Arhitektura u XX veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu! Ova knjiga se većgodinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu. Tašen je nedavno napravio dopunjeno izdanje koje bi trebalo da predstavlja konačni vodič kroz arhitektonske škole i pravce u 20. veku i da pruži naznake o razvoju arhitekture u novom milenijumu.

Arhitektura u XX veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu! Ova knjiga se većgodinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu. Tašen je nedavno napravio dopunjeno izdanje koje bi trebalo da predstavlja konačni vodič kroz arhitektonske škole i pravce u 20. veku i da pruži naznake o razvoju arhitekture u novom milenijumu. Čitaj dalje

Arhitektura u 20. veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu. Ova knjiga se već godinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu.

O AUTORU: Studije arhitekture završio je u Beogradu 1923. godine a potom boravi u Parizu na dopunskim studijama i praktičnom usavršavanju u velikim arhitektoiskim biroima. Po povratku u zemlju zapošljava se u Arhitektonskom birou “Arhitekt” (1926-30) da bi 1930. godine bio izabran za asistenta na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakuleta, gde je proveo čitav radni vek. Predavao je projektovanje stambenih zgrada i nauku o stilovima. Kao graditelj negovao je funkcionalnost, tehničku racionalnost i estetsku odmerenost. Dobitnik je Sedmojulske nagrade za životnono delo (1971). Pre drugog svetskog rata osvojio je dve prve nagrade: za Zanatski dom (1931-33, kasnije Radio Beograd) i zgradu PRIZAD u Beogradu (1938, kasnije TANJUG). B. Nestorović je projektovao sledeća dela: Stambena zgrada u Ul. Maršala Birjuzova 44, (1923. B.Nestorović, N. Nestorović); Palata Beogradske zadruge u Karađorđavoj 65 (1925-27) ; Stambeni blok između ulica Karađorđeve i Zagrebačke 3-9 i Gavrila Principa 16 (1926-29); Svetosavski hram (1926-27, konkursni projekat: 1934-41. B. Nestorović, A.Deroko); Stambena zgrada u Ul. kneza Miloša 56 (1927, B. Nestorović. M.Radovanović); Kuća Vitomira Konstantinovića u Ul. Srpskih vladara 3 1926-27. (B. Nestorović, N Nestorović); Stambena zgrada u Ul Maršala Birjuzova 8 (1927); Kuća KatarineProtić u Palmotićevoj 18 (1928) ; Filijala Narodne banke u Kragujevcu u Glavnoj ul. 100 (1929) ; Tenis klub “Šumadija” na Kalemegdanu (1929) ; Radnički dom u Beogradu (1929, konkusni projekat, B.Nestorović- Ž. Piperski); Crkva sv. Marka na Tašmajdanu (1929. projekat) ; Stambena zgrada u Ul. Jelene Cetković 8 (1929) ; Kuća ing. Nikole Raičkovića u Svetogorskoj 33 (1930) ; Kuća Hristine Milošević u Njegoševoj 45 (1930) ; Zgrada Narodne banke u Bitolju (1931) ; Zgrada narodne banke u Skoplju na obali Vardara (1931) (srušena u zemljotresu 1963) ; Vila Milana Protića u Simićevo 7 (1931), Vila porodice Moačanin u Užičkoj 23 (1931) ; Ured za osiguranje radnika u Kragujevcu (1931) ; dom Gajret “Osman Đikić”u Dalmatinskoj ul. u Beogradu (1931) ; Kuća Živke Milisavljević u Ul. Vase Pelagića 10 (1932), Kuća Miodraga Stoiljkovića na uglu Ul. Džordža Vašingtona 44 i Palomotićeve 22 (1932-33) ; Vila u Ul. Ledi Kaudri 9 (1933) ; Sopstvena kuća u Ul. kneza Miloša 69 (1933) ; Vila Milana Protića u Užičko; 16-a (1934-35) ; Zgrada Narodne banke u Šapcu (1936) ; Zgrada Narodne banke u Dubrovniku (1936) ;Konaci manastira Gračanica (1940, B.Nestorović. B.Kojić) ; Studentski dom u Ul. Mije Kovačevića (1968). B. Nestorović je puno pisao i objavio je brojne članke i knjige: Un palasi a Stobi, Anali vizantološkog kongresa, Sofija 1934; Venecijanske palate, 392 Umetnički pregled, br. 6 knjiga 1, Beograd 1928; Prilog za određivanje položaja unutrašnje regulacione linije u stambenim blokovima, Godišnjak tehničkog fakulteta 1946-47, Beograd 1949, Veličina i analiza stana u vezi sa sastavom porodice u: Refereatu za prvo savetovanje arhitekata i urbanista Jugoslavije, izd. Naučna Knjiga Beograd 1950, Arhitektura starog veka(udžbenik), Beograd 1952, (dopunjeno izdanje, 1962), Stambene zgrade. Osnovi projektovanja (udžbenik). Beograd 1952; Arhitektura novog vela (udžbenik), Beograd, Subotica 1964; Osvrt na stambenu izgadnju u Sovjetskom Savezu, Beograd 1966; Uvod u arhitekturu, (udžbenik), Beograd 1967; Kriterijumi u stambenoj izgranji, Beograd 1969; Naša škola, ZRAF, knj. 1, Beograd 1951-52; Osnovi projektovanja, Beograd 1950; Za novi lik socijalističkog arhitekte, Tehnika br. 1, Beograd 1951, Zakonitost u usponu arhitekture i u njenoj dekadenciji, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta 1951; Arhitektura starog veka, Beograd 1962, Razvoj arhitekture Beograda od kneza Miloša do Prvog svetskog rata 1815-1914, Godinšnjak Muzeja grada Beograda, Beograd 1954, Arhitekt i arhitektura, Pregled arhitekture br. 1, 1954, Arhitektura Novog veka, 1954; Evolucija beogradskog stana, Godišnjak grada beograda knjiga 20, Beograd 1955; Metod za određivanja oblika i dimenzija dnevne sobe, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta, Beograd 1956, Narodno pozorište u Beogradu, Godišnjak grada beograda knjiga 30, Beograd 1956; Prilog za određivanje minimalne korisne površne stanova u masovnoj stambenoj izgradnji, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta Beograda, Beograd 1957; Nove tehnike i novi materijali. Njihov uitica na estetski izraz u arhitekturi, Arhitektura urbanizam br. 10, Beograd 1961, Postakademizam. u arhtekturi Beograda, Godišnjak grada Beograda, knj.20, Beograd 1973, 339-381, Pregled spoštenja arhitekture u Srbiji XIX veka, Saopštenja, izd. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, knj.10, Beograd 1974. 141-168, Arhitektura u Srbiji 19. veka (rukopis), Arhiv SANU, br 14.410, Beogradski arhitekt Andra Stevanović i Nikola Nestorović. Godišnjak grada Beograda, knj. 20, Beograd 1975. 173-185, Evolucija beogradskog stana, GGB, knj. 2, Beograd, 1955, Narodno pozorište u Beogradu, knj, 3, Beograd 1956; Prilog za ocenjvanje mimalne korsne površine stanova u masovnoj stambenoj izgradnji, ZRAF, knj. 30, sv. 6, Beograd 1956—57, Nosioci arhitektonske misli u Srbiji XX veka, “Saopštenja IAUS”, br. 2, Beograd, 1969; Jovan Ilkić, beogradski arhitekta, GGB, knj. 19. Beograd 1972, Postakademizam u arhitekturi Beograda, GGB, knj. 20, Beograd 1973; Graditelji Beograda, od 1815. do 1915, Istorija Beograda knj, 2, Beograd 1974; Pregled spomenika arhitekture u Srbiji 19 veka, Saopštenja, br. 10, Beograd 1974, i dr. O KNJIZI: 558 strana, 166 strana s tablama, 22 cm, tvrd povez, ćirilica Izdavač: Art Press (Niš: Krug), 2006

