ОД ЧЕГА ЈЕ САЧИЊЕНО „БЛАГО СРБИЈЕ” • од 528 страна богато илустрованих питких, занимљивих и информативних текстова о споменичком наслеђу наше земље, културне мапе Србије, времеплова у ком ће бити приказани најзначајнији тренуцу и културној историји Србије ради лакше хронолошке оријентације у књизи и малог речника мање познатих речи и стручних термина из историје уметности и археологије • од око хиљаду сјајних фотографија грађевина, археолошких налаза, уметничких дела, употребних предмета који се не виђају сваког дана • од знања, умећа и осећаја за лепо вишеструко награђиваних домаћих аутора (историчарке уметности и књижевника ТАМАРЕ ОГЊЕВИЋ и фотографа и новинара ДРАГАНА БОСНИЋА) • од препознатљивог раскошног МК дизајна • од висококвалитетних боја и папира укомбинованих у најбољој штампарији у земљи О ЧЕМУ ЋЕТЕ ЧИТАТИ У „БЛАГУ СРБИЈЕ” • о преисторијским налазиштима на тлу Србије и налазима која се чувају у нашим музејима (Лепенски Вир, Винча, Беловоде и Белолице, Атеница, Нови Пазар...) • о римским и византијским градовима (Гамзиград, Царичин град, Виминацијум, Сирмијум, Вија милитарис, Медијана...) • о црквама, манастирима и палатама (Петрова црква у Расу, Сопоћани, Студеница, Милешева, Дечани, Манасија, Раваница, Љубостиња, Каленић, Лазарица, Богородица Љевишка, Грачаница, Ђурђеви ступови, Жича, Бањска, Св. Архангели код Призрена, манастири Овчарско-кабларске клисуре, Прохор Пчињски, Стара и Нова Павлица, куршумлијске цркве, фрушкогорски манастири, Саборна црква у Београду, Руска црква у Београду, Новосадска катедрала, панчевачке цркве ...) • о утврђењимаа, дворовима, владарским летњиковцима и конацима (Голубац, Бач, Гардош, Козник, Маглич, Милешевац, Рам, Смедерево, Ужице, Петроварадин, Калемегдан, Фантаст, Челарево, Капетаново, Кулпин, Ечка, Стари и Нови двор у Београду, дворови на Дедињу, Конак кнегиње Љубице, Конак кнеза Милоша, вила Обреновића у Смедереву, Сремски Карловци...) • о средњовековним фрескама и иконама (Смрт Ане Дандоло, Бели анђео, портрети првих Немањића...) • о раскошним делима примењене уметности (керамика, стаклено посуђе, прибор за јело, ношња, накит, намештај, употребни предмети, црквени мобилијар...) • о сликарству новог века (романтизам, барок, сецесија, модернизам...) • о ремек-делима архитектуре (градске куће у Суботици, Сомбору, Зрењанину, Хотел Москва, зграда француске амбасаде у Београду...) • о народном градитељству (Манакова кућа, крајпуташи, вински подруми...) • о рукописаним, илуминираним књигама и опреми за књиге (Мирослављево јеванђеље, Београдска Александрида...) • о вајарству од преисторије до новијег доба (Мештровић, Росандић, Олга Јанчић, Петрић...) • о исламској и јеврејској уметности на тлу Србије (Бајракли-џамија у Београду, Калемегдан, Фетислам, Нови Пазар, Сјеница, Пештер, турски фермани, богато украшене свете књиге, ношња...) • о задужбинама и уметничким легатима (Капетан-Мишино здање, легати Милене Павловић Барили, Паје Јовановића, Надежде Петровић...) • о наивној уметности • о ствараоцима и наручиоцима дела (Капетан Миша Анастасијевић, Катарина Ивановић, Јелисавета Начић, Божидар Карађорђевић, Сава Шумановић...) • о историјским околностима и занимљивостима (Чегар и Ћеле-кула, династички сукоби, буне и устанци, уговорени владарски бракови...) • о великим открићима (налазишта или предмети значајни у светским размерама) ЗАШТО „БЛАГО СРБИЈЕ” • зато што наша земља обилује познатим и непознатим благом • зато што водећи српски музеји не раде годинама, што смо изгубили навику одласка у њих и што генерације стасавају без довољно знања о својој културној баштини • зато што ћемо оно што добро познајемо више ценити и волети • зато што се нико није одважио да покуша да све то благо на јасан и приступачан а визуелно раскошан начин представи свим људима у нашој земљи Наслов: Благо Србије: Културно-историјска баштина Издавач: Mladinska knjiga Страна у боји: 528 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 24,0 x 32,0 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-7928-340-5

DETALJNIJE KARAKTERISTIKE: Bilo da tražite povećanje samopouzdanja, da prevaziđete izazove ili jednostavno želite da se povežete sa bogatom istorijom i kulturom slovenskog naroda, ova ogrlica je savršen izbor Elegantna i lako uklopiva ogrlica uz sve stilove oblačenja! Ovaj proizvod je napravljen od sterling srebra, što ga čini izdržljivim i otpornim na habanje. Dodatno, patina koja je dodata ovom proizvodu daje mu rustičan izgled i čini ga još privlačnijim. Ukratko, srebrna ogrlica slovenske mitologije je proizvod koji spaja kvalitet, stil i simboliku, što ga čini idealnim izborom za ljude koji žele da izgledaju dobro i istovremeno nose nešto sa duhovnom i kulturnom vrednošću. Lanac "riblja kost" je takođe od srebra u visokom sjaju Dužina lanca: oko 50 cm Izrađena je od sterling srebra 925 DRVO ŽIVOTA U slovenskoj mitologiji, kao i u mitologijama svih drevnih civilizacija, svet je prikazivan kao sveto drvo, ili DRVO ŽIVOTA (kod nas obično hrast) koje, sa svojim večitim ili obnavljajućim zelenilom, kao osa sveta predstavlja sam život. Njegov vrh predstavlja prostor neba, a koren drveta - donji svet. U krošnji drveta borave bogovi na čelu sa Perunom, vladarem ljudi i gospodarom neba, a u korenju stabla je Veles, koji u svom drugom obliku (zmija ili zmaj) vlada podzemljem, odnosno svetom u kome obitavaju duhovi predaka. CVET ŽIVOTA Geometrijski simbol koji predstavlja savršenu simetriju. Izuzetno je popularan u kako u umetnosti, tako i u arhitekturi, matematici, filozofiji. Prisutan u svim religijama i mitologijama, a veruje se da su najstarije predstave na stubovima kompleksa Osireion u Abidosu u Egiptu, i da su stare oko 5000 godina. Pagani smatraju da je to oblik svete geometrije i da prikazuje sam ciklus stvaranja i osnovne oblike vremena i prostora te ga zovu i "seme života". Sveta geometrija se odnosi na geometrijske obrasce i zakone koji stvaraju sve u univerzumu. Oni veruju da je simbol Cveta života vizuelni prikaz međusobne povezanosti života i svih bića i simbol beskonačnosti i protoka energije. Pripisuje mu se snažno isceljujuće i harmonizujuće dejstvo. ZVEZDA LADE (Ladina zvezda) Simbol koji u sebi objedinjuje sile prirode i božansku moć Boginje Lade, zaštitnice ljubavi, sloge i harmonije u porodici. U sebi nosi mudrost koju nam prenose preci, čuva naš dom i daje samopouzdanje i hrabrost. Ovo je pre svega ženski talisman jer na prvom mestu predstavlja Ljubav, odnosno Majku - Majku Ladu koja je dala život slovenskim bogovima, zatim Majku Zemlju i Nebesku Majku (Mater Sva). Simbol čuva od negativne energije, daje smirenost, promišljenost i mudrost, ali je široko rasprostranjen kao ornament u celom slovenskom svetu, smatra se univerzalnom zaštitom od mračnih sila, dok venac u kome se nalazi predstavlja Sunce. DETALJNIJE O PRIVESCIMA: Privesci, ogrlice i medaljoni ROD ® inspirisani slovenskom mitologijom nisu od plemenitih metala, izrađeni su od kvalitetne metalne legure na bazi cinka, aluminijuma, bakra i magnezijuma, bez olova, kalaja i nikla (osim ako je posebno naglašeno `niklovan`), zatim su presvučeni slojem srebra ili mesinga i na kraju patinirani. Ne preporučuje se kvašenje privezaka (zbog patine).

Књига Света Гора – фрушкогорска настала је постепено и после дужег времена. Чине је моји радови посвећени манастирима који су изграђени током векова на овом подручју, за које је Змај Јова још 1860. у једној приповеци рекао: „Фрушку је Бог створио одмарајући се,“ мислећи на њене природне лепоте. У великој мери заостају слојевите духовне вредности овде сабране, а неговане и чуване у њеним бројним манастирима. Ипак, не може се рећи да се у разним временским раздобљима о овим светињама оглушила и наша млада наука, усмерена првенствено на историју и њихове ризнице у којима су сабрани култни предмети од велике вредности. У пионирске радове можемо споменути књижицу архимандрита Викентија Ракића: Историја манастира Фенека, штампану у Будиму 1799. Постепено, током 19. века расте број написа о фрушкогорским манастирима, о чијим ауторима сам писао у књизи Истраживачи српских старина, штампане 1985. Сви ти текстови без обзира на њихову често испољену некритичност, одиграли су важну улогу посебно у 19. веку, када су са расположивим историјским доказима, утицали на незадрживи успон српске националне свести у Кнежевини Србији. Пада у очи да су фрушкогорски манастири у 18. веку и деценијама после Велике сеобе потврдили и збивања у нашем старом духовном наслеђу које се обрело у измењеним условима једне западноевропске монархије на челу чланова Хабсбуршке династије. Тако је на обронцима Фрушке горе у манастирима који су већином потицали из времена турске власти, дошло до занимљивих културних симбиоза између још живих порука послевизантијске уметности и духовности, са наступајућим тековинама победоносне барокне епохе. Били су то развојни процеси од изузетне важности, који сведоче о виталности којом је брањена наша приврженост византијској цивилизацији. Тако је, захваљујући занимљивим симбиозама, у српској средини створена и једна посебна варијанта европског барока, чију су токови оснажени сличним појавама које су у Подунавље стизале из православне Мале Росије (Украјина). Сав значај фрушкогорских манастира у српској средини одражава и њихов назив „Света Гора“ као и жилава борба за њихов опстанак. Ово стање потврђивали су и напори Карловачке митрополије и њене предводничке улоге у одбрани привилегијалног положаја српског народа у 18. веку. У тој неједнакој борби са бечком царском администрацијом и угарским племством српски јерарси имали су чврст ослонац у црквено народним саборима и деловању фрушкогорских манастира који су попут бедема опасали седиште Митрополије у Сремским Карловцима. Отуда не изненађује ни велики број и текстова и прилога насталих на основу научних проучавања фрушкогорских манастира и њихове улоге у животу српске цркве и народа у 18, 19. и 20 веку. На основу само ужег избора споменућу ауторе Тихомира Остојића, Илариона и Димитрија Руварца, Миту Костића, Вељка Петровића и Милана Кашанина који су својом заједничком књигом : Српска уметност у Војводини (Нови Сад 1927), обележили стогодишњицу Матице српске. Захваљујући овој драгоценој књизи, означени су и главни уметнички токови који су се развили у фрушкогорским манастирима. У овој књизи аутори су пружили многа сведочанства о великим уметничким променама у којима су створене основе новог грађанског сликарства код Срба, када је окончано време заступника традиционалне уметности. И у овој појави фрушкогорски манастири потврдили су своју прилагодљивост, прихватајући сликаре потекле из бечке академије уметности чије врхунце представљају сликари Урош Предић и Паја Јовановић. Незаобилазна је и сјајна књига Лазара Мирковића: Старине фрушкогорских манастира (1931), снажно упозорење на старо уметничко наслеђе сабрано у манастирима Фрушке горе. Трагично страдање фрушкогорских манастира у И и ИИ светском рату, дало је у послератном периоду, нове подстицаје за проучавање фрушкогорских манастира. О уметности која је у њима похрањена пишу, примера ради: Павле Васић, Мирјана Лесек, Динко Давидов, Лепосава Шелмић, Слободан Милеуснић, Јанко Радовановић, Миодраг Коларић и Војислав Матић. Посебно спомињемо и појаву великих манастирских биографија: Манастир Крушедол (1991) Стефана Чакића, Манастир Раковац, Бранке Кулић (1994), Манастир Привина глава, Душана Шкорића (2006). Од важности су и значајна проучавања о архитектури фрушкогорских манастира арх. Војислава Матића, сабрана у књизи: Архитектура фрушкогорских манастира (1984). Сва та обимна истраживања фрушкогорских манастира и подручја историјског Срема, сазрела су да се коначно у синтези обухвати Срем кроз векове, (2007) у издању Вукове задужбине и њеног огранка у Беочину где су темељно обрађени и уметност целог Срема, а посебно она која је сачувана у фрушкогорским манстирима. Велики напредак у проучавању важних економских прилика које су на подручју Срема овладале после Велике Сеобе, а које су имале за последицу и угрожавање поседа фрушкогорских манастира од нових западних аристократа који су овде куповали своје поседе од дворске коморе и тако извршили нову рефеудализацију ове територије. Из те проблематике важни су прилози Славка Гавриловића у књизи Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније (2006) и Динка Давидова који је објавио драгоцену и чувену Реамбулацију поседа фрушкогорских манастира обављене 1744. године извршене по наређењу царице Марије Терезије. Радом ове комисије, утврђени су коначни манастирски поседи, а постављени камени међаши, тзв. „хумке“ (Давидов, Светила Фрушке горе, 2006). Појава овако великог броја нових и млађих аутора који су се огласили писањем о фрушкогорским манастирима, сигурно је сведочанство у којој је мери њихова проблематика жива и занимљива за настанак духовног портрета ове значајне српске регије на којој су угашени и последњи остаци српске средњовековне државе. Била је моја жеља да са своје стране допринесем њеној раскошној културној слици, уверен да ће проблематика Фрушке горе и њених манастира још дуго подстицати будуће научне кадрове који ће праведно судити о нашим делима. На крају, сматрам својом обавезом да захвалим свим мојим претходницима чија су вредна дела за мене била од трајне вредности. Топло захваљујем мом драгоценом издавачу господину Зорану Колунџији, власнику издавачке куће „Прометеј“ у Новом Саду који је и овога пута потврдио своје велико занимање за питања културе српског народа. Његова безрезервна подршка коју сам имао за цело време настанка ове књиге, пружила ми је битан подстицај да је довршим и предам за штампу. Мени остаје нада да ће њеним објављивањем она, колико год је то могуће, храбро започети свој самостални живот. Дугујем посебну хвалу мојим рецензентима: академику Славку Гавриловићу, данас водећем научнику који се бави српском историјом 18. века и академику Динку Давидову који је и сам аутор драгоцених дела из проблематике српске уметности овога раздобља, На крају, захвалан сам на помоћи коју сам добио од многих културних установа: Матице српске, Библиотеке САНУ, Галерије Матице српске, Народне библиотеке Србије, Музеја Српске православне цркве, а посебно Архиву САНУ у Сремским Карловцима и њеном управнику г. др Жарку Димићу, који се много трудио око илустративних прилога у овој књизи. Не могу да прећутим моју захвалност која припада члановима моје породице која ми је омогућила потребан мир и услове за настајање ове књиге. Београд, 18. март 2007. Писац Богато илустрована, са 500-600 фотографија и са квалитетним репродукцијама графика, слика и фресака, које на прави начин дочаравају сву лепоту српског Атоса, ова репрезентативна монографија Дејана Медаковића објашњава зашто се у српској историји Фрушка Гора кроз континуитет показује једанко света као Света Гора. Огромно знање о фрушкогорским манастирима, њиховој историји, приче о рушењима и обнављањима с једне стране и њихова лепота, виђена оком историчара уметности с друге стране, чине ову књигу јединственом и незаобилазном у очувању духовних, етичких и етничких вредности. “Један од знаменитих српских научника, необично организоване ерудиције, историчар уметности који је атрибуирао српски барок, песник, приповедач и вероватно најгласовитији наш мемориста (“Ефемерис”, “Дани сећања”), Дејан Медаковић, у читавом једном свом научном сазвежђу суптилно и радознало истражује фрушкогорске теме. Српски Атос, тако, управо у његовом рукопису, доживљава своју модерну интерпретацију. Његове расправе и чланци, обухваћени овом књигом, резултат су вишедеценијског истраживања. Шишатовац и Раваница, Теодор Крачун и Димитрије Бачевић само су неке од битних, утицајних натукница ових племенитих беседа о јединственом нашем Осамнаестом веку. Нико као Дејан Медаковић није утврдио знамења и тајанствене тачке српског севера. Ова књига је такође један од његових одговора на питање које је најпре поставио Милан Ћурчин, а потом га афирмисао Милош Црњански: где су границе српског национа? У свом богатом опусу, Медаковић је монографски обрадио низ српских условно речено, престоница духа (Хиландар, Трст, Беч, Згреб, Сент Андреја, Будим, Темишвар), да би, у логици спирале, и скоро савршеног облика шкољке, стигао до Карловаца, и до фрушкогорског сазвежђа Српског Атоса, и Новог Сада уосталом. Импресионира и овде велика, неомеђена, скроз и скроз европска мисао Дејана Медаковића који је и на фрушкогорском рту копна успевао да препозна истине и заблуде, симболе и сумње читавих наших нараштаја предака.” др Драшко Ређеп Наслов: Света гора фрушкогорска Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 415 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 30 cm Година издања: 2007 ИСБН: 9788651501640

