta 1942. godine u Jajincima, kao zatočenik logora na Banjici. Sestra Dobrana (1921—1942) poginula je u borbama sa četnicima i Bugarima na jugu Srbije, dok je otac Nikola (1871—1943) bio ubijen od strane balista u Srbici, kod Kosovske Mitrovice.[4][5][6] Borba sa Informbiroom Na otvaranju Kominforma u gradu Šklarska Poremba, u zapadnoj Poljskoj, u septembru 1947. godine, Milovan Đilas, zajedno sa Edvardom Kardeljom je predstavljao KPJ. Početkom 1948. godine, Đilas dobija poziv iz Moskve da učestvuje u nekim diskusijama oko Albanije. Đilas odlazi iz Beograda za Moskvu, vozom preko Rumunije, zajedno sa tadašnjim Načelnikom Političke uprave Generalštaba JA, Svetozarom Vukmanovićem Tempom i Načelnikom Generalštaba JA, general-pukovnikom Kočom Popovićem. Učestvovao je u razgovorima sa Staljinom, Bulganjinom, Vasiljevskim i Antonovim. Misija Đilasa u Moskvi je trajala do marta 1948. godine, kada se vratio u Beograd. Učestvovao je na svim sednicama Politbiroa prilikom objavljivanja kompromitujućih pisama iz Moskve i radio je na sastavljanju odgovora u ime CK KPJ. Po objavljivanju Rezolucije Informbiroa u Bukureštu, pozvan je da dođe u Centralni komitet, jer je Radio Prag tada uveliko prenosio Rezoluciju protiv Komunističke partije Jugoslavije. Na noćnoj sednici u Belom dvoru je određen da napiše odgovor CK KPJ na optužbe Informbiroa. Za vreme borbe sa Informbiroom, Milovan Đilas je bio stalno sa Partijom, učestvovao je na svim Plenumima i sednicama. Radio je na pisanju članaka u „Politici“ i „Borbi“. Početkom 1953. godine je izabran za predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ. Nova misao Milovan Đilas je počeo u „Borbi“ od 11. oktobra 1953. godine da objavljuje svoje članke o najsloženijim pitanjima Partije, njene reforme i budućeg razvitka Jugoslavije. Bilo je ukupno 17 ovakvih članaka koji su osim u Borbi izlazili i u listu „Nova misao“. Đilasovi članci su izazvali veliku diskusiju u Savezu komunista Jugoslavije i u najširim masama. Naročito je bio upečatljiv poslednji Đilasov članak pod nazivom „Anatomija jednog morala“, gde je stao u odbranu glumice Milene Dapčević, žene Peka Dapčevića, izrugivanjem žena ostalih partijskih funkcionera. Đilas je time otvoreno napao komunizam kao sistem, samo u uvijenoj formi. Tri dana posle poslednjeg članka Milovana Đilasa, 7. januara 1954. godine, „Borba“ je objavila ogradu Izvršnog komiteta CK SKJ od Đilasovog pisanja. Napomenuto je da su Đilasovi članci izazvali zabunu u redovima članova Saveza komunista, da su članci direktno protivni odlukama VI kongresa KPJ i da su ništavni za čitav politički sistem. Milovan Đilas je izjavio Izvršnom komitetu da će obustaviti dalje objavljivanje svojih članaka. Međutim, za to je bilo kasno, jer je Izvršni komitet već najavio sazivanje vanrednog Plenuma, gde će se slučaj Milovana Đilasa naći na dnevnom redu. O ovom sazivanju Đilas je obavešten na dan zasedanja. III vanredni Plenum CK SKJ U Beogradu je 16. i 17. januara 1954. održan Treći vanredni plenum CK SKJ posvećen Milovanu Đilasu. Tako je i jedna tačka dnevnog reda dobila naziv „Slučaj Milovana Đilasa i pitanje provođenja odluka VI kongresa SKJ“. Plenum je otvorio Tito i javno kritikovao Đilasova pisanja. Istakao je da je Đilas zapravo napao Savez komunista, da je pokušao da izazove anarhiju, da je propovedao čistu demokratiju i tako srozao Savez komunista. Na sednici je iskritikovan i Vladimir Dedijer, jer je kao urednik „Borbe“ radio na uređivanju Đilasovih članaka. Na kraju zasedanja Đilas je izašao za govornicu i, izjavom da mu se „vratila vera u Savez komunista“ i da će i sam glasati za rezoluciju koja ga osuđuje, pokajnički priznao krivicu. Plenum je doneo odluku da su shvatanja Milovana Đilasa u osnovi protivna političkoj liniji usvojenoj na VI kongresu SKJ, pa je tako Đilas izazvao zabunu i zbunjenost u celoj Partiji, izolovano delovao protiv Partije i time pokušao da razbije idejno jedinstvo celog Saveza komunista. Zato je Plenum isključio Milovana Đilasa iz CK SKJ i udaljio ga sa svih funkcija u Partiji i kaznio poslednjom opomenom. Đilas podnosi pisanu ostavku na dužnost predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ, a 19. aprila 1954. godine je vratio i partijsku knjižicu, kada je obrazložio da se od tada više ne smatra članom SKJ i da po svojoj volji istupa iz članstva.[7] Decembra 1954. Đilas daje intervju dopisniku „Njujork Tajmsa“, u kome kaže da zemljom vladaju najveći reakcionari. Zbog toga se pokreće tajni sudski postupak u Beogradu, gde je izveden i Vladimir Dedijer, kao simpatizer Đilasa. Milovan Đilas je 24. januara 1955. godine osuđen na uslovnu kaznu zatvora od jedne i po godine, kao i Dedijer. I pored izrečenih opomena, Đilas objavljuje svoje novo delo, „Nova klasa i analiza komunističkog sistema“. Ponovo u Sremskoj Mitrovici Delovanje Milovana Đilasa u trenutku kada se više nije nalazio ni na jednoj funkciji u zemlji bilo je vezano isključivo za pisanje. U vreme početka Mađarske revolucije protiv komunizma, Milovan Đilas je u svom intervjuu 24. oktobra 1956. godine javno podržao revoluciju. Nakon toga je stavljen pod policijsku prismotru, a 27. novembra sud ga je zbog „antijugoslovenske delatnosti“ osudio na tri godine zatvora. Kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Za vreme robije, od 1957. do 1959. godine, napisao je studiju „Knjiga o Njegošu“.[8] Na slobodu je pušten početkom 1958. godine. Po puštanju iz zatvora, nastavio je sa pisanjem. Tada je završio i svoju knjigu „Nesavršeno društvo“, gde je komunizam upoređivao sa Morovom utopijom. Đilas je 1961. godine napisao knjigu kojoj je dao naslov „Razgovori sa Staljinom“. Uz pomoć nekih stranih dopisnika uspeo je da rukopis pošalje izdavačkoj kući „Harcourt Brace Jovanovich“ u Njujorku, koja ju je objavila. Zbog svog antikomunističkog delovanja, po drugi put je uhapšen 7. aprila 1962. godine u svom stanu, u Palmotićevoj ulici. 14. maja 1962. izveden je pred Okružni sud i osuđen na 13 godina zatvora i ograničenje građanskih prava u trajanju od pet godina. Đilas je svoju kaznu ponovo izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Tu je dobio i teži napad slepog creva, pa je operisan, a neki su pretpostavljali da je trovan u zatvoru. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne, napisao je veći broj rukopisa i svakodnevno je vodio dnevnik. U zatvoru je završio svoje delo „Razgovor sa Staljinom“ i roman „Crna Gora“, opširniju knjigu o Petru Petroviću Njegošu i dr. Iz zatvora je izašao 31. decembra 1966. godine. Iz zatvorskog perioda sačuvana su pisma koja je razmenjivao sa svojom suprugom Šteficom. Objavljena su pod nazivom „Milovan Đilas: Pisma iz zatvora”, a priredio ih je njihov sin Aleksa Đilas.