Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Istorija arapske klasične i narodne književnosti (od 6. do 14. veka) - Rade Božović Izdavač: Zavod za udžbenike Povez: Broširani Arapska književnost predstavlja, s hroničarskog stanovišta posmatranja njenog života i utvrđivanja njenih početaka, gotovo jedinstvenu književnu i kulturnu pojavu. Ona će preživeti šesti vek, pa čak i peti, ako je verovati tradiciji, koji arapski istoričari književnosti uzimaju kao početak pesničkog stvaralaštva, pa i veći deo srednjega veka u usmenom predanju1. Zbog toga će se kod nekih orijentalista 19. i 20. veka, kao i nekih domaćih istoričara, poput Tahe Huseina (um. 1973), roditi sumnja u originalnost njene starine, u najstarija pesnička dela. U svakom slučaju, već na prvi pogled, ipak, da se zapaziti da pisana istorija arapske književnosti, koja se proteže na nekih petnaest vekova kontinuiranog života, uverljivo pokazuje da je pesnički govor, po obimu, a možda i kvalitetu, nadmašio prozni, da je pesnički govor imao uverljivu prednost nad proznim. Posebno u okvirima onog stvaralaštva koje nazivamo, za razliku od usmenog, narodnog – umetničkim. Opšti je sud da je poezija, uz arhitekturu, najbolji izraz arapske kulture i arapskog duhovnog i umetničkog bića.

Ivan i Đorđe Tabaković: graditelji srpske kulture XX veka U 2017. godini susrela su se dva značajna datuma za istoriju srpske umetnosti: 120 godina od rođenja arhitekte Đorđa Tabakovića (Arad, 3. V 1897–Novi Sad, 1. IX 1971) i 40 godina od smrti slikara Ivana Tabakovića (Arad, 10. XII 1898–Beograd, 27. VI 1977). Ova dvojica članova ugledne aradske porodice ostavila su iza sebe ogroman trag u srpskoj umetnosti 20. veka. Đorđe Tabaković, jedna od vodećih ličnosti moderne srpske arhitekture, realizovao je brojna dela širom Vojvodine, dok je samo u Novom Sadu projektovao i izveo preko pedeset građevina različitih namena, od privatnih kuća i vila, preko stambenih zgrada, do fabrika i javnih ustanova. Njegov brat Ivan se takođe potvrdio kao slavni srpski slikar, a potom i kao profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu i član Srpske Akademije nauka i umetnosti. Pored obeležavanja godišnjica, cilj skupa, koji je održan 7. novembra 2017. Godine u Matici srpskoj, bio je da putem izvornih naučnih priloga doprinese daljim i produbljenim uvodima u delo i život Đorđa i Ivana Tabakovića. U rad skupa bili su uključeni afirmisani domaći i strani naučnici (po pozivu), ali i mlađi saradnici i istraživači što je doprinelo njihovoj javnoj afirmaciji.

Opis "Kulturna istorija Srba" predstavlja sveobuhvatnu sintezu osnovnih znanja iz istorije i drugih grana kulture srpskoga naroda, ali i predložak za razumevanje kulturno-istorijske pozadine književnosti u pojedinim razdobljima. U knjizi se opisuju osobenosti geografskog prostora, dolazak Starih Slovena na Balkan, srpska kultura u ranom srednjem veku, formiranje srpske političke i kulturne individualnosti, kao i zadužbinarstvo i zidanje manastira, ali i uticaj Vizantije na srpsku kulturu. Jovan Deretić je u svom delu opisao i početke prava, arhitekture, slikarstva i književnosti, kao i najznačajnije manastire i crkve, narodnu religiju i osobenosti srpske kulture od doba kralja Milutina, preko poznog srednjeg veka, turskih osvajanja, građanske kulture, sve do međuratnog razdoblja i savremene kulture do druge polovine 20. veka. Reč je o jedinstvenoj knjizi od neprocenjivog značaja za istoriju srpske kulture i književnosti, koja je po prvi put od svog objavljivanja potkrepljena velikim brojem slika i fotografija spomenika kulture, manastira, fresaka, kompozicija i mnogih drugih značajnih tekovina viševekovne kulturne istorije Srba. Povez knjige : tvrd Strana : 420 Format : 17 x 25 cm Pismo : ćirilica

Politikin Zabavnik 2731 Fantom: Čovek iz mora II deo ---- Dikan - epizoda: Plava špilja 3/22 Hogar Garfild Čudesni svet Gerija Larsona Carski grad Viminacijum - Tajna skeleta G1-26 (na 3 strane) Džinovski talas, legenda ili istina - Čudovište stiže niotkud (na 3 strane) Nadmudrivanje iza rešetaka - Pravila igre nema municije, nema psovanja Priča o dva brata - Kako je Direr crtao ruke Život piše drame: Da li sam ja malouman? Matematika i arhitektura - Zagonetna katedrala u Šartru Vreme je za muve - Čistoća kao smrtna kazna (na 4 strane) Kako je filozofirao Sokrat: Znam da ništa ne znam Junaci iz mašte: Torpedo, Miki Maus, Koko Bil Lilit, tajna jednog imena - Ostaviti jedinog na svetu (na 3 strane) Zabavnikov ZOO: Planeta bez majmuna Slika i priča o tapiru - Sejač tropskih šuma Priče o pesmama: Ja sam sopstveno umetničko delo (Madona na 3 strane i 4 fotografije) Ogledalo 20. veka - Ulica buntovnika ... Ocena: 4+. Vidi slike. Težina: 160 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

