O proizvodu Komentari Proveri dostupnost u radnjama Labayon 29.5x29.5, granitna keramika španskog proizvođača New Tiles. Kolekcija španskih pločica inspirisana po čuvenoj Bauhaus školi arhitekture iz 20 veka. Prefinjena i moderna keramika za uređenje vašeg doma. Keramika za unutra i spolja. Ime/Nadimak Email Poruka POŠALJI Labayon 29.5x29.5, granitna keramika španskog proizvođača New Tiles. Kolekcija španskih pločica inspirisana po čuvenoj Bauhaus školi arhitekture iz 20 veka. Prefinjena i moderna keramika za uređenje vašeg doma. Keramika za unutra i spolja.

O proizvodu Komentari Proveri dostupnost u radnjama Subirana 29.5x29.5, granitna keramika španskog proizvođača New Tiles. Kolekcija španskih pločica inspirisana po čuvenoj Bauhaus školi arhitekture iz 20 veka. Prefinjena i moderna keramika za uređenje vašeg doma. Keramika za unutra i spolja. Ime/Nadimak Email Poruka POŠALJI Subirana 29.5x29.5, granitna keramika španskog proizvođača New Tiles. Kolekcija španskih pločica inspirisana po čuvenoj Bauhaus školi arhitekture iz 20 veka. Prefinjena i moderna keramika za uređenje vašeg doma. Keramika za unutra i spolja.

Detalji predmeta Stanje Polovno 10**velika knjiga:**TEHNIKA URBANIZMA 2IA-2IB-***SAOBRAĆAJ*** * Arhitekta: Nikola Dobrović * Oblast: Tehničke nauke* Arhitektura * Godina izdanja: 1958 * Broj strana: preko 300 * Povez: mek * Format: 30 x 23 cm * stanje: kao na slikama * dobro očuvano * Nikola Dobrović (Pečuj,Austrougarska 12. februar 1897 — Beograd,SFRJ 11. januar 1967) je bio srpski i jugoslovenski arhitekata 20. veka i profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. * Njegova dela su uglavnom stvarana u stilu moderne, a bio je podjednako poznat i kao urbanista. Studije arhitekture započeo je u Budimpešti 1915[1], a nakon prekida zbog 1. svetskog rata, nastavio ih je u na Češkom tehničkom univerzitetu u Pragu, gde je diplomirao 1923. i radio do 1934. kao arhitekta. Vratio se u zemlju i živeo u Lapadu kod Dubrovnika. Godine 1943 se priključuje NOP-. Od oktobra 1944. radio je na obnovi zemlje kao načelnik Arhitektonskog odeljenja saveznog Ministarstva građevina. Krajem 1945. postavljen je za direktora Urbanističkog zavoda NR Srbije, a posle odvajanja zasebnog Urbanističkog zavoda Beograda postaje njegov prvi direktor i glavni arhitekta grada. U jesen 1948. preuzima dužnost redovnog profesora za urbanizam na Arhitektonskom fakultetu Tehničke visoke škole u Beogradu. * Bio je dopisni član SANU od 1961. i JAZU od 1963, a 1962. je dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda. Dobio je Sedmojulsku nagradu za životno delo 1964. Odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zastavom 1965. godine, a te godine je postao i redovni član SANU. Bio je i počasni dopisni član RIBA (Kraljevski institut britanskih arhitekata). * 1968. je posthumno dobio Oktobarsku nagradu za urbanističke koncepcije po kojima je građen Novi Beograd. * Bista Nikoli Dobroviću postavljena u Zgradi Tehničkih fakulteta u Beogradu ^ Nikola Dobrović: eseji, projekti, kritike, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Muzej nauke i tehnike, Muzej arhitekture, 1998. *pogledajte i ostale naše aukcije imamo veliki izbor torbi,knjiga,garderobe....svega i svačega.Hvala :) *pogledajte i ostale knjige po početnoj ceni od 99din...kao i ostale predmete,možda je baš to za Vas!