Stambena arhitektura Beograda u 19. i pocetkom 20. veka Mirjana Roter-Blagojevic Izdavac: Arhitektonski fakultet / Orion art 2006. Mek povez, strana 522 Vrlo dobro ocuvana

Opis Klasik Vreme, prostor, arhitektura , prvi put objavljen 1941. godine, preveden na veliki broj jezika, a sada, u petom izdanju, Vreme, prostor i arhitektura je knjiga bez premca kada je u pitanju oblikovanje našeg arhitektonskog okruženja. Diskusije vodećih arhitekata – Rajta, Gropijusa, Le Korbizjea, Misa van der Roa, Alta, Utzona, Serta, Tangea i Makia – propraćene su sa preko 500 ilustracija. “Moje interesovanje se uglavnom koncentrisalo na novu tradiciju u arhitekturi koja nastaje, kao i na to da se obelodane njeni odnosi prema drugim delatnostima. Sličnost metoda vidi se u arhitekturi, konstrukciji, slikarstvu, urbanizmu i nauci. Sve brži porast stanovništva, čiji smo svedoci, zahteva u poslednjim decenijama ovog stoleća građevinski volumen kakvog nikad dosad nije bilo. Nerešeno pitanje ostaje: da li razvoj ide u tom pravcu da Zemlju pretvori u jedan jedini globalni grad, ili će pre toga gradovi shvatljivih dimenzija za ljude postati unutrašnja nužnost?” (Iz predgovora, 1964. godine, S.G.) S A D R Ž A J UVOD ARHITEHTURA OKO 1960: NADE I OPASNOSTI Pometnja i dosada Znaci tradicije koja nestaje Izmena strukture grada Univerzalna arhitektura Univerzalna arhitektura i regionalni razvitak Konstrukcija i njeno prostorno delovanje Odnos prema prošlosti Sadašnje stanje arhitekture Volumen u prostoru Plastične tendencije Arhitektura i plastika Problem presvođenja Ponovno oživljenje zida DEO I ISTORIJA KAO DEO ŽIVOTA Istoričar i njegovo doba Zahtev za kontinuitetom Istorija vremena Jednakost metoda Tranzitorni i konstitutivni elementi Arhitektura kao organizam Postupak DEO II ARHITEKTONSKO NASLEĐE Nova prostorna koncepcija: Perspektiva Brunelleschijev Dom za nahočad Kapela Pazzi u Firenci Perspektiva i urbanizam Uslovi porasta gradova Zvezdasti grad Filarete (1400 – 1469) Vigevano: Piazza Ducale (1493 – 1495) Univerzalizam renesansnog čoveka Perspektiva i konsitutivni elementi grada Zid, trg i ulica Bramante i spoljni stepenik Michelangelo i modelisanje spoljnog prostora Šta znači Area Capitolina? Leonardo da Vinci i početak regionalnog planiranja Sikst V (1585 – 1590) i planiranje baroknog Rima Grad u srednjem veku i renesansi Sikst V i njegov pontifikat Glavni plan Socijalni aspekti Pozni barok Valoviti zid i fleksibilna osnova Francesco Borromini, 1599 – 1676. Guarino Guarini, 1624 – 1683. Južna Nemačka: Vierzehnheiligen Organizacija spoljnog prostora Rezidencija i priroda Versailles Trgovi Nizovi trgova Niz trgova u Nansiju Bath: novi razvoj društvenog centra za oporavak Visoko razvijeni urbanizam u 18. veku: Piazza del Popolo Konstitutivni elementi Lansdowne Crescenta, Bath, (1794) DEO III RAZVOJ NOVIH MOGUĆNOSTI Industrijalizacija kao fundamentalan događaj Gvožđe Prve gvozdene konstrukcije u Engleskoj Sunderlandski most Prve gvozdene konstrukcije na kontinentu Od gvozdenog livenog stuba do čeličnog skeleta Gvozdeni liveni stub U susret čeličnom skeletu James Bogardus River Front u St. Louisu Rane skeletne konstrukcije Dizalice Odvajanje zadataka arhitekata i inženjera École Polytechnique: odnos prema nauci i životu Želja za novom arhitekturom Odnos između arhitekture i konstrukcije Henry Labrouste, arhitekt-konstruktor, 1801 – 1875. Biblioteka Sainte-Geneviève u Parizu Bibliothèque Nationale u Parizu, Labrousteovo majstorsko delo Novi zadaci – nova rešenja Tržnice Robne kuće kao posledica industrijalizacije Velike izložbe Londonska Svetska izložba 1851. Pariska Svetska izložba 1867. Pariska izložba 1867. Pariska izložba 1878. Pariska izložba 1889. Čikaška izložba 1893. Propast svetskih izložaba Gustave Eiffel i njegova kula DEO IV ZAHTEV ZA MORALOM U ARHITEKTURI Devedesete godine: Prethodnici moderne arhitekture Henry van der Velde, 1863 – 1957. Brisel, centar savremene umetnosti između 1880. i 1890. Časopis L’Art Moderne (1881) Prilog Victora Horta Berlageova amsterdamska Berza i zahtev za moralom Otto Wagner i bečka škola Uticaj armiranog betona Auguste Perret Tony Garnier DEO V AMERIČKI RAZVOJ Evropa posmatra američku proizvodnju Struktura američke industrije Balonski okvir i industrijalizacija Balloon Frame i izgradnja Zapada Pronalazak balloon framea George Washington Snow, 1797 – 1870. Balloon frame i Windsor-stolica Ravne površine u američkoj arhitekturi Fleksibilna i slobodna osnova Čikaška škola Čikaška arhitektura oko 1880. Stambena zgrada U susret čistim oblicima 251 Leiter Building, 1889. Reliance Building, 1894. Sullivan: robna kuća Carson-Pirie-Scott, 1899 – 1906. Uticaj Svetske izložbe u Čikagu 1893. Frank Lloyd Wright Wright i američki razvoj Krstata i izdužena osnova Ravne površine i struktura Organska arhitektura Kancelarijske zgrade Uticaj Frank Lloyda Wrighta DEO VI KONCEPCIJA PROSTOR – VREME U UMETNOSTI, KONSTRUKCIJI I ARHITEKTURI Nova prostorna koncepcija: Prostor – vreme Da li su nam potrebni umetnici? Ispitivanje prostora: kubizam Umetnička sredstva izražavanja Uobličavanje pokreta: futurizam Slikarstvo danas Konstrukcija i estetika: Ploča i površina Mostovi Roberta Maillarta Pogovor Walter Gropius i nemački razvoj Nemačka u 19. veku Walter Gropius Nemačka posle prvog svetskog rata i Bauhaus Zgrade Bauhausa u Desauu, 1926. Arhitektonski stav Walter Gropius u Americi Značaj evropske emigracije posle 1930. Walter Gropius i Amerika Arhitektonska delatnost Gropius kao učitelj Walter Gropius: 1953 – 1964. Američka ambasada u Atini, 1961. Le Corbusier i arhitektonska sredstva izražavanja Villa Savoie, 1928 – 1930. Konkurs za palatu Društva naroda, 1927. Centrosojuz, Moskva Velike građevine i arhitektonski ciljevi Razvoj Le Corbusiera između 1938. i 1952. St. Dié Unité d’Habitation u Marseju Čandigar Le Corbusierov razvoj između 1953. i 1964. Carpenter Center for visual arts Harvardskog univerziteta Postanak centra Planiranje Zašto nema nikakvih uzora? Le Corbusier i investitori ove epohe Mies van der Rohe i integritet oblika Elementi Mies van der Roheove arhitekture Letnjikovci, 1923. Mies van der Rohe i naselje Weissenhof, Štutgart 1927. Mies van der Rohe gradi Illinois Institute of Technology Stambene kule od 1949. O integritetu oblika Mies van der Rohe 1953 – 1964. Upravna zgrada Bacardi kod Meksiko Sitija, 1961. Galerija 20. veka u Berlinu, 1963. Alvar Aalto: iracionalnost i standard Komplementarnost diferenciranog i primitivnog Finska Finska arhitektura pre 1930. Aaltove prve zgrade Sanatorijum Paimio, 1929 – 1933. Talasasti zid Sunila: Fabrične zgrade i predeo, 1937 – 1939. Kuća Mairea, 1938 – 1939. Organski urbanizam Nameštaj u standardnim oblicima Aaltovo delo između 1953. i 1964. Urbanistička delatnost 1953 – 1964. Saynätsalo Kulturni centri Seinäjoki, 1960. Kulturni centar Helsinkija, 1958. Aalto kao arhitekt Humana strana Jørn Utzon i treća generacija Odnos prema prošlosti Jørn Utzon Horizontalna površina kao suštinski element Pravo na izraz: svodovi opere u Sidneju Uživljavanje u situaciju: pozorište u Cirihu, 1964 Saživljavanje sa anonimnim investitorom Mašta i realizacija Internacionalni kongresi za novo građenje i formiranje današnje arhitekture DEO VII URBANIZAM U DEVETNAESTOM VEKU Rani 19. vek Rue de Rivoli Napoleona I Grad i zelena površina: Trgovi Londona Vrtni trgovi Bloomsburya Razvoj stambene izgradnje u velikim razmerama: Regent’s park Ulica postaje dominantna: transformacija Pariza 1853 – 1868 Pariz u prvoj polovini 19.veka Tri réseauxa Eugène Haussmanna Trgovi, bulevari, vrtovi i rastinje Grad kao tehnički problem Haussmannova primena modernih metoda finansiranja Najamna kuća u Haussmannovo doba Razmera ulice Haussmannova predviđanja: njegov uticaj DEO VIII URBANIZAM KAO HUMANI PROBLEM Pozni 19. vek Stav Otta Wagnera prema velegradu Ebenezer Howard i vrtni grad Patrick Geddes i Arthur Soria y Mata Cité Industrielle Tony Garniera, 1901 – 1904. Amsterdam i ponovno rađanje urbanizma između 1900. i 1930. Plan proširenja Amsterdama, 1934. Odnosi između gradnje stanova i želja privatnog života DEO IX PROSTOR – VREME U URBANIZMU Današnje shvatanje urbanizma Razaranje ili transformacija? Novo merilo u urbanizmu Parkway Visoke kuće u slobodnom prostoru Rockefeller Center Promena pojma grada Pogovor Napomene Registar

