Apartman na dan na Novom Beogradu u ulici Dr Ivana Ribara, nalazi se na 4 spratu zgrade sa liftom. Potpuno renoviran apartman sa dnevnom i odvojenom spavaćom sobom i komplet opremom za duži boravak. Osim posteljine i posuđa apartman je opremljen mašinama za veš i sudove, ketlerom, tosterom, fenom, peglom, frižiderom, rernom i ugradnom pločom. Apartman ima opremljenu kuhinju, kupatilo i prostranu terasu s pogledom na ulicu. Na raspolaganju su smart TV i brz WiFi. Apartman može ugostiti komforno četiri odrasle osobe i jedno dete. U blizini apartmana nalazi se tržni centar Piramida, Savski kej, kao i brojni restorani, kafići, prodavnice. Ispred zgrade se nalazi besplatan javni parking na kojem ćete uvek naći slobodno mesto. Lokacija: Novi Beograd, Dr Ivana Ribara 14, Beograd, Srbija Dodatne informacije: Broj soba: 2, Broj kupatila: 1, Površina: 37 m2

Nova granica 1 i 2 , Darvin Kuk sa Dejvom Stjuartom , Čarobna knjiga Beograd 2017 2 knjige, tvrd povez, format 17x24 cm, kolor, 224 + 240 strana NOVO BAKLJA SE PRENOSI Dobro došli u Ameriku pedesetih godina prošlog veka – zemlju obećanja i paranoje, zemlju blistavih gradova i izolovanih geta, zemlju vrtoglavog naučnog napretka i hladnoratovskih sukoba koji tinjaju. U zemlju bez heroja. Maskirane tajnovite ljude koji su se borili za slobodu u Drugom svetskom ratu zakon je proglasio nepoželjnima. Vojnici i špijuni koji su vodili tajne misije u nepoznato sad operišu u senci. Ikone koje se i dalje bore – Supermen, Čudesna Žena, Betmen – imaju skrivene planove i ideološke sukobe. Ipak, takvoj Americi su heroji potrebniji nego ikad. Dok se tama ponovo skuplja na horizontu, jedino će smela nova generacija avanturista – mladih, odvažnih i posvećenih onome što je dobro u našoj prirodi – smoći snage da se suoči s Novom granicom. Od scenariste i crtača Darvina Kuka i koloriste Dejva Stjuarta, ovenčanih Ajznerovim nagradama, stiže DC: Nova granica – večna priča o idealizmu koja je postala jedan od najcenjenijih superherojskih stripova dvadeset prvog veka.

STRIP 1 59840) Nova granica 1 i 2 , Darvin Kuk sa Dejvom Stjuartom , Čarobna knjiga Beograd 2017 Žanr: DC KROSOVERI ; Junak Liga Pravde BAKLJA SE PRENOSI Dobro došli u Ameriku pedesetih godina prošlog veka – zemlju obećanja i paranoje, zemlju blistavih gradova i izolovanih geta, zemlju vrtoglavog naučnog napretka i hladnoratovskih sukoba koji tinjaju. U zemlju bez heroja. Maskirane tajnovite ljude koji su se borili za slobodu u Drugom svetskom ratu zakon je proglasio nepoželjnima. Vojnici i špijuni koji su vodili tajne misije u nepoznato sad operišu u senci. Ikone koje se i dalje bore – Supermen, Čudesna Žena, Betmen – imaju skrivene planove i ideološke sukobe. Ipak, takvoj Americi su heroji potrebniji nego ikad. Dok se tama ponovo skuplja na horizontu, jedino će smela nova generacija avanturista – mladih, odvažnih i posvećenih onome što je dobro u našoj prirodi – smoći snage da se suoči s Novom granicom. Od scenariste i crtača Darvina Kuka i koloriste Dejva Stjuarta, ovenčanih Ajznerovim nagradama, stiže DC: Nova granica – večna priča o idealizmu koja je postala jedan od najcenjenijih superherojskih stripova dvadeset prvog veka. 2 knjige , tvrd povez, format 16,5 x 24,5 cm , kolor , 224 + 240 strana

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Kreni u epsku avanturu i istraži dve ogromne zemlje u Assassin's Creed Origins + Odyssey duplom pakovanju. Istraži tajne Velikih piramida i antičku Grčku sa poptuno novim sistemom borbe i nezaboravnim misijama. Sadrži dve igre: Assassin's Creed Origins Assassin's Creed Odyssey Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 4 + 1 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Ubisoft Tip proizvoda: XBOX One Količina: 1 kom. Uvoznik: Games d.o.o. Adresa: Bulevar Mihaila Pupina 117, Novi Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Ovo je priča o neočekivanom susretu Maria i Rabbidsa. Mushroom kraljevstvo je raskomadano od strane misterioznog vorteksa, prebacivajući Rabbitdse u nekad mirni, obožavani svet. Da bi povratio mir u kraljevstvo, Mario, Luigi, Princeza Peach i Yoshi se udružuju sa Rabbids herojima na putu kroz četiri različita sveta. Gold izdanje sadrži: The Pixel Pack - 8 oružija u 8-bitnom stilu The Steampunk Pack - 8 oružija u steampunk stilu The Ultra Challenge Pack - 8 ultra teških izazova unutar svakog tajnog poglavlja Novu co-op kampanju sa 5 co-op mapa Donkey Kong DLC - Potpuno nova priča koja proširuje igricu Gold izdanje sadrži: The Pixel Pack - 8 oružija u 8-bitnom stiluThe Steampunk Pack - 8 oružija u steampunk stiluThe Ultra Challenge Pack - 8 ultra teških izazova unutar svakog tajnog poglavljaNovu co-op kampanju sa 5 co-op mapa Donkey Kong DLC - Potpuno nova priča koja proširuje igricu Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 2 + 3 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Ubisoft Tip proizvoda: Nintendo Switch Količina: 1 kom. Uvoznik: Games d.o.o. Adresa: Stopićeva 6 , Novi Beograd Zemlja proizvodnje: Japan Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Svet odumire. Zlokobne oluje i nezaustavljive sile razaraju šta je ostalo od ljudskih naselja koje uporno lovi nova generacija mašina. Život na planeti srlja u još jedno istrebljenje, i niko ne zna tačno zašto. Samo Aloy je u stanju da otkrije sve tajne ovih pretnji i uspostavi red i balans ovog sveta. Na svom putu, ponovo će se sresti sa starim prijateljima, kreirati saveze između zaraćenih frakcija i strgnuti veo drevne prošlosti, sve vreme se boreći da ostane korak ispred naizgled nepobedivog novog neprijatelja. Ključne karakteristike: • Epska akciona RPG avantura • Potpuno novi svet, novi neprijatelji, nove bogate kulture i jedinstveni novi saveznici • Bujne prašume, potopljeni gradovi i hladne planine Amerike iz daleke budućnosti • Strateški vođene bitke protiv gigantskih mašina, i nove tehnike savlađivanja neprijatelja • Otkrića i misterije iza neizbeđnog uništenja Zemlje, i tajno novo poglavlje smešteno u drevnoj prošlosti PS5 karakteristike: • Brzo učitavanje • Zapanjujuće detaljni 4K i HDR vizuali • Haptički feedback sa DualSense™ bežičnim kontrolerima • Adaptivni „okidači“ sa emulacijom svakog pokreta na DualSense™ bežičnim kontrolerima • Tempest 3D AudioTech na kompatibilnim slušalicama Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 9 - 4 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Sony Tip proizvoda: Playstation 4 Količina: 1 kom. Uvoznik: Roaming Electronics d.o.o. Adresa: Južni bulevar 10, Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Ustani iz praha i oslobodi čovečanstvo od ugnjetavanja od strane pokvarenih bogova. Ciljaj i sakupi suštinu svojih neprijatelja da bi oblikovao sopstveni prilagođeni stil igre, stvarajući novu eru za čovečanstvo u potpuno kooperativnom ili solo režimu igre. Ustani iz praha i oslobodi oluju. • Savladaj pesak da bi istražio jedinstveni svet mašte koji vrvi tajnama, lokacijama i opasnostima • Lovit legendarna stvorenja sam ili sa prijateljem u herojskoj, super-moćnoj borbi • Oslobodi svoju moć kako bi stvorio smrtonosno oružje koje menja oblik Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 4 + 1 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Focus Entertainment Tip proizvoda: Playstation 5 Količina: 1 kom Uvoznik: Iris Mega d.o.o. Adresa: Gospodara Vučića 176, Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Intergalaktički lovac na glave Samus Aran prima signal za pomoć od razorene fregate u orbiti oko planete Talon IV. Po sletanju otkriva da je to istraživački brod svemirskih pirata koji je dom zastrašujućih genetski eksperimenata. Samus susreće svog neprijatelja, Metu Ridlei, koju progoni do površine Talona IV. Na njoj je da istraži međusobno povezane regione planete, istraži njene mračne tajne i okonča međugalaktičku pretnju koju predstavlja Fazon. Doživi ovu hvaljenu avanturu u prvom licu kao nikada ranije sa remasterisanim vizuelnim prikazima, zvukom, kontrolama i još mnogo toga. Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 6 - 1 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Nintendo Tip proizvoda: Nintendo Switch Količina: 1 kom. Uvoznik: Games d.o.o. Adresa:Stopićeva 6, Novi Beograd Zemlja proizvodnje: Japan Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA POSTANI LEGENDA Priče kažu da se negde u ovoj zemlji krije veliko blago. Možda leži iza zlatnih vrata? Ili negde duboko ispod zemlje? Neke priče govore o palati visoko iznad oblaka i o drevnim bićima sa neverovatnom snagom. Šta ćeš naći? OBNOVI SVETU KNJIGU Tokom putovanja, rekonstruisaćeš uputstvo za upotrebu igre. Stranicu po stranicu, otkrićeš mape, savete, posebne tehnike i najdublje tajne. Ako pronađeš sve do poslednje, možda će se nešto dobro desiti... BUDI HRABAR Uroni u raznoliku, tehničku borbu. Izbegni, blokiraj, pariraj i udari! Nauči kako da osvojiš širok spektar čudovišta, velikih i malih — i otkrij korisne nove stvari koje će ti pomoći na putu. Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 9 - 4 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Fangamer Tip proizvoda: Nintendo Switch Količina: 1 kom. Uvoznik: Games d.o.o. Adresa: Stopićeva 6, Novi Beograd Zemlja proizvodnje: Japan Igra je na engleskom jeziku.Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Drugi deo u serijalu Blasphemous najavljuje povratak Onoga koji se kaje, nastavljajući priču gde je Srce na nebu najavilo povratak Čuda i predskazalo rođenje novog čudotvornog deteta. Probuden u čudnom novom svetu i odbačen iz svog poslednjeg počivališta, Onaj koji se kaje je ponovo uvučen u beskonačni ciklus života, smrti i vaskrsenja, nemajući drugog izbora nego da istraži ovaj opasni novi svet i otkrije njegove dugo zaboravljene tajne. Očekuju te horde različitih neprijatelja, čekajući konačni sud rukom onoga koji se kaje, dok nemilosrdni bosovi vrebaju u tami i pokušavaju da te vrate u grob odakle si došao. Mehanika u igri je sjajna i raznovrsna, nudeći mnogo opcija za prilagođavanje i unapređenje seta veština. Divlja borba ne pokazuje milost, i sa nizom novih oružja koji nude nove poteze, brutalne egzekucije i proširene kombinacije, uništenje će zadesiti sve koji ti stanu na put. Istraži 2D avanturistički svet gde tvoje putovanje počinje iznova u nizu očaravajućih, pomalo čudnih pejzaža Gotičke čarolije i pretrpane neopraštajućim zamkama. Hordi monstruoznih neprijatelja stoje između tebe i tvog cilja; razni bosovi sa jedinstvenim mehanikama napada i razarajućim sposobnostima će staviti tvoje veštine na probu. Čeka te potpuno novi svet, prepun misterioznih novih NPC-ova sa kojima ćeš vršiti interakciju, od kojih će neki pružiti pomoć, neki tražiti, a drugi te poslati na misije koje će te dovesti do davno zaboravljenih predmeta. Igra obiluje pričama i mitovima koje ćeš sretati tokom igre, pomažući ti da razrešiš mnoge tajne i pružajući ti dublje razumevanje ovog čudnog Gotičkog sveta. Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 9 - 4 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Team 17 Tip proizvoda: Playstation 5 Količina: 1 kom. Uvoznik: Games d.o.o. Adresa: Stopićeva ulica 6, Novi Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

Izuzetno retko u ponudi. Prvo izdanje, prvo potpuno izdanje, B.m, b.g (anonimno izdata), meki originalni povez stanje vrlo dobro: rikna kao na slici, na četiri stranice s početka knjige uredno podvučeno nekoliko rečenica (v. sliku), ne smeta čitanju Ova knjiga je bila zabranjena i izdavana je samo po odobrenju upravnika biblioteke. Kako je navedeno na predlistu „Štampanje ovog prvog i potpunog izdanja Đilasove ’Nove klase’ na srpskohrvatskom jeziku izvršeno je sa originalnog rukopisa.` Autor - osoba Đilas, Milovan, 1911-1995 = Đilas, Milovan, 1911-1995 Naslov Nova klasa i anatomija jednog morala / Milovan Đilas Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina s. a.] Izdavanje i proizvodnja [s. l. : s. n., s. a.] Napomene `Štampanje ovog prvog i potpunog izdanja Đilasove `Nove klase` na srpskohrvatskom jeziku izvršeno je sa originalnog rukopisa.` --> poleđ. nasl. lista. Predmetne odrednice Komunizam Politički sistemi -- Socijalističke države Milovan Đilas (Podbišće, kod Mojkovca, 4. jun 1911 – Beograd, 20. april 1995) je bio crnogorski i jugoslovenski komunista, pa disident, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar, i pisac iz Crne Gore. Rođen je 4. juna 1911. godine u selu Podbišće, kod Mojkovca. Sam Đilas piše da u njegovom bratstvu nije bilo ni glavara ni junaka. Bratstvo Đilasa se izdvojilo iz Vojinovića. Đilasov predak bio je dobar skakač (arhaično za skočiti – đilasnuti), na osnovu čega je dobio nadimak Đilas što je kasnije preraslo u prezime. Đilasov otac Nikola je prihvatao komunističku ideologiju svoje dece, sa napomenom da jedino ne prihvata da Crnogorci nisu Srbi smatrajući da ako Crnogorci nisu Srbi onda Srba nema. Imao je i starijeg brata Aleksu i mlađeg Milivoja. Školovao se u Kolašinu i Beranama, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem pesama, zapaženih od strane učenika i nastavnika. U to doba prihvata i levičarske ideje. Posle završetka gimnazije, odlazi u Beograd gde počinje da studira filozofiju i pravo na Beogradskom univerzitetu, 1932. godine. Tada se povezuje sa ilegalnom skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član SKOJ-a, septembra 1932. godine. Za vreme studija, aktivno je radio i kao skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne KPJ. Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas aprila 1933. godine primljen u KPJ. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u avgustu 1933. godine, na pijaci. Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču, gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda, koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Robija u Sremskoj Mitrovici Za vreme svog boravka u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira, jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov „Izgubljeni raj“, koji će kasnije nagraditi profesor Miloš Đurić. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri bio toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započne štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. godine imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora, stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograda. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmarnoj gori kao delegat iz Srbije, a početkom 1940. godine Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka „Za čistoću i boljševizaciju Partije“, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: „Naša Stvarnost“, „Sodobnost“, „Književni Savremenik“, „Mlada Kultura“ itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beograd da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na Sovjetski Savez učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Narodnooslobodilačka borba Đilas za vreme Drugog svetskog rata Milovan Đilas učestvuje na sastanku Politbiroa CK KPJ, 4. jula 1941. godine, kada je određen za opunomoćenog delegata CK za Crnu Goru. Na njega su prenesena vanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog štaba. Odmah je otišao u Crnu Goru i zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizovao ustanak i bio je komandant Privremene Vrhovne komande nacionalnooslobodilačkih trupa za Crnu Goru, Boku i Sandžak. Posle splašnjavanja Trinaestojulskog ustanka i savetovanja u Stolicama, na njegovo mesto je upućen Ivan Milutinović, a on je povučen u Vrhovni štab, gde je imao zaduženje za propagandni rad i učestvovao je u uređivanju lista „Borba“, u oslobođenom Užicu. Optuživan je za zločine koje su partizani počinili u Crnoj Gori na početku rata, takozvana Leva skretanja, koja je opisao, ali se i ogradio sa objašnjenjem da u to vreme nije ni bio u Crnoj Gori. Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju, koju je predvodio kapetan Bil Hadson u Petrovcu na Moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni štab u Užicu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazio s Vrhovnim štabom u Sandžaku, gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica, koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle progona iz Srbije, Milovan Đilas radi na ujedinjavanju i na još većem angažovanju boraca za dalje borbe. Tek u martu 1942. godine ponovo odlazi u Crnu Goru, u kojoj se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički građanski rat. Momčilo Cemović, koji se najviše bavio ovim periodom Đilasovog ratovanja, smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce, što je on i učinio. Radio je na uređivanju partijskog lista „Borba“, koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Driniću. Radio je i na uređivanju organa CK KPJ „Proletera“, izrađivao je Biltene Vrhovnog štaba, radio je na radio-stanici „Slobodna Jugoslavija“, na rasturanju članka „Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe“ po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji. Za vreme operacija „Vajs“ i „Švarc“, povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom. Bio je prisutan na Martovskim pregovorima, možda najkontroverznijom epizodom NOR-a, pod lažnim imenom Miloš Marković. Polovinom 1944. poslat je na čelu misije Vrhovnog štaba zajedno sa generalom Velimirom Terzićem u Moskvu. Dobio je čin general-lajtnanta i imao je zadatak da kao političar prikaže situaciju u Jugoslaviji. Na povratku iz Sovjetskog Saveza, Đilas je doneo Titu zlatnu sablju, poklon Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. Od maršala Konjeva mu je doneo kao dar lični dvogled. U jesen 1944. Đilas je zajedno sa Titom, Kočom Popovićem i Pekom Dapčevićem učestvovao u razgovorima koji su u Beogradu vođeni sa šefom sovjetske vojne misije u Jugoslaviji, generalom Kornjejevim. Aprila 1945. Đilas i Tito odlaze u Moskvu na potpisivanje ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. U toku Narodnooslobodilačkog rata (NOR), poginula su oba Đilasova brata. Stariji brat Aleksa zvani „Bećo“ (1906–1941), ubijen je 2. novembra 1941. godine u okolini Bijelog Polja, a posle rata je 1951. godine proglašen za narodnog heroja Jugoslavije. Mlađi brat Milivoje zvani „Minjo“ (1914–1942), streljan je 5. marta 1942. godine u Jajincima, kao zatočenik logora na Banjici. Sestra Dobrana (1921–1942) poginula je u borbama sa četnicima i Bugarima na jugu Srbije, dok je otac Nikola (1871–1943) bio ubijen od strane balista u Srbici, kod Kosovske Mitrovice. Borba sa Informbiroom Na otvaranju Kominforma u gradu Šklarska Poremba, u zapadnoj Poljskoj, u septembru 1947. godine, Milovan Đilas, zajedno sa Edvardom Kardeljom je predstavljao KPJ. Početkom 1948. godine, Đilas dobija poziv iz Moskve da učestvuje u nekim diskusijama oko Albanije. Đilas odlazi iz Beograda za Moskvu, vozom preko Rumunije, zajedno sa tadašnjim Načelnikom Političke uprave Generalštaba JA, Svetozarom Vukmanovićem Tempom i Načelnikom Generalštaba JA, general-pukovnikom Kočom Popovićem. Učestvovao je u razgovorima sa Staljinom, Bulganjinom, Vasiljevskim i Antonovim. Misija Đilasa u Moskvi je trajala do marta 1948. godine, kada se vratio u Beograd. Učestvovao je na svim sednicama Politbiroa prilikom objavljivanja kompromitujućih pisama iz Moskve i radio je na sastavljanju odgovora u ime CK KPJ. Po objavljivanju Rezolucije Informbiroa u Bukureštu, pozvan je da dođe u Centralni komitet, jer je Radio Prag tada uveliko prenosio Rezoluciju protiv Komunističke partije Jugoslavije. Na noćnoj sednici u Belom dvoru je određen da napiše odgovor CK KPJ na optužbe Informbiroa. Za vreme borbe sa Informbiroom, Milovan Đilas je bio stalno sa Partijom, učestvovao je na svim Plenumima i sednicama. Radio je na pisanju članaka u „Politici“ i „Borbi“. Početkom 1953. godine je izabran za predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ. Nova misao Milovan Đilas je počeo u „Borbi“ od 11. oktobra 1953. godine da objavljuje svoje članke o najsloženijim pitanjima Partije, njene reforme i budućeg razvitka Jugoslavije. Bilo je ukupno 17 ovakvih članaka koji su osim u Borbi izlazili i u listu „Nova misao“. Đilasovi članci su izazvali veliku diskusiju u Savezu komunista Jugoslavije i u najširim masama. Naročito je bio upečatljiv poslednji Đilasov članak pod nazivom „Anatomija jednog morala“, gde je stao u odbranu glumice Milene Dapčević, žene Peka Dapčevića, izrugivanjem žena ostalih partijskih funkcionera. Đilas je time otvoreno napao komunizam kao sistem, samo u uvijenoj formi. Tri dana posle poslednjeg članka Milovana Đilasa, 7. januara 1954. godine, „Borba“ je objavila ogradu Izvršnog komiteta CK SKJ od Đilasovog pisanja. Napomenuto je da su Đilasovi članci izazvali zabunu u redovima članova Saveza komunista, da su članci direktno protivni odlukama VI kongresa KPJ i da su ništavni za čitav politički sistem. Milovan Đilas je izjavio Izvršnom komitetu da će obustaviti dalje objavljivanje svojih članaka. Međutim, za to je bilo kasno, jer je Izvršni komitet već najavio sazivanje vanrednog Plenuma, gde će se slučaj Milovana Đilasa naći na dnevnom redu. O ovom sazivanju Đilas je obavešten na dan zasedanja. III vanredni Plenum CK SKJ U Beogradu je 16. i 17. januara 1954. održan Treći vanredni plenum CK SKJ posvećen Milovanu Đilasu. Tako je i jedna tačka dnevnog reda dobila naziv „Slučaj Milovana Đilasa i pitanje provođenja odluka VI kongresa SKJ“. Plenum je otvorio Tito i javno kritikovao Đilasova pisanja. Istakao je da je Đilas zapravo napao Savez komunista, da je pokušao da izazove anarhiju, da je propovedao čistu demokratiju i tako srozao Savez komunista. Na sednici je iskritikovan i Vladimir Dedijer, jer je kao urednik „Borbe“ radio na uređivanju Đilasovih članaka. Na kraju zasedanja Đilas je izašao za govornicu i, izjavom da mu se „vratila vera u Savez komunista“ i da će i sam glasati za rezoluciju koja ga osuđuje, pokajnički priznao krivicu. Plenum je doneo odluku da su shvatanja Milovana Đilasa u osnovi protivna političkoj liniji usvojenoj na VI kongresu SKJ, pa je tako Đilas izazvao zabunu i zbunjenost u celoj Partiji, izolovano delovao protiv Partije i time pokušao da razbije idejno jedinstvo celog Saveza komunista. Zato je Plenum isključio Milovana Đilasa iz CK SKJ i udaljio ga sa svih funkcija u Partiji i kaznio poslednjom opomenom. Đilas podnosi pisanu ostavku na dužnost predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ, a 19. aprila 1954. godine je vratio i partijsku knjižicu, kada je obrazložio da se od tada više ne smatra članom SKJ i da po svojoj volji istupa iz članstva. Decembra 1954. Đilas daje intervju dopisniku „Njujork Tajmsa“, u kome kaže da zemljom vladaju najveći reakcionari. Zbog toga se pokreće tajni sudski postupak u Beogradu, gde je izveden i Vladimir Dedijer, kao simpatizer Đilasa. Milovan Đilas je 24. januara 1955. godine osuđen na uslovnu kaznu zatvora od jedne i po godine, kao i Dedijer. I pored izrečenih opomena, Đilas objavljuje svoje novo delo, „Nova klasa i analiza komunističkog sistema“. Ponovo u Sremskoj Mitrovici Delovanje Milovana Đilasa u trenutku kada se više nije nalazio ni na jednoj funkciji u zemlji bilo je vezano isključivo za pisanje. U vreme početka Mađarske revolucije protiv komunizma, Milovan Đilas je u svom intervjuu 24. oktobra 1956. godine javno podržao revoluciju. Nakon toga je stavljen pod policijsku prismotru, a 27. novembra sud ga je zbog „antijugoslovenske delatnosti“ osudio na tri godine zatvora. Kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Za vreme robije, od 1957. do 1959. godine, napisao je studiju „Knjiga o Njegošu“. Na slobodu je pušten početkom 1958. godine. Po puštanju iz zatvora, nastavio je sa pisanjem. Tada je završio i svoju knjigu „Nesavršeno društvo“, gde je komunizam upoređivao sa Morovom utopijom. Đilas je 1961. godine napisao knjigu kojoj je dao naslov „Razgovori sa Staljinom“. Uz pomoć nekih stranih dopisnika uspeo je da rukopis pošalje izdavačkoj kući „Harcourt Brace Jovanovich“ u Njujorku, koja ju je objavila. Zbog svog antikomunističkog delovanja, po drugi put je uhapšen 7. aprila 1962. godine u svom stanu, u Palmotićevoj ulici. 14. maja 1962. izveden je pred Okružni sud i osuđen na 13 godina zatvora i ograničenje građanskih prava u trajanju od pet godina. Đilas je svoju kaznu ponovo izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Tu je dobio i teži napad slepog creva, pa je operisan, a neki su pretpostavljali da je trovan u zatvoru. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne, napisao je veći broj rukopisa i svakodnevno je vodio dnevnik. U zatvoru je završio svoje delo „Razgovor sa Staljinom“ i roman „Crna Gora“, opširniju knjigu o Petru Petroviću Njegošu i dr. Iz zatvora je izašao 31. decembra 1966. godine. Iz zatvorskog perioda sačuvana su pisma koja je razmenjivao sa svojom suprugom Šteficom. Objavljena su pod nazivom „Milovan Đilas: Pisma iz zatvora”, a priredio ih je njihov sin Aleksa Đilas. U inostranstvu Nakon puštanja iz zatvora, Đilas je dobio jedno posebno priznanje 1967. godine: američki časopis „National Review“, uvrstio ga je na svoje stupce zajedno sa poznatim antikomunistima. Sredinom 1968. godine, jugoslovenske vlasti su dozvolile Đilasu i njegovoj ženi da otputuju u inostranstvo. Đilas je otišao prvo u Englesku, zatim u SAD, Austriju i Italiju. Podržao je Velike studentske demonstracije 1968. godine u Beogradu i pisao po novinama o tome. U Londonu je boravio od 4. do 13. oktobra 1968. kao gost ministra za kulturu laburističke Vlade, Dženi Li. Iz Engleske je otputovao u Sjedinjene Države. U Americi je boravio oko dva meseca, uglavnom na Univerzitetu Prinston kao gostujući profesor. Tu mu je pomagao najviše izdavač Vilijam Jovanović, koji je imao svoju izdavačku kuću („Harcourt Brace Jovanovich“). On će odmah po Đilasovom dolasku početi sa štampanjem njegovih knjiga. U Njujorku je Đilas 9. decembra 1968. primio nagradu „Sloboda“, koju su pre njega između ostalih dobili Vili Brant, Vinston Čerčil, Pablo Kazals i Žan Mone. Nakon kraćeg zadržavanja u Austriji i Italiji, Đilas se 12. decembra 1968. ponovo vraća u Beograd. Početkom 1970. godine izrečena mu je zabrana putovanja zbog kritika na račun SKJ i čitavog partijskog rukovodstva u zemlji. Poslednji dani Milovan Đilas je živeo u Beogradu, u svom stanu u Palmotićevoj ulici broj 8. Na ovoj kući je u septembru 2011. postavljena spomen-ploča U Beogradu se najviše družio sa akademikom Matijom Bećkovićem. Pred smrt je oslepeo na jedno oko. Ostavio je oporuku da bude sahranjen po srpskom pravoslavnom običaju, angažovanjem sveštenika. To je bio redak primer nekadašnjeg komuniste da se sahrani po crkvenim običajima. Preminuo je u svome stanu u Palmotićevoj ulici, 20. aprila 1995. u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u rodnom selu Podbišću, uz crkvene obrede. Milovan Đilas oženio se 1936. Mitrom Mitrović, docnijim visokim komunističkim funkcionerom, s kojom je imao ćerku Vukicu (1948–2001). Od Mitre se razvodi 1952. kad se ženi Štefanijom Barić (1921–1993), s kojom sledeće godine dobija sina Aleksu. Stav o crnogorskoj naciji Đilas je nakon oslobođenja 1945. promovisao stav da su Crnogorci posebna nacija izdvojena iz etničkog srpstva, da bi se posle pada sa vlasti odrekao tog stava. U listu „Borba“, 1. maja 1945. objavio je članak pod naslovom „O crnogorskom nacionalnom pitanju“, gde je tvrdio da su „Crnogorci porijeklom Srbi“, ali da su tokom istorije profilisali svoju posebnu naciju. Đilas je vremenom promenio mišljenje o ovom pitanju, pa se krajem 1980-ih u nizu intervjua izjašnjavao kao Srbin, pa je čak u jednom izjavio: Da su se Crnogorci formirali u naciju besmisleno je sa naučne tačke gledišta. Evo bitnijih stavova Đilasa u članku od 1. maja 1945. godine: Crnogorci, nesumnjivo, pripadaju srpskoj grani južnoslovenskih plemena i naroda. U prošlosti, u osamnaestom, pa i na početku devetnaestog vijeka, Srbi u Srbiji bili su raja pod Turcima... Crnogorski seljaci, seleći se u druge krajeve (naročito u Srbiju), prenosili su duh otpora protiv turskog (islamskog!) feudalizma, bili su nosioci srpskih tradicija. Sa stvaranjem srpske nacije oni su se, nalazeći se zajedno sa srodnim seljaštvom, kada je otpočelo formiranje srpske nacije, u nju ulili i sa njom stopili... O formiranju nacija - srpske i crnogorske - u to vrijeme, razumije se, ne može biti ni govora. Ali iz gornjih činjenica su ljudi, koji nijesu znali zakone formiranja nacija, koji nijesu shvatili suštinu nacionalnog pitanja, izvukli zaključak da su Crnogorci „najčistiji“ Srbi, Crna Gora „kolijevka“ srpstva. To je poslužilo kao idejna osnova, kao opravdanje za prisajedinjavanje Crne Gore, za osporavanje nacionalnih prava Crnogorcima. Stvaranje nacije u Crnoj Gori počelo je čitavo stoljeće kasnije nego u Srbiji. Ovdje su postojali sasvim drugi i svi uslovi (teritorija, ekonomska povezanost i dr.), kojih nije bilo kod manjina u Bosni i Hercegovini. Proces formiranja crnogorske nacije i dan-danji traje, a u ovome ratu posebna crnogorska individualnost, ispoljavanje nacionalne svijesti i nacionalne osobitosti, najoštrije su došli do izraza. Ovaj rat, u izvjesnom smislu, označava kulminacionu tačku procesa formiranja Crnogoraca u posebnu naciju, posebnu nacionalnu individualnost. Po plemenskoj tradiciji oni se osjećaju, a i jesu, Srbi (srpska plemena u Srednjem vijeku, srpska raja, srpski narod pod Turcima), ali su oni u nacionalnom pogledu danas i nešto posebno, svoje, crnogorsko (kao što i npr. Srbi iz Srbije nijesu Crnogorci i ne osjećaju se takvima). Gledajući stvar tako, kroz istoriski razvitak, sasvim je razumljivo zašto se Crnogorci nacionalno danas osjećaju nečim posebnim... Mi komunisti nijesmo za federalnu Crnu Goru ni iz kakvih „političkih“ razloga (tj. iz potrebe za privremenim manevrom) niti mi – cijepamo srpstvo. Mi smo za to, jer smo uvjereni, znamo da to hoće crnogorski narod, a on to hoće jer se osjeća, jer jeste nešto posebno, posebni, drukčiji „Srbi“ od svih Srba – Crnogorci. A tradicionalno srpstvo cijepaju oni koji su htjeli da ga uprljaju saradnjom sa okupatorom, koji pričaju o Srbima (u Srbiji) i Crnogorcima kao o jednom narodu, a istovremeno reže protiv Crnogoraca u centralnom državnom aparatu, govore da su Crnogorci gori od ustaša i psuju majku crnogorsku djeci koja su prebačena u Beograd da budu zbrinuta. Matija Bećković, koji je godinama bio blizak sa Milovanom Đilasom, tvrdi da je Đilas posle silaska sa vlasti samo zavičajno bio Crnogorac, ali ne i nacionalno i da se na suđenju izjasnio kao Srbin, kao i to da je tada izjavio da je raspravu o crnogorskom nacionalnom pitanju napisao po službenoj dužnosti. U knjizi „Revolucionarni rat“, Đilas opisuje kako se sporio sa rođenim ocem i ubeđivao ga je da oni nisu Srbi, na šta mu je otac odgovorio da ako Crnogorci nisu Srbi ima li onda uopšte Srba. Očeve reči pojašnjava, pa kaže da je njihovo značenje to da su Crnogorci u stvari najveći Srbi. Takođe opisuje i to kako su postojala sporenja sa Savom Kovačevićem, koji je u nacionalnom pogledu odstupao od nametane partijske linije, a koji, kao i Đilasov otac, nije prihvatao da nije Srbin. U knjizi Crna Gora iz 1989. o sudbini Crne Gore pisao je kao sudbini poslednje stope srpske zemlje. Iako je učestvovao u stvaranju crnogorske nacije, Đilas je umro kao Srbin. Bibliografija Osim politike, bavio se i pisanjem knjiga. Najznačajnije su: „Nova klasa“, London, 1957. godine „Besudna zemlja“, London, 1958. godine (na srpskom 2005) „Razgovori sa Staljinom“, London, 1962. godine „Nesavršeno društvo“, London, 1969. godine „Ispod boja“, Čikago, 1971. godine „Sećanje jednog revolucionara“, Oksford, 1973. godine „Delovi iz životnog vremena“, Čikago, 1975. godine „Revolucionarni rat“, London, 1980. godine „Druženje sa Titom“, London, 1981. godine „Vreme vlasti“, London, 1983. godine „Tamnica ideja“, Njujork, 1984. godine „Ideje iz zatvora“, London, 1986. godine „Uspon i pad“, Vašington, 1986. godine „Pad nove klase“, Beograd, 1998. godine Đilasova knjiga „Nova klasa“ je od strane „Njujork Tajmsa“ uvršćena u 100 najznačajnijih knjiga u XX. veku, a tiraž je iznosio tri miliona primeraka. Osim ovih knjiga, Milovan Đilas je objavio i 4 knjige pripovedaka i dva romana „Crna Gora“(1989) i „Izgubljene bitke“(1994), a u rukopisu je ostavio roman „Svetovi i mostovi“. Autor je i značajne studije „Njegoš pjesnik, vladar, vladika“ (Beograd, 1988). Đilasove knjige su bile dugo zabranjivane u Jugoslaviji i u ostalim socijalističkim državama. Anatema je skinuta početkom devedesetih, a akademik Matija Bećković je bio jedan od onih koji su se zalagali da se ispravi ova nepravda prema Đilasu. Milovan Đilas je za vreme zatvora lišen Ordena narodnog heroja, koji je dobio 27. novembra 1953; Vojni sud mu je oktobra 1957. godine oduzeo čin general-pukovnika JNA u rezervi, a Sud časti sva odlikovanja koje je dobio kao zasluge iz rata. Miloš Milikić, penzionisani pukovnik-pilot avijacije JNA, napisao je 2009. godine knjigu „Ratnim stazama Milovana Đilasa” i zagovarao ispred SUBNOR-a Srbije inicijativu da se Đilas posthumno rehabilituje, te da mu se vrate čin i odlikovanja koji su mu pola veka ranije bili oduzeti, i da sve četiri presude protiv njega budu ukinute. KC (K)

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Ustani iz praha i oslobodi čovečanstvo od ugnjetavanja od strane pokvarenih bogova. Ciljaj i sakupi suštinu svojih neprijatelja da bi oblikovao sopstveni prilagođeni stil igre, stvarajući novu eru za čovečanstvo u potpuno kooperativnom ili solo režimu igre. Ustani iz praha i oslobodi oluju. • Savladaj pesak da bi istražio jedinstveni svet mašte koji vrvi tajnama, lokacijama i opasnostima • Lovit legendarna stvorenja sam ili sa prijateljem u herojskoj, super-moćnoj borbi • Oslobodi svoju moć kako bi stvorio smrtonosno oružje koje menja oblik Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 9 - 4 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Focus Entertainment Tip proizvoda: XBOX Količina: 1 kom Uvoznik: Iris Mega d.o.o. Adresa: Gospodara Vučića 176, Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Biraj između raznovrsnog oružja i kombinuj ih kako želiš! Sistem talenata omogućava da odabereš i proširiš svoj stil borbe tako što ćeš izabrati dva od šest potpuno različitih oružja: mač i štit, dvostruka sečiva, koplje, čekić, štap ili čak magične narukvice. Opremi magični štap da uništiš svoje neprijatelje iz daljine ili se prebaci na gigantski borbeni čekić da bi ih zgnječili u bliskoj borbi. Iako bi te Aphes mogao odvući svojim pogledom koji oduzima dah, ovaj grad nije za one sa slabim srcem. Svaki izbor i svaka odluka koju doneseš su bitni. Putovanje u Aphes će te odvesti da otkriješ istinu iza gradske kletve, omogućavajući ti da sastaviš njegovu istoriju kroz razgovore, dokumente i filmove, kao i Hildin dnevnik sa skicama i zapažanjima. Svet Asterigosa je pun tajni i neispričanih priča. Pronađi preko 100 kolekcionarskih predmeta, dovrši brojne sporedne zadatke i nadogradi svoje nasleđe u režimu Nova igra+! Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 6 - 1 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Gearbox Publishing Tip proizvoda: Playstation 5 Količina: 1 kom. Uvoznik: Games d.o.o. Adresa: Stopićeva ulica 6, Novi Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

Endoskop je kamera za snimanje na teško pristupačnim mestima. Primenjuje se u automobilskoj industriji i medicini, ali se uspešno može koristiti i kao špijunska kamera za tajno snimanje. Mikro endoskopska kamera sastoji se od savitljivog kabla na čijem jednom kraju je sonda sa kamerom, a na drugom LCD monitor koji prikazuje sliku koju kamera emituje. Dužina sonde je 300 cm, a kamera rezolucije 3 Mpx. 6 belih LED dioda emituje svetlost koja se može podešavati i omogućava diskretno snimanje u uskim mračnim kanalima i šupljinama. Mikro kamera endoskop pruža mogućnost pravljenja pojedinačnih fotografija, kao i snimanja video zapisa u boji. Ugao snimanja kamere je 60° , dok monitor ima digitalni zoom i može se rotirati za 360° . Zapis sa kamere skladišti se na internu memoriju, tj. micro SD karticu. USB kablom koji se dobija u paketu kamera se lako povezuje na PC ili laptop, gde se video snimci i fotografije mogu prebaciti i pregledati. Endoskop kamera je izrađena od kvalitetnog vodootpornog materijala Poseduje LED svetlo tako da se moze koristiti u potpno mracnim sredinama Poseduje Mini 8mm Vodootpornu kameru koja moze da dostigne do nepristupacnih mesta bez brige da ce se kamera pokvariti 2,8″ Displej omogucava da na licu mesta vidite ono sto i kamera Duzina tvrdog kabla 5m Mogucnost Licnog Preuzimanja na Novom Beogradu! ! Slanjem Brzom Postom!