CRKVENA OPŠTINA SVETOG SAVE U BEČU 1860 – 2010 , autori : Miloš Stanković, Mihailo St. Popović, Nenad Makuljević , Krstan Knežević , Beč Beograd 2010 , monografija, tvrd povez , format 23,5 x 27 cm , ilustrovano, ćirilica, 250 strana, vrhunska štampa i kvalitet papira Novo, nekorišćeno Crkvenoškolska opština u Beču je osnovana 1860, a velelepno zdanje podignuto je 1890. godine. U njemu su pohranjene dragocenosti kao što su “Portret Svetog Save” Uroša Predića, bista Vuka Karadžića, rad L. Dirnbauera, oleografija “Seoba Srbalja” Paje Jovanovića... Jedna od najznačajnijih tačaka u topografiji srpske dijaspore 19. i 20. veka jeste grad Beč, nekadašnja prestonica Habzburške imperije i glavni grad republike Austrije. Krajem XVII veka u Beč su se naselili srpski trgovci, a nakon Velike seobe (1690) srpsko stanovništvo se u ovom gradu uvećalo, pa je Franjo Josif Srbima dodelio i plac za crkvu U ovom gradu je pre 150 godina osnovana prva Pravoslavna srpska Crkvena opština izvan Matice. Srpska Crkvena opština posvećena je prvom srpskom arhijereju Svetom Savi. U okviru proslave jubileja 150 godina Srpske opštine priređena je monografija Crkvena opština Svetog Save u Beču 1860-2010. U monografiji su detaljno obrađeni istorijat Crkvene opštine od njenog osnivanja do danas, kao i arhitektura i vizuelna dekoracija crkveno školskog zdanja i crkve Svetog Save. Na taj način istaknuto je mesto crkve Svetog Save u Beču u okvirima srpske kulture i jasno pokazano da se srpska kulturna i politička istorija intenzivno odvijaju i izvan matičnih oblasti. Zasnovana na istraživanju arhivske građe, štampe i vizuelnog matrerijala, dokumentovana fotografijama, sa sažecima na kraju svakog poglavlja na nemačkom i engleskom jeziku, monografija predstavlja važan izdavački poduhvat i doprinos kulturnoj istoriji srpskog naroda na području nekadašnje Habsburške monarhije.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Šta je postmodernizam? - Čarls Dženks Izdavač: Karpos Godina izdanja: 2016 Broj strana: 111 Format: 17 cm Povez: Broširani Pitanje „šta je postmodernizam?“ postavlja se sve češće počev od 70-ih godina 20. veka, naročito u arhitekturi, od momenta kada je na klasičnu modernu devizu Mis van der Roa (1886–1969) „less is more“, Čarls Venturi uzvratio: „less is bore“. Čarls Dženks, američki arhitekta i teoretičar, ostavio je neizbrisiv trag u polemici u vezi sa postmodernizmom u arhitekturi i umetnosti, razmatrajući pojam postmodernizma u odnosu na slikarstvo, književnost i savremena teorijska stremljenja. Služeći se postmodernim sredstvima – ironijom, alegorijom i parodijom – oslikava istoriju ovog estetskog pokreta koji je istupio protiv dogmatizma funkcionalizma moderne i neikoničnog diktata „internacionalnog stila“. Otuda postmodernu poredi sa baroknom kontrareformacijom koja je žrtva progona u „protestantskoj inkviziciji“ i koja sebi krči put naspram „protestantskog“ racionalizma. Ova Dženksova rasprava je posebno dragocena jer upućuje izazov rasprostranjenoj zabludi. Predugo se postmodernizam mešao sa svakom umetničkom formom koja dolazi posle opadanja modernizma, bilo da je reč o minimalizmu u slikarstvu, visokotehnologizovanom pravcu u arhitekturi ili dekonstrukciji u filozofiji. Dženks tvrdi da su ti pravci zapravo pozno moderni i da pojam postmodernizma treba koristiti samo za slikare i arhitekte koji imaju složeniji odnos prema tradiciji i komunikaciji, za one koji u isti mah i nastavljaju i nadilaze modernizam – proces koji Dženks naziva dvostruko kodiranje. Pozivajući se na primere iz slikarstva, arhitekture i književnosti, uz evoluciona stabla i preko trideset fotografija, ova knjiga rasvetljava tradiciju koja još uvek nije ispravno shvaćena.

Питање „шта је постмодернизам?“ поставља се све чешће почев од 70-их година 20. века, нарочито у архитектури, од момента када је на класичну модерну девизу Мис ван дер Роа (1886–1969) „less is more“, Чарлс Вентури узвратио: „less is bore“. Чарлс Џенкс, амерички архитекта и теоретичар, оставио је неизбрисив траг у полемици у вези са постмодернизмом у архитектури и уметности, разматрајући појам постмодернизма у односу на сликарство, књижевност и савремена теоријска стремљења. Служећи се постмодерним средствима – иронијом, алегоријом и пародијом – осликава историју овог естетског покрета који је иступио против догматизма функционализма модерне и неиконичног диктата „интернационалног стила“. Отуда постмодерну пореди са барокном контрареформацијом која је жртва прогона у „протестантској инквизицији“ и која себи крчи пут наспрам „протестантског“ рационализма. Ова Џенксова расправа је посебно драгоцена јер упућује изазов распрострањеној заблуди. Предуго се постмодернизам мешао са сваком уметничком формом која долази после опадања модернизма, било да је реч о минимализму у сликарству, високотехнологизованом правцу у архитектури или деконструкцији у филозофији. Џенкс тврди да су ти правци заправо позно модерни и да појам постмодернизма треба користити само за сликаре и архитекте који имају сложенији однос према традицији и комуникацији, за оне који у исти мах и настављају и надилазе модернизам – процес који Џенкс назива двоструко кодирање. Позивајући се на примере из сликарства, архитектуре и књижевности, уз еволуциона стабла и преко тридесет фотографија, ова књига расветљава традицију која још увек није исправно схваћена. Наслов: Шта је постмодернизам? Издавач: Karpos Страна: 112 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-6435-033-4