[9] U inostranstvu Nakon puštanja iz zatvora, Đilas je dobio jedno posebno priznanje 1967. godine: američki časopis „National Review“, uvrstio ga je na svoje stupce zajedno sa poznatim antikomunistima. Sredinom 1968. godine, jugoslovenske vlasti su dozvolile Đilasu i njegovoj ženi da otputuju u inostranstvo. Đilas je otišao prvo u Englesku, zatim u SAD, Austriju i Italiju. Podržao je Velike studentske demonstracije 1968. godine u Beogradu i pisao po novinama o tome. U Londonu je boravio od 4. do 13. oktobra 1968. kao gost ministra za kulturu laburističke Vlade, Dženi Li. Iz Engleske je otputovao u Sjedinjene Države. U Americi je boravio oko dva meseca, uglavnom na Univerzitetu Prinston kao gostujući profesor. Tu mu je pomagao najviše izdavač Vilijam Jovanović, koji je imao svoju izdavačku kuću („Harcourt Brace Jovanovich“). On će odmah po Đilasovom dolasku početi sa štampanjem njegovih knjiga. U Njujorku je Đilas 9. decembra 1968. primio nagradu „Sloboda“, koju su pre njega između ostalih dobili Vili Brant, Vinston Čerčil, Pablo Kazals i Žan Mone. Nakon kraćeg zadržavanja u Austriji i Italiji, Đilas se 12. decembra 1968. ponovo vraća u Beograd. Početkom 1970. godine izrečena mu je zabrana putovanja zbog kritika na račun SKJ i čitavog partijskog rukovodstva u zemlji. Poslednji dani Tabla na zgradi u Palmotićevoj ulici u kojoj je stanovao Milovan Đilas Milovan Đilas je živeo u Beogradu, u svom stanu u Palmotićevoj ulici broj 8. Na ovoj kući je u septembru 2011. postavljena spomen-ploča[10] U Beogradu se najviše družio sa akademikom Matijom Bećkovićem. Pred smrt je oslepeo na jedno oko. Ostavio je oporuku da bude sahranjen po srpskom pravoslavnom običaju, angažovanjem sveštenika. To je bio redak primer nekadašnjeg komuniste da se sahrani po crkvenim običajima. Preminuo je u svome stanu u Palmotićevoj ulici, 20. aprila 1995. u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u rodnom selu Podbišću, uz crkvene obrede. Milovan Đilas oženio se 1936. Mitrom Mitrović, docnijim visokim komunističkim funkcionerom, s kojom je imao ćerku Vukicu (1948—2001). Od Mitre se razvodi 1952. kad se ženi Štefanijom Barić (1921—1993), s kojom sledeće godine dobija sina Aleksu. Stav o crnogorskoj naciji Đilas je nakon oslobođenja 1945. promovisao stav da su Crnogorci posebna nacija izdvojena iz etničkog srpstva, da bi se posle pada sa vlasti odrekao tog stava.[11] U listu „Borba“, 1. maja 1945. objavio je članak pod naslovom „O crnogorskom nacionalnom pitanju“, gde je tvrdio da su „Crnogorci porijeklom Srbi“, ali da su tokom istorije profilisali svoju posebnu naciju. Đilas je vremenom promenio mišljenje o ovom pitanju,[12] pa se krajem 1980-ih u nizu intervjua izjašnjavao kao Srbin, pa je čak u jednom izjavio: Da su se Crnogorci formirali u naciju besmisleno je sa naučne tačke gledišta...

Hronike Dine (Dina 4–6) Izdavač: Polaris, Beograd Godina: 1985. Povez: broširano Stanje: dobro očuvane knjige, bez pečata, pisanja, podvlačenja BOŽANSKI CAR DINE 1–2 (Dina 4) Više od tri i po hiljade godina proteklo je otkako je Pol Atreid postao slobodnjački mesija i car poznate vaseljene. Planeta Arakis, nekad suv, pustinjski svet zvani Dina, sad je puna zelenila i vlage. Jedina karika s tom dalekom prošlošću je Leto II, sin Pola Muad’Diba. Ali on više nije čovek. U nadi da će spasti ljudski rod od sigurnog uništenja, Leto je počinio monstruozno samožrtvovanje i spojio se s peščanim crvom, što mu je podarilo izuzetno dug život i vlast toliko apsolutnu i svemoćnu da ga većina vaseljene smatra bogom. Letova vladavina nije blagonaklona. Njegov preobražaj nije od čoveka načinio čudovište samo fizički, već i moralno. Pobuna koju predvodi Siona, pripadnica kuće Atreida, teži da zbaci despota s vlasti, ali Siona nije svesna da Letova Zlatna staza za spas čovečanstva zahteva da ona ispuni sudbinu koju nikad nije želela – niti je mogla da je zamisli. U Božanskom caru Dine, Frenk Herbert nastavlja da se hvata ukoštac sa spregom vlasti, religije i mitologije, zalazeći ovog puta u pitanja božanskog prava i suštine tiranije, a pritom ne gubi iz vida ključno pitanje – da li je tiranin zlikovac ili heroj, ili pak nešto treće što nadilazi konvencionalne podele i konvencionalni moral. JERETICI DINE 1–2 (Dina 5) Leto II Atreid, bogocar poznate vaseljene, mrtav je. Zlatna staza, njegov plan da spase čovečanstvo od samouništenja, ostala je za njim. Suzbijajući stremljenja čitavog ljudskog roda tokom tri i po milenijuma svoje vladavine, Leto je izazvao Raštrkavanje, pomamni beg čovečanstva ka najudaljenijim krajevima univerzuma. Sada, hiljadu i po godina nakon njegove smrti, neki od tih Izgubljenih se vraćaju sa željom da pokore staro carstvo. Dok se borba za prevlast vodi između brojnih frakcija, u pustinjama Rakisa, nekadašnjeg Arakisa, javlja se devojka sa sposobnošću da kontroliše džinovske crve. Njena pojava, predskazana u tajnim proročanstvima bogocara, biće stožer oko koga će se vrteti ne samo sudbina planete koja je nekad bila centar vaseljene već i sudbina Zlatne staze i celokupnog čovečanstva. KAPITOL DINA 1–2 (Dina 6) Poslednji roman Frenka Herberta u veličanstvenom serijalu Dina – najprodavanijoj SF sagi svih vremena. Arakis, pustinjska planeta, uništen je. Začin je prestao da teče. Uvažene matere, nasilan matrijarhalni kult koji se vratio iz Raštrkavanja, pokorile su ostatke starog carstva. Samo benegeseritkinje još odolevaju uništenju, ali znaju da je to bitka koju će izgubiti. Vrhovna časna majka Odreida pretvara Kapitol, sedište sestrinstva, u novu pustinjsku planetu na kojoj će, nada se, crvi ponovo slobodno lutati. A kad budu bile kadre da kontrolišu reprodukciju crva, benegeseritkinje će ponovo vladati melanžom, najvažnijom materijom u vaseljeni. Ipak, njihovo istinsko oružje protiv uvaženih matera jeste čovek koji je živeo hiljade života. Čovek koji je služio bogocara Leta II i njegovog oca Pola Muad’Diba Atreida. Frenk Herbert bio je jedan od najznačajnijih pisaca naučne fantastike. Rođen je 8. oktobra 1920. godine u Takomi, u Vašingtonu. Bio je i uspešan novinar, fotograf, esejista, pisac priča, književni kritičar, konsultant u oblasti ekologije i predavač. Napisao je više od četrdeset romana i zbirki priča, eseja i poezije. Najpoznatiji je po serijalu Dina, prema kom je Dejvid Linč 1984. godine snimio istoimeni film. Ogromna popularnost knjige dovela je čak do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985). Među njegovim značajnim delima su The Dragon in the Sea, Destination: Void, The Saratoga Barrier i The Green Brain, kao i Soul Catcher, jedini njegov roman koji ne pripada naučnoj fantastici. Preminuo je 11. februara 1986. godine u Medisonu, u Viskonsinu. Frenk Herbert (1920–1986) primer je pisca koji se prepoznaje po jednom delu. U Herbertovom slučaju reč je i o njegovom životnom delu, sagi o peščanoj planeti Dini. Iako je objavljivao priče od 1952. godine, a 1956. je izašao i njegov prvi roman, Herbert će postati poznat i svetski slavan tek 1965. kada se pojavio roman „Dina”. Seriju nastavlja roman „Mesija Dine” iz 1969. godine, a zatim su usledili „Deca Dine” (1976), „Božanski car Dine” (1981), „Jeretici Dine” (1984) i „Kapitol Dine” (1985). Herbert je, međutim, pored pomenutih, pisao i tzv. „nezavisne” romane i priče širokog raspona žanrovskih tema i zavidnog kvaliteta (kao što su „Hajzembergove oči” iz 1966, „Zeleni mozak” iz 1966, „Tvorci nebesa” iz 1968, „Tvorci Boga” iz 1970, „Heistormova košnica” iz 1972, „Incident Isus” iz 1979, „Efekat Lazar” iz 1983. godine), ali su svi ostajali u senci „Dine”, žanrovskog hita i klasika. Priča o, u budućem vremenu i nekom drugom svemiru smeštenoj, peščanoj planeti nastanjenoj džinovskim crvima koji proizvode drogu „melanž” sposobnu da produžuje ljudski vek, oko koje se bore bogataške kuće, dok u pritajenosti slobodni pustinjski narod čeka dolazak svog mesije, svakom knjigom se usložnjavala i širila na naredna pokolenja i sledeće vekove. Superiorna tehnologija i nomadska skromnost, srednjevekovni feudalni ratovi laserima, zavere i protivzavere, moćna carstva i organizacije u senci koje hiljadama godina kroje i usmeravaju istoriju – spleteni su pod jarkim svetlom beskrajne pustinje da bi postali pozornica za tragedije porodice, ljubavne jade i stasavanje mesija, bića nadljudskih sposobnosti koje će razrušiti sve planove i izgraditi svet po svom nahođenju. Učenja o tokovima istorije i propastima civilizacija, o tehnikama borbe pojedinca i grupa, o smislu življenja... obojena su egzotičnim arapskim misticizmom, dok su ekološki tokovi Dine besprekorno i nadahnuto opisani. Spoj akcije i „dubljih” sadržaja izuzetno je izbalansiran. Rečju, iako nedovršena, saga o peščanoj planeti vanredan je primer čistokrvnog naučno-fantastičnog dela, istovremeno zanimljivog, poletnog i intrigantnog. Čak i u segmentima sage koji su nedorečeni, sačuvana je atraktivnost i zavodljivost ideja o čudnovatom, izmaštanom svetu, koji trajno ostaje u sećanju čitalaca. MG128 (N)