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA PS5 Ark - Survival Ascended je revolucionarna igra preživljavanja koja će te odvesti u avanturu života na misterioznom ostrvu prepunom dinosaurusa i drugih prastarih stvorenja. Ovaj naslov donosi potpuno novo iskustvo preživljavanja, koje se bazira na čistoj avanturi i istraživanju, uz beskompromisnu borbu za opstanak. Kroz ovu igru, naći ćeš se na tajanstvenom ostrvu, probuđen u svetu prepunom tajni i izazova. Sunčeve zrake koje probijaju kroz guste šume, plavo nebo nad glavom, i raznovrsni zvuci divljine stvaraju atmosferu koja te uvlači u svet ARK-a i to zahvaljujući Unreal Engine 5. Zakorači u novu avanturu: Jedan od glavnih elemenata ove igre je mogućnost interakcije sa dinosaurima i drugim živim bićima koje možeš da sretneš. Od pripitomljavanja i uzgoja, do borbe i preživljavanja, svaki korak u ARK-u je nova avantura. Morat ćeš naučiti kako da se snalaziš u nepredvidivom okruženju, gradeći skloništa, sakupljajući resurse i boreći se protiv opasnih stvorenja ne bi li preživeo. Unreal Engine 5 realnost: Ark - Survival Ascended donosi brojne napredne funkcije i mogućnosti, uključujući potpuno dinamično osvetljenje, realistične fizike, interaktivnu vegetaciju i još mnogo toga. Svet ARK-a je živopisan i dinamičan, sa svakim korakom koji preduzmeš, otkrivaš nove tajne i izazove. Modovi: Sa mogućnošću igranja na više platformi možeš da kreiraš svoje online pleme I upustiš se u avanturu sa drugim igračima, kao i sa podrškom za modove uključujući nove mape, stvorenja, predmete i režime igre. Ark - Survival Ascended nudi beskonačne mogućnosti za istraživanje i avanturu. Jesi li spreman da se suočiš sa izazovima ovog prelepog, ali opasnog sveta? Zaroni u ARK i otkrij šta te čeka! Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 2 + 3 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Studio Wildcard Tip proizvoda: Playstation 5 Količina: 1 kom. Uvoznik: Iris Mega d.o.o. Adresa: Gospodara Vučića 176, Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Alone in the Dark je horor avantura koja se odvija u mračnom i zastrašujućem svetu, gde se suočavaš sa jezivim pretnjama i misterioznim događajima. U ovoj igri, preuzimaš ulogu jednog od dva junaka kao Edward Carnby ili Emily Hartwood koji istražuju tajanstvenu i opasnu oblast Derceto Manor, ustanove za mentalne bolesti kako bi otkrio istinu iza serije neobjašnjivih događaja. Glavni fokus igre je na atmosferi napetosti i straha, sa naglaskom na rešavanju zagonetki, istraživanju okoline i preživljavanju u neprijateljskom okruženju. Igrač se suočava sa različitim opasnostima, uključujući natprirodna bića, zamke i izazove koji vrebaju iz tame. Grafički prikaz igre je impresivan, sa detaljno dizajniranim okruženjima koja dodatno pojačavaju atmosferu napetosti. Uz uzbudljivu priču koja otkriva tajne i misterije, Alone in the Dark pruža intenzivno iskustvo koje će te držati prikovanim za ekran. Da li imaš hrabrost da se suočiš sa mračnim silama koje vrebaju u dubinama ovog zastrašujućeg sveta? Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 6 - 1 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: THQ Nordic Tip proizvoda: Playstation 5 Količina: 1 kom. Uvoznik: Games d.o.o. Adresa: Stopićeva ulica 6, Novi Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Biraj između raznovrsnog oružja i kombinuj ih kako želiš! Sistem talenata omogućava da odabereš i proširiš svoj stil borbe tako što ćeš izabrati dva od šest potpuno različitih oružja: mač i štit, dvostruka sečiva, koplje, čekić, štap ili čak magične narukvice. Opremi magični štap da uništiš svoje neprijatelje iz daljine ili se prebaci na gigantski borbeni čekić da bi ih zgnječili u bliskoj borbi. Iako bi te Aphes mogao odvući svojim pogledom koji oduzima dah, ovaj grad nije za one sa slabim srcem. Svaki izbor i svaka odluka koju doneseš su bitni. Putovanje u Aphes će te odvesti da otkriješ istinu iza gradske kletve, omogućavajući ti da sastaviš njegovu istoriju kroz razgovore, dokumente i filmove, kao i Hildin dnevnik sa skicama i zapažanjima. Svet Asterigosa je pun tajni i neispričanih priča. Pronađi preko 100 kolekcionarskih predmeta, dovrši brojne sporedne zadatke i nadogradi svoje nasleđe u režimu Nova igra+! Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 2 + 3 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Gearbox Publishing Tip proizvoda: Playstation 5 Količina: 1 kom. Uvoznik: Games d.o.o. Adresa: Stopićeva ulica 6, Novi Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

DIMITRIJE LJOTIĆ KOMPLET SABRANA DELA 12 KNJIGA - NOVO - TVRDI Povez Sabrana dela Dimitrija Ljotića Издавач: Задруга, Нови Сад, 2001.год. Beograd 2001 Tvrdi povez Ove tekstove Dimitrije V. Ljotić je napisao i objavio u periodu od 1932. do svoje pogibije u aprilu 1945. Dela donose kompletan i izvorni uvid u život i političku misao Dimitrija V. Ljotića i umnogome otkrivaju i pojašnjavaju mnoge tabu teme vezane za srpsku istoriju... Dimitrije „Mita“ Ljotić (Smederevo, 12. avgust 1891 — Ajdovščina, 23. april 1945) je bio srpski političar, ministar Kraljevine Jugoslavije, advokat i vođa pokreta ZBOR . Ljotić je 1931. bio ministar pravde u vladi Petra Živkovića. Na to mesto je podneo ostavku nakon što je kralj Aleksandar I Karađorđević odbio njegov predlog ustava o sprovođenju slobodnih i tajnih izbora, gde bi kandidate određivali predstavnici profesionalnih, staleških, kulturnih i humanitarnih organizacija. Ljotić je 1935. osnovao profašističku stranku Zbor. Predlagao je ekstremnu političku filozofiju koju je odlikovao nacionalizam, srpski seljački paternalizam i agrarizam, verska etika Srpske pravoslavne crkve, monarhizam i potpuna odanost dinastiji Karađorđević, kao i nedemokratsko, korporativno uređenje države i integralno jugoslovenstvo. On je bio i antiliberal i antidemokrata, suprotstavljajući se višepartijskom sistemu, ne prihvatajući Jevreje i masone, i iznad svega komuniste.[1] Zbor je bio veoma nepopularan u predratnom razdoblju (sa svega oko 1 % glasova na izborima). Posle okupacije Jugoslavije 1941. Nemci su mu predlagali da osnuje svoju vladu, no on je to odbio i predložio generala Milana Nedića za mesto premijera. Tokom rata, Ljotić je bio osoba od najvećeg nemačkog poverenja. Bio je načelnik za moral u Srpskom dobrovoljačkom korpusu, čiji su pripadnici po njemu nazivani ljotićevci. Ljotić je tajno održavao kontakte sa četnicima generala Dragoljuba Mihailovića. Poginuo je 1945. u automobilskoj nesreći u Sloveniji dok je pokušavao da stvori nacionalistički i antikomunistički savez koji bi se suprotstavio Jugoslovenskoj armiji. knjiga I – 1934 godina knjiga II – 1934-35 godina knjiga III – 1935-36 godina knjiga IV – 1936-37 godina knjiga V – 1938-40 godina knjiga VI – 1934-40 godina knjiga VII – 1939-45 godina knjiga VIII – 1939-40 godina knjiga IX – 1940 godina knjiga X – 1941-45 godina knjiga XI – 1952 godina knjiga XII – retrospektiva

Nikola Pašić u Narodnoj SKUPŠTINI 1-2-3-4 ⭐️ Ukupno 2.750 strana. . . . --------------------------- priredili Latinka Perović, Dubravka Stojanović i Đorđe Stanković - Knjiga 1 (U opoziciji 1878–1882). Priredila Latinka Perović, Beograd, 1997. - Knjiga 2 (Na vlasti 1889–1991) i (1901–1904). Priredila Latinka Perović, Beograd, 1997. - Knjiga 3 („Novo doba“ – 1903–1914). Priredila Dubravka Stojanović, Beograd, 1997; - Knjiga 4 („Veliki rat“ i parlamentarizam 1914–1918) i (Parlamentarizam jedinstvene države i „plemenskog trojstva“ – 1918–1926). Priredio Đorđe Stanković, Beograd, 1998. Službeni list Beograd 1997/1998 , komplet od 4 knjige, tvrdi povez, ćirilica 780 + 902 + 583 + 469 strana, format 17 x 24 cm `Inicijator projekta Nikola Pašić u Narodnoj skupštini i njegov stvarni rukovodilac, Đorđe Stanković se nigde nije tako i potpisao. Držao se stava koji su priređivači četvorotomne edicije pod tim naslovom usvojili na početku. Pristup poluvekovnom poslaničkom stažu Nikole Pašića (1878–1926) mora biti različit. Neprikosnoveni vođa Narodne radikalne stranke, prve i najsnažnije stranke u Srbiji, stranke hegemona, on je u Narodnoj skupštini bivao i tvrda opozicija (1878–1882) i vladajuća većina, takoreći bez opozicije (1889–1903). U Kneževini, odnosno Kraljevini Srbiji (od 1882), a zatim u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1918) Nikola Pašić je bio predsednik Narodne skupštine i 38 puta predsednik srpske, odnosno jugoslovenske vlade. Za to vreme, u Srbiji je došlo do dinastičkog prevrata (29. maj 1903): umesto dinastije Obrenović – dinastija Karađorđević. Promenjeno je više ustava. Vođena su četiri rata (1885, 1912, 1913, 1914): „epoha ratova“. Uspostavljen je parlamentarni sistem, uz suštinska ograničenja (slab kralj, zaverenici kao njegovi garanti, njihova zaštita podignuta na nivo državne politike). Engleska je obnovu diplomatskih odnosa sa Srbijom, prekinutih zbog majskog prevrata, uslovljavala penzionisanjem zaverenika. Ali, kada se to najzad dogodilo (1906), zaverenici su (kontrazaverenički pokret bio je veoma slab i bezizgledan) ostali prisutni na političkoj sceni Srbije na koju su stupili sa dinastičkim prevratom. Oni su, po ugledu na tadašnje terorističke organizacije u Evropi, stvorili tajnu revolucionarnu organizaciju Ujedinjenje ili smrt, poznatiju kao Crna ruka (1911). U svim ovim razdobljima novije istorije Srbije i u njenim okvirima posle Berlinskog kongresa (1978) i u jugoslovenskom okviru (od 1918. do 1926), Nikola Pašić je konstantno ključna politička i državnička ličnost. Đorđe Stanković ga je posmatrap kroz njegove govore u parlamentu Kraljevine Srbije (1904–1918) i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918–1926). Četvorotomna edicija Nikola Pašić u Narodnoj skupštini inicirana je i na njoj je rađeno u toku jugoslovenskih ratova 90-ih godina. Objavljena je, u tiražu od 500 primeraka, neposredno po završetku rata. Istraživači danas teško dolaze do nje. U nekim navođenjima Stankovićevih dela, ona se čak i ne pominje. A deo je njegovih proučavanja nastanka jugoslovenske države iz srpske perspektive, kroz politički i državnički rad Nikole Pašića. Inicirajući pomenuti projekat, Đorđe Stanković je zapravo nastavljao rad na tom pitanju.` Prva knjiga: U opoziciji 1887-1882, Rad na nacionalnom oslobođenju i ujedinjenju DEO PRVI: U opoziciji vladi liberala (1878-1880), Narodna skpština u Nišu za 1878,1879,1880. Vanredni saziv za 1880. u Kragujevcu DEO DRUGI: U opoziciji vladi naprednjaka (1881-1882), Narodna skupština u Beogradu za 1881, 1882, 1883. Nikola Pašić u Narodnoj skupštini. Knj. 1 / priredila Latinka Perović Jezik srpski Godina 1997 Beograd : Službeni list SRJ, 1997 (Kralјevo : Slovo) Fizički opis 779 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Perović, Latinka, 1933- = Perović, Latinka, 1933- ISBN 86-355-0362-7 (karton) Napomene Tiraž 500 Usredsređenost na nacionalno oslobođenje i ujedinjenje / Latinka Perović: str. 23-54 Napomene priređivača: str. 55-66 Registri. Predmetne odrednice Pašić, Nikola, 1845-1926 – Istorijska građa Narodna skupština – Srbija – 1878-1882 Srbija – 1878-1882 – Istorijska građa Druga knjiga: Na vlasti / 1889-1897 i 1901-1902 Deo prvi: PREDSEDNIK SKUPŠTINE I VLADE / 1889-1891, 1891-1892 / /, Deo drugi: SENATOR / 1901-1902 Nikola Pašić u Narodnoj skupštini. Knj. 2 / priredila Latinka Perović Jezik srpski Godina 1997 Beograd : Službeni list SRJ, 1997 (Kralјevo : Slovo) Fizički opis 902 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Perović, Latinka, 1933- = Perović, Latinka, 1933- Pašić, Nikola, 1845-1926 – Istorijska građa Narodna skupština – Srbija – 1889-1902 – Istorijska građa Srbija – 1889-2002 – Istorijska građa Treća knjiga: NOVO DOBA 1903-1914 Skupštinski saziv za 1903 , 1904 , 1905 , 1906, 1907 , 1908, 1909 , 1910 , 1911 , 1912 i 1913 godinu Nikola Pašić u Narodnoj skupštini. Knj. 3 / priredila Dubravka Stojanović ; [ilustracije Vjera Mitrović] Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 1997 Beograd : Službeni list SRJ, 1997 (Kralјevo : Slovo) Fizički opis 582 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Stojanović, Dubravka, 1963- = Stojanović, Dubravka, 1963- Mitrović, Vjera Napomene Tiraž 500 Napomene uz tekst Predgovor / Dubravka Stojanović: str. 13-27 Registri. Predmetne odrednice Pašić, Nikola, 1845-1926 – Govori Narodna skupština – Srbija – 1889-1902 Četvrta knjiga: Veliki rat i parlamentarizam 1914-1918 Parlamentarizam jednostavne države i ’’Plemenskog trojstva’’ Prilog : slom Nikole Pašića i parlamentarizma Nikola Pašić u Narodnoj skupštini. Knj. 4 / priredio Đorđe Stanković Jezik srpski Godina 1998 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni list SRJ, 1998 (Kralјevo : Slovo) Fizički opis 469 str., [40] str. s tablama (fotogr.) ; 25 cm Drugi autori - osoba Stanković, Đorđe, 1944-2017 = Stanković, Đorđe, 1944-2017 Sadrži i Odlomci iz `Uspomena` (1925-1926) / Lazar Marković. Napomene Tiraž 500 Str. 9-21: Predgovor / Đorđe Stanković Registri. Predmetne odrednice Pašić, Nikola, 1845-1926 – Parlamentarna delatnost – Istorijska građa Srbija. Narodna skupština – 1914-1926 – Istorijska građa ⭐️ Knjige u PERFEKTNOM stanju...nekorišćene...ANTIKVARIJSKI primerak... . . . . --------------------------- Pećina

format: LP gatefold, REMASTER artist: IDOLI (Serbia, Yugoslavia) title: Odbrana i poslednji dani release date: 2022 label, Cat. No.: Croatia Records, LP6115310 style: rock, pop, new wave NOV NIKAD SLUŠAN PRIMERAK. Samo sam rasekao celofan da proverim da li je vinil kriv, kao na mnogim drugim primercima ovog reizdanja, i da pogledam kakav je buklet. Ovaj primerak nema kriv vinil, i nećete biti razočarani kao mnogi koji su ga kupili zapakovanog. Znači, ploča, omot, buklet - sve je novo (5+), i ploča je i dalje u originalnom celofanu. Dobijate i download code, ko to voli. Poznato je da sam protivnik reizdanja koja se danas objavljuju, a posebno onih za koja nisu regulisana autorska prava, pribavljene dozvole naslednika, koje su presovane sa digitalnih nosača zvuka, a ne sa originalnih traka, reizdanja bez ijedne bonus pesme, ili makar nekog foto/intervju materijala... - što je karakteristika skoro svih reizdanja Croatia Records, koja se štancuju isključivo i samo profita radi, tj. otimanja para nekim novim klincima. No, ovo izdanje mogu da podržim, jer ima veoma lepo odrađen buklet, sa fotkama, intervjuima, sećanjima, recenzijama... pa ako ništa drugo, taj buklet vredi para koje se daju za ovo reizdanje. Veliki problem ovog reizdanja je što je veći deo tiraža verovatno pakovan dok se vinil nije ohladio, pa su ploče krive, i to dosta, što je vidlčjivo golim okom, ali tek kad otvorite celofan. Jedan momak je kupovao 7 (sedam) ploča u Jugotonovoj prodavnici u Beogradu, i sve su bile krive (pokazao mi je sve slike). Na kraju mu više nisu dali da kupi i 8. primerak, da im ne bi tako otvorio sve primerke za prodaju (do tada su mu menjali neispravne ploče, a na kraju suz mu vratili novac). To me je i inspirisalo da proverim kakav je ovaj primerak - i nije kriv! A1: Kenozoik; A2: Poslednji dani; A3: Moja si; A4: Senke su drugačije; A5: Nemo; A6: Nebeska tema B1: Rusija; B2: Igrale se delije; B3: Jedina (Uzurlikzurli); B4: Odbrana; B5: Gdje si sad Cica-Maco; B6: Glavna ptica (skrati svoj dugački jezik); B7: Hajde, sanjaj me, sanjaj ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče IDOLA, VLADE DIVLJANA, NEBOJŠE KRSTIĆA i SRĐANA ŠAPERA: I - IDOLI: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP IDOLI, El.ORG & ŠARLO AKROBATA - `Paket aranžman` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70936905_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-original-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/73066177_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-original-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/71353397_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77136241_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71353389_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-press-vrlo-dobra-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69495377_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-ORIGINALNO-IZDANJE 1a) LP IDOLI, El.ORG & ŠARLO AKROBATA - `Paket aranžman` (2021, Croatia Records) - remaster https://www.kupindo.com/Ploce/77136221_LP-V-A-Paket-aranzman-2021-rermaster-NOVO-CELOFAN 2) MLP IDOLI - `VIS Idoli` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76085277_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-1-press-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136365_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73068617_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136377_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74698077_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136389_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76085273_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pres-VG-VG-vrlo-dobra 3) LP IDOLI - `Odbrana i poslednji dani` (1982, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-PERFEKTNA-/129954669 https://www.kupindo.com/Ploce/76085289_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-M-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136277_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73304197_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74698173_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-original-G- 3a) LP IDOLI - `Odbrana i poslednji dani`, reizdanje (2022, Croatia Records) https://www.kupindo.com/Ploce/77136305_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-2022-remaster-NOV 4) LP IDOLI - `Čokolada` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74697873_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-pressing-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71465897_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-press-NM-G- https://www.kupindo.com/Ploce/70466697_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-press-VG-G-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74697993_LP-IDOLI-Cokolada-1983-2-pressing-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/74697981_LP-IDOLI-Cokolada-1983-2-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/69660009_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-press-ODLICNA-MINT-ploca https://www.kupindo.com/Ploce/77136321_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71353449_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-pressing-VG- 5) LP IDOLI - `Muzika iz filma `Šest dana juna` (1985, Jugoton) _____________________________________________________________________ II - IDOLI: kompletna vinilna singl (EP, SP) diskografija: 1) EP IDOLI / SLOBODAN ŠKEROVIĆ - `Pomoć, pomoć / Retko te viđam sa devojkama / Poklon` (1980, Vidici) https://www.kupindo.com/Ploce/76582805_EP-IDOLI-Pomoc-pomoc-Retko-te-vidjam-sa-devojkama 2) SP IDOLI - `Maljčiki / Retko te viđam sa