Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Тонтић, Стеван Наслов Олујно јато : изабране и нове пјесме / Стеван Тонтић Врста грађе поезија Језик српски Година 2000 Издање [1. изд.] Издавање и производња Бања Лука : Глас српски, 2000 (Бања Лука : Глас српски) Физички опис 186 стр. ; 20 cm Збирка Библиотека Савремена књижевност / Глас српски ISBN 86-7119-187-7 Напомене Тираж 500 Биљешка о аутору: стр. 181 Stevan Tontić rođen je 30.12.1946. u selu Grdanovci kod Sanskog Mosta. Završio studije filozofije sa soci-ologijom u Sarajevu, gradu u kom je živeo od 1967. do 1993, kada odlazi u Nemačku, zemlju svog egzila. Objavio pesničke zbirke: Nauka o duši u druge vesele iriče, Sarajevo, 1970. Tajna ireiiska, Sarajevo, 1976. Naše gore vuk, Novi Sad, 1976. Hulim u iosvećujem, Beograd, 1977. Crnaje maši nedjelja, Beograd, 1983. Tajna ireiiska u druge ijesme (izbor), Sarajevo, 1984/85. Prag, Sarajevo, 1986. Ring, Beograd, 1987. Izabrane cjesme, Sarajevo, 1988. Sarajevski rukoiis, Beograd, 1993. Lirika (izbor), Novi Sad, 1995. Moj isalam, Berlin, 1997. Proza: Tvojesrce, zeko, Beograd, 1998. Sastavio antologije: Novije ijesniššvo Bosne u Hercegovine, Sarajevo, 1990; Moderno srisko ijesniššvo (velika knjiga srpskepoezije od Kostića i Ilića do danas), Sarajevo, 1991. Tontićeva pesnička dela objavljena su na više stranih jezika. Dobitnik je uglednih književnih nagrada (Šantićeve, Zmajeve, Rakićeve).

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Od kreatora Exploding Kittens dolazi potpuno nova zabavna igra za ljude koji su loši u pantomimi. Cilj igre: Grupi se daju tri karte za odglumljivanje (nije tajna) i svakom igraču se daje karta nivoa intenziteta za glumu (tajna). Igrači moraju pronaći drugog igrača koji deluje na istom nivou intenziteta. Savršena kartaška igra za odrasle, tinejdžere i decu, posebno ako tražite igru na tabli za odrasle, ali ipak želite da igrate zabavne igre sa decom. Za ovaj omiljeni praznični poklon potrebno je 5 minuta za učenje, 15 minuta za igru. Namenjeno je za 2-8 igrača i uključuje 139 karata i 58 žetona. Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 4 + 1 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Board Game Proizvođač: Exploding Kittens Tip proizvoda: Društvena igra Količina: 1 kom. Uvoznik: Coolplay d.o.o. Adresa: Dr Nika Miljanića 18 , Beograd Zemlja proizvodnje: Kina

TITO NIJE TITO konačna istina , Vladan Dinić , Novmark Beograd 2013 Pismo Opštine Novi Beograd Zašto NSA i danas „čačka“ o identitetu JB Tita? TAJNI DOKUMENT: UNCLASSIFIED (b)3-P.L. 86-36 NSA: Tito je bio Rus ili Poljak? TITO promenio 70 pseudonima i 15 datuma rođenja Analiza američkih tajnih službi 1980: TAJNA DEPEŠA 777 Dva srčana udara TITO: Ne dozvojavam da mi seku nogu, hoću da umrem ceo kao što sam rođen Sahrana pre smrti Ko je spremao invaziju na SFRJ? Istoričar Miksens Tomas: Najmanje DVA Tita, Smrt u Drvaru FRANCUSKA ŠTAMPA: PRAVI Tito je imao DEVET prstiju Tito bez levog kažiprsta T.I.T.O. pseudonim za terorističku organizaciju Rus LEBEDEV Tito BROJ DVA! I LEBEDEV nestao „HITORAMA“: Zamenjen vođa partizana I Čerčil prevaren! Čerčil Kralju Petru II: Veličanstvo oprostite, bio sam prevaren! Pukovnik Mak Daul prevario Dražu Koča Popović „znao sve“ Englezi: PRVI TITO NESTAO U RATU Ubistvo Georgi Dimitrova „NOVI TITO“ prekida sa Moskvom Austrijski sveštenik Valter Vankmiler: Josip Broz je bio moj školski drug Bečki „Kurir“: Josip Broz nije rođen u Kumrovcu Major Švarc: Broz je bio bravar, a da li je i TITO,nisam siguran Kako je Franc BRPOŠ postao TITO? Američki publicist Filis Oti u knjizi o Titu: U Zimu 1913-1914 bio je na skijanju, mačevanju... Tito i Franc Ferdinand Medalju za hrabrost nije dobio Tito nego Josip Broz iz Zemuna Zapisnik grofa Draškovića Tajna Groba 107 u Zemunu Ko je Josip Brpz s

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zograf Marko Lopušina (Raška, 1951) srpski je novinar, istraživač i istoričar, poznat po nizu knjiga o novijoj srpskoj istoriji, dijaspori, kao i tajnim službama i njihovoj ulozi u savremenoj srpskoj politici.[1] Bibliografija Štampane knjige Najzagonetnije jugoslovenske ubice, “Vladimir Avramović”, Kragujevac, 1987. Svi Srbi sveta, sa dr Vladom Grečićem, izdavač “Princip”, Beograd, 1994. Ubij bližnjeg svog 1, /o jugoslovenskoj tajnoj policiji/, “Narodna knjiga”, Beograd, 1996, 1997, 1999. Ubij bližnjeg svog 2, /o stranim špijunima u SFRJ i SRJ/, “Narodna knjiga”, Beograd, 1997, 1999. Ubij bližnjeg svog 3, /o jugoslovenskom podzemlju od 1945. do 2000. godine/, “Narodna knjiga”, Beograd, 1998, 2000. CIA protiv Jugoslavije, “Knjiga komerc”, Beograd, 1997, 2000, 2003. Svi Srbi sveta — vodič kroz dijasporu, “Legenda” Čačak, 1998. Tajne službe sveta, “Narodna knjiga”, Beograd, 1999. OVK-UČK protiv Jugoslavije, “Legenda”, Čačak, 1999, 2001. Sigurimi protiv Jugoslavije, “Legenda”, Čačak, 1999. Balkanska smrt — šiptarska narkomafija, “Narodna knjiga”, Beograd, 1999, 2000. Najbogatiji Srbi sveta, “Legenda”, Čačak, 1999, 2000, 2003. Sve mafije sveta, ”Knjiga komerc”, Beograd, 2000. Unutrašnji terorizam, sa Brusom Hofmanom, “Narodna knjiga”, Beograd, 2000. Lov na Miloševića, “Knjiga komerc”, Beograd, 2000, 2001. KGB protiv Jugoslavije, “Evro”, Beograd, 2000, 2001. Ko je ko u YU podzemlju, “Zograf”, Niš, 2000, 2001. Srbi u Americi, “Evro”, Beograd, 2000, 2001. Komandant Arkan, “Legenda”, Čačak, dvadeset izdanja 2000-2020. Tajne srpske policije, “Evro”, Beograd, 2001, 2003. Svetska enciklopedija podzemlja, “Knjiga komerc”, Beograd, 2001. Sačekuša – Krvavo srce Beograda, “Narodna knjiga”, Beograd, 2001. Radovan Karadžić — najtraženija srpska glava, “Zograf”, Niš, 2002. Ubij bližnjeg svog 4: Jugoslovenska tajna policija 1945-2002, “Narodna knjiga”, Beograd, 2002. Tajni ratnici eks Jugoslavije, “Evro”, Beograd, 2003. Srpska mafija, “Zograf”, Niš, 2003. FBI i Srbi, “Narodna knjiga”, Beograd, 2003. Crnogorski klan, “Narodna knjiga”, Beograd, 2003. Enciklopedija špijunaže, “Zograf”, Niš, 2003. Srpska bratska pomoć u SAD i Kanadi, Srpska bratska pomoć, Čikago, 2003. Ceca — između ljubavi i mržnje, “Evro”, Beograd, 2003, 2004. Fudbal jači od života, privatno izdanje, 2003. Albanska mafija, “Narodna knjiga”, Beograd, 2004. Srbi u dijaspori — adresar, “Legenda”, Čačak, 2004. Legija i Zemunski klan, “Knjiga komerc”, Beograd, tri izdanja od 2004. KOS — tajne vojne službe bezbednosti, “Evro”, Beograd, 2004. Milo — jedna evropska priča, “Zograf”, Niš, 2005. Tajne službe sveta, “Knjiga komerc”, Beograd, 2005. Mafije sveta, “Knjiga komerc”, Beograd, 2005. Srpske sačekuše, “Narodna knjiga”, Beograd, 2005. Srbi haraju svetom, “Evro”, Beograd, 2006. Tajne službe Srbije I–III, “Narodna knjiga”, Beograd, 2006. Lovci na Ratka Mladića, “Zograf”, Niš, 2006. Ilustrovana istorija srpske dijaspore, “Evro”, Beograd, 2006. Teroristi sveta, “Knjiga komerc”, Beograd, 2006. Hotel Moskva, štamparija “Dragić”, Zrenjanin, 2007. Srbi u SAD od 1815. do 2010., “Prometej”, Novi Sad, 2009. Masoni u Srbiji, “Knjiga komerc”, Beograd, 2010. CIA u Srbiji, “Knjiga komerc”, Beograd, 2010. Britanska prevara: MI6 u Srbiji, “Knjiga komerc”, Beograd, 2011. Srbi u Australiji, “Prometej”, Novi Sad, 2012. Srbi u Skandinaviji, “Prometej”, Novi Sad, 2012. Srbi u Istočnoj Evropi, “Prometej”, Novi Sad, 2013. Ubice u ime države, “Prometej”, Novi Sad, 2013. Špijuni majke Srbije, “Prometej”, Novi Sad, 2013. Cenzura u Srbiji, “Prometej”, Novi Sad, 2014. Teslin narod, scenario za film i knjiga, 2014. Arkan, scenario za film, 2014. Bratstvo svetog Jovana, “Prometej”, Novi Sad, 2014. Enciklopedija srpske dijaspore, “Službeni glasnik”, Beograd, 2015. Tajna društva Srbije, “Prometej”, Novi Sad, 2015. Princ Čarls i Srbi, “Prometej”, Novi Sad, 2016. Stakleni mir, “Prometej”, Novi Sad, 2017. Srbi u Nemačkoj, “Prometej”, Novi Sad, 2018. Tapi, privatno izdanje masona, 2018. Vitezovi templari Srbije, privatno izdanje templara, 2019. Tajni čuvari hrišćanstva, “Prometej”, Novi Sad, 2019. Srbi u Austriji, koautor Svetlana Matić, “Prometej”, Novi Sad, 2019.[2] Srpski inferno, Štamparija IP, Beograd, 2019. Srbi u Berlinu, “Prometej”, Novi Sad, 2020.[3] Holivudski doktor, 2020. Pupinov narod, scenario za dokumentarni film, 2020.