Električna recipro testera 1100W - RS11-28 - FLEX Osobine i prednosti: Nominalna primljena snaga 1100 W Izlazna snaga 600 W Debljina sečenja drveta 230 mm Debljina sečenja čelika 20 mm Hod lista testere 28 mm Težina mašine 3,6 kg Ovaj proizvod trenutno nije ocenjen! Ocenite proizvod Izaberite broj zvezdica: * Vaše ime: * Vaš email: * Opis: Potvrdi ocenu Trenutno ne postoje komentari za ovaj proizvod! Unesite komentar Vaše ime: * Vaš email: * Komentar: * Potvrdi Flex Flex je nemačka marka koja se bavi proizvodnjom profesionalnih električnih alata. Hermann Ackerman i Hermann Schmitt su u Štutgart Bad Constatu (Nemačka), sada već davne 1922. godine, u svojoj maloj radionici patentirali ručnu brusilicu MS 6 čiji je eletromotor pokretala prilagodljiva fleksibilna osovina (preteča nama danas poznatog brenda električnih alata FLEX), a koja je, kako se ispostavilo, bila preteča svih kasnijih električnih alata ove vrste, gotovo čitav jedan vek od tada do danas građevinarstvo i arhitektura nisu saznali za bolje od brusilica nemačkog brenda FLEX. Često kao sinonim za brusilicu i danas čujete naziv Flex . Flex proizvodi i vrhunske brusilice za zid - žirafe i profesionalne usisivače, pa je poslednjih godina jedan od lidera i na tom tržištu. Ono što se svakako može izdvojiti kao glavna osobina Flex alata jeste i to da se njihov kvalitet ne ogleda samo u tome kako alat funkcioniše u datom trenutku već i u tome koliko je vek trajanja određenog alata dug. Naziv proizvoda: Električna recipro testera 1100W - RS11-28 - FLEX Šifra proizvoda: FLEX 432.776 Proizvođač: Flex Zemlja porekla: Nemačka

ИСТОРИЈА АРАПСКЕ КЛАСИЧНЕ И НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ (од 6. до 14. века) 1. издање – 2018. год. Аутор: Раде Божовић Ко моли људе, одбиће га. Ко моли Бога, нек се нада. (Абид ибн ел Абрас, 6. век) Арапска књижевност представља, с хроничарског становишта посматрања њеног живота и утврђивања њених почетака, готово јединствену књижевну и културну појаву. Она ће преживети шести век, па чак и пети, ако је веровати традицији, који арапски историчари књижевности узимају као почетак песничког стваралаштва, па и већи део средњега века у усменом предању1. Због тога ће се код неких оријенталиста 19. и 20. века, као и неких домаћих историчара, попут Тахе Хусеина (ум. 1973), родити сумња у оригиналност њене старине, у најстарија песничка дела. У сваком случају, већ на први поглед, ипак, да се запазити да писана историја арапске књижевности, која се протеже на неких петнаест векова континуираног живота, уверљиво показује да је песнички говор, по обиму, а можда и квалитету, надмашио прозни, да је песнички говор имао уверљиву предност над прозним. Посебно у оквирима оног стваралаштва које називамо, за разлику од усменог, народног – уметничким. Општи је суд да је поезија, уз архитектуру, најбољи израз арапске културе и арапског духовног и уметничког бића. Наслов: Историја арапске класичне и народне књижевности (од 6. до 14. века) Издавач: Завод за уџбенике Страна: 315 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 22 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-17-19879-2

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mikelanđelo Buonaroti (ital. Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni; Kapreze, 6. mart 1475 — Rim, 18. februar 1564) bio je italijanski renesansni vajar, slikar, arhitekta i pesnik, jedan od najznamenitijih i najuticajnijih umjetnika istorije evropske umjetnosti. Za vrijeme života već je bio smatran najvećim umjetnikom svoga vremena, a od tada pa do danas jednim od najvećih umjetnika svih vremena. Veliki broj njegovih djela iz slikarstva, vajarstva i arhitekture su među najpoznatijim u istoriji umjetnosti. Freske tavanice Sikstinske kapele u Vatikanu danas predstavljaju njegova najpoznatija djela, iako je Mikelanđelo sebe smatrao vajarem. Rad na više umjetnosti nije bio neuobičajen u njegovo vrijeme. Skulpture u mermeru je radio čitavog svog stvaralačkog vijeka, a drugim umjetnostima se bavio samo u određenim etapama.[1] Velika popularnost freski Sikstinske kapele je najvjerovatnije posljedica velike popularnosti slikarstva u 20. vijeku, ali takođe i činjenice da veći broj njegovih skulptura nisu završene....