devojkama` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77136405_SP-IDOLI-Maljciki-1980-1-pressing-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74697641_SP-IDOLI-Maljciki-1980-2-pressing-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71353457_SP-IDOLI-Maljciki-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra 3) SP IDOLI - `Bambina / Stranac u noći` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73068697_SP-IDOLI-Bambina-Stranac-u-noci-1983-VG-G 4) promo SP IDOLI `Ona to zna / Ljubavi` (1985, Jugoton) ______________________________________________________________________ III - IDOLI: kompletna diskografija intervju ploča: 1) intervju 2LP MATO DOŠEN / IDOLI - Jugoton Express (1982, Jugoton) 2) intervju 2LP IDOLI / KRUNOSLAV KIĆO SLABINAC - Jugoton Express (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73068757_intervju-2LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN https://www.kupindo.com/Ploce/73068777_intervju-LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN ______________________________________________________________________ IV - IDOLI: kompletna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: IDOLI - Retko te viđam sa devojkama https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor 2) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: IDOLI - Kenozoik 3) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: IDOLI - Kenozoik 4) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: IDOLI - Čokolada https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 5) LP V/A - `Pjevajmo do zore` (1985, Jugoton) pesma: IDOLI - Ona to zna 6) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesme: a) IDOLI - Ona to zna b) IDOLI - Dok dobuje kiša u ritmu tam-tama https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V - VLADA DIVLJAN: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP VLADA DIVLJAN - `Tajni Život A.P. Šandorova` (1987, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/66039409_LP-VLADA-DIVLJAN-Tajni-zivot-A-P-Sandorova-1988- 2) LP VLADA I GILE - `Rokenrol za decu` (1989, PGP RTB) 3) LP VLADA, GILE, KOJA - `Kako je propao Rokenrol (Originalna Muzika Iz Filma)`, (1989) 4) 2) LP VLADA I GILE - `Rokenrol bukvar` (1990, PGP RTB) 5) LP VLADA, GILE, PIKO & ŠVABA - `Lutka koja kaže ne` (1991, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70242453_LP-VLADA-GILE-PIKO-i-SVABA-Lutka-1991-ODLICNA 6) MLP VLADA DIVLJAN I NEPOSLUŠNI - `Neposlušna građanka` (2017, Long Play) ********************************************************************** IV - KRSTIĆ & ŠAPER: kompletna vinilma LP i SP diskografija: 1) promo SP KRSTIĆ I ŠAPER I UNUTRAŠNJA IMPERIJA - `16 godina / Ti i ja` (1987, Jugoton) 2) LP KRSTIĆ I ŠAPER - `Poslednja mladost u Jugoslaviji` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74698345_LP-KRSTIC-I-SAPER-Poslednja-mladost-u-YU-87-VG-VG-

OPIS PROIZVODA: U srcu naše kuhinje, gde se strast i veština isprepliću, stvaramo nešto što će vaša čula zauvek zapamtiti. Dopustite da vas povedemo na ukusno putovanje, gde svaki zalogaj Pizza rolnica otkriva priču o pravoj strasti prema hrani. Naša priča počinje sa pažljivo izabranim sastojcima, svaki od njih brižno odabran kako bi se stvorila harmonija ukusa i tekstura. Svaki zalogaj odiše svežinom i autentičnošću, jer se svaki korak pravljenja odvija na potpuno domaći način, bez upotrebe ikakvih veštačkih dodataka. Naši majstori kulinarske umetnosti sa ljubavlju mešaju testo za pizza rolnice. Ovo testo se rađa iz čistih, domaćih sastojaka - brašna, soli, ulja, mleka, jaja i šećera. Svaki zalogaj Pizza rolnica je kao zagrljaj doma, hrskav spolja, a mekan unutra. Kada ih uzmemo iz rerne, oseti se miris svežine i toplog domaćeg ukusa. A sada, pravo iz srca naše kuhinje, dolazi tajna nadeva koji će oduševiti vaša nepca. Pažljivo nanet kečap, stisnjena šunka koja otkriva svoju sočnost svakim zalogajem, šampinjoni koji donose dodatnu dubinu ukusa i prstohvat origana koji podseća na Mediteran. Svaki sastojak je pažljivo izabran kako bi stvorio savršen balans ukusa i očaravajući doživljaj. Pizza rolnice su više od obroka. One su priča o strasti prema hrani koja se prepliće sa svakim zalogajem. Bilo da priređujete porodično okupljanje, poslovni događaj ili prosto želite da se prepustite gastronomskom uživanju, naše Pizza rolnice su najbolji izbor. One ne samo da će oduševiti vaše goste, već će stvoriti nezaboravno iskustvo koje će trajati dugo vremena. Zato, dozvolite nam da vas povedemo na ovom ukusnom putovanju sa našim Pizza rolnicama. Neka vaša čula otkriju svaki sloj ukusa i svaku notu strasti koju smo pažljivo utkali u svaku rolnicu. Ovo je više od hrane - ovo je priča koju ćete rado podeliti sa svima koji dele vašu ljubav prema pravim gastronomskim užicima. DODATNE INSTRUKCIJE ZA PORUČIVANJE: - Proizvod se ne pravi u napred i nije u pitanju serijska proizvodnje, zapravo bude gotov nekoliko sati pre isporuke. - Za velike proslave cena može biti niža. - Ako želite da ovaj proizvod bude deo većeg keteringa, potrebno je pozvati 063500825. Zbog toga što želimo da hrana za vaše slavlje bude što toplija i svežija, poručene proizvode dostavljamo lično mi na sledeće lokacije: Novi Sad, Ruma, Sremska Mitrovica, Indjija, Šabac, Bačka Palanka, Vrbas, Kula, Zrenjanin i Beograd. Minimalna količina za isporuku je 3kg. Cena isporuke iznosi 500RSD. ISPORUKA: - Obično se isporučuje u roku 2 - 5 poslovna dana DOSTAVA: - Nakon slanja porudzbine, obrada i slanje u proizvodnju može potrajati 1-2 dana. - Kupovina izvršena nakon 15h, neće biti procesuirana do narednog poslovnog dana. - Ako naručite posle 15h petkom, vaša porudzbina biće procesuirana u ponedeljak. Lokacija Procenjeno vreme dostave Naziv kurirske službe Beograd 48h "Bex" Novi Sad 48h "Bex" Ostatak Srbije 48h "Bex" Beograd 3-5 dana "For You" Novi Sad 3-5 dana "Flash" POVRAT ROBE: - Prihvatamo povrat u roku od 14 dana od prijema vaše robe. - Po prijemu porudzbine pošalite email kako bi ste nas obavestili o bilo kakvim problemima sa vašom porudzbinom. - Email: [email protected] - Broj telefona: 063 / 500 - 825 - Ako vam se proizvod ne svidi, vratićemo vam novac u roku od 14 dana. Šta drugi misle o nama:

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Dark souls igre su definisale jedan žanr i pod žanr igara. Zahvaljujući ovim igrama danas imamo igre koje spadaju u Souls i Soulslike kategorije. Igre koje će definitivno teestirati tvoje gejemrske veštine, strpljenje i upornost, ali isto tako nagraditi i pružiti osećaj uspeha koji retko koje druge igre mogu. PS4 Dark Souls Trilogy je savršeni komplet za sve ljubitelje ovog mračnog sveta, ali i za nove igrače koji žele da se upuste u nešto potpuno drugačije. Naravno ako ste igrali novi hit Elden Ring, ovo je triologija koju morate imate u svojoj kolekciji. Paket sadrži: DARK SOULS REMASTERED - Na početku se pojavila vatra. Ponovo iskusi igru koja definiše žanr i osvojila nagradu za najbolju igru svih vremena. Vrati se Lordran, mesto gde je sve počelo u prelepo remasterovanu igru u visokoj rezoluciji i to u tečnih 60fps. Uključuje DLC Artorias of the Abiss koji divno zaokružuje ovu neverovatnu igru. DARK SOULS II: Scholar of The First Sin - Spremi se da umireš opet u kompletnom Dark Sousl 2 iskustvu sa Dark Souls 2: Scholar of the First Sin. Očekuje te sada već poznati izazov, ali sada produbljen zahvaljujući strastvenom radu talentovanih ljudi u japanskom studiju From Software DARK SOULS III: V THE FIRE FADES - Na kraju ostaje samo pepeo. Dark Souls 3 je mračna avantura u velikom izvrnuton svetu, punom strašnih zveri, podmuklih zamki i skrivenih tajni. Ostaci nekada ponosnog kraljevstva iz prvog dela su osnova za novu avanturu. Uključuje nagrađivanu igru i oba DLC poglavlja: ​​Ashes of Ariandel i The Ringed Citi. Muzika od koje se ježi - Poseti Bandai namco EP!C kutak kako bi preuzeo muziku iz Dark Souls sage koju su komponovali Motoi Sakaraba i Iuka Kitamura. Uživaj u 110 pesama i više od 6 sati muzike koja ti vraća sećanja na svakog teškog protivnika, lavirint u kom si se izgubio i mrak koji te je progutao. Ako nismo već spomenuli negde You Died. Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 9 - 4 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Video Igra Proizvođač: Namco Tip proizvoda: Playstation 4 Količina: 1 kom. Uvoznik: Iris Mega d.o.o. Adresa: Gospodara Vučića 176, Beograd Zemlja proizvodnje: EU Igra je na engleskom jeziku. Igra je namenjena evropskom regionu (za igranje na evropskim serverima).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Treba da se obseku! Mek povez, Beograd oko 1930 Knjiga 1 - Gospodar i sluga - Polikuska - Gorosega - Na svetu nem krivaca - Idila - Dve razlicne price o kosnici - Pesma na selu - Decja mudrost - Hodite dokle imate - Tri sina Knjiga 2 - Bracna sreca - Platnomer - Uvod u pricu o jednoj majci - Mladi car - LAzni kupon - Ko je u pravu - Zapisi jednog ludaka - Otac vasilije - Molitva - Tri price - Prolaznik i seljak - To si ti Knjiga 3 - Zasto? - Krojcerova sonat - Sevastopolj - Tri pitanja - Decemarci Knjiga 4 - Mecava - Hadzi Murat - Sta sam video u snu - KO seu ubice - JAgode - Rad, smrt i bolest - Tri smrti - Susret na frontu Knjiga 5 - Bozanski i ljudski - Kornej Viljev - Jutro jednog spahije - Hodinka - Otac ergej - Ukidanjei obnova pakla - Asiriski kralj Asarhadon - Vuk - Kamenje - Prica za decu - Tihon i Malanja - Cetrdeset godina - Razgovor zalutalih ljudi - Iz neopreznosti - Posle bala Knjiga 6 - Prepad - Kozaci - Zapisii starca Fjodora Kuzmica - Markerovi zapisi - Aljosa Loncic - O sudu Knjiga 7 - Vrag - Dva Husara - Lucern - Albert - Smrt Ivana Iljica - Radnik Jemeljan i prazan bubanj - Jermonah Isidor Knjiga 8 - Rob - Koliko coveku treba - Od cega ljudi zive - Gde je ljubav tu je i Bog - Za tudj greh - Dva saputnika - Sveca - Tri podviznika - Ilija - Dva brata i zlato - Pametnije devojcice od odraslih - Vrazje lukavo a Bozje jako - Kako je necastivi iskupljivao komad hleba - Pokajnik - Zrno koliko kokosije jaje - Gasi dok ne bukne - Dva starca - Kumce - Ivan ludak - Zasto zivimo Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja olikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku. Bio je esejista, dramaturg, kritičar i moralni filozof, a pored svega pacifista i levičar. Svojim naprednim idejama o nenasilnom otporu je uticao na ličnosti, koje su se pojavile kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King[1] i Gandi.[2] Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 američkih i britanskih književnika koji su učestvovali u anketi koja je trajala više godina. Tolstoj je rođen u Jasnoj Poljani, porodičnom imanju 12 km (7.5 mi) južno od Tule, i 200 km (120 mi) južno od Moskve. Tolstoji su dobro poznata familija starog ruskog plemstva, čiji su preci poznati još od plemića po imenu Indris iz Litvanskog carstva u 1353;[3][4] preciznije, on je zapamćen po uzviku „iz zemlje Cezara, od Germana“ kad je za Ruse takva generalna formula označavala sve tipove stranaca.[5] On je bio četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja, veterana Domovinskog rata iz 1812, i grofice Marije Tolstoj (rođena kneginja Volkonskaja). Tolstojevi roditelji su umrli kad je on bio veoma mlad, tako da su njega i njegovu braću i sestre odgajili rođaci. Godine 1844, on je počeo da studira pravo i orijentalne jezike na Kazanskom univerzitetu. Njegovi učitelji su ga opisali sa „nesposoban i nevoljan da uči“.[6] Tolstoj je napustio univerzitet u sred svojih studija, vratio se u Jasnu Poljanu i zatim proveo najveći deo svog vremena u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1851, nakon što je nakupio teške kockarske dugove, on je otišao sa svojim starijim bratom na Kavkaz i pristupio armiji. U to vreme je počeo da piše. Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu njegovog kasnijeg doba je uzrokovan njegovim iskustvima u vojsci. Tome su takođe doprinela i dva putovanja po Evropi 1857. i 1860-61. Drugi koji su sledeli istim putem su Aleksandar Hercen, Mihail Bakunjin i Petar Kropotkin. Tokom svoje posete iz 1857. godine, Tolstoj je prisustvovao javnom pogubljenju u Parizu, što je bilo traumatično iskustvo koje je obeležilo ostatak njegovog života. On napisao u pismu svom prijatelju Vasiliju Botkinu: „Istina je da je država zavera namenjena ne samo eksploataciji, nego pre svega da korumpira svoje građane ... Od sada, nikada neću služiti bilo kojoj vladi bilo gde.“[7] Tolstojev koncept nenasilja ili Ahimsa je bio ojačan nakon što je pročitao nemačku verziju Tirukurala. On je kasnije doprineo usađivanju tog koncepta kod Mahatme Gandi putem svog Pisma indusu kad je mladi Gandi korespondirao s njim tražeći savet.[8] Njegovo evropsko putovanje tokom 1860–61 oblikovalo je njegov politički i književni razvoj. Imao je priliku da se sretne sa Viktorom Igom, čije literarne talente je Tolstoj veličao nakon čitanja Igove tek završene Les Misérables. Slične evokacije scena bitki u Igovoj noveli i Tolstojevom Ratu i miru indicaraju taj uticaj. Na Tolstojevu političku filozofiju je isto tako uticala njegova poseta francuskom anarhisti Pjeru Žozefu Prudonu iz marta 1861, koji je u to vreme živeo u egzilu u pod lažnim imenom u Briselu. Osim pregleda Prodonove predstojeće publikacije, La Guerre et la Paix (Rat i mir na francuskom), čiji naslov je Tolstoj pozajmio za svoje remek-delo, njih dvoje su diskutovali obrazovanje, kao što je Tolstoj napisao u svojem obrazovnim zapisima: „Ako spominjem ovaj razgovor s Prudonom, to je da bi pokazao da je u mom ličnom iskustvu, on bio jedini čovek koji je razumeo značaj obrazovanja i štampe u naše vreme. Ispunjen entuzijazmom, Tolstoj se vratio u Jasnu Poljanu i osnovao 13 škoja za decu ruskih seljaka, koji su upravo bili emancipovani od kmetstva 1861. Tolstoj je opisao školske principe u svom eseju iz 1862. godine „Škola u Jasnoj Poljani“.[9] Tolstojevi obrazovni ekseprimenti su bili kratkog veka, delom zbog uznemiravanja od strane carske tajne policije. Međutim, kao diretna pretača A. S. Nilovog Samerhila, škola u Janoj Poljani[10] se može opravdano smatrati prvim primerom koherentne teorije demokratskog obrazovanja. Lični život Dana 23. septembra 1862, Tolstoj je oženio Sofiju Andreevnu Bers, poreklom Nemicu, koja je bila 16 godina mlađa od njega i ćerka uglednog dvorskog lekara Andreja Bersa, a praunuka grofa Petra Zavadovskog, prvog ministra obrazovanja u carskoj Rusiji. Familija i prijatelji su je zvali Sonja, što je ruski deminutiv imena Sofija.[11] Oni su imali 13 dece, osam od kojih je preživelo detinjstvo.[12] Tolstojeva žena Sofija i njihova ćerka Aleksandra Grof Sergej Lavovič Tolstoj (10. jul 1863 – 23. decembar 1947), kompozitor i etnomuzikolog Grofica Tatjana Lavovna Tolstoj (4. oktobar 1864 – 21. septembar 1950), supruga Mihajla Sergeviča Suhotina Grof Ilija Lavovič Tolstoj (22. maj 1866 – 11. decembar 1933), pisac Grof Lav Lavovič Tolstoj (1. jun 1869 – 18. oktobar 1945), pisac i vajar Grofica Marija Lavovna Tolstoj (1871–1906), supruga Nikolaja Leonidoviča Obolenskog Grof Peter Lavovič Tolstoj (1872–1873), umro u detinjstvu Grof Nikolaj Lavovič Tolstoj (1874–1875), umro u detinjstvu Grofica Varvara Lavovna Tolstoj (1875–1875), umrla u detinjstvu Grof Andrej Lavovič Tolstoj (1877–1916), služio u Rusko-japanskom ratu Grof Mihael Lavovič Tolstoj (1879–1944) Grof Aleksej Lavovič Tolstoj (1881–1886), umro u detinjstvu Grofica Aleksandra Lavovna Tolstoj (18. jul 1884 – 26. septembar 1979) Grof Ivan Lavovič Tolstoj (1888–1895), umro u detinjstvu Brak od samog početka bio obeležen seksualnom strašću i emocionalnom neosetljivošću imajući u vidu da je Tolstoj, neposredno uoči njihovog braka, dao Sofiji svoje dnevnike s detaljima njegove ekstenzivne seksualne prošlosti i činjenicom da mu je jedna kmetkinja na njegovom imanju rodila sina.[11] Uprkos toga, njihov rani bračni život je bio srećan i pružio je Tolstoju mnogo slobode i sistem podrške da napiše Rat i mir i Anu Karenjinu pri čemu je Sonja radila kao sekretarica, editor i finansijski menadžer. Sonja je ručno prepisivala njegove epičke radove s vremena na vreme. Tolstoj je nastavljao da uređuje Rat i Mir, i bile su mu potrebne čiste finalne verzije da se isporuče izdavaču.[11][13] Međutim, njihov kasniji zajednički život je A. N. Vilson opisao kao jedan od najnesrećnijih u književnoj istoriji. Tolstojev odnos sa njegovom suprugom je pogoršan, jer su njegova verovanja postajala sve radikalnija. On je želeo da se odrekne svog nasleđenog i zarađenog bogatstva, uključujući odricanje od autorskih prava nad njegovim ranijim radovima. Tolstojeva porodica je napustila Rusiju nakon Ruske revolucije iz 1905. i naknadnog uspostavljanja Sovjetskog Saveza, i stoga njegovi potomci i rodbina danas žive u Švedskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Među njima je švedski pevač Viktorija Tolstoj i Švedski zemljoposednik Kristofer Paus, Heresta. Novele i fikcija Lav Tolstoj 1897. Tolstoj je jedan od velikana ruske književnosti; njigovi radovi obuhvataju romane Rat i mir i Ana Karenjina i novele kao što su Hadži Murat i Smrt Ivana Iliča. Njegovi savremenici su mu odali visoka priznanja. Fjodor Dostojevski ga je smatrao najvećim od svih živih romanopisaca. Gistav Flober, nakon čitanja i prevođenja Rata i mira, je izjavio, „Kakav umetnik i kakav psiholog!“ Anton Čehov, koji je često posećivao Tolstoja na njegovom seokom imanju, je napisao, „Kada literatura poseduje Tolstoja, lako je i prijatno biti pisac; čak i kada znate da niste ništa postigli i još uvek ne ostvarujete ništa, to nije tako strašno kako bi inače bilo, jer Tolstoj postiže za sve. Ono što on radi služi da opravda sve nade i težnje uložene u književnost.“ Britanski pesnik i kritičar iz 19. veka Matju Arnold je smatrao da „Tolstojev roman nije umetničko delo, već deo života“.[14] Kasniji kritičari i romanopisci nastavljaju da veličaju Tolstojevu umetnost. Virdžinija Vulf ga je proglasila „najvećim romanopiscom od svih.“[14] Džejms Džojs je zapazio, „On nikad nije dosadan, nikad glup, nikad umoran, nikad pedantan, nikad teatralan!“. Tomas Man je pisao o Tolstojevoj naizgled bezgrešnoj umetnost: „Retko je umetnost radila tako mnogo poput prirode“. Takve stavove su delile i javne figure poput Prusta, Foknera i Nabokova. Nabukov je imao visoko mišljenje o Smrti Ivana Iliča i Ani Karenjinoj; on je međutim preispitivao je reputaciju Rata i mira, i oštro je kritikovao Vaskrsenje i Krojcerovu sonatu. Tolstojevi najraniji radovi, autobiografske novele Detinjstvo, Dečaštvo, i Mladost (1852–1856), govore o sinu bogatog zemljoposednika i njegovoj sporoj realizaciji o postojanju jaza između sebe i njegovih seljaka. Iako ih je kasnije odbacio kao sentimentalne, oni otkrivaju znatan deo Tolstojevog života. Oni zadržavaju svoj značaj kao primeri univerzalne priče o odrastanju. Tolstoj je služio kao potporučnik u artiljerijskom puku tokom Krimskog rata, što je opisano u njegovim Sevastopoljskim pričama. Njegova iskustva u bici pomogla su u formiranju njegovog kasnijeg pacifizma i dala su mu materijal za realističan opis strahota rata u njegovom kasnijem radu.