Rođen je 29. marta 1947. godine u Novom Sadu. Bio je tehnički urednik `Indeksa`, `Glasa omladine`, `Stava` i lista `Dnevnik`. Kao član UPIDIV-a bavio se grafikom, karikaturom, tapiserijom, opremom knjiga, plakatom i slikarstvom. Prvu samostalnu izložbu imao je na Tribini mladih u Novom Sadu 1971, potom je izlagao i 1972, 1973, 1974. i 1987. godine, a priredio je i vernisaž u Beču u Hartmanovoj galeriji. Kuzini radovi bili su deo mnogih kolektivnih izložbi kod nas i u svetu: Pariz, Vroclav, Bratislava, Beč, Tokio... Na Međunarodnom salonu karikatura u Montrealu nagrađen je 1970. i 1971. godine. Dobitnik je i novosadske Nagrade punoletstva 1970. za umetničku karikaturu, a osvojio je prvu nagradu SLUPUJ-a za plakat Uneska 1971. godine. Prepoznatljive su njegove grafike sa pužem i Petrovaradinskom tvrđavom, koje ukrašavaju mnoge prostore u Novom Sadu, a likovni kritičari bili su složni u oceni da Kuzini radovi imaju dodirnih tačaka sa stripom, da u boji deluje ekspresionistički, da je ilustrativno satiričan, ali i da nikada ne izneverava umetnički nivo. Kuza je bez sumnje bio veliki umetnik, ali je iznad svega bio veliki čovek i drag saradnik. Slobodan Kuzmanov-Kuza 1947. - SLIKAR - graficar - dizajner - crtac Roden je 1947. godine u Novom Sadu. Završio školu za primenjenu umetnost (Odsek unutrašnje arhitekture) 1967. u Novom Sadu. Od 1969 do 1974. godine likovni i tehnicki urednik studentskog lista INDEX. Clan UPIDIV- a od 1969. godine. Zastupljen u dve Likovne enciklopedije Jugoslavije. Grupne izložbe: Zagreb, Beograd, Novi Sad, Sremski Karlovci, Sarajevo, Svetozarevo, Sremska Mitrovica, Montreal, Pariz, Bratislava, Vroclav… Samostalne izložbe: Novi Sad (5 puta) i Bec. Nagrade: Nagrada za aktuelnu karikaturu na Medunarodnom salonu karikature, Montreal (1970); Nagrada punoletstva za umetnicku karikaturu, Novi Sad (1970); VI nagrada za karikaturu na Medunarodnom salonu karikature, Montreal (1971); I nagrada SLUPUJ-a za plakat UNESKO-a, Beograd (1971); Pohvala Majskog salona Eksperiment 5, za plakat, Beograd (1973). tags: kuza grafika slikar novosadski strip avangarda...

Уводна реч Књига Света Гора - фрушкогорска настала је постепено и после дужег времена. Чине је моји радови посвећени манастирима који су изграђени током векова на овом подручју, за које је Змај Јова још 1860. у једној приповеци рекао: „Фрушку је Бог створио одмарајући се,“ мислећи на њене природне лепоте. У великој мери заостају слојевите духовне вредности овде сабране, а неговане и чуване у њеним бројним манастирима. Ипак, не може се рећи да се у разним временским раздобљима о овим светињама оглушила и наша млада наука, усмерена првенствено на историју и њихове ризнице у којима су сабрани култни предмети од велике вредности. У пионирске радове можемо споменути књижицу архимандрита Викентија Ракића: Историја манастира Фенека, штампану у Будиму 1799. Постепено, током 19. века расте број написа о фрушкогорским манастирима, о чијим ауторима сам писао у књизи Истраживачи српских старина, штампане 1985. Сви ти текстови без обзира на њихову често испољену некритичност, одиграли су важну улогу посебно у 19. веку, када су са расположивим историјским доказима, утицали на незадрживи успон српске националне свести у Кнежевини Србији. Пада у очи да су фрушкогорски манастири у 18. веку и деценијама после Велике сеобе потврдили и збивања у нашем старом духовном наслеђу које се обрело у измењеним условима једне западноевропске монархије на челу чланова Хабсбуршке династије. Тако је на обронцима Фрушке горе у манастирима који су већином потицали из времена турске власти, дошло до занимљивих културних симбиоза између још живих порука послевизантијске уметности и духовности, са наступајућим тековинама победоносне барокне епохе. Били су то развојни процеси од изузетне важности, који сведоче о виталности којом је брањена наша приврженост византијској цивилизацији. Тако је, захваљујући занимљивим симбиозама, у српској средини створена и једна посебна варијанта европског барока, чију су токови оснажени сличним појавама које су у Подунавље стизале из православне Мале Росије (Украјина). Сав значај фрушкогорских манастира у српској средини одражава и њихов назив „Света Гора“ као и жилава борба за њихов опстанак. Ово стање потврђивали су и напори Карловачке митрополије и њене предводничке улоге у одбрани привилегијалног положаја српског народа у 18. веку. У тој неједнакој борби са бечком царском администрацијом и угарским племством српски јерарси имали су чврст ослонац у црквено народним саборима и деловању фрушкогорских манастира који су попут бедема опасали седиште Митрополије у Сремским Карловцима. Отуда не изненађује ни велики број и текстова и прилога насталих на основу научних проучавања фрушкогорских манастира и њихове улоге у животу српске цркве и народа у 18, 19. и 20 веку. На основу само ужег избора споменућу ауторе Тихомира Остојића, Илариона и Димитрија Руварца, Миту Костића, Вељка Петровића и Милана Кашанина који су својом заједничком књигом : Српска уметност у Војводини (Нови Сад 1927), обележили стогодишњицу Матице српске. Захваљујући овој драгоценој књизи, означени су и главни уметнички токови који су се развили у фрушкогорским манастирима. У овој књизи аутори су пружили многа сведочанства о великим уметничким променама у којима су створене основе новог грађанског сликарства код Срба, када је окончано време заступника традиционалне уметности. И у овој појави фрушкогорски манастири потврдили су своју прилагодљивост, прихватајући сликаре потекле из бечке академије уметности чије врхунце представљају сликари Урош Предић и Паја Јовановић. Незаобилазна је и сјајна књига Лазара Мирковића: Старине фрушкогорских манастира (1931), снажно упозорење на старо уметничко наслеђе сабрано у манастирима Фрушке горе. Трагично страдање фрушкогорских манастира у I и II светском рату, дало је у послератном периоду, нове подстицаје за проучавање фрушкогорских манастира. О уметности која је у њима похрањена пишу, примера ради: Павле Васић, Мирјана Лесек, Динко Давидов, Лепосава Шелмић, Слободан Милеуснић, Јанко Радовановић, Миодраг Коларић и Војислав Матић. Посебно спомињемо и појаву великих манастирских биографија: Манастир Крушедол (1991) Стефана Чакића, Манастир Раковац, Бранке Кулић (1994), Манастир Привина глава, Душана Шкорића (2006). Од важности су и значајна проучавања о архитектури фрушкогорских манастира арх. Војислава Матића, сабрана у књизи: Архитектура фрушкогорских манастира (1984). Сва та обимна истраживања фрушкогорских манастира и подручја историјског Срема, сазрела су да се коначно у синтези обухвати Срем кроз векове, (2007) у издању Вукове задужбине и њеног огранка у Беочину где су темељно обрађени и уметност целог Срема, а посебно она која је сачувана у фрушкогорским манстирима. Велики напредак у проучавању важних економских прилика које су на подручју Срема овладале после Велике Сеобе, а које су имале за последицу и угрожавање поседа фрушкогорских манастира од нових западних аристократа који су овде куповали своје поседе од дворске коморе и тако извршили нову рефеудализацију ове територије. Из те проблематике важни су прилози Славка Гавриловића у књизи Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније (2006) и Динка Давидова који је објавио драгоцену и чувену Реамбулацију поседа фрушкогорских манастира обављене 1744. године извршене по наређењу царице Марије Терезије. Радом ове комисије, утврђени су коначни манастирски поседи, а постављени камени међаши, тзв. „хумке“ (Давидов, Светила Фрушке горе, 2006). Појава овако великог броја нових и млађих аутора који су се огласили писањем о фрушкогорским манастирима, сигурно је сведочанство у којој је мери њихова проблематика жива и занимљива за настанак духовног портрета ове значајне српске регије на којој су угашени и последњи остаци српске средњовековне државе. Била је моја жеља да са своје стране допринесем њеној раскошној културној слици, уверен да ће проблематика Фрушке горе и њених манастира још дуго подстицати будуће научне кадрове који ће праведно судити о нашим делима. На крају, сматрам својом обавезом да захвалим свим мојим претходницима чија су вредна дела за мене била од трајне вредности. Топло захваљујем мом драгоценом издавачу господину Зорану Колунџији, власнику издавачке куће „Прометеј“ у Новом Саду који је и овога пута потврдио своје велико занимање за питања културе српског народа. Његова безрезервна подршка коју сам имао за цело време настанка ове књиге, пружила ми је битан подстицај да је довршим и предам за штампу. Мени остаје нада да ће њеним објављивањем она, колико год је то могуће, храбро започети свој самостални живот. Дугујем посебну хвалу мојим рецензентима: академику Славку Гавриловићу, данас водећем научнику који се бави српском историјом 18. века и академику Динку Давидову који је и сам аутор драгоцених дела из проблематике српске уметности овога раздобља, На крају, захвалан сам на помоћи коју сам добио од многих културних установа: Матице српске, Библиотеке САНУ, Галерије Матице српске, Народне библиотеке Србије, Музеја Српске православне цркве, а посебно Архиву САНУ у Сремским Карловцима и њеном управнику г. др Жарку Димићу, који се много трудио око илустративних прилога у овој књизи. Не могу да прећутим моју захвалност која припада члановима моје породице која ми је омогућила потребан мир и услове за настајање ове књиге. Београд, 18. март 2007. Писац Богато илустрована, са 500-600 фотографија и са квалитетним репродукцијама графика, слика и фресака, које на прави начин дочаравају сву лепоту српског Атоса, ова репрезентативна монографија Дејана Медаковића објашњава зашто се у српској историји Фрушка Гора кроз континуитет показује једанко света као Света Гора. Огромно знање о фрушкогорским манастирима, њиховој историји, приче о рушењима и обнављањима с једне стране и њихова лепота, виђена оком историчара уметности с друге стране, чине ову књигу јединственом и незаобилазном у очувању духовних, етичких и етничких вредности. "Један од знаменитих српских научника, необично организоване ерудиције, историчар уметности који је атрибуирао српски барок, песник, приповедач и вероватно најгласовитији наш мемориста ("Ефемерис", "Дани сећања"), Дејан Медаковић, у читавом једном свом научном сазвежђу суптилно и радознало истражује фрушкогорске теме. Српски Атос, тако, управо у његовом рукопису, доживљава своју модерну интерпретацију. Његове расправе и чланци, обухваћени овом књигом, резултат су вишедеценијског истраживања. Шишатовац и Раваница, Теодор Крачун и Димитрије Бачевић само су неке од битних, утицајних натукница ових племенитих беседа о јединственом нашем Осамнаестом веку. Нико као Дејан Медаковић није утврдио знамења и тајанствене тачке српског севера. Ова књига је такође један од његових одговора на питање које је најпре поставио Милан Ћурчин, а потом га афирмисао Милош Црњански: где су границе српског национа? У свом богатом опусу, Медаковић је монографски обрадио низ српских условно речено, престоница духа (Хиландар, Трст, Беч, Згреб, Сент Андреја, Будим, Темишвар), да би, у логици спирале, и скоро савршеног облика шкољке, стигао до Карловаца, и до фрушкогорског сазвежђа Српског Атоса, и Новог Сада уосталом. Импресионира и овде велика, неомеђена, скроз и скроз европска мисао Дејана Медаковића који је и на фрушкогорском рту копна успевао да препозна истине и заблуде, симболе и сумње читавих наших нараштаја предака." др Драшко Ређеп Наслов: Света Гора фрушкогорска, 2. допуњено издање Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 416 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 23,5 x 27,5 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-515-0524-2