Izdavač: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd Edicija: Studije i monografije, knjiga 20 Autori: Marko Popović, Gordana Simić Povez: tvrd Broj strana: 345 Ilustrovano. Format: 24 x 30 cm Dvojezična: uporedo srpski tekst i engleski prevod Odlično očuvana. “U monografiji smo pokušali da tumačimo arhitekturu Novog Brda, da razmotrimo pitanje razvoja i nastanka, uopšte pitanje plana i namere neimara, kao i da utvrdimo koliki je uticaj utvrđenje Novo Brdo imalo na dalji razvoj vojne arhitekture u srednjovekovnoj Srbiji, na šta nas je najpre povuklo utvrđenje manastira Manasija, za koje smo zaključili da su zaista po istom planu oba građena.” - Gordana Simić Rešenje o zaštiti srednjovekovne tvrđave Novo Brdo doneto je 1948. godine, podaci su Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije. U ovom rešenju, između ostalog, stoji da je Novo Brdo prvi put pomenuto kao važno rudarsko središte 1326. godine, te da je dragocen spomenik za proučavanje političke i kulturne istorije srpskog naroda. Ista godina rešenja o zaštiti Novog Brda stoji i u kosovskoj bazi kulturnog nasleđa. Kosovska strana tvrdi da se radi o albanskom kulturnom nasleđu, a sporenja ko je izgradio Novo Brdo i čije je traju od početka revitalizacije tvrđave koja je započeta pod okriljem Evropske unije i UNESCO-a. S A D R Ž A J: UVODNA RAZMATRANjA GEOGRAFSKI POLOŽAJ I TOPOGRAFIJA NOVOG BRDA NASTANAK I RAZVOJ NOVOG BRDA U 14. I 15. VEKU DOSADAŠNjA ISTRAŽIVANjA NOVOBRDSKIH UTVRĐENjA Istraživanja 1952—1957. godine Istraživanja 2015—2016. godine STRATIGRAFIJA KULTURNIH SLOJEVA I ARHEOLOŠKI NALAZI Arheološki nalazi ZAMAK GRADA NOVOG BRDA (Gornji grad) Fortifikacije Zamka — kule i bedemi Građevine u Zamku DONjI GRAD - UTVRĐENI DEO GRADSKOG NASELjA Fortifikacije Donjeg grada Građevine u Donjem gradu PODGRAĐE ZAKLjUČNA RAZMATRANjA Etape građenja i funkcije delova utvrđenja Novog Brda Mesto novobrdskog utvrđenja u razvoju fortifikacija srednjovekovne Srbije BIBLIOGRAFIJA PRILOZI G Simić, S. Radovanović: Metode i tehnike zaštite zamka Novog Brda V. Bikić: Keramika Novog Brda — pogled na tehnologiju, upotrebu i stil keramike u kasnom srednjem veku (K-118)

Богдан Богдановић: URBS & LOGOS огледи из симбологије града Издавач: ГРАДИНА, Ниш, 1976.год. Меки повез, 186 (+122) стране, илустровано, латиница, 23цм. Очувано као на фотографијама. РЕЂЕ У ПОНУДИ. `Богдан Богдановић (Београд, 20. август 1922 — Беч, 18. јун 2010) био је српски архитекта, градитељ, уметник, филозоф, професор Београдског универзитета, градоначелник Београда од 1982. до 1986. године. Значајан је неимар меморијалне архитектуре, спомен-обележја подигнутих у другој половини 20. века, жртвама фашизма у Другом светском рату, широм СФР Југославије. Најзначајнији споменици Богдана Богдановића налазе се у Београду, Јасеновцу, Гаравицама, Прилепу, Мостару, Крушевцу и Лесковцу. Појава Богдан Богдановића на архитектонској сцени Србије је подједнако значајна за архитектуру и за скулптуру. Он уноси у скулптуру архитектуралност, која замењује преовлађујућу фигуративност. Такође, композиција архитектонског комплекса код њега постаје значајнија од композиције самог споменика. Његови споменици извиру из самог пејзажа и представљају архитектонску целину са природом и окружењем у којем се налазе. Богдановић је индивидуалиста, окренут ванвременским историјским узорима. Оно што је несумњиво и неспорно је да је Богдановић један од најколосалнијих аутора са ових простора, да су његова дела безвремена, односно, свевремена, да су настала не под утицајем тренда или стила, већ из дубине ауторове креативне личности. Богдановић је такође веома значајан као писац. Његово дело на том пољу представља га као изузетног есејисту, аналитичара али и као приповедача. Значајни су његови бројни радови од међународног значаја о градовима и архитектури са митологистичким и симболистичким погледима и о „људској унутрашњој архитектури“. Написао је 25 књига и писао текстове које у последње време објављује у разним часописима као „El Pais“ и „Die Zeit“ из области архитектуре и урбанизма. Његове књиге су стилски и жанровски веома различите, али имају једно заједничко у себи: огроман набој духа, концентрацију енергије коју носе собом и преносе је на читаоце. Богдановић је интензивно писао, али је своје књиге издавао изван граница Србије, у Аустрији, Мађарској, Хрватској, Чешкој. Иако је био један од културних стожера српске архитектуре и културе уопште, Богдановић је, као и његови велики претходници, у својој каријери имао непрестане успоне и падове. Он је био бојкотован од својих колега професора на факултету, чак је био и „искључен“ са места предавача на Архитектонском факултету у Београду. У револту је напустио чланство у Српској академији наука и уметности. У периоду ратних превирања, држава му је одузела објекте у којима је водио Летњу школу архитектуре у Малом Поповићу. Недуго затим био је приморан и да напусти земљу, након чега се, резигниран, настанио у Бечу као политички емигрант. Основао је Сеоску школу за филозофију архитектуре у Малом Поповићу, надомак Београда, од милоште названу „Мистрија под орахом“. „Зелена кутија” је књига - кутија са цедуљицама, белешкама из његовог живота, после сукоба са Слободаном Милошевићем. Живео је са својом супругом у егзилу у Бечу од 1993. године, а од владе Аустрије је добио награду за животно дело. Мада је крштен још као дете, његови посмртни остаци кремирани су у Бечу, док је урна са пепелом смештена на Јеврејско гробље у Београду. Посмртни остаци његове супруге Ксеније, која је преминула 2017. године, налазе се на истом месту.