odlično stanje retko u ponudi Sketches of the traditional architecture of Cyprus Crteži tradicionalne arhitekture Kipra Publisher: Pancyprian Architectural Heritage Organization: 1974 Text is in English, French, and Greek. format 21 x 29 cm Kipar (grč. Κύπρος; tur. Kıbrıs), zvanično Kiparska Republika (grč. Κυπριακή Δημοκρατία; tur. Kıbrıs Cumhuriyeti), ostrvska je država u Sredozemlju, 113 km južno od Turske i oko 120 km zapadno od sirijske obale. Geopolitički, pripada Jugozapadnoj Aziji.[2] Glavni grad je Nikozija. Kipar je treće najveće ostrvo u Sredozemnom moru i jedno od najpopularnijih turističkih odredišta na Sredozemlju, sa više od 2,4 miliona turista godišnje.[3] Kipar je nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva stekao 1960. godine, a od 1. maja 2004. član je Evropske unije. Turska je 1974. izvršila invaziju na Kipar i okupirala značajne delove ostrva, što je hiljade kiparskih Grka i Turaka pretvorilo u izbeglice. Tada je došlo do uspostavljanja delimično autonomnog režima u okupiranim delovima na severu ostrva. Aktuelne nesuglasice su doprinele podeli ostrva na četiri dela: Kiparska Republika na jugu, Turske Republike Severni Kipar (koji priznaje samo Turska) na severu ostrva, Zelenu liniju Ujedinjenih nacija, koja deli ostrvo na dva dela i dve suverene baze, nad kojima je Ujedinjeno Kraljevstvo zadržala kontrolu nakon proglašenja nezavisnosti Kipra. Predlagano je stvaranje države Kipar, koju bi činila dva entiteta: Grčka Republika Južni Kipar i Turska Republika Severni Kipar. Postoji nekoliko teorija o nastanku imena ovog ostrva. Jedna je da nastao od grčke reči za čempres (grč. Κυπαρίσσι). Po drugoj teoriji ime je nastalo prema grčkoj reči za kanu (grč. Κύπρος). U novije vreme, pojavila se i tvrdnja da je Kipar dobio ime po latinskoj frazi aes Cyprium (metal sa Kipra), što se odnosi na bakar, i što je kasnije evoluiralo u Cuprum. Naime, u drevno doba Kipar je bio poznat kao jedno od većih ako ne i najvećih nalazišta bakra na Mediteranu, pa je tako latinsko ime hemijskog elementa bakar (Cuprum) dobilo ime po nepravilnom čitanju naziva ovog ostrva.[4] Geografija[uredi] Glavni članak: Geografija Kipra Kipar je najistočnije ostrvo u Sredozemnom moru, a sa površinom od 9.251 km² treće je po veličini u istom (nakon Sicilije i Sardinije). Što se tiče država, po površini se nalazi na 161. mestu u svetu i po tome je najsličniji Libanu i Portoriku. U geološkom i geotektonskom pogledu Kipar predstavlja deo Male Azije, koji se u prošlosti odvojio. U klimatskom i vegetacijskom smislu ovo ostrvo je smešteno u severnom umerenom pojasu, tačnije mediteranskoj podoblasti. Satelitski snimak ostrva Što se saobraćaja tiče, Kipar ima veoma povoljan položaj. Ova zemlja se nalazi bukvalno između Evrope, Azije i Afrike. Za Kipar se često kaže da je najistočnija zapadna zemlja, što je donelo mnogo koristi u pogledu saobraćaja. S obzirom na to da se nalazi 64 km južno od Turske, 97 km zapadno od Sirije i 439 km severno od Sueckog kanala, skoro svaki brod koji prolazi ovda i ide dalje na istok, i obrnuto, zaustavlja se u nekoj od kiparskih luka. Više od 1.000 stranih brodova danas plovi svetskim morima pod kiparskom zastavom. Osim brodskog, Kipar je važna stanica i za avionski saobraćaj. Mnogi avioni koji lete sa zapada na Bliski istok, pa i dalje, sleću prvo na aerodrome u, na prvom mestu, Larnaki ali i Pafosu. Glavni grad Nikozija nema aerodrom. Aerodrom u Larnaki je moderan i odgovara svim svetskim standardima. Sa njega poleću avioni, kako za sve veće evropske gradove (Frankfurt, London, Pariz, Rim, Amsterdam i dr.), tako i za mnoge destinacije na Bliskom istoku i zemljama Persijskog zaliva. Zahvaljujući dobrom strateškom položaju, Kipar je u istoriji često bio meta velikih sila. Ovim ostrvom su prošli: Feničani, Grci, Egipćani, Persijanci, Makedonci i Aleksandar Veliki, Rimljani, Vizantinci, Arapi, Britanci, Francuzi, Mleci, Osmanlije, opet Britanija, nakon čega su ostvarili nezavisnost. Međutim, Kipar i dan danas više zavisi od velikih sila i suseda (pre svega Grčke, Turske, Velike Britanije, SAD i EU), jer se sve važnije političke odluke donose prvo na relaciji Atina-Ankara, pa se tek onda pitaju kiparski zvaničnici, koji uglavnom samo potvrde te odluke. Klima[uredi] Peščana oluja sa Bliskog istoka koja se prostire do Kipra, 19. oktobar 2002. Kipar ima tipičnu sredozemnu klimu i važi za najtoplije ostrvo Mediterana, a sa oko 340 sunčanih dana godišnje, ovo je najsunčanija zemlja u ovom delu sveta (pogotovo se to odnosi na Evropu). Treba naglasiti da klimatske odlike nisu iste na svim delovima ostrva, pa je tako u unutrašnjosti i sa povećanjem nadmorske visine ta sredozemna klima nešto izmenjena, iako se radi o malom prostoru. Glavni faktor klime koji uzrokuje ove izmene je pravac pružanja planina Trodos i Besparmak, koji idu paralelno sa obalom te zatvaraju unutrašnjost ostrva. Posledica toga je to da unutrašnjost ima toplija leta, hladnije zime, te manju količinu padavina od priobalja. Vode[uredi] Od nešto više od 9.000 km² koji čine ovo ostrvo, 10 km² otpada na vodu. Treba napomenuti da Kipar ima samo dve stalne reke i to: Pedias i Jalias. Njihovi tokovi su nešto manji od 100 km. Obe teku kroz Mesaoriju i ulivaju se u zaliv Famagusta. One se uglavnom koriste za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Oni su jedini stalni tokovi, jer ostale reke, koje su inače i mnogo manje, imaju svoj tok samo u vreme jakih kiša i uglavnom kada se otapa sneg sa planina. Primeri nekih takvih reka su: Jerakaz i Jialusa (sa severnih planina) te Diakrizos, Kuris, Vasiliskos (sa južnih). U proleće ove reke često se izliju, pa tako odnose plodan mulj i zemljište u more. Zbog toga Kiprani grade brane, kako bi sprečili da voda odnese svu plodnu zemlju. Rečni režim na Kipru je nivalno-fluvijalni, tj. reke dobijaju više vode od otapanja snega nego od kiša. Reljef[uredi] Planina Trodos Kipar se prostire na nešto više od 9.000 km². Na toj relativno maloj površini može se primetiti kompleksnost prirodno-geografskih osobina, neočekivana za ovako mali prostor. Ostrvo je izduženo u pravcu zapad-istok i izgledom podseća na električnu gitaru. U pravcu zapad-istok rastojanje je 224 km, a sever-jug najduže rastojanje je 121 km. Dužina obalne linije je 648 km. Obala je dobro razuđena. Ima nekoliko poluostrva od kojih je najveće Karpas, koje se nalazi na severoistoku ostrva. Između poluostrva i rtova postoji nekoliko zaliva koji su uglavnom dobili imena po lukama koje su smeštene u njima (Famagusta, Larnaka, Akrotiri, Episkopi, Hrizohu, Morfu i dr.). Osim glavnog ostrva, druga veća ostrva ne postoje. Istorija[uredi] Deo serije o istoriji Kipra Istorija Kipra CYPRVS INSVLA Hronologija Praistorija Antička istorija (Rimska era) Srednji vek Kraljevina Kipar Venecijanski Kipar Osmanski Kipar Britanski Kipar Republika Kipar P history.svg Portal Istorija pru Glavni članak: Istorija Kipra Praistorija i antika[uredi] Najranije potvrđeno mesto ljudske aktivnosti je Aetokremnos na južnoj obali ostrva, što pokazuje da su zajednice lovaca i skupljača plodova bile aktivne na ostrvu oko 10.000 godina p. n. e., dok su prva naselja potiču otprilike od 8200. p. n. e. Dolazak prvih ljudi podudara se sa izumiranjem patuljastih nilskih konja i patuljastih slonova.[5] Najstarija naselja koja su pronađena na Kipru potiču još iz neolita, otprilike perioda od 7000. do 3900. p. n. e. To su bila naselja Kirokitija i Kalavasos koji se nalaze u unutrašnjosti Kipra. Pafos U bronzanom dobu ovde doseljavaju Grci i sa sobom donose uticaj Mikenske kulture. Oni grade i svoje prve gradove ovde: Salamis (Kipar), Pafos, Kurion i Kition. Otprilike u slično vreme ovde i Feničani osnivaju svoje kolonije, tako da su se već tad počele mešati kulture na ovom ostrvu. Uskoro se na ostrvu formira 10 kraljevina koje su neko vreme uspevale održavati samostalnost. Ali ipak oko 1600. p. n. e. Egipat osvaja ovo ostrvo. No, nakon pada Egipta, vlast preuzima Persija. A za sve ovo vreme Kipar je ipak bio pod najvećim uticajem Grčke, verovatno što su Grci bili i dalje većinski stanovnici. 333. p. n. e. Aleksandar Veliki osvaja ostrvo i u sastavu države koju je on osvojio Kipar ostaje nekih malo manje od 200 godina, kad se javlja Rimsko carstvo kao velika sila koja naravno nije mogla promašiti ovo ostrvo. U prvom veku nove ere na Kipar stiže i hrišćanstvo. Srednji vek[uredi] Nakon raspada Rimskog carstva, Kipar ostaje pod vlašću Vizantije. Uskoro se na ostrvu pojavljuju i Arapi, koji se ipak nisu dugo zadržali, niti ostavili dublji trag. 1191. godine tokom Krstaških ratova, ostrvo osvaja engleski kralj Ričard Lavljeg Srca. On je vladao ovim ostrvom samo jednu godinu, nakon čega ga je prodao Templarima, a oni su ostrvo prodali francuskom vojskovođi Giju Lizinjanu. Iako je vladao samo jednu godinu Ričard je počeo izgradnju grada Limasola. U ovo vreme Kipar je bio bitna strateška baza krstaša. 1489. godine vlast nad ostrvom preuzima Mletačka republika, a u Maloj Aziji se javila nova velika sila - Osmansko carstvo. Turska i britanska uprava[uredi] U leto 1570. turska flota pod komandom Pijale Paše je prevezla na ostrvo oko 60.000 vojnika, uključujući konjicu i artiljeriju, pod komandom Lale Kara Mustafe paše. Turska vojska se iskrcala neprimećena kod Limasola 2. jula 1570. i opsela Nikoziju. Grad je zauzet 9. septembra. Famagusta se održala do avgusta 1571. Sa vremenom je Osmansko carstvo sve više slabilo, pa je na Berlinskom kongresu, po posebnom dogovoru Velike Britanije i Turske, odlučeno da će ova prva okupirati ostrvo, što je ova uskoro i uradila bez većih problema. Turci su ovo dopustili u zamjenu za to da Englezi stanu na njihovu stranu u Tursko-ruskom ratu. Pred početak Prvog svetskog rata Ujedinjeno Kraljevstvo je anektiralo ostrvo, koje sada i službeno postaje njihova kolonija. Nakon britanskog preuzimanja vlasti nad ostrvom, veliki broj Turaka napušta ostrvo i seli se u Tursku, čime Grci opet postaju većinsko stanovništvo. No, kiparskim Grcima se nije svidelo da budu najveća kolonija u Evropi, tako da se između dva svetska rata javlja pokret „Enosis“ što znači „ujedinjenje“, čiji cilj je bio oslobađanje od kolonijalne vlasti i priključenje ostrva matičnoj Grčkoj. Sada sledi Drugi svetski rat, a Kipar u njemu odigrava bitnu stratešku ulogu, a kiparski dobrovoljci se bore na strani saveznika pod zastavom Velike Britanije. Tek nakon rata i početka dekolonizacije sveta, „Enosis“ počinje da dobija veću ulogu. Formira se organizacija EOKA koja sprovodi politiku oslobađanja kolonijalne vlasti oružanom borbom. Kiparski Grci su je smatrali oslobodilačkim pokretom, a Englezi terorističkom i zločinačkom organizacijom, kao i sve druge oslobodilačke antikolonijalne pokrete. Englezi su kao i u svim drugim kolonijama sprovodili politiku „zavadi pa vladaj“. Turcima su davali privilegije da bi izazvali zavist kod Grka. Npr. državni tužilac Kipra je bio Rauf Denktaš. Osim toga davali su do znanja Turcima da ako oni (Englezi) odu, da će privilegije nestati. Time je zasijano seme budućeg građanskog rata i invazije. Nezavisnost[uredi] Početkom pedesetih godina na čelo oslobodilačkog antikolonijalnog pokreta dolazi arhiepskop Makarios III, poglavar kiparske pravoslavne crkve. On je ujedno bio i duhovni vođa pokreta. Zato ga je Velika Britanija proterala iz zemlje, te je nekoliko godina proveo u egzilu na Sejšelima. U međuvremenu je pokret „Enosis“ sve više rastao i bivao sve jači, da je Velika Britanija morala popustiti. Makarios se vraća na čelo kiparskih Grka i Kipar dobija nezavisnost 1960. Iste godine pristupa UN-u, a ubrzo i Komonveltu, te Pokretu nesvrstanih. Engleska je Kipru dala nezavisnost uz teške uslove. Turci, koji su činili 18% stanovništva dobijaju 30% mjesta u državnoj administraciji i 40% poslova u policiji. Turci imaju pravo veta na sve državne odluke. Britanija je zadržala dve svoje vojne baze na ostrvu: Akrotiri i Dekelija. Makarios je postao prvi predsednik Kipra. Kao predsednik vodio je nesvrstanu politiku i prisustvovao prvom samitu nesvrstanih 1961. u Beogradu. Postao veliki prijatelj Jugoslavije i Josipa Broza Tita. Zbog svoga mlakog odnosa prema Zapadu i zbog zalaganja za nesvrstanost, izazvao je podozrenje SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, koja je imala vojne baze na Kipru. Ovo je oslabilo pozicije NATO-a u Grčkoj. Na čelu Turaka je bio dr. Mustafa Kučuk, koji je ujedno bio i potpredsednik države. Blokirao je sve Makariosove odluke, po nekima ohrabren bivšom kolonijalnom silom. Makarios je 1963. predložio 13 ustavnih amandmana, sa ciljem da omogući normalno funkcionisanje države. Tada počinju nevolje i prvi sukobi Grka i Turaka. Grcima su bile vezane ruke jer su Turci činili 40% policije. Prvi sukob je bio 21. decembra 1963, u kome su stradala 2 Turčina i jedan grčki policajac. U sukobima ili ratu posle toga tokom 1964. stradao je 191 Turčin i 133 kiparska Grka. Pošto je policija bila blokirana, a Kipar nije imao vojsku, u sukob se umešala EOKA i postigla je nadmoć nad Turcima, pa se usled toga ponovo pojavljuje Ujedinjeno Kraljevstvo da zaustavi potpuni poraz Turaka. Rat je zaustavljen uglavnom zahvaljujući stranom pritisku, ali i predsedniku Makariosu. Na Kipar su upućene UN snage za razdvajanje zaraćenih sela i zaselaka na Kipru. Uskoro je Makarios suspendovao EOKA-u i time pokazao znak pomirljivosti sa grčke strane. Jedan dobar deo kiparskih Grka je zbog sukoba smatrao da je ujedinjenje sa Grčkom spas od nevolja. Administrativna podela[uredi] Glavni članak: Administrativna podela Kipra Karta podele Kipra na okruge i opštine Zvanična podela Kipra na okruge i stvarna podela Kipra na dva dela, grčki i turski - uporedni prikaz Kipar spada u manje evropske zemlje, pa država ne poseduje nivo pokrajina ili regiona. Osnovna upravna podela Kipra je na okruge (grč. Επαρχία, tur. Bölgesi). Zvanično postoji 6 okruga, koji nose naziv grada-sedišta okruga. Okruzi se dalje dele na opštine. Posebna teškoća u razmatranju upravne podele na Kipru je podeljenost ostrva na južni, grčki i severni, turski deo, odnosno na međunarodno priznatu Republiku Kipar i na međunarodno nepriznatu Tursku Republiku Severni Kipar. Povezano sa tim postoje različite područne podele i područne jedinice, različiti su i popisi u oba dela države, različito poimanje okruga, opštine, grada i predgrađa. Danas zvanično postoji 6 okruga na ostrvu, ali nezvanično, usled turske okupacije severnog Kipra, ova podela se sprovodi samo u južnom delu države, pod upravom kiparskih Grka. Severni deo već decenijama ima sopstvenu podelu na okruge, koja odstupa od zvanične. Zvanična država stoga ima svoje izmeštene organe vlasti za okupirane okruge i opštine, koji su smešteni u grčkom delu Kipra. Naziv okruga Matični naziv (grč. / tur.) Sedište Amohostos Αμμόχωστος / Gazimağusa Amohostos Kerineja Κερύνεια / Girne Kerineja Larnaka Λάρνακα / Larnaka Larnaka Limasol Λεμεσός / Leymosun Limasol Nikozija Λευκωσία / Lefkoşa Nikozija Pafos Πάφος /Baf Pafos Politika[uredi] Glavni članak: Politika Kipra Nikozija - glavni grad Kipra Glavni politički problem ostrva je podela na grčki i turski deo. U tridesetak godina koliko je prošlo od podele pa do danas nije učinjen bukvalno ni jedan korak ka ponovnom ujedinjenju, mada je u interesu i jednih i drugih ujedinjenje - Grci bi mogli da se vrate na zemlju sa koje su izbegli, a Turci bi izašli iz izolacije. Turci su na ostrvu pod neprekidnom kontrolom turske armije, tako da je njihov politički angažman ograničen. U više navrata je dolazilo do pokušaja pregovora koji su propali jer ni jedna pregovaračka strana nije nimalo odstupila od svojih prvobitnih zahteva. Turska strana zastupa tezu o konfederalnoj zajednici država, dok grčka strana teži unitarizmu. Najozbiljniji pokušaj za ujedinjenje bio je 2004, a inicirao ga je generalni sekretar UN-a Kofi Anan. Ako bi se prihvatio taj plan celo ostrvo bi ušlo u EU, ako ne, samo južni, odnosno grčki. Grčki političari su procenili da ovaj sporazum više odgovara turskoj strani, pa su ga odbacili iz sledećih razloga: plan nije omogućavao povratak svih grčkih izbeglica, kao ni vraćanje svog zemljišta koje im je pre pripadalo, Turci bi dobili previše mesta u organima vlasti i plan takođe nije uključivao uklanjanje britanskih baza sa ostrva. Iz tih razloga, na referendumu na grčkom delu ostrva 75% građana je odbilo sporazum. Iako je plan prihvatilo 64% građana Severnog Kipra, on nije prošao, tako da je nastao pravi paradoks - u EU je praktično ušao samo južni deo, iako službeno Turska Republika Severnog Kipra predstavlja deo Kiparske Republike pa samim tim je deo EU. Velika prepreka ujedinjenju ostrva je stalna prisutnost 50.000 turskih vojnika. Kiparska Republika[uredi] Ambasada Kipra u Vašingtonu Službena površina Kiparske Republike koja stoji u svim svetskim podacima je u stvari površina ostrva koja iznosi 9.251 km². No, stvarna površina kojom raspolaže ova republika je dosta manja. Kada se oduzme površina Turske Republike Severni Kipar, ovoj republici ostaje 5.896 km². Površina britanskih baza im oduzima još 154 km² ili 2% teritorije, a ako se izuzme i površina UN-ove „tampon zone“, dođe se do podatka da Kiparska Republika raspolaže teritorijom od oko 5.500 km² ili nešto više od polovine teritorije ostrva. Ova prvobitna površina se piše zato što je Turska Republika Severni Kipar nepriznata i zvanično je sastavni deo Kiparske Republike. Kiparska Republika raspolaže većim delom ostrva, i to na zapadu, jugu, većim delom centralne oblasti, te nešto manje na jugoistoku. Taj deo na jugoistoku je odvojen od matične teritorije britanskom vojnom bazom Dekelija, te se može smatrati enklavom. Unutar ove baze postoje i dva sela koja se takođe smatraju enklavama. To su sela Ksilotimvu i Ormidija. Međutim granice sa britanskim vojnim bazama nisu toliko izražene kao sa turskim delom ostrva. Dan nezavisnosti slavi se 1. oktobra. Kiparska Republika je stekla nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva 16. avgusta 1960. godine, kada su je priznale sve svetske države osim Turske, koja je nije priznala ni do danas. Zbog već navedenih razloga, ona nema suverenitet nad svom svojom teritorijom od 1974. godine. Zastava Kiparske Republike je jedina zastava suverene države na svetu na kojoj se nalazi oblik ostrva na geografskoj karti. Taj oblik se nalazi u centru zastave i obojen je bakarnom bojom, jer je bakar simbol Kipra, a ostrvo je dobilo ime po njemu. Ispod oblika ostrva, nalaze se dve ukrštene maslinove grančice koje predstavljaju jedinstvo i mir između Grka i Turaka. Podloga je bela. Zastava je usvojena odmah nakon dobijanja nezavisnosti, a osmislio ju je tadašnji potpredsednik dr. Fazil Kučuk, a prihvatio predsednik Makarios. Uz zastave Irske, Indije (sve tri imaju iste boje: narandžastu, belu i zelenu) i Bosne i Hercegovine, predstavlja tzv. „mirovne zastave“. Himna Kiparske Republike je „Ύμνος εις την Ελευθερίαν - Ymnos is tin Elefterian“. Ovo u prevodu sa grčkog glasi „Himna slobodi“. Zanimljivo je to da su himna Kiparske Republike i himna Republike Grčke u stvari jedna te ista himna. Dakle, kad igaju reprezentacije ove dve zemlje u bilo čemu, dovoljno je da se himna intonira samo jedanput. Valuta pre uvođenja evra u 2008. godini bio je Kiparska Funta (CYP): EUR 1 = CYP 0.585274, CYP 1 ≈ 1.71 evra. Vlada Kiparske Republike se sastoji od Predsednika i potpredsednika, te Parlamenta koji broji 59 članova, 56 iz reda Grka i 3 iz reda manjina. Sudska vlast ima 13 članova. Sadašnji predsednik Kipra je Dimitris Hristofijas koji je izabran na izborima 2008. godine. Vojska Kiparske Republike se sastoji od oko 6.500 vojnika, sa 8,33 vojnika po 1.000 stanovnika jedna je od solidnije militarizovanih država. Treba napomenuti da Kipar iako je članica EU, nije članica NATO-a. Službeni jezik je grčki. Pored grčkog dosta se koristi i engleski kog govori oko 90% domaće populacije zato što je Kipar bio britanska kolonija praktično oko 80 godina. BDP po glavi stanovnika iznosi 19.633 američkih dolara, što Kiparsku Republiku svrstava među razvijenije zemlje sveta, tačnije na 36. mesto, zajedno sa Slovenijom, Južnom Korejom i Maltom, koje imaju sličan BDP. A otkad je članica EU, Kipar se ubraja među razvijene zemlje sveta (ne među zemlje u razvoju, kao do tada). Kiparska Republika je članica mnogih svetskih i evropskih organizacija, a između ostalih izdvaja se članstvo u EU i Komonveltu. Turska Republika Severni Kipar[uredi] Glavni članak: Turska Republika Severni Kipar Turska Republika Severni Kipar zauzima sever, te veći deo istoka ostrva. Površina koju zauzima iznosi 3.355 km² ili nešto oko 37% celokupne površine ostrva. No, zbog UN-ove neutralne zone ta površina je nešto manja. Kao i južni tako i Severni Kipar ima jednu svoju eksklavu, istina mnogo manju, ali mnogo više izolovanu nego što je to slučaj kod južnjaka. To je selo Erenkoj (Kokina), koje leži u Morfu zalivu i od matične teritorije odvojeno je sa oko 5-10 km grčke plaže. Glavni grad je službeno Nikozija, ali vrlo često i Kirenija vrši tu ulogu. Ovu državu, osim od Turske, niko drugi u svetu ne priznaje. Zanimljivo je i to da je Autonomna Republika Nahičevan, koja je pod suverenitetom Azerbejdžana, takođe priznala ovu republiku, dok sam Azerbejdžan nije. Inače, Severni Kipar ima međunarodni embargo u svakom pogledu: političkom, ekonomskom, trgovinskom, saobraćajnom, vojnom, sportskom, kulturnom i dr. Ovo je uslovljeno time što se on smatra okupatorom i argresorom na Republiku Kipar, te se smatra njenim delom. Tako Severni Kipar uveliko zavisi od Republike Turske, bez koje praktično ne bi opstao. Sve svoje spoljne poslove mora izvršavati preko nje. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, ova izolacija polako počinje popuštati, te ova republika sve više počinje da samostalno deluje, iako to još nije ni blizu pravih samostalnih zemalja. Podloga zastave TRSK je bela. Na podlozi se nalaze dve vodoravne crvene pruge, koje su odvojene od gornjeg, odnosno donjeg ruba. Između ovih pruga se nalazi crveni polumesec i zvezda, simbol islama, koji je službeno državna religija, iako se TRSK deklariše kao sekularna država. Himna nosi naziv „Istiklal Marš“. Valuta je Nova turska lira, koja je zamenila staru tursku liru 1. januara 2005. godine. Sadašnji predsednik je Mehmet Ali Talat. Pored njega vladu čini premijer Ferdi Sabit Sojer, te parlament od 50 članova, u kom većinu ima Turska Republikanska Stranka. Izbori su svakih 5 godina, a sadašnji predsednik je prošle godine na izborima pobedio Raufa Denktaša koji je bio predsednik od samoproglašavanja nezavisnosti 1983. godine. Vojska TRSK je u stvari vojska Republike Turske, koja se nalazi na ostrvu od 1974. do danas. Broji oko 30.000 vojnika, koji čuvaju suverenitet ove samoproglašene republike. Jedan od osnovnih zahteva kiparskih Grka je da se ova vojska povuče, međutim to Turci ne žele. Službeni jezik je turski. Grčki ovde baš i nije poželjno čuti, a naravno isto se odnosi i na Turski jezik sa druge strane granice. BDP po glavi stanovnika iznosi 8.095 američkih dolara. To jeste manje od polovine BDP-a grčkog Kipra, ali kada se uzme u obzir da je ovo zemlja u izolaciji, te da gotovo skroz zavisi od Turske, ovo je više nego solidna cifra. Ovo je veći BDP po glavi stanovnika, čak i od BDP-a same Turske. Ipak, ova nelogičnost u pogledu BDP-a TRSK i BDP-a njenog zaštitnika i finansijera, dobija smisao kada se zna da Severni Kipar ima stanovnika kao prosečno naselje Istanbula, te da Turci iz svog državnog budžeta izdvajaju dobar deo novca za svoje sunarodnike sa Kipra. Ujedinjeno Kraljevstvo[uredi] Glavni članak: Akrotiri i Dekelija Dakle, nakon odlaska kolonijalne vlasti Ujedinjenog Kraljevstva sa Kipra, oni su ovde ostavili svoje dve vojne baze koje egzistiraju i do danas i važne su strateške pozicije ove države, zbog blizine Bliskog istoka. Površina ovih baza je 154 km² ili nešto manje od 2% ostrva. Na ovoj teritoriji živi oko 15.000 ljudi: oko 8.000 njih su britanski vojnici i njihove porodice, dok su ostalih 7.000 domaći Grci koji ili rade u ovim bazama ili ovde imaju svoje posede kojih se nisu hteli odreći. Baza Dekelija je nešto veća i nalazi se na jugoistočnom delu ostrva i osim grada Dekelije ovde se nalazi i selo Ajos Nikolaos. Ova baza graniči i sa Severnim Kiprom, a delove Republike Kipar odvaja od matičnog dela teritorije, te južnim kipranima, odnosno Grcima i nije baš drago što postoje ove baze, pogotovo ova, Dekelija. Druga baza je Akrotiri i nalazi se na samom jugu ostrva, tačnije zauzima istoimeno poluostrvo. Ovde se nalazi i najjužnija tačka ostrva, rt Gata. Pored Akrotirija na teritoriji baze nalazi se i gradić Episkopi. Svi zakoni na ovoj teritoriji su isti kao i u Britaniji, te se ovi delovi ostrva zvanično i tretiraju kao deo Ujedinjenog Kraljevstva. Zelena linija/UN[uredi] Zelena linija u Nikoziji 1974. godine je uspostavljena linija razgraničenja, čime je ostrvo podeljen na grčki i turski deo, a ta linija je nazvana „zelena linija“ po boji flomastera kojim su je ucrtali na karti UN-ovi mirovni pregovarači. Oko ove linije je uspostavljena neutralna zona pod kontrolom UN. Ona prolazi i kroz glavni grad Nikoziju i različite je širine na pojedinim svojim delovima, od stotinjak metara baš u Nikoziji, do 5-10 km u nekim drugim delovima ostrva. Njena površina se ne može tačno izraziti, jer to je ipak „tampon“ zona koja nema čvrste granice, a i ona iz godine u godinu postaje sve labavije određena. Ipak, otprilike se može reći da zauzima sličnu površinu kao i britanske baze, znači negdje oko 1,8%. Ova zona ima tri svoja segmenta. Prvi je najmanji i nalazi se oko turske eksklave Kokina (Erenkoj). Drugi, ubedljivo najveći segment, proteže se kroz centralni deo ostrva, između ostalog i kroz Nikoziju, od Morfu zaliva na zapadu, do baze Dekelija na istoku. Mnogi objekti, gradići i sela koji su se sticajem okolnosti našli u ovoj zoni, stavljeni su van funkcije, odnosno raseljeni su, tako da u ovoj zoni ne živi gotovo niko osim UN-ovih vojnika, koji ovde čuvaju mir. Najznačajniji objekat koji je ostao u ovoj zoni je svakako aerodrom u Nikoziji, koji je iz tog razloga od 1974. godine van funkcije, pa su južnjaci izgradili aerodrom u Larnaki, a severnjaci nešto malo izvan Nikozije. Pravo čudo i izuzetak predstavlja malo mesto od oko 3.000 stanovnika, po imenu Pila, koje se nalazi u ovoj zoni nedaleko od baze Dekelija. To je, naime, jedino mesto na ostrvu, a verovatno i u svetu, gde Turci i Grci žive zajedno. I konačno, treći segment „tampon“ zone je dosta kraći i ide od baze Dekelija, tačnije mesta Ajos Nikolaos, do zaliva Famagusta. Bitno je reći i to da su kroz „zelenu liniju“ do danas otvorena 4 punkta kroz koje se može doći iz jednog dela ostrva u drugi. Najvažniji takav punkt se nalazi u Nikoziji, pored Ledra palate. Stanovništvo[uredi] Glavni članak: Demografija Kipra Demografija Kipra Vezano za stanovništvo, treba napomenuti da većina podataka (uglavnom brojčanih) važe za celokupno ostrvo. Prema podacima iz 2005. godine, Kipar ima 780.133 stanovnika. Gustina naseljenosti ostrva iznosi negde oko 84 st/km², što Kipar svrstava u zemlje sa srednjom gustinom stanovništva. Kao ni u većini država, stanovništvo nije ravnomerno raspoređeno. Najgušće je naseljen priobalni sektor oko većih gradova, pre svega Limasola i Larnake i prostor centralne nizije Mesaorije pogotovo u neposrednom okruženju glavnog grada Nikozije. Najslabije je naseljen unutrašnji planinski deo. Međutim, ni ovi prostori nisu nešto ekstremno naseljeni, odnosno nenaseljeni, pa tako najveća naseljenost ne prelazi 200 st/km², a najmanja je negde u granici između 20 i 40 st/km². Iz činjenice da 18% stanovništva (Turaka) živi na 37% prostora, da se zaključiti da je severni Kipar ređe naseljen od južnog. Etnička struktura stanovništva je sledeća: 77% Grci, 18% Turci i 5% ostale etničke grupe.[6] Gotovo svi, i Turci i Grci, žive na svom delu ostrva, uz slučajne izuzetke. Tako 0,5% Grka živi u Severnom Kipru i to na poluostrvu Karpas. Treba reći da 40% ovog naroda je izbeglica u svojoj državi. Sa druge strane 1,3% Turaka živi u južnom delu i njih je mnogo manje izbeglica. Što se tiče ostalih, ovde ima mnogo manjinskih naroda, a ovaj podatak od 4% nije do kraja relevantan, jer njihov broj iz godine u godinu raste, a ima i dosta neprijavljenih ljudi, kao i onih koji su ovde na privremenom radu ili nešto dužem (ili kraćem, svejedno) turističkom odmoru. Dve „autohtone“ manjine koje žive ovde duže vreme jesu Jermeni i maroniti, dok u novije vreme Kipar su naselile i druge etničke grupe, poput Engleza, Nemaca, Rusa, Jevreja, Srba i dr. Ipak ogromna većina ovih stanovnika živi u Republici Kipar, a izuzetak je jedino jedan broj maronita i Kurdi koji žive u TRSK. Religijska struktura se gotovo poklapa sa etničkom. Dakle, Grci su pravoslavci, a Turci sunitski muslimani, uz jedan manji broj ateista u oba naroda. Ostatak su jermenski pravoslavci, maronitski hrišćani, rimokatolici, protestanti, Jevreji i ostali pravoslavci. Slična je situacija i sa jezičkom strukturom. Grci govore grčki, a Turci turski jezik. Ove manjine koriste u svojim zajednicama svoje jezike, a oko 90% stanovništva govori i engleski jezik. Vezano za stepen urbanizacije treba reći da 69% stanovništva živi u gradovima, a ostatak je ruralno stanovništvo. Polno-starosna struktura pokazuje sledeće: broj muškaraca i žena je otprilike podjednak, a udeo mladog stanovništva je 22%, zrelog 67%, te starog 11%. Starosno-polna piramida ima relativno pravilan oblik, međutim smatra se da će u narednih 50 godina ona postepeno gubiti svoju pravilnost, jer će se broj starog i zrelog stanovništva povećavati, dok će se broj mladog smanjivati. Prosečan životni vek je 76 godina za muškarce i 81 godina za žene. Nepismenost na Kipru iznosi oko 2% (0,8% muškarci i 3,1% žene). Na Kipru osnovno obrazovanje traje 6 godina, srednje još toliko, a oba su obavezna. U južnom delu ostrva postoji nekoliko univerziteta, dok učenici iz Severnog Kipra moraju ići u Republiku Tursku ako se žele dalje školovati. Privreda[uredi] Glavni članak: Privreda Kipra Prije početka, treba napomenuti da međunarodne organizacije ne priznaju Tursku Republiku Severni Kipar, pa većina sledećih podataka važi za celi Kipar. Kipar je u poslednjih 15-tak godina doživio brz ekonomski rast. Osnovni razlozi za to su: relativno bogatstvo privrednim sirovinama potrebnim za razvoj ekonomije (koje je ipak imalo više značaja u prošlosti nego danas), pre svega rudama i šumom, zatim plodno zemljište, povoljan geografski položaj, povoljni klimatski uslovi, te jeftina imigrantska snaga. Mislim da ove faktore za razvoj privrede nije potrebno dodatno objašnjavati. Naravno, postoje i neki negativni činioci po privredu, koji su uglavnom društveno-političkog karaktera. Tu se podrazumeva nedavna istorija ostrva što za posledicu ima podelu ostrva. Vrlo verovatna činjenica je ta da bi Kipar beležio još veći privredni napredak kada ne bi bilo ove podele. Inače i pre famozne 1974. godine Kipar je imao dosta dobar ekonomski razvoj sa tendencijom daljeg napredovanja. No, turskom invazijom te godine i podelom ostrva, ekonomska situacija se drastično mijenja, a BDP opada za jednu trećinu, a otprilike i trećina ljudi na ostrvu tada biva nezaposlena. Od tada se grčki i turski deo počinju posebno razvijati. Republika Kipar se brzo oporavlja, pre svega zbog pomoći Velike Britanije, a najbolji pokazatelj je i to što se u sledećih 7 godina nezaposlenost smanjila za 90%. Celokupni tercijarni sektor predvođen turizmom, koji je i osnova ekonomskog razvoja ostrva, doživljava puni zamah, posebno u 90-im godinama, kada se dešava „eksplozija“ u ovoj oblasti, što je nastavljeno i u ovoj deceniji. Pored tercijarnog, takođe su i primarni i sekundarni sektor privrednih delatnosti doživeli brz oporavak (istina sekundarni nešto manje nego što se očekivalo). Ulazak u EU je još više učvrstio dobro ekonomsko stanje i dao temelje za još mnogo veći ekonomski rast. Sa druge strane Severni Kipar je bio u težoj poziciji za oporavak, jer su između ostalih sankcija, dobili i onu ekonomsku. Ali, ipak uz veliku pomoć Republike Turske i oni uspevaju da dignu svoju ekonomiju i stave je na jedan solidan nivo, koji jeste istina dosta niži nego kod južnjaka, ali za jednu zemlju u izolaciji je više nego fantastičan. Istina je da Severni Kipar bez Turske, ne bi mogao opstati u bilo kakvom pogledu, a najmanje ekonomskom. Sva ekonomija ovde je zasnovana na turskoj pomoći i ulaganju, a svaku vezu sa svetom TRSK održava upravo preko Turske. Najklasičniji primer toga je izvoz proizvoda, koji se vrši isključivo preko Turske, da o ostalim primerima i ne govorimo. U BDP-u Kipra primarni sektor učestvuje sa 4,6%, sekundarni sa 19,9%, a razumljivo tercijarni najviše sa 75,5%. Slični su i procenti zaposlenosti stanovništva po sektorima: 4,9% primarni, 24% sekundarni i 71,1% tercijarni. Pretpostavka je da je situacija nakon ulaska u EU povoljnija. Ovako, ukupna vrednost izvoza R. Kipar je 1,3 milijarde američkih dolara, a TRSK 63 miliona američkih dolara. Ali vrednosti uvoza su sledeće: za R. Kipar 3,9 milijardi, a za TRSK 301 milion. Ovde se vidi da i jedan i drugi deo ostrva imaju trgovinski deficit. Ali, oni ovaj neostatak i više nego kompenziraju velikom zaradom od turizma, a S. Kipar i novčanom pomoći od Turske. Glavni trgovinski partneri Kipra su: V. Britanija, Grčka, Italija, SAD, Rusija, Nemačka, Turska, Sirija, Liban itd. Podaci se odnose na oba dela ostrva. Poljoprivreda[uredi] Poljoprivreda zapošljava 5% aktivnog stanovništva i ostvaruje otprilike isti procenat učešća u BDP-u ostrva. Poljoprivreda se veže uglavnom da centralnu oblast plodne Mesaorije. Grane koje dominiraju su ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, te nešto manje stočarstvo. Pod usevima je 8% obradivog zemljišta. U ratarstvu dominira uzgoj krompira (kog i izvoze), te paradajza, kupusa, pšenice, kukuruza, ječma, pamuka, lana i duvana. Duvan je posebno važan jer u izvozu učestvuje sa 7%. Voćarstvo i vinogradarstvo su takođe vrlo značajni, a u izvozu učestvuju sa 25%. Tu se podrazumeva uzgoj limuna, agruma, smokvi, lubenica, jabuka, vinove loze i dr. Od vinove loze se dobija poznato kiparsko vino, koje je jako važan izvozni proizvod, i grožđice. Stočarstvo je slabije razvijeno, a veže se uglavnom za planinska područja. Dominira govedarstvo, peradarstvo i svinjogojstvo. Ribarstvo je skoncetrisano u priobalju ostrva i dosta je razvijenije od stočarstva. Za šumarstvo treba reći da je u problemima zbog neplanske seče. Ostrvo je inače prirodno bogat šumom, ali veliki deo tog bogatstva je posečen. Ipak, kiparske vlasti su sprovele niz zakona i reformi u vezi ovog pitanja, pa se očekuje poboljšanje situacije u budućnosti. Industrija i rudarstvo[uredi] Rudarstvo danas ima manji značaj nego što je imalo kroz istoriju. Kipar je bio jedno od najvećih nalazišta bakra u poznatom svetu u antičko doba, pa je i dobio ime po bakru. Danas zaliha bakra skoro da i nema, a značajnija rudna bogatstva predstavljaju azbest i hrom. U industriji najveći broj radnika je zaposlen u prehrambenoj industriji, te nešto malo manje u tekstilnoj. U zadnje vreme je postala značajna i petrohemijska industrija, koja se zasniva na uvozu nafte. U Larnaki se nalazi značajna rafinerija nafte. Nafta je najznačajniji uvozni proizvod, jer je Kipar nema nikako, iako se nalazi na Bliskom istoku. Hemijska industrija se bavi proizvodnjom đubriva koja su vrlo bitna za ovdašnju poljoprivredu. Metalna i mašinska industrija su tek u razvoju i uveliko zavise od uvoza. Da se vratim malo prehrambenoj i tekstilnoj industriji, kao najvažnijim granama ovog sektora. Prehrambena industrija vrši preradu poljoprivrednih proizvoda. Tu su najvažnije razne vrste voća i agruma, zatim već spomenuto vino, pa onda mlečna i mesna industrija, a u Nikoziji se nalazi i velika fabrika duvana. Tekstilna industrija zajedno sa industrijom kože i obuće učestvuje u izvozu sa 35%. Uglavnom se prerađuju sopstvene sirovine, poput pamuka i svile. Ova industrija je više razvijena u TRSK, posebno čipkarstvo, koje je ovde izuzetno kvalitetno. Turizam[uredi] Kipar ubedljivo najviše koristi ima od tercijarnog sektora, a to se pre svega odnosi na turizam, od kog u principu i zavisi celo ostrvo. Kipar ima sve predispozicije za razvoj turizma, što je vrlo dobro i iskorišćeno. Kipar ima godišnju turističku posetu nešto manju od 2,5 miliona, a zarada čini oko 3 četvrtine budžeta države. Osnovu turizma čini kupališni turizam, baziran na prelepim i raznolikim obalama i plažama, od strmih do ravnih i prostranih, od šljunkovitih do peskovitih. Plaže Pafosa, Limasola, Aje Nape, Morfua i dr. spadaju među najlepše plaže Mediterana, pa možda čak i sveta. U prilog razvoja ovog turizma ide i to što Kipar ima otprilike 340 sunčanih dana godišnje. Osim kupališnog razvijen je i kulturno-istorijski turizam. Na ostrvu se nalazi nekoliko antičkih gradova od kojih su najpoznatija tri: Salamis, Kurion i Amatus. Takođe i u većim gradovima postoje mnoge stare građevine interesantne za turiste, poput Kolosi dvorca u Limasolu, tvrđave Pafos, Selimije džamije u Nikoziji itd. Mnogi od ovih objekata su pod zaštitom UNESKO-a, uključujući tu i 9 pravoslavnih manastira i crkvi. U unutrašnjosti Kipra postoje brojna, kako grčka tako i turska sela, u kojima se život odvija na prilično tradicionalan način, pa je Kipar pogodan i za seoski turizam. Takođe, postoji i mogućnost i razvitka planinskog, zimskog i skijališnog turizma na Trodosu, ali taj oblik turizma je daleko iza ovih ostalih. Saobraćaj[uredi] Glavni članak: Saobraćaj Kipra Vezano za putni saobraćaj, možemo reći da Kipar ima oko 13.000 km puteva od čega je oko 7.000 km asfaltirano. Treba napomenuti da je ovaj saobraćaj mnogo razvijeniji na južnom nego na severnom delu ostrva. Na Kipru ne postoji železnički saobraćaj. Vadušni saobraćaj je dosta razvijen. Glavni aerodrom se nalazi u Larnaki, a veoma značajan, pogotovo za dolazak turista, je i aerodrom u Pafosu. Severni Kipar ima aerodrom Erkan nedaleko od Nikozije, ali zbog međunarodne izolacije, odavde se može leteti samo za Tursku i Azerbejdžan. Istina, u zadnje vreme sankcije popuštaju, pa se ponekad avioni sa ovog aerodroma zapute i u neke zapadne zemlje, na primer Veliku Britaniju. Na Kipru postoji još nekoliko manjih aerodroma i heliodroma, koji ne služe za međunarodni saobraćaj. Pomorski saobraćaj je vrlo razvijen. Glavne luke Limasol i Larnaka su vrlo prometne. Severni Kipar ima dve luke: Famagusta i Kirenija, ali brodovi ovamo dolaze samo iz Turske zbog već opisanih razloga. Kultura[uredi] [ikona] Ovaj odeljak treba proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. Sport[uredi] Kipar je prvi put učestvovao na Zimskim olimpijskim igrama 1980. u Lejk Plesidu. Posle nije propustio nijedne igre. Na Olimpijskim igrama u Londonu 2012, jedriličar Pavlos Kontides osvojio je srebrnu medalju, prvu olimpijsku medalju za Kipar.[7] Fudbalska reprezentacija Kipra utakmice kao domaćin igra na stadionu Antonis Papadopulos u Larnaki. Kiparski nacionalni fudbalski tim se nikada nije kvalifikovao na završni turnir Svetskog prvenstva ili Evropskog prvenstva. Markos Bagdatis je najuspešniji kiparski profesionalni teniser. Najveći uspesi u karijeri su mu dostizanje 8. mesta na ATP listi, osvajanje četiri turnira i dostizanje finala Otvorenog prvenstva Australije 2006. godine. tags: narodno stvaralaštvo seoske kuće seoska arhitektura antologija kuća ranko radovic aleksandar deroko srednjovekovna arhitektura stare kuće brvnare kolibe ... ruralne rurano rural houses mostovi grčka turska