Autor - osoba Živić, Dušan, 1955- = Živić, Dušan, 1955- Naslov Tajna hrane = The secret of food / Dušan Živić Uporedni naslov ǂThe ǂsecret of food Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2009 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Specijalistička lekarska ordinacija „Dr Živić“, 2009 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis 195 str. : ilustr. ; 30 cm (karton) Napomene „International Nutrition Education Project“ --> nasl. str. Autorova slika Podaci o autoru: str. [197] Bibliografija: str. [198]. Predmetne odrednice Zdrava hrana Životne namirnice -- Hranljiva vrednost Autor - osoba Živić, Dušan Naslov Tajna hrane = The secret of food / Dušan Živić Uporedni naslov ǂThe ǂsecret of food Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Specijalistička lekarska ordinacija „Dr Živić“, 2013 (Novi Sad : Daniel print) Fizički opis 208 str. : ilustr. ; 30 cm ISBN 978-86-912193-1-4 Napomene Tiraž 1.000 Bibliografija. Predmetne odrednice Zdrava hrana Životne namirnice -- Hranljiva vrednost Moguć blag miris ustajalosti, inače dobro očuvano, bez pisanja, pečata, kompletno. Prva knjiga predstavlja svojevrsni vodič kroz ishranu. Autor nas vodi kroz šaroliki svet hrane. Saznajemo male tajne, prednosti i zamke pojedinih namirnica koje koristimo u svakodnevnoj ishrani i pripremi obroka. Namera je da knjiga nađe svoj put do svake porodice kao narodni lekar, narodni kuvar, bukvar kome se često vraćamo, koristan svakoj osobi koja razmišlja o svom zdravlju. U drugoj knjizi „TAJNA HRANE“, autor dr Dušan Živić, predstavlja nam nove 63 namirnice. Nastavlja da nas vodi kroz šaroliki svet hrane i otkriva male-velike tajne, prednosti i zamke namirnica koje koristimo u svakodnevnoj ishrani i pripremi obroka. Knjiga je, kao savremeni bukvar ishrane, pisana lakim stilom, razumljiva običnom „malom“ čoveku, koji u svakodnevnom životu, pokušava da nađe svoj put ka zdravijem životu. Naš ovonedeljni sagovornik rođen je 4. novembra 1955. godine u Novom Sadu. Detinjstvo i mladost proveo je na Trgu Galerija, u zgradi broj 7, nedaleko od srednje škole „Svetozar Miletić“, koju je pohađao kad je upoznao proslavljenog novosadskog kantautora s kojim je kasnije svirao gitaru i pevao u vokalno-instrumentalnom sastavu Žetva. ako je ostvario veoma zapažen uspeh u muzičkim vodama – kako s bendom, tako i kao solista – Dušan Živić nakon završenog Medicinskog fakulteta, te specijalizacije iz higijene na katedri prof. dr Miladina Mirilova, člana izvršnog borda za ishranu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) – otvara Specijalistički centar za bolesti neadekvatne ishrane „Dr Živić” i intenzivno počinje da se bavi prevencijom kardiovaskularnih bolesti i nutricijskom edukacijom naših vrhunskih sportista. Autor je i rukovodilac programa „Pomozite svome srcu”, nastalog u okviru CINDI programa SZO, kao i autor i koordinator aktuelnog internacionalnog projekta „Tajna hrane” u okviru kojeg su izdate istoimene knjige – „Tajna hrane” 1, 2 i 3 (2009, 2013, 2017). Takođe, autor je TV serijala „Tajna hrane” (100 emisija), koji beleži rekordnu gledanost na prvom programu RTV, u okviru istoimenog projekta. Pionir savremenog sportskog nutricionizma na ovim prostorima otkrio je za portal mojnovisad.com zašto nije nastavio da se profesionalno bavi muzikom, kakvi su bili počeci mladog doktora medicine, ali i koliko je ishrana bitna u procesu treninga, šta je osnova zdrave prehrane, te koja su mu omiljena vojvođanska jela. Rođeni ste u Novom Sadu. U kom delu grada, u kojoj ulici ste odrasli? Kako pamtite detinjstvo? - Rođen sam u samom centru grada. Deda mi je bio visoki bankarski činovnik, bio je i jedan od direktora Jugobanke. To su bančini stanovi, jedna lepa zgrada sa dvorištem kao park. Većina Novosađana ne može da pogreši, zna gde se svi žene i udaju, zna gde je matičar. Nekad je to bio Trg Lenjina, sada je to Trg Galerija, broj 7, u pasažu. U principu sam odrastao u prirodi. Nekad je tu bio park, sad su izgradili garaže, betonirali. Jedna od lepih stvari – moj brat Đorđe Živić, koji je slikar, sad u tom dvorištu ima svoju galeriju. Tu sam živeo do 25 godine, pa sam se preselio u ovaj prostor (Specijalistički centar „Dr Živić”, Bulevar Cara Lazara 58 – prim.aut), koji mi je sad ordinacija, a koji je stan u vlasništvu, gde su nekad živeli moji deka i baka. Inače, porodica Živić ima veze i sa starijim delom Novog Sada – sa Salajkom. Mnogo vremena sam provodio u poznatoj ulici – nekad se zvala Kamberova, a posle ju je moj dobar drug iz mladih dana, poznati novosadski kantautor, proslavio – Jovana Cvijića, broj 16. Dedina tetka je živela na toj adresi u kući-trščari, gde sam kao mali voleo da odlazim. Bezbrižno detinjstvo – igrali smo se, brali voće, đurđevak, pravili strele. Kako smo stasavali, rasli, bilo je interesantnije biti u centru. Osnovna škola „Branko Radičević” bila je na pet minuta od moje ulice, a srednju školu „Svetozar Miletić”, koja je nekad čak bila na mestu današnje Elektrotehničke, tri-četiri broja dalje, praktično sam mogao videti sa svog prozora, sa terase. Ako je škola počinjala u sedam, u pet do sedam sam kretao. U svom poslu ste jedan od najboljih u Novom Sadu, a malobrojni znaju da je muzika vaša posebna ljubav. Spomenuli ste i Đorđa Balaševića s kojim ste sarađivali u bendu Žetva. Kada ste i kako uplovili u muzičke vode? Zašto niste nastavili da se profesionalno bavite muzikom? Kad ste odlučili da budete lekar? - S Đoletom sam se upoznao u Gimnaziji. Obojica smo pevali u horu. Njegova tadašnja devojka, Zorica, išla je sa mnom u razred. To je bio period kada su deca svirala neke instrumente. Svirali smo gitare, pisali pesme i to je bio inicijalni povod našeg upoznavanja. Đole je bio malo stariji, igrao je fudbal za reprezentaciju Gimnazije. Novi Sad nije bio tako velik, poznavali smo se. Posle smo se združili, počeli zajedno da sviramo, i sve ono što je već neka zabeležena istorija – grupa Žetva i početak karijere jednog velikog umetnika Đorđa Balaševića. Sa Žetvom smo snimili jedan vrlo uspešan singl – „U razdeljak te ljubim”. Posle i „Gospoice ala ste mi šik” i objavili smo album „Vreme Žetve” (prvi album vojvođanskog sastava objavljen 1978. godine – prim.aut), a 1989. godine snimio sam i solo album „Po svom”. - Da nije bilo tog nesrećnog rata i tog nekog, po meni, pada kvaliteta svih vrednosti pa i tih umetničkih, kada je muzika krenula u nekom drugom smeru, ekspanzija tog turbo folka, toliko mi je zgadila tu muziku da sam jednostavno pobegao iz nje. Imao sam i gde da pobegnem. Neko ostane u nekom zanatu jer nema izbora. Na sreću ili nesreću, imao sam izbor. Kao mlad, bavio sam se sportom – bio sam fudbaler omladinaca Vojvodine, igrao sam i za mladi tim, taj sport mi je išao dobro. I u muzici nije išlo tako loše, a i bio sam dobar đak. Tako da sam mogao da biram. Nekad je to dobro, nekad nije, ali u principu imate izlaz, niste osuđeni da ostanete u nečemu ako vam se to nešto ne sviđa. Možda sam izabrao ovaj posao pošto je procena bila da je to nešto na šta mogu više uticati, više je u mojoj moći. Možete biti vrlo izuzetan sportista, ali trener vas ne stavi u tim, niste njegov miljenik. Neko to psihički ne izdrži. Gomila naše talentovane dece ode u svet da igra, ali jednostavno ne izdrže, ne zato jer nemaju kvalitet, već što ne mogu da podnesu psihičko opterećenje, jer ne igraš onda kada misliš da si najbolji, ne dobiješ pravu „Nije lako baviti se nečim gde vi niste gospodar situacije“ - U muzici vam je slično, možete biti sjajni ali da bi to došlo do ušiju slušalaca, treba da se slože kocke. U današnje vreme to su menadžeri, pravila šoubiznisa, te puno toga nije u vašoj moći. I mnogi to ne mogu da podnesu. Nije lako baviti se nečim gde vi niste gospodar situacije. Nekom se posreći, popne se na kamen pa je posle lakše, ali probiti se – ne zavisi samo od dobre pesme ili od dobrog rezultata. Svi oni koji su prošli kroz to znaju o čemu govorim. Opredelio sam se za nešto racionalnije, što je bilo u mojoj moći. Bio sam dobar đak, biologija mi se sviđala te sam odlučio upisati medicinu. Jeste li se oduvek hranili zdravo? - Veza sa hranom potiče od malih nogu. Bio sam sitan i mršav, vijali su me po dvorištu da jedem. Priča o hrani je uvek bila prisutna. U principu, nisu to znali moji roditelji, imao sam apetit, ali nisam imao vremena, voleo sam da se igram, da trčim i najbolje sam večerao. Lična iskustva vam posle u praksi mnogo znače. Neki ljudi nemaju nikakve tegobe već jednostavno nemaju vremena, temperament im je takav. Da bi čovek bio normalno uhranjen treba sebi pokloniti pažnju – da doručkuje, ruča, večera, a ne da preskače obroke. Zbog obaveza, čovek sebe zapusti, a nekada svesno, zanimaju ga neke druge stvari – da trči kao dete, da se igra, da radi sve drugo, a ješće kad bude mogao, a to bude obično uveče. Koji Vam je bio prvi posao posle fakulteta? Koje ste poslove radili sa diplomom doktora medicine? - Otac mi je bio šef apoteke na internoj klinici, gde sam počeo da volontiram. Ne otkrivam toplu vodu, moj otac nije pripadao doktorskoj branši – tu su klanovi uvek bili vrlo ozbiljni, a ja nisam bio doktorsko, već dete apotekara, i ispostavilo se da, iako je moj otac proveo ceo radni vek tamo, a nisam bio neki loš student, ni đak, ni netalentovan, ali nije bilo mesta za mene. Posle godinu dana volontiranja, potražio sam posao u okolini Novog Sada. Bilo mi je jasno da je to zanat kao i svaki drugi, gde mora da se radi. A voleo sam i da dajem injekcije, i da se bavim pacijentom, da odgonetnem šta je, gde je, te sam se obreo u rumskom Domu zdravlja. „Šaljite ga u Hitnu pomoć – taj je izgleda spretan!“ - Prvo radno mesto bilo mi je Platičevo, 40-ak kilometara od Novog Sada, 12 kilometara od Šapca, gde svaki dan imate 120 penzionera, gde neko neuk može da se zaglavi ceo dan, piše recepte i ne diže glavu. Pre toga sam već bio odslužio vojsku u Sloveniji, u jednom mestu blizu slovenačke granice, gde je bilo puno posla za mladog lekara, ako je hteo da radi. Četiri hiljade vojnika i sva vojna lica te meštani po potrebi, jer nije bilo lokalnog lekara u tom mestu. Godinu dana kao da sam radio duplu i troduplu smenu, ali došao sam u Platičevo sa ozbiljnom praksom. Sećam se direktor Doma zdravlja u Rumi, Nikola Zeljajić, zove u 11 sati i pita „Dokle je stigao doktor?”, a osoblje kaže „Doktor je završio”. „Šta, završio 90 baka i deka? Šaljite ga u Hitnu pomoć, taj je izgleda spretan.” POSAO KAO RAZONODA: „Učio sam zanat i u rumskoj Hitnoj pomoći koja je tada bila komponovana od ljudi uglavnom iz Novog Sada i Beograda, jedna koleginica je bila iz Rume, uglavnom su to bili, kako smo se šalili, legionari sa strane. Takođe, uskakao sam u sva okolna mesta kad god je trebalo. Nakon toga, u okviru istog Doma zdravlja, radio sam u selima u Sremu – Krušedol, Krušedolski Prnjavor, Šatrinci, Neradin i svoju praksu završio u Vrdniku. Za taj period me vežu vrlo lepe uspomene, bio sam mlad, nisam morao da trčim kući jer nisam bio još oženjen, imao decu. Bilo mi je svejedno da li radim dve ili tri smene, da li ću ili neću spavati. Posao mi je bila razonoda, nije bilo opterećenje. Bilo je i dobro vreme, posao je bio solidno plaćen, priznaje nam Za razliku od mnogih ljudi koji su karijeru i život odlučili da grade u inostranstvu, vi ste ostali u Novom Sadu. Šta je to što vas je čvrsto držalo u ovom gradu? Da li ste ikad razmišljali da odete iz Srbije? - Imao sam