-Naslov: Kulturspiegel des 20. Jahrhunderts 1900 bis heute -Autori: Dr. Ekkehard Böhm, Iris und Rolf Hellmut Foerster, Heinrich Goertz, Uta Gote, Dr. Theo Löbsack, Dr. Irmtraud Rippel-Manß, Margarete von Schwarzkopf, Rainer Wagner, Christoph Wetzel -Izdavač: Unipart-Verlag,1987. -Tvrdi povez, veliki format (24x30 cm),850 stranica, težina skoro 3,5 kg -Knjiga je u odličnom stanju, praktično nekorišćena, ali sam stavio `polovna sa vidljivim znacima korišćenja` budući da se nakon pada na pod odvojila rikna i zadnja korica. Verujem da se i običnim lepkom stvar može vratiti u prethodno stanje. Još jednom naglašavam, knjižni blok je u besprekornom stanju. Ipak, zbog pomenutog oštećenja stavljam poust od 50 %. Ilustrovana knjiga (više od 1500 fotografija u boji) Kulturspiegel des 20. Jahrhundert (1900. bis heute) izveštava o svim važnim kulturnim događajima dvadesetog veka.Objašnjava struje u zbunjujućoj raznolikosti naše kulture, dokumentuje slike kulturnog života, daje informacije o podacima, činjenicama i pozadini, stavlja kulturu u kontekst političkih dešavanja i pruža sve važne informacije o sledećim predmetnim oblastima: arhitektura, slikarstvo, skulptura, grafika, umetnost i zanat, pozorište, ples, balet , koncerti, pantomima, opera, opereta, mjuzikl, hit filmovi, televizijska literatura, humanističke i društvene nauke, prirodne nauke, tehnologija, medicina, obrazovanje i naučna politika, moda, moral, ukus... Ova kapitalna, svojevrsna enciklopedija kulture 20. veka svojom koncepcijom i preglednošću omogućava i čitaocu koji ne zna nemački jezik da dovede u kontekst najvažnije umetničke pokrete i stvaraoce sa društveno-političkim zbivanjima koja su obeležila 20. vek.

МИРЈАНА МЕНКОВИЋ ГРАДИТЕЉСКА БАШТИНА ПИРОТА У 19. И ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 20. ВЕКА ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ БЕОГРАД 2017 а) АРХИТЕКТУРА - ПИРОТ - 19в-20в ........................................................... ЦРТЕЖИ И СКИЦЕ ТЕРЕНСКЕ БЕЛЕШЕК ФОТОГРАФИЈЕ У БОЈИ ИЛУСТРАЦИЈЕ У БОЈИ БРОШ ЋИРИЛИЦА 71 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра ***********

Pionir moderne američke arhitekture Frenk Lojd Rajt (1867-1959) već više od veka predstavlja uzor i inspiraciju generacijama graditelja širom sveta. O tom strastvenom arhitekti, intelektualcu i humanisti naklonjenom demokratskim idealima napisano je mnoštvo knjiga, ali su u njima Rajtova obimna stvaralačka zaostavština i buran privatni život najčešće prikazani potpuno odvojeno. Knjiga Roberta Mekartera izdvaja se iz mora literature o slavnom arhitekti time što uzima u obzir ideje i verovanja koji su oblikovali Rajtov rad i širi intelektualni kontekst u kojem je stvarao, predočavajući nam i važne detalje iz njegovog uzbudljivog privatnog života. Iz Mekarterove knjige saznajemo šta je Rajtovu arhitekturu činilo tako revolucionarnom i zbog čega zdanja ovog angažovanog umetnika i konstruktora i danas deluju sveže, moderno, monumentalno. Naslov: Frenk Lojd Rajt Izdavač: Clio Strana: 290 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-7102-450-1

Аутор разматра дело југословенског, српског и босанско-херцеговачког архитекте Мате Бајлона, једног од водећих међу градитељима модерне и савремене архитектуре и урбанизма током највећег дела 20. века код нас, и као темељ будућих генерацијских усмерења. У овој монографији аутор је први пут у Србији и бившој Југославији дао комплетан преглед деловања великана архетектуре на западно-балканским просторима. Утицај Мате Бајлона на развој савремене и модерне архитектуре у југословенским земљама оставио је неизбрисив траг, што је аутор успешно и детаљно представио у овом студиозном раду. Наслов: Мате Бајлон, архитекта (1903–1995) Издавач: Задужбина Андрејевић Страна: 330 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17 x 24 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-7244-605-0