Sadržaj: PREDGOVOR UVOD Razgovor s djedom: „Kad imam bič, imat ću ja konja!“ Simpatije cijelog svijeta Fenomen stoljeća I. DIO 1. IDENTITET Petnaest datuma rođenja Nejasnoće i o imenu i o prezimenu Nedoumice oko nadimka Različito o ocu i majci, braći i sestrama Provincijalna pomrčina Prvi nestašluk Škola za loše đake 2. KAKO DOĆI DO LIJEPOG CRNOG ODIJELA Nigdje se nije mogao skrasiti Rukovanje s članom carske obitelji Bježanje od zasluga Proglašen mrtvim, a dva puta se vjenčao s jednom ženom 3. KAKO SKRENUTI PAŽNJU MOSKOVSKIH BOGOVA Potucanje po sibirskim zemunicama Razgovor s maršalom Tolbuhinom Kad je uistinu postao član Komunističke partije Jugoslavije Žrtvovanje obitelji Ideal je partija „iz jednog komada salivena“ 4. ODLUKA JE PALA: „JA NEĆU NAPUSTITI POLITIKU DOK JE MENI NA RAMENIMA GLAVE“ Pitanje mamine prijateljice Sumnjičenje vlastitog promotora Za dva mjeseca zaslužio povjerenje NKVD-a Skrivanje istine 5. DAVANJE „PODATKA“ O PARTIJSKIM DRUGOVIMA Uklanjanje konkurenata Još se daju „podaci“ o partijskim drugovima 6. OBRANA STALJINOVIH PROCESA Radnici se „kolosalno“ drže: podržavaju strijeljanja protivnika Josifa Visarionoviča Partija se brine i o Titovu ljubavnom životu Četiri pisma najmilijoj dragoj Na tajnom zadatku u Španjolskoj Preporuka za obavještajce Smrt pisca prve knjige o staljinističkim pogromima 7. BORBA ZA PARTIJSKU KRUNU Strijeljanje Milana Gorkića Najava kandidature Na jaslama Moskve Pomoć sovjetskih obavještajaca Sve za mandat: „Naša će Partija rado prihvatiti svaku odluku Kominterne“ 8. AKO SU POTREBNI PODACI O NEKOME KOGA OVDJE NISAM SPOMENUO, MOLIM DA MI SE TO NAPOMENE Raskrinkavanje kao „mišljenje“ Velika ljubav postaje „velika mrlja“ Hladan tuš u Moskvi Pošteni su se odvojili od nas 9. ISPUNJAVANJE UVJETA Isključeni su svi koji su „gore sjeli“ Veliki zločin Sastanak privremenog rukovodstva za tekuća pitanja KPJ u tetkinoj kući Raport u Moskvi: „Ispravljena je politička orijentacija KPJ“ 10. BITKA S GLAVNIM SUPARNIKOM Nova pomoć sovjetskih obavještajaca Ubojstvo Petka Miletića Zastrašivanje jednog Bugara Ode glava zbog čaja Svi pišu, samo jedan napreduje 11. VJENČANJE U ZAGREBU Zakletva je pala: „Za proleterskog revolucionara nema veće časti nego biti istinski staljinist“ Neobično ustoličenje Šifrirani izbor Centralnog komiteta Šesnaest verzija o izboru generalnog sekretara 12. FORSIRANJE JUGOSLAVIJE Plan za osvajanje vlasti Ubojstvo Mustafe Golubića Novo prerušavanje Da vam ruka ne zadrhti ni kad treba ubiti rođenog oca Narod se bojao komunista 13. NOVI REŽIM BEZ KVORUMA Preziranje smrti Pripreme za Jajce Svi odsutni su prisutni Samog sebe proglasio maršalom Nametanje Titova kulta Churchilla zanima samo jedno: hoće li Jugoslaveni i dalje ginuti za Engleze 14. O SRBIJI OVISI NAŠ KONAČNI USPJEH Utjerivanje straha u kosti Invazija na Srbiju Ulazak u Beograd Samo se sila poštuje Friziranje činjenica 15. SELJACI ŠUTE, GRADSKO STANOVNIŠTVO I OMLADINA SU „PROTIV NAS“ Junačenje na Srijemskom ratištu Prva godina slobode: strijeljanja bez suda i suđenja Odluka je glasila: „Pobiti!“ Od „naše ruke osvetnice samo jedan manji dio ljudi uspio je pobjeći“ Komunistički zločini kаo „žrtve fаšizmа“ Izbjegavanje prve domaće i međunarodne obveze Politički procesi protiv Drаže Mihаilovićа i Alojzijа Stepincа Loši odnosi s većinom susjedа Država, to sam Ja 16. U NAŠOJ VLADI NEMA MJESTA ZA POLITIČARE KOJI MISLE I GOVORE Linč profesora Dragoljuba Jovanovića Da svi misle kao jedan čovjek Lapsus Edvarda Kardelja Različiti podaci o vojsci i partiji Smrt najveće Titove ljubavi 17. MOŽE LI VODA TEĆI NIZVODNO Mjerenje Titova pulsa u Moskvi Vrhunac ljubavi Mrtvački sanduci za Staljinove liječnike Sudar sličnih karaktera Ne mijenjamo uzore: kako je KPJ poslije Rezolucije IB-a prepisala Statut SKP(b) Nemamo više od koga prepisivati 18. SLUĐIVANJE PODANIKA Dokazivanje na djelu Uvreda seoskog činovnika krivično je djelo protiv naroda i države Brojevi, a ne ljudi Deset godina zbog sna Uhićenje jednog mladog Crnogorca Takvih mučenja nigdje nije bilo Javna isprika Za jedan dan dvadeset mrtvih Vješanje prvog Titova promotora Аko naš korifej napadne Jugoslaviju, mi ćemo se „sa glavninom vojnih snaga i omladinom povući iz zemlje“ Sondiranje terena u Londonu 19. ŠTO SE MOŽE SAMOUPRAVLJANJEM Bajke o rudarima Jesu li jedino savijeni građani dobri građani Topljenje sibirskog leda u Jugoslaviji Treba mnogo budnije ići u demokratizaciju Stotinu milijardi dolara za Tita Ni na nebu, ni na zemlji Nemoguće savršenstvo 20. JUGOSLAVIJA VANI JAČA, A IZNUTRA SLABI Prva velika turneja Stvaranje Pokreta nesvrstanih Borba za primat Mi smo ostarjeli, ali ne toliko da ne bismo mogli vladati Strah od gubljenja političkog monopola Robijaši zidaju vile funkcionarima Povratak u prohujalo vrijeme Popravljanje povijesti Nemamo više nikakvih poteškoća ni problema 21. ZAVRŠETAK BORBE ZA TITOVA NASLJEDNIKA Dvoboj Kardelja i Rankovića Tko hoće diskutirati, taj se hvata za mitraljez Smirivanje studenata Pod američkim kišobranom Igre s Kosovom i Metohijom 22. SUDOVI SE NE TREBAJU PRIDRŽAVATI ZAKONA, VEĆ GLEDATI NA NAŠ SOCIJALISTIČKI RAZVOJ Stvaranje šeste nacije Stvaranje republičkih armija Država se pretvara u debatno društvo Nitko ne želi biti predsjednik vlade Podrška i obračun s hrvatskim maspokom Testiranje jugoslavenskog sustava obrane Šipka zlata ta siromašne borce Uloga Izvršnog biroa je da prati Titove mitinge 23. JURIŠANJE U DALEKU PROŠLOST Najteži razgovor u Titovoj karijeri Pomlađivanje ideologijom vlastite mladosti Kod Tita se više nije išlo na razgovor, već na referiranje Nazadovanje u svakom pogledu Na godine uopće ne gleda Našli smo rješenja za sve probleme 24. ZAPAD KAŽE DA JE JUGOSLAVIJA NAJNESTABILNIJA DRŽAVA NA BALKANU: „IZGLEDA DA SU ONI DOBRO INFORMIRANI“ Priznanje nemoći: da radnici pritiskaju one kojima vlast ništa ne može Najrizičnija odluka za deset minuta Amerikancima i Sovjetima treba reći da znamo sve, iako ne znamo Sve više zaslužnih građana Provizije za nesvrstane Mi smo ekonomski i kako god hoćeš najstabilnija država u Europi Nizanje ordena Dijalog vrhovnog komandanta i ministra obrane Za dvije godine akumulacija prepolovljena, trećina firmi u gubicima, a cjelokupni izvoz manji od uvoza repromaterijala za tekuću reprodukciju 25. IZGUBLJEN SMISAO ZA REALNOST Idemo u pravcu velike budućnosti Slovensko otkriće Bilanca vraćanja unazad Priznanje i dijagnoza Cilj je ostvaren: svi šute i kimaju glavom 26. PROJEKTIRANJE SEBE U OČIMA DRUGIH Tisuću dana putovanja Samo tri izuzetka Kompleksna ličnost