Stambena arhitektura Beograda u 19. i početkom 20. veka Autor: Mirjana Roter-Blagojevic Izdavač: Arhitektonski fakultet / Orion Art Godina izdanja: 2006 Broj strana: 522 Format: 28 x 22,5cm Povez: Meki povez sa klapnom Opis i stanje: Sadržaj na slici, štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, veoma dobro - odlično očuvano Kroz poglavlja ove monografije dat je pregled tipičnih elemenata, oblika i koncepcija koja su uticala na preobražaj arhitektonskog stvaralaštva u Beogradu tokom proteklih vekova. Tako se na jednom mestu mogu pronaći stručne analize, sa veoma dobro obrađenim primerima, neophodne za uočavanje bitnih karakteristika naše graditeljske prošlosti. Pored naučne tipološke analize i prikaza nastanka i razvoja stambenih oblika u periodu uspostavljanja moderne gradske strukture Beograda krajem 19. i početkom 20. veka, što do ovog monografskog dela nije bilo sveobuhvatno i iscrpno razmatrano. Definiše se pojam „kuća“ kao neophodan okvir ljudskog života i kao prvi proizvod ljudskog intelekta preko koga se on iskazao kao pobednik nad prirodom. Monografija je bogato ilustrovana fotografijama u boji mnogih znamenitih građevina u Beogradu koje su nastale u 19. i početkom 20. veka. Pored stručne populacije kao što su arhitekte, istoričari umetnosti, građevinci i studenti navedenih fakulteta, knjiga će biti interesantna i zaljubljenicima Beograda koji žele da saznaju nešto više o istoriji svog grada. Tags: Beograd Arhitektura Istorija 26.05.2023.

Autor:Mirjana Roter-Blagojevic urbani i arhitektonski preobrazaj Beograda tokom 19.i pocetkom 20.veka Analiza prostorne organizacije stambenih zgrada Arhitektonsko oblikovanje stambenih zgrada Veliki format,meke korice,dobro ocuvana,ilustracije u boji i crno bele 511 strana M-17

Biljana Aranđelović - Savremena arhitektura i njen razvoj od kraja XIX veka do danas Књига Савремена архитектура и њен развој од краја XIX века до данас пружа целовит приказ развоја савремене архитектуре кроз опис живота и дела више од 90 водећих архитеката који су у оквиру главних архитектонских праваца и група обликовали и мењали светску архитектуру и савремене градове.. Пратећи развој савремене архитектуре, принципа и система, приказана су кључна дела која сведоче о иновативним пројектима и идејама које су се низале и реализовале. Књига је богато илустрована с више од 300 фотографија у боји. 20 х 24 цм, 440 стр.

Olivera Milanović-Jović UMETNOST U BAČKOJ U XVIII I PRVOJ POLOVINI XIX VEKA, arhitektura Novi sad, 1988. A4 format, 200 ilustrovanih strana. 20 zadnjih strana odvojene od poveza

Monografska studija dela Nikole Dobrovica Izdavač: Novinsko-informativni centar Vojska, Beograd Redakcija posebnih izdanja, knjiga 45 Povez: tvrd Broj strana: 224 Ilustrovano. Kratka posveta i pečat bivšeg vlasnika, odlično očuvana. Kompleks Saveznog Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Jugoslavije (sa svim varijetetima imena države i institucija čije je središte tu bilo) podignut je u periodu 1954-65. godine, na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Nemanjine, tradicionalnom središtu državnih zgrada Srbije i Jugoslavije u 19. i 20. veku. Na osnovu idejnog rešenja sa konkursa na kome je pobedio arhitekta Nikola Dobrović, realizacija projekta je, kroz programske i tehničke faze modeliranja, podrazumevala brojne nedoumice i proširenja ali, u svakom slučaju, ostajući u dominantnom pravcu Dobrovićevih intencija. Iako hermetične namene za ondašnje društvo, kompleks je sve vreme u arhitektonskom svetu čitave Jugoslavije, Srbije i Beograda bio cenjen kao apsolutno vrhunsko delo i domet graditeljstva na ovim prostorima. U NATO agresiji 1999. godine, iako ispražnjen i bez ikakve trenutne funkcije, u dva navrata je bombardovan i teže oštećen. Na osnovu aklamacijske inicijative arhitektonskog esnafa proglašen je za kulturno dobro 2005. godine. (K-100)