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Aleksandar Deroko Sadrzaj: Arhitektura u Makedoniji do doseljenja slovena do XIV veka Arhitektura u srednjevekovnoj Srbiji i Makedoniji XIV veka Preromanska arhitektura na Jadranskom primorju Arhitektura romanskoga stila na Jadranskome primorju Arhitektura gotskoga stila na Jadranskomeprimorju Arhitektura stila renesanse na Jadranskome primorju Arhitektura stila baroka na Jadranskome primorju Arhitektura u unutrašnjosti Hrvatske u Sloveniji i u Istri Monumentalna arhitektura na teritoriji Jugoslavije iz vremena turske vlasti Srednjevekovni gradovi u Jugoslaviji Aleksandar Deroko (Beograd, 4/16. septembar 1894 — Beograd, 30. novembar 1988) bio je srpski arhitekta, umetnik, pilot, pisac i akademik. Autor je mnogobrojnih knjiga iz domena arhitekture, ali i drugih oblasti, koje je najčešće sam ilustrovao. Bio je višegodišnji profesor Beogradskog univerziteta, a član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1956. godine. Stvarao je u nekoliko arhitektonskih pravaca, a najviše u srpskom nacionalnom stilu i moderni.[1] Biografija Potiče iz italijanske porodice Deroko, koja je živela u Veneciji. Pradeda Marko Deroko naselio se u Dubrovniku. A deda Jovan se preselio iz Dubrovnika u Beograd, gde je radio kao nastavnik `načertanija` u Kutlikovoj Umetničkoj školi.[2] Iz braka sa polu Srpkinjom-polu Nemicom, Katarinom imao je sina Evžena.[3] Aleksandrovi roditelji bili su, otac Evgenije - Evžen Deroko inženjer, visoki činovnik na železnici i majka Angelina (Anđa) rođ. Mihajlović, rodom iz banatskog sela Mokrina. Evžen Deroko bio je pionir srpske filatelije. U Beogradu je Aleksandar maturirao i upisao Tehnički fakultet.[1] Početak Prvog svetskog rata ga je dočekao na studijama. U ratu je učestvovao kao jedan od 1300 kaplara sa činom narednika.[1] Po okončanju rata vratio se studijama arhitekture i umetnosti u Rimu, Pragu (dva semestra proveo i na Fakultetu za arhitekturu i građevinu Češkog tehničkog univerziteta u Pragu[4]), Brnu i Beogradu gde je diplomirao 1926. godine. Kao stipendista francuske vlade odlazi u Pariz gde se druži sa Pikasom, Šumanovićem, Le Korbizijeom, Rastkom Petrovićem i drugima koji su tada živeli u Parizu[5].[1] Njegov brat od strica je bio četnički kapetan Jovan Deroko, koji je poginuo prilikom opsade Kraljeva 1941. godine. Arhitektura Vila u Lackovićevoj Sa Bogdanom Nestorovićem je 1926. napravio projekat Hrama Svetog Save sa kojim je pobedio na konkursu. Početkom tridesetih godina postao je profesor na Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu na kojima je predavao do penzionisanja 1974. godine. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Deroko je bio redovni profesor na predmetu Savremena arhitektura. Amfiteatar je bio premali da primi sve studente, i uopšte sve zainteresovane[5]. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici. Na svojim putovanjima u više navrata (1954, 1956. i 1965) boravio je na Svetoj gori, o čijoj je arhitekturi i životu ostavio dragocene podatke[5]. Njemu u čast opština Stari grad je ustanovila bijenalnu nagradu „Aleksandar Deroko” 2021. godine za stvaraoce u arhitekturi i urbanizmu.[6] Podignut mu je spomenik 2022. godine na Topličinom vencu,[7] a 2023. godine spomenik u Smederevu.[8] Druge oblasti Aleksandar Deroko je bio jedan od prvih svestranih sportista u Srbiji. Na plivačkom takmičenju u organizaciji Srpskog olimpijskog kluba 1911, osvojio je zlatnu medalju u preplivavanju Save i u plivanju na 1000 m nizvodno slobodnim stilom. Istovremeno se bavio i modelarstvom. Konstruisao je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji. Sa modelima svoje konstrukcije učestvovao u takmičenjima koja su 1910-12 organizovali prvi mladi modelari u Srbiji. Ta ljubav prema jedrilicama i vazduhoplovstvu ga je odvela da se kao đak dobrovoljac prijavi u vojsku, gde na Solunskom frontu, kao jedan od 1300 kaplara postaje i jedan od prvih srpskih ratnih pilota. Aleksandar Deroko se takođe bavio ilustracijom, mahom u vidu crteža privatnih čestitki koje odaju vedru i šaljivu stranu ličnosti jednog od ključnih protagonista naše istorije arhitekture 20. veka. Ilustracije njegovih ličnih “poštanskih karti”, stvorene u periodima kada popušta pedantna i zamorna projektantska aktivnost, prikazuju živu beogradsku atmosferu, druželjubivost, erotičnost, rečju - slobodoumlje novog obrazovanog građanstva. Na razigranim skicuoznim crtežima šaljivo su prikazani i narodni običaji prilikom tradicionalnih svetkovina. Ponegde oni dobijaju notu ekspresivnosti, na granici karikaturalnog, ali uvek prepoznatljivog stila. Njegova naklonost ka nacionalnom i tradiciji ogleda se kroz diskretno provlačenje ornamenata - zastavica iz rukopisnih knjiga.

Pejzažne ilustracije XIX veka - Pariz Retro stil je vrhunski trend u uređenju enterijera i veoma popularan kod arhitekata i dizajnera enterijera. Savršeni miks u modernom dekoru je mešavina novog i starog, unikatnog i autentičnog da bi se stvorio lični i jedinstveni dizajn vašeg doma. Izaberite i vi naše starinske postere u različitim dizajnima : reklamni plakati modnih marki, modne ilustracije iz časopisa 19. i 20. vekova. Ukrasite dnevnu sobu, noćnu zonu, hodnik, kancelariju elegantnim motivima. Retro slike i ilustracije pejzažne arhitekture za zid Kreirajte retro moderan stil u svom domu, u kojem mešate staro sa novim zahvaljujući našim starinskim plakatima mode i reklama. Reklamni modni plakati su odličan predmet dekoracije i odlično se uklapaju sa različitim stilovima dekoracije kao dekor, specifičan detalj iz epohe kraja 19. veka ili početka 20. veka. Pigmentna štampa na matte premium papiru Moderne teme za savremeni enterijer Element dekora za svaki stil, prostor i interesovanje Lep poklon Uramljivanje slika po želji