[15] Njegova fikcija konzistentno pokušava da realistično prikaže rusko društvo u kojem je živeo.[16] Roman Kozaci (1863) opisuje kozački život i ljude kroz priču o ruskom aristokrati koji je zaljubljen u kozačku devojku. Ana Karenjina (1877) sadrži paralelne priče o preljubnoj ženi zarobljenoj konvencijama i lažnošću društva i filozofkog zemljoposednika (sličnog Tolstoju), koji radi uz seljake u poljima i pokušava da reformiše njihove živote. Tolstoj ne samo da je koristio sopstvena životna iskustava već i stvorio likove po sopstvenom imidžu, kao što su Pjer Bezukov i princ Andrej u „Ratu i miru“, Levin u „Ani Karenjinoj“ i u izvesnoj meri princ Nehludov Vaskrsenju. Moć tame 2015. u Bečkom Akademskom pozorištu Rat i mir se generalno smatra jednim od najvećih romana ikad napisanih, izuzetan po svojoj dramatičnoj širini i jedinstvu. Njegova ogromna slika sadrži 580 likova, mnogi su istorijski uz niz drugim fiktivnih. Priča se kreće od porodičnog života do glavnog štaba Napoleona, od dvora Aleksandara I Pavloviča do bojnih polja Austerlica i Borodina. Tolstojeva originalna ideja za roman je bila da istraži uzroke ustanka dekabrista, čime se bavi samo u zadnjih nekoliko poglavlja, iz čega se može zaključiti da će sin Andreja Bolkonskog postati jedan od dekabrista. Roman istražuje Tolstojevu teoriju istorije, a posebno beznačajnost osoba kao što su Napoleon i Aleksandar. Donekle je iznenađujuće da Tolstoj nije smatrao da je Rat i mir roman (niti je smatrao mnoga druga velika dela ruske proze tog vrenema romanima). Takvo gledište postaje manje iznenađujuće ako ima u vidu da je Tolstoj bio romanopisac realističke škole koji je smatrao da je roman okvir za ispitivanje društvenih i političkih pitanja u životu devetnaestog veka.[17] Rat i mir (koji je za Tolstoja zapravo ep i prozi) stoga se nije kvalifikovao. Tolstoj je smatrao da je Ana Karenjina bila njegov prvi roman.[18] Nakon Ane Karenjine, Tolstoj se koncentrisao na hrišćanske teme, i njegovi kasniji romani kao što su Smrt Ivana Iliča (1886) i Šta treba uraditi? razvijaju radikalnu anarho-pacifističku hrišćansku filozofiju, što je dovelo do njegovog izopštenja iz Ruske pravoslavne crkve 1901. godine.[19] Uprkos svih pohvala koje je dobio za Anu Karenjinu i Rat i mir, Tolstoj je odbacio ta dva rada tokom svog kasnijeg života kao nešto što nije istinska realnost.[20] U svom romanu Vaskrsenje, Tolstoj pokušava da izloži nepravdu ljudskih zakona i licemerje institucionalizovane crkve. Tolstoj isto tako istražuje i objašnjava ekonomsku filozofiju Džordžizma, čiji je postao predani zagovarač pri kraju svog života. Kritike i prihvaćenost Engleska književnica Virdžinija Vulf tvrdi da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena. I sam Džejms Džojs je zapisao: “On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan.“ Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti: “Rijetko je radio kao umetnik, više kao prirodnjak.“ Veliku reputaciju su mu doneli dela „Rat i mir“, „Ana Karenjina“. Njegov književni rad sastojao se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je verno slikao, a i sam mu je pripadao. U delu „Kozak“(1863) opisuje kozački život i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo „Ana Karenjina“ (1877) ima za temu život uzorne majke i supruge u atmosferi licemerja visokog plemstva, koja razbija okove i protiv pravila započinje život sa čovekom koga voli. Na sasvim drugoj strani je lik Ljevina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za verom u Svevišnjeg i filozofskim motivima za život. On živi i radi sa seljacima, pokušavajući da sprovede reformu njihovog postojećeg stanja. Tolstoj kao pedagog Lav Nikolajević Tolstoj poznat je i kao pedagoški entuzijasta, najviše poznat po svom neobičnom radu u Jasnoj Poljani, kojim pozitivno utiče na nove pedagoške koncepcije. Celokupan književni i pedagoški rad posvetio je razobličavanju teškog društvenog stanja u Rusiji i ukazivao da se problemi mogu rešiti samo mirnim putem kroz prosvetiteljski i vaspitni rad.[21] Bogata pedagoška aktivnost Tolstoja može se podeliti u tri perioda. Prvi period (1859—1862) obeležava otvaranje ćkole u Jasnoj Poljani i pokretanje časopisa „ Jasna Poljana“, drugi period (1870—1876) odnosi se na njegovu izdavačku pedagočku aktivnost, kada objavljuje „ Azbuku“, „Novu azbuku“ i „ Rusku knjigu za čitanje“, bavi se i praktičnim problemima vaspitanja. Treći period odnosi se na njegov sadržajan rad do kraja života, kada prelazi na pozicije religioznog misticizma, pa i pitnja vaspitanja tretira u duhu religioznog mističkog shvatanja sveta.[21] Praktičan rad Tolstoja počinje 1859. godine, kada je u Janoj Ponjani otvorio svoju prvu školu, a Rusija dobija prvu školu za decu seljaka (kmetova) u Tolstojevoj kući. Želja za proučavanjem obrazovanja odvodi Tolstoja na put po Evropi (Nemačka, Engleska, Francuska), gde se upoznaje sa organizacijom školstva, sa istorijom pedagogije i najpoznatijim pedagozima praktičarima. Obilazeći škole od kojih je određen broj bio otvoren za svu decu, više je upoznao mane nego prednosti školskog obrazovanja. U učionicama je vladao strah, autoritet učitelja se zasnivao na zaplašivanju, fizička kažnjavanja su bila redovna, a gradivo je bilo potpuno odvojeno od života i stvarnih potreba onih koji uče.[22] Na osnovu stečenih zapažanja izradio je kritiku tih škola, čija je suština da škola ne brine o prirodi deteta, da ga želi pasivizirati, zaplađiti i tako njime bezbrižnije vladati. O tome je Tolstoj pisao u svom pedagoškom časopisu „ Jasna Poljana“, koji je počeo da izdaje 1861. godine. Tolstoj dolazi do zaključka da obrazovanje mora da bude usklađeno sa životnim iskustvom ljudi i da se razvija u okvirima života, pa takav princip primenjuje u radu se decom iz Jasne Poljane. U ovoj školi, u kojoj je vladala sloboda i želja za znanjem koja nije nametnuta, učitelji su bili studenti iz Moskve ali i sam veliki Tolstoj. Razume se, da je Tolstojeva aktivnos izazvala nepoverenje vlasti, pa je posle policijske racije 1862. godine, škola u Jasnoj Poljani prestala s radom, da bi rad nastavila tek 70-tih godina.[21] Pedagoški pogledi Tolstoja javljaju se kao protest i optužba protiv tadašnjeg birokratskog obrazovnog i vaspitnog sistema i protiv „prinudne škole“, kako naziva škole na Zapadu. Njegovo zalaganje usmereno je ka školi koja će motivisati decu za većim znanjem, koja će razvijati ljubav prema životu, odnosno pristalica je teorije slobodnog vaspitanja.[21] Izuzetno negativan stav prema vaspitanju, kome u početku nije pridavao nikakav životni smisao, Tolstoj obrazlaže činjenicom kako državna škola inapred odrećuje u čemu će poučavati svoje učenike i kako će postupati sa decom. U njegovoj školi deca su u učionicama mogla da sede kako god žele, a časove su često imali u prirodi okruženi divnim pejzažima. Nije postojao strogo određen plan rada i raspored pa su deca mogla da odu kući kada god požele, ali su ipak često ostajala dugo tražeći još znanja zbog načina na koji su im ih učitelji prenosili. Ličnost učenika je bila poštovana i učiteljima je uvek bilo najvažnije šta deca žele da nauče i šta im je potrebno, a domaćih zadataka nije bilo jer su decu kmetova kod kuće čekali teški poslovi. Roditelji su u početku bili protivnici škole u kojoj učitelji ne tuku decu jer su smatrali da tako ništa neće naučiti, ali su mogli decu da ispišu iz škole ako žele. Međutim pobedilo je zadovoljstvo koje su deca osećala u školi u kojoj je uvek vladala sloboda ali nikada anarhija. Časovi su se sastojali od velikog broja eksperimenata i izučavanja prirode na licu mesta. Deca seljaka su prvi put učila matematiku, geografiju, crtanje, pevanje i istoriju koju je im Tosltoj pričao kao bajku. Osim toga, u ovoj školi su uspešno spajana znanja iz prirodnih nauka i religije, sticala su se znanja o narodnim umotvorinama i ruskoj tradiciji, a naglasak je naravno bio na književnosti. U ovoj školi učenje nikada nije bilo obaveza jer je učitelj Tolstoj smatrao da ako je znanje dobro, želja za njim će nastati prirodno kao glad. Tako je i bilo. Njegovi učenici su uvek bili gladni novih saznanja i priča.[23] Bojeći se bilo kakvog šablona Tolstoj odlazi u drugu krajnost u jasnopoljanskoj školi. Školu je organizovao bez nastavnog plana i rasporeda časova, bez obaveze da učenici redovno posećuju nastavu i bez obaveze da nauče lekcije. Ali je zato od učitelja zahtevao da dobrim pripovedanjem kod dece pobućuju interesovanje za nastavu. Njegova škola bila je suprotstavljena formalističkoj staroj školi.[21] Njegova teorija slobodnog vaspitanja, koju je preuzeo od Rusoa, dovela ga je do odvajanja vaspitanja i obrazovanja, sa obijašnjenjem da je vaspitanje prinudno uticanje na drugog čoveka i da ono kvari, a ne popravlja čoveka. Neposreeno pred kraj svog života napustio je ovakav stav i priznao neodrživost teorije slobodnog vaspitanja.Njene pozitivne strane su bile svakako individualno postupanje sa decom, ljubav i poštovanje, upoznavanje i razvijanje ličnosti deteta. Danas, posle 150 godina, Tolstojev način rada i spisi o pedagogiji prizanti su kao značajan doprinos razvoju obrazovanja i rada se decom.[21] Smrt Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82 godine. Dugo je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i kćerke. Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfija. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sahrani. Neki su, doduše, znali samo da je „neki aristokrata preminuo“. Tako se ispostavilo da nisu dovoljno znali o životu i delu ovog ruskog realiste.

ovo je razglednica nemacko izdanje Fr. Schardt, Nurnberg Crna ruka je bila tajno društvo, zvanično osnovano pod imenom Ujedinjenje ili smrt u Kraljevini Srbiji 10. juna 1910. godine.[3] Crna ruka je delovala i pre toga, izvršivši Majski prevrat 29. maja 1903. u kojem su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga Obrenović, čime je prekinuta loza dinastije Obrenovića. Ujedinjenje ili smrt je imalo panslavističke ciljeve, sa namerom da ujedini sve teritorije Južnih Slovena, posebno one u sastavu Austrougarske. Gavrilo Princip, član druge organizacije „Mlada Bosna“, uz podršku „Crne ruke“, ubio je 28. juna 1914. u Sarajevu austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda davši tako povod za Prvi svetski rat. Grupa nižih oficira, na čelu sa kapetanom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom je avgusta 1901. osnovala Crnu ruku, zavereničku grupu protiv dinastije Obrenović.[6] Prvo zasedanje grupa je održala 6. septembra 1901. Sastanku su prisustvovali kapetani Dimitrijević, Radomir Aranđelović i Milan Petrović, kao i poručnici Antonije Antić, Dragutin Dulić, Milan Marinković i Nikodije Popović. Skovali su plan da se ubije kraljevski par, kralj Aleksandar i kraljica Draga. Apis je lično predvodio grupu oficira koji su ubili kraljevski par u Starom dvoru u noći između 10. i 11. juna 1903. (28. i 29. maja po starom kalendaru. Nakon prevrata dolazi do raskola i Crna ruka se gasi. Dva dana posle austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine, grupa srpskih ministara, zvaničnika i generala je u Beogradu 8. oktobra 1908. osnovala Narodnu odbranu, polutajno pansrpsko udruženje. Cilj udruženja je bilo oslobađanje Srba od austrougarske okupacije. Ona je širila antiaustrijsku propagandu i organizovala agente u okupiranim teritorijama. Satelitske organizacije su osnivane u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Istri. Najpoznatija je bila bosanska grupa koja je delovala pod imenom Mlada Bosna. Tada dolazi do stvaranja organizacije Ujedinjenje ili smrt koju su uglavnom činili bivši članovi Crne ruke, pa je i ona bila poznata pod imenom C. R. „Ujedinjenje ili smrt“ je osnovana je 9. maja 1911. u Beogradu, a prvi njeni članovi i prvi potpisnici njenoga Ustava bili su: Ilija Radivojević, Bogdan Radenković, Čedomilj Popović, Velimir Vemić, Dragutin Dimitrijević Apis, Vojislav Tankosić, Ilija Jovanović (vojvoda Pčinjski), Milan Vasić, Milan Milovanović. Društvo je, ma da su i njegovi članovi i ono samo bili dobro poznati, osnovano kao tajno, i imalo je svoje izvršne organe, koji je trebalo da primene presude odnosno odluke organizacije. Crnu ruku su uglavnom činili relativno mlađi zaverenici umešani u ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage, ali je glavna ličnost bio pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis. Glavne tačke Ustava i Pravilnika organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ odnosno C. R. ove su: Čl. 1. U cilju ostvarenja narodnog ideala, ujedinjenja Srpstva, stvara se organizacija, čiji član može biti svaki Srbin, bez obzira na pol, veru, mesto rođenja, kao i svaki onaj, koji iskreno bude služio ovoj ideji. Čl. 2. Organizacija pretpostavlja revolucionu borbu kulturnoj, stoga joj je institucija apsolutno tajna za širi krug. Čl. 3. Organizacija nosi naziv „Ujedinjenje ili smrt“. Čl. 4. Za ispunjenje ovoga zadatka, organizacija, prema karakteru svoga bića, utiče na sve službene faktore u Srbiji, kao Pijemontu, i na sve društvene slojeve i celokupni društveni život u njoj. Dalji članovi obuhvataju ove najbitnije odredbe: na vrhu organizacije stoji Vrhovna centralna uprava, čije su odluke punovažne za sve članove i koja ima pravo raspolagati životima, smrću i imovinom svih svojih članova. Interesi organizacije stoje nad svima drugim interesima, i njeni članovi su dužni dostavljati organizaciji sve, što saznaju, bilo u svojoj službenoj funkciji, bilo kao privatni ljudi, a što se tiče organizacije. Vrhovna centralna uprava ima pravo izricanja smrtnih osuda, čije se izvršenje poverava najpouzdanijim njenim članovima ili agentima. Ni jedan član organizacije, pošto je već uveden u nju, ne može izaći iz nje, dokle god je živ, niti mu ko može uvažiti ostavku. Članovi, koji bi svojim izdajstvom naneli štete organizaciji, kažnjavaju se smrću. Prvi članovi i potpisnici Ustava bili su: Ilija Radivojević Bogdan Radenković Čedomilj A. Popović Velimir Vemić Ljubomir S. Jovanović Dragutin Dimitrijević Apis Vojislav Tankosić Ilija Jovanović Pčinjski Risto Čereković Milan Vasić Milan Gr. Milovanović Da bi se očuvala što veća tajnost, članovi se upisuju u spiskove i vode se ne po imenima, već po rednom broju. Članovi se među sobom kao takvi ne poznaju, saobraćaj među njima vrši se samo preko naročito određenih ličnosti, i jedino Vrhovna centralna uprava zna, ko su sve članovi organizacije. Ipak zato, i ako ne poznaju celu organizaciju ni njeno ustrojstvo, svi članovi se obavezuju na bezuslovnu poslušnost i pokornost organizaciji; oni moraju slepo izvršivati sve naredbe i poneti čak i u grob tajne, koje se tiču organizacije. U političkom životu uticaj ove organizacije se jako osećao, naročito posle Balkanskih ratova. Crna ruka je predstavljala srž vojničke opozicije civilnoj vladi. Skrivajući se iza vojske ili opozicije, crnorukci su primorali kralja Petra I da raspusti vladu Nikole Pašića, iako je Narodna radikalna stranka imala većinu u Narodnoj skupštini. Tek nakon ruske intervencije i možda uz pomoć francuskog kapitala, kriza je rešena u Pašićevu korist, a kralj Petar je bio primoran da se povuče, navodno zbog bolesti, i za regenta imenuje prestolonaslednika Aleksandra. U Bitolju došlo do incidenta povodom pitanja prioriteta građanske nad vojnom vlašću. U Skupštini je socijalistički poslanik Dragiša Lapčević podneo interpelaciju na vladu, što trpi ilegalne organizacije. Skupština se tada zadovoljila odgovorom predsednika vlade. Apis i crnorukci su imali jak uticaj na Narodnu odbranu, kroz koju su pokušavali da rašire mrežu agenata Bosni i Hercegovini. Ovome je pomagalo nezadovoljstvo srpskog stanovništva austrougarskom upravom, srpski nacionalni pokret i širenje jugoslovenske ideje posle Balkanskih ratova. Sa druge strane, Pašićeva vlada je pokušavala da dalje ne kvari odnose sa Austrougarskom, pa je ona pokušavala da svojim ustanovama blokira rad crnorukaca u Bosni i Hercegovini. Pašić je na Solunskom frontu odlučio da ukloni najistaknutije pripadnike Crne ruke, tada već zvanično raspuštene. Dimitrijević i nekoliko desetina njegovih saradnika su uhapšeni zbog navodnog atentata na prestolonaslednika-regenta Aleksandra i predsednika vlade. Kod uhapšenog generalštabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevića-Apisa, člana Vrhovne centralne uprave, nađen je originalan Ustav organizacije od 9/5 1911, a među stvarima optuženog potpukovnika Velimira Vemića nađen je spisak članova organizacije. Presudom vojnih sudova od 23. maja članovi organizacije pukovnik Dragutin Dimitrijević-Apis, major Ljubomir Vulović i Rade Malobabić su proglašeni krivim za izdaju i osuđeni na smrt. Ostali optuženi osuđeni su na dugogodišnju robiju, od koje su docnije pomilovani, osim potpukovnika Vitomira Cvetkovića, koji je umro u zatvoru za vreme istrage, i Bogdana Radenkovića, koji je umro, pošto je presuda izrečena. Apis je streljan mesec dana kasnije, 24. juna 1917. Na obnovljenom sudskom procesu 1953. godine, u Beogradu, sve presude Višeg vojnog suda u Solunu su poništene, a svi osuđenici rehabilitovani, među kojima i sam Dragutin Dimitrijević Apis. Obnovu procesa su pokretali članovi porodice, preživeli drugovi i poštovaoci više puta u međuratnom periodu, ali je do nje došlo tek nakon Drugog svetskog rata, u novoj državi FNRJ. Povod za obnovu procesa bilo je pismo streljanog majora Ljubomira Vulovića, koje je napisao dan pred izvršenje presude, u kome je naveo da je za atentat prvi put čuo na samom suđenju, da su svedoci bili lažni, iznevši u njemu sve svoje sumnje i pretpostavke, kao i molbu da se u oslobođenoj otadžbini utvrditi prava istina. Pismo je napisao prijatelju Todoru Mihailoviću, a ostavio vojnom svešteniku Zdravku Paunoviću. Ovo pismo našlo se u rukama Aleksandra Rankovića, ministra unutrašnjih poslova FNRJ, koji je zatim naredio Istražnom odeljenju ministarstva da preduzme traganje, u cilju utvrđivanja istine. Godine 2012. Apis je rehabilitovan i po drugi put, od strane srpskog sudstva. ---------------------------- -------------------------- Majski prevrat je bio državni udar u kom su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena, kraljica Draga, čime je prekinuta loza dinastije Obrenović, koja je vladala Srbijom od sredine 19. veka. Nakon Majskog prevrata na čelo Srbije je došla dinastija Karađorđević. Prevrat je imao veliki uticaj na odnos Srbije i evropskih sila, zato što su se Obrenovići politički oslanjali na Austrougarsku, a Karađorđevići na Francusku. Sam događaj, ubistvo kralja i kraljice, sprovela je grupa oficira i civila-zaverenika na čijem je čelu bio oficir Dragutin Dimitrijević Apis. To je bilo u noći između 28. maja i 29. maja 1903. godine (po starom kalendaru). Na isti dan 35 godina ranije je ubijen knez Mihailo Obrenović u Košutnjaku. Najistaknutiji zaverenici