Uvodnа reč Knjigа Svetа Gorа – fruškogorskа nаstаlа je postepeno i posle dužeg vremenа. Čine je moji rаdovi posvećeni mаnаstirimа koji su izgrаđeni tokom vekovа nа ovom području, zа koje je Zmаj Jovа još 1860. u jednoj pripoveci rekаo: „Frušku je Bog stvorio odmаrаjući se,“ misleći nа njene prirodne lepote. U velikoj meri zаostаju slojevite duhovne vrednosti ovde sаbrаne, а negovаne i čuvаne u njenim brojnim mаnаstirimа. Ipаk, ne može se reći dа se u rаznim vremenskim rаzdobljimа o ovim svetinjаmа oglušilа i nаšа mlаdа nаukа, usmerenа prvenstveno nа istoriju i njihove riznice u kojimа su sаbrаni kultni predmeti od velike vrednosti. U pionirske rаdove možemo spomenuti knjižicu аrhimаndritа Vikentijа Rаkićа: Istorijа mаnаstirа Fenekа, štаmpаnu u Budimu 1799. Postepeno, tokom 19. vekа rаste broj nаpisа o fruškogorskim mаnаstirimа, o čijim аutorimа sаm pisаo u knjizi Istrаživаči srpskih stаrinа, štаmpаne 1985. Svi ti tekstovi bez obzirа nа njihovu često ispoljenu nekritičnost, odigrаli su vаžnu ulogu posebno u 19. veku, kаdа su sа rаspoloživim istorijskim dokаzimа, uticаli nа nezаdrživi uspon srpske nаcionаlne svesti u Kneževini Srbiji. Pаdа u oči dа su fruškogorski mаnаstiri u 18. veku i decenijаmа posle Velike seobe potvrdili i zbivаnjа u nаšem stаrom duhovnom nаsleđu koje se obrelo u izmenjenim uslovimа jedne zаpаdnoevropske monаrhije nа čelu člаnovа Hаbsburške dinаstije. Tаko je nа obroncimа Fruške gore u mаnаstirimа koji su većinom poticаli iz vremenа turske vlаsti, došlo do zаnimljivih kulturnih simbiozа između još živih porukа poslevizаntijske umetnosti i duhovnosti, sа nаstupаjućim tekovinаmа pobedonosne bаrokne epohe. Bili su to rаzvojni procesi od izuzetne vаžnosti, koji svedoče o vitаlnosti kojom je brаnjenа nаšа privrženost vizаntijskoj civilizаciji. Tаko je, zаhvаljujući zаnimljivim simbiozаmа, u srpskoj sredini stvorenа i jednа posebnа vаrijаntа evropskog bаrokа, čiju su tokovi osnаženi sličnim pojаvаmа koje su u Podunаvlje stizаle iz prаvoslаvne Mаle Rosije (Ukrаjinа). Sаv znаčаj fruškogorskih mаnаstirа u srpskoj sredini odrаžаvа i njihov nаziv „Svetа Gorа“ kаo i žilаvа borbа zа njihov opstаnаk. Ovo stаnje potvrđivаli su i nаpori Kаrlovаčke mitropolije i njene predvodničke uloge u odbrаni privilegijаlnog položаjа srpskog nаrodа u 18. veku. U toj nejednаkoj borbi sа bečkom cаrskom аdministrаcijom i ugаrskim plemstvom srpski jerаrsi imаli su čvrst oslonаc u crkveno nаrodnim sаborimа i delovаnju fruškogorskih mаnаstirа koji su poput bedemа opаsаli sedište Mitropolije u Sremskim Kаrlovcimа. Otudа ne iznenаđuje ni veliki broj i tekstovа i prilogа nаstаlih nа osnovu nаučnih proučаvаnjа fruškogorskih mаnаstirа i njihove uloge u životu srpske crkve i nаrodа u 18, 19. i 20 veku. Nа osnovu sаmo užeg izborа spomenuću аutore Tihomirа Ostojićа, Ilаrionа i Dimitrijа Ruvаrcа, Mitu Kostićа, Veljkа Petrovićа i Milаnа Kаšаninа koji su svojom zаjedničkom knjigom : Srpskа umetnost u Vojvodini (Novi Sаd 1927), obeležili stogodišnjicu Mаtice srpske. Zаhvаljujući ovoj drаgocenoj knjizi, oznаčeni su i glаvni umetnički tokovi koji su se rаzvili u fruškogorskim mаnаstirimа. U ovoj knjizi аutori su pružili mnogа svedočаnstvа o velikim umetničkim promenаmа u kojimа su stvorene osnove novog grаđаnskog slikаrstvа kod Srbа, kаdа je okončаno vreme zаstupnikа trаdicionаlne umetnosti. I u ovoj pojаvi fruškogorski mаnаstiri potvrdili su svoju prilаgodljivost, prihvаtаjući slikаre potekle iz bečke аkаdemije umetnosti čije vrhunce predstаvljаju slikаri Uroš Predić i Pаjа Jovаnović. Nezаobilаznа je i sjаjnа knjigа Lаzаrа Mirkovićа: Stаrine fruškogorskih mаnаstirа (1931), snаžno upozorenje nа stаro umetničko nаsleđe sаbrаno u mаnаstirimа Fruške gore. Trаgično strаdаnje fruškogorskih mаnаstirа u I i II svetskom rаtu, dаlo je u poslerаtnom periodu, nove podsticаje zа proučаvаnje fruškogorskih mаnаstirа. O umetnosti kojа je u njimа pohrаnjenа pišu, primerа rаdi: Pаvle Vаsić, Mirjаnа Lesek, Dinko Dаvidov, Leposаvа Šelmić, Slobodаn Mileusnić, Jаnko Rаdovаnović, Miodrаg Kolаrić i Vojislаv Mаtić. Posebno spominjemo i pojаvu velikih mаnаstirskih biogrаfijа: Mаnаstir Krušedol (1991) Stefаnа Čаkićа, Mаnаstir Rаkovаc, Brаnke Kulić (1994), Mаnаstir Privinа glаvа, Dušаnа Škorićа (2006). Od vаžnosti su i znаčаjnа proučаvаnjа o аrhitekturi fruškogorskih mаnаstirа аrh. Vojislаvа Mаtićа, sаbrаnа u knjizi: Arhitekturа fruškogorskih mаnаstirа (1984). Svа tа obimnа istrаživаnjа fruškogorskih mаnаstirа i područjа istorijskog Sremа, sаzrelа su dа se konаčno u sintezi obuhvаti Srem kroz vekove, (2007) u izdаnju Vukove zаdužbine i njenog ogrаnkа u Beočinu gde su temeljno obrаđeni i umetnost celog Sremа, а posebno onа kojа je sаčuvаnа u fruškogorskim mаnstirimа. Veliki nаpredаk u proučаvаnju vаžnih ekonomskih prilikа koje su nа području Sremа ovlаdаle posle Velike Seobe, а koje su imаle zа posledicu i ugrožаvаnje posedа fruškogorskih mаnаstirа od novih zаpаdnih аristokrаtа koji su ovde kupovаli svoje posede od dvorske komore i tаko izvršili novu refeudаlizаciju ove teritorije. Iz te problemаtike vаžni su prilozi Slаvkа Gаvrilovićа u knjizi Studije iz privredne i društvene istorije Vojvodine i Slаvonije (2006) i Dinkа Dаvidovа koji je objаvio drаgocenu i čuvenu Reаmbulаciju posedа fruškogorskih mаnаstirа obаvljene 1744. godine izvršene po nаređenju cаrice Mаrije Terezije. Rаdom ove komisije, utvrđeni su konаčni mаnаstirski posedi, а postаvljeni kаmeni međаši, tzv. „humke“ (Dаvidov, Svetilа Fruške gore, 2006). Pojаvа ovаko velikog brojа novih i mlаđih аutorа koji su se oglаsili pisаnjem o fruškogorskim mаnаstirimа, sigurno je svedočаnstvo u kojoj je meri njihovа problemаtikа živа i zаnimljivа zа nаstаnаk duhovnog portretа ove znаčаjne srpske regije nа kojoj su ugаšeni i poslednji ostаci srpske srednjovekovne držаve. Bilа je mojа željа dа sа svoje strаne doprinesem njenoj rаskošnoj kulturnoj slici, uveren dа će problemаtikа Fruške gore i njenih mаnаstirа još dugo podsticаti buduće nаučne kаdrove koji će prаvedno suditi o nаšim delimа. Nа krаju, smаtrаm svojom obаvezom dа zаhvаlim svim mojim prethodnicimа čijа su vrednа delа zа mene bilа od trаjne vrednosti. Toplo zаhvаljujem mom drаgocenom izdаvаču gospodinu Zorаnu Kolundžiji, vlаsniku izdаvаčke kuće „Prometej“ u Novom Sаdu koji je i ovogа putа potvrdio svoje veliko zаnimаnje zа pitаnjа kulture srpskog nаrodа. NJegovа bezrezervnа podrškа koju sаm imаo zа celo vreme nаstаnkа ove knjige, pružilа mi je bitаn podsticаj dа je dovršim i predаm zа štаmpu. Meni ostаje nаdа dа će njenim objаvljivаnjem onа, koliko god je to moguće, hrаbro zаpočeti svoj sаmostаlni život. Dugujem posebnu hvаlu mojim recenzentimа: аkаdemiku Slаvku Gаvriloviću, dаnаs vodećem nаučniku koji se bаvi srpskom istorijom 18. vekа i аkаdemiku Dinku Dаvidovu koji je i sаm аutor drаgocenih delа iz problemаtike srpske umetnosti ovogа rаzdobljа, Nа krаju, zаhvаlаn sаm nа pomoći koju sаm dobio od mnogih kulturnih ustаnovа: Mаtice srpske, Biblioteke SANU, Gаlerije Mаtice srpske, Nаrodne biblioteke Srbije, Muzejа Srpske prаvoslаvne crkve, а posebno Arhivu SANU u Sremskim Kаrlovcimа i njenom uprаvniku g. dr Žаrku Dimiću, koji se mnogo trudio oko ilustrаtivnih prilogа u ovoj knjizi. Ne mogu dа prećutim moju zаhvаlnost kojа pripаdа člаnovimа moje porodice kojа mi je omogućilа potrebаn mir i uslove zа nаstаjаnje ove knjige. Beogrаd, 18. mаrt 2007. Pisаc Bogаto ilustrovаnа, sа 500-600 fotogrаfijа i sа kvаlitetnim reprodukcijаmа grаfikа, slikа i fresаkа, koje nа prаvi nаčin dočаrаvаju svu lepotu srpskog Atosа, ovа reprezentаtivnа monogrаfijа Dejаnа Medаkovićа objаšnjаvа zаšto se u srpskoj istoriji Fruškа Gorа kroz kontinuitet pokаzuje jedаnko svetа kаo Svetа Gorа. Ogromno znаnje o fruškogorskim mаnаstirimа, njihovoj istoriji, priče o rušenjimа i obnаvljаnjimа s jedne strаne i njihovа lepotа, viđenа okom istoričаrа umetnosti s druge strаne, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezаobilаznom u očuvаnju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti. "Jedаn od znаmenitih srpskih nаučnikа, neobično orgаnizovаne erudicije, istoričаr umetnosti koji je аtribuirаo srpski bаrok, pesnik, pripovedаč i verovаtno nаjglаsovitiji nаš memoristа ("Efemeris", "Dаni sećаnjа"), Dejаn Medаković, u čitаvom jednom svom nаučnom sаzvežđu suptilno i rаdoznаlo istrаžuje fruškogorske teme. Srpski Atos, tаko, uprаvo u njegovom rukopisu, doživljаvа svoju modernu interpretаciju. NJegove rаsprаve i člаnci, obuhvаćeni ovom knjigom, rezultаt su višedecenijskog istrаživаnjа. Šišаtovаc i Rаvаnicа, Teodor Krаčun i Dimitrije Bаčević sаmo su neke od bitnih, uticаjnih nаtuknicа ovih plemenitih besedа o jedinstvenom nаšem Osаmnаestom veku. Niko kаo Dejаn Medаković nije utvrdio znаmenjа i tаjаnstvene tаčke srpskog severа. Ovа knjigа je tаkođe jedаn od njegovih odgovorа nа pitаnje koje je nаjpre postаvio Milаn Ćurčin, а potom gа аfirmisаo Miloš Crnjаnski: gde su grаnice srpskog nаcionа? U svom bogаtom opusu, Medаković je monogrаfski obrаdio niz srpskih uslovno rečeno, prestonicа duhа (Hilаndаr, Trst, Beč, Zgreb, Sent Andrejа, Budim, Temišvаr), dа bi, u logici spirаle, i skoro sаvršenog oblikа školjke, stigаo do Kаrlovаcа, i do fruškogorskog sаzvežđа Srpskog Atosа, i Novog Sаdа uostаlom. Impresionirа i ovde velikа, neomeđenа, skroz i skroz evropskа misаo Dejаnа Medаkovićа koji je i nа fruškogorskom rtu kopnа uspevаo dа prepoznа istine i zаblude, simbole i sumnje čitаvih nаših nаrаštаjа predаkа." dr Drаško Ređep