”Modulor” je djelo najvećeg arhitekte 20-og vijeka i njime se predstavlja sistem mjera, kojeg je autor razvio u periodu od 1942. do 1948, poznatiji pod nazivom ”modulor”. Le Corbusier je izvršio unifikaciju antropomorfnih veličina i uspostavio osnovni modul koji predstavlja dobru mjeru za univerzalnu primjenu u arhitekturi. Naslov: Modulor: harmonične mjere prema ljudskom obimu univerzalno primjenljive u arhitekturi i mašinstvu Izdavač: Јасен Strana: 176 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 цм cm Godina izdanja: 2002 ISBN: 86-7681-011-7

Pred Vama je druga knjiga iz edicije “SVE KUĆE SVETA” u izdanju “Građevinske knjige”. Prethodna “200 LEPIH KUĆA ZA 21 VEK” imala je dobar odziv čitalaca – budućih graditelja. Knjiga obuhvata 200 lepih kuća sa područja Nemačke, Francuske, Italije, Švajcarske i Grčke, zemalja čije građevinsko umeće ima veliku primenu na našim prostorima, zahvaljujući, pre svega, velikom broju naših radnika na privremenom radu. Značajna novina u ovom drugom izdanju jeste dodatak 20 novih kuća, čime je broj sa prethodnih 180 zaokružen na cifru od 200 projekata. Svaka kuća predstavljena je izgledom u koloru sa karakterističnim osnovama, dimenzijama objekta, površinom svake prostorije, ukupnom površinom, obradom i padom krovne konstrukcije. Pored svih osnovnih karakteristika, knjiga na kraju poseduje i prilog u vidu ABC-ede izgradnje. To su upustva kako da kvalitetno sami napravite svoj dom, a da pri tom ne pogrešite kod orijentacije, hidroizolacije, termoizolacije, dimnjaka, kamina, konstrukcije, zimske bašte itd. Naslov: 200 Lepih kuća Evrope Izdavač: Građevinska knjiga, Stylos Strana: 200 (cb) Povez: tvrdi Pismo: Format: A4 Godina izdanja: 2007 ISBN: 978-86-395-0510-3

Ovo je mozaik-priča o Novom Sadu. Kakav je bio, kakav jeste i kakav bi mogao da bude. Istovremeno, to je mozaik-priča o njegovom licu i pokušaj da se ono vidi u objektivnom svetlu. Zapitaćemo se: da li je to moguće? Ne počinje se priča i ne gradi se slika da bi “nešto” bilo objektivno, već da se u ogledalu vidi ono što se želi. Bar tako rekosmo malopre. Zbilja, koliko je potrebno da se odmakne ili koliko da se stane u stranu, kako bi se izbegao odsjaj sopstvenog lika? Čini se toliko mnogo da se lik više ne nazire, čak ni da se ne naslućuje... Ne postoji jedna slika grada, kao što ne postoji ni jedan drugi dualitet sem istine. Istina je da ne postoji mogućnost bilo kog pojedinca da obuhvati celinu grada. On je u stanju da “osvoji” samo pojedine njegove delove, pri čemu problem sklapanja u celinu i dalje o(p)staje. Prema tome, mi ovde nećemo pokušavati da uradimo nemoguće, da onom koji ima poverenja u ovo posmatranje, obećamo kako ćemo biti u stanju da se bavimo “velikom urbanom sintezom”. Toga, jednostavno, nema. Hoćemo da opišemo grad koji nije uspeo da se odmakne dalje od sopstvene slike u ogledalu a koji je to silno želeo. Ljubinko Pušić (Novi Sad, 1952.) redovni je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde predaje Sociologiju grada i Sociologiju okruženja. Doktorirao je na Univerzitetu u Beogradu 1985. godine. Objavio je knjige: Urbanistički razvoj gradova u Vojvodini u 19. i prvoj polovini 20. veka (1987); Grad: znaci vremena (1991); Čitanje grada: između duha i materije (1995); Grad, Društvo, Prostor: sociologija grada (1997); Održivi grad: ka jednoj sociologiji okruženja (2001); Preduzetnici i grad (ur. 2002); Urbana kultura: osnova održive multikulturalnosti (ur. 2003); Pisanje grada: urbana svakodnevica (2007). Član je Akademije Arhitekture Srbije. Naslov: Grad bez lica Izdavač: Mediterran publishing Strana: 392 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-86689-31-3

Kao na slikama Jako retko u ponudi Izuzetno bitna knjiga za svakoga ko se bavi avangardom na prostorima bivše Jugoslavije EKSPRESIONIZEM IN NOVA STVARNOST NA SLOVENSKEM 1920 - 1930 492 strani, katalog ob razstavi, trda vezava, 23 x 23 cm, izdala Moderna galerija ’86 1986 Dizajn Slikarstvo Arhitektura Grafika ... Tone i France Kralj Srečko Kosovel Miha Maleš Franjo Stiplovšek Stane Cuderman Božidar Jakac Ivan Čargo Lojze Špacapan Veno Pilon France Stele Nande i Drago Vidmar Jože Gorjup Ivan Kos ... Fran Tratnik ... Slovenačka međuratna avangarda avangardni umetnici avangardisti ekspresionistička arhitektura arhitekte slikari dizajneri dizajn knjiga omotača naslovnih strana knjige slovenija jugoslovensko slovenacko xx veka 20. vek zenitizam dadaizam nadrealizam kinofon zenit casopis branko ve poljanski ljubomir micic