Knjiga donosi Praktične odgovore na najvažnija pitanja sa kojima se suočavaju arhitekte i dizajneri softvera Kako odabrati najbolje strukture visokog nivoa za svaki od današnjih, različitih tipova aplikacija: od veba do baze podataka, od potpuno opremljenog računara u mreži (thick-client), preko konzole, do ugrađenih programa Razumevanje osnovnih principa arhitekture, dizajna softvera i onoga što zaista pokušavate postići Pisac je ugledni Robert C. Martin, autor knjiga The Clean Coder, Clean Code i Agile Software Development: Principles, Patterns, and Practices Praktično rešenje softverske arhitekture legendarnog "ujka Boba" (Robert C. Martin) Primenom univerzalnih pravila arhitekture softvera možete dramatično da poboljšate produktivnost programera tokom životnog ciklusa bilo kog softverskog sistema. Sada, nadovezujući se na uspeh svojih najprodavanijih knjiga Clean Code (Jasan kod, Mikro knjiga, Beograd 2020.) i The Clean Coder, legendarni softverski stručnjak Robert C. Martin ("Ujak Bob") otkriva ta pravila i pomaže vam da ih primenite. Martinova Čista Arhitektura ne predstavlja samo opcije. Oslanjajući se na više od pola veka iskustava u softverskim okruženjima svih zamislivih tipova, Martin vam govori koje bi izbore trebalo da napravite i zašto su ti izbori presudni za vaš uspeh. Kao što se i očekuje od Ujka-Boba, ova knjiga obiluje konkretnim, jednostavnim rešenjima za stvarne izazove sa kojima ćete se suočiti - rešenjima ​​koja će izgraditi, ili urušiti, vaše projekte. Ciljevi Naučiti šta bi arhitekte softvera trebalo da postignu - i osnovne discipline i neophodno iskustvo Ovladati osnovnim principima dizajna softvera i suočiti se sa funkcijama, odvajanjem komponenata i upravljanjem podacima Zapaziti kako paradigme programiranja nameću disciplinu ograničavajući ono što programeri mogu da učine Shvatiti šta je kritično važno, a šta je samo "detalj" Primeniti optimalne strukture na visokom nivou za veb, baze podataka, thick-klijente, konzolu i ugrađene aplikacije Definisati odgovaranje granice i slojeve, organizovati komponente i servise Shvatiti zašto dizajn i arhitektura greše i kako sprečiti (ili otkloniti) te nedostatke Čista arhitektura je osnovna literatura za svakog aktivnog arhitektu softvera, ili za onoga koji želii da to bude, sistemskog analitičara, dizajnera sistema ili softverskog menadžera - i za svakog programera koji izvršava nečije planove. Sajt autora Posetite veb adresu autora http: //cleancoders.com/. Pregled sadržaja Uvodna reč Predgovor Zahvalnice O autoru Deo I: Uvod Poglavlje 1: Šta su dizajn i arhitektura? Cilj Studija slučaja Zaključak Poglavlje 2: Priča o dve vrednosti Ponašanje Arhitektura Najviša vrednost Eisenhower-ova matrica Borba za arhitekturu Deo II: Prvi koraci: Paradigme programiranja Poglavlje 3: Pregled paradigmi Strukturirano programiranje Objektno orijentisano programiranje Funkcionalno programiranje Hrana za um Zaključak Poglavlje 4: Strukturirano programiranje Prikaz Proklamacija o štetonsti Funkcionalna dekompozicija Nema formalnih dokaza Nauka spašava Testovi Zaključak Poglavlje 5: Objektno orijentisano programiranje Enkapsulacija? Nasleđivanje? Polimorfizam? Zaključak Poglavlje 6: Funkcionalno programiranje Kvadrati celih brojeva Nepromenjivost i arhitektura Segregacija promenjivosti Poreklo događaja Zaključak Deo III: Principi dizajna Poglavlje 7: SRP - Princip jedinstvene odgovornosti (the Single Responsibility Principle) Simptom 1: Slučajno kopiranje Simptom 2: Spajanje Rešenja Zaključak Poglavlje 8: OKP: Otvoreno-zatvoreni princip (the Open-Closed Principle) Misaoni eksperiment Upravljanje smerom Skrivanje informacija Zaključak Poglavlje 9: LSP - Princip zamene Liskova (the Liskov Substitution Principle) Uputstvo za korišćenje nasleđivanja Problem kvadrata / pravougaonika LSP i arhitektura Primer kršenja LSP-a Zaključak Poglavlje 10: ISP - Princip odvajanja interfejsa (the Interface Segregation Principle) ISP i jezik ISP i arhitektura Zaključak Poglavlje 11: DIP - Princip inverzije zavisnosti (the Dependency Inversion Principle) Stabilne apstrakcije Factory Konkretne komponente Zaključak Deo IV: Principi komponenti Poglavlje 12: Komponente Kratka istorija komponenti Premeštanje Linkeri Zaključak Poglavlje 13: Kohezija komponenti Princip ekvivalencije ponovne upotrebe/izdanja Zajednički princip zatvaranja Uobičajeni princip ponovne upotrebe Dijagram napetosti za koheziju komponente Zaključak Poglavlje 14: Spajanje komponenti Princip acikličnih zavisnosti Dizajn odozgo-nadole Princip stabilnih zavisnosti Princip stabilnih apstrakcija Zaključak Deo V: Arhitektura Poglavlje 15: Šta je arhitektura? Razvoj Raspoređivanje Operacija Održavanje Održavanje opcija otvorenim Nezavisnost od uređaja Neželjena pošta (Spam) Fizičko adresiranje Zaključak Poglavlje 16: Nezavisnost Slučajevi upotrebe Operacija Razvoj Raspoređivanje Održavanje različitih opcija Slojevi za odvajanje Slučajevi upotrebe odvajanja Režim odvajanja Nezavisna sposobnost razvoja Nezavisna sposobnost raspoređivanja Umnožavanje Režim odvajanja (ponovo) Zaključak Poglavlje 17: Granice: crtanje granica Par tužnih priča FitNesse Koje bi granice trebalo povući, kada? Šta je sa ulazom i izlazom? Arhitektura dodataka Argument dodatka Zaključak Poglavlje 18: Anatomija granice Prelazak granice Strašni monolit Komponente raspoređivanja Niti Lokalni procesi Servisi Zaključak Poglavlje 19: Politika i nivo Nivo Zaključak Poglavlje 20: Poslovna pravila Entiteti Slučajevi upotrebe Modeli zahteva i odgovora Zaključak Poglavlje 21: Arhitektura koja vrišti Tema arhitekture Namena arhitekture Ali, šta je sa Web-om? Okviri su alati, a ne životni putevi Testabilne arhitekture Zaključak Poglavlje 22: Čista arhitektura Pravilo zavisnosti Tipičan scenario Zaključak Poglavlje 23: Prezenteri i "skromni objekti" Obrazac Skromni objekt Prezenteri i pogledi Testiranje i arhitektura Kapije ka bazama podataka Maperi podataka Slušaoci servisa Zaključak Poglavlje 24: Delimične granice Preskočite poslednji korak Jednodimenzionalne granice Fasade Zaključak Poglavlje 25: Slojevi i granice Lov na Vampusa Čista arhitektura? Podela tokova Cepanje tokova Zaključak Poglavlje 26: Glavna komponenta Završni detalji Zaključak Poglavlje 27: Servisi - veliki i mali Arhitektura servisa? Prednosti servisa? Kitti problem Objekti za spašavanje Servis zasnovan na komponentama Međusektorski odnosi Zaključak Objavljeno 28: Testiranje granica Testovi kao sistemske komponente Dizajn pogodan za testiranje API za testiranje Zaključak Poglavlje 29: Čista ugrađena arhitektura Test sposobnosti Usko grlo ciljnog hardvera Zaključak Deo VI: Detalji Poglavlje 30: Baza podataka je detalj Relacione baze podataka Zašto su sistemi baza podataka toliko rašireni? Da li će se diskovi održati? Detalji Ali, šta je sa performansama? Anegdota Zaključak Poglavlje 31: Veb je detalj Beskrajno klatno Pregled Zaključak Poglavlje 32: Okviri su detalji Autori okvira Asimetrični brak Rizici Rešenje Proglašavam vas... Zaključak Poglavlje 33: Studija slučaja: Video prodaja Proizvod Analiza slučaja upotrebe Arhitektura komponente Upravljanje zavisnošću Zaključak Poglavlje 34: Poglavlje koje nedostaje Paket po nivou (sloju) Paket po funkciji Portovi i adapteri Paket po komponenti Đavo je u detaljima implementacije Organizacija nasuprot enkapsulacije Ostali modeli razdvajanja Zaključak: Savet koji nedostaje Deo VII: Dodatak Dodatak A Arheologija arhitekture Indeks Naslov: Čista arhitektura: stručni vodič za strukturu i dizajn softvera Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 432 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,8 x 23,5 cm Godina izdanja: 2020 ISBN: 978-86-7310-557-4