želju, kad malo steknem prakse, da odem u Australiju. Stric mi je kao mlad otišao i ostao da živi tamo. Ali... Otac je uvek brinuo o svima, ali kada je otišao u penziju, kada se razboleo, uloga nekoga ko brine, sa te medicinske strane, pala je na mene. Posle sam zahvaljujući radu sa vrhunskim sportistima praktično obišao ceo svet ali sam ipak ostao da živim ovde. Počeo sam da radim kao mlad lekar u FK Vojvodina. Prvo sam igrao u pionirima, mlađim kategorijama, posle i u mladom timu. Moja familija je sportska – deda Đura je bio jedan od predratnih igrača Vojvodine sa najdužim stažem, ali i prvi posleratni direktor kluba. Njegov rođeni brat Milan je takođe bek igrao je s njim u timu. Stric je igrao u podmlatku Vojvodine, pre odlaska u Australiju. Kao što je porodica Hadži imala više generacija, tako i porodica Živić u Vojvodini ima dedu koji je bio od pionira do direktora kluba, mene koji sam bio od pionira do lekara prvog tima, posle i lekar reprezentacije. Tata je bio biciklista, kao i moj rođeni brat Đorđe. - Tih godina, dok sam radio u Rumi, sreo me naš čuveni igrač Aca Ivoš, koji je bio i funkcioner. Pitao me „Gde si?”, kažem „Radim u Rumi.” On kaže „Jedan Živić radi u Rumi. Ajde dođi pa da počneš da radiš sa petlićima pa ćemo videti za dalje.” Bila mi je izuzetna čast da počnem da radim sa najmlađim kategorijama u klubu koji je bio izuzetno vezan za našu familiju. Radio sam sa petlićima, pionirima, kasnije sa omladincima, da bih 90te postao i lekar prvog tima. Kasnije sam mnogo radio sa profesionalcima. Jedan sam od prvih koji je na ovim prostorima počeo da govori o ishrani sportista. Zahvaljujući tome sam posle radio sa pet nacionalnih selekcija. Bio sam prvi nutricionista jedne reprezentacije na ovim prostorima. Bilo je to sa našom fudbalskom reprezentacijom za svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. Kasnije sam radio i sa vaterpolo, bokserskom, veslačkom reprezentacijom i mnogim poznatim pojedincima iz različitih sportova. U šali uvek kažem da nisam ni visok, ni plav, ni iz Beograda, ali sam bio najsigurnija varijanta. Kada je 2000. godine Nenad Manojlović došao na čelo vaterpolo reprezentacije Jugoslavije i počeo da pravi ozbiljan tim, pozvao me je da se kao nutricionista pridružim stručnom štabu. Bio je vizionar, širokih pogleda, shvatao je da nije samo moda imati nutricionistu već da je to potreba te me pozvao da se pridružim stručnom timu. Interesantno je da sam u istom periodu paralelno radio i sa našom Bokserskom reprezentacijom kojoj je naš proslavljeni šampion i tadašnji selektor Tadija Kačar nastajao da vrati stari sjaj. Bilo je uspeha. Poslednje medalje na velikim takmičenjima osvojili su naši bokseri u tom periodu zajedničke saradnje. PROCENA VAŽNOSTI ZDRAVE I URAVNOTEŽENE PREHRANE NAŠIH SUGRAĐANA: „Svest Novosađana raste. Nisu samo penzioneri ti koji se brinu za svoju ishranu. I mladi ljudi počinju da razmišljaju o tome. Vidim rezultate sebi sličnih koji rade na motivisanju i propagiranju zdravih stilova života. Postoje razni vidovi, manje ozbiljni, više ozbiljni. Ishrana i zdrav stil života nisu samo više moda, nisu više samo trend, već su postali i potreba, a i svest da se promenom stila života i ishrane mogu rešiti ozbiljni problemi. Bolesti su najviša stepenica toga i vrlo značajna karika da nekome mogu spasiti život“, smatra naš ovonedeljni sagovornik. Dakle, tada ste počeli da se bavite ishranom sportista. Ko se pre vas bavio time? Koliko je ishrana bitna u procesu treninga? - Prvo bih naglasio da je ishrana sportista nešto vrlo specifično i dosta drugačije od svega ostalog. Ne može se baš poistovetiti zdrav način života i zdrava ishrana sa ishranom sportista, koja ima neke svoje zahteve. Sportista je jedna sportska mašina koja traži drugo gorivo – kao što avion troši kerozin, tako i sportista troši veću količinu ugljenih hidrata koji daju fiziču aktivnost visokog intenziteta. Kupite najbolje auto na svetu i treba mu dati najbolji benzin, isto je i sa ljudskim organizmom. To je danas vrlo ozbiljna nauka. Šta ćete pojesti, koju ćete namirnicu uzeti od prevashodne je važnosti za uspeh i postizanje sportskog rezultata. Kao i trenažni proces, jednako je važno i uzimanje, nadoknađivanje hranljivih materija, kao i odmor. Stil života sportiste je vrlo specifičan i zahtevan. O novim, savremenim trendovima u ishrani sportista, pre mene je počeo da govori jedan biohemičar Predrag Milošević. Lekarska profesija je vrlo sujetna, te on kao biohemičar nije bio preterano prihvaćen, no bilo je nekoliko nas mlađih koji su shvatili ozbiljnost pristupa novim trendovima ishrane sportista. Taj njegov pionirski pokušaj da na ove prostore donese taj pristup, urodio je plodom. Znao sam još jednog mladog kolegu, koji nije bio sa ovih prostora, a koji je nestao u ratnom vihoru, te sam ja ostao kao jedan od retkih koji je verovao da nije velika šnicla razlog i uslov da se postigne vrhunski rezultat, da vodu ne treba zabranjivati, da slatkiši nisu potrebni sportistima... „Kao što avion troši kerozin, tako i sportista troši veću količinu ugljenih hidrata“ - Osamdesetih godina prošlog veka, na ovim prostorima sportistima je zabranjivana voda. Prvi sam koji je omladincima Vojvodine `84. godine rekao „Dajte vodu na teren!”. Moram spomenuti Iliju Pantelića, čuvenog golmana koji je tada bio šef omladinskog pogona u FK Vojvodina, koji je od toga napravio jednu akademiju, instituciju. Omladinci Vojvodine su zahvaljujući njemu i ozbiljnom radu stručnog tima koji je okupio, kao što je profesor Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, Radivoje Radosav, koji je nove metode u trenažnom procesu primenjivao na mladim generacijama, a ja sam ih učio novim trendovima u ishrani sporta, pobeđivali na svim evropskim turnirima, bili prvaci Jugoslavije više puta. Od generacije `69, `70, `71. i `72. napravili smo momke od kojih je 20 evropskih fudbalera. To su i periodi kada sam bio najmanje opterećen. Kada se bavite sa profesionalcima, to su stroži standardi, a sa decom – vi ste im i prijatelj, i trčite s njima zajedno, mada se radilo maksimalno profesionalno, ali nema tenzije, što je posle neizbežno, nema tu prevelikog intimiziranja. Rad u sportu je meni veoma drag i dan-danas radim sa našim vrhunskim sportistima. Ipak, država nije više bogata kao nekada, sve pada na račun sportista pojedinaca. Da ne spominjem pojedine profesionalce s kojima sam radio iz raznih sportova – odbojkaše, košarkaše, fudbalere... Počinje mnogo rano da se radi s decom, jako je važno tu decu, ne samo terati da trče po terenu, nego ih obučiti stilu života i pravilnom načinu ishrane. Dobar deo te dece prolazi našu obuku ishrane sportista kroz mesečne tretmane. U pitanju je promena navika i potrebno je vreme da se navika promeni, a to bez mesec dana ne može da se uradi. Pre nego što ste otvorili Specijalistički centar „Dr Živić”, šta je bio prelomni momenat da se za to odlučite? - Važim za jednog od pionira privatne lekarske prakse u Srbiji. Još kao mali voleo sam da rizikujem. Moj odlazak u privatnu praksu bio je totalno neracionalan za većinu ljudi. Imao sam ugledan i dobar posao u tadašnjem Izvršnom veću Pokrajine i i bio na mestu lekara prvog tima u FK Vojvodina. U Veću sam bio zadužen za sve objekte vodosnadbevanja od pokrajinskog značaja. Vrlo visoka pozicija, odgovorna, zahtevna, ozbiljna. S obzirom da sam specijalista higijene, a jedan deo higijene se bavi higijenom ishrane, ovim čime se sad bavim, a postoji i komunalna higijena, higijena oblačenja, higijena igračaka, higijena životne sredine... Jedan nonsens da vam ispričam – specijalizirao sam u tadašnjem Higijenskom zavodu, odnosno Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika koji je bio pod mojim nadzorom. Bio sam u prilici da proveravam njihov rad, a bio sam istovremeno kod njih specijalizant. Dočarao sam vam koliko je to bila visoka funkcija? Ipak, borio sam se da ne ostanem činovnik te sam iskoristio priliku i kada su nastupila teža vremena, umesto otpremnine, koja se davala prilikom odlaska s posla, zahvalio sam se i tražio da me puste, da ne moram da odrađujem određen broj godina za njih. Napustio sam mesto u Izvršnom veću, napustio sam mesto lekara FK Vojvodine i otišao u privatnu praksu kao jedan od prvih lekara u Srbiji i sigurno jedan od prvih dvoje-troje u Novom Sadu koji se bavio nečim što je u to vreme bilo totalno neizvesno, zakonski nedefinisano. Početkom 92. sam seo u ordinaciju, ružno vreme, kada je plata bila pet maraka, ali mogu da vam kažem da se nikada nisam pokajao. Sve sam doživeo kao izazov koji se pokazao kao dobra odluka. Iza mene je više od 25 godina rada u privatnoj lekarskoj praksi. Jedan sam od pionira ljudi koji su se borili za postavljanje ove lekarske profesije na stepenicu koju zaslužuje. Bio sam i jedan od pionira i osnivača Lekarske komore Srbije, zajedno sa doktorom Zoranom Bulatovićem, profesorom Višeslavom Hadži-Tanovićem iz Beograda, koji vaši za oca privatne lekarske prakse u Srbiji. Jedno vreme sam bio i potpredsednik Lekarske komore. Dugo godina smo se borili da ona dobije svoj status, bude priznata. Ne bih mnogo da govorim o tome jer sam malo razočaran stanjem u Lekarskoj komori, ali kada smo mi to sve konstituisali, smatrao sam da je bolje da mlađe generacije nastave s radom. Šta vas je podstaklo da napišete knjige „Tajna hrane”? Kako se javila ideja da pokrenete serijal emisija „Tajna hrane”? Šta je ono što želite da ljudi usvoje posle čitanja/gledanja knjige/emisije „Tajna hrane”? - Dođe čovek u godine kada razmišlja o tome da iza sebe treba nešto da ostavi. Uvek sam se divio ljudima koji su napisali nešto, kao Jova Tucakov knjigu „Lečenje biljem”. Baveći se ovim, primetio sam da niko nije hronološki stavio na papir sve ovo što jedemo, niko nije napisao tako da to bude razumljivo svakom čoveku. Radeći u privatnoj praksi, zadatak mi je da čoveku pomognem. Mene nije čekala plata, znači ako nešto uradite, a uradite to kvalitetno, vi imate šansu da opstanete. Shvatio sam i da to što radite mora biti praktično i korisno. Stvorio sam ideju u okviru programa „Tajna hrane”. Da sve to ispričam, trebalo bi mi mnogo više vremena, ali u okviru tog internacionalnog programa, koji ima zadatak da na prostoru zapadnog Balkana, koji predstavlja u Evropi rak-ranu što se tiče bolesti srca i krvnih sudova, da pomogne ljudima promenom stila života, da smanji faktore rizika. Znamo tu Lalinu biografiju, milion puta sam pričao, „rodio se, tovio se, strefio ga šlog”. Da to malo skratimo – manje jedi, više se kreće, promeni malo stil života. Mi smo navikli da jedemo masnu hranu, hrana je poslednje čega će se čovek odreći. Ajde da sve što jedemo – sve namirnice, a ima ih oko 200-300 koje čovek najčešće koristi u ishrani – bude opisano na neki način, da napišemo ozbiljne stvari na prihvatljiv način da bi svakom bilo od koristi. Ne da treba da ode kod doktora da mu objasni šta tamo piše, nego da svaka naša supruga, baka, neko ko se bavi hranom, pa i mi sami da se edukujmo i znamo šta će nam u kojoj situaciji od hrane biti od koristi, a šta bi nam bilo manje korisno, kako sami sebi da pomognemo. Neka vrsta narodnog lekara sa aspekta hrane. Tako su krenule knjige „Tajna hrane” koje su pratile istoimeni TV serijal, snimljen na RTV između 2009. i 2010. godine, a koji ima ogromnu gledanost. Išli smo u pet do pet svakog dana na prvom programu RTV i bili smo gledaniji nego „Dnevnik” u pet koji