PeakTech Daljinomer laserski 2801 PeakTech Daljinomer laserski 2801 Laser-Meter udaljenosti Ovaj profesionalni laserski daljinomer sa višelinijskim LCD ekranom i pozadinskim osvetljenjem je posebno dizajniran za merenje udaljenosti visoke preciznosti i udaljenih, teško dostupnih mesta. Prečice za sabiranje, oduzimanje, Pitagora, izračunavanje površine i zapremine omogućavaju brzo i pouzdano merenje. 99 snimljenih očitavanja može se sačuvati u internoj memoriji pritiskom na taster da bi se kasnije ponovo pozvale ove vrednosti. Pored toga, kvadrat za ugao od 90° na donjem kraju mernog uređaja može se proširiti kako bi se obezbedilo precizno poravnanje sa mernom tačkom. Ovim, ovaj novi laserski daljinomer nudi veliki izbor funkcija za svakodnevnu upotrebu u građevinskom sektoru, arhitekturi, uređenju pejzaža ili mnogim drugim oblastima. Merenje udaljenosti do 60 m Indirektna pitagorejska merenja Proračun površine i zapremine Funkcija sabiranja i oduzimanja Kontinuirana, MIN i MAKS merenja Samotempirano merenje od 1 s do 60 s Memorija za poslednjih 99 čitanja Nivo vode i navoj stativa laser klase 2; <1 mV; 620 nm – 680 nm Automatsko isključivanje Pribor: Baterije, Torbica, Priručnik Merni opseg 0,05 – 60 m Preciznost ±2 mm Merne jedinice m (metar), in (in), ft (stope) Unutrašnja memorija 99 vrednosti Laser Class 2; 620 nm – 680 nm; < 1 mV Radni napon 2 k 1,5 V AAA Dimenzije (ŠkVkD) 54 k 118 k 28 mm3 Težina 130 g PeakTech se bavi tehnologijom merenja i nudi multimetre visoke preciznosti, dobrih performansa koji se koriste u radu sa električnim instalacijama, održavanju a imaju i svoje mesto kao deo laboratorijske opreme. Osnovana 1957. godine u hanzeatskom gradu Hamburgu, naša kompanija se preselila 1960-ih u neposrednu blizinu Hamburga, u prelepi zamak Arensburg / Šlezvig-Holštajn. Sedište PeakTech-a je sada na pogodnoj lokaciji direktno između Labe i Baltičkog mora na A1 između Hamburga i Libeka. Direktna veza sa lukom Hamburg omogućava brzu isporuku naših proizvoda širom sveta. Ako želite da idete još brže, do međunarodnog aerodroma u Hamburgu se takođe može stići za nekoliko minuta. U tradiciji časnog hamburškog biznismena, stojimo iza naše odgovornosti prema potrošačima, zaposlenima, investitorima, javnosti, socijalnoj tržišnoj privredi, državi i životnoj sredini. Naš brend PeakTech predstavlja inovaciju i visok kvalitet sa odličnim odnosom cene i performansi. Za naše kupce razvijamo inovativne i uzbudljive proizvode u modernom dizajnu. Naši proizvodi takođe moraju biti pristupačni za hobi korisnike, zanatlije, hobiste ili za upotrebu u nastavi i školskim časovima. Sa širokim rasponom od pribl. 400 modela, vidimo sebe kao kompletnog dobavljača elektronske merne tehnologije u laboratorijama, univerzitetima i školama, kao iu industriji i trgovini. Kao nemačka kompanija, ispunjavamo sve standarde, zakone i direktive EU, što Vama, kupcu, garantuje posebnu sigurnost u korišćenju i obradi. Proizvođač: PeakTech Uvoznik: Mikro Princ d.o.o. Sifra proizvoda : 2801 Zemlja porekla : Kina Bar-kod (EAN): N/A

PeakTech Daljinomer laserski 2802 PeakTech Daljinomer laserski 2802 Laser-Meter udaljenosti Ovaj profesionalni laserski daljinomer sa višelinijskim LCD ekranom i pozadinskim osvetljenjem je posebno dizajniran za merenje udaljenosti visoke preciznosti i udaljenih, teško dostupnih mesta. Prečice za sabiranje, oduzimanje, Pitagora, izračunavanje površine i zapremine omogućavaju brzo i pouzdano merenje. 99 snimljenih očitavanja može se sačuvati u internoj memoriji pritiskom na taster da bi se kasnije ponovo pozvale ove vrednosti. Pored toga, kvadrat za ugao od 90° na donjem kraju mernog uređaja može se proširiti kako bi se obezbedilo precizno poravnanje sa mernom tačkom. Ovim, ovaj novi laserski daljinomer nudi veliki izbor funkcija za svakodnevnu upotrebu u građevinskom sektoru, arhitekturi, uređenju pejzaža ili mnogim drugim oblastima. Merenje udaljenosti do 80 m Indirektna pitagorejska merenja Proračun površine i zapremine Funkcija sabiranja i oduzimanja Kontinuirana, MIN i MAKS merenja Samotempirano merenje od 1 s do 60 s Memorija za poslednjih 99 čitanja Nivo vode i navoj stativa laser klase 2; <1 mV; 620 nm – 680 nm Automatsko isključivanje Pribor: Baterije, Torbica, Priručnik Merni opseg 0,05 – 80 m Preciznost ±2 mm Merne jedinice m (metar), in (in), ft (stope) Unutrašnja memorija 99 vrednosti Laser Class 2; 620 nm – 680 nm; < 1 mV Radni napon 2 k 1,5 V AAA Dimenzije (ŠkVkD) 54 k 118 k 28 mm3 Težina 130 g PeakTech se bavi tehnologijom merenja i nudi multimetre visoke preciznosti, dobrih performansa koji se koriste u radu sa električnim instalacijama, održavanju a imaju i svoje mesto kao deo laboratorijske opreme. Osnovana 1957. godine u hanzeatskom gradu Hamburgu, naša kompanija se preselila 1960-ih u neposrednu blizinu Hamburga, u prelepi zamak Arensburg / Šlezvig-Holštajn. Sedište PeakTech-a je sada na pogodnoj lokaciji direktno između Labe i Baltičkog mora na A1 između Hamburga i Libeka. Direktna veza sa lukom Hamburg omogućava brzu isporuku naših proizvoda širom sveta. Ako želite da idete još brže, do međunarodnog aerodroma u Hamburgu se takođe može stići za nekoliko minuta. U tradiciji časnog hamburškog biznismena, stojimo iza naše odgovornosti prema potrošačima, zaposlenima, investitorima, javnosti, socijalnoj tržišnoj privredi, državi i životnoj sredini. Naš brend PeakTech predstavlja inovaciju i visok kvalitet sa odličnim odnosom cene i performansi. Za naše kupce razvijamo inovativne i uzbudljive proizvode u modernom dizajnu. Naši proizvodi takođe moraju biti pristupačni za hobi korisnike, zanatlije, hobiste ili za upotrebu u nastavi i školskim časovima. Sa širokim rasponom od pribl. 400 modela, vidimo sebe kao kompletnog dobavljača elektronske merne tehnologije u laboratorijama, univerzitetima i školama, kao iu industriji i trgovini. Kao nemačka kompanija, ispunjavamo sve standarde, zakone i direktive EU, što Vama, kupcu, garantuje posebnu sigurnost u korišćenju i obradi. Proizvođač: PeakTech Uvoznik: Mikro Princ d.o.o. Sifra proizvoda : 2802 Zemlja porekla : Kina Bar-kod (EAN): N/A

Sansi LED 24W sijalica za biljke – lider u osvetljavanju vaših biljaka Sansi LED 24W sijalica za biljke trenutno je najkvalitetnija, najprestižnija i najtraženija LED sijalica za osvetljavanje biljaka. Pored svog vrhunskog dizajna Sansi sijalice emituju svetlost spektra najpribližnijeg sunčevoj svetlosti. Iz ovog razloga tražene su širom sveta. Biljkama obezbeđuju najidealnije uslove za rast i razvoj, a prijatne su za oko i mogu se montirati u bilo kom prostoru u kom duže boravite. Sansi – tradicija u osvetljavanju gotovo 30 godina Kompanija Sansi bavi se osvetljenjem i svetlima gotovo 30 godina. Tačnije od 1993. godine. Pored sijalica za biljke koje su trenutno najkvalitetnije na svetskom tržištu Sansi se bavi i drugim ambijentalnim osvetljenjem, pa je tako njegovi LED paneli i sijalice osvetljavaju neke od sledećih objekata Objekti širom sveta koji koriste Sansi LED rešenja za osvetljenje Panel sa najvećom rezolucijom na Tajms Skveru u Njujorku, USA; – jedan od najvećih panela na Tajms Skveru u Njujorku koristi Sansi LED panele Muzej moderne umetnosti u San Francisku, USA; – Muzej moderne umetnosti u San Francisku koristi Sansi LED panele i sijalice za osvetljavanje prostora i izložbi Mercedes-Benz arena u Berlinu, Nemačka; – Najpoznatija sportska dvorana u Berlinu – Mercedes Benz arena koristi semafore i ostalo osvetljenje proizvođača Sansi Most Hong Kong-Džuhaj-Makao, Kina; – Jedan od definitivno najvećih projekata koji koristi Sansi osvetljenje je velelepni most – kinesko čudo arhitekture; kao i mnoge druge objekte i signale širom sveta. Najsavremenija COC tehnologija – Garant odnosa cene i kvaliteta Sansi LED 24W sijalica za biljke dizajnirana je po najsavremenijoj COC tehnologiji. Kod ovog dizajna najsavremeniji čip punog spektra motira se direktno na čip, čime se izbegavaju pregrevanje, i kvarovi kao što je to slučaj sa generacijski zastarelim COB sijalicama. Emitovanje svetla najpribližnijeg sunčevoj svetlosti Od svih trenutno dostupnih sijalica na svetskom tržištu Sansi LED 24W sijalica za biljke emituju svelost najpribližniju sunčevoj. Za razliku od ostalih RGB i obojenih sijalica Sansi LED sijalice poseduju čipove sa tačnom razmerom crvenog, zelenog i plavog spektra koji simuliraju sničevu svetlost. Time biljke dobijaju ubedljivo najveći fotosintetički koeficijent u odnosu na ostale LED sijalice. Znatno veći intenzitet svetla u odnosu na ostale sijalice Sansi LED 24W sijalica za biljke emituje znatno veći intenzitet svetla po kvadratnom metru u odnosu na ostale sijalice. Pored ovog kvaliteta potrošnja električne energije je znatno manja nego kod drugih sijalica, čime se postiže dodatna ušteda. Pored svih prednosti, nivo osvetljenosti po kvadratnom metru ekvivalentan je konvencionalnim HID sijalicama od 300W. Keramičko jezgro projektovano da rasipa toplotu Sansi LED 24W sijalica za biljke u sebi sadrži jezgro izrađeno od keramike. Zbog ovog tipa jezgra sijalica se sporije greje i brže rasipa toplotu tako da je visoko otporna na pregrevanja o čemu govori i podatak da je svrstana u vatrostalnu kategoriju V-0. Sadrži fiksirani E27 fasung radi lakšeg i dugotrajnijeg manipulisanja. Kućište je izrađeno od dizajnirane plastike, sa otvorima projektovanim da pomažu hlađenje sijalice tokom dužeg perioda korišćenja i moguće je montirati je na bilo koju lampu, plafonjeru ili luster. Specifikacije Model: Sansi LED 24W Snaga: 24W Ekvivalent: 300W HID Boja svetla: Prirodna, sunčeva svetlost Emitujući spektar: pun spektar, full spectrum Fasung: E27 standardni Pakovanje: Kutija Radni vek sijalice: 25000 sati Garancija: 12 meseci + 12 meseci produžene garancije (važi za porudžbine preko našeg sajta) Zemlja porekla: Kina Kupovinom direktno sa našeg sajta stičete pravo produžene garancije Garancija na sve Sansi LED sijalice je 12 meseci, ali ukoliko Sansi sijalice poručite preko našeg sajta stičete pravo na dodatnih 12 meseci garancije. 25.000 projektovanih radnih sati sijalice i više je nego dovoljan garant za dugotrajnost Sansi LED sijalica, ali i pored ove činjenice našim kupcima obezbeđujemo dodatnih 12 meseci garantnog perioda preko osnovne garancije. Pogledajte i druge sansi sijalice iz naše ponude: Sansi LED 36W sijalica za biljke, Sansi LED 24W sijalica za biljke, Sansi LED 15W sijalica za biljke, Sansi LED 10W sijalica za biljke.