na čelu sa Apisom su kasnije, sa mnogim pridošlicama, osnovali militarističku organizaciju iz senke, zvanu „Ujedinjenje ili smrt“, poznatu još po neformalnom imenu „Crna ruka“ . Popularnost kralja Aleksandra je opala nakon njegove ženidbe Dragom Mašin, bivšom dvorskom damom svoje majke Natalije, udovicom inženjera Svetozara Mašina, koja je bila starija od njega 13 godina i poreklom nije bila iz kraljevske porodice, što je u to vreme bilo opštevažeće pravilo za ženidbu prestolonaslednika i kraljeva. Kraljev otac, bivši kralj Milan Obrenović, nije odobravao brak i nije se više vraćao u Srbiju, a umro je u Beču 1901. Protiv braka se pobunila i kraljeva majka Natalija, pišući mu iz Rusije sve najružnije o Dragi Mašin. Zbog zategnutih odnosa sa drugim državama zbog ove ženidbe, kralj Aleksandar se u spoljnoj politici okrenuo Rusiji, pustivši prethodno iz zatvora radikale optužene za Ivanjdanski atentat na kralja Milana. Posle smrti kralja Milana, kralj Aleksandar je u znak navodne kraljičine trudnoće, pomilovao sve političke osuđenike i 20. marta 1901. sastavio novu vladu na čelu sa radikalom Mihailom Vujićem. U vladi su se nalazili predstavnici Narodne radikalne i Liberalne stranke. Kralj Aleksandar je potom doneo novi Oktroisani ustav, čija je glavna karakteristika bila uvođenje dvodomnog sistema, koji se sastojao iz Senata i Narodne skupštine. Veliki problemi za kralja Aleksandra nastali su zbog nepostojeće trudnoće kraljice Drage. Na ovo je prvi reagovao Carski dvor u Petrogradu i nije želeo da primi kralja i kraljicu u obećanu posetu. Kralj Aleksandar je za to okrivio radikale, izvršio novi državni udar i postavio vladu na čelu sa generalom Dimitrijem Cincar-Markovićem 6. novembra 1902. godine. Zbog sve veće odbojnosti ruskog dvora, kralj Aleksandar je od jeseni 1902. godine nastojao da se ponovo približi Austriji a izvesne korake preduzimao je i ranije. Već u januaru 1902. godine kralj Aleksandar je poslao u Beč svog ličnog sekretara Miloša Petronijevića sa obećanjem da će pitanje svog naslednika rešiti u sporazumu sa susednom monarhijom, tako što će posiniti jednog od potomaka ženske linije Obrenovića, koji žive u Austrougarskoj. Na to je oštro protestovao ruski ministar spoljnjih poslova, grof Aleksandar Lamzdorf, kada je krajem 1902. u Nišu došao u posetu kralju Aleksandru. Radnici i studenti priredili su 23. marta 1903. masovne demonstracije, a one su se pretvorile u sukob s policijom i vojskom. Tom prilikom poginulo je šest osoba. Znajući da ne može dobiti nove izbore, kralj je 25. marta 1903. godine izvršio dva državna udara u razmaku od jednog sata. Prvim udarom je ukinut Ustav iz 1901. i raspušteni su Senat i Narodna Skupština. Posle toga su izvršena nova postavljenja kraljevih ljudi u Senatu, Državnom savetu i sudovima. Zatim je u ranim jutarnjim časovima kralj vratio na snagu ustav. Nakon ovoga, vlada je sprovela izbore 18. maja 1903. koje je dobila. Ujedno, ovo je bila poslednja pobeda kralja Aleksandra na političkom polju. Postoje određeni navodi kako je kralj, zajedno sa predsednikom vlade, generalom Dimitrijem Cincar-Markovićem u to vreme pripremao proterivanje kraljice Drage. Prema ovom planu, Dragi je saopšteno da zajedno sa Cincar-Markovićem treba da otputuje u banju Francensbad, kako bi lečila probleme zbog kojih nije mogla da zatrudni. No, nadalje bi joj bilo onemogućeno da se vrati u Srbiju, i to na isti način kako je Aleksandar prethodno proterao svoje roditelje. Ovo je trebalo realizovati 5/18. juna, ali prevrat je to sprečio. Mladi oficiri su se bunili zbog kraljičine lažne trudnoće i neprestanim ispadima njenog mlađeg brata, za koga se zalagala da bude prestolonaslednik. Njenim imenom su nazivani pojedini pukovi srpske vojske, kraljičin rođendan je bio obeležavan širom Srbije, dok su oficirima kasnile plate zbog kojih su upadali u dugove. U avgustu 1901. konjički poručnik Antonije Antić, kapetani Radomir Aranđelović i Milan Petrović i poručnici Dragutin Dimitrijević Apis i Dragutin Dulić skovali su zaveru da ubiju kralja i kraljicu. Prvi sastanak bio je 6. septembra 1901. u stanu poručnika Antića. Kasnije su se zaverenicima pridružili poručnik Milan Marinković i potporučnik Nikodije Popović. Po prvom planu kralj i kraljica su trebalo da budu ubijeni na zabavi kod Kolarca prilikom kraljičinog rođendana, 11. septembra, ali je taj plan propao. Razvijajući akciju u vojnim redovima, zaverenici oficiri odlučili su da upoznaju i građane političare sa svojim namerama. Prvi je bio upoznat Đorđe Genčić, član vlade koja je dala ostavku u znak protesta protiv kraljeve veridbe s Dragom Mašin, a ujedno i rođeni ujak Antonija Antića. Genčić je u razgovorima sa stranim predstavnicima u Beogradu i na svojim putovanjima u inostranstvu pokušavao da sazna kako bi se primio čin promene na prestolu u Srbiji, ako bi kralj umro bez dece. Pokazalo se da Austrougarska ne namerava isticati kandidaturu nijednog od svojih prinčeva, jer je očekivala teškoće i prepreke od strane Rusije. Iz istih razloga, plašeći se otpora iz Beča, ni Rusija nije bila raspoložena da ističe kandidaturu nekog od svojih prinčeva. Međutim saznalo se da kandidatura kneza Petra Karađorđevića, koji je živeo kao običan građanin u Ženevi, ne bi naišla na smetnju. Zato je beogradski trgovac Nikola Hadži Toma uveden u zaveru, a zatim poslat u Švajcarsku da se sastane s Petrom i upozna ga sa zaverom. Petar nije hteo da pristane na ubistvo i oslanjajući se na takvo njegovo raspoloženje, jedna grupa starijih zaverenika, kojoj je na čelu bio general Jovan Atanacković, je pokušala je da nametne svoje mišljenje da se kralj Aleksandar samo natera na abdikaciju i protera iz zemlje. Međutim, preovladalo je mišljenje da bi to bilo najgore rešenje (zbog straha da bi Obrenovići iz inostranstva mogli da se bore za povratak na vlast) i na predlog kapetana Dragutina Dimitrijevića, Radomira Aranđelovića i Ante Antića, odlučeno je da kralj i kraljica budu ubijeni. Zaverenici su se na to obvezali pismenom zakletvom. Pošto je propao i plan da kralj i kraljica budu ubijeni na proslavi pedesetogodišnjice Beogradskog pevačkog društva, odlučeno je da se ubistva izvrše u samom dvoru u noći između 28. i 29. maja prema julijanskom kalendaru. Na dvoru je uveče 28. maja (10. juna) priređena večera za članove vlade i kraljičinu porodicu. Posle večere je goste zabavljao orkestar Kraljeve garde. Određeni zaverenici iz unutrašnjosti stigli su u Beograd uoči tog dana, pod raznim izgovorima. Sa svojim beogradskim drugovima su, podeljeni u pet grupa, proveli do ponoći u kafanama po varoši, a zatim su se svi našli u Oficirskom domu, u kome su se, po zadatku, pretvarali da su u alkoholisanom stanju, mada su se pojedini od njih zaista napili. Policijski agenti, koji bi povremeno svraćali u Dom da osmotre prilike, bili su zbunjeni. Neki od oficira su od muzičara besomučno počeli da naručuju da im se svira „Kolo kraljice Drage” i štaviše su nazdravljali kraljevskom paru. U 00:45, Dragutin Dimitrijević je komandovao polazak u dvor. U tom trenutku generalštabni pukovnik u penziji Aleksandar Mašin, brat Draginog prvog supruga, već je bio pošao u kasarnu dvanaestog puka, da preuzme komandu nad beogradskim trupama, a potpukovnik Petar Mišić se spremao da sa svojim bataljonom iz jedanaestog puka pođe pred dvor. Određeni zaverenici bili su već opkolili kuće ministara Cincar-Markovićeve vlade i blokirali komande, koje su se morale prvo zaposesti. Gardijski poručnik Petar Živković (potonji jugoslovenski premijer), je u tačno 02:00 otvorio zaverenicima dvorska vrata. Zaverenici su upali u dvor i sukobili se sa gardom. Kada su došli do prostorija ađutanta, na toj poziciji su zatekli svog saradnika u zaveri, potpukovnika Mihaila Naumovića, koji je u nastalom haosu greškom ubijen zajedno sa kapetanom Miljkovićem, koga je Apis pokušao da zaštiti. Kako se Antonije Antić kasnije prisećao, Apis i Milivojević su pokušali da spreče Miljkovića da reaguje, te su ga uhvatili za usta, ali jedan oficir, koji nije bio upućen da je Naumović deo zavere (moguće je da je reč o Branivoju Jovanoviću) je pucao u dežurne. Antić je tvrdio da on i Apis snose deo odgovornosti, jer čak i kada je akcija otpočela nisu obavestili pojedine zaverenike o Naumovićevoj ulozi. Kako je plan bio da Naumović otključa vrata kraljevskih odaja u Starom konaku, tada delu dvorskog kompleksa, a oficiri nisu uspeli da pronađu nikakve ključeve u njegovim džepovima, vrata kraljevih odaja bila su razbijena dinamitom, koji je obezbedio inženjerski poručnik Milutin Lazarević. Jedan od ranijih izveštaja Laze Kostića je, pak, govorio kako su Naumović i Miljković stradali upravo od dinamita. Pošto je on (Naumović) poginuo, Milutin Lazarević i ja se vratismo u vestibil, i on poče vezivati dinamitski metak za bravu od vrata koja su vodila u veliku arapsku sobu i bila zaključana, jer nismo znali kuda da idemo. Nismo se ni setili da pitamo Miku (Naumovića) kako se ide do kraljeve spavaće sobe, za slučaj da nas on ma iz koga razloga ne sačeka, kao što se i desilo. Milutin priveza metak, a ja, pošto sam imao palidrvca spremna, upalih ga. Izmakosmo se u stranu, ali fitilj se ugasi. Priđoh i ponovo ga upalih, pa se obojica povukosmo. Nasta tresak. Elektrika se pogasi i nasta zvrjanje svih mogućih zvonaca. Pojurismo u sobu koju smo obili, ali se ćilimi behu upalili. Ko ih je ugasio, ne znam. — Antonije Antić - „Beleške` Oficiri su najpre dospeli u Arapski salon, pucajući u goblene i u sve u šta su stigli, a za šta su sumnjali da može da krije ulaz u tajne prostorije. Uletevši potom u kraljevsku spavaću sobu, pronašli su na toaletnom stočiću Dragin omiljeni roman „La trahison“, okrenut na osamdesetoj strani, topao krevet, ali ne i svoje mete. Kako se Antić prisećao, usled nestanka struje je nastao mrak, cela soba je bila tapacirana zatvorenozelenim tapetama, a s obzirom na to da je bilo mračno (oficiri su imali samo sveće), nisu mogli da vide da li postoje sporedne prostorije u kojima bi se kraljevski par eventualno sakrio. U haosu nastalom u dvorskom kompleksu, Apis je zapazio kako jedan gardista beži niz stepenice u dvorište i učinilo mu se da je to kralj, pa je potrčao za njim, ali ga je na dnu sačekala četa gardista. U kratkom obračunu je teško ranjen sa tri metka u grudi. Stropoštao se niz stepenište, ali je preživeo. Istovremeno sa događajima u dvorskom kompleksu, zaverenici su otpočeli i akciju preuzimanja kontrole nad preostalim državnim institucijama. Žandarmi terazijskog kvarta su pružili samo simboličan otpor. Najpre su pobijena kraljičina braća, Nikodije i Nikola Lunjevica od strane vojnika kojima je komandovao potporučnik Vojislav Tankosić, a koji je verovatno delovao na svoju ruku. Oficiri su najpre opkolili njihovu porodičnu kuću, a potom su braća, na poziv jednog svog rođaka koji je bio među zaverenicima, razoružana, sprovedena u Upravu grada Beograda, gde su zadržani izvesno vreme. Potom su izvedeni ispred zgrade i streljani. Tankosić im je, navodno, pre komande za paljbu, cinično poručio „Ižljubite se, visosti veličanstva!`, čime je aludirao na raskalašno ponašanje ove dvojice. Predsednik vlade general Dimitrije Cincar-Marković i ministar vojni, general Milovan Pavlović su ubijeni kod svojih kuća. Treći član Cincar-Markovićeve vlade, ministar unutrašnjih poslova Velimir Todorović, koji je isto tako trebalo da bude ubijen, bio je teško ranjen i živeo je sve do 1922. Mada je početni plan bio da se pukovnik Dimitrije Nikolić, komandant Dunavske divizije i čovek odan kralju, stavi u pritvor i poštedi, ovaj je prilikom pokušaja hapšenja uspeo da se išunja iz svoje kuće u Ulici kralja Milutina, te je podigao uzbunu u delu svojih trupa u banjičkoj kasarni. Njega je telefonskim putem obavestio reaktivirani zaverenički komandant Dunavske divizije, Leonida Solarević, da je razrešen dužnosti i da je kraljevski par mrtav. Nikolić u ovo nije poverovao, već je zahtevao da mu informaciju potvrdi njegov čovek od poverenja, potpukovnik Ljuba Milić, takođe učesnik zavere. Ovaj je dobio zadatak da lično ubedi Nikolića da položi oružje, te je sa sobom poveo kapetana Milana Petrovića, a usput im se pridružio i poručnik Milan Gagović, koji je tek tada postao upućen u zaveru. Iako je Nikolić iskazao želju da pregovara sa Milićem, preostala dvojica zaverenika su se mašila revolvera i došlo je do pucnjave sa obe strane, u kojoj su poginuli Nikolić, Gagović i Petrović, dok je Milić, bez povreda, preuzeo komandu nad divizijom. Ovaj čin se odigrao, po svemu sudeći, u trenutku dok su Obrenovići već bili mrtvi. Od tog trenutka, pa u narednih nekoliko dana, širom Srbije je već došlo do individualnih obračuna sa pristalicama dinastije i polugama režima: neke procene govore da je širom zemlje pobijeno oko dve stotine ljudi, no nije bilo građanskih nereda. U međuvremenu, potraga za kraljevskim parom je ušla u drugi sat, te je nastala panika među zaverenicima koji su zaposeli dvorski kompleks. Poručnik Antonije Antić je predložio da se dvor razori artiljerijom i već je izdao takvu komandu, no ovu je obustavio pukovnik Mašin. U isto vreme, Đorđe Genčić je preuzeo kontrolu nad ministarstvom unutrašnjih dela. Počele su da kolaju glasine da su Aleksandar i Draga pobegli tajnim tunelima do ruskog poslanstva.Tada se neko od zaverenika dosetio da se privede general Laza Petrović, koji je do tada bio opkoljen u zgradi maršalata, sporednom delu kompleksa, a koji je kao ađutant inače poznavao sve prostorije u dvoru. Njega je, pošto je gvozdena vrata sporedne dvorske zgrade u kojoj je on živeo razneo dinamitom, priveo poručnik Stanoje Ristić. Petrović je negirao poznavanje tajnih prolaza i odaja, no njemu je naređeno da u roku od deset minuta pokaže gde su se sakrili Obrenovići uz pretnju smrću. Petrovića su po svemu sudeći u potragu poveli oficiri Mihailo Ristić-Džervinac i Velimir Vemić. On je uporno govorio da u prostorijama nema ničega i da treba ići dalje. Oficiri su se oko 03:50 ponovo našli u spavaćoj sobi, a šta se u narednim trenucima događalo, predmet je različitih tumačenja i izvora. Sasvim je izvesno da je Petrović do samog kraja istrajao u tvrdnjama da ne zna gde su se sakrili kralj i kraljica. Većina izvora je saglasna i oko toga da je u jednom trenutku Vemić zapazio mali prorez u tapaciranom zidu, te da se ispostavilo da su tu sakrivena vrata tajne prostorije. Gotovo svi istoričari pišu da je Petrović u tom momentu pokušao da pokoleba oficire u njihovoj nameri da istraže ovaj prostor, no na kraju je, po svemu sudeći, bio primoran da sam pozove kraljevski par da izađe iz ovog skrovišta. Nakon što su, na kraljev očajnički zahtev, navodno potvrdili svoju zakletvu kralju, vrata u zidu su se raskrilila. Potom se sve odigralo munjevitom brzinom: oficiri Ristić, Vemić, Ilija Radivojević i Petar Marković su otvorili vatru iz svojih revolvera i pušaka. Prvi metak je, prema većini izvora, ispalio Ristić, pogodivši kralja. Kraljica je, navodno, pokušala tada da zaštiti supruga svojim telom. Za to vreme, Petrović (za koga se verovalo da je razoružan) je izvadio iz čizme sakriveni revolver, u očajničkom pokušaju da odbrani kraljevski par, no iako je, prema nekim izvorima, čak i ranio jednog oficira, posle svega nekoliko trenutaka je i on pao mrtav.Za to vreme su mnogobrojni oficiri iz drugih delova dvora, čuvši šta se događa, nagrnuli u ovaj budoar i praznili svoje revolvere i puške najpre na kraljicu, a potom i na kralja. Potom su tela kasapljena sabljama i bajonetima i, konačno, bačena sa terase u dvorište. Krvavi pir se nastavio i posle toga. Obdukciju je u ranim jutarnjim časovima, na bilijarskom stolu u dvoru izvršio dr Eduard Mihel uz asistenciju dr Demostena Nikolajevića. Posmrtni ostaci Obrenovića bili su sahranjeni u maloj crkvi Svetog Marka koja je kasnije srušena i odakle su 1942. preneti u Crkvu Svetog Marka u Beogradu. Članovi nove privremene vlade okupili su se uskoro, pod predsedništvom Jovana Avakumovića, a trupe, postrojene pred dvorom, aklamirale su kneza Petra Karađorđevića kao novog kralja. Narodna skupština se sastala 4. juna 1903. i izglasala Petra Karađorđevića za kralja Srbije i izabrala poslanstvo, koje će ići u Ženevu, da ga dovede.„Narodno predstavništvo vratilo je na snagu Ustav iz 1888. učinivši manje izmene i dopune. Na ovome Ustavu, koji je nazvan Ustav od 1903, nije bilo potpisa novoizabranog kralja Petra I. Potpisala ga je samo vlada, a kralj je na Ustav imao da se zakune. Simbolika je bila jasna: bez učešća kralja narod je donosio Ustav, kome se i kralj imao pokoravati.“ [15] Odmah posle polaganja zakletve kralja, vlada je raspisala izbore za narodnu skupštinu na kojima su pobedu odneli Radikali i Samostalni radikali. Oni su i formirali novi vladu 04.10.1903. u kojoj više nije bilo predstavnika zaverenika, odnosno vlast u zemlji preuzele su političke stranke, a oficiri su se posvetili svojim vojničkim dužnostima. U samoj Srbiji vest o prevratu dočekana je sa pomešanim osećanjima. Mnogi koji su krivili kralja za situaciju u zemlji bili su zadovoljni, dok su oni koji su ga podržavali bili razočarani. Na parlamentarnim izborima samo nekoliko dana pred atentat kraljev kandidat je dobio potpunu većinu. Revoltirani elementi vojske su se pobunili u Nišu 1904, preuzimajući kontrolu nad Niškim okrugom u znak podrške poginulom kralju i zahtevajući da se ubicama sudi za njihov zločin. Njihov cilj je takođe bio da se pokaže da vojska kao celina nije i ne može biti odgovorna za Majski prevrat. Kao simpatizer dinastije Obrenović, pukovnik Živojin Mišić, (budući vojvoda) je 1904. penzionisan. Reagujući na atentat Rusija i Austrougarska su izrazile najoštriji protest zbog „mučkog ubistva“. Velika Britanija i Holandija su povukle svoje ambasadore iz Srbije, pravosnažno zamrzavajući diplomatske odnose, i uvele sankcije Srbiji koje su ukinute tek 1905, nakon što je završeno suđenje atentatorima koji su uglavnom kažnjeni prevremenim penzionisanjem, uz odgovarajuće premije, dok neki nikada nisu kažnjeni za svoj zločin. Uprkos sankcijama 1904. godine u Londonu su na aukciji bili lični predmeti kralja Aleksandra i kraljice Drage, kao što su svečana uniforma kralja, venčanica i dijadema kraljice. Svetska štampa je uglavnom sa groženjem prenela vest o Majskom prevratu. Britanska štampa („Gardijan“) pisala je da su ovakvim ponašanjem Srbi „pokazali da su gori od Arnauta“. Ni ostali uglavnom nisu imali reči hvale za poduhvat srpskih oficira. Nakon prevrata život u Srbiji je nastavljen, sa tim da se kralj Petar minimalno mešao u politiku prepuštajući političkim partijama da se bore za vlast svim sredstvima, bez želje da se suprotstavlja „Crnoj ruci“, koja je postajala sve uticajnija. Zbog preokreta u spoljašnjoj politici, između Srbije i Austrougarske se vodio Carinski rat ili „Rat svinja“, iz kojeg je Srbija izašla kao pobednik. Članovi „Crne ruke“ su kasnije snabdevali oružjem članove organizacije „Mlada Bosna“, koji su 28. juna 1914. izvršili atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda, što je Austrougarska iskoristila kao povod za Prvi svetski rat. Dragutin Dimitrijević Apis je streljan 26. juna 1917. zbog optužbe da je planirao atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića. Spisak zaverenika, njihova uloga u zaveri i nastavak karijere posle 1903. Skraćenice: K.z.m - Karađorđeva zvezda sa mačevima broj označava stepen odlikovanja, S.P. - Solunski proces, UiS - Ujedinjenje ili smrt Generali u penziji Ilija Đunkić – malo posle prevrata penzionisan i izabran za državnog savetnika Jovan Atanacković – postao ministar vojni, rukovodio četničkom akcijom u Staroj Srbiji i Makedoniji. Umro u Beogradu 1921. Pukovnici Generalštabni u penziji Aleksandar Mašin – Tokom prevrata komandovao svim trupama u Beogradu i rukovodio izvršenjem zavere. Ministar građevina u prvoj vladi posle 29. maja, zatim načelnik Glavnog generalštaba. Penzionisan na zahtev Engleske 1906. godine. Umro u Beogradu 1910. Artiljerijski Bogdan Damnjanović – Tokom prevrata preuzeo Upravu grada Beograda. Malo posle zavere penzionisan i izabran za državnog savetnika. Umro u Beogradu. Inženjerski Damjan Popović – Zbog nesporazuma, iz Pirota nije krenuo na vreme, pa je u Beograd došao dan kasnije. Postavljen za prvog ađutanta novog kralja i bio u delegaciji koja je dovela Kralja Petra iz Ženeve. Penzionisan na zahtev Engleske 1906. Reaktiviran 1912. Komandovao prilikom opsedanja Skadra. 