je izuzetno gledan. Ponosan sam na činjenicu da sa 100 emisija vi pokrivate celu godinu. Išli smo godinu dana premijerno, pa drugu godinu reprizno. Nisam bio u prilici da dam drugim emiterima pošto je ugovor bio dosta loš. „Mi smo navikli da jedemo masnu hranu – hrana je poslednje čega će se čovek odreći“ - Zahvaljujući gospodinu Koprivici, koji je aktuelni direktor RTV, što me raduje, nadam se da ćemo saradnju nastaviti i snimiti bar još 100 emisija, a koji mi je omogućio da i drugim emiterima, malim TV stanicama po Vojvodini, nakon par godina, dozvolimo da emituju emisiju „Tajna hrane”. I dan-danas u toku su reprize na regionalnim televizijama poput Kanala 9, TV Banata, RTV Sreća u Somboru, RTV YuEco u Subotici. Pokrivena je cela Vojvodina preko malih TV stanica. Imamo zadatak da plasiramo emisiju i šire – u Bosnu, Crnu Goru, svuda gde nam govorno područje to dozvoljava. Nisam ni lažno skroman, niti se plašim da kažem da sam lokal patriota, bilo bi mi vrlo drago, iako je bilo razgovora i sa tzv. velikim televizijama, da snimimo serijal sa Prvom TV, koji su hteli da ga emitiju u okviru Jutarnjeg programa. Oni ni do dan-danas nisu pokrenuli taj Jutarnji program. Zna se da televizije prave programe koji donose, neki put i podilaze, najširoj publici. Ovu emisiju ipak treba zadržati u okvirima neke popularne medicine, nije za rijaliti šoove. Zbog toga sam odustao od nekih televizija, šala je šala, ali ovde se ipak radi o zdravlju. Volim da se našalim na kraju emisije, ali ne treba sve zapakovati u neku smešu koja se zove „Parovi”. Ko voli neka izvoli, ljudi imaju pravo da biraju, ne bih to mešao. Do sada su izašle tri knjige „Tajna hrana”, promocija treće je bila krajem aprila. U svakoj knjizi je predstavljeno 63 namirnica. Sa četiri ili pet knjiga ćemo uraditi onaj pionirski posao, odnosno biće opisano sve ono što čovek jede. Posle teksta o namirnici, koji sadrži malo istorije, malo anegdote, zelenim i crvenim srcem je izvučeno zašto je dobro i zašto ne bi bilo dobro u nekoj situaciji. Na jedan popularan način opisano šta nam i kada prija, a šta bi ponekad trebali izostaviti. Lep vodič, uputstvo i pomoć u tome kako se hrani. Kakve su povratne informacije čitatelja/gledaoca? Usvajate li kritike ili pohvale vaših pacijenata, vaše publike? - Apsolutno. Prošao sam kroz, popularno nazvan, šoubiznis, baveći se muzikom. Počeo sam da pevam i nastupam vrlo rano, kao klinac. Još pre polaska u prvi razred osnovne skole pevao sam na jednom velikom nastupu sa revijskim orkestrom RTV Vojvodine. Naučio sam da slušam i primam povratne informacije, zajedno sa stručnim timom se trudim da usvojimo sve ono što smatramo važnim. Od mladog momka koji je voleo da se šali, igra fudbal, da se bavi muzikom, ušao sam u vrlo ozbiljnu profesiju, ali sam se trudio da ne odem u krajnost. Optimizam, šarm i doza humora su zadržani u ovom što radim. Zadržao sam to i u knjigama i u emisijama. Mnogi su bili protiv toga „To treba izbaciti, nisi komedijaš”, ali ako želite da ispunite osnovni cilj, a to je približiti čoveku, napisano suvoparno nikada neće doći do njega. Ljudima je dosta i škole i držanja predavanja i tutorstva i zabrane. Morate naći način kako nekoga da vežete za nešto, kako da ga animirate. Kroz vedrinu i šalu, neki su gledali emisiju da vide šta ću se našaliti na kraju, a onda usput i čuli nešto što sam hteo da čuju. Još uvek nisam siguran da to treba izbaciti. Korigujemo se i sve što ustanovimo da treba promeniti, modifikovati, i mladim kolegama koji dođu kod mene uvek kažem „Ako mislite da ima nešto novije, drugačije, slobodno kažite”. Nauka napreduje, razvija se. CELULIT – UVEK AKTUELNA TEMA: „Celulit su nagomilani toksini, razne otpadne materije koje treba izbaciti iz organizma. Sa mnogo tečnosti organizam će izbaciti višak toksina. Trebate jesti što manje hrane koja u sebi ima razne konzervanse, što manje prerađene, začinjene, masne hrane. Ne treba nam tokom leta previše energije. Jedite više voća, više povrća, mladih mlečnih proizvoda, ribu, piletinu. I najbitnije – jedite češće po malo. Takođe, fizički budite aktivni, nemojte sve vreme visiti na Fejsbuku“, savetuje prim. dr med. Dušan Živić. Po gradu sve više primećujemo radnje zdrave i organske hrane, veganske i vegetarijanske restorane... - Ne treba se plašiti toga. Niko nije postavio pitanje šta ćemo sa invazijom pečenjara ili kafića. Stvar je izbora gde će neko da ide. Mnogo se radujem što su se stvorili uslovi da radnja ili restoran takve vrste može da preživi. Godinama u Novom Sadu ni jedan vegetarijanski restoran nije mogao da preživi. Treba se što pre okretati zdravim stilovima života, što pre kanalisati navike koje nisu preterano zdrave. Ne mislim da možemo da živimo pod staklenim zvonom, da mladi svet treba da živi kao u manastiru. Ali ako si jednom izašao i ostao do tri ujutro i malo popio, nemoj to raditi sutra. Ako je danas bio rođendan pa si pojeo tri parčeta torte, nemoj i sutra. Nemoj svakog dana pojesti 200 grama čokolade. Ako jedeš lubenicu, nemoj pojesti svih 10 kila. Mera je filozofija svega. I moda je po neki put dobra jer vas tera da radite nešto zdravo. Mada moda nije preterano povezana sa dobrim stvarima, ali ima i dobrih moda. Moda da se nose flašice i da nije više sramota u restoranu poručiti vodu, to je sjajna stvar. Mnogo bolja od majica do pupka ili poderanih pantalona. Moda vas na sve natera. Najveći zločin je bio zabranjivati ljudima da piju vodu, pogotovo sportistima. Znate kada je krenula moda da se nose flašice? Kada se voda počela flaširati i naplaćivati u restoranima. Čim je voda upakovana, u nekoj lepoj ambalaži. A nije bilo moderno kada su u kafanama uz kafu davali čašu vode iz slavine. Plaća se sve pa zašto ne bi i dobra navika. To je odlično, dobro i vrlo korisno za organizam jer tečnosti nikad previše. „Znamo svi Lalinu biografiju – rodio se, tovio se, strefio ga šlog“ Koji su razlozi zbog kojih osobe posećuju vaš Specijalitički centar, odnosno ko su vam pacijenti, ko najviše traži savet/pomoć? - Pacijenti su iz najširih krugova. Prevencija kardiovaskularnih bolesti, kako je čuveni CINDI program rekao i dao doktrinu kako se boriti protiv hroničnih nezarazanih bolesti – bolesti srca i krvnih sudova kod kojih je stres dominanatna komponenta, odnosila se na poslovne ljude – menadžere. Kako je dolazilo do pada životnog standarda, do rata, svaki mali čovek je postao menadžer kako da preživi. Realno gledajući – svi su sada menadžeri jer je nivo stresa toliki zbog egzistencijalnog minimuma. Svi su pod ogromnim stresom te nam se ciljna grupa širi na kompletnu populaciju. Pored poslovnih ljudi, vrhunskih sportista, političara, naši su pacijenti i „obični ljudi”, čak i penzioneri. Nađe se i prostora i novca, iako smo privatna praksa. Imamo vrlo ozbiljno obolele pacijente koji su rešili da spas potraže u promeni načina ishrane, stila života, povećanim dozama vitamina, a ne citostatskom terapijom, lekovima koji truju organizam, zračenjem ili raznim agresivnim metodama. To su manje ružičaste stvari od priče o sportu. Ipak, kad čovek odluči, lako se sve reši. Kako se vi hranite? Kako se fizički aktivirate? - Nisam neko ko sebe uzima za primer drugima. Moj stil života je možda malo rigorozniji. Od 20 godine sam laktovegetarijanac, znači od životinjskih stvari jedem samo mleko i mlečne proizvode. Nisam bio bolestan niti verski opredeljen. Pošto sam uvek sebi postavljao neke zadatke, odlučio sam se za trening volje, želeo sam da vidim da li mogu nešto što mi se jako jede da ne jedem. U periodu kada sam se još bavio muzikom, u Africi sam upoznao neke ljude koji su bili muzičari i, na moju sreću, vegetarijanci. Bilo šta tad da su radili, kao mlad čovek bih verovatno oponašao. Njihov način ponašanja je toliko bio sugestivan da sam ga prihvatio. Nisam bio motivisan ni da skinem kile, ni da dobijem kile. Već njihov stil života – njihova smirenost, uvek sam bio malo brzoplet. Nekoliko godina kasnije, na ličnom primeru sam uvideo da taj stil života donosi neko smirenje. I godine kažu donose smirenje. Ti ljudi su imali puno godina a izgledali su izvanredno, svirali su izvanredno što me takođe fasciniralo. Dobro sam se osećao, bio sam funkcionalan, a i bili ste interesantniji u društvu zato što ne pušite, ne pijete i ne jedete meso, nego da ste sve to radili. Bio sam drugačiji od ostalih. Kao zreliji momak sam uvideo da mi to doprinosi da se osećam dobro, da baratam svojom voljom, da zahtev koji sam sebi postavio dolazi do izražaja. - Ponekad kažem pacijentima „Idete ulicom i svidi vam se neki momak ili devojka, pa ne skačete odmah na njega ili nju. Pa valjda prvo pravite plan šta i kako. Isto je i sa hranom. Ne bi trebalo pojesti odmah sve ono što vam se sviđa i što vidite“. U svemu treba imati meru. Neko obuzdavanje mora da postoji. Što god više vladamo sobom tim smo jači. To je ono što sam na ličnom primeru kasnije počeo da saznajem. Trening volje je najveća stvar i najveća korist u celoj priči. Kad možete sa nekim svojim nagonima da kalkulišete, baratate, postajete jaki. Indirektno to ima koristi na zdravlje. Još uvek igram rekreativno fudbal na DIF-u sa momcima od 25 godina i više. Nisam se ugojio, dobro trčim, bicikl poslednjih pet godina dosta ozbiljno vozim. Otac mi je bio trener i selektor reprezentacije, brat mi je bio uspešan biciklista, državni reprezentativac, ja sam drumski bicikl počeo ozbiljno da vozim pre pet godina, kada sam video da mi za fudbal treba još četvero, za tenis još jedan. Hteo sam bolje da iskoristim vreme kad sam hteo da budem aktivan. Dosta sam fizički aktivan. Vozim po drumu, biram periode kada nisu preterano opterećeni. Kao što gledate učesnike na Tour de France, ako me negde sretnete, slično ću izgledati, zamaskiran. Pazim, slušam, velika je glupost i vrlo opasno voziti bicikl sa slušalicama u ušima, jer na drumovima prvo čujete vozilo koje vam dolazi od pozadi. Imam čamac, lep gliser, odem da pecam sa bratom, decom na Dunav. Pecaroš sam od malih nogu. Pecanje, kupanje, tenis na pesku. Navikao sam da budem aktivan, nikad ne mirujem. Igranje karata je lepa stvar, ali meni je to gubljenje vremena. Pecaroš od malih nogu koji je navikao da bude aktivan Koje su po Vama najopasnije, a koje najzdravije namirnice? Nabrojte po pet. - To se stalno izmišlja, to je od deset božijih zapovesti krenulo. Izbegavajte ono što svi znaju da ne valja. Pre svega trudite se da imate meru, da jedete češće po malo. Leti više voća, povrća, tečnosti. Izbegavajte puno kafe, alkohola, gaziranih pića. Jedite sezonski. Nemojte žaliti za namirnicama o kojima se prave hvalospevi, kao što su čia semenke, ono što su Inke jele. Osnovna su tri pitanja – šta jesti, kada i koliko. Jedemo hranu koja nas okružuje, manje prskanu, organska hrana je nešto čemu treba težiti. Poštujte raspored obroka, nemojte da pregladnite. Tri obroka su obavezna i gledajte da imate užinu između. Nemojte preterivati, za tri sata možete ponovo jesti. Najznačajnije nagrade koje ste do sada osvojili? - Ljudi kojima sam pomogao, moja su najveća nagrada. OMILJENA NOVOSADSKA (ILI VOJVOĐANSKA) JELA: „Kao pravi Lala, volim gomboce sa šljivama, taške, testo sa svim i svačim i kolače s makom. Ipak, sa ovom vrstom hrane čovek mora biti vrlo oprezan, paziti na količinu, vreme uzimanja. Ako želite pojesti malo više, morate biti izuzetno fizički aktivni ili ćete se brzo ugojiti“, upozorava stanovnike Vojvodine dr Dušan Živić. MG154 (N)