Sansi LED 36W sijalica za biljke – lider u osvetljavanju vaših biljaka Sansi LED 36W sijalica za biljke trenutno je najkvalitetnija, najprestižnija i najtraženija LED sijalica za osvetljavanje biljaka. Pored svog vrhunskog dizajna Sansi sijalice emituju svetlost spektra najpribližnijeg sunčevoj svetlosti. Iz ovog razloga tražene su širom sveta. Biljkama obezbeđuju najidealnije uslove za rast i razvoj, a prijatne su za oko i mogu se montirati u bilo kom prostoru u kom duže boravite. Sansi – tradicija u osvetljavanju gotovo 30 godina Kompanija Sansi bavi se osvetljenjem i svetlima gotovo 30 godina. Tačnije od 1993. godine. Pored sijalica za biljke koje su trenutno najkvalitetnije na svetskom tržištu Sansi se bavi i drugim ambijentalnim osvetljenjem, pa je tako njegovi LED paneli i sijalice osvetljavaju neke od sledećih objekata Objekti širom sveta koji koriste Sansi LED rešenja za osvetljenje Panel sa najvećom rezolucijom na Tajms Skveru u Njujorku, USA; – jedan od najvećih panela na Tajms Skveru u Njujorku koristi Sansi LED panele Muzej moderne umetnosti u San Francisku, USA; – Muzej moderne umetnosti u San Francisku koristi Sansi LED panele i sijalice za osvetljavanje prostora i izložbi Mercedes-Benz arena u Berlinu, Nemačka; – Najpoznatija sportska dvorana u Berlinu – Mercedes Benz arena koristi semafore i ostalo osvetljenje proizvođača Sansi Most Hong Kong-Džuhaj-Makao, Kina; – Jedan od definitivno najvećih projekata koji koristi Sansi osvetljenje je velelepni most – kinesko čudo arhitekture; kao i mnoge druge objekte i signale širom sveta. Najsavremenija COC tehnologija – Garant odnosa cene i kvaliteta Sansi LED 36W sijalica za biljke dizajnirana je po najsavremenijoj COC tehnologiji. Kod ovog dizajna najsavremeniji čip punog spektra motira se direktno na čip, čime se izbegavaju pregrevanje, i kvarovi kao što je to slučaj sa generacijski zastarelim COB sijalicama. Emitovanje svetla najpribližnijeg sunčevoj svetlosti Od svih trenutno dostupnih sijalica na svetskom tržištu Sansi LED 36W sijalica za biljke emituju svelost najpribližniju sunčevoj. Za razliku od ostalih RGB i obojenih sijalica Sansi LED sijalice poseduju čipove sa tačnom razmerom crvenog, zelenog i plavog spektra koji simuliraju sničevu svetlost. Time biljke dobijaju ubedljivo najveći fotosintetički koeficijent u odnosu na ostale LED sijalice. Znatno veći intenzitet svetla u odnosu na ostale sijalice Sansi LED 36W sijalica za biljke emituje znatno veći intenzitet svetla po kvadratnom metru u odnosu na ostale sijalice. Pored ovog kvaliteta potrošnja električne energije je znatno manja nego kod drugih sijalica, čime se postiže dodatna ušteda. Pored svih prednosti, nivo osvetljenosti po kvadratnom metru ekvivalentan je konvencionalnim HID sijalicama od 400W. Keramičko jezgro projektovano da rasipa toplotu Sansi LED 36W sijalica za biljke u sebi sadrži jezgro izrađeno od keramike. Zbog ovog tipa jezgra sijalica se sporije greje i brže rasipa toplotu tako da je visoko otporna na pregrevanja o čemu govori i podatak da je svrstana u vatrostalnu kategoriju V-0. Sadrži fiksirani E27 fasung radi lakšeg i dugotrajnijeg manipulisanja. Kućište je izrađeno od dizajnirane plastike, sa otvorima projektovanim da pomažu hlađenje sijalice tokom dužeg perioda korišćenja i moguće je montirati je na bilo koju lampu, plafonjeru ili luster. Specifikacije Model: Sansi LED 36W Snaga: 36W Ekvivalent: 400W HID Boja svetla: Prirodna, sunčeva svetlost Emitujući spektar: pun spektar, full spectrum Fasung: E27 standardni Pakovanje: Kutija Radni vek sijalice: 25000 sati Garancija: 12 meseci + 12 meseci produžene garancije (važi za porudžbine preko našeg sajta) Zemlja porekla: Kina Kupovinom direktno sa našeg sajta stičete pravo produžene garancije Garancija na sve Sansi LED sijalice je 12 meseci, ali ukoliko Sansi sijalice poručite preko našeg sajta stičete pravo na dodatnih 12 meseci garancije. 25.000 projektovanih radnih sati sijalice i više je nego dovoljan garant za dugotrajnost Sansi LED sijalica, ali i pored ove činjenice našim kupcima obezbeđujemo dodatnih 12 meseci garantnog perioda preko osnovne garancije. Pogledajte i druge sansi sijalice iz naše ponude: Sansi LED 36W sijalica za biljke, Sansi LED 24W sijalica za biljke, Sansi LED 15W sijalica za biljke, Sansi LED 10W sijalica za biljke.

Sansi LED Bar 20W 90cm – štapna LED sijalica za biljke Sansi LED Bar 20W 90cm sijalica za biljke je novost iz Sansi proizvodnog programa LED sijalica za osvetljavanje biljaka. Pored svog vrhunskog dizajna Sansi sijalice emituju svetlost spektra najpribližnijeg sunčevoj svetlosti. Iz ovog razloga tražene su širom sveta. Biljkama obezbeđuju najidealnije uslove za rast i razvoj, a prijatne su za oko i mogu se montirati u bilo kom prostoru u kom duže boravite. Sansi – tradicija u osvetljavanju gotovo 30 godina Kompanija Sansi bavi se osvetljenjem i svetlima gotovo 30 godina. Tačnije od 1993. godine. Pored sijalica za biljke koje su trenutno najkvalitetnije na svetskom tržištu Sansi se bavi i drugim ambijentalnim osvetljenjem, pa je tako njegovi LED paneli i sijalice osvetljavaju neke od sledećih objekata Objekti širom sveta koji koriste Sansi LED rešenja za osvetljenje Panel sa najvećom rezolucijom na Tajms Skveru u Njujorku, USA; – jedan od najvećih panela na Tajms Skveru u Njujorku koristi Sansi LED panele Muzej moderne umetnosti u San Francisku, USA; – Muzej moderne umetnosti u San Francisku koristi Sansi LED panele i sijalice za osvetljavanje prostora i izložbi Mercedes-Benz arena u Berlinu, Nemačka; – Najpoznatija sportska dvorana u Berlinu – Mercedes Benz arena koristi semafore i ostalo osvetljenje proizvođača Sansi Most Hong Kong-Džuhaj-Makao, Kina; – Jedan od definitivno najvećih projekata koji koristi Sansi osvetljenje je velelepni most – kinesko čudo arhitekture; kao i mnoge druge objekte i signale širom sveta. Najsavremenija COC tehnologija – Garant odnosa cene i kvaliteta Sansi LED Bar 20W 90cm sijalica za biljke dizajnirana je po najsavremenijoj COC tehnologiji. Kod ovog dizajna koriste se najsavremenije diode, čime se izbegavaju pregrevanje, i kvarovi kao što je to slučaj sa generacijski zastarelim COB sijalicama. Emitovanje svetla najpribližnijeg sunčevoj svetlosti Od svih trenutno dostupnih sijalica na svetskom tržištu Sansi sijalice za biljke emituju svelost najpribližniju sunčevoj. Za razliku od ostalih RGB i obojenih sijalica Sansi LED sijalice poseduju diode sa tačnom razmerom crvenog, zelenog i plavog spektra koji simuliraju suničevu svetlost. Time biljke dobijaju ubedljivo najveći fotosintetički koeficijent u odnosu na ostale LED sijalice. Znatno veći intenzitet svetla u odnosu na ostale sijalice Sansi LED Bar 20W 90cm sijalica za biljke emituje znatno veći intenzitet svetla po kvadratnom metru u odnosu na ostale sijalice. Pored ovog kvaliteta potrošnja električne energije je znatno manja nego kod drugih sijalica, čime se postiže dodatna ušteda. Pored svih prednosti, nivo osvetljenosti po kvadratnom metru ekvivalentan je konvencionalnim HID sijalicama od 150W. Keramičko jezgro projektovano da rasipa toplotu Sansi LED Bar 20W 90cm sijalica za biljke u sebi sadrži jezgro izrađeno od keramike. Zbog ovog tipa jezgra sijalica se sporije greje i brže rasipa toplotu tako da je visoko otporna na pregrevanja o čemu govori i podatak da je svrstana u vatrostalnu kategoriju V-0. Sadrži fiksirani E27 fasung radi lakšeg i dugotrajnijeg manipulisanja. Kućište je izrađeno od dizajnirane plastike, sa otvorima projektovanim da pomažu hlađenje sijalice tokom dužeg perioda korišćenja i moguće je montirati je na bilo koju lampu, plafonjeru ili luster. Specifikacije Model: Sansi LED Bar 20W 90cm Snaga: 20W Ekvivalent: 250W HID Boja svetla: Prirodna, sunčeva svetlost Emitujući spektar: pun spektar, full spectrum Fasung: montažna Pakovanje: Kutija Radni vek sijalice: 25000 sati Garancija: 24 meseca garancije (važi za porudžbine preko našeg sajta) Zemlja porekla: Kina NAPOMENA: Sansi LED Bar 15W 60cm ne dolazi sa priključkom za struju. Poseduje 1m kabla. Ukoliko želite da montiramo priključak za struju ili dodatni kabl napišite nam u napomeni. Takođe moguće je dodati i prekidač. Cene dodatne opreme: Priključak za struju: 100 dinara Dužni metar kabla: 100 dinara Prekidač: 100 dinara Kupovinom direktno sa našeg sajta stičete pravo produžene garancije Garancija na sve Sansi LED sijalice je 24 meseca, ukoliko Sansi sijalice poručite preko našeg sajta. 25.000 projektovanih radnih sati sijalice i više je nego dovoljan garant za dugotrajnost Sansi LED sijalica. Pogledajte i druge sansi sijalice iz naše ponude: Sansi LED 36W sijalica za biljke, Sansi LED 24W sijalica za biljke, Sansi LED 15W sijalica za biljke, Sansi LED 10W sijalica za biljke.

Sansi LED 60W wing sijalica za biljke – sklopiva panelna sijalica za najbolji učinak Sansi LED 60W wing sijalica za biljke je novost iz Sansi proizvodnog programa LED sijalica za osvetljavanje biljaka. Pored svog vrhunskog dizajna Sansi sijalice emituju svetlost spektra najpribližnijeg sunčevoj svetlosti. Iz ovog razloga tražene su širom sveta. Biljkama obezbeđuju najidealnije uslove za rast i razvoj, a prijatne su za oko i mogu se montirati u bilo kom prostoru u kom duže boravite. Sansi – tradicija u osvetljavanju gotovo 30 godina Kompanija Sansi bavi se osvetljenjem i svetlima gotovo 30 godina. Tačnije od 1993. godine. Pored sijalica za biljke koje su trenutno najkvalitetnije na svetskom tržištu Sansi se bavi i drugim ambijentalnim osvetljenjem, pa je tako njegovi LED paneli i sijalice osvetljavaju neke od sledećih objekata Objekti širom sveta koji koriste Sansi LED rešenja za osvetljenje Panel sa najvećom rezolucijom na Tajms Skveru u Njujorku, USA; – jedan od najvećih panela na Tajms Skveru u Njujorku koristi Sansi LED panele Muzej moderne umetnosti u San Francisku, USA; – Muzej moderne umetnosti u San Francisku koristi Sansi LED panele i sijalice za osvetljavanje prostora i izložbi Mercedes-Benz arena u Berlinu, Nemačka; – Najpoznatija sportska dvorana u Berlinu – Mercedes Benz arena koristi semafore i ostalo osvetljenje proizvođača Sansi Most Hong Kong-Džuhaj-Makao, Kina; – Jedan od definitivno najvećih projekata koji koristi Sansi osvetljenje je velelepni most – kinesko čudo arhitekture; kao i mnoge druge objekte i signale širom sveta. Najsavremenija COC tehnologija – Garant odnosa cene i kvaliteta Sansi LED 60W wing sijalica dizajnirana je po najsavremenijoj COC tehnologiji. Kod ovog dizajna najsavremeniji čip punog spektra motira se direktno na čip, čime se izbegavaju pregrevanje, i kvarovi kao što je to slučaj sa generacijski zastarelim COB sijalicama. Emitovanje svetla najpribližnijeg sunčevoj svetlosti Od svih trenutno dostupnih sijalica na svetskom tržištu Sansi LED 60W wing sijalica emituju svelost najpribližniju sunčevoj. Za razliku od ostalih RGB i obojenih sijalica Sansi LED sijalice poseduju čipove sa tačnom razmerom crvenog, zelenog i plavog spektra koji simuliraju sničevu svetlost. Time biljke dobijaju ubedljivo najveći fotosintetički koeficijent u odnosu na ostale LED sijalice. Znatno veći intenzitet svetla u odnosu na ostale sijalice Sansi LED 60W wing sijalica emituje znatno veći intenzitet svetla po kvadratnom metru u odnosu na ostale sijalice. Pored ovog kvaliteta potrošnja električne energije je znatno manja nego kod drugih sijalica, čime se postiže dodatna ušteda. Pored svih prednosti, nivo osvetljenosti po kvadratnom metru ekvivalentan je konvencionalnim HID sijalicama od 600W. Keramičko jezgro projektovano da rasipa toplotu Sansi LED 60W wing sijalica u sebi sadrži jezgro izrađeno od keramike. Zbog ovog tipa jezgra sijalica se sporije greje i brže rasipa toplotu tako da je visoko otporna na pregrevanja o čemu govori i podatak da je svrstana u vatrostalnu kategoriju V-0. Sadrži fiksirani E27 fasung radi lakšeg i dugotrajnijeg manipulisanja. Kućište je izrađeno od dizajnirane plastike, sa otvorima projektovanim da pomažu hlađenje sijalice tokom dužeg perioda korišćenja i moguće je montirati je na bilo koju lampu, plafonjeru ili luster. Specifikacije Model: Sansi LED Wing 60W Snaga: 60W Ekvivalent: 600W HID Boja svetla: Prirodna, sunčeva svetlost Emitujući spektar: pun spektar, full spectrum Fasung: E27 standardni Pakovanje: Kutija Radni vek sijalice: 25000 sati Garancija: 12 meseci + 12 meseci produžene garancije (važi za porudžbine preko našeg sajta) Zemlja porekla: Kina Kupovinom direktno sa našeg sajta stičete pravo produžene garancije Garancija na sve Sansi LED sijalice je 12 meseci, ali ukoliko Sansi sijalice poručite preko našeg sajta stičete pravo na dodatnih 12 meseci garancije. 25.000 projektovanih radnih sati sijalice i više je nego dovoljan garant za dugotrajnost Sansi LED sijalica, ali i pored ove činjenice našim kupcima obezbeđujemo dodatnih 12 meseci garantnog perioda preko osnovne garancije. Pogledajte i druge sansi sijalice iz naše ponude: Sansi LED 36W sijalica za biljke, Sansi LED 24W sijalica za biljke, Sansi LED 15W sijalica za biljke, Sansi LED 10W sijalica za biljke.