1914. penzionisan zbog reagovanja u vezi Uredbe o prioritetu, pa opet reaktiviran. Nosilac K.z.m. IV. Na S.P.osuđen na 20 godina zatvora. Umro u Beogradu kao general u penziji 1928. godine. Artiljerijski Leonid Solarević – Reaktiviran 29.maja. Komandant Dunavske divizije, Ministar vojni, pa Upravnik Vojne akademije. Penzionisan po svojoj molbi 1910. U ratovima bio komandant divizijskih oblasti kao general u rezervi sve do 1918. Umro u Beogradu. Potpukovnici Inženjerski Miloš Božanović – Posle 29.maja kraljev ađutant. 1912. komandovao u Kumanovskoj bici Dunavskom divizijom I poziva. Od 1913. do januara 1914. Ministar vojni. 1914-1915. komandant Užičke vojske. 1915. penzionisan kao general. Umro u Beogradu 1922. Generalštabni Mihailo Naumović – greškom ubijen u dvoru 29.maja kao dežurni kraljev ađutant. Pešadijski Petar Mišić – Zakasnio 29. maja sa bataljonom VI puka. Postavljen za načelnika odeljenja u Ministarstvu vojnom. Penzionisan na zahtev Engleske 1906. Reaktiviran 1915. kao pukovnik. Bio predsednik Vojnog suda za vreme S.P. Posle procesa postavljen za komandanta Šumadijske divizije i proizveden u čin generala. Od 1918. bio komandant Dunavske divizijske oblasti u Beogradu. Umro u Beču 1921. Majori Pešadijski Luka Lazarević – Penzionisan 1906. na zahtev Engleske. Pešadijski Milivoje Anđelković Kajafa - 29. maja komandovao bataljonom VII puka pred dvorom. Kasnije komandant tog puka, pa zatim kraljeve garde. U ratovima 1912-1913. komandant Javorskog, a zatim samostalnih odreda. 1914-1916. komandant Dunavske divizije I poziva. Po objavi rata 1914. komanduje odbranom Beograda. Iako je imao odobrenje od Vrhovne komande da se povuče, odlučuje se za odbranu. Učestvovao u najtežim borbama na Drini (Gučevo - Mačkov kamen). Na Solunskom frontu komandant Dunavske divizije. Nosilac K.z.m. III i IV. Posle S.P. penzionisan i interniran na Krfu. Umro u Beogradu. Pešadijski Stevan Milovanović – 1912-1913 komandant samostalne brigade. 1914-1917 komandant Moravske divizije. Nosilac K.z.m. IV stepena. Posle S.P. penzionisan Kapetani Pešadijski Aleksandar Glišić – Komandovao četom VII puka pred dvorom. Kasnije se oženio sestričinom Dragutina Dimitrijevića Apisa. U Komanovskoj bici, na Mladom Nagoričanu, samoinicijativno poveo puk u borbu i tada poginuo. Toj akciji pridaje se najveći značaj za pobedu. Pešadijski Alimpije Marjanović – 29. maja bio raspoređen u Zaječar. Bio jedan od glavnih rukovodilaca četničke akcije i dugogodišnji šef Gorskog štaba. Za vreme ratova komandovao dobrovoljačkim odredima. Nosilac K.z.m. IV stepena. Penzionisan 1918. kao pukovnik. Umro u Beogradu. Pešadijski Vasilije Mađarević – U ratovima 1912-1918. komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. III i IV stepena. U vezi sa S.P.penzionisan. Pešadijski Vitomir Cvetković – 1912-1913. komandant bataljona. 1914-1915. ađutant komandanta Južnih trupa u Skoplju. Jedan od optuženih na Solunskom procesu. Na dan saopštenja tužbe u zatvoru iznenada preminuo od srčanog udara. Inženjerski Dragoljub Jaša Jeremić – Trebalo je da učestvuje u izvršenju zavere u samom dvoru, ali se u poslednjem trenutku predomislio i vratio kući, zbog slabih nerava. Bio je komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV. Učestvovao u pripremi i sprovođenju S.P. Izvršio samoubistvo 1944. godine za vreme bombardovanja Beograda. Artiljerijski Dragomir Nikolajević Artiljerijski Dragomir Stojanović Stariji– Bio ađutant Kralja Petra. U ratovima komandant artiljerijskog puka, učestvovao 1913. u opsadi Jedrena. Nosilac K.z.m. IV. U vezi sa S.P.penzionisan kao pukovnik. Umro u Beogradu 1938. Pešadijski Dragutin Dimitrijević Apis – u zaveru uveo najveći broj oficira. 29. maja poveo svoju grupu iz Oficirskog doma u Dvor. Ranjen u holu dvora pa nije učestvovao u samom činu ubistva kralja i kraljice. Posle prevrata preveden u generalštabnu struku. Do ratova je bio načelnik štaba Drinske i Konjičke divizije. Učestvovao u rukovođenju četničkom akcijom kao član Glavnog odbora u Beogradu. Boravio u Makedoniji kraće vreme i bio član četničkog Komiteta u Skoplju i Kumanovu. Član Vrhovne centralne uprave organizacije UiS. U Balkanskim ratovima nije učestvovao jer se nalazio na lečenju od malteške groznice (trovanja krvi) koju je zadobio u jednoj akciji uoči rata, na Kosovu, gde ga je vojvoda Putnik poslao u izviđanje i pokušaj pregovora sa albanskim vođom Isom Boljetincem. 1913/14 bio je načelnik Obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba. Početkom rata inicirao izradu plana za formiranje dobrovoljačkih odreda koji su imali zadatak da deluju partizanski u pozadini neprijatelja. 1914/15 načelnik štaba Užičke vojske, a potom načelnik štaba Timočke vojske. Od 1915. sa Timočkom vojskom u povlačenju sa zadatkom da pravi odstupnicu ostatku vojske. U februaru 1916. predao Drač Italijanima i bio poslednji srpski oficir koji je otišao na Krf. Na Krfu pomoćnik načelnika štaba Treće armije i učestvuje u rukovođenju u bici za Gorničevo i zauzeće Kajmakčalana. Rukovodi operacijama Treće armije na Crnoj reci posle kojih je oslobođen Bitolj. U decembru 1916. uhapšen pod optužbom za planiranje pobune i nameru prelaska na stranu neprijatelja, a osuđen zbog navodnog atentata na prestolonaslednika. Streljan u zoru 26. juna 1917. Nosilac K.z.m. III, II, I Pešadijski Dušan Glišić – Iako bolestan od delimične paralize nogu učestvovao kao komandant u ratovima. 1912. u bici na Mladom Nagoričanu komandant bataljona koga je na sopstvenu inicijativu uveo u borbu i tako zaustavio prodor turskih trupa. 1914-1915. komandant podoficirske škole i Đačkog bataljona u Skoplju iz koga su potekli „1300 kaplara“. Prilikom povlačenja, bolest mu se pogoršala pa su ga vojnici morali nositi. Da njima ne bi bio teret i da ne bi bio zarobljen izvršio samoubistvo novembra 1915. u Uroševcu. Brat Aleksandra i Milutina Glišića koji je poginuo na Drini 1915. U Čačku postoji ulica Braće Glišića. Artiljerijski Đorđe Ristić – komandir baterije doveden pred dvor. Nekoliko godina kasnije umro. Pešadijski Ilija Radivojević Čiča – Sa Mihailom Ristićem i Velimirom Vemićem ubio kraljevski par. Posle prevrata komandant žandarmerije. Jedan od rukovodilaca četničke akcije. Osnivač, prvi i jedini predsednik Vrhovne centralne uprave organizacije UiS. Poginuo 1913. na čelu svoga puka na Drenku. Gardijski Ljubomir Kostić – doveo gardu pred dvor, a posle prevrata ostao u gardi. Penzionisan na zahtev Engleske 1906. Reaktiviran 1912. Umro u Beloj Crkvi. Artiljerijski Milan Milovanović Pilac – Nakon prevrata, bio načelnik Generalštabnog odeljenja Ministarstva vojnog. Zajedno sa još nekoliko oficira, članova organizacije UiS, 1912. bio poslat, po naređenju vojvode Putnika, u izviđanje terena u pravcu Kumanova, Skoplja i Ovčeg polja. U ratu 1912. pomoćnik načelnika štaba Dunavske divizije, 1913. pomoćnik načelnika štaba Treće armije. 1914-1915. načelnik štaba Druge armije kojom je komandovao vojvoda Stepa Stepanović. Na Krfu postavljen za komandanta II brigade Moravske divizije. Nosilac K.z.m. IV. Na S.P.osuđen na smrt, pa pomilovan na 20 godina zatvora. Penzionisan kao generalštabni pukovnik. Umro iznenada 1933. na jednom gazdinstvu u Vojvodini dok je, za račun vlasnika, nadgledao ubiranje prinosa. Artiljerijski Milan Nešić Pešadijski Milan Petrović Ferto – poginuo 29. maja pri razoružavanju pukovnika Dimitrija Nikolića koji je pružio otpor sa svojim trupama na Banjici. U ovom okršaju pored Milana Petrovića poginuo je i poručnik Milan Gagović koji nije bio zaverenik. Inženjerski Milenko Nedić – 1912-1913. ađutant ministra vojnog i načelnik štaba vrhovne komande. 1914-1918. komandant puka i brigade. Nosilac K.z.m. IV. Umro kao brigadni general u Beogradu 1923. Artiljerijski Miloš Jovanović – Učestvovao u ratovima 1912-1918. kao načelnik štaba divizije, komandant puka i načelnik štaba armije. Kao armijski general zarobljen 1941. Pešadijski Milun Risimić – 29. maja bio u Zaječaru. U ratovima zbog bolesti nije učestvovao. Umro u Beogradu 1913. Inženjerski Mihajlo Josipović – Bio određen da 29.maja čuva ministra vojnog u njegovom stanu do daljnjeg. Artiljerijski Mihailo Jovanović – 1912-1913. u štabu I armije. 1914-1918. načelnik štaba divizije, pa načelnik štaba III i I armije. Umro u Beogradu kao divizijski general u penziji. Artiljerijski Mihailo Ristić Uča – Prvi pucao i sa Velimirom Vemićem i Ilijom Radivojevićem ubio kralja i kraljicu. Kroz prozor dvora prvi objavio da su kralj i kraljica ubijeni pa naredio da se bace kroz prozor. Posle prevrata sve vreme učestvuje u četničkoj akciji na terenu kao vojvoda Džervinac. Umro je u Nišu 1915. Pešadijski Mladen Milivojević – zbog dobijenih rana u noći 29. maja odsečena mu ruka, ali kao invalid ostao u vojsci. Inženjerski Petar Prokić –posle 1918. penzionisan kao pukovnik, pa radio kao direktor Željezničke direkcije u Sarajevu. Pešadijski Petar Protić – poginuo u bici kod Prilepa 1912. Pešadijski Radomir Raša Ranđelović – bio priveden zbog sumnje da učestvuje u pripremi prevrata pa premešten iz Beograda. Poginuo 1913. godine na Govedarniku Artiljerijski Sava Tripković – Bio određen da 29.maja čuva ministra unutrašnjih dela u njegovom stanu do daljnjeg. 1912-1913 komandant artiljerijskog diviziona. 1914-1918 interniran kao zarobljenik. Penzionisan kao divizijski general. Pešadijski Svetozar Radaković – Po naređenju ubio predsednika vlade Cincar-Markovića. Pešadijski Sreten Protić – Učestvovao kao komandant u svim ratovima Pešadijski Stevan Šapinac – U ratu 1912-1913 komandant bataljona. Od posledica ranjavanja ostao invalid. 1914-1915. komandant zarobljeničkog logora u Nišu. Posle dolaska na Krf poslat na lečenje u Francusku. U toku S.P.penzionisan kao potpukovnik. Umro u Beogradu 1950. Pešadijski Tihomir Komnenović – 29. maja preuzeo komandu XVIII pešadijskog puka u Topčideru. U ratovima učestvovao kao komandant. Poručnici Konjički Aleksandar Grujić Konjički Antonije Antić – 1914-1915 načelnik štaba konjičke divizije, od 1916. vojni ataše u Atini. U toku S.P.penzionisan kao pukovnik. Umro u Beogradu 1953. Pešadijski Božin Simić – granični oficir od 1911. Pred rat 1912. po naredbi vojvode Putnika vršio rekognosciranje terena u pravcu Kačanika i Skopske Crne Gore. U ratu komandir čete. 1913. pridodat crnogorskoj vojsci. 1914-1915. komandant bataljona. Sa Krfa poslat u Rusiju da komanduje dobrovoljačkim bataljonom. Nosilac K.z.m. IV . U odsustvu na S.P.osuđen na 18 godina zatvora. Bio u emigraciji sve do 1935. a po povratku u zemlju uhapšen pa pušten iz zatvora posle šest meseci. Bio upoznat sa organizacijom puča 27.marta. Aprila 1941. bio član delegacije koja je poslata u Moskvu radi potpisivanja pakta sa SSSR. Posle sloma 1941. poslat u Englesku. 1945. postao član AVNOJ-a. Bio ambasador FNRJ u Ankari. Konjički Borivoje Grujić Pešadijski Vasilije Andrić – Komandovao u ratovima, a u vezi sa S.P.penzionisan kao potpukovnik Pešadijski Vladimir Tucović - Učestvovao u ratovima 1912-1918. kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV i III. Kao član organizacije UiS na S.P.osuđen na smrt pa pomilovan na 20 godina robije. Penzionisan 1935. kao pukovnik. Postao član AVNOJ-a 1945. Umro u Beogradu 1947. Pešadijski Vladislav Bešević Pešadijski Vladislav Đorđević – posle prevrata sve vreme učestvuje u četničkoj akciji na terenu. U ratovima komanduje dobrovoljcima. Poginuo 1914. sa činom majora. Konjički Vojin Čolak-Antić – U ratovima komandant konjičkog puka. Nosilac K.z.m.. Umro u Beogradu kao divizijski general u penziji. Pešadijski Dimitrije Pavlović – uhapsio braću kraljice Drage i sproveo ih do Komande mesta iz stana u kome su bili pod stražom. Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV i III. Bio granični oficir sa sedištem u Šapcu od 1911. Penzionisan kao pukovnik posle S.P. Umro u Beogradu 1945. Pešadijski Dragomir Todorović Pešadijski Dragoljub Nikolić Pešadijski Dragutin Dulić - Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV. Utopio se u februaru 1917. nakon torpiljiranja broda kojim je iz Francuske, gde je bio na lečenju, krenuo za Solun, zajedno sa generalom Gojkovićem, kada je saznao za hapšenje svog pobratima Apisa. Pešadijski Dušan Jezdić – u četničkoj akciji borac i vojvoda. Učestvovao u svim ratovima kao komandant dobrovoljačkih odreda, a na solunskom frontu komandant bataljona u Dobrovoljačkom odredu vojvode Vuka. Nosilac K.z.m. IV stepena. Nakon S.P.kao član organizacije UiS smenjen, interniran u logor Lutri, zatim u Bizertu. Prilikom prebacivanja osuđenika iz Bizerte na Krf utopio se sa torpiljiranim brodom avgusta 1917. Artiljerijski Dušan Optrkić – Vodnik u bateriji pred dvorom. U ratovima komandir baterije i artiljerijskog diviziona. Nakon S.P.penzionisan kao potpukovnik. Nosilac K.z.m. IV stepena. Umro u Beogradu 1932. Pešadijski Živojin Đorđević – Komandir čete u bataljonu VI puka pred dvorom Pešadijski Jovan Mirčić - bio priveden zbog sumnje da učestvuje u pripremi prevrata pa premešten iz Beograda Pešadijski Jovica Jovičić – Komandovao drugim bataljonom VI puka pred dvorom. 1912-1918. štabni oficir i komandant puka, teško ranjen. Nosilac K.z.m. IV stepena. Umro u Beogradu kao divizijski general u penziji. Pešadijski Kosta Vujičić - Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV stepena. Pešadijski Lazar Matejić Artiljerijski Ljubomir Vulović – Imao je zadatak da pod stražom čuva komandanta dunavske divizije pukovnika Dimitrija Nikolića. Ovaj je, međutim, izašao na sporedni izlaz pa preko Slavije stigao do Banjice gde je pokušao da se odupre zaveri. Posle 29. maja Vulović se posvetio četničkoj akciji. Od 1911. granični oficir. 1912-1913. komandovao četničkim odredom. Uoči Srajevskog atentata bio je komandant celog graničnog sektora prema Austro-Ugarskoj. 1914-1916. šef Obaveštajnog odseka Treće armije. Na solunskom frontu organizovao obaveštajnu službu u pozadini fronta. Iznenada je smenjen i odveden u Bizertu. Tamo je uhpšen i odveden u zatvor u Solun. Bio je član organizacije UiS. Na S.P.osuđen na smrt i streljan zajedno sa pukovnikom Apisom 26. juna 1917. Artiljerijski Milan Đurić Pešadijski Milan Marinković Piga – Kada je Petar Mišić oklevao sa pokretom VI puka, Marinković je samoinicijativno pokrenuo svoju četu. Izvršio naređenje da se ubiju ministar vojni i ministar unutrašnjih dela pošto oficiri koji su ih čuvali pod stražom nisu hteli to da učine.Marinković je poginuo za vreme Kumanovske bitke kao komandant bataljona koga je na sopstvenu inicijativu uveo u borbu Sahranjen je u Kumanovu, pored Aleksandra Glišića. Inženjerski Milan Radovanović - Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV stepena. Posle S.P.penzionisan kao pukovnik. Umro u Beogradu. Inženjerski Milić Simeunović – U noći 29.maja greškom ubio pukovnika Naumovića Pešadijski Milovan Gavrilović (Šukri paša) – dobio nadimak jer je tvrdio da je zarobio komandanta odbrane Jedrena Šukri Pašu. Aktivno učestvovao u spremanju i sprovođenju S.P.. Konjički Miloš Popović Inženjerski Milutin Lazarević – Iz Niša preneo dinamit kojim je 29. maja razvalio unutrašnja vrata u dvoru. 1912-1913. načelnik štaba Ibarske vojske. 1914-1915. načelnik štaba Odbrane Beograda. Na solunskom frontu pomoćnik načelnika štaba Druge armije. Nosilac K.z.m. IV stepena. Bio je član organizacije UiS. Na S.P.osuđen na 15 godina i 8 meseci zatvora. Posle pomilovanja kao generalštabni pukovnik u penziji objavio četiri knjige iz istorije ratova sa Turskom i Bugarskom i bio stalni saradnik za vojnu rubriku u Srpskom književnom glasniku. Umro u Beogradu 1954. godine. Sudski Miodrag Aćimović – Doktor prava, stalno sa službom u stuci. Posle rata dao ostvaku i izabran za redovnog profesora krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Subotici na kome je dugo godina bio dekan. Posle 1945. redovni profesor i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Inženjerski Mito Rotović – uzeo iz skladišta u Nišu dinamit i predao ga Lazareviću da ga nosi za Beograd Pešadijski Mihailo Kovačević –komandovao je Gvozdenim pukom u vreme proboja Solunskog fronta i oslobađanja Srbije. Kao divizijski general i komandant divizije u Štipu poginuo u atentatu koji su na njega organizovali Bugari 1927. godine Pešadijski Pavle Panković – bio u itendantskoj službi. Učestvovao u organizovanju četničke akcije. Posle S.P.penzionisan kao kapetan Konjički Petar Živković – kao komandir straže u dvoru, otključao zaverenicima spoljnu kapiju dvora. Ostao sa službom u gardi. U ratovima komandovao konjičkim pukom. Pred početak S.P.postavljen za komandanta kraljeve garde i upravnika krunskih dobara i civilne liste u Solunu. Vođa „Bele ruke“. Jedan od glavnih organizatora S.P. Nosilac K.z.m. IV i III stepena. Bio je predsednik vlade, ministar unutrašnjih poslova, vojske i mornarice tokom Šestojanuarske diktature. Umro kao armijski general u Parizu 1947. Pešadijski Petar Marković – 1912-1913. načelnik štaba divizije. Učestvovao u opsadi Skadra gde je pretrpeo težak poraz. 1914-1915. načelnik štaba Timočke divizije. Na solunskom frontu komandant kombinovanog puka kod Francuza, zatim u Vrhovnoj komandi, pa pomoćnik načelnika štaba Prve armije. Nosilac K.z.m. IV stepena.Penzionisan kao divizijski general. Pešadijski Radak Radaković – Učestvovao aktivno u pripremanju i sprovođenju S.P. Pešadijski Radivoje Filipović – Načelnik štaba Srpskog primorskog odreda. Umro u Draču 1913. Inžinjerski Radisav Stanojlović – Od dinamita koji je donet iz Niša napravio patrone kojima su srušena vrata u dvoru. U ratovima komandant divizijske i armijske inžinjerije. Prvi komandant Jugoslovenskog vojnog vazduhoplovstva u činu divizijskog generala. Umro u Beogradu. Intendantski Radoje Janković – Pisao za „Pijemont“. 