ISTORIJA ARAPSKE KLASIČNE I NARODNE KNJIŽEVNOSTI (od 6. do 14. veka) 1. izdanje – 2018. god. Autor: Rade Božović Arapska književnost predstavlja, s hroničarskog stanovišta posmatranja njenog života i utvrđivanja njenih početaka, gotovo jedinstvenu književnu i kulturnu pojavu. Ona će preživeti šesti vek, pa čak i peti, ako je verovati tradiciji, koji arapski istoričari književnosti uzimaju kao početak pesničkog stvaralaštva, pa i veći deo srednjega veka u usmenom predanju. Zbog toga će se kod nekih orijentalista 19. i 20. veka, kao i nekih domaćih istoričara, poput Tahe Huseina, roditi sumnja u originalnost njene starine, u najstarija pesnička dela. U svakom slučaju, već se na prvi pogled ipak može zapaziti da pisana istorija arapske književnosti, koja se proteže na nekih petnaest vekova kontinuiranog života, uverljivo pokazuje da je pesnički govor po obimu, a možda i po kvalitetu, nadmašio prozni, odnosno da je imao uverljivu prednost nad proznim. Posebno u okvirima onog stvaralaštva koje, za razliku od usmenog, narodnog, nazivamo – umetničkim. Opšti je sud da je poezija, uz arhitekturu, najbolji izraz arapske kulture i arapskog duhovnog i umetničkog bića. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19879-2 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 315 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

ISTORIJA ARAPSKE KLASIČNE I NARODNE KNJIŽEVNOSTI (od 6. do 14. veka) 1. izdanje – 2018. god. Autor: Rade Božović Arapska književnost predstavlja, s hroničarskog stanovišta posmatranja njenog života i utvrđivanja njenih početaka, gotovo jedinstvenu književnu i kulturnu pojavu. Ona će preživeti šesti vek, pa čak i peti, ako je verovati tradiciji, koji arapski istoričari književnosti uzimaju kao početak pesničkog stvaralaštva, pa i veći deo srednjega veka u usmenom predanju. Zbog toga će se kod nekih orijentalista 19. i 20. veka, kao i nekih domaćih istoričara, poput Tahe Huseina, roditi sumnja u originalnost njene starine, u najstarija pesnička dela. U svakom slučaju, već se na prvi pogled ipak može zapaziti da pisana istorija arapske književnosti, koja se proteže na nekih petnaest vekova kontinuiranog života, uverljivo pokazuje da je pesnički govor po obimu, a možda i po kvalitetu, nadmašio prozni, odnosno da je imao uverljivu prednost nad proznim. Posebno u okvirima onog stvaralaštva koje, za razliku od usmenog, narodnog, nazivamo – umetničkim. Opšti je sud da je poezija, uz arhitekturu, najbolji izraz arapske kulture i arapskog duhovnog i umetničkog bića. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19879-2 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 315 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

ISTORIJA ARAPSKE KLASIČNE I NARODNE KNJIŽEVNOSTI (od 6. do 14. veka) 1. izdanje – 2018. god. Autor: Rade Božović Arapska književnost predstavlja, s hroničarskog stanovišta posmatranja njenog života i utvrđivanja njenih početaka, gotovo jedinstvenu književnu i kulturnu pojavu. Ona će preživeti šesti vek, pa čak i peti, ako je verovati tradiciji, koji arapski istoričari književnosti uzimaju kao početak pesničkog stvaralaštva, pa i veći deo srednjega veka u usmenom predanju. Zbog toga će se kod nekih orijentalista 19. i 20. veka, kao i nekih domaćih istoričara, poput Tahe Huseina, roditi sumnja u originalnost njene starine, u najstarija pesnička dela. U svakom slučaju, već se na prvi pogled ipak može zapaziti da pisana istorija arapske književnosti, koja se proteže na nekih petnaest vekova kontinuiranog života, uverljivo pokazuje da je pesnički govor po obimu, a možda i po kvalitetu, nadmašio prozni, odnosno da je imao uverljivu prednost nad proznim. Posebno u okvirima onog stvaralaštva koje, za razliku od usmenog, narodnog, nazivamo – umetničkim. Opšti je sud da je poezija, uz arhitekturu, najbolji izraz arapske kulture i arapskog duhovnog i umetničkog bića. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19879-2 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 315 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

ISTORIJA ARAPSKE KLASIČNE I NARODNE KNJIŽEVNOSTI (od 6. do 14. veka) 1. izdanje – 2018. god. Autor: Rade Božović Arapska književnost predstavlja, s hroničarskog stanovišta posmatranja njenog života i utvrđivanja njenih početaka, gotovo jedinstvenu književnu i kulturnu pojavu. Ona će preživeti šesti vek, pa čak i peti, ako je verovati tradiciji, koji arapski istoričari književnosti uzimaju kao početak pesničkog stvaralaštva, pa i veći deo srednjega veka u usmenom predanju. Zbog toga će se kod nekih orijentalista 19. i 20. veka, kao i nekih domaćih istoričara, poput Tahe Huseina, roditi sumnja u originalnost njene starine, u najstarija pesnička dela. U svakom slučaju, već se na prvi pogled ipak može zapaziti da pisana istorija arapske književnosti, koja se proteže na nekih petnaest vekova kontinuiranog života, uverljivo pokazuje da je pesnički govor po obimu, a možda i po kvalitetu, nadmašio prozni, odnosno da je imao uverljivu prednost nad proznim. Posebno u okvirima onog stvaralaštva koje, za razliku od usmenog, narodnog, nazivamo – umetničkim. Opšti je sud da je poezija, uz arhitekturu, najbolji izraz arapske kulture i arapskog duhovnog i umetničkog bića. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19879-2 Povez Broširan Godina izdanja 2018 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 315 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Građanski modernizam i popularna kultura: Epizode modnog, pomodnog i modernog (1918—1941) - Simona Čupić Simona Čupić je redovna profesorka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Njeno polje istraživanja obuhvata američku i evropsku modernu umetnost sa težištem na periodima između dva svetska rata i pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Autorka je knjiga (izbor): Mona Liza i Supermen. Džon Kenedi i “nova granica” kulture (2016), Elain de Kooning. Portraits (sa Brandon Brame Fortune, Ann Eden Gibson, 2015), The JFK Culture (urednica, 2013) i Građanski modernizam i popularna kultura. Epizode modnog, pomodnog i modernog (2011). Članica je Društva istoričara američke umetnosti (od 2013). Na Univerzitetu Kalifornije, Berkli boravila je tokom 2012-13 i 2018-19 kao gostujući istraživač na predmetu “Američka umetnost i arhitektura”. Kao predavač po pozivu gostovala je na Državnom univerzitetu San Franciska, Nacionalnoj galeriji portreta u Vašingtonu i Univerzitetu Prinston. Stipendistkinja je Heri Rensom centra, Univerziteta Teksasa u Ostinu i Sasakava Tokio fonda. Dobitnica je nagrade Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju izložbu 2008. i 2011. godine. Sadržaj: Reč unapred / Mr Tijana Palkovljević Hronologija Somewhere over the rainbow... Džozefina Bejker u Beogradu Sport, moda i drugi „iracionalni simboli“ Čovek i životinja — modno, pomodno i moderno Summary Literatura Spisak ilustracija