02098) KROZ TAJNI ARHIV UDBE 1 i 2 , Nikola Milovanović , Sloboda Beograd 1988 , Dve knjige u kojima se opisuje sudbina vodećih saradnika okupatora,kvislinga i njihovih oružanih formacija u poslednjoj etapi rata, kao i pokušaj njihovih ostataka da u prvim posleratnim godinama spreče konsolidaciju zemlje i njenu socijalističku izgradnju, sadržaj : PRVA KNJIGA OKRŠAJI NA DRINI: Obmane Draže Mihailovića, Srpska vlada ili komitet spasa, Kraljevi komandosi, Slom iluzija, ZATVARANJE KRUGA: Drama na Zelengori, Špujuni u poseti Kaptolu, Sporazum Draža-Nedić, Hapšenje Kalabića, U ZASEDI: Dosije `Gvardijan`, DRUGA KNJIGA: ŠPIJUNI KRALJA PETRA II , Podzemni parlament kralja Petra , KRAJ ODMETNIŠTVU : odmetničko gnezdo na Čemernici, operacija Romanija , udarac odmetništvu na Tromeđi , TERORIZAM EKSTREMENE EMIGRACIJE : Bonski proces, ubistvo ambasadora , krah diverzantsko terorističke grupe Feniks , otmica aviona, novi zločini četničke ekstremne emigracije , ESKALACIJA IREDENTE NA KOSOVU 1981 GODINE , tvrd povez, format 18 x 25 cm , zlatotisak, ilustrovano , latinica, 338 + 295 strana