Primenom univerzalnih pravila arhitekture softvera možete dramatično da poboljšate produktivnost programera tokom životnog ciklusa bilo kog softverskog sistema. Broj ocena: 56 Cena sa PDV: 2750 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 72254 Vreme slanja: 2 - 3 radna dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.80 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Kompjuter biblioteka Brend: Kompjuter Biblioteka Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Čista arhitektura, Praktična rešenja softverske arhitekture, Robert C. Martin - ujka Bob Čista arhitektura, Praktična rešenja softverske arhitekture legendarnog Roberta C. Martina,ujka Boba Autor: Robert C. Martin Broj strana: 432 ISBN broj: 9788673105574 Izdavač: Kompjuter biblioteka Godina izdanja: 2020. Kataloški broj: 534. Opis proizvoda: Čista arhitektura, Praktična rešenja softverske arhitekture, Robert C. Martin - ujka Bob Praktične odgovore na najvažnija pitanja sa kojima se suočavaju arhitekte i dizajneri softvera Kako odabrati najbolje strukture visokog nivoa za svaki od današnjih, različitih tipova aplikacija: od veba do baze podataka, od potpuno opremljenog računara u mreži (thick-client), preko konzole, do ugrađenih programa Razumevanje osnovnih principa arhitekture, dizajna softvera i onoga što zaista pokušavate postići Pisac je ugledni Robert C. Martin, autor knjiga The Clean Coder, Clean Code i Agile Software Development: Principles, Patterns, and Practices Praktično rešenje softverske arhitekture legendarnog ujka Boba (Robert C. Martin) Primenom univerzalnih pravila arhitekture softvera možete dramatično da poboljšate produktivnost programera tokom životnog ciklusa bilo kog softverskog sistema. Sada, nadovezujući se na uspeh svojih najprodavanijih knjiga Clean Code (Jasan kod, Mikro knjiga, Beograd 2020.) i The Clean Coder, legendarni softverski stručnjak Robert C. Martin (Ujak Bob) otkriva ta pravila i pomaže vam da ih primenite. Martinova Čista Arhitektura ne predstavlja samo opcije. Oslanjajući se na više od pola veka iskustava u softverskim okruženjima svih zamislivih tipova, Martin vam govori koje bi izbore trebalo da napravite i zašto su ti izbori presudni za vaš uspeh. Kao što se i očekuje od Ujka-Boba, ova knjiga obiluje konkretnim, jednostavnim rešenjima za stvarne izazove sa kojima ćete se suočiti - rešenjima ​​koja će izgraditi, ili urušiti, vaše projekte. Ciljevi Naučiti šta bi arhitekte softvera trebalo da postignu - i osnovne discipline i neophodno iskustvo Ovladati osnovnim principima dizajna softvera i suočiti se sa funkcijama, odvajanjem komponenata i upravljanjem podacima Zapaziti kako paradigme programiranja nameću disciplinu ograničavajući ono što programeri mogu da učine Shvatiti šta je kritično važno, a šta je samo detalj Primeniti optimalne strukture na visokom nivou za veb, baze podataka, thick-klijente, konzolu i ugrađene aplikacije Definisati odgovaranje granice i slojeve, organizovati komponente i servise Shvatiti zašto dizajn i arhitektura greše i kako sprečiti (ili otkloniti) te nedostatke Čista arhitektura je osnovna literatura za svakog aktivnog arhitektu softvera, ili za onoga koji želii da to bude, sistemskog analitičara, dizajnera sistema ili softverskog menadžera - i za svakog programera koji izvršava nečije planove. Sajt autora Posetite veb adresu autora http: //cleancoders.com/. Pregled sadržaja Uvodna reč Predgovor Zahvalnice O autoru Deo I: Uvod Poglavlje 1: Šta su dizajn i arhitektura? Cilj Studija slučaja Zaključak Poglavlje 2: Priča o dve vrednosti Ponašanje Arhitektura Najviša vrednost Eisenhower-ova matrica Borba za arhitekturu Deo II: Prvi koraci: Paradigme programiranja Poglavlje 3: Pregled paradigmi Strukturirano programiranje Objektno orijentisano programiranje Funkcionalno programiranje Hrana za um Zaključak Poglavlje 4: Strukturirano programiranje Prikaz Proklamacija o štetonsti Funkcionalna dekompozicija Nema formalnih dokaza Nauka spašava Testovi Zaključak Poglavlje 5: Objektno orijentisano programiranje Enkapsulacija? Nasleđivanje? Polimorfizam? Zaključak Poglavlje 6: Funkcionalno programiranje Kvadrati celih brojeva Nepromenjivost i arhitektura Segregacija promenjivosti Poreklo događaja Zaključak Deo III: Principi dizajna Poglavlje 7: SRP - Princip jedinstvene odgovornosti (the Single Responsibility Principle) Simptom 1: Slučajno kopiranje Simptom 2: Spajanje Rešenja Zaključak Poglavlje 8: OKP: Otvoreno-zatvoreni princip (the Open-Closed Principle) Misaoni eksperiment Upravljanje smerom Skrivanje informacija Zaključak Poglavlje 9: LSP - Princip zamene Liskova (the Liskov Substitution Principle) Uputstvo za korišćenje nasleđivanja Problem kvadrata / pravougaonika LSP i arhitektura Primer kršenja LSP-a Zaključak Poglavlje 10: ISP - Princip odvajanja interfejsa (the Interface Segregation Principle) ISP i jezik ISP i arhitektura Zaključak Poglavlje 11: DIP - Princip inverzije zavisnosti (the Dependency Inversion Principle) Stabilne apstrakcije Factory Konkretne komponente Zaključak Deo IV: Principi komponenti Poglavlje 12: Komponente Kratka istorija komponenti Premeštanje Linkeri Zaključak Poglavlje 13: Kohezija komponenti Princip ekvivalencije ponovne upotrebe/izdanja Zajednički princip zatvaranja Uobičajeni princip ponovne upotrebe Dijagram napetosti za koheziju komponente Zaključak Poglavlje 14: Spajanje komponenti Princip acikličnih zavisnosti Dizajn odozgo-nadole Princip stabilnih zavisnosti Princip stabilnih apstrakcija Zaključak Deo V: Arhitektura Poglavlje 15: Šta je arhitektura? Razvoj Raspoređivanje Operacija Održavanje Održavanje opcija otvorenim Nezavisnost od uređaja Neželjena pošta (Spam) Fizičko adresiranje Zaključak Poglavlje 16: Nezavisnost Slučajevi upotrebe Operacija Razvoj Raspoređivanje Održavanje različitih opcija Slojevi za odvajanje Slučajevi upotrebe odvajanja Režim odvajanja Nezavisna sposobnost razvoja Nezavisna sposobnost raspoređivanja Umnožavanje Režim odvajanja (ponovo) Zaključak Poglavlje 17: Granice: crtanje granica Par tužnih priča FitNesse Koje bi granice trebalo povući, kada? Šta je sa ulazom i izlazom? Arhitektura dodataka Argument dodatka Zaključak Poglavlje 18: Anatomija granice Prelazak granice Strašni monolit Komponente raspoređivanja Niti Lokalni procesi Servisi Zaključak Poglavlje 19: Politika i nivo Nivo Zaključak Poglavlje 20: Poslovna pravila Entiteti Slučajevi upotrebe Modeli zahteva i odgovora Zaključak Poglavlje 21: Arhitektura koja vrišti Tema arhitekture Namena arhitekture Ali, šta je sa Web-om? Okviri su alati, a ne životni putevi Testabilne arhitekture Zaključak Poglavlje 22: Čista arhitektura Pravilo zavisnosti Tipičan scenario Zaključak Poglavlje 23: Prezenteri i skromni objekti Obrazac Skromni objekt Prezenteri i pogledi Testiranje i arhitektura Kapije ka bazama podataka Maperi podataka Slušaoci servisa Zaključak Poglavlje 24: Delimične granice Preskočite poslednji korak Jednodimenzionalne granice Fasade Zaključak Poglavlje 25: Slojevi i granice Lov na Vampusa Čista arhitektura? Podela tokova Cepanje tokova Zaključak Poglavlje 26: Glavna komponenta Završni detalji Zaključak Poglavlje 27: Servisi - veliki i mali Arhitektura servisa? Prednosti servisa? Kitti problem Objekti za spašavanje Servis zasnovan na komponentama Međusektorski odnosi Zaključak Objavljeno 28: Testiranje granica Testovi kao sistemske komponente Dizajn pogodan za testiranje API za testiranje Zaključak Poglavlje 29: Čista ugrađena arhitektura Test sposobnosti Usko grlo ciljnog hardvera Zaključak Deo VI: Detalji Poglavlje 30: Baza podataka je detalj Relacione baze podataka Zašto su sistemi baza podataka toliko rašireni? Da li će se diskovi održati? Detalji Ali, šta je sa performansama? Anegdota Zaključak Poglavlje 31: Veb je detalj Beskrajno klatno Pregled Zaključak Poglavlje 32: Okviri su detalji Autori okvira Asimetrični brak Rizici Rešenje Proglašavam vas... Zaključak Poglavlje 33: Studija slučaja: Video prodaja Proizvod Analiza slučaja upotrebe Arhitektura komponente Upravljanje zavisnošću Zaključak Poglavlje 34: Poglavlje koje nedostaje Paket po nivou (sloju) Paket po funkciji Portovi i adapteri Paket po komponenti Đavo je u detaljima implementacije Organizacija nasuprot enkapsulacije Ostali modeli razdvajanja Zaključak: Savet koji nedostaje Deo VII: Dodatak Dodatak A Arheologija arhitekture Indeks Svi proizvodi iz: Računarske Knjige - Programiranje Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: DaNS - Novi Sad, 2011. god. Broširan povez, 20 cm. 48 str. Ilustrovano Slavko Županski rođen je 1943. godine u Beogradu. Potiče od poznatih vojvođanskih porodica Županski i Brašovan koje su iznedrile niz poznatih intelektualaca - učitelja, profesora, društvenih i političkih radnika, umetnika i rodoljuba. Deda, osnivač Narodnog veća 1918., advokat. Baba, prva srpkinja sa završenim fakultetom u našoj istoriji i brat joj Dragiša Brašovan, čuveni arhitekt, koji je i inspirator budućeg Slavkovog zanimanja. Slavko je osnovnu školu i gimnaziju pohađao u Zrenjaninu, a Arhitektonski fakultet završio u Beogradu u klasi prof. Zlokovića sa odlikom. Prva projektantska iskustva stekao je radeći kod svog deda-ujaka u birou Savremena arhitektura. Nakon njegove smrti prinuđen je da se zaposli u Aluminijumskom kombinatu Beograd, dabi 1969. prešao u Urbanistički zavod grada Beograda, gde radi na poslovima projektovanja u sektoru Joške Svobode i odeljenju Joce Lukića. Prelazi u ZIG kod arh. Stoleta Maksimovića 1972. godine, a iste godine prelazi u novoformirani projektni biro ZIG-a Novog Sada. Tu je kao samostalni projektant radio do 1980. godine, naviše prestižnih objekata, razvojnih planova grada kao i na prefabrikovanoj gradnji. Iz transformisanog preduzeća Urbis prelazi u Vojvodina-invest gde je angažovan kao odgovorni projektant i šef grupe, dabi ubrzo postao i direktor projektnog biroa za arhitekturu. U isto vreme postaje i predsednik Društva arhitekata Novog Sada i član predsedništva Udruženja arhitekata Jugoslavije. Namesto direktora projektnog biroa Zavoda za fizičku kulturu prelazi 1984. godine, pri čemu je i dalje angažovan na poslovima projektovanja. Privatni biro Stil formirao je 1989. godine, u kome sa arh. Miroslavom Grujićem provodi najplodniji period svog radnog veka. Od 1994. postaje slobodni umetnik sve do penzije 2008. godine, da bi se projektovanjem u smanjenom obimu bavio i danas. U toku radnog veka projektovao je objekte iz praktično svih oblasti života, iza kojeg je ostalo više uspelih izvedenih objekata. Danas je angažovan na polju crkvene arhitekture. Nagrađen je, pored više javnih konkursa, Borbinom nagradom za Vojvodinu 1976. godine, a nosilac je Ordena sv. Save za doprinos obnovi i izgradnji manastira SPC.