ROBERT MAKARTER FRENK LOJD RAJT Prevod - Marko Denić Izdavač - Clio, Beograd Godina - 2013 290 strana 20 cm Edicija - Klepsidra ISBN - 978-86-7102-450-1 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: Uvod: Rajt na raskršću vremena1. Jedinstvo i geometrija prirode2. Čikago i tradicija prakse3. Beli grad i monumentalnost Novog sveta4. Prerijska kuća i progresivni pokret5. Evropa i blistava veđa6. Istočni vrt i zapadna pustinja7. Udruženje i grad koji nestaje8. Prirodna kuća i Veličanstveni izvor9. Izgubljeni i pronađena JusonijaZaključak: Rajt u retrovizoruBibliografijaIndeks "“ Arhitektura je pobeda ljudske mašte nad materijalima, metodama i čovečanstvom, koja čoveka pretvara u gospodara sopstvene planete. To je, u krajnjoj meri, geometrijski obrazac stvari, života, društva i civilizacije. U najboljem slučaju, to je magični okvir stvarnosti koji povremeno dotaknemo kada koristimo reč ‘red’” . Pionir moderne američke arhitekture Frenk Lojd Rajt (1867-1959) već više od veka predstavlja uzor i inspiraciju generacijama graditelja širom sveta. O tom strastvenom arhitekti, intelektualcu i humanisti naklonjenom demokratskim idealima napisano je mnoštvo knjiga, ali su u njima Rajtova obimna stvaralačka zaostavština i buran privatni život najčešće prikazani potpuno odvojeno. Knjiga Roberta Mekartera izdvaja se iz mora literature o slavnom arhitekti time što uzima u obzir ideje i verovanja koji su oblikovali Rajtov rad i širi intelektualni kontekst u kojem je stvarao, predočavajući nam i važne detalje iz njegovog uzbudljivog privatnog života. Iz Makarterove knjige saznajemo šta je Rajtovu arhitekturu činilo tako revolucionarnom i zbog čega zdanja ovog angažovanog umetnika i konstruktora i danas deluju sveže, moderno, monumentalno. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Robert McCarter Frank Lloyd Wright

FRENK ŠUTO BRAUN SLOVA I REZOVI - rasprava uz 200 ilustracija Prevod i pogovor - Milan Miletić Izdavač - Službeni glasnik, Beograd Godina - 2008 128 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Glasnik ISBN - 978-86-7549-812-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: I Rimska kapitalaII Savremena latinična pismaIII GoticaIV Kurzivna i rukopisna pismaV PočetnicimaSpisak ilustracijaMILAN MILETIĆ - O pismima, ukratko "Arhitekta o temi koja nam je uvek pred očima dok čitamo! Rasprava uvek aktualna, koliko god bila stara! Istorijat, pregled problematike i dragoceno pretre- sanje tvoračkih elemenata bez kojih je komunicira- nje pisanim jezikom danas nemoguće. Frenk Šuto Braun, veoma cenjeni američki arhitekta, rođen je 1876. godine u Mineapolisu. Školovao se u Americi i Evropi. Početkom dvadesetog veka otpo- čeo je karijeru arhitekte u Bostonu, a od 1907. do 1909. godine bio je urednik Revije za arhitekturu. Godine 1916, postaje profesor Bostonskog univer- ziteta, a tri godine kasnije staje na čelo odeljenja za umetnost i arhitekturu. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Frank Chouteau Brown Letters & Lettering

Iz recenzije: ’’Vođen naratorom, čitalac prolazi kroz poglavlja-kuće značajnih srpskih zadužbinara: Luke Ćelovića, Dimitrija Perovića, braće Krsmanović, Todora Milišića i trgovca Nikolića, kuću u ulici Svetozara Radića 9, baštu krčme „Znak pitanja“, Monakovu kuću. Ujedno, svako poglavlje je eksplicitno ili vrlo diskretno obeleženo znakovima sedam umetnosti (književnošću, muzikom, slikarstvom, vajarstvom, pozorištem, filmom, arhitekturom). Književno delo ima tu moć da integriše sve umetnosti, tvoreći, makar idejno, univerzalno delo (Gesamtkunstwerk), u kome će sve one biti vagnerovski sjedinjene. Sedam smrtnih grehova samerava se, dakle, sa sedam umetnosti. Na tom tragu, pisac funkcionalizuje sliku „Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari“ holandskog renesansnog slikara Hijeronimusa Boša, ali i gravuru Bogorodice iz 1744. godine srpskog baroknog umetnika Hristifora Žefarovića. Žefarovićevo delo uticalo je na formiranje srpskog građanskog društva u 18. stoleću, a kuće iz romana svedoče o jačanju građanskog društva („usponu Beograda“) na početku 20. stoleća i plemenitom zadužbinarstvu koje se nakon Drugog svetskog rata urušava i postaje grešno. Čini se da ovom proznom knjigom „prvi pisac trećeg milenija“ pokušava da podstakne novu umetničku renesansu ili uspon srpskog građanskog društva u ovom veku.’’ Jelena Marićević Balać