Sansi LED 30W wing sijalica za biljke – sklopiva panelna sijalica za najbolji učinak Sansi LED 30W wing sijalica za biljke je novost iz Sansi proizvodnog programa LED sijalica za osvetljavanje biljaka. Pored svog vrhunskog dizajna Sansi sijalice emituju svetlost spektra najpribližnijeg sunčevoj svetlosti. Iz ovog razloga tražene su širom sveta. Biljkama obezbeđuju najidealnije uslove za rast i razvoj, a prijatne su za oko i mogu se montirati u bilo kom prostoru u kom duže boravite. Sansi – tradicija u osvetljavanju gotovo 30 godina Kompanija Sansi bavi se osvetljenjem i svetlima gotovo 30 godina. Tačnije od 1993. godine. Pored sijalica za biljke koje su trenutno najkvalitetnije na svetskom tržištu Sansi se bavi i drugim ambijentalnim osvetljenjem, pa je tako njegovi LED paneli i sijalice osvetljavaju neke od sledećih objekata Objekti širom sveta koji koriste Sansi LED rešenja za osvetljenje Panel sa najvećom rezolucijom na Tajms Skveru u Njujorku, USA; – jedan od najvećih panela na Tajms Skveru u Njujorku koristi Sansi LED panele Muzej moderne umetnosti u San Francisku, USA; – Muzej moderne umetnosti u San Francisku koristi Sansi LED panele i sijalice za osvetljavanje prostora i izložbi Mercedes-Benz arena u Berlinu, Nemačka; – Najpoznatija sportska dvorana u Berlinu – Mercedes Benz arena koristi semafore i ostalo osvetljenje proizvođača Sansi Most Hong Kong-Džuhaj-Makao, Kina; – Jedan od definitivno najvećih projekata koji koristi Sansi osvetljenje je velelepni most – kinesko čudo arhitekture; kao i mnoge druge objekte i signale širom sveta. Najsavremenija COC tehnologija – Garant odnosa cene i kvaliteta Sansi LED 30W wing sijalica dizajnirana je po najsavremenijoj COC tehnologiji. Kod ovog dizajna najsavremeniji čip punog spektra motira se direktno na čip, čime se izbegavaju pregrevanje, i kvarovi kao što je to slučaj sa generacijski zastarelim COB sijalicama. Emitovanje svetla najpribližnijeg sunčevoj svetlosti Od svih trenutno dostupnih sijalica na svetskom tržištu Sansi LED 30W wing sijalica emituju svelost najpribližniju sunčevoj. Za razliku od ostalih RGB i obojenih sijalica Sansi LED sijalice poseduju čipove sa tačnom razmerom crvenog, zelenog i plavog spektra koji simuliraju sničevu svetlost. Time biljke dobijaju ubedljivo najveći fotosintetički koeficijent u odnosu na ostale LED sijalice. Znatno veći intenzitet svetla u odnosu na ostale sijalice Sansi LED 30W wing sijalica emituje znatno veći intenzitet svetla po kvadratnom metru u odnosu na ostale sijalice. Pored ovog kvaliteta potrošnja električne energije je znatno manja nego kod drugih sijalica, čime se postiže dodatna ušteda. Pored svih prednosti, nivo osvetljenosti po kvadratnom metru ekvivalentan je konvencionalnim HID sijalicama od 300W. Keramičko jezgro projektovano da rasipa toplotu Sansi LED 30W wing sijalica u sebi sadrži jezgro izrađeno od keramike. Zbog ovog tipa jezgra sijalica se sporije greje i brže rasipa toplotu tako da je visoko otporna na pregrevanja o čemu govori i podatak da je svrstana u vatrostalnu kategoriju V-0. Sadrži fiksirani E27 fasung radi lakšeg i dugotrajnijeg manipulisanja. Kućište je izrađeno od dizajnirane plastike, sa otvorima projektovanim da pomažu hlađenje sijalice tokom dužeg perioda korišćenja i moguće je montirati je na bilo koju lampu, plafonjeru ili luster. Specifikacije Model: Sansi LED Wing 30W Snaga: 30W Ekvivalent: 300W HID Boja svetla: Prirodna, sunčeva svetlost Emitujući spektar: pun spektar, full spectrum Fasung: E27 standardni Pakovanje: Kutija Radni vek sijalice: 25000 sati Garancija: 12 meseci + 12 meseci produžene garancije (važi za porudžbine preko našeg sajta) Zemlja porekla: Kina Kupovinom direktno sa našeg sajta stičete pravo produžene garancije Garancija na sve Sansi LED sijalice je 12 meseci, ali ukoliko Sansi sijalice poručite preko našeg sajta stičete pravo na dodatnih 12 meseci garancije. 25.000 projektovanih radnih sati sijalice i više je nego dovoljan garant za dugotrajnost Sansi LED sijalica, ali i pored ove činjenice našim kupcima obezbeđujemo dodatnih 12 meseci garantnog perioda preko osnovne garancije. Pogledajte i druge sansi sijalice iz naše ponude: Sansi LED 36W sijalica za biljke, Sansi LED 24W sijalica za biljke, Sansi LED 15W sijalica za biljke, Sansi LED 10W sijalica za biljke.

Opis OD ČEGA JE SAČINJENO „BLAGO SRBIJE” • od 528 strana bogato ilustrovanih pitkih, zanimljivih i informativnih tekstova o spomeničkom nasleđu naše zemlje, kulturne mape Srbije,vremeplova u kom će biti prikazani najznačajniji trenucu i kulturnoj istoriji Srbije radi lakše hronološke orijentacije u knjizi i malog rečnika manjepoznatih reči i stručnih termina iz istorije umetnosti i arheologije • od oko hiljadu sjajnih fotografija građevina, arheoloških nalaza, umetničkih dela, upotrebnih predmeta koji se ne viđaju svakog dana • od znanja, umeća i osećaja za lepo višestruko nagrađivanih domaćih autora (istoričarke umetnosti i književnika TAMARE OGNJEVIĆ i fotografa i novinara DRAGANA BOSNIĆA) • o preistorijskim nalazištima na tlu Srbije i nalazima koja se čuvaju u našim muzejima (Lepenski Vir, Vinča, Belovode i Belolice, Atenica, Novi Pazar...) • o rimskim i vizantijskim gradovima (Gamzigrad, Caričin grad, Viminacijum, Sirmijum, Vija militaris, Medijana...) • o crkvama, manastirima i palatama (Petrova crkva u Rasu, Sopoćani, Studenica, Mileševa, Dečani, Manasija, Ravanica, Ljubostinja, Kalenić, Lazarica, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Đurđevi stupovi, Žiča, Banjska, Sv. Arhangeli kod Prizrena, manastiri Ovčarsko-kablarske klisure, Prohor Pčinjski, Stara i Nova Pavlica, kuršumlijske crkve, fruškogorski manastiri, Saborna crkva u Beogradu, Ruska crkva u Beogradu, Novosadska katedrala, pančevačke crkve ...) • o utvrđenjimaa, dvorovima, vladarskim letnjikovcima i konacima (Golubac, Bač, Gardoš, Koznik, Maglič, Mileševac, Ram, Smederevo, Užice, Petrovaradin, Kalemegdan, Fantast, Čelarevo, Kapetanovo, Kulpin, Ečka, Stari i Novi dvor u Beogradu, dvorovi na Dedinju, Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, vila Obrenovića u Smederevu, Sremski Karlovci...) • o srednjovekovnim freskama i ikonama (Smrt Ane Dandolo, Beli anđeo, portreti prvih Nemanjića...) • o raskošnim delima primenjene umetnosti (keramika, stakleno posuđe, pribor za jelo, nošnja, nakit, nameštaj, upotrebni predmeti, crkveni mobilijar...) • o slikarstvu novog veka (romantizam, barok, secesija, modernizam...) • o remek-delima arhitekture (gradske kuće u Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Hotel Moskva, zgrada francuske ambasade u Beogradu...) • o narodnom graditeljstvu (Manakova kuća, krajputaši, vinski podrumi...) • o rukopisanim, iluminiranim knjigama i opremi za knjige (Miroslavljevo jevanđelje, Beogradska Aleksandrida...) • o vajarstvu od preistorije do novijeg doba (Meštrović, Rosandić, Olga Jančić, Petrić...) • o islamskoj i jevrejskoj umetnosti na tlu Srbije (Bajrakli-džamija u Beogradu, Kalemegdan, Fetislam, Novi Pazar, Sjenica, Pešter, turski fermani, bogato ukrašene svete knjige, nošnja...) • o zadužbinama i umetničkim legatima (Kapetan-Mišino zdanje, legati Milene Pavlović Barili, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović...) • o naivnoj umetnosti • o stvaraocima i naručiocima dela (Kapetan Miša Anastasijević, Katarina Ivanović, Jelisaveta Načić, Božidar Karađorđević, Sava Šumanović...) • o istorijskim okolnostima i zanimljivostima (Čegar i Ćele-kula, dinastički sukobi, bune i ustanci, ugovoreni vladarski brakovi...) • o velikim otkrićima (nalazišta ili predmeti značajni u svetskim razmerama) Format: 24x32 cm Br. Str.: 528 Povez knjige: tvrd Pismo: ćirilica Open publication - Free publishing - More culture