Boško Petrović komplet 1-7 IZABRANA DELA BOŠKA PETROVIĆA Izdavači: Dnevnik, Novi Sad; Matica srpska, Novi Sad; Srpska književna zadruga, Beograd Povez: tvrd sa omotnicom KOMPLET SADRŽI: 1. Knjiga 1, PESME, Zemlja i more, Srča, Ruj, Novi Sad; str. 329. 2. Knjiga 2, PRIPOVETKE, Lagano promiču oblaci, Razgovor o tajnama; str. 308. 3. Knjiga 3, DOLAZAK NA KRAJ LETA, Roman ISKUŠENJA LJUBVI, SEBE I SVETA; str. 254. 4. Knjiga 4, PEVAČ I; 425. 5. Knjiga 5, PEVAČ I; 474. 6. Knjiga 6, DNEVNIK NEMAČKOG VOJNIKA; 276. 7. Knjiga 7, U SVETU REČI, Pisci, Povodi, Teme, Pohvale; str. 283. Knjige u osličnom stanju! Nisu čitane! G/4

KARL MARKS FRIDRIH ENGELS SVETA PORODICA ili Kritika kritične kritike protiv Bruna Bauera i drugova Predgovor - Predrag Vranicki Prevod - Svetomir Ristić, Vuk Pavićević i Zvonko Tkalec Izdavač - Kultura, Beograd Godina - 1964 XLVI + 286 strana 17 cm Edicija - Biblioteka Marksizam i njegovi izvori Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: PREDRAG VRANICKI - Smisao i značenje `Svete porodice` Predgovor `Kritična kritika` u obliku knjigovezačkog majstora ili kritična kritika kao gospodin Rajhart `Kritična kritika` kao vlasnik fabrike` ili kritična kritika kao gospodin Žil Fauher `Temeljitost kritične kritike` ili kritična kritika kao gospodin J. (Jungnic) `Kritična kritika` kao spokojstvo saznavanja ili `Kritična kritika` kao gospodin Edgar 1)`Union ouvrière` Flore Tristan 2) Bero o javnom ženskinju 3) Ljubav 4) Prudon Karakterišući prevod br. I Kritični komentar br. I Kritični komentar br. II Karakterišući prevod br. II Kritični komentar br. III - Karakterišući prevod br. III Kritični komentar br. IV - Karakterišući prevod br. IV Kritični komentar br. V `Kritična kritika` kao tajanstvenjak ili kritična kritika` kao gospodin Šeliga 1)`Tajna podivljanja u civilizaciji` i tajna bespravnosti u državi` 2) Tajna spekulativne konstrukcije 3)`Tajna obrazovanog društva` 4)`Tajna čestitosti i pobožnosti` 5)`Tajna je poruga` 6) Gugutka (Rigoleta) 7) Svetsko stanje `Tajni Pariza` Apsolutna kritična kritika ili kritika kao gospodin Bruno 1) Prvi vojni pohod Apsolutne kritike a) `Duh` i,,masa` b) Jevrejsko pitanje. Br. I. Postavljanje pitanja c) Hinrihs br. I. Tajanstvena nagoveštavanja o politici, socijalizmu i filozofiji 2) Drugi vojni pohod Apsolutne kritike a) Hinrihs br. II. `Kritika` i `Fojerbah`. Osuda filozofije b) Jevrejsko pitanje. Br. II. Kritična otkrića o socijalizmu, pravnim naukama i politici (nacionalnosti) 3) Treći vojni pohod Apsolutne kritike a) Samoapologija Apsolutne kritike. Njena `politička` prošlost b) Jevrejsko pitanje. Br. III c) Kritična bitka protiv francuske revolucije d) Kritična bitka protiv francuskog materijalizma e) Konačan poraz socijalizma f) Spekulativni kružni tok Apsolutne kritike i filozofija samosvesti Korespondencija Kritične kritike 1) Kritična masa 2)`Nekritična masa` i `Kritična kritika` a) `Okorela masa` i `nezadovoljena masa` b) Masa `meka srca` i `potrebita za spasom` c) Proboj milosti mase 3) Nekritično-kritična masa ili Kritika i Berlinska grupa Zemaljski put i preobraženje `Kritične kritike` ili Kritična kritika kao Rudolf, knez od Geroldštajna 1) Kritično pretvaranje mesara u psa ili Šuriner 2) Otkrivanje tajne kritične religije ili Fler de Mari a) Spekulativna Belka b) Fler de Mari 3) Otkrivanje tajni prava a) Učitelj ili nova teorija kazne. Otkrivena tajna sistema samica. Medicinske tajne b) Nagrada i kazna. Dvostruko pravosuđe sa tablicom c) Ukidanje podivljanja u civilizaciji i bespravnosti u državi 4) Otkrivena tajna `stanovišta` 5) Otkriće tajne iskorišćavanja ljudskih nagona ili Klemansa Arvil 6) Otkriće tajne emancipacije žena ili Lujza Morel 7) Otkriće političkoekonomskih tajni a) Teorijsko otkriće političkoekonomskih tajni b) `Sirotinjska banka` c) Ugledno gazdinstvo u Bukvalu 8) Rudolf, `otkrivena tajna svih tajni` Kritični strašni sud Istorijski pogovor Objašnjenja Registar imena Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Friedrich Engels Karl Marx Die Heilige Familie oder Kritik der kritischen Kritik Bruno Bauer Edgar Bauer Džeremi Bentam Franc Cihlinski Rene Dekart Johan Gotlib Fihte Ludvig Fojerbah Šarl Furije Georg Vilhelm Fridrih Hegel Herman Hinrihs Gotfrid Lajbnic Nikola Malbranš Pjer Prudon Maksimilijan Robespjer Žan Batist Sej Ežen Si David Fridrih Štraus

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine TAJNE OKEANA (oba dela romana u jednoj knjizi) autor: G. Adamov Biblioteka: NOVI ZABAVNIK knjiga 1 Izdavač: JUGOISTOK Beograd godina izdanja: 1942 povez: tvrdokoričeni sa zlatotiskom na hrbatu knjige pismo: ćirilica broj stranica: 626 + karta dimenzije: 18,9 x 12,9 cm datum postavljanja aukcije: 07.05.2023. Smeštaj: TL-1/BD TROŠKOVI SLANJA: preporučena tiskovina (180 dinara) + deo troškova pakovanja (5 dinara) = 185 dinara Opšte stanje : vidljivi manji tragovi upotrebe čvrsta i kompaktna knjiga, bez podvlačenja, bez pečata, povez odličan, hrbat ravan NEDOSTACI: minimalna okrznuća papira na donjoj ivici obe korice, nešto tamniji obodi listova knjige, cena upisana sa grafitnom olovkom u gornjemdesnom uglu prve uvodne stranice,

Tajne sveta: Popularne studije o monističkoj filozofiji / Ernst Hekel Beograd 1925. Mek povez, ćirilica, neokrojen tabak, VIII + 317 strana. Knjiga je odlično očuvana. R4 Ove studije o Monističkoj Filosofiji namenjene su obrazovanim ljudima sviju staleža, koji misle i predano teže istini. Kao osobita oznaka devetnaestog veka jeste živa težnja za saznanjem istine u najširim krugovima. To se s jedne strane objašnjava ogromnim progresom pravog prirodnog saznanja u ovom najznačajnijem odseku ljudske istorije, a s druge, očevidnom protivrečnošću, do koje je ono dospelo prema naučnoj tradiciji vanprirodnog „otkrovenja, “ i najposle, srazmernim rasprostiranjem i pojačavanjem umnih potreba za razumevanje bezbroj novo otkrivenih činjenica, za jasno saznanje njihovih uzroka. Iz predgovora Sadržaj: I. ANTROPOLOŠKI DEO: ČOVEK. 1. Tajne sveta 2. Građa našega tela 3. Naš život 4. Istorija naše klice 5. Istorija našega porekla II. Psihološki Deo: DUŠA. 6. Suština duše 7. Stupnjevi duše 8. Ontogeneza duše 9. Filogeneza duše 10. Svest duše 11. Besmrtnost duše III. KOSMOLOŠKI DEO: SVET. 12. Zakon o supstinciji 13. Istorija razvića sveta 14. Jedinstvo u prirodi 15. Bog i svet IV. TEOLOŠKI DEO: BOG. 16. Znanje i vera 17. Nauka i hrišćanstvo 18, Naša monistička religija 19. Naša monistička Etika 20. Rešenje tajni sveta Zaključak Anti Kant Teorija saznanja

Novo, nečitano, nema posvete. Ljubav sa Pink Panterom - Tajne lopovskog zanata 1 - Dejan Lučić Godina izdanja: 2014 Broj strana: 408 Povez: Mek Kako se obogatiti na lak način, voziti ferari i imati najlepšu ženu na svetu, a ne baviti se politikom? Istiniti ljubavni triler od koga zastaje dah! Glavni junaci su srpska verzija Boni i Klajda, a njihove avanture događaju se ovde i sada. Sve ovo moglo je da se dogodi i vama...Jovana, obična devojka, igrom sudbine biva uvučena u obračun crnogorske mafije sa njenim dečkom, koji mora da beži u inostranstvo kako bi se spasao. Pink Panteri mu pružaju šansu da se skloni i obogati pljačkajući jevrejske juvelirske radnje. No u Beogradu Jovana postaje talac sudbine, ucenjena i ponižena. Ipak, ona se diže iz pepela, rađa ćerku i bori se za nju kako zna i ume.Ljubav sa Pink Panterom otkriva zakulisne puteve kriminala i novca i upoznaje nas s tajnama legendarne grupe lopova koju favorizuju britanski i nemački mediji. Dejan Lučić, kao narator, lagano vas uvodi iza scene i prateći trag novca otkriva ko povlači konce... Zavera naravno postoji, a oni koji imaju korist od krađe dijamanata uvek su nedodirljivi. Da li dijamanti i evri donose sreću ili je za nju neophodna i ljubav? Jovana, jedna od vas, zna tajnu...