Издавачи: Орион Арт и ФТНКМ Књига „Полетне ​педесетe у српској архитектури” аутора др Дијане Милашиновић Марић, представља први, изузетно свеобухватан и темељан, рукопис о развоју архитектуре у Србији четрдесетих и педесетих година 20. века. Слојевито и са више аспеката сагледан период педесетих година, искристалисао је низ запажања, открио нове визуре и примере. У временском распону од само петнаест година (1945-1960) остварена је жива и квалитативно разнолика делатност, снажна градитељска продукција у области урбанизма и архитектуре у Србији, која је изнедрила значајне ауторе, карактеристичне архитектонске форме и дала изузетне вредности, данас препознатљиве и незаобилазне. Градитељска делатност започета у том временском раздобљу усмерила је развој градова, засеока, насеља, села и регија и оставила видљив градитељски слој готово у свим урбаним и сеоским просторима у Србији, а према којима би, у контексту остваривања континуитета архитектуре, требало изградити одговарајући однос. Такође, истраживање овог периода открива и јасне назнаке аутохтоног тражења и аутентичног архитектонског израза карактеристичног за српски архитектонски простор. Наслов: Полетне педесете у српској архитектури Издавач: Orion Art Страна: 343 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 26 cm Година издања: 2017 ИСБН: 9788663890572

O knjizi: U knjizi "Arhitektonska enciklopedija Beograda 19. i 20. veka" je dat istorijsko-analitički enciklopedijski pregled najznačajnijih građevina, ambijentalnih celina, ličnosti, pojmova i pojava u dvovekovnoj graditeljskoj, arhitektonskoj i urbanističkoj kulturi srpske prestonice. Zamišljena je da ne bude jednostavan abecedarni katalog pomenutih činjenica i pojava, ili samo vodič kroz spomeničku baštinu, leksikon graditelja ili rečnik termina. Upotrebljena sredstva istorijske deskripcije i teorijske analize pojedinačnih tema, kao i njihovo međuodnošenje i preplitanje, čine ovu knjigu Slobodana Bogunovića atipičnom, postmodernom enciklopedijom čije se odrednice čitaju na više nivoa smisla. Prvi tom - Arhitektura - predstavlja istorijski pregled graditeljstva Beograda, počev od pojedinačnih porodičnih kuća, javnih zdanja, dvorova, palata, crkava, oblakodera, ulica, parkova, trgova, sve do iščezlih, danas nepostojećih građevina ili ambijentalnih celina.Drugi tom - Arhitekti - kroz enciklopedijske odrednice razmatra delovanje probranih ličnosti beogradske arhitekture.U trećem tomu - Pojmovi - obrađuju se osnovni, kao i manje poznati stručni termini iz arhitektonske prakse i teorije, definišu se pojedini odomaćeni pojmovi koji odslikavaju i prelamaju razvojne procese beogradske arhitekture XIX i XX veka, navode se i analiziraju obeležja arhitektonskih stilova i dovode se u vezu sa konkretnim primerima beogradskog neimarstva.

O knjizi: U knjizi "Arhitektonska enciklopedija Beograda 19. i 20. veka" je dat istorijsko-analitički enciklopedijski pregled najznačajnijih građevina, ambijentalnih celina, ličnosti, pojmova i pojava u dvovekovnoj graditeljskoj, arhitektonskoj i urbanističkoj kulturi srpske prestonice. Zamišljena je da ne bude jednostavan abecedarni katalog pomenutih činjenica i pojava, ili samo vodič kroz spomeničku baštinu, leksikon graditelja ili rečnik termina. Upotrebljena sredstva istorijske deskripcije i teorijske analize pojedinačnih tema, kao i njihovo međuodnošenje i preplitanje, čine ovu knjigu Slobodana Bogunovića atipičnom, postmodernom enciklopedijom čije se odrednice čitaju na više nivoa smisla. Prvi tom - Arhitektura - predstavlja istorijski pregled graditeljstva Beograda, počev od pojedinačnih porodičnih kuća, javnih zdanja, dvorova, palata, crkava, oblakodera, ulica, parkova, trgova, sve do iščezlih, danas nepostojećih građevina ili ambijentalnih celina.Drugi tom - Arhitekti - kroz enciklopedijske odrednice razmatra delovanje probranih ličnosti beogradske arhitekture.U trećem tomu - Pojmovi - obrađuju se osnovni, kao i manje poznati stručni termini iz arhitektonske prakse i teorije, definišu se pojedini odomaćeni pojmovi koji odslikavaju i prelamaju razvojne procese beogradske arhitekture XIX i XX veka, navode se i analiziraju obeležja arhitektonskih stilova i dovode se u vezu sa konkretnim primerima beogradskog neimarstva.

olivera milanović-jović umetnost u bačkoj  U XVIII I PRVOJ POLOVINI XIX VEKA, arhitektura novi sad, 1988. a4 format, 200 ilustrovanih strana. 20 zadnjih strana odvojene od poveza Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

Namera mi je da ovom knjigom podstaknem obraćanje pažnje na ono što se u povezanim oblastima, oblasti lepih umetnosti i oblasti filozofskog mišljenja, ispoljilo u XVIII veku. Pokušavao sam da raspoznam i razumem, preko načina na koje se pojavljuju, iskustva koja su svoj karakteristični oblik poprimila u tome veku i za vreme revolucionarne krize. Kao kad se čita neki izraz lica, tako sam želeo da pridam smisao upriličenjima raznih predstava koje su razradili umetnici. SADRŽAJ NAPOMENA, 5 OTKRIVANJE SLOBODE 1700 - 1789 I LJUDSKI PROSTOR U XVIII VEKU, 11 Delati i osećati, 11 Eksperimentisanje sa slobodom, 17 Raskoš i sjaj, 20 Kitnjasti stil, 27 Vijuganja, 33 Kritički glasovi, 38 Red i raznovrsnost: Novi grad, 40 Trgovi i rezidencije, .45 II FILOZOFIJA I MITOLOGIJA ZADOVOLJSTVA, 51 Jurisdikcija osećanja, 51 Prividna vladavina žene, 55 Predstavljanje, iluzija, 62 Od sitnih zadovoljstava, 68 Do mračnog zadovoljstva, 71 III NESPOKOJ I SVETKOVINA, 79 Svetkovina i dan posle, 79 Ko je na pozornici?, 84 Ikonoklastička svetkovina, 90 Život u dekorima, 100 IV PODRAŽAVANJE PRIRODE, 106 Verno viđenje, 106 Tajna ljudskih lica, 123 Energija i genije, 134 Povlastice umetnika, 138 V ČEŽNJE I UTOPIJE, 144 Nemoguća idila, 144 Engleski vidici, 149 Melanholija u ruševinama, 162 Gotičke priče, 170 Sabran Univerzum, 176 Snovi razuma, 180 Stil volje, 187 Uživanje u gledanju, 197 1789 ZNAMENJA RAZUMA 1789, 201 I MRAZ, 205 II POSLEDNJI ODBLESCI VENECIJE, 217 III NOĆNI MOCART, 227 IV SOLARNI MIT REVOLUCIJE, 237 V PRINCIPI I VOLJA, 246 VI GEOMETRIJSKI GRAD, 259 VII REČITA ARHITEKTURA, OVEKOVEČENE REČI, 275 VIII ZAKLETVA: DAVID, 282 IX JOHAN HAJNRIH FISLI, 306 X RIM I NEOKLASIKA, 319 XI KANOVA I ODSUTNI BOGOVI, 330 XII IZMIRENJE SA SENKOM, 344 XIII GOJA, 354 Naslov: Otkrivanje slobode 1700-1780; Znamenja razuma Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Strana: 380 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 23 x 15 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-7543-172-5