Monografska publikacija posvećena životu i kompletnom stvaralačkom opusu jednog od najvećih srpskih arhitekata 20. veka, Stojanu Maksimoviću. Autor knjige je dr Zoran Manević, dok su u publikaciji našli mesto i tekstovi arh. Mihajla Mitrovića, Mirjane Misite Maksimović, Daniela St. Claira, Stojana Maksimovića. Monografija je koncipirana kao dvojezično izdanje - celokupni tekst teče paraleno na srpskom i engleskom jeziku. Tekst prati veoma obilat izbor likovnog materijala, obogaćujući ga i potkrepljujući. Ukupan broj ilustracija je 251, od kojih je čak 174 u koloru. Knjiga se sastoji od 14 poglavlja – celina. Prvo poglavlje, „Ličnost i delo“, predstavlja sintetički tekst o Stojanu Maksimoviću kao ličnosti i graditelju, valorizujući značaj njegovog dela kako u kontektu epohe tako i u celokupnom arhitektonskom razvoju na jugoslovenskom podneblju. Slede dva značajna reprintovana teksta, „Ova arhitektura je orjentir na kome će se razvijati nove neimarske tendencije“ autora Mihajla Mitrovića, i „Na vrhu jednog razvoja“ autora Zorana Manevića, kao bitna i vremenski autentična svedočanstva dva najznačajnija Maksimovićeva dela: Kompleksa Sava centra i Restorana „Ušće“ u Beogradu. Poglavlje „Sećanja“ je autobiografskog karaktera, predstavljajući ličnu autorovu ispovest o svom celokupnom životu i radu. Detaljno upoznavanje sa Maksimovićevim arhitektonskim stvaralaštvom smešteno je u okviru naredne četiri celine: „Izvedeni objekti“, „Projekti“, „Konkursi“ i „Skice“, dok se sa slikarskim opusom autora, preko niza odabranih reprodukovanih akvarela, čitaoci mogu upoznati u odeljku koji odmah zatim sledi. Zadnji deo knjige čine korisne i pregledno organizovane jedinice: „Hronologija“, „Bibliografija“, „Izložbe“ i „Priznanja“. Pojava ove monografije predstavlja značajan događaj za sve poštovaoce savremene arhitekture naših prostora, bilo da su u pitanju stručnjaci, bilo ljudi koji poseduju opštu kulturu. Pored likovnih vrednosti i preglednosti materije kao neospornim kvalitetima izdanja, knjiga je pisana čitljiv o, zanimljivo i sa kompleksnim pristupom temi. Naslov: Monografska publikacija Stvaralaštvo - Stojan Maksimović Izdavač: Centar vam Strana u boji: 216 Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 24,0 x 33,0 cm Godina izdanja: 2006 ISBN: 86-908671-0-4

Klasicizam u domaćoj arhitekturi XIX I XX veka Klasicizam u arhitekturi Srbije nedovoljno je istražena istorijska pojava, iako je znatno uticala na razvoj domaće arhitektonske teorije i prakse. Osvetljavanje i vrednovanje dometa ovako važnog stila novije domaće arhitekture omogućuje da se rekonstruiše precizna linija razvoja istorijskog nasleđa novijeg doba. To je stil sa kojim se arhitektura Srbije srela posle dobijanja određenih sloboda unutar Osmanske carevine i prvi je iskorak van granica tradicionalne balkanske gradnje. Malo zastupljen na samom početku, pre svega zbog ograničavajućih ekonomskih i političkih faktora, klasicizam u Srbiji dobija puni zamah posle nešto više od pola veka, ovog puta kroz forme obnovljenog klasicizma, aktuelnog između dva svetska rata. Štaviše, objekti podignuti u ovom periodu dali su pečat centru Beograda i kao takvi postali su jedan od kamena međaša srpske arhitekture. Struktura ovog rada, kojim se obrađuje tema, sastavljena je od sedam poglavlja, držeći se principa od opšteg ka posebnom. Redosled kojim se vrši analiza je sledeći: Uvod Pregled dosadašnjih istraživanja klasicizma u srpskoj arhitekturi Pojmovno određenje klasicizma; Načini istraživanja pojave klasicizma i njegovih osobenosti Nastanak klasicizma u Evropi, primeri. Kasnije pojave klasicizma u svetu. Klasicizam u Kneževini Srbiji 19. veka, Kraljevini Srbiji 19. veka, Vojvodini 19. veka i Srbiji u okviru Kraljevine Jugoslavije u 20. veku Zaključak Literatura, izvori Prikaži više

O knjizi: U knjizi "Arhitektonska enciklopedija Beograda 19. i 20. veka" je dat istorijsko-analitički enciklopedijski pregled najznačajnijih građevina, ambijentalnih celina, ličnosti, pojmova i pojava u dvovekovnoj graditeljskoj, arhitektonskoj i urbanističkoj kulturi srpske prestonice. Zamišljena je da ne bude jednostavan abecedarni katalog pomenutih činjenica i pojava, ili samo vodič kroz spomeničku baštinu, leksikon graditelja ili rečnik termina. Upotrebljena sredstva istorijske deskripcije i teorijske analize pojedinačnih tema, kao i njihovo međuodnošenje i preplitanje, čine ovu knjigu Slobodana Bogunovića atipičnom, postmodernom enciklopedijom čije se odrednice čitaju na više nivoa smisla. Prvi tom - Arhitektura - predstavlja istorijski pregled graditeljstva Beograda, počev od pojedinačnih porodičnih kuća, javnih zdanja, dvorova, palata, crkava, oblakodera, ulica, parkova, trgova, sve do iščezlih, danas nepostojećih građevina ili ambijentalnih celina.Drugi tom - Arhitekti - kroz enciklopedijske odrednice razmatra delovanje probranih ličnosti beogradske arhitekture.U trećem tomu - Pojmovi - obrađuju se osnovni, kao i manje poznati stručni termini iz arhitektonske prakse i teorije, definišu se pojedini odomaćeni pojmovi koji odslikavaju i prelamaju razvojne procese beogradske arhitekture XIX i XX veka, navode se i analiziraju obeležja arhitektonskih stilova i dovode se u vezu sa konkretnim primerima beogradskog neimarstva.