Vođen naratorom, čitalac prolazi kroz poglavlja-kuće značajnih srpskih zadužbinara: Luke Ćelovića, Dimitrija Perovića, braće Krsmanović, Todora Milišića i trgovca Nikolića, kuću u ulici Svetozara Radića 9, baštu krčme „Znak pitanja“, Monakovu kuću. Ujedno, svako poglavlje je eksplicitno ili vrlo diskretno obeleženo znakovima sedam umetnosti (književnošću, muzikom, slikarstvom, vajarstvom, pozorištem, filmom, arhitekturom). Književno delo ima tu moć da integriše sve umetnosti, tvoreći, makar idejno, univerzalno delo (Gesamtkunstwerk), u kome će sve one biti vagnerovski sjedinjene. Sedam smrtnih grehova samerava se, dakle, sa sedam umetnosti. Na tom tragu, pisac funkcionalizuje sliku „Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari“ holandskog renesansnog slikara Hijeronimusa Boša, ali i gravuru Bogorodice iz 1744. godine srpskog baroknog umetnika Hristifora Žefarovića. Žefarovićevo delo uticalo je na formiranje srpskog građanskog društva u 18. stoleću, a kuće iz romana svedoče o jačanju građanskog društva („usponu Beograda“) na početku 20. stoleća i plemenitom zadužbinarstvu koje se nakon Drugog svetskog rata urušava i postaje grešno. Čini se da ovom proznom knjigom „prvi pisac trećeg milenija“ pokušava da podstakne novu umetničku renesansu ili uspon srpskog građanskog društva u ovom veku. Jelena Marićević Balać

Vođen naratorom, čitalac prolazi kroz poglavlja-kuće značajnih srpskih zadužbinara: Luke Ćelovića, Dimitrija Perovića, braće Krsmanović, Todora Milišića i trgovca Nikolića, kuću u ulici Svetozara Radića 9, baštu krčme „Znak pitanja“, Monakovu kuću. Ujedno, svako poglavlje je eksplicitno ili vrlo diskretno obeleženo znakovima sedam umetnosti (književnošću, muzikom, slikarstvom, vajarstvom, pozorištem, filmom, arhitekturom). Književno delo ima tu moć da integriše sve umetnosti, tvoreći, makar idejno, univerzalno delo (Gesamtkunstwerk), u kome će sve one biti vagnerovski sjedinjene. Sedam smrtnih grehova samerava se, dakle, sa sedam umetnosti. Na tom tragu, pisac funkcionalizuje sliku „Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari“ holandskog renesansnog slikara Hijeronimusa Boša, ali i gravuru Bogorodice iz 1744. godine srpskog baroknog umetnika Hristifora Žefarovića. Žefarovićevo delo uticalo je na formiranje srpskog građanskog društva u 18. stoleću, a kuće iz romana svedoče o jačanju građanskog društva („usponu Beograda“) na početku 20. stoleća i plemenitom zadužbinarstvu koje se nakon Drugog svetskog rata urušava i postaje grešno. Čini se da ovom proznom knjigom „prvi pisac trećeg milenija“ pokušava da podstakne novu umetničku renesansu ili uspon srpskog građanskog društva u ovom veku. Jelena Marićević Balać

Opis proizvoda Vođen naratorom, čitalac prolazi kroz poglavlja-kuće značajnih srpskih zadužbinara: Luke Ćelovića, Dimitrija Perovića, braće Krsmanović, Todora Milišića i trgovca Nikolića, kuću u ulici Svetozara Radića 9, baštu krčme „Znak pitanja“, Monakovu kuću. Ujedno, svako poglavlje je eksplicitno ili vrlo diskretno obeleženo znakovima sedam umetnosti (književnošću, muzikom, slikarstvom, vajarstvom, pozorištem, filmom, arhitekturom). Književno delo ima tu moć da integriše sve umetnosti, tvoreći, makar idejno, univerzalno delo (Gesamtkunstwerk), u kome će sve one biti vagnerovski sjedinjene. Sedam smrtnih grehova samerava se, dakle, sa sedam umetnosti. Na tom tragu, pisac funkcionalizuje sliku „Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari“ holandskog renesansnog slikara Hijeronimusa Boša, ali i gravuru Bogorodice iz 1744. godine srpskog baroknog umetnika Hristifora Žefarovića. Žefarovićevo delo uticalo je na formiranje srpskog građanskog društva u 18. stoleću, a kuće iz romana svedoče o jačanju građanskog društva („usponu Beograda“) na početku 20. stoleća i plemenitom zadužbinarstvu koje se nakon Drugog svetskog rata urušava i postaje grešno. Čini se da ovom proznom knjigom „prvi pisac trećeg milenija“ pokušava da podstakne novu umetničku renesansu ili uspon srpskog građanskog društva u ovom veku. Jelena Marićević Balać