Blago Srbije – kulturno-istorijska baština OD ČEGA JE SAČINJENO „BLAGO SRBIJE” • od 528 strana bogato ilustrovanih pitkih, zanimljivih i informativnih tekstova o spomeničkom nasleđu naše zemlje, kulturne mape Srbije, vremeplova u kom će biti prikazani najznačajniji trenucu i kulturnoj istoriji Srbije radi lakše hronološke orijentacije u knjizi i malog rečnika manje poznatih reči i stručnih termina iz istorije umetnosti i arheologije • od oko hiljadu sjajnih fotografija građevina, arheoloških nalaza, umetničkih dela, upotrebnih predmeta koji se ne viđaju svakog dana • od znanja, umeća i osećaja za lepo višestruko nagrađivanih domaćih autora (istoričarke umetnosti i književnika TAMARE OGNJEVIĆ i fotografa i novinara DRAGANA BOSNIĆA) • od prepoznatljivog raskošnog MK dizajna • od visokokvalitetnih boja i papira ukombinovanih u najboljoj štampariji u zemlji O ČEMU ĆETE ČITATI U „BLAGU SRBIJE” • o preistorijskim nalazištima na tlu Srbije i nalazima koja se čuvaju u našim muzejima (Lepenski Vir, Vinča, Belovode i Belolice, Atenica, Novi Pazar...) • o rimskim i vizantijskim gradovima (Gamzigrad, Caričin grad, Viminacijum, Sirmijum, Vija militaris, Medijana...) • o crkvama, manastirima i palatama (Petrova crkva u Rasu, Sopoćani, Studenica, Mileševa, Dečani, Manasija, Ravanica, Ljubostinja, Kalenić, Lazarica, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Đurđevi stupovi, Žiča, Banjska, Sv. Arhangeli kod Prizrena, manastiri Ovčarsko-kablarske klisure, Prohor Pčinjski, Stara i Nova Pavlica, kuršumlijske crkve, fruškogorski manastiri, Saborna crkva u Beogradu, Ruska crkva u Beogradu, Novosadska katedrala, pančevačke crkve ...) • o utvrđenjimaa, dvorovima, vladarskim letnjikovcima i konacima (Golubac, Bač, Gardoš, Koznik, Maglič, Mileševac, Ram, Smederevo, Užice, Petrovaradin, Kalemegdan, Fantast, Čelarevo, Kapetanovo, Kulpin, Ečka, Stari i Novi dvor u Beogradu, dvorovi na Dedinju, Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, vila Obrenovića u Smederevu, Sremski Karlovci...) • o srednjovekovnim freskama i ikonama (Smrt Ane Dandolo, Beli anđeo, portreti prvih Nemanjića...) • o raskošnim delima primenjene umetnosti (keramika, stakleno posuđe, pribor za jelo, nošnja, nakit, nameštaj, upotrebni predmeti, crkveni mobilijar...) • o slikarstvu novog veka (romantizam, barok, secesija, modernizam...) • o remek-delima arhitekture (gradske kuće u Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Hotel Moskva, zgrada francuske ambasade u Beogradu...) • o narodnom graditeljstvu (Manakova kuća, krajputaši, vinski podrumi...) • o rukopisanim, iluminiranim knjigama i opremi za knjige (Miroslavljevo jevanđelje, Beogradska Aleksandrida...) • o vajarstvu od preistorije do novijeg doba (Meštrović, Rosandić, Olga Jančić, Petrić...) • o islamskoj i jevrejskoj umetnosti na tlu Srbije (Bajrakli-džamija u Beogradu, Kalemegdan, Fetislam, Novi Pazar, Sjenica, Pešter, turski fermani, bogato ukrašene svete knjige, nošnja...) • o zadužbinama i umetničkim legatima (Kapetan-Mišino zdanje, legati Milene Pavlović Barili, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović...) • o naivnoj umetnosti • o stvaraocima i naručiocima dela (Kapetan Miša Anastasijević, Katarina Ivanović, Jelisaveta Načić, Božidar Karađorđević, Sava Šumanović...) • o istorijskim okolnostima i zanimljivostima (Čegar i Ćele-kula, dinastički sukobi, bune i ustanci, ugovoreni vladarski brakovi...) • o velikim otkrićima (nalazišta ili predmeti značajni u svetskim razmerama) ZAŠTO „BLAGO SRBIJE” • zato što naša zemlja obiluje poznatim i nepoznatim blagom • zato što vodeći srpski muzeji ne rade godinama, što smo izgubili naviku odlaska u njih i što generacije stasavaju bez dovoljno znanja o svojoj kulturnoj baštini • zato što ćemo ono što dobro poznajemo više ceniti i voleti • zato što se niko nije odvažio da pokuša da sve to blago na jasan i pristupačan a vizuelno raskošan način predstavi svim ljudima u našoj zemlji Prikaži više

Blago Srbije – kulturno-istorijska baštinaTamara OgnjevićIzdavač: Mladinska knjigaŽanr: Umetnost OD ČEGA JE SAČINJENO „BLAGO SRBIJE”• od 528 strana bogato ilustrovanih pitkih, zanimljivih i informativnih tekstova o spomeničkom nasleđu naše zemlje, kulturne mape Srbije, vremeplova u kom će biti prikazani najznačajniji trenucu i kulturnoj istoriji Srbije radi lakše hronološke orijentacije u knjizi i malog rečnika manje poznatih reči i stručnih termina iz istorije umetnosti i arheologije• od oko hiljadu sjajnih fotografija građevina, arheoloških nalaza, umetničkih dela, upotrebnih predmeta koji se ne viđaju svakog dana• od znanja, umeća i osećaja za lepo višestruko nagrađivanih domaćih autora (istoričarke umetnosti i književnika TAMARE OGNJEVIĆ i fotografa i novinara DRAGANA BOSNIĆA)• od prepoznatljivog raskošnog MK dizajna• od visokokvalitetnih boja i papira ukombinovanih u najboljoj štampariji u zemljiO ČEMU ĆETE ČITATI U „BLAGU SRBIJE”• o preistorijskim nalazištima na tlu Srbije i nalazima koja se čuvaju u našim muzejima (Lepenski Vir, Vinča, Belovode i Belolice, Atenica, Novi Pazar...)• o rimskim i vizantijskim gradovima (Gamzigrad, Caričin grad, Viminacijum, Sirmijum, Vija militaris, Medijana...)• o crkvama, manastirima i palatama (Petrova crkva u Rasu, Sopoćani, Studenica, Mileševa, Dečani, Manasija, Ravanica, Ljubostinja, Kalenić, Lazarica, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Đurđevi stupovi, Žiča, Banjska, Sv. Arhangeli kod Prizrena, manastiri Ovčarsko-kablarske klisure, Prohor Pčinjski, Stara i Nova Pavlica, kuršumlijske crkve, fruškogorski manastiri, Saborna crkva u Beogradu, Ruska crkva u Beogradu, Novosadska katedrala, pančevačke crkve ...)• o utvrđenjimaa, dvorovima, vladarskim letnjikovcima i konacima (Golubac, Bač, Gardoš, Koznik, Maglič, Mileševac, Ram, Smederevo, Užice, Petrovaradin, Kalemegdan, Fantast, Čelarevo, Kapetanovo, Kulpin, Ečka, Stari i Novi dvor u Beogradu, dvorovi na Dedinju, Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, vila Obrenovića u Smederevu, Sremski Karlovci...)• o srednjovekovnim freskama i ikonama (Smrt Ane Dandolo, Beli anđeo, portreti prvih Nemanjića...)• o raskošnim delima primenjene umetnosti (keramika, stakleno posuđe, pribor za jelo, nošnja, nakit, nameštaj, upotrebni predmeti, crkveni mobilijar...)• o slikarstvu novog veka (romantizam, barok, secesija, modernizam...)• o remek-delima arhitekture (gradske kuće u Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Hotel Moskva, zgrada francuske ambasade u Beogradu...)• o narodnom graditeljstvu (Manakova kuća, krajputaši, vinski podrumi...)• o rukopisanim, iluminiranim knjigama i opremi za knjige (Miroslavljevo jevanđelje, Beogradska Aleksandrida...)• o vajarstvu od preistorije do novijeg doba (Meštrović, Rosandić, Olga Jančić, Petrić...)• o islamskoj i jevrejskoj umetnosti na tlu Srbije (Bajrakli-džamija u Beogradu, Kalemegdan, Fetislam, Novi Pazar, Sjenica, Pešter, turski fermani, bogato ukrašene svete knjige, nošnja...)• o zadužbinama i umetničkim legatima (Kapetan-Mišino zdanje, legati Milene Pavlović Barili, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović...)• o naivnoj umetnosti• o stvaraocima i naručiocima dela (Kapetan Miša Anastasijević, Katarina Ivanović, Jelisaveta Načić, Božidar Karađorđević, Sava Šumanović...)• o istorijskim okolnostima i zanimljivostima (Čegar i Ćele-kula, dinastički sukobi, bune i ustanci, ugovoreni vladarski brakovi...)• o velikim otkrićima (nalazišta ili predmeti značajni u svetskim razmerama)ZAŠTO „BLAGO SRBIJE”• zato što naša zemlja obiluje poznatim i nepoznatim blagom• zato što vodeći srpski muzeji ne rade godinama, što smo izgubili naviku odlaska u njih i što generacije stasavaju bez dovoljno znanja o svojoj kulturnoj baštini• zato što ćemo ono što dobro poznajemo više ceniti i voleti• zato što se niko nije odvažio da pokuša da sve to blago na jasan i pristupačan a vizuelno raskošan način predstavi svim ljudima u našoj zemlji

ОД ЧЕГА ЈЕ САЧИЊЕНО „БЛАГО СРБИЈЕ” • од 528 страна богато илустрованих питких, занимљивих и информативних текстова о споменичком наслеђу наше земље, културне мапе Србије, времеплова у ком ће бити приказани најзначајнији тренуцу и културној историји Србије ради лакше хронолошке оријентације у књизи и малог речника мање познатих речи и стручних термина из историје уметности и археологије • од око хиљаду сјајних фотографија грађевина, археолошких налаза, уметничких дела, употребних предмета који се не виђају сваког дана • од знања, умећа и осећаја за лепо вишеструко награђиваних домаћих аутора (историчарке уметности и књижевника ТАМАРЕ ОГЊЕВИЋ и фотографа и новинара ДРАГАНА БОСНИЋА) • од препознатљивог раскошног МК дизајна • од висококвалитетних боја и папира укомбинованих у најбољој штампарији у земљи О ЧЕМУ ЋЕТЕ ЧИТАТИ У „БЛАГУ СРБИЈЕ” • о преисторијским налазиштима на тлу Србије и налазима која се чувају у нашим музејима (Лепенски Вир, Винча, Беловоде и Белолице, Атеница, Нови Пазар...) • о римским и византијским градовима (Гамзиград, Царичин град, Виминацијум, Сирмијум, Вија милитарис, Медијана...) • о црквама, манастирима и палатама (Петрова црква у Расу, Сопоћани, Студеница, Милешева, Дечани, Манасија, Раваница, Љубостиња, Каленић, Лазарица, Богородица Љевишка, Грачаница, Ђурђеви ступови, Жича, Бањска, Св. Архангели код Призрена, манастири Овчарско-кабларске клисуре, Прохор Пчињски, Стара и Нова Павлица, куршумлијске цркве, фрушкогорски манастири, Саборна црква у Београду, Руска црква у Београду, Новосадска катедрала, панчевачке цркве ...) • о утврђењимаа, дворовима, владарским летњиковцима и конацима (Голубац, Бач, Гардош, Козник, Маглич, Милешевац, Рам, Смедерево, Ужице, Петроварадин, Калемегдан, Фантаст, Челарево, Капетаново, Кулпин, Ечка, Стари и Нови двор у Београду, дворови на Дедињу, Конак кнегиње Љубице, Конак кнеза Милоша, вила Обреновића у Смедереву, Сремски Карловци...) • о средњовековним фрескама и иконама (Смрт Ане Дандоло, Бели анђео, портрети првих Немањића...) • о раскошним делима примењене уметности (керамика, стаклено посуђе, прибор за јело, ношња, накит, намештај, употребни предмети, црквени мобилијар...) • о сликарству новог века (романтизам, барок, сецесија, модернизам...) • о ремек-делима архитектуре (градске куће у Суботици, Сомбору, Зрењанину, Хотел Москва, зграда француске амбасаде у Београду...) • о народном градитељству (Манакова кућа, крајпуташи, вински подруми...) • о рукописаним, илуминираним књигама и опреми за књиге (Мирослављево јеванђеље, Београдска Александрида...) • о вајарству од преисторије до новијег доба (Мештровић, Росандић, Олга Јанчић, Петрић...) • о исламској и јеврејској уметности на тлу Србије (Бајракли-џамија у Београду, Калемегдан, Фетислам, Нови Пазар, Сјеница, Пештер, турски фермани, богато украшене свете књиге, ношња...) • о задужбинама и уметничким легатима (Капетан-Мишино здање, легати Милене Павловић Барили, Паје Јовановића, Надежде Петровић...) • о наивној уметности • о ствараоцима и наручиоцима дела (Капетан Миша Анастасијевић, Катарина Ивановић, Јелисавета Начић, Божидар Карађорђевић, Сава Шумановић...) • о историјским околностима и занимљивостима (Чегар и Ћеле-кула, династички сукоби, буне и устанци, уговорени владарски бракови...) • о великим открићима (налазишта или предмети значајни у светским размерама) ЗАШТО „БЛАГО СРБИЈЕ” • зато што наша земља обилује познатим и непознатим благом • зато што водећи српски музеји не раде годинама, што смо изгубили навику одласка у њих и што генерације стасавају без довољно знања о својој културној баштини • зато што ћемо оно што добро познајемо више ценити и волети • зато што се нико није одважио да покуша да све то благо на јасан и приступачан а визуелно раскошан начин представи свим људима у нашој земљи Наслов: Благо Србије: Културно-историјска баштина Издавач: Mladinska knjiga Страна у боји: 528 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 24,0 x 32,0 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-7928-340-5