O knjizi: U knjizi "Arhitektonska enciklopedija Beograda 19. i 20. veka" je dat istorijsko-analitički enciklopedijski pregled najznačajnijih građevina, ambijentalnih celina, ličnosti, pojmova i pojava u dvovekovnoj graditeljskoj, arhitektonskoj i urbanističkoj kulturi srpske prestonice. Zamišljena je da ne bude jednostavan abecedarni katalog pomenutih činjenica i pojava, ili samo vodič kroz spomeničku baštinu, leksikon graditelja ili rečnik termina. Upotrebljena sredstva istorijske deskripcije i teorijske analize pojedinačnih tema, kao i njihovo međuodnošenje i preplitanje, čine ovu knjigu Slobodana Bogunovića atipičnom, postmodernom enciklopedijom čije se odrednice čitaju na više nivoa smisla. Prvi tom - Arhitektura - predstavlja istorijski pregled graditeljstva Beograda, počev od pojedinačnih porodičnih kuća, javnih zdanja, dvorova, palata, crkava, oblakodera, ulica, parkova, trgova, sve do iščezlih, danas nepostojećih građevina ili ambijentalnih celina.Drugi tom - Arhitekti - kroz enciklopedijske odrednice razmatra delovanje probranih ličnosti beogradske arhitekture.U trećem tomu - Pojmovi - obrađuju se osnovni, kao i manje poznati stručni termini iz arhitektonske prakse i teorije, definišu se pojedini odomaćeni pojmovi koji odslikavaju i prelamaju razvojne procese beogradske arhitekture XIX i XX veka, navode se i analiziraju obeležja arhitektonskih stilova i dovode se u vezu sa konkretnim primerima beogradskog neimarstva.

MODERNA UMETNOST 1-3 177O-197O-2OOO ĐULIO KARLO ARGAN AKILE BONITO OLIVA C L I O B e o g r a d 2OO4/2OO5/2OO6 A R S f i g u r a 1. Oliva, Akile Bonito 2. Argan, Đulio Karlo a) Likovna umetnost - Evropa -18-20 vek b) Arhitektura - Evropa - 18-20 vek c) Istorija umetnosti d) Umetnost - 2O vek ........................................................ 332 slike u fantastičnom koloru Indeks Bibliografija Latinica Tvrde korice Omot Šiven povez 2O9+226+148 stranica Pažnja !!! NEKORIŠĆENO NEOTVORENO NEČITANO E k s t r a ***************

olivera milanović-jović umetnost u bačkoj  U XVIII I PRVOJ POLOVINI XIX VEKA, arhitektura novi sad, 1988. a4 format, 200 ilustrovanih strana. 20 zadnjih strana odvojene od poveza Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

Poletne pedesete u srpskoj arhitekturi Dijana Milašinović Marić ISBN: 9788663890572 Format: 26 Broj strana: 343 Povez: Izdavač: Orion Art Godina izdanja: 2017. Oblast: Arhitektura Nema na zalihama Izdavači: Orion Art i FTNKM Knjiga „Poletne pedeset u srpskoj arhitekturi” autora dr Dijane Milašinović Marić, predstavlja prvi, izuzetno sveobuhvatan i temeljan, rukopis o razvoju arhitekture u Srbiji četrdesetih i pedesetih godina 20. veka. Slojevito i sa više aspekata sagledan period pedesetih godina, iskristalisao je niz zapažanja, otkrio nove vizure i primere. U vremenskom rasponu od samo petnaest godina (1945-1960) ostvarena je živa i kvalitativno raznolika delatnost, snažna graditeljska produkcija u oblasti urbanizma i arhitekture u Srbiji, koja je iznedrila značajne autore, karakteristične arhitektonske forme i dala izuzetne vrednosti, danas prepoznatljive i nezaobilazne. Graditeljska delatnost započeta u tom vremenskom razdoblju usmerila je razvoj gradova, zaseoka, naselja, sela i regija i ostavila vidljiv graditeljski sloj gotovo u svim urbanim i seoskim prostorima u Srbiji, a prema kojima bi, u kontekstu ostvarivanja kontinuiteta arhitekture, trebalo izgraditi odgovarajući odnos. Takođe, istraživanje ovog perioda otkriva i jasne naznake autohtonog traženja i autentičnog arhitektonskog izraza karakterističnog za srpski arhitektonski prostor.

veliki format,tvrde korice,odlicno ocuvana Singidunumski martiri Ermil i Stratonik Zbirka zlatnog novca u muzeju grada Beograda Urbanizam Beograda u XIX i XX veku Uloga ruskih emigranata u beogradskoj arhitekturi izmedju dva svetska rata... 427 strana M-20