Meki povez Reg-L Tajne srpskog džet-seta 2, Aleksandar Saša Ignjatović Nastavak veoma prodavanog prvog dela u startu obećava i čini se da je Aleksandar ovoga puta napisao još skandaloznije priče u kojima su glavni akteri naše javne ličnosti. Ko je čitao `Džet-set 1` zna da su u njemu `opleteni` brojni sportisti, pevačice, voditeljke ali i političari. Izdavač: Grand Press, Novi Beograd Godina: 2009 Broj strana: 182 Meki povez Biblioteka

Autor - osoba Lawrence, David Herbert, 1885-1930 = Lorens, Dejvid Herbert, 1885-1930 Naslov Tajne feniksa : odabrani eseji / D.H. Lorens ; izbor Mirko Magarašević ; prevod David Albahari [...et al] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1977 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1977 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 191 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Magarašević, Mirko, 1946- = Magarašević, Mirko, 1946- Albahari, David, 1948- = Albahari, David, 1948- Zbirka Reč i misao : ǂkolo ǂ13 ; 315 ISBN (Broš.) Napomene Str. 183-189: Tokovi života u esejima D.H. Lorensa/ Mirko Magarašević. Predmetne odrednice Lorens, Dejvid Herbert, 1885-1930 – Eseji Dejvid Herbert Ričard Lorens poznatiji kao D. H. Lorens (engl. David Herbert Richards Lawrence; Istvud, Velika Britanija, 11. septembar 1885 – Vans, Francuska, 2. mart 1930) bio je engleski pisac. Pisao je pesme, priče, romane, drame, eseje, psihološko-filozofske studije i putopise, ali je najznačajniji po svojim romanima i pripovetkama u kojima se bavi psihologijom ljudskih odnosa, njihovom nagonskom osnovom i industrijalizacijom Engleske i njenim uticajem na društvo. Njegovo najpoznatije delo je roman Ljubavnik ledi Četerli koje je zahvaljujući otvorenom tematizovanju ljudske seksualnosti i preljube dospelo na sud i dugo bilo cenzurisano sve dok nije 30 godina nakon Lorensove smrti konačno objavljeno u svom integralnom obliku. I u drugim svojim delima Lorens se nije libio da otvoreno progovori o muško-ženskim odnosima i represivnim društvenim normama engleskog društva zbog čega se čitav život borio sa cenzurom. Uz Džejmsa Džojsa i Virdžiniju Vulf danas se smatra jednim od najvećih pisaca modernizma koji su pisali na engleskom jeziku. Bavio se i slikarstvom. D. H. Lorens je rođen u Istvudu u srednjoj Engleskoj u porodici rudara kao četvrto od ukupno petoro dece Artura Lorensa i Lidije Birdsol. Otac mu je bio alkoholičar i gotovo nepismen, ali je majka, inače učiteljica koja je radila kao čipkarka da bi izdržavala porodicu, mnogo polagala na njegovo obrazovanje, naročito pošto je Lorensov stariji brat umro. U trinaestoj godini je pošao u višu školu u Notingemu ali je napustio pošto se zaposlio u fabrici hirurških pomagala. Upoznao je Džesi Čejmbers sa kojom je zajedno čitao i razovarao o pročitanim knjigama. Ona ga je inspirisala da počne da piše.[3] Pohađao je razne kurseve i naposletku stekao diplomu učitelja. Majka mu umire od raka 9. decembra 1910. i ubrzo posle toga Lorens se verio sa Lui Barouz, prijateljicom sa koledža.[3] Radio je kao učitelj sve dok nije objavio svoj prvi roman Beli paun 1911. godine. Nakon toga, živeo je od svog književnog rada. Dve godine je proveo na proputovanju kroz Nemačku i Italiju. Vrativši se u Englesku, jula 1914. oženio se Nemicom Fridom Vikli koja je zbog njega napustila muža, Lorensovog profesora Ernesta Viklija i troje dece. Bio je proganjan zbog sumnje da je bio nemački špijun za vreme Prvog svetskog rata i dugo nije mogao da dobije pasoš. Godine 1919, Lorens je sa Fridom napustio Englesku i živeo potom u Italiji, Nemačkoj, Australiji, Cejlonu, Novom Zelandu, Tahitiju, Francuskoj, Sjedinjenim Državama, Meksiku i Novom Meksiku. U Taosu u Novom Meksiku stekao je krug učenica čije svađe oko njegove pažnje su postale osnova legende o njemu. Ceo život je bio bolešljiv i umro je u 44. godini od tuberkuloze u Vansu u francuskim Primorskim Alpima. Mnogi su ga tada smatrali pornografom koji je proćerdao svoj talenat. Književni ugled mu je porastao nakon pozitivnih mišljenja značajnih književnih kritičara poput E. M. Forstera i naročito F. R. Livisa. Njegov prijatelj i poštovalac njegovog dela Oldos Haksli izdao je 1932. izbor Lorensovih pisama, koja daju živopisnu sliku Lorensovog lutalačkog života i njegovog odnosa sa svojim prijateljima i poznanicima. Književni rad Lorens je bio plodan pisac koji je za dvadesetak godina svog književnog rada napisao oko 30 tomova različitih književnih dela nejednakog kvaliteta. Najpre je pisao pesme pod uticajem Ezre Paunda i imažista, objavivši ih prvi put u časopisu English Review 1909. godine, ali je odbio Paundov poziv da se pridruži njegovom književnom kružoku odlučivši da ostane nezavistan. Njegova poezija crpi inspiraciju iz prirode, peva o unutrašnjem životu biljaka i životinja, dok s druge strane izražava otvoreno negativan stav prema konzervativnom engleskom društvu i njegovom puritanskom moralu te industrijalizaciji koja dovodi do otuđenja kojima Lorens suprotstavlja nagonski život, seksualnost, podsvesno i prirodu.[4] Pošto je kritikovao političare, Prvi svetski rat i imperijalističku politiku, cenzura je toliko uništila njegove pesme da su bile gotovo nečitljive, a to je bio samo početak njegovih borbi sa cenzurom.[9] Dve njegove najpoznatije pesme koje su prisutne u svim antologijama su „Snake“ i „How Beastly the Bourgeoisie is“ a njegova najznačajnija zbirka pesama je Birds, Beasts and Flowers koja je objavljena 1923. Već u svom prvom romanu Beli paun predočio je sve teme koje će kasnije razvijati. Njegov drugi roman Sinovi i ljubavnici objavljen je 1913. To je autobiografsko delo koje se oslanja na tradiciju engleskog realističkog romana inspirisano Lorensovim odnosom sa majkom te se može tumačiti kao psihološka studija o borbi sina da se odvoji od majke i, naposletku, o Edipovom kompleksu. 1915. izlazi njegov prvi veliki roman Duga na koji se 1920. nastavlja roman Zaljubljene žene. U prvom romanu Lorens slika uticaj postepene industrijalizacije na englesku porodicu čiju istoriju prati kroz tri generacije. Drugi roman je prikaz već industrijalizovane Engleske i njen uticaj na Lorensu savremeno društvo. Istorijske prilike su u oba dela osnova na kojoj pisac daje psihološki iznijansiranu sliku muško-ženskih odnosa, podsvesno i instinktivno u čoveku i odnos čoveka i prirode. Roman Aronova palica iz 1922. pokazuje uticaj Ničea, a u Kenguru koji je izašao 1923. Lorens je prikazao svoju ideju natčoveka. Kad se pojavio roman Ljubavnik ledi Četerli, to je umnogome uzdrmalo puritanske slojeve engleskog društva zbog otvorenog tematizovanja ljudske a naročito ženske seksualnosti zbog čega je ovo delo postalo predmet oštre cenzure kao pre njega Duga u nešto manjem obimu. Roman je najpre izašao 1928. u Firenci u Italiji, a sledeće godine u Francuskoj i Australiji. Prvo englesko necenzurisano izdanje izašlo je tek 1960. Kada ga je objavila, izdavačka kuća Penguin Books je optužena za opscenost. Glavni tužilac Mervin Grifit Džons pitao je u toku suđenja: „Da li biste odobrili svojim mladim sinovima, mladim ćerkama – jer devojke mogu da čitaju kao i dečaci – da čitaju ovu knjigu? Da li je to knjiga koju bi ostavili u vašoj kući? Da li je to knjiga koju biste poželeli da vaša žena ili vaše sluge pročitaju?“ Ipak, izdavač je dobio slučaj, i to jednoglasnom odlukom porote koja se sastojala od tri žene i devet muškaraca. Ovaj sudski proces je izazvao ogroman publicitet zbog kojeg se roman prodao u 3 miliona primeraka. Sudska odluka da dozvoli objavljivanje integralnog romana smatra se prekretnicom u istoriji slobode izražavanja i otvorene diskusije o seksu u popularnoj kulturi. Romani The White Peacock (1911) The Trespasser (1912) Sons and Lovers (1913) The Rainbow (1915) Women in Love (1920) The Lost Girl (1920) Aaron`s Rod (1922) Kangaroo (1923) The Boy in the Bush (1924) The Plumed Serpent (1926) Lady Chatterley`s Lover (1928) The Escaped Cock (1929), kasnije preimenovano u The Man Who Died Zbirke priča The Prussian Officer and Other Stories (1914) England, My England and Other Stories (1922) The Horse Dealer`s Daughter (1922) The Fox, The Captain`s Doll, The Ladybird (1923) St Mawr and other stories (1925) The Woman who Rode Away and other stories (1928) The Rocking-Horse Winner (1926) Mother and Daughter (1929) The Virgin and the Gipsy and Other Stories (1930) Love Among the Haystacks and other stories (1930) The Lovely Lady and other tales (1932) The Tales of D.H. Lawrence (1934) – Heinemann Collected Stories (1994) – Everyman`s Library Poezija Love Poems and others (1913) Amores (1916) Look! We have come through! (1917) New Poems (1918) Bay: a book of poems (1919) Tortoises (1921) Birds, Beasts and Flowers (1923) The Collected Poems of D H Lawrence (1928) Pansies (1929) Nettles (1930) The Triumph of the Machine (1930) Last Poems (1932) Fire and other poems (1940) The Complete Poems of D H Lawrence (1964), ed. Vivian de Sola Pinto and F. Warren Roberts The White Horse (1964) D. H. Lawrence: Selected Poems (1972), ed. Keith Sagar Snake and Other Poems Eseji Movements in European history (1921) Psychoanalysis and the unconscious (1921) Fantasia of the unconscious (1922) Studies in classic American literature (1923) Reflections on the death of a porcupine and other essays (1925) Pornography and obscenity (1929) Assorted articles (1930) Apocalypse (1931) Phoenix: the posthumous papers of D H Lawrence (1936) Phoenix II: uncollected, unpublished and other prose works by D H Lawrence (1968) Putopisi Uredi Twilight in Italy and Other Essays (1916), edited by Paul Eggert. Cambridge University Press.1994. ISBN 978-0-521-26888-2.. Twilight in Italy paperback reissue, I.B.Tauris. 2015. ISBN 978-1-78076-965-3. Sea and Sardinia (1921), edited by Mara Kalnins. Cambridge University Press.1997. ISBN 978-0-521-24275-2. Mornings in Mexico and Other Essays (1927), edited by Virginia Crosswhite Hyde. Cambridge University Press.2009. ISBN 978-0-521-65292-6.. Sketches of Etruscan Places and other Italian essays (1932), edited by Simonetta de Filippis. Cambridge University Press.1992. ISBN 978-0-521-25253-9. D. H. Lorens u prevodima na srpski i hrvatski jezik Romani Lady Chatterley i njezin ljubavnik / D. H. Lawrence ; preveo s engleskoga Iso Velikanović. - Zagreb : Binoza. 1937. Sinovi i ljubavnici. Sv. 1-2 / D. H. Lorens ; [preveo s engleskog originala Mihailo R. Stojović]. - Beograd : Kosmos. 1939. Sinovi i njihove ljubavi. Knj. 1-2 / D. H. Lawrence ; preveli Mira Jurkić-Šunjić i Mirko Jurkić ; uvod napisao Josip Torbarina. - Zagreb : Matica hrvatska. 1943. Zaljubljene žene. [Knj. 1-2] / D. H. Lorens ; [preveo s engleskog originala Nenad Jovanović]. - Beograd : Omladina. 1954. Duga / David Herbert Lawrence ; [preveo Zlatko Gorjan]. - Zagreb : Zora. 1955. Sinovi i ljubavnici / D. H. Lawrence ; [prevela s engleskog Tatjana Blažeković]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1955, 1975. Ljubavnik lady Chatterley / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskog Milivoj Mezzorana]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1956, 1958, 1963, 1966, 1975. Bijeli paun / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskog Mladen Car]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1957, 1975. Prekršitelj / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskog Milivoj Mezzorana]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1960, 1975. Aronova palica / D.H. Lawrence ; preveo s engleskog Omer Lakomica. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1961. Sinovi i ljubavnici : roman / D. H. Lorens ; [preveo s engleskog Mihailo R. Stojović]. - Beograd : Prosveta. 1963, 1966. Izgubljena devojka. 1-2 / D. H. Lorens ; [prevela Kaliopa Nikolajević]. - Cetinje : Obod. 1965. Duga / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskoga Zlatko Gorjan]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1975. Prva Lady Chatterley : (prva verzija romana „Ljubavnik Lady Chatterley“) / D. [David] H. [Herbert] Lawrence ; predgovor Frieda Lawrence ; prevela s engleskoga Ljerka Radović. - Zagreb : Naprijed. 1976, 1983. Zaljubljene žene. Knj. 1-2 / D. [David]H. H. [Herbert] Lawrence ; prevela s engleskoga Ljerka Radović. - Zagreb : Naprijed. 1976. Duga / David Herbert Lawrence ; preveo Zlatko Gorjan. - Zagreb : Liber. 1981. Ljubavnik Lady Chatterley / D. H. Lawrence ; preveo s engleskog Milivoj Mezzorana. - Split : Logos. 1983. Zaljubljene žene / D. [David] H. [Herbert] Lawrence ; preveo s engleskog Milosav Popadić ; predgovor Ivo Vidan. - Sarajevo : Veselin masleša. 1987. ISBN 978-86-21-00097-5. Ljubavnik ledi Četerli / D. H. Lorens ; prevod i predgovor Svetozar Ignjačević. - Beograd : Nolit. 1988. ISBN 978-86-19-01597-4. Ljubavnik ledi Četerli : roman, prva verzija / D.H. Lorens ; preveo Branko Vučićević. - Beograd : BIGZ. 1990. ISBN 978-86-13-00407-3. Ljubavnik ledi Četerli : roman : prva verzija / Dejvid Herbert Lorens ; preveo Branko Vučićević. - Beograd : Draganić. 2004. ISBN 978-86-441-0545-9. Prva ledi Četerli / D. H. Lorens ; [prevod Marija Janić]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2004. ISBN 978-86-331-1689-3. Ljubavnik lejdi Četerli / Dejvid Herbert Lorens ; prevod Svetozar Ignjačević. - Podgorica . Daily Press.2005. ISBN 978-86-7706-069-5. Prekršilac / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2179-8. Sinovi i ljubavnici. Knj. 1 / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2243-6. Sinovi i ljubavnici. knj. 2 / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2244-3. Beli paun. Knj. 1-2 / D. H. Lorens ; [prevela Milica Pavlović]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2492-8. Duga. Knj. 1 / D. H. Lorens ; [prevela Milica Pavlović]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2541-3. Duga. Knj. 2 / D. H. Lorens ; [prevela Milica Pavlović]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2542-0. Ljubavnik ledi Četerli / Dejvid H. Lorens ; prevod Svetozar Ignjačević. - Beograd : Novosti. 2006. ISBN 978-86-7446-107-5. Sinovi i ljubavnici / D. H. Lorens ; [preveo Branislav Stanojević]. - Beograd : Zograf. 2007. ISBN 978-86-7578-175-2. Prekršilac / D. H. Lorens ; [prevod Ana Peković]. - 2. izd. - Beograd : Narodna knjiga. 2007. ISBN 978-86-331-3265-7. Ljubavnik ledi Četerli / Dejvid H. Lorens ; prevod Svetozar Ignjatović [i. e. Ignjačević]. - Novi Sad : Kuća dobre knjige. 2011. ISBN 978-86-87445-16-1. Ljubavnik ledi Četerli / D. [Dejvid] H. [Herbert] Lawrence ; prevod s engleskog Svetozar M. Ignjačević. - Beograd : Plato. 2014. ISBN 978-86-447-0673-1. Ljubavnik ledi Četerli / D. H. Lorens ; prevod sa engleskog Svetozar M Ignjačević uz intervencije Zvezdane Šelmić. - Beograd : Vulkan izdavaštvo. 2016. ISBN 978-86-10-01777-9. Zbirke priča i priče u časopisima Uredi Žena koja je odjahala od kuće : roman / D. H. Lorens ; s engleskog Nik. B. Jovanović. - Beograd : Narodna knjižnica. [19??]. Sent Mor ; Devica i Ciganin / D. H. Lorens ; [s engleskog preveo Ranko Bugarski]. - Sarajevo : Džepna knjiga. 1959. Lisac i druge priče / Dejvid Herbert Lorens ; [s engleskog preveo Aleksandar V. Stefanović]. - Sarajevo : Svjetlost. 1960. Čovjek koji je umro / D. H. Lawrence ; [preveli s engleskog Mirjana i Dragan Vilke]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1962. Pruski oficir ; Lisac / D. H. Lorens ; [preveo Aleksandar V. Stefanović]. - Beograd : Rad. 1963, 1967. Djevica i ciganin / D. H. Lawrence ; [preveli s engleskoga [prvo i drugo delo] Mirjana i Dragan Vilke, [treće delo] Ante Lakoš]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1975. Čovek koji je umro / D. H. Lorens ; [s engleskog preveo Đorđe Krivokapić]. - Beograd : Rad. 1989. ISBN 978-86-09-00198-7. Pruski oficir i druge pripovetke / Dejvid Herbert Lorens ; preveo s engleskog Nikola Radosavljević ; predgovor Zoran Paunović. - Beograd : Nolit. 1997. ISBN 978-86-19-02158-6. Jedno drugom smo potrebni / H. D. Lorens ; sa engleskog prevela Vesna Dragojlov. - U: Krovovi. - God. 7, br. 27/28 (1992), str. 47-50. ISSN 0353-6351 Kćer trgovca konjima / D. H. Lorens ; [s engleskog prevela Bojana Ranković]. - Beograd : Rad. 2000. ISBN 978-86-09-00700-2. Slijepac / Dejvid Herbert Lorens ; prevela Marija Knežević. - U: Stvaranje. - Vol. 56, br. 1/3 (2001), str. 34-52. ISSN 0039-422X Devica i ciganin / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2126-2. Devica i ciganin / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - 2. izd. - Beograd : Narodna knjiga - Alfa. 2007. ISBN 978-86-331-3273-2. Žena koja je odjahala od kuće / Dejvid Herbert Lorens ; [preveo Nikola Jovanović]. - Beograd : Alma. 2010. ISBN 978-86-7974-159-2. Poezija Uredi Ribe / Dejvid Herbert Lorens ; sa engleskog prevela Ivana Milankova. - U: Gradina. - God. 26, br. 6 (1989), str. 109-113. ISSN 0436-2616 Poezija D. H. Lorens ; s eng. prev. Mirko Magarašević. - Sadrži: Morska liga, Argonauti, Životna bitka, Usamljenost, Po gradovima, Pansies, Budimo ljudi... i dr. — U: Mostovi. - 21, 3/4 (1990), str. 111-119. ISSN 0350-6525 Brod smrti / D. H. Lorens ; prevela s engleskog Tatjana Risojević. - Sadrži: Mala kornjača, Početak, kraj i Brod smrti. — U: Reč. - God. 3, br. 23/24 (1996), str. 78-83. ISSN 0354-5288 Dok je život bujao / D. H. Lorens ; prev. i belješka Tatjana Risojević. - Sadrži: Zadušnice, Kolibri, More, Kako su odvratni buržuji ... i dr. — U: Sveske. - God. 9, br. 33/34 (1997), str. 182-185. ISSN 0353-5525 Labud / Dejvid Herbert Lorens ; preveo sa engleskog Raša Livada. - Tematski blok: Mala antologija pesama o labudu. — U: Međaj. - [God. 20], br. 46 (2000), str. 6. ISSN 0351-5451 Poezija / D. H. [Dejvid Herbert] Lorens ; prevela i pogovor napisala Tatjana Lozanovska. - Sremski Karlovci : Brankovo kolo. 2002. Glasovir / Dejvid Herbert Lorens ; odabrao, prepjevao i priredio, bilješke i biografske podatke napisao Robert G. Tillы. - Nadređeni stv. nasl.: Anglo-američke poetike. — U: Kvartal. - Br. 1 (2003), str. 54. ISSN 1451-6772 Zeleno / Dejvid Herbert Lorens ; priredio i preveo Nikola Živanović. - (Antologija imažističke poezije). - U: Gradina. - God. 45, br. 29/30 (2009), str. 143-145. ISSN 0436-2616 U čamcu ; Pismo iz grada: sivim martovskim jutrom ; Posle opere ; Palimpsest sutona / Dejvid Herbert Lorens ; [izbor, beleška i prevod Vladimir Jagličić]. - U: Lipar. - God. 10, br. 38/40 (2009), str. 450-451. ISSN 1450-8338 Hladnoća u ljubavi / D. H. Lorens ; prevela Tatjana Lozanovska. - U: Da dopletem venac započeti : panorama poezije / priredio Nenad Grujičić. - Sremski Karlovci : Brankovo kolo. 2013. ISBN 978-86-85203-86-2. str. 34-35. Eseji Uredi Pornografija i opscenost / D.[David] H.[Herbert] Lorens. — U: Savremenik. - God. 13, knj. 25, br. 2 (februar 1967), str. 97-110. ISSN 0036-519X Tajne feniksa : odabrani eseji / D.H. Lorens ; izbor Mirko Magarašević ; prevod David Albahari ... et al. - Beograd : Rad. 1977. Poov „Pad kuće Ašer“ / Dejvid Herbert Lorens ; sa engleskog prevela Danica Šterić. - Odlomak iz knjige D. H. Lorensa Studies in Classic American Literature, objavljene 1923 god. — U: Gradina. - God. 24, br. 1 (1989), str. 70-73. ISSN 0436-2616 Apokalipsa / D. H. Lorens ; preveo Jovica Aćin. - Beograd : Grafos. 1989. Apokalipsa / D. H. Lorens ; [preveo Jovica Aćin]. - Beograd : Rad. 1996. ISBN 978-86-09-00415-5. Apokalipsa / D. H. Lorens ; [preveo Jovica Aćin]. - Nova Pazova : Bonart. 2002. ISBN 978-86-503-0075-6. Apokalipsa / Dejvid Herbert Lorens ; preveo Jovica Aćin. - Beograd : Službeni glasnik. 2009. ISBN 978-86-519-0156-3. Sezanova borba / Dejvid Herbert Lorens ; sa engleskog jezika preveo Milovan Novaković. – Odlmak iz Introduction to these Paintings; D. H. Lawrence, Late Essays and Articles. Cambridge University Press.1994. str. 201-215.. - U: Gradina. - God. 61, br. 66/67 (2015), str. 286-297. ISSN 0436-2616 Putopisi Uredi Suton nad Italijom / Dejvid Herbert Lorens ; s engleskog prevela Marija Knežević. - Nikšić : Jasen. 2001. Etrurska mjesta / Dejvid Herbert Lorens ; sa engleskog prevele i predgovor napisale Marija Knežević i Aleksandra Nikčević-Batrićević. - Podgorica : Oktoih. 2005. ISBN 978-86-7659-346-0. Italija / Dejvid Herbert Lorens ; preveo sa engleskog Milan Miletić. - Beograd : Službeni glasnik. 2012. ISBN 978-86-519-0473-1. Etrurske naseobine / D. H. Lorens ; preveo Milan Miletić. - Beograd : Bukefal E. O. N. 2016. ISBN 978-86-89107-73-9. Jutra u Meksiku / D. H. Lorens ; preveli sa engleskog Angelina Mišina i Pavle Rak. - Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac K. 2018. ISBN 978-86-89901-37-5. MG30