Naziv: Athens-Attica Autor: Irini Frangiadaki Godina izdanje: 2004 Izdavač: Grčka nacionalna turistička organizacija Povez: Mek Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Sadržaj videti na slikama. Pun kolor. Opis: Atina je istorijska prestonica Evrope. Atina ima dugu istoriju, koja datira od prvog naseljavanja u neolitskom dobu. U 5. veku pre nove ere („Zlatno Periklovo doba“) – vrhunac duge, fascinantne istorije Atine – vrednosti i civilizacija grada stekle su univerzalni značaj. Politička misao, pozorište, umetnost, filozofija, nauka, arhitektura, između ostalih oblika intelektualne misli, dostigli su epski zenit, u periodu intelektualnog dovršetka jedinstvenog u svetskoj istoriji. Atina je bila maternica zapadne civilizacije. Mnoštvo grčkih reči i ideja, kao što su demokratija, harmonija, muzika, matematika, umetnost, gastronomija, arhitektura, logika, eros, euforija, između ostalog, obogatile su mnoštvo jezika i inspirisale civilizacije. Tokom godina, mnoštvo osvajača okupiralo je Atinu i podiglo jedinstvene, sjajne spomenike - retki istorijski palimpsest. 1834. Atina je postala prestonica moderne grčke države. Izbor je bio zasnovan na simboličkom značaju klasične istorije Atine. Za dva veka otkako je Atina postala atraktivna moderna metropola sa šarmom bez premca. Atina nudi posetiocima jedinstveno iskustvo. „Putovanje“ u njegovoj 6.000-godišnjoj istoriji, uključujući priliku da se vide renomirani spomenici i remek-dela umetnosti antike i srednjeg veka, kao i arhitektonsko nasleđe 19. i 20. veka. Dobijate uzbudljiv osećaj udobnosti u blistavoj svetlosti potkrovlja, posmatrajući šarmantni pejzaž u okolini grada (razvedena obala, plaže i planine), i uživajući u modernoj infrastrukturi grada i jedinstvenom poletu Atinjana . Posetioci tokom cele godine su fascinirani atrakcijama Atine.