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ima malo starackih pegica po knjiskom bloku, sve ostalo uredno! Donka Stančić rođena je 1948. godine u Danilovgradu. Po profesiji je istoričarka umetnosti, a oblasti ekspertize su joj istorija arhitekture 18., 19. i 20. veka, i likovno stvaralaštvo – vitraži. Pohađala je Šestu beogradsku gimnaziju u Beogradu, i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirala u oblasti istorije umetnosti (1975. godine). Takođe je išla i na specijalizaciju u oblasti istorije arhitekture novijeg doba, gde je stekla zvanje konzervatorka-savetnica (1996. godine). Kao stručna savetnica – kozervatorka, radila je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Vojvodine na zaštiti spomenika kulture Novog Sada i Sremskih Karlovaca (1981 – 1984. godine). Nakon toga, zaposlila se kao savetnica u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada (od 1996. godine) na polju istraživanja i zaštite graditeljske baštine Novog Sada (sa okolnih 14 naselja). Donka Stančić ima oko 100 objavljenih radova, i monografije: „Vitraži“, „Banovina“ i „Novi Sad od kuće do kuće“.

Богдан Богдановић: URBS & LOGOS огледи из симбологије града Издавач: ГРАДИНА, Ниш, 1976.год. Меки повез, 186 (+122) стране, илустровано, латиница, 23цм. Очувано као на фотографијама. РЕЂЕ У ПОНУДИ. `Богдан Богдановић (Београд, 20. август 1922 — Беч, 18. јун 2010) био је српски архитекта, градитељ, уметник, филозоф, професор Београдског универзитета, градоначелник Београда од 1982. до 1986. године. Значајан је неимар меморијалне архитектуре, спомен-обележја подигнутих у другој половини 20. века, жртвама фашизма у Другом светском рату, широм СФР Југославије. Најзначајнији споменици Богдана Богдановића налазе се у Београду, Јасеновцу, Гаравицама, Прилепу, Мостару, Крушевцу и Лесковцу. Појава Богдан Богдановића на архитектонској сцени Србије је подједнако значајна за архитектуру и за скулптуру. Он уноси у скулптуру архитектуралност, која замењује преовлађујућу фигуративност. Такође, композиција архитектонског комплекса код њега постаје значајнија од композиције самог споменика. Његови споменици извиру из самог пејзажа и представљају архитектонску целину са природом и окружењем у којем се налазе. Богдановић је индивидуалиста, окренут ванвременским историјским узорима. Оно што је несумњиво и неспорно је да је Богдановић један од најколосалнијих аутора са ових простора, да су његова дела безвремена, односно, свевремена, да су настала не под утицајем тренда или стила, већ из дубине ауторове креативне личности. Богдановић је такође веома значајан као писац. Његово дело на том пољу представља га као изузетног есејисту, аналитичара али и као приповедача. Значајни су његови бројни радови од међународног значаја о градовима и архитектури са митологистичким и симболистичким погледима и о „људској унутрашњој архитектури“. Написао је 25 књига и писао текстове које у последње време објављује у разним часописима као „El Pais“ и „Die Zeit“ из области архитектуре и урбанизма. Његове књиге су стилски и жанровски веома различите, али имају једно заједничко у себи: огроман набој духа, концентрацију енергије коју носе собом и преносе је на читаоце. Богдановић је интензивно писао, али је своје књиге издавао изван граница Србије, у Аустрији, Мађарској, Хрватској, Чешкој. Иако је био један од културних стожера српске архитектуре и културе уопште, Богдановић је, као и његови велики претходници, у својој каријери имао непрестане успоне и падове. Он је био бојкотован од својих колега професора на факултету, чак је био и „искључен“ са места предавача на Архитектонском факултету у Београду. У револту је напустио чланство у Српској академији наука и уметности. У периоду ратних превирања, држава му је одузела објекте у којима је водио Летњу школу архитектуре у Малом Поповићу. Недуго затим био је приморан и да напусти земљу, након чега се, резигниран, настанио у Бечу као политички емигрант. Основао је Сеоску школу за филозофију архитектуре у Малом Поповићу, надомак Београда, од милоште названу „Мистрија под орахом“. „Зелена кутија” је књига - кутија са цедуљицама, белешкама из његовог живота, после сукоба са Слободаном Милошевићем. Живео је са својом супругом у егзилу у Бечу од 1993. године, а од владе Аустрије је добио награду за животно дело. Мада је крштен још као дете, његови посмртни остаци кремирани су у Бечу, док је урна са пепелом смештена на Јеврејско гробље у Београду. Посмртни остаци његове супруге Ксеније, која је преминула 2017. године, налазе се на истом месту.