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Arhitektura i Skulptura u Dalmaciji od početka IX do početka XV veka Crkve Autor: prof. Miloje M. Vasić Štampana je na srpskom jeziku. Izdavač: Izdavačka Knjižarnica Gece Kona, Beograd, 1922. Miloje Vasić (Veliko Gradište, 3. septembar 1869 — Beograd, 4. novembar 1956) bio je srpski arheolog, profesor na Beogradskom univerzitetu i član SANU. Biografija Od 1896. do 1899. godine je studirao arheologiju u Berlinu i Minhenu. Diplomirao je kod profesora Furtvenglera. Iste godine se vratio u Srbiju gdje je predavao u Velikoj školi i na Filozofskom fakultetu od 1899. do 1941. godine, a potom, po završetku Drugog svjetskog rata opet od 1947. do 1955. godine. Arheološka istraživanja u Vinči je započeo 1908. godine. Neka svoja arheološka istraživanja je radio uz sponzorstva Ruskog carskog arheološkog instituta u Carigradu i Engleza ser Čarlsa Hajda. U periodu od 1932. do 1936. godine je objavio rezultate svojih obimnih istraživanja u monografiji „Preistoriska Vinča“ u četiri toma.[1] Za života je objavio preko 200 naučnih radova i smatra se ocem moderne srpske arheologije.[2] U mladosti se bavio likovnom kritikom. Smatra se jednim od najistaknutijih srpskih predstavnika humanističkih nauka.[2] Na osnovu iskopavanja praistorijskog lokaliteta u Vinči[3] došao je do zaključka da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (Egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja. Dopisni član SANU postao je 18. marta 1948, a redovni 27. maja 1952. Miloje Vasić je ubrojen u 100 najznamenitijih Srba u istoimenoj knjizi iz 1993. godine. Dana 20. aprila 2007. u Velikom Gradištu, rodnom mestu poznatog profesora, postavljena je spomen bista, ispred Velikogradištanske gimnazije. Po njemu je nazvana OŠ „Miloje Vasić” Kaluđerica. Vodio je prepisku sa nemačkim praistoričarem Gustafom Kosinom.[4] Nazivan je ocem srpske arheologije.

O knjizi: Naslov originala: L'Arte moderna / Giulio Ovaj drugi tom podeljen je u dve velike celine: Epoha funkcionalizma ("Urbanistika, arhitektura, industrijski dizajn", "Slikarstvo i skulptura", "Plavi jahač", "Ruska avangarda", "Pariska škola", "Dada", "Nadrealizam"...) i Kriza umetnosti kao "evropske nauke" ("Urbanistika i arhitektura", "Vizuelna istraživanja" i "Slikarstvo u Sjedinjenim Američkim Državama").Vremenski počinje godinama nakon Prvog svetskog rata, odnosno stvaralaštvom Le Korbizijea, Gropijusa, Bauhausa. Slede svi značajniji pokreti u umetnosti prve polovine 20 veka. Italijanski futurizam označen je kao prvi koji se može nazvati avangardnim. Argan tvrdi da posle Drugog svetskog rata Evropa više nije centar svetske umetničke kulture. Novi centar umetnosti i tržišta je Njujork. Oko ovog centra obrazuju se drugi, nema više jezgra i periferije: moderna umetnost postoji u Japanu, Latinskoj Americi, iako karakteristične uporišne tačke ostaju Njujork i, posredno, Pariz.

O knjizi: Naslov originala: L'Arte moderna / Giulio Ovaj drugi tom podeljen je u dve velike celine: Epoha funkcionalizma ("Urbanistika, arhitektura, industrijski dizajn", "Slikarstvo i skulptura", "Plavi jahač", "Ruska avangarda", "Pariska škola", "Dada", "Nadrealizam"...) i Kriza umetnosti kao "evropske nauke" ("Urbanistika i arhitektura", "Vizuelna istraživanja" i "Slikarstvo u Sjedinjenim Američkim Državama").Vremenski počinje godinama nakon Prvog svetskog rata, odnosno stvaralaštvom Le Korbizijea, Gropijusa, Bauhausa. Slede svi značajniji pokreti u umetnosti prve polovine 20 veka. Italijanski futurizam označen je kao prvi koji se može nazvati avangardnim. Argan tvrdi da posle Drugog svetskog rata Evropa više nije centar svetske umetničke kulture. Novi centar umetnosti i tržišta je Njujork. Oko ovog centra obrazuju se drugi, nema više jezgra i periferije: moderna umetnost postoji u Japanu, Latinskoj Americi, iako karakteristične uporišne tačke ostaju Njujork i, posredno, Pariz.