Zavod za udžbenike Beograd, 2006. 24 cm, 374 str. tvrdi povez, ćirilica ISBN: 8617135638 Predmet proučavanja ovog rada je umetnost i vizuelna kultura. Primena ovih pojmova i potreba njihovog zajedničkog proučavanja zasniva se na iskustvu XIX veka. Pod umetnošću se smatraju dela slikarstva, skulpture i arhitekture koja su nastala na osnovu akademskih koncepcija dok se vizuelna kultura odnosi na sve druge vidove vizuelnog izražavanja bez obzira na njihovu upotrebu u okvirima materijalne kulture ili različitih svakodnevnih ili prazničnih rituala. Pojam vizuelne umetnosti uvodi se u poslednjim decenijama 20. veka zbog potrebe definisanja novih medija u likovnom izražavanju poput konceptualnih i video radova. Ovde se pojam "vizuelna umetnost" koristi da se iskaže objedinjenost umetnosti i vizuelne kulture.\ U istoriografiji srpske umetnosti 19. veka problem nacionalnog uočen je u sintetičkim delima koja su bila posvećena razvoju srpskog romantizma, umetnosti Srbije u prvoj polovini XIX veka, crkvenoj umetnosti u Kraljevini Srbiji, srpsko-vizantijskom stilu u srpskoj arhitekturi. Savremena istraživanja nacionalne ideje u srpskoj umetnosti obavljena su i u studijama posvećenim efemernom spektaklu, odnosu umetnosti i vladarske ideologije, kulturnoj politici Srbije, nacionalnim herojima i javnim spomenicima.