История градостроительного искусства Том первый Градостроительство рабовладельческого строя и феодализма (Urbano planiranje u robovlasničkom sistemu i feudalizmu) Tekst: А. В. Бунин Izdavač: Стройиздат, Moskva 1979. Tvrd povez, 495 stranica, ilustrovano, 30x20cm Tekst na ruskom jeziku Dobro očuvano - Предлагаемая монография - главный труд известного советского историка архитектуры профессора Московского архитектурного института Андрея Владимировича Бунина (1905-1977). Работа над монографией продолжалась более 20 лет: первый том вышел в 1953 г., второй, написанный в соавторстве с кандидатом архитектуры Татьяной Федоровной Саваренской, - в 1972 г. Эта работа отмечена Государственной премией СССР в области литературы, искусства и архитектуры за 1976 г. Книга прочно вошла в золотой фонд исследований по истории мирового градостроительного искусства, завоевав широкое признание советских и зарубежных специалистов по истории искусства и архитектуры. В первом томе излагается история градостроительного искусства народов мира в рабовладельческий и феодальный периоды, а также в эпоху становления капиталистического способа производства, начиная от зарождения древневосточных деспотий. На широком историческом фоне рассматриваются основные классические формы градостроительства древних государств и крупных городов средневековой Европы. Кроме того, дается широкая характеристика русского градостроительства с X по XIX в. Книга рассчитана на архитекторов и искусствоведов. - Ova monografija je glavni rad poznatog sovjetskog arhitektonskog istoričara, profesora Moskovskog arhitektonskog instituta Andreja Vladimiroviča Bunina (1905-1977). Rad na monografiji trajao je više od 20 godina: prvi tom je objavljen 1953. godine, drugi, napisan u saradnji sa kandidatom arhitekture Tatjana Fedorovna Savarenskaja, 1972. godine. Ovaj rad dobitnik je Državne nagrade SSSR-a za književnost, umetnost i arhitekturu 1976. godine. Knjiga je čvrsto uspostavljena u zlatnom fondu istraživanja o istoriji svetske urbanističke umetnosti, osvajajući široko priznanje od sovjetskih i stranih stručnjaka u istoriji umetnosti i arhitekture. Prvi tom objašnjava istoriju urbanističke umetnosti naroda sveta tokom ropskog i feudalnog perioda, kao i u doba kapitalističkog načina proizvodnje, počev od rođenja antičkih orijentalnih despotizama. U širokoj istorijskoj pozadini razmatraju se glavni klasični oblici urbanog planiranja drevnih država i velikih gradova srednjevekovne Evrope. Pored toga, dat je širok opis ruskog urbanističkog planiranja od X do XIX veka. Knjiga je napisana za arhitekte i istoričare umetnosti. zv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srednjovekovni gradovi u Srbiji Crnoj i Makedoniji - Aleksandar Deroko Aleksandar Deroko (Beograd, 4/16. septembar 1894 — Beograd, 30. novembar 1988) bio je srpski arhitekta, umetnik, pilot, pisac i akademik. Autor je mnogobrojnih knjiga iz domena arhitekture, ali i drugih oblasti, koje je najčešće sam ilustrovao. Bio je višegodišnji profesor Beogradskog univerziteta, a član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1956. godine. Stvarao je u nekoliko arhitektonskih pravaca, a najviše u srpskom nacionalnom stilu i moderni.[1] Biografija Potiče iz italijanske porodice Deroko, koja je živela u Veneciji. Pradeda Marko Deroko naselio se u Dubrovniku. A deda Jovan se preselio iz Dubrovnika u Beograd, gde je radio kao nastavnik `načertanija` u Kutlikovoj Umetničkoj školi.[2] Iz braka sa polu Srpkinjom-polu Nemicom, Katarinom imao je sina Evžena.[3] Aleksandrovi roditelji bili su, otac Evgenije - Evžen Deroko inženjer, visoki činovnik na železnici i majka Angelina (Anđa) rođ. Mihajlović, rodom iz banatskog sela Mokrina. Evžen Deroko bio je pionir srpske filatelije. U Beogradu je Aleksandar maturirao i upisao Tehnički fakultet.[1] Početak Prvog svetskog rata ga je dočekao na studijama. U ratu je učestvovao kao jedan od 1300 kaplara sa činom narednika.[1] Po okončanju rata vratio se studijama arhitekture i umetnosti u Rimu, Pragu (dva semestra proveo i na Fakultetu za arhitekturu i građevinu Češkog tehničkog univerziteta u Pragu[4]), Brnu i Beogradu gde je diplomirao 1926. godine. Kao stipendista francuske vlade odlazi u Pariz gde se druži sa Pikasom, Šumanovićem, Le Korbizijeom, Rastkom Petrovićem i drugima koji su tada živeli u Parizu[5].[1] Njegov brat od strica je bio četnički kapetan Jovan Deroko, koji je poginuo prilikom opsade Kraljeva 1941. godine. Arhitektura Vila u Lackovićevoj Sa Bogdanom Nestorovićem je 1926. napravio projekat Hrama Svetog Save sa kojim je pobedio na konkursu. Početkom tridesetih godina postao je profesor na Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu na kojima je predavao do penzionisanja 1974. godine. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Deroko je bio redovni profesor na predmetu Savremena arhitektura. Amfiteatar je bio premali da primi sve studente, i uopšte sve zainteresovane[5]. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici. Na svojim putovanjima u više navrata (1954, 1956. i 1965) boravio je na Svetoj gori, o čijoj je arhitekturi i životu ostavio dragocene podatke[5]. Njemu u čast opština Stari grad je ustanovila bijenalnu nagradu „Aleksandar Deroko” 2021. godine za stvaraoce u arhitekturi i urbanizmu.[6] Podignut mu je spomenik 2022. godine na Topličinom vencu,[7] a 2023. godine spomenik u Smederevu.[8] Druge oblasti Aleksandar Deroko je bio jedan od prvih svestranih sportista u Srbiji. Na plivačkom takmičenju u organizaciji Srpskog olimpijskog kluba 1911, osvojio je zlatnu medalju u preplivavanju Save i u plivanju na 1000 m nizvodno slobodnim stilom. Istovremeno se bavio i modelarstvom. Konstruisao je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji. Sa modelima svoje konstrukcije učestvovao u takmičenjima koja su 1910-12 organizovali prvi mladi modelari u Srbiji. Ta ljubav prema jedrilicama i vazduhoplovstvu ga je odvela da se kao đak dobrovoljac prijavi u vojsku, gde na Solunskom frontu, kao jedan od 1300 kaplara postaje i jedan od prvih srpskih ratnih pilota. Aleksandar Deroko se takođe bavio ilustracijom, mahom u vidu crteža privatnih čestitki koje odaju vedru i šaljivu stranu ličnosti jednog od ključnih protagonista naše istorije arhitekture 20. veka. Ilustracije njegovih ličnih “poštanskih karti”, stvorene u periodima kada popušta pedantna i zamorna projektantska aktivnost, prikazuju živu beogradsku atmosferu, druželjubivost, erotičnost, rečju - slobodoumlje novog obrazovanog građanstva. Na razigranim skicuoznim crtežima šaljivo su prikazani i narodni običaji prilikom tradicionalnih svetkovina. Ponegde oni dobijaju notu ekspresivnosti, na granici karikaturalnog, ali uvek prepoznatljivog stila. Njegova naklonost ka nacionalnom i tradiciji ogleda se kroz diskretno provlačenje ornamenata - zastavica iz rukopisnih knjiga.

"Stvaralaštvo" je kapitalna monografska publikacija posvećena životu i kompletnom stvaralačkom opusu jednog od najvećih srpskih arhitekata 20. veka, Stojanu Maksimoviću. Autor knjige je dr Zoran Manević, dok su u publikaciji našli mesto i tekstovi arh. Mihajla Mitrovića, Mirjane Misite Maksimović, Daniela St. Claira, Stojana Maksimovića. Monografija je koncipirana kao dvojezično izdanje - celokupni tekst teče paraleno na srpskom i engleskom jeziku. Tekst prati veoma obilat izbor likovnog materijala, obogaćujući ga i potkrepljujući. Ukupan broj ilustracija je 251, od kojih je 174 u koloru. Knjiga se sastoji od 14 poglavlja – celina. Prvo poglavlje, "Ličnost i delo", predstavlja sintetički tekst o Stojanu Maksimoviću kao ličnosti i graditelju, valorizujući značaj njegovog dela kako u kontektu epohe tako i u celokupnom arhitektonskom razvoju na jugoslovenskom podneblju. Slede dva značajna reprintovana teksta, "Ova arhitektura je orjentir na kome će se razvijati nove neimarske tendencije" autora Mihajla Mitrovića, i "Na vrhu jednog razvoja" autora Zorana Manevića, kao bitna i vremenski autentična svedočanstva dva najznačajnija Maksimovićeva dela: kompleksa Sava centra i restorana "Ušće" u Beogradu. Poglavlje "Sećanja" je autobiografskog karaktera, predstavljajući ličnu autorovu ispovest o svom celokupnom životu i radu. Detaljno upoznavanje sa Maksimovićevim arhitektonskim stvaralaštvom smešteno je u okviru naredne četiri celine: "Izvedeni objekti", "Projekti", "Konkursi" i "Skice", dok se sa slikarskim opusom autora, preko niza odabranih reprodukovanih akvarela, čitaoci mogu upoznati u odeljku koji odmah zatim sledi. Zadnji deo knjige čine korisne i pregledno organizovane jedinice: "Hronologija", "Bibliografija", "Izložbe" i "Priznanja". Celovito i bogato ilustrovano monografsko izdanje do sada je u nacionalnim razmerama dobila tek nekolicina arhitekata. Monografija o Stojanu Maksimoviću predstavlja stoga izuzetan doprinos struci ali i kulturi naše sredine. Dvojezična monografija o stvaralaštvu Stojana Maksimovića je rađena u tvrdom povezu sa omotnicom, na kvalitetnom papiru, obima je 214 strana i formata je 28 x 23 cm. Bogata oprema knjige i iscrpan sadržaj praćeni su velikim brojem reprodukcija u boji.