Knjiga donosi Praktične odgovore na najvažnija pitanja sa kojima se suočavaju arhitekte i dizajneri softvera Kako odabrati najbolje strukture visokog nivoa za svaki od današnjih, različitih tipova aplikacija: od veba do baze podataka, od potpuno opremljenog računara u mreži (thick-client), preko konzole, do ugrađenih programa Razumevanje osnovnih principa arhitekture, dizajna softvera i onoga što zaista pokušavate postići Pisac je ugledni Robert C. Martin, autor knjiga The Clean Coder, Clean Code i Agile Software Development: Principles, Patterns, and Practices Praktično rešenje softverske arhitekture legendarnog "ujka Boba" (Robert C. Martin) Primenom univerzalnih pravila arhitekture softvera možete dramatično da poboljšate produktivnost programera tokom životnog ciklusa bilo kog softverskog sistema. Sada, nadovezujući se na uspeh svojih najprodavanijih knjiga Clean Code (Jasan kod, Mikro knjiga, Beograd 2020.) i The Clean Coder, legendarni softverski stručnjak Robert C. Martin ("Ujak Bob") otkriva ta pravila i pomaže vam da ih primenite. Martinova Čista Arhitektura ne predstavlja samo opcije. Oslanjajući se na više od pola veka iskustava u softverskim okruženjima svih zamislivih tipova, Martin vam govori koje bi izbore trebalo da napravite i zašto su ti izbori presudni za vaš uspeh. Kao što se i očekuje od Ujka-Boba, ova knjiga obiluje konkretnim, jednostavnim rešenjima za stvarne izazove sa kojima ćete se suočiti - rešenjima ​​koja će izgraditi, ili urušiti, vaše projekte. Ciljevi Naučiti šta bi arhitekte softvera trebalo da postignu - i osnovne discipline i neophodno iskustvo Ovladati osnovnim principima dizajna softvera i suočiti se sa funkcijama, odvajanjem komponenata i upravljanjem podacima Zapaziti kako paradigme programiranja nameću disciplinu ograničavajući ono što programeri mogu da učine Shvatiti šta je kritično važno, a šta je samo "detalj" Primeniti optimalne strukture na visokom nivou za veb, baze podataka, thick-klijente, konzolu i ugrađene aplikacije Definisati odgovaranje granice i slojeve, organizovati komponente i servise Shvatiti zašto dizajn i arhitektura greše i kako sprečiti (ili otkloniti) te nedostatke Čista arhitektura je osnovna literatura za svakog aktivnog arhitektu softvera, ili za onoga koji želii da to bude, sistemskog analitičara, dizajnera sistema ili softverskog menadžera - i za svakog programera koji izvršava nečije planove. Sajt autora Posetite veb adresu autora http: //cleancoders.com/. Pregled sadržaja Uvodna reč Predgovor Zahvalnice O autoru Deo I: Uvod Poglavlje 1: Šta su dizajn i arhitektura? Cilj Studija slučaja Zaključak Poglavlje 2: Priča o dve vrednosti Ponašanje Arhitektura Najviša vrednost Eisenhower-ova matrica Borba za arhitekturu Deo II: Prvi koraci: Paradigme programiranja Poglavlje 3: Pregled paradigmi Strukturirano programiranje Objektno orijentisano programiranje Funkcionalno programiranje Hrana za um Zaključak Poglavlje 4: Strukturirano programiranje Prikaz Proklamacija o štetonsti Funkcionalna dekompozicija Nema formalnih dokaza Nauka spašava Testovi Zaključak Poglavlje 5: Objektno orijentisano programiranje Enkapsulacija? Nasleđivanje? Polimorfizam? Zaključak Poglavlje 6: Funkcionalno programiranje Kvadrati celih brojeva Nepromenjivost i arhitektura Segregacija promenjivosti Poreklo događaja Zaključak Deo III: Principi dizajna Poglavlje 7: SRP - Princip jedinstvene odgovornosti (the Single Responsibility Principle) Simptom 1: Slučajno kopiranje Simptom 2: Spajanje Rešenja Zaključak Poglavlje 8: OKP: Otvoreno-zatvoreni princip (the Open-Closed Principle) Misaoni eksperiment Upravljanje smerom Skrivanje informacija Zaključak Poglavlje 9: LSP - Princip zamene Liskova (the Liskov Substitution Principle) Uputstvo za korišćenje nasleđivanja Problem kvadrata / pravougaonika LSP i arhitektura Primer kršenja LSP-a Zaključak Poglavlje 10: ISP - Princip odvajanja interfejsa (the Interface Segregation Principle) ISP i jezik ISP i arhitektura Zaključak Poglavlje 11: DIP - Princip inverzije zavisnosti (the Dependency Inversion Principle) Stabilne apstrakcije Factory Konkretne komponente Zaključak Deo IV: Principi komponenti Poglavlje 12: Komponente Kratka istorija komponenti Premeštanje Linkeri Zaključak Poglavlje 13: Kohezija komponenti Princip ekvivalencije ponovne upotrebe/izdanja Zajednički princip zatvaranja Uobičajeni princip ponovne upotrebe Dijagram napetosti za koheziju komponente Zaključak Poglavlje 14: Spajanje komponenti Princip acikličnih zavisnosti Dizajn odozgo-nadole Princip stabilnih zavisnosti Princip stabilnih apstrakcija Zaključak Deo V: Arhitektura Poglavlje 15: Šta je arhitektura? Razvoj Raspoređivanje Operacija Održavanje Održavanje opcija otvorenim Nezavisnost od uređaja Neželjena pošta (Spam) Fizičko adresiranje Zaključak Poglavlje 16: Nezavisnost Slučajevi upotrebe Operacija Razvoj Raspoređivanje Održavanje različitih opcija Slojevi za odvajanje Slučajevi upotrebe odvajanja Režim odvajanja Nezavisna sposobnost razvoja Nezavisna sposobnost raspoređivanja Umnožavanje Režim odvajanja (ponovo) Zaključak Poglavlje 17: Granice: crtanje granica Par tužnih priča FitNesse Koje bi granice trebalo povući, kada? Šta je sa ulazom i izlazom? Arhitektura dodataka Argument dodatka Zaključak Poglavlje 18: Anatomija granice Prelazak granice Strašni monolit Komponente raspoređivanja Niti Lokalni procesi Servisi Zaključak Poglavlje 19: Politika i nivo Nivo Zaključak Poglavlje 20: Poslovna pravila Entiteti Slučajevi upotrebe Modeli zahteva i odgovora Zaključak Poglavlje 21: Arhitektura koja vrišti Tema arhitekture Namena arhitekture Ali, šta je sa Web-om? Okviri su alati, a ne životni putevi Testabilne arhitekture Zaključak Poglavlje 22: Čista arhitektura Pravilo zavisnosti Tipičan scenario Zaključak Poglavlje 23: Prezenteri i "skromni objekti" Obrazac Skromni objekt Prezenteri i pogledi Testiranje i arhitektura Kapije ka bazama podataka Maperi podataka Slušaoci servisa Zaključak Poglavlje 24: Delimične granice Preskočite poslednji korak Jednodimenzionalne granice Fasade Zaključak Poglavlje 25: Slojevi i granice Lov na Vampusa Čista arhitektura? Podela tokova Cepanje tokova Zaključak Poglavlje 26: Glavna komponenta Završni detalji Zaključak Poglavlje 27: Servisi - veliki i mali Arhitektura servisa? Prednosti servisa? Kitti problem Objekti za spašavanje Servis zasnovan na komponentama Međusektorski odnosi Zaključak Objavljeno 28: Testiranje granica Testovi kao sistemske komponente Dizajn pogodan za testiranje API za testiranje Zaključak Poglavlje 29: Čista ugrađena arhitektura Test sposobnosti Usko grlo ciljnog hardvera Zaključak Deo VI: Detalji Poglavlje 30: Baza podataka je detalj Relacione baze podataka Zašto su sistemi baza podataka toliko rašireni? Da li će se diskovi održati? Detalji Ali, šta je sa performansama? Anegdota Zaključak Poglavlje 31: Veb je detalj Beskrajno klatno Pregled Zaključak Poglavlje 32: Okviri su detalji Autori okvira Asimetrični brak Rizici Rešenje Proglašavam vas... Zaključak Poglavlje 33: Studija slučaja: Video prodaja Proizvod Analiza slučaja upotrebe Arhitektura komponente Upravljanje zavisnošću Zaključak Poglavlje 34: Poglavlje koje nedostaje Paket po nivou (sloju) Paket po funkciji Portovi i adapteri Paket po komponenti Đavo je u detaljima implementacije Organizacija nasuprot enkapsulacije Ostali modeli razdvajanja Zaključak: Savet koji nedostaje Deo VII: Dodatak Dodatak A Arheologija arhitekture Indeks