Matica srpska Odeljenje za likovne umetnosti Zbornik za Likovne umetnosti 20 Izdavač: Matica srpska, Novi Sad 1984. Tvrd povez, 310 stranica, 26x21cm Dobro očuvano - SADRŽAJ - TABLE DES MATIERES BIBLIOGRAFIJA prof. dr. Vojislava Koraća RASPRAVE 1. Leontije Pavlović: IKONOGRAFSKA EPIGRAFIKA KOD PROROKA - Leontije Pavlović: CONTRIBUTION A L`ETUDE DE L`EPIGRAPHIE ICONOGRAPHIE ORIGINE ET SIGNIFICATION PRIMITIVE DES SIGLES INSCRITES SUR LES VETEMENTS DES PROPHETES DANS LA PEINTURE BIZANTINE ET LEUR TRANSFORMATION ULTERIEURE 2. Janko Radovanović: JEDINSTVO NEBESKE I ZEMALJSKE CRKVE U SRPSKOM SLIKARSTVU SREDNJEG VEKA ILI LIKOVI ŽIVIH LJUDI NA FRESKAMA I IKONAMA SREDNJEG VEKA. - Janko Radovanović: UNITE DE L`EGLISE GELESTE ET DE L`EGLISE TERRESTRE DANS LA PEINTURE SERBE DU MOIEN AGE (LES PERSONNAGES PEINTS SUR LES FRESKUES ET ICONES MEDIEVALES) 3. Sima Ćirković: VLADARSKI DVORI OKO JEZERA NA KOSOVU Sima Cirković: PALAIS PRINCIERS AUTOUR DE L`ANCIEN LAC DE KOSSOVO 4. Dejan Medaković: IDEOLOŠKE OSNOVE SRPSKE I HRVATSKE UMETNOSTI U 19. VEKU - Dejan Medaković: DIE IDEOLOGISCHEN GRUDLAGEN DER SERBISCHEN UND KROATISCHEN KUNST IM 19. JAHRHUNDERT 5 Bodin Vuksan: JOVAN ISAJLOVIĆ MLAĐI: „KNEZ MILAN OBRENOVIĆ II NA ODRU - Bodin Vuksan: JOVAN ISAILOVIĆ LE ŽEN: LE ​​PRINC MILAN OBRENOVIĆ SUR SON LIT DE MORT 6. Ugleša Rajčević: RAFAILO MOMČILOVIĆ (1875-1941) - Ugiješa Rajčević: RAFAILO MOMCILOVIĆ (1875-1941) PRILozi 7. Marica Šuput: MRAMORNICI U ŽIČI - Marica Šuput: LES MARBRIERS CONSTANTINOPOLITAINS A ŽICA 8. Smiljka Gabelić: NEPOZNATI LOKALITETI U OKOLINI LESNOVSKOG MANASTIRA – Smiljka Gabelić: SURROUNDING OF. LESNOVO, UNKNOWN LOCALITIES 9 Ivo Petricioli: SREDNJOVEKOVNA KAPELA SV. ŠIMUNA U ZADRU - Ivo Petricioli: CHAPELLE MEDIEVALE SAINT-SIMON A ZADAR 10. Vojislav S. Jovanović: O ZAPISU VLADISLAVA BUĐE U NIKOLJCU - Vojislav S. Jovanović: ON THE INSCRIPTION OF VLADISLAV BUĐE IN NIKOLJAC 11. Fridbert Ficker: MARCANTONIO RAIMONDS KUPFERSTICHE NACH DURERS MARIENLEBEN - Fridbert Fiker: Bakrorezi Marcantonio Raimonds-a - prema Direrovom „Životu Bogorodice` 12. Kruno Prijatelj: IVAN VITALJIĆ GRADITELJ SUPETARSKE BAROKNE ŽUPSKE CRKVE. - Kruno Prijatelj: IVAN VITALJIĆ ARCHITETTO DELLA CHIESA PARROCCHIALE DI SUPETAR 13. Leposava Šelmić: DOPRINOS OSIJEČKIH MAJSTORA RAZVOJU BAROKNOG DRVOREZBARSTVA KOD SRBA Leposava Selmić: CONTIBUTION DES ARTISANS D`ART D`OSIJEK AU DEVELOPPMENT DEVELOPPMENT DE LA PEINTURE BAROQUE CHEZ LES SERBIES 14. Slobodan S. Raičević: ZIDNE SLIKE IZ 1749. GODINE U CRKVI SV. Nikole U IRIGU - Slobodan S. Raičević: LES PEINTURES MURALES DE 1749 A L`EGLISE SAINT-NICOLAS D`IRIG 15.15. Ф П. Шевченко: Связи УКРАИНЫ С БАЛКАНСКИМИ СТРАНАМИ В ОВЛАСТИ ИЗОБРАЗИТЕЛЬНОГО ИСКУССТВА B XVIII B 16. Cvetan Grozdanov: JOVAN VLADIMIR I PREDSTAVE ​​SEDMOČISLENIKA U MAKEDONSKOJ UMETNOSTI XVIII-XIX VEKA. - Cvetan Grozdanov: JOVAN VLADIMIR ET LES REPRESENTATIONS DES SEPT SAINTS SLAVES DANS L`ART MACEDONIEN DES XVIII et XIX SIECLES 17. Marko Miljanović: CRKVA SV. SPIRIDONA U PETRINI - Marko Miljanović: THE CHURC OF ST. SPIRIDON IN PETRINJA 18. Mikelanđelo Muraro: L`ESPERIENZA JUGOSLAVA 19. Adrijan Negru: O POPOVIĆIMA IZ ORAVICE - Adrian Negru: A PROPOS DES POPOVIĆ D`ORAVICA 20. Miodrag Jovanović: KATARINA IVANOVIĆ U MINHENU I BELGIJSKO ISTORIJSKO SLIKARSTVO - Miodrag Jovanović: KATARINA IVANOVIĆ A MUNICH ET LA PEINTURE D`HISTOIRE BELGE 21. Dr Miodrag Kolarić: SLUČAJ TABAKOVIĆ - Miodrag Kolarić: DER MALER IVAN TABAKOVIĆ 22. Zoran Manević: ARHITEKTURA I POLITIKA (1937-1941) - Zoran Manević: L`ARCHITECTURE DE LA POLITIKUE ste

Autor razmatra delo jugoslovenskog, srpskog i bosansko-hercegovačkog arhitekte Mate Bajlona, jednog od vodećih među graditeljima moderne i savremene arhitekture i urbanizma tokom najvećeg dela 20. veka kod nas, i kao temelj budućih generacijskih usmerenja. U ovoj monografiji autor je prvi put u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji dao kompletan pregled delovanja velikana arhitekture na zapadno-balkanskim prostorima. Uticaj Mate Bajlona na razvoj savremene i moderne arhitekture u jugoslovenskim zemljama ostavio je neizbrisiv trag, što je autor uspešno i detaljno predstavio u ovom studioznom radu.

Autor: Čarls DženksPitanje „šta je postmodernizam?“ postavlja se sve češće počev od 70-ih godina 20. veka, naročito u arhitekturi, od momenta kada je na klasičnu modernu devizu Mis van der Roa (1886–1969) „less is more“, Čarls Venturi uzvratio: „less is bore“. Čarls Dženks, američki arhitekta i teoretičar, ostavio je neizbrisiv trag u polemici u vezi sa postmodernizmom u arhitekturi i umetnosti, razmatrajući pojam postmodernizma u odnosu na slikarstvo, književnost i savremena teorijska stremljenja.

Postmodernizam je najnoviji i najdiskutabilniji od „izama“, čije se značenje širi na kulturu poslednje trećine 20. veka. Pojam „postmodernizam“ počeo se sistematski primenjivati na nove tendencije u književnosti i arhitekturi od početka sedamdesetih godina 20. veka i postepeno je potisnuo druge, suparničke nazive („postindustrijska epoha“, „transavangarda“ i dr.) kao glavna oznaka smisla naše epohe. Epštejn nije samo pisao o postmodernizmu, već je i sam učestvovao u njegovom stvaranju i tvorac je nekih od najvažnijih pojmova postmodernizma.

Postmodernizam je najnoviji i najdiskutabilniji od „izama“, čije se značenje širi na kulturu poslednje trećine 20. veka. Pojam „postmodernizam“ počeo se sistematski primenjivati na nove tendencije u književnosti i arhitekturi od početka sedamdesetih godina 20. veka i postepeno je potisnuo druge, suparničke nazive („postindustrijska epoha“, „transavangarda“ i dr.) kao glavna oznaka smisla naše epohe. Epštejn nije samo pisao o postmodernizmu, već je i sam učestvovao u njegovom stvaranju i tvorac je nekih od najvažnijih pojmova postmodernizma.

Pitanje „šta je postmodernizam?“ postavlja se sve češće počev od 70-ih godina 20. veka, naročito u arhitekturi, od momenta kada je na klasičnu modernu devizu Mis van der Roa (1886–1969) „less is more“, Čarls Venturi uzvratio: „less is bore“. Čarls Dženks, američki arhitekta i teoretičar, ostavio je neizbrisiv trag u polemici u vezi sa postmodernizmom u arhitekturi i umetnosti, razmatrajući pojam postmodernizma u odnosu na slikarstvo, književnost i savremena teorijska stremljenja. Služeći se postmodernim sre

Posle budućnosti - sudbina postmoderne I Postmodernizam je najnoviji i najdiskutabilniji od „izama“, čije se značenje širi na kulturu poslednje trećine 20. veka. Pojam „postmodernizam“ počeo se sistematski primenjivati na nove tendencije u književnosti i arhitekturi od početka sedamdesetih godina 20. veka i postepeno je potisnuo druge, suparničke nazive („postindustrijska epoha“, „transavangarda“ i dr.) kao glavna oznaka smisla naše epohe. Epštejn nije samo pisao o postmodernizmu, već je i sam učestvovao u njegovom stvaranju i tvorac je nekih od najvažnijih pojmova postmodernizma.

Posle budućnosti - sudbina postmoderne II Postmodernizam je najnoviji i najdiskutabilniji od „izama“, čije se značenje širi na kulturu poslednje trećine 20. veka. Pojam „postmodernizam“ počeo se sistematski primenjivati na nove tendencije u književnosti i arhitekturi od početka sedamdesetih godina 20. veka i postepeno je potisnuo druge, suparničke nazive („postindustrijska epoha“, „transavangarda“ i dr.) kao glavna oznaka smisla naše epohe. Epštejn nije samo pisao o postmodernizmu, već je i sam učestvovao u njegovom stvaranju i tvorac je nekih od najvažnijih pojmova postmodernizma.

Opis proizvoda Grad je sve manje grad u smislu polisa, ljudske zajednice i sve više doživljava oblike transformacije koji vode u kapsularnu arhitekturu i kapsularnu civilizaciju. "Kapsula" je metafora za veštačke ambijente i zatvorene kontrolisane arhitektonske celine koje treba da minimalizuju komunikaciju sa pretećim spoljašnjim svetom: kuća sa obezbeđenjem, ograđene zajednice, šoping molovi, aerodromi, delovi grada, države, čak i kontinenti. Kapsularna civilizacija, kao posledica polarizacije na bogate i siromašne, zahteva neprestanu odbranu ”kapsule“ od spoljašnjeg sveta. Svi oblici individualnih i kolektivnih strahova uslovljavaju opsednutost ograđivanjem, obezbeđivanjem i sve razvijenijim sistemima kontrole i represije. ”Kapsularizacija“ je istovremeno ukidanje javnog domena ili njegovo pretvaranje u artificijelne, virtuelne i kontrolisane ambijente. Usred privida mobilnosti i globalnih mreža (transporta i interneta) „mi ne živimo u mrežama, već u kapsulama.“ Prateći razvoj urbanizma i arhitekture u 20. i 21. veku, od Korbizjea, situacionista, metabolista i Kolhasa do modernih "umreženih gradova" i megapolisa, autor smatra da kapsularna arhitektura i kapsularna civilizacija globalnog kapitalizma – uključujući i svemirsku kapsulu kao pripremu za "kosmički egzodus" – sa evolucionog stanovišta nije napredak već regresija na najniži stupanj razvoja: opstanak unutar opne (kapsule). Na civilizacijskom, društveno političkom i ličnom nivou posledice kapsularizacije su katastrofalne. Mogu li svest o tom razvoju i mnogostruka upozorenja o sve vidljivijem pogubnom uticaju ovih procesa voditi protestu i zaustavljanju tog toka?

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Naslov: MODERN BELGRADE ARCHITECTURE MODERNA ARHITEKTURA BEOGRADA tekst na engleskom jeziku Autor: Mihajlo Mitrović Izdavač: Jugoslavija Belgrade Godina izdanja: 1975 Broj strana: 136 Povez: Meki Opis i stanje: Ilustrovana Mihajlo Mitrović (Čačak, 1. septembar 1922 — Beograd, 20. decembar 2018) bio je srpski arhitekta i univerzitetski profesor.[1] Biografija Odmaralište na Tari Diplomirao je 1948. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bio je stipendista Ujedinjenih nacija u Francuskoj i Danskoj 1950. U Urbanističkom zavodu Srbije, kao glavni projektant,[2] uradio je generalne urbanističke planove za Zaječar, Trstenik, Pirot, Niš, Banju Koviljaču, Lazarevac, Vrnjačku Banju.[3] Bio je direktor „Projektbiroa“ (1961-81). Godine 1980. izabran za redovnog profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Projektovao je i jednu zgradu u Parizu. Jedan od najpoznatijih srpskih arhitekata u svetu. U njegova najznačajnija dela spadaju: odmaralište „Narcis“ na Zlatiboru, stacionar OUN u Banji Koviljači, hotel „Putnik“, Geneksove kule (Zapadna kapija),[3] hram Sv. Vasilija Ostroškog u Beogradu;[3] Vrnjački ciklus: topla voda Snežnik, Slatina, Rimski izvor, Jezero; veći broj stambenih zgrada po Srbiji... Izlagao je samostalno u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i Salonu MSU u Varšavi, zatim u Vroclavu, te na kolektivnim izložbama u Milanu, Njujorku, Rabatu, Gracu. Bavio se arhitektonskom publicistikom i kritikom. U zagrebačkom „Oku“ imao je svoju kolumnu (1983—89), pisao je za NIN od 1974. do 1983. godine. U „Politici“ je neprekidno pisao kolumnu o arhitekturi 42 godine. Autor je knjiga „Novija arhitektura Beograda“, „Sve je arhitektura“ i „Na kraju veka“. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda, lista „Borba“, Salona arhitekture, Velike nagrade za arhitekturu SAS, Sedmojulske nagrade za životno delo. Bio je generalni sekretar Saveza arhitekata Jugoslavije, predsednik Saveza arhitekata Srbije. Za počasnog doktora Beogradskog univerziteta promovisan 1999. Za predsednika Akademije arhitekture izabran je 1999. godine. Biran je za počasnog člana Ruske akademije arhitekture.