Privodimo kraju priču o kompleksnoj ličnosti Dječji dodаci i zа unučаd Honorаri zа objаvljivаnje govorа i intervjuа viši su od Titovih višegodišnjih plаćа 27. ČIM JE GUŽVA VEĆA, BOLJE SE OSJEĆAM Najteža uloga Richarda Burtona Kad mu je bilo najteže Bijeg od vlastite sjene Vječna krivnja nevinih ljudi Klecanje pod teretom zasluga Titova zla kob 28. POSLJEDNJI DANI Oproštaj kakav svijet ne pamti Nestanak Jugoslavije II. DIO 1. NESVRSTANI Sve krenulo od Nehrua Brijunski dokument Brežnjev hitno zove u Moskvu Židovi: nedobrodošlo i otrežnjavajuće otkriće Rusi nas pokušavaju razbiti Pop Makarios se pobunio Rapidno nam pada ekonomska razmjena sa zemljama Afrike i Azije Ne pomaže ništa, čak i da nekoga metneš u duboko hlađenje neće biti ništa U Havanu unatoč upozorenjima liječnika 2. SVJETSKI PUTNIK Bojao se da mu ne sruše avion Nicolaeu Ceausescuu zlatni sat i 30 boca „žestice“ Za dansku kraljicu srebrni kovčeg za nakit i LP ploče Gaddafi dobio lipicanca i voćne sokove Za Brežnjeva perzijski tepih, „žestica“ i vino Za kineskog vođu zlatna tabakera 3. LOVAC Poštedio je etiopskog slona Diplomatski lov Prase i zečevi na lutriji Fazani za srpskog patrijarha Germana Lav važniji od domaćina Fotografije su i uništavane Ja sam ovih dana ubio 32 vepra, a u nedjelju sam ubio 12 komada Opet sam bio najbolji Nevjerojatno, mrtve ptice lete 4. SUPRUGA JOVANKA Zubi i „jugoosmijeh“ Mučni razgovori Ne srede li se stvari s Jovankom, Josip Broz će morati otići Komisija koja treba ispitati njezino čudno ponašanje Pucala od ljubomore na sestre Grbić Izravno je ugrožen predsjednikov život Iz Igala protjerana u Beograd Opsesija ceremonijalom i raskoši Pobjegao u kućnim papučama Opalio joj pljusku Stenografkinja u avionu broj 1 Slom braka svjetska senzacija Nije se želio formalno rastati Državni vrh strahuje od memoara 5. HEROJ ARAPSKO-ISLAMSKOG SVIJETA Tutor svih revolucija Palestinci bi danas imali svoju državu da je Tito poživio još deset godina Za njegova života, nismo platili niti jedan dolar za naoružanje koje nam je slao Kada je čuo vijest o Titovoj smrti, Saddam je bio neutješan, plakao je Za iračko-iranskog rata sve naše naoružanje stizalo je isključivo iz Jugoslavije 6. AMERIČKA POLITIKA PREMA JUGOSLAVIJI Trojanski konj prema SSSR-u Kritičnost prema Zapadu je oslabjela Pogoršanje zbog zakona o tisku Ne bi bio loš treći blok Šokirani Titovim govorom SAD se hranom služi kao oružjem Ozlojeđen ustaškim aktivnostima Razlaz veleposlanika i Washingtona Tito se činio nervozan, nesiguran, defenzivan, konfuzan Dvije struje među jugokomunistima Kennedy s Titom bez kompleksa o Kubi CIA: Jugoslavija je neobičan laboratorij državne spretnosti Reagan 10. travnja proglasio Hrvatskim danom nezavisnosti Sovjetska intervencija veliko iznenađenje Bojao se osvete Moskve ekonomskim sankcijama Kissinger Nixonu: Tito je ostao tvrdi komunist Uzbuna zbog Brežnjevljeva poziva Transkript razgovora Nixona i Rogersa: Tito je nasmrt preplašen Stane Dolanc naslijedit će Tita Doza humora s Fordom Prva studija o raspadu Jugoslavije „Investirali“ 3,5 milijarde dolara UMJESTO EPILOGA Ostvario je sve što je naumio Oponašanje suvremenosti Veliki čuvar velike vlasti Državnog projekta, zapravo, nije ni bilo Uvijek je bio ono što je trenutačno propovijedao ARHIVSKI IZVORI

Svojstva Sastav: 63% POLIESTER, 36% VISKOZA, 1% ELASTAN Boja: Bež(OATMEAL/MELANGE) Art: 10306404 OATMEAL/MELANGE Prilikom kupovine u Sportina Internet prodavnici plaćanje možete izvršiti na sledeće načine: 1. Plaćanje po prijemu pošiljke (pouzećem) u gotovini; Plaćanje pouzećem omogućuje vam da porudžbine platite prilikom same isporuke na navedenu adresu odnosno tek kada naručene proizvode vidite pred sobom. Plaćanje pouzećem nije moguće kod ličnog preuzimanja u odabranoj prodavnici. Plaćanje pouzećem vrši se isključivo jednokratno u gotovini, dostavljaču prilikom same isporuke na navedenu adresu. 2. Rezervacija u prodavnici Možete odabrati kupovinu u odabranoj Sportina prodavnici i plaćanje artikla u prodavnici (karticom ili gotovinom). U tom slučaju, vaša vas porudžbina čeka 2 kalendarska dana od primitka obavesti, nakon čega će se vaša porudžbina automatski otkazati i na vašu e-mail adresu primit ćete obavest o otkazivanju. 3. Plaćanje putem platne kartice: - DINA- Mastercard (do 6 rata)- Maestro- Visa- American Express (do 6 rata) Sve ovo omogućava: Plaćanje karticama Svoju narudžbinu možete platiti koristeći Visa, MasterCard, Maestro, American Express i Dina platnu karticu. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Prilikom plaćanja u našoj internet prodavnici koristite CorvusPay - napredni sistem za sigurno prihvatanje platnih kartica putem Interneta. CorvusPay osigurava potpunu poverljivost podataka vaše kartice od trenutka kada ste ih uneli u CorvusPay obrazac za plaćanje. Podaci o plaćanju prosleđuju se šifrovani iz vašeg veb pregledača u banku koja je izdala vašu karticu. Naša prodavnica nikada ne dolazi u kontakt sa potpunim informacijama o vašoj platnoj kartici. Takođe, podaci su nedostupni čak i zaposlenima u CorvusPay sistemu. Izolovano jezgro nezavisno prenosi i upravlja osetljivim podacima, održavajući ih u potpunosti bezbednim. Obrazac za unos podataka o plaćanju obezbeđen je SSL transportnim kodom najveće pouzdanosti. Svi sačuvani podaci su dodatno zaštićeni šifrovanjem, koristeći kriptografski uređaj sertifikovan prema standardu FIPS 140-2 Level 3 standardu. CorvusPay ispunjava sve zahteve u vezi sa sigurnošću plaćanja putem interneta propisane od strane vodećih kartičnih brendova, odnosno posluje u skladu sa standardom - PCI DSS Level 1 - najvišim bezbednosnim standardom u industriji platnih kartica. Prilikom plaćanja karticama uključenim u 3-D Secure program, Vaša banka, osim važnosti same kartice, dodatno potvrđuje vaš identitet pomoću tokena ili lozinke. Corvus Info smatra da su svi prikupljeni podaci bankarska tajna i tretira ih u skladu sa tim. Informacije se koriste isključivo u svrhe kojima su namenjene. Vaši osetljivi podaci su potpuno sigurni, a privatnost im garantuju najsavremeniji bezbednosni mehanizmi. Prikupljaju se samo podaci neophodni za obavljanje posla u skladu sa propisanim zahtevnim procedurama za onlajn plaćanje. Sigurnosne kontrole i operativni postupci koji se primenjuju na našu infrastrukturu osiguravaju trenutnu pouzdanost sistema CorvusPay. Pored toga, održavanjem stroge kontrole pristupa, redovnim praćenjem bezbednosti i detaljnim proverama radi sprečavanja ranjivosti mreže i planiranom primenom odredbi o bezbednosti podataka, oni trajno održavaju i poboljšavaju nivo bezbednosti sistema zaštitom podataka Vaše kartice. Na ovoj stranici je potrebno da unesete sledeće podatke: Broj kartice, Datum isteka i CVC2/CVV2 kod, koje možete pročitati sa Vaše kartice. Plaćanje karticama na rate bez kamate Svoju narudžbinu možete platiti i na rate, bez kamate, do 6 mesečnih rata, koristeći Visa, MasterCard ili American Express kartice banke Intesa. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Nakon unosa podataka sa kartice, sistem će prepoznati da li je plaćanje na rate moguće karticom koju posedujete i dobićete novo polje gde klikom odabirate željeni broj rata za plaćanje Vaše porudžbine: Plaćanje nije moguće u stranoj valuti, već isključivo u valuti RSD. Plaćanje na rate je moguće jedino karticama banke Intesa. Kupac koji koristi uslugu online plaćanja karticama preko e-shopa mora ispunjavati sledeće uslove: Isporuka robe je moguća samo na teritoriji Republike Srbije, na adresi navedenoj u porudžbini. Samo vlasnik platne kartice može izvršiti plaćanje. U slučaju dodatnih pitanja možete nam se obratiti putem online formulara ili pozivom na +381 60 378 0022 Želimo vam uspešnu kupovinu. U postupku poručivanja su prikazani mogući načini slanja robe, troškovi isporuke i procenjeno vreme isporuke robe. Isporuka robe moguća je na sledeće načine: - preuzimanjem u radnji Sportina Delta city, - isporukom na kućnu adresu koju vrši ugovorni partner Post Express. Nakon prijema porudžbine od strane kupca, vrši se provera dostupnosti i ispravnosti artikala. Ukoliko su poručeni artikli dostupni, kupcu se šalje potvrda o prijemu porudžbine i počinju da teku rokovi za isporuku. Ukoliko poručenog artikla nema na stanju, kupac dobija e-mail o nedostupnosti artikla. Sve porudžbine će biti isporučene u roku od 5 radnih dana (pod uslovom da je roba na zalihama). Robu ne isporučujemo nedeljom i praznicima,dok je za subotu moguća isporuka samo na određenim lokacijama. Tokom praznika i vikendom produžava se vreme isporuke za radne dane.Kupac na dan isporuke dobija SMS poruku da očekuje isporuku u toku dana. Spisak pošti koje vrše isporuku subotom i spisak pošti koje ne vrše isporuku ako je paket preko 2kg težine možete pogledati na sledećem linku : http://www.postexpress.rs/struktura/lat/usluge/urucenje-danas-za-sutra-a-z.asp Isporuka će biti izvršena na adresu, koju ste naveli prilikom prijave ili poručivanja. Kupac obezbeđuje prisustvo punoletne osobe na adresi iz porudžbine, a u svrhu preuzimanja proizvoda. U slučaju, da niste kod kuće u trenutku isporuke,kurir će na vašoj adresi ostaviti izveštaj sa kojim možete preuzeti pošiljku u dostavnoj ili isporučnoj pošti u roku od 5 radnih dana.Po isteku tog roka pošiljka će biti vraćena prodavcu.Ukoliko kupac želi ponovni pokušaj isporuke dok traju tih 5 dana može nam uputiti takav zahtev. Ukoliko dođe do vraćanja pošiljke usled neuspele isporuke krivicom kupca, prodavac će obavestiti kupca da je ugovor o kupoprodaji robe raskinut i pozvati ga da istakne zahtev za povraćaj kupoprodajne cene, umanjen za troškove pokušanog dostavljanja. Isporuka se vrši isključivo na teritoriji Republike Srbije, pri čemu se ne vrši isporuka na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Troškovi isporuke variraju u zavisnosti od načina isporuke robe: - Preuzimanje u radnji Sportina Delta city - besplatno - Standardna isporuka, 5 radnih dana besplatno za sve porudžbine preko 5.000,00 Rsd - Za porudžbine u vrednosti manjoj od 5.000,00 Rsd cena isporuke je 350,00 Rsd Kupac ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu u roku od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik (u daljem tekstu: odustanak od ugovora). Kupac ostvaruje pravo na odustanak od ugovora izjavom koju može dati na posebnom obrascu za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu, koji dobija u paketu sa isporučenim artiklima, odnosno izvan poslovnih prostorija ili na drugi nedvosmislen način (u daljem tekstu: obrazac za odustanak). Roba koja se vraća šalje se po uputstvu za povrat artikala zajedno sa računom i popunjenom izjavom za odustanak od ugovora koja se dobija u paketu po isporuci. Na paket koji vraćate zalepite nalepnicu sa adresom koja vam je poslata. Ako iz nekog razloga niste sačuvali prethodno poslata dokumenta sa porudžbinom možete ih preuzeti i ovako : Ugovor o kupoprodaji zaključen na daljinu Uputstvo za povrat artikala Izjava o odustanku od ugovora – Pošaljite nam zahtev i poslaćemo Vam dokument putem e-mail-a. Izjava o odustanku od ugovora kod ugovora zaključenog na daljinu smatra se blagovremenom ukoliko je poslata prodavcu poštom, na adresu Sportina Internet prodavnice, u roku iz stava 1. ovog člana. Izjava o odustanku od ugovora proizvodi pravno dejstvo od dana kada je poslata Prodavcu. Kupac snosi teret dokazivanja da je postupio u skladu sa odredbama ovog člana, radi ostvarivanja prava na odustanak od ugovora. Protekom roka od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik, prestaje pravo kupca na odustanak od ugovora. Kupac je dužan da vrati robu prodavcu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak od ugovora prodavcu. Kupac snosi isključivo direktne troškove vraćanja robe, osim u slučaju kada je razlog povraćaja greška prodavca. Kada prodavac primi robu, obavestiće kupca putem e-mail-a o prijemu vraćene robe. Kupac je isključivo odgovoran za umanjenu vrednost robe, koja nastane kao posledica rukovanja robom na način koji nije adekvatan, odnosno prevazilazi ono što je neophodno, kako bi se ustanovili priroda, karakteristike i funkcionalnost robe. Roba se ne može menjati.Ako kupac želi zamenu,mora vratiti robu u skladu sa postupkom vraćanja i napraviti novu porudžbinu. Opcija povrata se ne odnosi na već korišćene proizvode i proizvode koji više nisu originalno upakovani. Prilikom povrata robe istu je potrebno vratiti u ispravnom stanju,nekorišćenu,sa zaštitnom etiketom i u originalnom pakovanju na kome ne sme biti oštećenja. U slučaju korišćenja prava na odustanak od ugovora prodavac je dužan da izvrši povraćaj uplata koje je primio od kupca bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak od ugovora. Prodavac vrši povraćaj koristeći ista sredstva plaćanja koja je kupac koristio u prvobitnoj transakciji. Kada se izvrši povrat sredstava,kupac dobija e-mail obaveštenje o izvršenju. U slučaju vraćanja artikala, koji predstavljaju predmet Ugovora o prodaji na daljinu i sledstveno povraćaja sredstava kupcu, koji je platio nekom od platnih kartica, delimično ili u celosti, a bez obzira na razlog vraćanja, Sportina d.o.o. je u obavezi da povraćaj izvrši preko VISA, EC/MC,Dina i Maestro metoda plaćanja, što znači da će banka, na zahtev prodavca, obaviti povraćaj sredstava na račun korisnika kartice. Šta se ne smatra odustankom od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača: Ukoliko kupac nakon što je naručio određeni artikal putem Sportina Internet prodavnice i poružbenica mu je potvrđena od strane Sportina Internet prodavnice ne preuzme pošiljku, nakon dva pokušaja dostavljanja od strane kurirske službe sa kojom Sportina d.o.o. Beograd ima zaključen Ugovor o pružanju ekspresnih usluga u unutrašnjem saobraćaju, smatra se da kupac nije odustao od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, ukoliko kupac ne preuzme naručene artikle, ugovor o prodaji se raskida zbog povrede ugovorne obaveze preuzimanja stvari i isplate kupoprodajne cene od strane kupca, te prodavac ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete. Obaveza naknade štete se smatra dospelom od trenutka nastanka štete. Dakle, u slučaju nepreuzimanja pošiljke, kupac je dužan da prodavcu naknadi nastalu štetu, u visini troškova transporta. U cilju izvršenja povrata poručenog, kupci treba da kontaktiraju prodavca putem telefona (+381)60 3780022 ili slanjem e-mail-a sa svojim ličnim podacima (ime i prezime i kontakt telefon) i brojem porudžbine na e-mail adresu [email protected]