61814) Umetnost broj 6, časopis za likovne umetnosti i kritiku April / Maj / Jun 1966 Izdavački zavod Jugoslavija Beograd Sadržaj : dr Lazar Trifunović: Svet Slike Živojin Turinski : Slikarstvo Miće Popovića Zoran Kržišnik : Riko Debenjak Zoran Pavlović : Slikarstvo Branka Protića Aleksander Bassin: Čovek u vremenu i prostoru arh Zoran Manjević : Arhitektura Dragište Brašovana dr Lazar Trifunović : Beogradsko živopisno učilište Irina Subotić : Jugoslovenska grafika 20. veka u Muzeju savremene umetnosti Draga Duksanović-Anić : Istorija umetnosti u koncepciji francuskih istoričara analista Na naslovnoj strani : Tempera Miće Popovića mek povez, format 20 x 24 cm , naslovna korica presavijena po sredini , ilustrovano, latinica, 128 strana, potpis na naslovnoj strani

Akile Bonito Oliva, Đulio Karlo Argan
Umetnost
Barkod: 9788671022309
Naslov originala: L"Arte moderna / GiulioOvaj drugi tom podeljen je u dve velike celine: Epoha funkcionalizma ("Urbanistika, arhitektura, industrijski dizajn", "Slikarstvo i skulptura", "Plavi jahač", "Ruska avangarda", "Pariska škola", "Dada", "Nadrealizam"...) i Kriza umetnosti kao "evropske nauke" ("Urbanistika i arhitektura", "Vizuelna istraživanja" i "Slikarstvo u Sjedinjenim Američkim Državama").Vremenski počinje godinama nakon Prvog svetskog rata, odnosno stvaralaštvom Le Korbizijea, Gropijusa, Bauhausa. Slede svi značajniji pokreti u umetnosti prve polovine 20 veka. Italijanski futurizam označen je kao prvi koji se može nazvati avangardnim. Argan tvrdi da posle Drugog svetskog rata Evropa više nije centar svetske umetničke kulture. Novi centar umetnosti i tržišta je Njujork. Oko ovog centra obrazuju se drugi, nema više jezgra i periferije: moderna umetnost postoji u Japanu, Latinskoj Americi, iako karakteristične uporišne tačke ostaju Njujork i, posredno, Pariz.

Autori: Đulio Karlo Argan, Akile Bonito OlivaNaslov originala: L"Arte moderna / GiulioOvaj drugi tom podeljen je u dve velike celine: Epoha funkcionalizma ("Urbanistika, arhitektura, industrijski dizajn", "Slikarstvo i skulptura", "Plavi jahač", "Ruska avangarda", "Pariska škola", "Dada", "Nadrealizam"...) i Kriza umetnosti kao "evropske nauke" ("Urbanistika i arhitektura", "Vizuelna istraživanja" i "Slikarstvo u Sjedinjenim Američkim Državama").Vremenski počinje godinama nakon Prvog svetskog rata, odnosno stvaralaštvom Le Korbizijea, Gropijusa, Bauhausa. Slede svi značajniji pokreti u umetnosti prve polovine 20 veka. Italijanski futurizam označen je kao prvi koji se može nazvati avangardnim. Argan tvrdi da posle Drugog svetskog rata Evropa više nije centar svetske umetničke kulture. Novi centar umetnosti i tržišta je Njujork. Oko ovog centra obrazuju se drugi, nema više jezgra i periferije: moderna umetnost postoji u Japanu, Latinskoj Americi, iako karakteristične uporišne tačke ostaju Njujork i, posredno, Pariz.