ОД ЧЕГА ЈЕ САЧИЊЕНО „БЛАГО СРБИЈЕ” • од 528 страна богато илустрованих питких, занимљивих и информативних текстова о споменичком наслеђу наше земље, културне мапе Србије, времеплова у ком ће бити приказани најзначајнији тренуцу и културној историји Србије ради лакше хронолошке оријентације у књизи и малог речника мање познатих речи и стручних термина из историје уметности и археологије • од око хиљаду сјајних фотографија грађевина, археолошких налаза, уметничких дела, употребних предмета који се не виђају сваког дана • од знања, умећа и осећаја за лепо вишеструко награђиваних домаћих аутора (историчарке уметности и књижевника ТАМАРЕ ОГЊЕВИЋ и фотографа и новинара ДРАГАНА БОСНИЋА) • од препознатљивог раскошног МК дизајна • од висококвалитетних боја и папира укомбинованих у најбољој штампарији у земљи О ЧЕМУ ЋЕТЕ ЧИТАТИ У „БЛАГУ СРБИЈЕ” • о преисторијским налазиштима на тлу Србије и налазима која се чувају у нашим музејима (Лепенски Вир, Винча, Беловоде и Белолице, Атеница, Нови Пазар...) • о римским и византијским градовима (Гамзиград, Царичин град, Виминацијум, Сирмијум, Вија милитарис, Медијана...) • о црквама, манастирима и палатама (Петрова црква у Расу, Сопоћани, Студеница, Милешева, Дечани, Манасија, Раваница, Љубостиња, Каленић, Лазарица, Богородица Љевишка, Грачаница, Ђурђеви ступови, Жича, Бањска, Св. Архангели код Призрена, манастири Овчарско-кабларске клисуре, Прохор Пчињски, Стара и Нова Павлица, куршумлијске цркве, фрушкогорски манастири, Саборна црква у Београду, Руска црква у Београду, Новосадска катедрала, панчевачке цркве ...) • о утврђењимаа, дворовима, владарским летњиковцима и конацима (Голубац, Бач, Гардош, Козник, Маглич, Милешевац, Рам, Смедерево, Ужице, Петроварадин, Калемегдан, Фантаст, Челарево, Капетаново, Кулпин, Ечка, Стари и Нови двор у Београду, дворови на Дедињу, Конак кнегиње Љубице, Конак кнеза Милоша, вила Обреновића у Смедереву, Сремски Карловци...) • о средњовековним фрескама и иконама (Смрт Ане Дандоло, Бели анђео, портрети првих Немањића...) • о раскошним делима примењене уметности (керамика, стаклено посуђе, прибор за јело, ношња, накит, намештај, употребни предмети, црквени мобилијар...) • о сликарству новог века (романтизам, барок, сецесија, модернизам...) • о ремек-делима архитектуре (градске куће у Суботици, Сомбору, Зрењанину, Хотел Москва, зграда француске амбасаде у Београду...) • о народном градитељству (Манакова кућа, крајпуташи, вински подруми...) • о рукописаним, илуминираним књигама и опреми за књиге (Мирослављево јеванђеље, Београдска Александрида...) • о вајарству од преисторије до новијег доба (Мештровић, Росандић, Олга Јанчић, Петрић...) • о исламској и јеврејској уметности на тлу Србије (Бајракли-џамија у Београду, Калемегдан, Фетислам, Нови Пазар, Сјеница, Пештер, турски фермани, богато украшене свете књиге, ношња...) • о задужбинама и уметничким легатима (Капетан-Мишино здање, легати Милене Павловић Барили, Паје Јовановића, Надежде Петровић...) • о наивној уметности • о ствараоцима и наручиоцима дела (Капетан Миша Анастасијевић, Катарина Ивановић, Јелисавета Начић, Божидар Карађорђевић, Сава Шумановић...) • о историјским околностима и занимљивостима (Чегар и Ћеле-кула, династички сукоби, буне и устанци, уговорени владарски бракови...) • о великим открићима (налазишта или предмети значајни у светским размерама) ЗАШТО „БЛАГО СРБИЈЕ” • зато што наша земља обилује познатим и непознатим благом • зато што водећи српски музеји не раде годинама, што смо изгубили навику одласка у њих и што генерације стасавају без довољно знања о својој културној баштини • зато што ћемо оно што добро познајемо више ценити и волети • зато што се нико није одважио да покуша да све то благо на јасан и приступачан а визуелно раскошан начин представи свим људима у нашој земљи Наслов: Благо Србије: Културно-историјска баштина Издавач: Mladinska knjiga Страна у боји: 528 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 24,0 x 32,0 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-7928-340-5

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Blago Srbije – kulturno-istorijska baština - Tamara Ognjević Autor:: Tamara Ognjević Žanrovi:: Umetnost Izdavač:: Mladinska knjiga Godina izdanja:: 2012 Broj strana: 528 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 24x32 cm OD ČEGA JE SAČINJENO „BLAGO SRBIJE” • od 528 strana bogato ilustrovanih pitkih, zanimljivih i informativnih tekstova o spomeničkom nasleđu naše zemlje, kulturne mape Srbije, vremeplova u kom će biti prikazani najznačajniji trenucu i kulturnoj istoriji Srbije radi lakše hronološke orijentacije u knjizi i malog rečnika manje poznatih reči i stručnih termina iz istorije umetnosti i arheologije • od oko hiljadu sjajnih fotografija građevina, arheoloških nalaza, umetničkih dela, upotrebnih predmeta koji se ne viđaju svakog dana • od znanja, umeća i osećaja za lepo višestruko nagrađivanih domaćih autora (istoričarke umetnosti i književnika TAMARE OGNJEVIĆ i fotografa i novinara DRAGANA BOSNIĆA) • od prepoznatljivog raskošnog MK dizajna • od visokokvalitetnih boja i papira ukombinovanih u najboljoj štampariji u zemlji O ČEMU ĆETE ČITATI U „BLAGU SRBIJE” • o preistorijskim nalazištima na tlu Srbije i nalazima koja se čuvaju u našim muzejima (Lepenski Vir, Vinča, Belovode i Belolice, Atenica, Novi Pazar...) • o rimskim i vizantijskim gradovima (Gamzigrad, Caričin grad, Viminacijum, Sirmijum, Vija militaris, Medijana...) • o crkvama, manastirima i palatama (Petrova crkva u Rasu, Sopoćani, Studenica, Mileševa, Dečani, Manasija, Ravanica, Ljubostinja, Kalenić, Lazarica, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Đurđevi stupovi, Žiča, Banjska, Sv. Arhangeli kod Prizrena, manastiri Ovčarsko-kablarske klisure, Prohor Pčinjski, Stara i Nova Pavlica, kuršumlijske crkve, fruškogorski manastiri, Saborna crkva u Beogradu, Ruska crkva u Beogradu, Novosadska katedrala, pančevačke crkve ...) • o utvrđenjimaa, dvorovima, vladarskim letnjikovcima i konacima (Golubac, Bač, Gardoš, Koznik, Maglič, Mileševac, Ram, Smederevo, Užice, Petrovaradin, Kalemegdan, Fantast, Čelarevo, Kapetanovo, Kulpin, Ečka, Stari i Novi dvor u Beogradu, dvorovi na Dedinju, Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, vila Obrenovića u Smederevu, Sremski Karlovci...) • o srednjovekovnim freskama i ikonama (Smrt Ane Dandolo, Beli anđeo, portreti prvih Nemanjića...) • o raskošnim delima primenjene umetnosti (keramika, stakleno posuđe, pribor za jelo, nošnja, nakit, nameštaj, upotrebni predmeti, crkveni mobilijar...) • o slikarstvu novog veka (romantizam, barok, secesija, modernizam...) • o remek-delima arhitekture (gradske kuće u Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Hotel Moskva, zgrada francuske ambasade u Beogradu...) • o narodnom graditeljstvu (Manakova kuća, krajputaši, vinski podrumi...) • o rukopisanim, iluminiranim knjigama i opremi za knjige (Miroslavljevo jevanđelje, Beogradska Aleksandrida...) • o vajarstvu od preistorije do novijeg doba (Meštrović, Rosandić, Olga Jančić, Petrić...) • o islamskoj i jevrejskoj umetnosti na tlu Srbije (Bajrakli-džamija u Beogradu, Kalemegdan, Fetislam, Novi Pazar, Sjenica, Pešter, turski fermani, bogato ukrašene svete knjige, nošnja...) • o zadužbinama i umetničkim legatima (Kapetan-Mišino zdanje, legati Milene Pavlović Barili, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović...) • o naivnoj umetnosti • o stvaraocima i naručiocima dela (Kapetan Miša Anastasijević, Katarina Ivanović, Jelisaveta Načić, Božidar Karađorđević, Sava Šumanović...) • o istorijskim okolnostima i zanimljivostima (Čegar i Ćele-kula, dinastički sukobi, bune i ustanci, ugovoreni vladarski brakovi...) • o velikim otkrićima (nalazišta ili predmeti značajni u svetskim razmerama) ZAŠTO „BLAGO SRBIJE” • zato što naša zemlja obiluje poznatim i nepoznatim blagom • zato što vodeći srpski muzeji ne rade godinama, što smo izgubili naviku odlaska u njih i što generacije stasavaju bez dovoljno znanja o svojoj kulturnoj baštini • zato što ćemo ono što dobro poznajemo više ceniti i voleti • zato što se niko nije odvažio da pokuša da sve to blago na jasan i pristupačan a vizuelno raskošan način predstavi svim ljudima u našoj zemlji Tamara Ognjević (5. januar 1965) srpska je istoričarka umetnosti, heritolog i književnica. Nakon završene Dvanaeste beogradske gimnazije, upisala je studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tu je završila poslediplomske studije, a usavršavala se u SAD, Francuskoj i Velikoj Britaniji.[1] Pisala je tekstove i članke za listove Mladost, Reporter, Start, Svijet, Duga, Borba, Revijalna štampa, Pogledi, Politika, Večernje novosti, TV Studio B, Žena, Nada, Nadanova, Frankfurtske vesti, Dan, Vreme, Blic žena, Blic i NIN. Naučne radove je objavljivala u Zborniku Narodnog muzeja u Beogradu, Zborniku likovnih umetnosti Matice srpske, Leskovačkom zborniku, Novopazarskom zborniku... Autor je izložbe „Kneginja Jelisaveta - dugo putovanje kući” koja je bila izložena u Istorijskom muzeju Srbije od 15. septembra do 14. novembra 2019. godine.[2] Član je Udruženja književnika Srbije, Udruženja novinara Srbije, Međunarodne novinske federacije i Udruženja likovnik umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS).[1] Učestvovala je na brojnim međunarodnim i domaćim naučnim skupovima. Osnovala je 2009. godine Centar za istoriju, teoriju i menadžment umetnosti Artis, koji je član Međunarodnog saveta muzeja (ICOM).

"Istaknuta istoričarka umetnosti Tamara Ognjević, uz pomoć izuzetnog fotografa Dragana Bosnića [...], svojim stručnim esejima prošla je celu Srbiju, od Subotice do manastira Ovčarsko-kablarske klisure, od Lepenskog vira, Vinče i Singidunuma do današnjeg Beograda, od ikona i fresaka, preko slikarke Katarine Ivanović do Mediale, od pravoslavne i islamske do jevrejske kulture... Važna i velika knjiga. Rekao bih da ovakvu Srbija do sad nije imala! Ovde verovatno nije sve, a i ne može da bude, ali sve što je u njoj – tu je s dobrim razlozima.” - SLOBODAN IVKOV, Blic Knjiga OD ČEGA JE SAČINJENO „BLAGO SRBIJE” od 528 strana bogato ilustrovanih pitkih, zanimljivih i informativnih tekstova o spomeničkom nasleđu naše zemlje, kulturne mape Srbije, vremeplova u kom će biti prikazani najznačajniji trenucu i kulturnoj istoriji Srbije radi lakše hronološke orijentacije u knjizi i malog rečnika manje poznatih reči i stručnih termina iz istorije umetnosti i arheologije od oko hiljadu sjajnih fotografija građevina, arheoloških nalaza, umetničkih dela, upotrebnih predmeta koji se ne viđaju svakog dana od znanja, umeća i osećaja za lepo višestruko nagrađivanih domaćih autora (istoričarke umetnosti i književnika TAMARE OGNJEVIĆ i fotografa i novinara DRAGANA BOSNIĆA) od prepoznatljivog raskošnog MK dizajna od visokokvalitetnih boja i papira ukombinovanih u najboljoj štampariji u zemlji O ČEMU ĆETE ČITATI U „BLAGU SRBIJE” o preistorijskim nalazištima na tlu Srbije i nalazima koja se čuvaju u našim muzejima (Lepenski Vir, Vinča, Belovode i Belolice, Atenica, Novi Pazar...) o rimskim i vizantijskim gradovima (Gamzigrad, Caričin grad, Viminacijum, Sirmijum, Vija militaris, Medijana...) o crkvama, manastirima i palatama (Petrova crkva u Rasu, Sopoćani, Studenica, Mileševa, Dečani, Manasija, Ravanica, Ljubostinja, Kalenić, Lazarica, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Đurđevi stupovi, Žiča, Banjska, Sv. Arhangeli kod Prizrena, manastiri Ovčarsko-kablarske klisure, Prohor Pčinjski, Stara i Nova Pavlica, kuršumlijske crkve, fruškogorski manastiri, Saborna crkva u Beogradu, Ruska crkva u Beogradu, Novosadska katedrala, pančevačke crkve ...) o utvrđenjimaa, dvorovima, vladarskim letnjikovcima i konacima (Golubac, Bač, Gardoš, Koznik, Maglič, Mileševac, Ram, Smederevo, Užice, Petrovaradin, Kalemegdan, Fantast, Čelarevo, Kapetanovo, Kulpin, Ečka, Stari i Novi dvor u Beogradu, dvorovi na Dedinju, Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, vila Obrenovića u Smederevu, Sremski Karlovci...) o srednjovekovnim freskama i ikonama (Smrt Ane Dandolo, Beli anđeo, portreti prvih Nemanjića...) • o raskošnim delima primenjene umetnosti (keramika, stakleno posuđe, pribor za jelo, nošnja, nakit, nameštaj, upotrebni predmeti, crkveni mobilijar...) o slikarstvu novog veka (romantizam, barok, secesija, modernizam...) o remek-delima arhitekture (gradske kuće u Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Hotel Moskva, zgrada francuske ambasade u Beogradu...) o narodnom graditeljstvu (Manakova kuća, krajputaši, vinski podrumi...) • o rukopisanim, iluminiranim knjigama i opremi za knjige (Miroslavljevo jevanđelje, Beogradska Aleksandrida...) o vajarstvu od preistorije do novijeg doba (Meštrović, Rosandić, Olga Jančić, Petrić...) o islamskoj i jevrejskoj umetnosti na tlu Srbije (Bajrakli-džamija u Beogradu, Kalemegdan, Fetislam, Novi Pazar, Sjenica, Pešter, turski fermani, bogato ukrašene svete knjige, nošnja...) o zadužbinama i umetničkim legatima (Kapetan-Mišino zdanje, legati Milene Pavlović Barili, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović...) o naivnoj umetnosti o stvaraocima i naručiocima dela (Kapetan Miša Anastasijević, Katarina Ivanović, Jelisaveta Načić, Božidar Karađorđević, Sava Šumanović...) o istorijskim okolnostima i zanimljivostima (Čegar i Ćele-kula, dinastički sukobi, bune i ustanci, ugovoreni vladarski brakovi...) o velikim otkrićima (nalazišta ili predmeti značajni u svetskim razmerama) Čitaj dalje