Biserka Ilijašev : KIKINDA VEKOVI PROLAZE - GRAD OSTAJE, Istorijski arhiv Kikinda 2002, tvrdi povez, veliki format, omot, str. 216. 250 godina urbanističkog i graditeljskog razvoja. Kolor ilustrovana monografija. Očuvanost 4. Biserka Ilijašev (rođ. Milićević, 15. mart 1942 — 29. decembar 2020) bila je inženjerka arhitekture, rođena je u selu Grgure, u opštini Blace, 1942. godine. Bila je članica Udruženja urbanista Srbije i Vojvodine, inženjerske komore Srbije i Udruženja arhitekata Kikinde. Završila je Arhitektonski fakultet u Beogradu 1966. godine. Karijera Radni vek započela je 1966. godine, kao profesor u Srednjoj građevinskoj školi u Kikindi, u okviru tadašnjeg Školskog centra za tehničko obrazovanje. 1977. godine dobija zaposlenje u Projektnom birou (deo građevinske radne organizacije Severni Banat). U periodu 1980 – 1982. godine, bila je direktor Projektnog biroa. 1987. godine imenovana je za sekretara za urbanizam opštine Kikinda i na tom mestu ostaje do 1991. Poslednjih 10 godina radnog veka, do penzionisanja 2001. godine, radila je na poslovima vodećeg urbaniste u Zavodu za urbanizam u Kikindi. Uradila je niz urbanističkih planova ne samo za opštinu Kikinda, nego i za opštine Novi Kneževac, Nova Crnja i Čoka. U centru interesovanja Biserke Ilijašev, kao arhitekte i urbaniste, nalazila se graditeljska baština Kikinde. Posvetila se istraživanju ove oblasti. Kroz bogato urbanističko i arhitektonsko nasleđe Kikinde, Biserka Ilijašev tragala je za mogućnostima razvoja Kikinde u urbanističkom i arhitektonskom smislu. Saznanja dobijena u ovim istraživanjima koristila je u izradi urbanističkih planova i trudila se da Kikinda ostane prepoznatljiv grad. Svojim radom doprinela je očuvanju identiteta i prepoznatljivosti naselja u Banatu na kraju 20. veka.[1] Umrla je 29.12.2020. u Kikindi.[2] Objavljene knjige Biserka Ilijašev autorka je niza knjiga o arhitekturi i urbanizmu Kikinde: SUVAČA U KIKINDI – MLIN RAVNICE, AD Kikindski mlin, Kikinda i Tiski cvet, Novi Sad, 1999. KIKINDA, VEKOVI PROLAZE – GRAD OSTAJE, Istorijski arhiv, Kikinda, 2002. VRATA – KIKINDSKI ARHITEKTONSKI DRAGULj, Istorijski arhiv, Kikinda, 2004. ARHITEKTI MILAN I ĐORĐE TABAKOVIĆ, Garamond, Novo Miloševo, 2007. VILE I PALATE U KIKINDI, Istorijski arhiv, Kikinda, 2010. 20 GODINA ZA JAVNO ZDRAVLjE KIKINDA, monografija, Zavod za javno zdravlje Kikinda, 2013. 50 GODINA URBANIZMA U KIKINDI - grad po meri čoveka, monografija, Narodni muzej Kikinda i Udruženje članova i prijatelja Matice srpske u Kikindi, Kikinda 2015.

Ovaj izuzetno sadržajan vodič, bogat ilustracijama, idealan je vid prezentacije grada Vršca, opštine Vršac i tri susedne opštine – Alibunara, Plandišta i Bele Crkve. Posle upoznavanja sa geografskim položajem i prirodnim lepotama Vršca i okoline, pre svega Vršačkih planina i reke Karaš, sledi kratko upoznavanje sa istorijom grada – od prvih naseobina, koje datiraju iz vremena mlađeg paleolita, pre oko 20.000 godina, preko srednjovekovnih utvrđenja, perioda turske okupacije, oslobođenja od Turaka, sve do 1817. godine, kada je dobio status "slobodnog kraljevskog grada". Zlatni vek grada Vršca, sa razvojem vinogradarstva, počeo je sedamdesetih godina devetnaestog veka, a sa ekonomskim prosperitetom grad je doživeo i kulturni procvat. Poglavlja koja nas detaljnije upoznaju sa kulturnim znamenitostima grada: Gradski park Arhitektura Institucije kulture Kulturni život Zajednica Rumuna u Srbiji Pesnici o Vršcu Znamenite ličnosti Put vina Festivali-manifestacije Konzularni grad Vodič nas informiše o: Vladičanskom dvoru, Gradskoj kući, Sterijinoj kući, pravoslavnim i katoličkim hramovima i manastirima, Vršačkom kulom, podignutom u 15. veku. Ko su bili znameniti žitelji Vršca, Kako je grad viđen očima poeta, Kako je tekao i kako se danas odvija pozorišni, likovni i književni život, itd. Posebno poglavlje posvećeno je vinu, proizvodnji i plasmanu, kao i najznačajnijim podrumarima. Vršačka pozorišna jesen, Nagrada za poeziju "Vasko Popa", kao i Dani berbe grožđa, tri su od mnoštva kulturnih manifestacija i festivala kojima Vršac obiluje. Alibunar, Bela Crkva i Plandište predstavili su takođe svoje prirodne lepote i kulturne znamenitosti. Ove opštine, kao i Vršac, mnogo ulažu u turizam i imaju šta da ponude posetiocima, zaključak je sutora ove vredne publikacije, dragocenog vodiča za svakog ko poželi da detaljnije upozna južni deo Banata. Naslov: Kulturni vodič Vršca i okoline - Cultural guide to Vrsac and its surroundings Izdavač: Prometej Novi Sad Strana: 313 (cb) Strana u boji: 313 Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 13 × 20 cm Godina izdanja: 2007 ISBN: 978-86-515-0068-1