Svojstva Sastav: 99% PAMUK 1% ELASTAN Boja: Plava(76201) Art: 20709221 76201 Prilikom kupovine u Sportina Internet prodavnici plaćanje možete izvršiti na sledeće načine: 1. Plaćanje po prijemu pošiljke (pouzećem) u gotovini; Plaćanje pouzećem omogućuje vam da porudžbine platite prilikom same isporuke na navedenu adresu odnosno tek kada naručene proizvode vidite pred sobom. Plaćanje pouzećem nije moguće kod ličnog preuzimanja u odabranoj prodavnici. Plaćanje pouzećem vrši se isključivo jednokratno u gotovini, dostavljaču prilikom same isporuke na navedenu adresu. 2. Rezervacija u prodavnici Možete odabrati kupovinu u odabranoj Sportina prodavnici i plaćanje artikla u prodavnici (karticom ili gotovinom). U tom slučaju, vaša vas porudžbina čeka 2 kalendarska dana od primitka obavesti, nakon čega će se vaša porudžbina automatski otkazati i na vašu e-mail adresu primit ćete obavest o otkazivanju. 3. Plaćanje putem platne kartice: - DINA- Mastercard (do 6 rata)- Maestro- Visa- American Express (do 6 rata) Sve ovo omogućava: Plaćanje karticama Svoju narudžbinu možete platiti koristeći Visa, MasterCard, Maestro, American Express i Dina platnu karticu. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Prilikom plaćanja u našoj internet prodavnici koristite CorvusPay - napredni sistem za sigurno prihvatanje platnih kartica putem Interneta. CorvusPay osigurava potpunu poverljivost podataka vaše kartice od trenutka kada ste ih uneli u CorvusPay obrazac za plaćanje. Podaci o plaćanju prosleđuju se šifrovani iz vašeg veb pregledača u banku koja je izdala vašu karticu. Naša prodavnica nikada ne dolazi u kontakt sa potpunim informacijama o vašoj platnoj kartici. Takođe, podaci su nedostupni čak i zaposlenima u CorvusPay sistemu. Izolovano jezgro nezavisno prenosi i upravlja osetljivim podacima, održavajući ih u potpunosti bezbednim. Obrazac za unos podataka o plaćanju obezbeđen je SSL transportnim kodom najveće pouzdanosti. Svi sačuvani podaci su dodatno zaštićeni šifrovanjem, koristeći kriptografski uređaj sertifikovan prema standardu FIPS 140-2 Level 3 standardu. CorvusPay ispunjava sve zahteve u vezi sa sigurnošću plaćanja putem interneta propisane od strane vodećih kartičnih brendova, odnosno posluje u skladu sa standardom - PCI DSS Level 1 - najvišim bezbednosnim standardom u industriji platnih kartica. Prilikom plaćanja karticama uključenim u 3-D Secure program, Vaša banka, osim važnosti same kartice, dodatno potvrđuje vaš identitet pomoću tokena ili lozinke. Corvus Info smatra da su svi prikupljeni podaci bankarska tajna i tretira ih u skladu sa tim. Informacije se koriste isključivo u svrhe kojima su namenjene. Vaši osetljivi podaci su potpuno sigurni, a privatnost im garantuju najsavremeniji bezbednosni mehanizmi. Prikupljaju se samo podaci neophodni za obavljanje posla u skladu sa propisanim zahtevnim procedurama za onlajn plaćanje. Sigurnosne kontrole i operativni postupci koji se primenjuju na našu infrastrukturu osiguravaju trenutnu pouzdanost sistema CorvusPay. Pored toga, održavanjem stroge kontrole pristupa, redovnim praćenjem bezbednosti i detaljnim proverama radi sprečavanja ranjivosti mreže i planiranom primenom odredbi o bezbednosti podataka, oni trajno održavaju i poboljšavaju nivo bezbednosti sistema zaštitom podataka Vaše kartice. Na ovoj stranici je potrebno da unesete sledeće podatke: Broj kartice, Datum isteka i CVC2/CVV2 kod, koje možete pročitati sa Vaše kartice. Plaćanje karticama na rate bez kamate Svoju narudžbinu možete platiti i na rate, bez kamate, do 6 mesečnih rata, koristeći Visa, MasterCard ili American Express kartice banke Intesa. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Nakon unosa podataka sa kartice, sistem će prepoznati da li je plaćanje na rate moguće karticom koju posedujete i dobićete novo polje gde klikom odabirate željeni broj rata za plaćanje Vaše porudžbine: Plaćanje nije moguće u stranoj valuti, već isključivo u valuti RSD. Plaćanje na rate je moguće jedino karticama banke Intesa. Kupac koji koristi uslugu online plaćanja karticama preko e-shopa mora ispunjavati sledeće uslove: Isporuka robe je moguća samo na teritoriji Republike Srbije, na adresi navedenoj u porudžbini. Samo vlasnik platne kartice može izvršiti plaćanje. U slučaju dodatnih pitanja možete nam se obratiti putem online formulara ili pozivom na +381 60 378 0022 Želimo vam uspešnu kupovinu. U postupku poručivanja su prikazani mogući načini slanja robe, troškovi isporuke i procenjeno vreme isporuke robe. Isporuka robe moguća je na sledeće načine: - preuzimanjem u radnji Sportina Delta city, - isporukom na kućnu adresu koju vrši ugovorni partner Post Express. Nakon prijema porudžbine od strane kupca, vrši se provera dostupnosti i ispravnosti artikala. Ukoliko su poručeni artikli dostupni, kupcu se šalje potvrda o prijemu porudžbine i počinju da teku rokovi za isporuku. Ukoliko poručenog artikla nema na stanju, kupac dobija e-mail o nedostupnosti artikla. Sve porudžbine će biti isporučene u roku od 5 radnih dana (pod uslovom da je roba na zalihama). Robu ne isporučujemo nedeljom i praznicima,dok je za subotu moguća isporuka samo na određenim lokacijama. Tokom praznika i vikendom produžava se vreme isporuke za radne dane.Kupac na dan isporuke dobija SMS poruku da očekuje isporuku u toku dana. Spisak pošti koje vrše isporuku subotom i spisak pošti koje ne vrše isporuku ako je paket preko 2kg težine možete pogledati na sledećem linku : http://www.postexpress.rs/struktura/lat/usluge/urucenje-danas-za-sutra-a-z.asp Isporuka će biti izvršena na adresu, koju ste naveli prilikom prijave ili poručivanja. Kupac obezbeđuje prisustvo punoletne osobe na adresi iz porudžbine, a u svrhu preuzimanja proizvoda. U slučaju, da niste kod kuće u trenutku isporuke,kurir će na vašoj adresi ostaviti izveštaj sa kojim možete preuzeti pošiljku u dostavnoj ili isporučnoj pošti u roku od 5 radnih dana.Po isteku tog roka pošiljka će biti vraćena prodavcu.Ukoliko kupac želi ponovni pokušaj isporuke dok traju tih 5 dana može nam uputiti takav zahtev. Ukoliko dođe do vraćanja pošiljke usled neuspele isporuke krivicom kupca, prodavac će obavestiti kupca da je ugovor o kupoprodaji robe raskinut i pozvati ga da istakne zahtev za povraćaj kupoprodajne cene, umanjen za troškove pokušanog dostavljanja. Isporuka se vrši isključivo na teritoriji Republike Srbije, pri čemu se ne vrši isporuka na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Troškovi isporuke variraju u zavisnosti od načina isporuke robe: - Preuzimanje u radnji Sportina Delta city - besplatno - Standardna isporuka, 5 radnih dana besplatno za sve porudžbine preko 5.000,00 Rsd - Za porudžbine u vrednosti manjoj od 5.000,00 Rsd cena isporuke je 350,00 Rsd Kupac ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu u roku od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik (u daljem tekstu: odustanak od ugovora). Kupac ostvaruje pravo na odustanak od ugovora izjavom koju može dati na posebnom obrascu za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu, koji dobija u paketu sa isporučenim artiklima, odnosno izvan poslovnih prostorija ili na drugi nedvosmislen način (u daljem tekstu: obrazac za odustanak). Roba koja se vraća šalje se po uputstvu za povrat artikala zajedno sa računom i popunjenom izjavom za odustanak od ugovora koja se dobija u paketu po isporuci. Na paket koji vraćate zalepite nalepnicu sa adresom koja vam je poslata. Ako iz nekog razloga niste sačuvali prethodno poslata dokumenta sa porudžbinom možete ih preuzeti i ovako : Ugovor o kupoprodaji zaključen na daljinu Uputstvo za povrat artikala Izjava o odustanku od ugovora – Pošaljite nam zahtev i poslaćemo Vam dokument