HAJNC KELER RIMSKO CARSTVO Prevod - Milutin Garašanin Izdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1970 268 strana 24 cm Edicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnove Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: SUŠTINSKE CRTE RIMSKE UMETNOSTI `Rimljanin`. Rimski građanin (5). Romanizovanje provincija. Imperium Romanum. Korint (6). Jezici. Atina i Rim (7). Helada. Provansa. Osobeno rimsko u umetnosti. Anonimnost rimske umetnosti (9). Odsustvo originalne rimske skulpture. Obilje statua u rimskim umetničkim zbirkama. Poznavanje umetnosti. Umetničke prilike u poznom helenizmu (10). Helenistički barok. Klasicizam (11). Kopija. Suština klasične umetnosti. Umetnička zbirka (12). Umetničko delo kao dekoracija. Jednostrani pogled na helenističku poznu plastiku (13). Reljef. Pojedinačan portret (14). Rimska arhitektura (15). Odsustvo arhitektonskih kopija po grčkim uzorima (16). Hram Venere i Rome u Rimu. Rimske arhitektonske kopije (17). Grčko i rimsko pozorište (18). Arhitektonsko ustrojstvo (20). Rimski hram (23). Predskazanje (24). Rimska kuća (25). Prvenstvo arhitekture (26). Suština rimskih statua (27). Rimska izvornost. Rimski portret (30) IMPERATOR CEZAR AVGUST Restitutor rei publicae (37). Avgustov mauzolej (39). Avgustova kuća (40). Arhitektura Avgustovog doba. Auctoritas - Potestas. Poznorepubličke osnove arhitekture Avgustovog doba (45). Avgustovski klasicizma (46). Avgustov forum (47). Apolonov hram na Palatinu (51). Maison carrée u Nimu (52). Avgustovske građevine u Provansi (54). Pont du Gard (55). Most u Narni. Trijumfalni lukovi i slavoluci iz avgustovskog doba (56). Luk iz Suse (57). Avgustov luk na Rimskom forumu (61). Ara Pacis (64). Gemma Augustea (71). Avgustova ikonografija. Avgust iz Primaporte (76). Lik na kovanom novcu. Avgustova glava iz Arla (79) TIBERIJE JULIJE CEZAR AVGUST Reljef suovetaurilija (81). Slikarstvo u kući Lukrecija Fronta u Pompeji (83). Tiberijeva vila na Kapriju (85). Friz bazilike Emilije u Rimu (89) TIBERIJE KLAUDIJE NERON GERMANIK Apoteoza Avgusta u Raveni (92). Porta Madore u Rimu (94). Fasada na Porta Borsari u Veroni (98) TIBERIJE KLAUDIJE NERON CEZAR Domus Aurea (101). Kuća Vetijaca u Pompeji (106) FLAVIJEVSKI CAREVI, VESPAZIJAN, TIT, DOMICIJAN Zidno slikarstvo iz Herkulanuma (111). Vespazijanov forum (112). Domicijanova palata na Palatinu (116). Titov slavoluk (121). Reljefi na Titovom slavoluku (124) MARKO ULPIJE TRAJAN Trajanov stub (130). Trajanov forum (134). Postanak velegradske kuće u doba carstva (142) PUBLIJE ELIJE HADRIJAN Hadrijanova vila u Tivoliju (150). Teatro marittimo (154). Panteon (158). Hram Venere i Rome (160). Antinoosov portret (162) TIT AURELIJE ANTONIN PIJE Stub Antonina Pija (168) MARKO AURELIJE ANTONIN Markov stub (174) DOBA VOJNIČKIH CAREVA Reljef na kvadrifronsu iz Leptis Magne (176). Slavoluk Septimija Severa u Rimu (177). Spaljivanje i sahranjivanje (181). Sarkofag Junija Balba (182). Sarkofag sa filozofima u Lateranskom muzeju (183). Portret III veka (185) TETRARHI I KONSTANTIN Slavoluk u Solunu (188). Frizovi na Konstantinovom slavoluku (190). Obnova utvrdenja Rima pod Aurelijanom (193). Svrgnuće Rima kao prestonice Rimskog carstva (196). Prestonica tetrarha. Solun (197). Trijer (198). Carske terme u Trijeru (199). Bazilika u Trijeru (202). Split (209). Peristil Dioklecijanove palate u Splitu (212). Statua Konstantina u bazilici na Rimskom forumu (215) DODATAK Pregled literature (222-230). Hronološki pregled (231-247). Karta Rimskog carstva (248-249). Pregled tabla u boji (250-251). Pregled crteža (252-253). Objašnjenja uz ilustrovani dodatak (254). Ilustrovani dodatak (255-262). Registar (263-267) Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Heinz Kähler Rom und sein Imperium The Art of Rome and her Empire Agripa Apolon Ara Pacis Augustae Avgust Cezar Dačani Dioklecijan Domicijan Domus Aurea Forum Julium Galijen Hadrijan Herkulanum Jupiter Kapitol Karakala Klaudije Konstantin Livija Marko Aurelije Mars Neron Nim Palatin Parti Pompeji Rim Rimski Forum Roma Romul Septimije Sever Solun Stub Antonina Pija Svetonije Tiberije Tit Titov Slavoluk Trajan Trajanov Stub Trijer Venera Vespazijan Via Flaminia Via Sacra Vitruvije