ARHIEPISKOP DANILO II I NJEGOVO DOBA, grupa autora , Srpska akademija nauka i umetnosti Beograd 1991 , međunarodni naučni skup povodom 650 godina od smrti , decembar 1987 , urednik akademik Vojislav Đurić, sadržaj : Pozdravna reč akademika Miroslava Pantića, sekretara Odeljenja jezika i književnosti SANU 1. Božidar Ferjančić, Arhiepiskoй Danilo II i Vizantija 2. Ljubomir Maksimović, Vizantinci u Srbiji Danilovog vremena 3. Sotirios К. Кisas, Danilo II i solunska okolina. Beleške o vizantijsko-srpskim odnosima početkom XIV veka 4. Jovanka Кalić, Raško nasleđe u vreme Danila II 5. Sima Ćirković, Biografija kralja Milutina u Ulijarskoj povelji 6. Leonidas Mavromatis. O ideji monarhije u srednjovekovnoj Srbiji 7. Mirjana Živojinović. Svetogorski dani Danila II 8. Marija Janković, Danilo, banjski i humski episkop 9. Radomir Popović, Arhiepiskoй Danilo II i upravljanje crkvom 10. Pribislav Simić, Arhiepiskoй Danilo II i crkveni ustavi 11. Atanasije Jevtić, jeromonah. Eklisiologija arhiepiskopa Danila Drugog (Osnovni aspekti) ... 12. Dimitrije M. Кalezić, Arhiepiskop Danilo II i pitanje njegova pripadanja isihazmu 13. Stanislav Hafner, Danilo II kao srednjovekovni istoriograf 14. Miloš Blagojević, Srpsko kraljevstvo i ’’države` u delu Danila II 15. Srbobran Milojević, Ekonomija u ogledalu Danilovih žitija 16. Ivan Đurić. Deževski sabor u delu Danila 17. Ljubomir Кotarčić, Zbornik Danila II kao izvor pri sastavljanju žitija Nikodimu Tismanskom 18. Damjan Petrović, Dela arhiepiskopa Danila II u Sopoćanskom zborniku iz 1526. g. 19. Aleksandar Naumov. Prepis Danilovog zbornika koji je bio u Lavovu (BUL 198 III), a danas se čuva u varšavskoj Narodnoj biblioteci ( Aks 10780 ) 20. Gordon L. Mak Daniel, Genezis i sastavljanje Danilovog zbornika 21. Radmila Marinković, Кako proučavati Danilov zbornik 22. Miodrag Pavlović, Čitati Danila II 23. Ljiljana Juhas-Georgievska, Domentijan i arhiepiskop Danilo II 24. Ninoslava Radošević, Danilo II i vizantijska dvorska retorika 25. Tatjana Subotin-Golubović, Mineji u Danilovom 26. Aleksandar Mladenović, Neke jezičke osobine žitija kraljice Jelene arhiepiskopa Danila II (Prepis iz 1536. godine) 27. Biljana Jovanović-Stipčević, O sređivanju srpskoslovenskog pravopisa u prvim decenijama XIV veka 28. Vojislav J. Đurić, Sveti pokrovitelji arhiepiskopa Danila II i njegovih zadužbina 29. Milka Čanak-Medić, Arhiepiskop Danilo II i arhitektura Pećke pašrijaršije 30. Janko Maglovski, Skulptura Pećke pašrijaršije. Motivi, značenja 31. Danica Popović, Grob arhiepiskopa Danila II 32. Srđan Đurić, Portret Danila II iznad ulaza u Bogorodičinu crkvu u Peći 33. Кristofer Valter, Značenje portreta Danila II kao ktitora u Bogorodičinoj crkvi u Peći. 34. Branislav Todić, Ikonografski program fresaka iz XIV veka u Bogorodičinoj crkvi i priprati u Peći 35. Gordana Babić, Liturgijske teme na freskama u Bogorodičinoj crkvi u Peći 36. Mirjana Tatić-Đurić, Bogorodica u delu arhiepiskopa Danila II 37. Vesna Milanović, Proroci su te nagovestili u Peći 38. Svetlana Tomeković, Monaška tradicija o zadužbinama i spisima arhiepiskopa Danila II 39. Ljubica Popović, Figure proroka u kupoli Bogorodice Odigitrije u Peći: identifikacija i tumačenje tekstova 40. Zaga Gavrilović, Pogledi arhiepiskopa Danila II i teme kraljevstva i krštenja u srpskom slikarstvu XIV veka 41. Ivan M. Đorđević, Prozne i pesničke slike Danila II i srpske freske crve polovine XIV veka tvrd povez, format 20 x 28,5 cm , ilustrovano, ćirilica, 495 strana

O proizvodu Specifikacija/Deklaracija Komentari Proveri dostupnost u radnjama Oiza 59.5x59.5, granitna keramika španskog proizvođača New Tiles. Kolekcija španskih pločica inspirisana po čuvenoj Bauhaus školi arhitekture iz 20 veka. Prefinjena i moderna keramika za uređenje vašeg doma. Topli tonovi, lepa mat tekstura kao i prateći Weimar dekor učiniće vaš prostor kako lepo uređenim tako i visoko modernim za sva vremena. S obzirom da je granitna keramika može da se postavlja u svim prostorima. Keramika za unutra i spolja. Ime/Nadimak Email Poruka POŠALJI Kategorija UVOZNA KERAMIKA Dimenzija 60X60 Boja Bela Dizajn Modern Povrsina Mat Zemlja proizvodnje Spanija Oiza 59.5x59.5, granitna keramika španskog proizvođača New Tiles. Kolekcija španskih pločica inspirisana po čuvenoj Bauhaus školi arhitekture iz 20 veka. Prefinjena i moderna keramika za uređenje vašeg doma. Topli tonovi, lepa mat tekstura kao i prateći Weimar dekor učiniće vaš prostor kako lepo uređenim tako i visoko modernim za sva vremena. S obzirom da je granitna keramika može da se postavlja u svim prostorima. Keramika za unutra i spolja.

O proizvodu Specifikacija/Deklaracija Komentari Proveri dostupnost u radnjama Eced 59.5x59.5, granitna keramika španskog proizvođača New Tiles. Kolekcija španskih pločica inspirisana po čuvenoj Bauhaus školi arhitekture iz 20 veka. Prefinjena i moderna keramika za uređenje vašeg doma. Topli tonovi, lepa mat tekstura kao i prateći Weimar dekor učiniće vaš prostor kako lepo uređenim tako i visoko modernim za sva vremena. S obzirom da je granitna keramika može da se postavlja u svim prostorima. Keramika za unutra i spolja. Ime/Nadimak Email Poruka POŠALJI Kategorija UVOZNA KERAMIKA Dimenzija 60X60 Boja Crna Dizajn Modern Povrsina Mat Zemlja proizvodnje Spanija Eced 59.5x59.5, granitna keramika španskog proizvođača New Tiles. Kolekcija španskih pločica inspirisana po čuvenoj Bauhaus školi arhitekture iz 20 veka. Prefinjena i moderna keramika za uređenje vašeg doma. Topli tonovi, lepa mat tekstura kao i prateći Weimar dekor učiniće vaš prostor kako lepo uređenim tako i visoko modernim za sva vremena. S obzirom da je granitna keramika može da se postavlja u svim prostorima. Keramika za unutra i spolja.

Bogdan Bogdanović Gradoslovar Izdavač: Vuk Karadzic, Beograd Godina izdanja: 1982 Broj strana: 462 Format: 20 x 12cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Korice malo požutele ostalo dobro očuvano Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 — Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta, graditelj, umetnik i filozof, profesor Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture, spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu, Jasenovcu, Garavicama, Prilepu, Mostaru, Kruševcu i Leskovcu. 14.06.2023.

Традиционално архитектонско наслеђе у региону Старе планине Горица Љубенов ISBN: 978-86-7025-863-1 Format: 21x24 cm Broj strana: 324 Povez: Izdavač: Orion Art Godina izdanja: 2020. Oblast: Arhitektura Popust za online poručivanje 30% 1540 din. 13.05 € 16.38 $ 2200 din. 18.64 € 23.40 $ У региону Старе планине, Република Србија, у 19. и почетком 20. века стихијски се стварао фонд народног градитељског наслеђа, што данас представља културно-уметничко богатство народа Србије. Становништво које је оставило велику традиционалну баштину није поседовало могућности и луксуз савременог живота, али су имали довољно за срећан живот у симбиози са природом у безброј облика, а један од њих је била архитектура. Аутентично и непоновљиво наслеђе богате ризнице старопланинског градитељства, саздано вештинама неимара, представља фрагменте историје записане у сеоским кућама, које не одолевајући зубу времена, убрзано нестају.Фактори који утичу на пропадање традиције у области Старе планине су пре свега енормне миграције село-град. Села су напуштена, са малим бројем старaчког становништва, а објекти девастирани, урушени или неуко дограђивани. „Након спроведених снимања старопланинских села на терену, анализом броја урушених и девастираних кућа и помоћних објеката, евидентно је да нестају најаутентичнији представници традиције (по богатству архитектонског наслеђа и естетском обликовном изразу) у селима Шугрину, Брлогу, Рагодешу, Височким Одоровцима, Каменици, Славињу и другим.“Ова монографија је покушај да се опише, заштити од заборава и сачува традиционална народна архитектура у региону Стaре планине, у Републици Србији. Кроз велики број фотографија читаоцу се приближава сензибилитет архитектуре која лагано ишчезава. У том циљу, као битан фактор архитектонског стварања, представљена је типологија објеката и утврђене су развојне матрице према просторној организацији, техникама грађења и материјалу. Такође су анализирани карактеристични елементи и облици традиционалне архитектуре, посматрано кроз њихове културне, историјске, етнографске и уметничко-занатске вредности. Aрхитектонском анализом је обухваћено тридесет седам планинских села у области Пиротског округа. За аутентично наслеђе, настало у прошлости, заслужни су народни неимари- печалбари. Велики допринос у обликовању архитектуре приписује се дунђерским вештинама.

KLASICIZAM KOD SRBA - komplet 1-8 Izdavaci - Narodni Muzej u Beogradu , Prosveta , Beograd Godina - 1965. Povez - Tvrdi platneni , format 22x18 , cirilica Stanje kao na slici , ocuvane veoma dobro za ovu starost knjiga Na par knjiga na predlistu pecat i potpis licne biblioteke , ponegde podvucen red obicnom olovkom , bez vecih ostecenja i mana 1. Klasicizam kod Srba 1790-1848 2. Gradjevinarstvo 3. Slikarstvo i grafika 4. Stampa iz razdoblja klasicizma o umetnosti 5. Katalog gradjevinarstva 6. Katalog crkvenog slikarstva i primenjene umetnosti 7. Katalog slikarstva 8. Katalog crteza i grafike АРХИТЕКТУРА КЛАСИЦИЗМА У СРБИЈИ XIX И XX ВЕКА    У историјско социолошком смислу, крај 18. и прва половина 19. века је време стварања великих царстава  (француско Наполеоново, британско, немачко, руско, аустријско) и нових или обновљених држава (Италија, Грчка, Србија). Ове државе граде  своје велике репрезентативне објекте у класицистичком стилу који је својом  монументалношћу, строгошћу и античким елементима на најпогоднији начин  репрезентовао тежње за приказивањем државне моћи и нових демократских  стремљења народа. Класицизам је у Србији потекао из Аустрије, преко градитеља који  су деловали у градовима Аустријског царства, затим преко архитеката који су из  западних земаља долазили да граде у Србији и коначно, преко српских архитеката који  су се школовали у Аустрији, па то знање пренели у Србију. У Војводини се класицизам  често појављује на црквама, у виду класицистички обрађеног брода и портала цркве у  комбинацији са барокним звоником, затим на јавним репрезентативним грађевинама  (зграде државне управе, позоришта) и летњиковцима богатих грађана. У централној  Србији се појављује и на краљевским палатама и јавним објектима. Релативно мали  број класицистичких објеката прве половине 19. века проузрокован је недовољном  економском развијеношћу тек ослобођене земље. Наиме, земља је из феудалног  ниско‐акумулативног привредног система, карактеристичног за Отоманску империју, тек прелазила у нижи степен капитализма и то углавном захваљујући слободној  трговини и занатству. Такве околности су омогућиле да се озида само понеки  репрезентативни јавни објекат.   Као и у западној Европи, класицизам оживљава крајем 19. и почетком 20. века, мање  или више обогаћен формама везаним за академизам. Привредни потенцијал земље је  омогућио виши степен акумулације и већи грађевински замах. Осим тога, нова држава  Краљевина Југославија је имала потребу за изградњом објеката државне управе. Политичка инкорпорираност у западноевропске структуре (снажна веза са  савезницима из Првог светског рата и потпуна изолованост од СССР‐а) допринели су да  се пренесу токови западне уметности на домаћу архитектонску сцену (академизам, модернизам, прелазне форме). У овом периоду је, поред изузетних домаћих  стваралаца, веома утицајна група руских архитеката, настањених у Краљевини  Југославији, после избијања Октобарске револуције, који су оставили у наслеђе  реализоване пројекте веома репрезентативних јавних објеката. У новијој историји  Србије, класицизам је први стил са којим се земља сусрела у свом окретању од  оријенталног ка европском моделу живота и стварања. Поред тога, веома је битно  рећи да су грађевине стваране у акаемизираном класицистичким стилу 19. и почетка  20. века у великој мери оформиле данашњи урбани лик наших градова и тиме  оствариле везу са европском културом, које смо били лишени током вишевековне  отоманске окупације. Нарочито су класицистички објекти изграђени у првој половини  20. века дали печат препозантљиве монументалности урбаном језгру Београда.   КЉУЧНЕ РЕЧИ: aрхитектура, рационализам, демократија, протокласицизам, класицизам, oбнова, ампир, центар, осовина, субординација   НУЧНА ОБЛАСТ: Историја уметности и архитектуре Srbije , srbija u devetnaestom veku , istorija srbije i srpske umetnosti u osamnaestom , devetnaestom i dvadesetom veku  УЖА НАУЧНА ОБЛАСТ: Историја архитектуре   ŠIF425