ČETVRTI RAJH Amerika kao novi rajh Milan Vidojević Metaphysica Beograd 2009. mek povez , format 15 x 20,5 cm , latinica ,ilustrovano, 382 strane, ex libris i potpis Autora. Stanje Vrlo dobro. - Tajni identitet Adolfa Hitlera - Tajne suđenja u Nirnbergu - Kako su nemački naučnici stvarali NASU i američki svemirski program - Kako su poznati zločinci stizali `pacovskim kanalima` do Zapada koji je obilato koristio njihove mračne talente...

Music Star Production ‎– DVD 0010/1,DVD 0010/2,Kamarad ‎– none Rock,Pop,Folk,World & Country Acoustic,Neofolk,Pop Rock,Classic Rock 1-1.Lažeš 1-2.Za Esmu 1-3.Meni Se Ne Spava 1-4.Jer Kad Ostariš 1-5.Da Te Bogdo Ne Volim 1-6.Padaju Zvijezde 1-7.Aiaio Radi Radio 1-8.Nakon Svih Ovih Godina 1-9.Šta Ima Novo 1-10.Ćiribiribela 1-11.Kada Odem Kad` Me Ne Bude 1-12.Ako Ima Boga 1-13.A I Ti Me Iznevjeri 1-14.Napile Se Ulice 1-15.Selma 1-16.Ipak, Poželim Neko Pismo 1-17.Da Sam Pekar 1-18.Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 1-19.Sve Će To O Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-20.Ako Možeš Zaboravi 1-21.Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-22.Ha Ha Ha 1-23.Doživjeti Stotu 1-24.Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 2-1.A, Milicija Trenira Strogoću 2-2.Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 2-3.Loše Vino 2-4.Evo Zakleću Se 2-5.Ružica Si Bila Sada Više Nisi 2-6.Ima Neka Tajna Veza 2-7.Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-8.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-9.Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 2-10.Hajdemo U Planine

Groblje kućnih ljubimaca - Stephen King Izdavač - Vulkan, Beograd, 2022.god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, latinica, 358. strana. Nova knjiga. Smrt, đavolski sigurna u sebe, postala je jedino čemu se mole. Porodica Krid započinje novi život u prelepoj kući u Mejnu, malom, ruralnom mestu. U novom okruženju sve je bajkovito, previše dobro da bi bilo istinito. Zlokobna tajna koja vreba nadomak kuće vrlo brzo će se poigrati sa porodičnom idilom. Kada nesrećna sudbina zadesi porodičnog mačka Čurča, na nagovor suseda, Kridovi odlučuju da ga zakopaju na starom indijanskom groblju iza kuće. Međutim, narednog dana, mačak se vraća kući, ali nije isti kao pre. A onda nastaje pravi užas ̵ sledeći tragično strada njihov mlađi sin. Zastrašujuće zlo, gore i moćnije od samog pakla, nateraće ih da požele da smrt postane njihovo jedino utočište. „Najstrašniji roman koji je Stiven King ikada napisao.” - Publishers Weekly

OPIS KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA DEKLARACIJA Ove Bicycle Cipher karte za igru inspirisane su misterioznim simbolima i kriptografijom koju koriste istorijska tajna društva. Poleđine i lica kartice sadrže šifrovanu poruku koju kolekcionari mogu da dešifruju. Ključ za prevod je uključen na oglasnim karticama unutar špila Bicycle Cipher. Ime/Nadimak Email adresa Poruka Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je 9 - 4 : POŠALJI Vrsta proizvoda: Board Game Proizvođač: Fournier Tip proizvoda: Društvena igra Količina: 1 kom. Uvoznik: Games d.o.o. Adresa: Stopićeva ulica 6, Novi Beograd Zemlja proizvodnje: Kina

Bijelo Dugme ‎– Turneja 2005 (Sarajevo Zagreb Beograd) Label: Music Star Production ‎– DVD 0010/1, DVD 0010/2, Kamarad ‎– none Format: 2 × DVD, DVD-Video Released: 2005 Genre: Rock, Pop, Folk, World, & Country Tracklist Hide Credits 1-1 Lažeš 1-2 Za Esmu 1-3 Meni Se Ne Spava 1-4 Jer Kad Ostariš 1-5 Da Te Bogdo Ne Volim 1-6 Padaju Zvijezde 1-7 Aiaio Radi Radio 1-8 Nakon Svih Ovih Godina 1-9 Šta Ima Novo 1-10 Ćiribiribela 1-11 Kada Odem Kad` Me Ne Bude 1-12 Ako Ima Boga 1-13 A I Ti Me Iznevjeri 1-14 Napile Se Ulice 1-15 Selma 1-16 Ipak, Poželim Neko Pismo 1-17 Da Sam Pekar 1-18 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 1-19 Sve Će To O Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-20 Ako Možeš Zaboravi 1-21 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-22 Ha Ha Ha 1-23 Doživjeti Stotu 1-24 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 2-1 A, Milicija Trenira Strogoću Lyrics By – Duško Trifunović 2-2 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće Lyrics By – Duško Trifunović 2-3 Loše Vino Lyrics By – Arsen Dedić 2-4 Evo Zakleću Se 2-5 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 2-6 Ima Neka Tajna Veza Lyrics By – Duško Trifunović 2-7 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-8 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-9 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 2-10 Hajdemo U Planine Lyrics By – Kenović*, Arnautalić* DVD 1 4+ DVD 2 5- Na kutiji su vidljivi tragovi korišćenja

Bijelo Dugme ‎– Turneja 2005 (Sarajevo Zagreb Beograd) - 2 DVD Jednom odgledani DVD-i 12 strana knjizica Zeljko Bebek, Goran Bregovic, Tifa i Alen Islamovic, Zoran Redzic, Vlado Pravdic, Milic Vukasinovic (Vatreni Poljubac), Djidji Jankelic - Bijelo Dugme Tracklist 1-1 Lažeš 1-2 Za Esmu 1-3 Meni Se Ne Spava 1-4 Jer Kad Ostariš 1-5 Da Te Bogdo Ne Volim 1-6 Padaju Zvijezde 1-7 Aiaio Radi Radio 1-8 Nakon Svih Ovih Godina 1-9 Šta Ima Novo 1-10 Ćiribiribela 1-11 Kada Odem Kad` Me Ne Bude 1-12 Ako Ima Boga 1-13 A I Ti Me Iznevjeri 1-14 Napile Se Ulice 1-15 Selma 1-16 Ipak, Poželim Neko Pismo 1-17 Da Sam Pekar 1-18 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 1-19 Sve Će To O Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-20 Ako Možeš Zaboravi 1-21 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-22 Ha Ha Ha 1-23 Doživjeti Stotu 1-24 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 2-1 A, Milicija Trenira Strogoću Lyrics By – Duško Trifunović 2-2 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće Lyrics By – Duško Trifunović 2-3 Loše Vino Lyrics By – Arsen Dedić 2-4 Evo Zakleću Se 2-5 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 2-6 Ima Neka Tajna Veza Lyrics By – Duško Trifunović 2-7 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-8 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-9 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 2-10 Hajdemo U Planine

Turneja koja je obeležila 2005. godinu! spisak pesama: CD 1 1. Lažeš 2. Za Esmu 3. Meni se ne spava 4. Jer kad ostariš 5. Da te bogdo ne volim 6. Padaju zvijezde 7. Radi, radio 8. Nakon svih ovih godina 9. Šta ima novo 10. Ćiribiribela 11. Kad odem, kad me ne bude 12. Ako ima Boga 13. A i ti me iznevjeri 14. Napile se ulice 15. Ipak, poželim neko pismo 16. Ne spavaj mala moja CD 2 1. Sve će to mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš 2. Ako možeš zaboravi 3. Na zadnjem sjedištu moga auta 4. Ha ha ha 5. Doživjeti stotu 6. Sanjao sam noćas da te nemam 7. Milicija trenira strogoću 8. Pristao sam biću sve što hoće 9. Loše vino 10. Evo zakleću se 11. Ružica si bila sada više nisi 12. Ima neka tajna veza 13. Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac 14. Lipe cvatu, sve je isto ko i lani 15. Đurđevdan je , a ja nisam s onom koju volim 16. Hajdemo u planine Izdavač: Music Star

Turneja koja je obeležila 2005. godinu! spisak pesama: CD 1 1. Lažeš 2. Za Esmu 3. Meni se ne spava 4. Jer kad ostariš 5. Da te bogdo ne volim 6. Padaju zvijezde 7. Radi, radio 8. Nakon svih ovih godina 9. Šta ima novo 10. Ćiribiribela 11. Kad odem, kad me ne bude 12. Ako ima Boga 13. A i ti me iznevjeri 14. Napile se ulice 15. Ipak, poželim neko pismo 16. Ne spavaj mala moja CD 2 1. Sve će to mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš 2. Ako možeš zaboravi 3. Na zadnjem sjedištu moga auta 4. Ha ha ha 5. Doživjeti stotu 6. Sanjao sam noćas da te nemam 7. Milicija trenira strogoću 8. Pristao sam biću sve što hoće 9. Loše vino 10. Evo zakleću se 11. Ružica si bila sada više nisi 12. Ima neka tajna veza 13. Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac 14. Lipe cvatu, sve je isto ko i lani 15. Đurđevdan je , a ja nisam s onom koju volim 16. Hajdemo u planine Izdavač: Music Star

Nova granica 1 i 2 , Darvin Kuk sa Dejvom Stjuartom , Čarobna knjiga Beograd 2017 2 knjige, tvrd povez, format 17x24 cm, kolor, 224 + 240 strana NOVO BAKLJA SE PRENOSI Dobro došli u Ameriku pedesetih godina prošlog veka – zemlju obećanja i paranoje, zemlju blistavih gradova i izolovanih geta, zemlju vrtoglavog naučnog napretka i hladnoratovskih sukoba koji tinjaju. U zemlju bez heroja. Maskirane tajnovite ljude koji su se borili za slobodu u Drugom svetskom ratu zakon je proglasio nepoželjnima. Vojnici i špijuni koji su vodili tajne misije u nepoznato sad operišu u senci. Ikone koje se i dalje bore – Supermen, Čudesna Žena, Betmen – imaju skrivene planove i ideološke sukobe. Ipak, takvoj Americi su heroji potrebniji nego ikad. Dok se tama ponovo skuplja na horizontu, jedino će smela nova generacija avanturista – mladih, odvažnih i posvećenih onome što je dobro u našoj prirodi – smoći snage da se suoči s Novom granicom. Od scenariste i crtača Darvina Kuka i koloriste Dejva Stjuarta, ovenčanih Ajznerovim nagradama, stiže DC: Nova granica – večna priča o idealizmu koja je postala jedan od najcenjenijih superherojskih stripova dvadeset prvog veka.

Postovani kupci, Mi smo PG Jovic iz Brzeca, Kopaonik. Kao i prosle godine u ponudi imamo sumsku borovnicu. Cena je 1000 din/kg (minimalna kolicina za porucivanje je 3kg.) Porucivanje mozete izvrsiti na nasoj stranici Kopaonicka Tajna ili na nase brojeve telefona: Katarina i Stefan Sve nase proizvode mozemo slati brzom postom Divlje borovnice su pocele. Mozete rezervisati zeljenu kolicinu borovnica tako sto nam dostavite Vase podatke: Ime i prezime, Ulica i broj, Mesto i postanski broj, Zeljenu kolicinu sumskih borovnica, I nacin dostave koji vam odgovara. Za Beograd i Novi Sad saljemo autobusom, paket mozete preuzeti na glavnoj autobuskoj oko 21:15. I u Novom sadu na glavnoj stanici u 23h. Ovaj nacin dostave nam se pokazao kao najbolji jer u toku sezone kada ih beremo nemamo vremena da razvozimo. Preko dana beremo i vec uvece su kod vas. Za ostale gradove i mesta najbolje da se javite u poruci pa cemo se dogovoriti oko dostave.

Postovani kupci, Mi smo PG Jovic iz Brzeca, Kopaonik. Kao i prosle godine u ponudi imamo sumsku borovnicu. Cena je 1000 din/kg (minimalna kolicina za porucivanje je 3kg. ) Porucivanje mozete izvrsiti na nasoj stranici Kopaonicka Tajna ili na nase brojeve telefona: Katarina i Stefan Sve nase proizvode mozemo slati brzom postom Divlje borovnice su pocele. Mozete rezervisati zeljenu kolicinu borovnica tako sto nam dostavite Vase podatke: Ime i prezime, Ulica i broj, Mesto i postanski broj, Zeljenu kolicinu sumskih borovnica, I nacin dostave koji vam odgovara. Za Beograd i Novi Sad saljemo autobusom, paket mozete preuzeti na glavnoj autobuskoj oko 21:15. I u Novom sadu na glavnoj stanici u 23h. Ovaj nacin dostave nam se pokazao kao najbolji jer u toku sezone kada ih beremo nemamo vremena da razvozimo. Preko dana beremo i vec uvece su kod vas. Za ostale gradove i mesta najbolje da se javite u poruci pa cemo se dogovoriti oko dostave.

Postovani kupci, Mi smo PG Jovic iz Brzeca, Kopaonik. Kao i prosle godine u ponudi imamo sumsku borovnicu. Cena je 1000 din/kg (minimalna kolicina za porucivanje je 3kg. ) Porucivanje mozete izvrsiti na nasoj stranici Kopaonicka Tajna ili na nase brojeve telefona: Katarina i Stefan Sve nase proizvode mozemo slati brzom postom Divlje borovnice su pocele. Mozete rezervisati zeljenu kolicinu borovnica tako sto nam dostavite Vase podatke: Ime i prezime, Ulica i broj, Mesto i postanski broj, Zeljenu kolicinu sumskih borovnica, I nacin dostave koji vam odgovara. Za Beograd i Novi Sad saljemo autobusom, paket mozete preuzeti na glavnoj autobuskoj oko 21:15. I u Novom sadu na glavnoj stanici u 23h. Ovaj nacin dostave nam se pokazao kao najbolji jer u toku sezone kada ih beremo nemamo vremena da razvozimo. Preko dana beremo i vec uvece su kod vas. Za ostale gradove i mesta najbolje da se javite u poruci pa cemo se dogovoriti oko dostave.