1916. sa Krfa poslat u Rusiju u dobrovoljačku diviziju. Otkrio ogromne zloupotrebe u kupovini i isporuci hrane iz Rusije za Srbiju („Odeska afera“). Bio je član organizacije UiS. Na S.P.osuđen na 18 godina zatvora. Po povratku iz emigracije 1923. odležao dve godine, pa potom pomilovan. Odmah posle toga postavljen za generalnog konzula u Čikagu, a potom za poslanika Jugoslavije u Tirani. 1941. hapšen od Gestapoa. Umro u Beogradu 1944. Pešadijski Radoje Lazić – U ratovima 1912-1913. načelnik štaba divizije, a 1914-1915. nčelnik mštaba Dunavske divizije koja je branila Beograd. Na Solunskom frontu pomoćnik načelnika štaba Prve armije. Bio je član organizacije UiS i njen poslednji sekretar. Nosilac K.z.m. IV stepena. Na S.P.osuđen na smrt pa pomilovan na 20 godina zatvora. Umro u Beogradu 1953. kao generalštabni pukovnik u penziji. Pešadijski Radoje Milosavljević Konjički Sotir Radojčić Pešadijski Stanoje Ristić – Dinamitom razbio vrata na stanu generala Laze Petrovića u jednoj od sporednih dvorskih zgrada. Uhvatio ga i doveo u dvor da bi zaverenicima pokazao gde se kriju kralj i kraljica. Pešadijski Stevan Nešić – dobio je naređenje da obavesti Stojana Protića o izvršenoj zaveri i da ga dovede u Dvor kako bi bio postavljen za ministra unutrašnjih dela u novoj vladi. Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Pešadijski Tihomir Mijušković - Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV stepena. Usled ranjavanja ostao invalid. Bio je član organizacije UiS. Posle S.P.penzionisan kao potpukovnik. Umro u Beogradu. Artiljerijski Tihomir Stojanović – U ratovima komandir baterije i diviziona. Umro kao potpukovnik u penziji. Artiljerijski Todor Pavlović – Doktor filozofije (pedagogija). Profesor Vojne akademije. Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV stepena. Za vreme povlačenja preko Albanije, kao pukovnik, poginuo pri jednom napadu Arnauta iz zasede. Pešadijski Čedomir Popović – 29.maja bio u Zaječaru. Osnivač i član Vrhovne centralne uprave organizacije UiS. Od 1911. granični oficir na sektoru Drine sa sedištem u Užicu. Sa velikim uspehom organizovao akcije u Sanddžaku i Bosni. 1912-1913. komandant bataljona. Početkom rata 1914. zajedno sa Apisom sarađivao na izradi plana za formiranje dobrovoljačkih odreda. Komandant Zlatiborskog dobrovoljačkog odreda koga je lično formirao. Kasnije i na solunskom frontu komandant puka. Nosilac K.z.m. IV stepena. Na S.P.osuđen na smrt pa pomilovan na 20 godina robije. Umro u Beogradu kao pukovnik u penziji 1938. Potporučnici Pešadijski Borivoje Jovanović – u noći 29.maja ubio kapetana Jovana Miljkovića dok se ovaj rvao sa kapetanom Apisom. Konjički Velimir Vemić – Sa M.Ristićem i I.Radivojevićem ubio kralja Aleksandra i kraljicu Dragu. Uoči rata 1912. bio u izviđanju u pravcu Kumanova, Skoplja i Ovčeg Polja. 1912-1913. komandant konjičkog puka Moravske divizije. Na čelu puka prvi ušao u Skoplje i Prilep. 1914. komandovao Gornjačkim dobrovoljačkim odredom. Teško ranjen u desnu nogu koja mu je bila znatno skraćena. Ostaje u vojsci u štabu Dunavske divizije. Na solunskom frontu komanduje konjičkim pukom i prvi ulazi u oslobođeni Bitolj. Nosilac K.z.m. IV stepena. Inicijator i osnivač organizacije UiS i član Vrhovne centralne uprave. Na S.P.osuđen na smrt. Uspeo da pobegne iz improvizovanog zatvora, ali je ubrzo pronađen. Pomilovan na 20 godina zatvora. Umro je u Beogradu iznenada 1945. Pešadijski Vojin Popović (Vojvoda Vuk) – Od početka aktivno učestvuje u četničkom pokretu na terenu. Proslavio se u borbi na Čelopeku već 1905. godine. Prvi Balkanski rat zatiče ga na Kozjaku. Odredi kojima je on komandovao bili su prethodnica srpskoj vojsci u bitkama na Kumanovu, Bitolju i Prilepu. 1913. bori se na Bregalnici. 1914. postavljen za komandanta Cerskog dobrovoljačkog odreda koji učestvuje u borbama u Mačvi i na Ceru. Dobrovoljački odred ubrzo postaje samostalna jedinica, a Vojvoda Vuk na njegovom čelu učestvuje u povlačenju 1915. kao zaštitnica. Na solunskom frontu opet komanduje dobrovoljačkim odredom i gine na Crnom kamenu više Gruništa. Vojvoda Vuk je imao sva naša i saveznička ratna odlikovanja. Njegovu smrt general Saraj je objavio posebnom naredbom. Artiljerijski Vojislav Gojković – Vodnik baterije pred dvorom. Učestvovao u svim ratovima kao komandir čete i komandant bataljona. 1915. komandant II „Gvozdenog“ puka. Nosilac K.z.m. IV. Sa Krfa 1916. poslat u Rusiju kao komandant bataljona u dobrovoljačkom puku. 1918. otišao iz Rusije u emigraciju, a po povratku u zemlju 1923. odležao tri i po godine (od dosuđenih 20 u vezi sa S.P. Posle pomilovanja penzionisan. General-major JA postao je 1945, a 1948 penzionisan kao general-lajtnant. Pešadijski Vojislav Tankosić – Po naređenju streljao braću kraljice Drage. Posle prevrata aktivno učestvuje u četničkoj akciji na terenu. Posle aneksije Bosne rukovodi obukom dobrovoljaca u četničkoj školi u Ćupriji. Inicijator i osnivač organizacije UiS i član Vrhovne centralne uprave. Pomogao nabavku oružja i prelazak atentatora iz Srbije u Bosnu. Učestvovao u svim ratovima kao komandant dobrovoljačkih odreda. Ranjen 1915. u blizini Trstenika i od posledica ranjavanja preminuo. 1923. prenet je na Novo groblje u Beogradu uz dotle nezapamćeno učešće Beograđana na jednom pogrebu. Pešadijski Jovan Naumović - Učestvovao u svim ratovima kao komandir čete i komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV i III stepena. Bio je član organizacije UiS. Posle S.P. penzionisan, a kasnije reaktiviran. Bio je veliki župan u Skoplju, komandant Žandarmerije, komandant armije. Umro u Beogradu 1945, po povratku iz zarobljeništva Pešadijski Jordan Milovanović Pešadijski Josif Kostić – imao zadatak da ubije kapetana Lj.Kostića ako bi se pokolebao da dovede četu Kraljeve garde pred dvor. Učestvovao u svim ratovima kao komandant bataljona i puka. Nosilac K.z.m. IV i III. Pored Petra Živkovića bio je vođa „Bele ruke“, a na S.P. sudija Velikog vojnog suda. U jugoslovenskoj vojsci bio je armijski general pa je nakon penzionisanja postavljen za senatora. Za vreme okupacije bio je ministar u vladi Milana Nedića. Posle rata proglašen za ratnog zločinca. Pešadijski Milan Zavađil – zajedno sa Apisom i Bogdanom Radenkovićem, po naređenju vojvode Putnika, sproveo akciju izviđanja terena i pergovora sa albanskim vođom Isom Boljetincem na Kosovu, neposredno pred rat 1912. U ratovima pomoćnik načelnika štaba i načelnik štaba Drinske divizije kojom rukovodi prilokom zazuzimanja Kajmakčalana. Nosilac K.z.m. IV stepena. Nakon S.P. penzionisan kao generalštabni potpukovnik. Umro je iznenada u Beogradu 1928. Pešadijski Milorad Raketić Konjički Mihailo Gavrović – Učestvovao u svim ratovima kao komandant eskadrona. K.z.m. IV. Poginuo za vreme ofanzive srpske vojske u Sremu 1914. Pešadijski Nikodije Popović Pešadijski Čedomir Milosavljević Civili Aleksa Novaković - advokat. U njegovoj vili na Topčideru su se uglavnom održavali sastanci zaverenika Đorđe Genčić - prvi od civilnih lica saznao za zaveru. Funkcioner Liberalne stranke. Imao zadatak da ispita reakcije Rusije i Austro-Ugarske na promenu na prestolu. U prvoj vladi posle prevrata bio je ministar privrede. Ubrzo se povlači iz politike. Za vreme ratova 1912-1915. bio je ratni dopisnik ruskih listova. 1915. odlazi u Pariz i tamo se zalaže za jugoslovensko ujedinjenje. Posle rata se posvećuje svojim rudnicima. Umro je u Beogradu. Jovan Avakumović - advokat i vođa Liberalne stranke. Predsednik prve vlade posle prevrata. Posle proglasa Ustava i izbora kneza Petra Karađorđevića za kralja, povukao se iz politike. Umro je u Beogradu. Jakov Nenadović - rođak kneza Petra Karađorđevića preko koga su zaverenici održavali vezu sa budućim kraljem. Imao zadatak da vodi računa o raspoloženju Austro-Ugarske na promenu na prestolu. Kasnije lični sekretar Kralja Petra i poslanik Srbije u Carigradu. Umro je u Švajcarskoj 1915. Nikola Hadži Toma - trgovac i jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Bio je školski drug kneza Petra Karađorđevića i imao je zadatak da upozna kneza sa zaverom i privoli ga da pristane da se primi prestola. Novčano je pomagao zaveru. Umro je u Beogradu. Vukašin Petrović - nije učestvovao u zaveri, ali je znao za nju. 29.maja bio je u Beču. Posle prevrata se povukao iz politike. Umro u Beogradu 1928. Nikola Pašić - obavešten o zaveri, pa neposredno pre izvršenja otputovao sa porodicom u Opatiju. Zbog toga je umesto njega u vladu ušao Stojan Protić. Dragomir Rajović - prvak Napredne stranke. Nije učestvovao u zaveri, ali je znao za nju Sava Grujić - prvak Radikalne stranke.Nije učestvovao u zaveri, ali je znao za nju. Posle prevrata predsednik Državnog saveta, pa zatim predsednik prve vlade koja je održana posle izbora 1903. Umro je u Beogradu. Milutin Stanojević - trgovac iz Zaječara i prvak Samostalne radikalne stranke. Nije učestvovao u zaveri, ali je znao za nju. Bio je član delegacije koja je dovela Kralja Petra iz Ženeve u Beograd. Umro je u Beogradu 1954.

Sadržaj: PREDGOVOR UVOD Razgovor s djedom: „Kad imam bič, imat ću ja konja!“ Simpatije cijelog svijeta Fenomen stoljeća I. DIO 1. IDENTITET Petnaest datuma rođenja Nejasnoće i o imenu i o prezimenu Nedoumice oko nadimka Različito o ocu i majci, braći i sestrama Provincijalna pomrčina Prvi nestašluk Škola za loše đake 2. KAKO DOĆI DO LIJEPOG CRNOG ODIJELA Nigdje se nije mogao skrasiti Rukovanje s članom carske obitelji Bježanje od zasluga Proglašen mrtvim, a dva puta se vjenčao s jednom ženom 3. KAKO SKRENUTI PAŽNJU MOSKOVSKIH BOGOVA Potucanje po sibirskim zemunicama Razgovor s maršalom Tolbuhinom Kad je uistinu postao član Komunističke partije Jugoslavije Žrtvovanje obitelji Ideal je partija „iz jednog komada salivena“ 4. ODLUKA JE PALA: „JA NEĆU NAPUSTITI POLITIKU DOK JE MENI NA RAMENIMA GLAVE“ Pitanje mamine prijateljice Sumnjičenje vlastitog promotora Za dva mjeseca zaslužio povjerenje NKVD-a Skrivanje istine 5. DAVANJE „PODATKA“ O PARTIJSKIM DRUGOVIMA Uklanjanje konkurenata Još se daju „podaci“ o partijskim drugovima 6. OBRANA STALJINOVIH PROCESA Radnici se „kolosalno“ drže: podržavaju strijeljanja protivnika Josifa Visarionoviča Partija se brine i o Titovu ljubavnom životu Četiri pisma najmilijoj dragoj Na tajnom zadatku u Španjolskoj Preporuka za obavještajce Smrt pisca prve knjige o staljinističkim pogromima 7. BORBA ZA PARTIJSKU KRUNU Strijeljanje Milana Gorkića Najava kandidature Na jaslama Moskve Pomoć sovjetskih obavještajaca Sve za mandat: „Naša će Partija rado prihvatiti svaku odluku Kominterne“ 8. AKO SU POTREBNI PODACI O NEKOME KOGA OVDJE NISAM SPOMENUO, MOLIM DA MI SE TO NAPOMENE Raskrinkavanje kao „mišljenje“ Velika ljubav postaje „velika mrlja“ Hladan tuš u Moskvi Pošteni su se odvojili od nas 9. ISPUNJAVANJE UVJETA Isključeni su svi koji su „gore sjeli“ Veliki zločin Sastanak privremenog rukovodstva za tekuća pitanja KPJ u tetkinoj kući Raport u Moskvi: „Ispravljena je politička orijentacija KPJ“ 10. BITKA S GLAVNIM SUPARNIKOM Nova pomoć sovjetskih obavještajaca Ubojstvo Petka Miletića Zastrašivanje jednog Bugara Ode glava zbog čaja Svi pišu, samo jedan napreduje 11. VJENČANJE U ZAGREBU Zakletva je pala: „Za proleterskog revolucionara nema veće časti nego biti istinski staljinist“ Neobično ustoličenje Šifrirani izbor Centralnog komiteta Šesnaest verzija o izboru generalnog sekretara 12. FORSIRANJE JUGOSLAVIJE Plan za osvajanje vlasti Ubojstvo Mustafe Golubića Novo prerušavanje Da vam ruka ne zadrhti ni kad treba ubiti rođenog oca Narod se bojao komunista 13. NOVI REŽIM BEZ KVORUMA Preziranje smrti Pripreme za Jajce Svi odsutni su prisutni Samog sebe proglasio maršalom Nametanje Titova kulta Churchilla zanima samo jedno: hoće li Jugoslaveni i dalje ginuti za Engleze 14. O SRBIJI OVISI NAŠ KONAČNI USPJEH Utjerivanje straha u kosti Invazija na Srbiju Ulazak u Beograd Samo se sila poštuje Friziranje činjenica 15. SELJACI ŠUTE, GRADSKO STANOVNIŠTVO I OMLADINA SU „PROTIV NAS“ Junačenje na Srijemskom ratištu Prva godina slobode: strijeljanja bez suda i suđenja Odluka je glasila: „Pobiti!“ Od „naše ruke osvetnice samo jedan manji dio ljudi uspio je pobjeći“ Komunistički zločini kаo „žrtve fаšizmа“ Izbjegavanje prve domaće i međunarodne obveze Politički procesi protiv Drаže Mihаilovićа i Alojzijа Stepincа Loši odnosi s većinom susjedа Država, to sam Ja 16. U NAŠOJ VLADI NEMA MJESTA ZA POLITIČARE KOJI MISLE I GOVORE Linč profesora Dragoljuba Jovanovića Da svi misle kao jedan čovjek Lapsus Edvarda Kardelja Različiti podaci o vojsci i partiji Smrt najveće Titove ljubavi 17. MOŽE LI VODA TEĆI NIZVODNO Mjerenje Titova pulsa u Moskvi Vrhunac ljubavi Mrtvački sanduci za Staljinove liječnike Sudar sličnih karaktera Ne mijenjamo uzore: kako je KPJ poslije Rezolucije IB-a prepisala Statut SKP(b) Nemamo više od koga prepisivati 18. SLUĐIVANJE PODANIKA Dokazivanje na djelu Uvreda seoskog činovnika krivično je djelo protiv naroda i države Brojevi, a ne ljudi Deset godina zbog sna Uhićenje jednog mladog Crnogorca Takvih mučenja nigdje nije bilo Javna isprika Za jedan dan dvadeset mrtvih Vješanje prvog Titova promotora Аko naš korifej napadne Jugoslaviju, mi ćemo se „sa glavninom vojnih snaga i omladinom povući iz zemlje“ Sondiranje terena u Londonu 19. ŠTO SE MOŽE SAMOUPRAVLJANJEM Bajke o rudarima Jesu li jedino savijeni građani dobri građani Topljenje sibirskog leda u Jugoslaviji Treba mnogo budnije ići u demokratizaciju Stotinu milijardi dolara za Tita Ni na nebu, ni na zemlji Nemoguće savršenstvo 20. JUGOSLAVIJA VANI JAČA, A IZNUTRA SLABI Prva velika turneja Stvaranje Pokreta nesvrstanih Borba za primat Mi smo ostarjeli, ali ne toliko da ne bismo mogli vladati Strah od gubljenja političkog monopola Robijaši zidaju vile funkcionarima Povratak u prohujalo vrijeme Popravljanje povijesti Nemamo više nikakvih poteškoća ni problema 21. ZAVRŠETAK BORBE ZA TITOVA NASLJEDNIKA Dvoboj Kardelja i Rankovića Tko hoće diskutirati, taj se hvata za mitraljez Smirivanje studenata Pod američkim kišobranom Igre s Kosovom i Metohijom 22. SUDOVI SE NE TREBAJU PRIDRŽAVATI ZAKONA, VEĆ GLEDATI NA NAŠ SOCIJALISTIČKI RAZVOJ Stvaranje šeste nacije Stvaranje republičkih armija Država se pretvara u debatno društvo Nitko ne želi biti predsjednik vlade Podrška i obračun s hrvatskim maspokom Testiranje jugoslavenskog sustava obrane Šipka zlata ta siromašne borce Uloga Izvršnog biroa je da prati Titove mitinge 23. JURIŠANJE U DALEKU PROŠLOST Najteži razgovor u Titovoj karijeri Pomlađivanje ideologijom vlastite mladosti Kod Tita se više nije išlo na razgovor, već na referiranje Nazadovanje u svakom pogledu Na godine uopće ne gleda Našli smo rješenja za sve probleme 24. ZAPAD KAŽE DA JE JUGOSLAVIJA NAJNESTABILNIJA DRŽAVA NA BALKANU: „IZGLEDA DA SU ONI DOBRO INFORMIRANI“ Priznanje nemoći: da radnici pritiskaju one kojima vlast ništa ne može Najrizičnija odluka za deset minuta Amerikancima i Sovjetima treba reći da znamo sve, iako ne znamo Sve više zaslužnih građana Provizije za nesvrstane Mi smo ekonomski i kako god hoćeš najstabilnija država u Europi Nizanje ordena Dijalog vrhovnog komandanta i ministra obrane Za dvije godine akumulacija prepolovljena, trećina firmi u gubicima, a cjelokupni izvoz manji od uvoza repromaterijala za tekuću reprodukciju 25. IZGUBLJEN SMISAO ZA REALNOST Idemo u pravcu velike budućnosti Slovensko otkriće Bilanca vraćanja unazad Priznanje i dijagnoza Cilj je ostvaren: svi šute i kimaju glavom 26. PROJEKTIRANJE SEBE U OČIMA DRUGIH Tisuću dana putovanja Samo tri izuzetka Kompleksna ličnost Privodimo kraju priču o kompleksnoj ličnosti Dječji dodаci i zа unučаd Honorаri zа objаvljivаnje govorа i intervjuа viši su od Titovih višegodišnjih plаćа 27. ČIM JE GUŽVA VEĆA, BOLJE SE OSJEĆAM Najteža uloga Richarda Burtona Kad mu je bilo najteže Bijeg od vlastite sjene Vječna krivnja nevinih ljudi Klecanje pod teretom zasluga Titova zla kob 28. POSLJEDNJI DANI Oproštaj kakav svijet ne pamti Nestanak Jugoslavije II. DIO 1. NESVRSTANI Sve krenulo od Nehrua Brijunski dokument Brežnjev hitno zove u Moskvu Židovi: nedobrodošlo i otrežnjavajuće otkriće Rusi nas pokušavaju razbiti Pop Makarios se pobunio Rapidno nam pada ekonomska razmjena sa zemljama Afrike i Azije Ne pomaže ništa, čak i da nekoga metneš u duboko hlađenje neće biti ništa U Havanu unatoč upozorenjima liječnika 2. SVJETSKI PUTNIK Bojao se da mu ne sruše avion Nicolaeu Ceausescuu zlatni sat i 30 boca „žestice“ Za dansku kraljicu srebrni kovčeg za nakit i LP ploče Gaddafi dobio lipicanca i voćne sokove Za Brežnjeva perzijski tepih, „žestica“ i vino Za kineskog vođu zlatna tabakera 3. LOVAC Poštedio je etiopskog slona Diplomatski lov Prase i zečevi na lutriji Fazani za srpskog patrijarha Germana Lav važniji od domaćina Fotografije su i uništavane Ja sam ovih dana ubio 32 vepra, a u nedjelju sam ubio 12 komada Opet sam bio najbolji Nevjerojatno, mrtve ptice lete 4. SUPRUGA JOVANKA Zubi i „jugoosmijeh“ Mučni razgovori Ne srede li se stvari s Jovankom, Josip Broz će morati otići Komisija koja treba ispitati njezino čudno ponašanje Pucala od ljubomore na sestre Grbić Izravno je ugrožen predsjednikov život Iz Igala protjerana u Beograd Opsesija ceremonijalom i raskoši Pobjegao u kućnim papučama Opalio joj pljusku Stenografkinja u avionu broj 1 Slom braka svjetska senzacija Nije se želio formalno rastati Državni vrh strahuje od memoara 5. HEROJ ARAPSKO-ISLAMSKOG SVIJETA Tutor svih revolucija Palestinci bi danas imali svoju državu da je Tito poživio još deset godina Za njegova života, nismo platili niti jedan dolar za naoružanje koje nam je slao Kada je čuo vijest o Titovoj smrti, Saddam je bio neutješan, plakao je Za iračko-iranskog rata sve naše naoružanje stizalo je isključivo iz Jugoslavije 6. AMERIČKA POLITIKA PREMA JUGOSLAVIJI Trojanski konj prema SSSR-u Kritičnost prema Zapadu je oslabjela Pogoršanje zbog zakona o tisku Ne bi bio loš treći blok Šokirani Titovim govorom SAD se hranom služi kao oružjem Ozlojeđen ustaškim aktivnostima Razlaz veleposlanika i Washingtona Tito se činio nervozan, nesiguran, defenzivan, konfuzan Dvije struje među jugokomunistima Kennedy s Titom bez kompleksa o Kubi CIA: Jugoslavija je neobičan laboratorij državne spretnosti Reagan 10. travnja proglasio Hrvatskim danom nezavisnosti Sovjetska intervencija veliko iznenađenje Bojao se osvete Moskve ekonomskim sankcijama Kissinger Nixonu: Tito je ostao tvrdi komunist Uzbuna zbog Brežnjevljeva poziva Transkript razgovora Nixona i Rogersa: Tito je nasmrt preplašen Stane Dolanc naslijedit će Tita Doza humora s Fordom Prva studija o raspadu Jugoslavije „Investirali“ 3,5 milijarde dolara UMJESTO EPILOGA Ostvario je sve što je naumio Oponašanje suvremenosti Veliki čuvar velike vlasti Državnog projekta, zapravo, nije ni bilo Uvijek je bio ono što je trenutačno propovijedao ARHIVSKI IZVORI