putem e-mail-a. Izjava o odustanku od ugovora kod ugovora zaključenog na daljinu smatra se blagovremenom ukoliko je poslata prodavcu poštom, na adresu Sportina Internet prodavnice, u roku iz stava 1. ovog člana. Izjava o odustanku od ugovora proizvodi pravno dejstvo od dana kada je poslata Prodavcu. Kupac snosi teret dokazivanja da je postupio u skladu sa odredbama ovog člana, radi ostvarivanja prava na odustanak od ugovora. Protekom roka od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik, prestaje pravo kupca na odustanak od ugovora. Kupac je dužan da vrati robu prodavcu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak od ugovora prodavcu. Kupac snosi isključivo direktne troškove vraćanja robe, osim u slučaju kada je razlog povraćaja greška prodavca. Kada prodavac primi robu, obavestiće kupca putem e-mail-a o prijemu vraćene robe. Kupac je isključivo odgovoran za umanjenu vrednost robe, koja nastane kao posledica rukovanja robom na način koji nije adekvatan, odnosno prevazilazi ono što je neophodno, kako bi se ustanovili priroda, karakteristike i funkcionalnost robe. Roba se ne može menjati.Ako kupac želi zamenu,mora vratiti robu u skladu sa postupkom vraćanja i napraviti novu porudžbinu. Opcija povrata se ne odnosi na već korišćene proizvode i proizvode koji više nisu originalno upakovani. Prilikom povrata robe istu je potrebno vratiti u ispravnom stanju,nekorišćenu,sa zaštitnom etiketom i u originalnom pakovanju na kome ne sme biti oštećenja. U slučaju korišćenja prava na odustanak od ugovora prodavac je dužan da izvrši povraćaj uplata koje je primio od kupca bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak od ugovora. Prodavac vrši povraćaj koristeći ista sredstva plaćanja koja je kupac koristio u prvobitnoj transakciji. Kada se izvrši povrat sredstava,kupac dobija e-mail obaveštenje o izvršenju. U slučaju vraćanja artikala, koji predstavljaju predmet Ugovora o prodaji na daljinu i sledstveno povraćaja sredstava kupcu, koji je platio nekom od platnih kartica, delimično ili u celosti, a bez obzira na razlog vraćanja, Sportina d.o.o. je u obavezi da povraćaj izvrši preko VISA, EC/MC,Dina i Maestro metoda plaćanja, što znači da će banka, na zahtev prodavca, obaviti povraćaj sredstava na račun korisnika kartice. Šta se ne smatra odustankom od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača: Ukoliko kupac nakon što je naručio određeni artikal putem Sportina Internet prodavnice i poružbenica mu je potvrđena od strane Sportina Internet prodavnice ne preuzme pošiljku, nakon dva pokušaja dostavljanja od strane kurirske službe sa kojom Sportina d.o.o. Beograd ima zaključen Ugovor o pružanju ekspresnih usluga u unutrašnjem saobraćaju, smatra se da kupac nije odustao od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, ukoliko kupac ne preuzme naručene artikle, ugovor o prodaji se raskida zbog povrede ugovorne obaveze preuzimanja stvari i isplate kupoprodajne cene od strane kupca, te prodavac ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete. Obaveza naknade štete se smatra dospelom od trenutka nastanka štete. Dakle, u slučaju nepreuzimanja pošiljke, kupac je dužan da prodavcu naknadi nastalu štetu, u visini troškova transporta. U cilju izvršenja povrata poručenog, kupci treba da kontaktiraju prodavca putem telefona (+381)60 3780022 ili slanjem e-mail-a sa svojim ličnim podacima (ime i prezime i kontakt telefon) i brojem porudžbine na e-mail adresu [email protected]

Svojstva Sastav: 99% PAMUK, 1% ELASTAN Boja: Bela(WHITE) Art: 15292435 WHITE Prilikom kupovine u Sportina Internet prodavnici plaćanje možete izvršiti na sledeće načine: 1. Plaćanje po prijemu pošiljke (pouzećem) u gotovini; Plaćanje pouzećem omogućuje vam da porudžbine platite prilikom same isporuke na navedenu adresu odnosno tek kada naručene proizvode vidite pred sobom. Plaćanje pouzećem nije moguće kod ličnog preuzimanja u odabranoj prodavnici. Plaćanje pouzećem vrši se isključivo jednokratno u gotovini, dostavljaču prilikom same isporuke na navedenu adresu. 2. Rezervacija u prodavnici Možete odabrati kupovinu u odabranoj Sportina prodavnici i plaćanje artikla u prodavnici (karticom ili gotovinom). U tom slučaju, vaša vas porudžbina čeka 2 kalendarska dana od primitka obavesti, nakon čega će se vaša porudžbina automatski otkazati i na vašu e-mail adresu primit ćete obavest o otkazivanju. 3. Plaćanje putem platne kartice: - DINA- Mastercard (do 6 rata)- Maestro- Visa- American Express (do 6 rata) Sve ovo omogućava: Plaćanje karticama Svoju narudžbinu možete platiti koristeći Visa, MasterCard, Maestro, American Express i Dina platnu karticu. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Prilikom plaćanja u našoj internet prodavnici koristite CorvusPay - napredni sistem za sigurno prihvatanje platnih kartica putem Interneta. CorvusPay osigurava potpunu poverljivost podataka vaše kartice od trenutka kada ste ih uneli u CorvusPay obrazac za plaćanje. Podaci o plaćanju prosleđuju se šifrovani iz vašeg veb pregledača u banku koja je izdala vašu karticu. Naša prodavnica nikada ne dolazi u kontakt sa potpunim informacijama o vašoj platnoj kartici. Takođe, podaci su nedostupni čak i zaposlenima u CorvusPay sistemu. Izolovano jezgro nezavisno prenosi i upravlja osetljivim podacima, održavajući ih u potpunosti bezbednim. Obrazac za unos podataka o plaćanju obezbeđen je SSL transportnim kodom najveće pouzdanosti. Svi sačuvani podaci su dodatno zaštićeni šifrovanjem, koristeći kriptografski uređaj sertifikovan prema standardu FIPS 140-2 Level 3 standardu. CorvusPay ispunjava sve zahteve u vezi sa sigurnošću plaćanja putem interneta propisane od strane vodećih kartičnih brendova, odnosno posluje u skladu sa standardom - PCI DSS Level 1 - najvišim bezbednosnim standardom u industriji platnih kartica. Prilikom plaćanja karticama uključenim u 3-D Secure program, Vaša banka, osim važnosti same kartice, dodatno potvrđuje vaš identitet pomoću tokena ili lozinke. Corvus Info smatra da su svi prikupljeni podaci bankarska tajna i tretira ih u skladu sa tim. Informacije se koriste isključivo u svrhe kojima su namenjene. Vaši osetljivi podaci su potpuno sigurni, a privatnost im garantuju najsavremeniji bezbednosni mehanizmi. Prikupljaju se samo podaci neophodni za obavljanje posla u skladu sa propisanim zahtevnim procedurama za onlajn plaćanje. Sigurnosne kontrole i operativni postupci koji se primenjuju na našu infrastrukturu osiguravaju trenutnu pouzdanost sistema CorvusPay. Pored toga, održavanjem stroge kontrole pristupa, redovnim praćenjem bezbednosti i detaljnim proverama radi sprečavanja ranjivosti mreže i planiranom primenom odredbi o bezbednosti podataka, oni trajno održavaju i poboljšavaju nivo bezbednosti sistema zaštitom podataka Vaše kartice. Na ovoj stranici je potrebno da unesete sledeće podatke: Broj kartice, Datum isteka i CVC2/CVV2 kod, koje možete pročitati sa Vaše kartice. Plaćanje karticama na rate bez kamate Svoju narudžbinu možete platiti i na rate, bez kamate, do 6 mesečnih rata, koristeći Visa, MasterCard ili American Express kartice banke Intesa. Kartica mora biti odobrena od strane banke izdavaoca za online (Internet) plaćanje. Nakon unosa podataka sa kartice, sistem će prepoznati da li je plaćanje na rate moguće karticom koju posedujete i dobićete novo polje gde klikom odabirate željeni broj rata za plaćanje Vaše porudžbine: Plaćanje nije moguće u stranoj valuti, već isključivo u valuti RSD. Plaćanje na rate je moguće jedino karticama banke Intesa. Kupac koji koristi uslugu online plaćanja karticama preko e-shopa mora ispunjavati sledeće uslove: Isporuka robe je moguća samo na teritoriji Republike Srbije, na adresi navedenoj u porudžbini. Samo vlasnik platne kartice može izvršiti plaćanje. U slučaju dodatnih pitanja možete nam se obratiti putem online formulara ili pozivom na +381 60 378 0022 Želimo vam uspešnu kupovinu. U postupku poručivanja su prikazani mogući načini slanja robe, troškovi isporuke i procenjeno vreme isporuke robe. Isporuka robe moguća je na sledeće načine: - preuzimanjem u radnji Sportina Delta city, - isporukom na kućnu adresu koju vrši ugovorni partner Post Express. Nakon prijema porudžbine od strane kupca, vrši se provera dostupnosti i ispravnosti artikala. Ukoliko su poručeni artikli dostupni, kupcu se šalje potvrda o prijemu porudžbine i počinju da teku rokovi za isporuku. Ukoliko poručenog artikla nema na stanju, kupac dobija e-mail o nedostupnosti artikla. Sve porudžbine će biti isporučene u roku od 5 radnih dana (pod uslovom da je roba na zalihama). Robu ne isporučujemo nedeljom i praznicima,dok je za subotu moguća isporuka samo na određenim lokacijama. Tokom praznika i vikendom produžava se vreme isporuke za radne dane.Kupac na dan isporuke dobija SMS poruku da očekuje isporuku u toku dana. Spisak pošti koje vrše isporuku subotom i spisak pošti koje ne vrše isporuku ako je paket preko 2kg težine možete pogledati na sledećem linku : http://www.postexpress.rs/struktura/lat/usluge/urucenje-danas-za-sutra-a-z.asp Isporuka će biti izvršena na adresu, koju ste naveli prilikom prijave ili poručivanja. Kupac obezbeđuje prisustvo punoletne osobe na adresi iz porudžbine, a u svrhu preuzimanja proizvoda. U slučaju, da niste kod kuće u trenutku isporuke,kurir će na vašoj adresi ostaviti izveštaj sa kojim možete preuzeti pošiljku u dostavnoj ili isporučnoj pošti u roku od 5 radnih dana.Po isteku tog roka pošiljka će biti vraćena prodavcu.Ukoliko kupac želi ponovni pokušaj isporuke dok traju tih 5 dana može nam uputiti takav zahtev. Ukoliko dođe do vraćanja pošiljke usled neuspele isporuke krivicom kupca, prodavac će obavestiti kupca da je ugovor o kupoprodaji robe raskinut i pozvati ga da istakne zahtev za povraćaj kupoprodajne cene, umanjen za troškove pokušanog dostavljanja. Isporuka se vrši isključivo na teritoriji Republike Srbije, pri čemu se ne vrši isporuka na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Troškovi isporuke variraju u zavisnosti od načina isporuke robe: - Preuzimanje u radnji Sportina Delta city - besplatno - Standardna isporuka, 5 radnih dana besplatno za sve porudžbine preko 5.000,00 Rsd - Za porudžbine u vrednosti manjoj od 5.000,00 Rsd cena isporuke je 350,00 Rsd Kupac ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu u roku od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik (u daljem tekstu: odustanak od ugovora). Kupac ostvaruje pravo na odustanak od ugovora izjavom koju može dati na posebnom obrascu za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu, koji dobija u paketu sa isporučenim artiklima, odnosno izvan poslovnih prostorija ili na drugi nedvosmislen način (u daljem tekstu: obrazac za odustanak). Roba koja se vraća šalje se po uputstvu za povrat artikala zajedno sa računom i popunjenom izjavom za odustanak od ugovora koja se dobija u paketu po isporuci. Na paket koji vraćate zalepite nalepnicu sa adresom koja vam je poslata. Ako iz nekog razloga niste sačuvali prethodno poslata dokumenta sa porudžbinom možete ih preuzeti i ovako : Ugovor o kupoprodaji zaključen na daljinu Uputstvo za povrat artikala Izjava o odustanku od ugovora – Pošaljite nam zahtev i poslaćemo Vam dokument putem e-mail-a. Izjava o odustanku od ugovora kod ugovora zaključenog na daljinu smatra se blagovremenom ukoliko je poslata prodavcu poštom, na adresu Sportina Internet prodavnice, u roku iz stava 1. ovog člana. Izjava o odustanku od ugovora proizvodi pravno dejstvo od dana kada je poslata Prodavcu. Kupac snosi teret dokazivanja da je postupio u skladu sa odredbama ovog člana, radi ostvarivanja prava na odustanak od ugovora. Protekom roka od 14 dana od momenta kada roba dospe u državinu kupca, odnosno trećeg lica koje je odredio kupac, a koje nije prevoznik, prestaje pravo kupca na odustanak od ugovora. Kupac je dužan da vrati robu prodavcu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak od ugovora prodavcu. Kupac snosi isključivo direktne troškove vraćanja robe, osim u slučaju kada je razlog povraćaja greška prodavca. Kada prodavac primi robu, obavestiće kupca putem e-mail-a o prijemu vraćene robe. Kupac je isključivo odgovoran za umanjenu vrednost robe, koja nastane kao posledica rukovanja robom na način koji nije adekvatan, odnosno prevazilazi ono što je neophodno, kako bi se ustanovili priroda, karakteristike i funkcionalnost robe. Roba se ne može menjati.Ako kupac želi zamenu,mora vratiti robu u skladu sa postupkom vraćanja i napraviti novu porudžbinu. Opcija povrata se ne odnosi na već korišćene proizvode i proizvode koji više nisu originalno upakovani. Prilikom povrata robe istu je potrebno vratiti u ispravnom stanju,nekorišćenu,sa zaštitnom etiketom i u originalnom pakovanju na kome ne sme biti oštećenja. U slučaju korišćenja prava na odustanak od ugovora prodavac je dužan da izvrši povraćaj uplata koje je primio od kupca bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak od ugovora. Prodavac vrši povraćaj koristeći ista sredstva plaćanja koja je kupac koristio u prvobitnoj transakciji. Kada se izvrši povrat sredstava,kupac dobija e-mail obaveštenje o izvršenju. U slučaju vraćanja artikala, koji predstavljaju predmet Ugovora o prodaji na daljinu i sledstveno povraćaja sredstava kupcu, koji je platio nekom od platnih kartica, delimično ili u celosti, a bez obzira na razlog vraćanja, Sportina d.o.o. je u obavezi da povraćaj izvrši preko VISA, EC/MC,Dina i Maestro metoda plaćanja, što znači da će banka, na zahtev prodavca, obaviti povraćaj sredstava na račun korisnika kartice. Šta se ne smatra odustankom od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača: Ukoliko kupac nakon što je naručio određeni artikal putem Sportina Internet prodavnice i poružbenica mu je potvrđena od strane Sportina Internet prodavnice ne preuzme pošiljku, nakon dva pokušaja dostavljanja od strane kurirske službe sa kojom Sportina d.o.o. Beograd ima zaključen Ugovor o pružanju ekspresnih usluga u unutrašnjem saobraćaju, smatra se da kupac nije odustao od ugovora u smislu čl. 28 Zakona o zaštiti potrošača. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, ukoliko kupac ne preuzme naručene artikle, ugovor o prodaji se raskida zbog povrede ugovorne obaveze preuzimanja stvari i isplate kupoprodajne cene od strane kupca, te prodavac ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete. Obaveza naknade štete se smatra dospelom od trenutka nastanka štete. Dakle, u slučaju nepreuzimanja pošiljke, kupac je dužan da prodavcu naknadi nastalu štetu, u visini troškova transporta. U cilju izvršenja povrata poručenog, kupci treba da kontaktiraju prodavca putem telefona (+381)60 3780022 ili slanjem e-mail-a sa svojim ličnim podacima (ime i prezime i kontakt telefon) i brojem porudžbine na e-mail adresu [email protected]