HAJNC KELERRIMSKO CARSTVOPrevod - Milutin GarašaninIzdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1970268 strana24 cmEdicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnovePovez - TvrdStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:SUŠTINSKE CRTE RIMSKE UMETNOSTI "Rimljanin". Rimski građanin (5). Romanizovanje provincija. Imperium Romanum. Korint (6). Jezici. Atina i Rim (7). Helada. Provansa. Osobeno rimsko u umetnosti. Anonimnost rimske umetnosti (9). Odsustvo originalne rimske skulpture. Obilje statua u rimskim umetničkim zbirkama. Poznavanje umetnosti. Umetničke prilike u poznom helenizmu (10). Helenistički barok. Klasicizam (11). Kopija. Suština klasične umetnosti. Umetnička zbirka (12). Umetničko delo kao dekoracija. Jednostrani pogled na helenističku poznu plastiku (13). Reljef. Pojedinačan portret (14). Rimska arhitektura (15). Odsustvo arhitektonskih kopija po grčkim uzorima (16). Hram Venere i Rome u Rimu. Rimske arhitektonske kopije (17). Grčko i rimsko pozorište (18). Arhitektonsko ustrojstvo (20). Rimski hram (23). Predskazanje (24). Rimska kuća (25). Prvenstvo arhitekture (26). Suština rimskih statua (27). Rimska izvornost. Rimski portret (30)IMPERATOR CEZAR AVGUST Restitutor rei publicae (37). Avgustov mauzolej (39). Avgustova kuća (40). Arhitektura Avgustovog doba. Auctoritas - Potestas. Poznorepubličke osnove arhitekture Avgustovog doba (45). Avgustovski klasicizma (46). Avgustov forum (47). Apolonov hram na Palatinu (51). Maison carrée u Nimu (52). Avgustovske građevine u Provansi (54). Pont du Gard (55). Most u Narni. Trijumfalni lukovi i slavoluci iz avgustovskog doba (56). Luk iz Suse (57). Avgustov luk na Rimskom forumu (61). Ara Pacis (64). Gemma Augustea (71). Avgustova ikonografija. Avgust iz Primaporte (76). Lik na kovanom novcu. Avgustova glava iz Arla (79)TIBERIJE JULIJE CEZAR AVGUSTReljef suovetaurilija (81). Slikarstvo u kući Lukrecija Fronta u Pompeji (83). Tiberijeva vila na Kapriju (85). Friz bazilike Emilije u Rimu (89)TIBERIJE KLAUDIJE NERON GERMANIK Apoteoza Avgusta u Raveni (92). Porta Madore u Rimu (94). Fasada na Porta Borsari u Veroni (98)TIBERIJE KLAUDIJE NERON CEZARDomus Aurea (101). Kuća Vetijaca u Pompeji (106)FLAVIJEVSKI CAREVI, VESPAZIJAN, TIT, DOMICIJANZidno slikarstvo iz Herkulanuma (111). Vespazijanov forum (112). Domicijanova palata na Palatinu (116). Titov slavoluk (121). Reljefi na Titovom slavoluku (124)MARKO ULPIJE TRAJANTrajanov stub (130). Trajanov forum (134). Postanak velegradske kuće u doba carstva (142)PUBLIJE ELIJE HADRIJAN Hadrijanova vila u Tivoliju (150). Teatro marittimo (154). Panteon (158). Hram Venere i Rome (160). Antinoosov portret (162)TIT AURELIJE ANTONIN PIJE Stub Antonina Pija (168)MARKO AURELIJE ANTONIN Markov stub (174)DOBA VOJNIČKIH CAREVAReljef na kvadrifronsu iz Leptis Magne (176). Slavoluk Septimija Severa u Rimu (177). Spaljivanje i sahranjivanje (181). Sarkofag Junija Balba (182). Sarkofag sa filozofima u Lateranskom muzeju (183). Portret III veka (185)TETRARHI I KONSTANTINSlavoluk u Solunu (188). Frizovi na Konstantinovom slavoluku (190). Obnova utvrdenja Rima pod Aurelijanom (193). Svrgnuće Rima kao prestonice Rimskog carstva (196). Prestonica tetrarha. Solun (197). Trijer (198). Carske terme u Trijeru (199). Bazilika u Trijeru (202). Split (209). Peristil Dioklecijanove palate u Splitu (212). Statua Konstantina u bazilici na Rimskom forumu (215)DODATAKPregled literature (222-230). Hronološki pregled (231-247). Karta Rimskog carstva (248-249). Pregled tabla u boji (250-251). Pregled crteža (252-253). Objašnjenja uz ilustrovani dodatak (254). Ilustrovani dodatak (255-262). Registar (263-267)Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.Heinz Kähler Rom und sein Imperium The Art of Rome and her Empire Agripa Apolon Ara Pacis Augustae Avgust Cezar Dačani Dioklecijan Domicijan Domus Aurea Forum Julium Galijen Hadrijan Herkulanum Jupiter Kapitol Karakala Klaudije Konstantin Livija Marko Aurelije Mars Neron Nim Palatin Parti Pompeji Rim Rimski Forum Roma Romul Septimije Sever Solun Stub Antonina Pija Svetonije Tiberije Tit Titov Slavoluk Trajan Trajanov Stub Trijer Venera Vespazijan Via Flaminia Via Sacra Vitruvije

U dobrom stanju! Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 — Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta[1], graditelj[2], umetnik i filozof[2], profesor[2] Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986.[3] Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture[2], spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu[2], Jasenovcu, Garavicama[2], Prilepu, Mostaru i Kruševcu. Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze. Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti. Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac.[2] Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača.[3] Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj. Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant. Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga - kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Sahranjen je na Jevrejskom groblju u Beogradu. Njegova supruga Ksenija, koja je preminula 2017. godine, sahranjena je na istom mestu.[4][5] Ostvarenja Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju. Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su:[6][7] Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951-1952. Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952-1953. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959-1960. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959-1965. Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960-1965. Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960-1973. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961. Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804-1815, 1876-1878, 1912, 1914-1918, 1941-1945), Knjaževac, 1961-1971. Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966. Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969-1974. Spomen-park Garavice, Bihać, 1969-1981. Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970-1980. Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971. Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971-1975. Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971. Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972-1977. Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975. Adonisov oltar, Labin, 1974. Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980. Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981. Grobnica Dušana Petrovića – Šaneta, Aranđelovac, 1980. „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine) Najznačajnija dela Na srpskom jeziku Mali urbanizam (1958) Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963) Urbanističke mitologeme (1966) Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976) Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978) Gradoslovar (1982) Eeji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986) Krug na četiri ćoška (1986) Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988) Knjiga kapitela (1990) Grad kenotaf (1993) Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993) Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997) Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997) Glib i krv (2001) O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002) Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008) Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008) Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007) Na nemačkom jeziku Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5. Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8. Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1. Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5. Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2. Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6. Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag.2009. ISBN 978-3-85129-834-5.

Opis smeštaja Prelepi Đerdan Garden, smešten nedaleko od Kraljeva u mestu Jovac na putu ka planini Goč, je magično mesto koje oduzima dah svojom neopisivom lepotom. Neke od destinacija koje možete posetiti tokom boravka u našem smeštaju: Ovčarsko-Kablarska klisura ova klisura se nalazi nedaleko od Kraljeva i predstavlja prirodni rezervat sa spektakularnim pejzažima, stenovitim liticama i manastirima. Ovde možete uživati u planinarenju, pešačenju i posetiti poznate manastire kao što su Blagoveštenje, Sretenje, Vavedenje i druge. Zlatibor je popularno planinsko odmaralište. Ova regija je poznata po svojim prirodnim lepotama, čistom vazduhu i raznovrsnim mogućnostima za rekreaciju. Na Zlatiboru možete skijati zimi, planinariti, vožnjom bicikla istraživati prirodu. Stopića pećina Smještena u blizini sela Roćević, Stopića pećina je jedna od najlepših pećina u Srbiji. Ova pećina je poznata po svojim prelepim stalaktitima, stalagmitima i drugim speleološkim formacijama. Posetitelji mogu istražiti pećinu tokom organizovanih tura i doživeti fascinantnu podzemnu atmosferu. Maglič je impozantna srednjovekovna tvrđava koja se nalazi oko 20 kilometara od Kraljeva. Ova tvrđava se smatra jednim od najlepših i najbolje očuvanih utvrđenja u Srbiji. Posetitelji mogu istražiti tvrđavu, uživati u pogledu sa njenih zidina i saznati više o bogatoj istoriji regiona. Manastir Studenica, koji je deo UNESCO-ve svetske baštine, udaljen je oko 40 kilometara od Kraljeva. Ovaj srednjovekovni manastir je jedan od najznačajnijih verskih i kulturnih spomenika u Srbiji. Posetitelji mogu obići manastirsku crkvu, videti prelepe freske i prošetati kroz predivan manastirski kompleks. Manastir Žiča je jedan od najvažnijih manastira u Srbiji. Osnovan je u 13. veku i bio je sedište Srpske pravoslavne crkve. Poznat je po svojoj arhitekturi, freskama i ceremonijama krunisanja srpski vladara. U neposrednoj blizini našeg smeštaja se takodje nalaze se brojne turističke destinacije koje možete posetiti, uključujući prelepu Vrnjačku Banju, očaravajući Kopaonik, slikoviti Goč, planinu Ravnu Goru, autentično selo Rajac, opuštajuću Matarušku Banju, prelepe Gledićke planine, Jošaničku Banju poznatu po svojim termalnim izvorima, istorijski kompleks Oplenac i predivnu prirodu Rogozne. Dolaskom u naš smeštaj, otkrićete više o ovim destinacijama i iskusiti njihovu neodoljivu lepotu.