Čisto majstorstvo Discipline, standardi i etika Kako da napišete kod kojim ćete se ponositi svakog dana, pravovremen i smeran podsetnik na sve veću složenost našeg programerskog sveta i na našu obavezu prema nasleđu čovečanstva (i nama samima) da poštujemo razvojnu etiku. Odvojite vreme da pročitate „Čisto majstorstvo“... Neka vam ova knjiga bude uvek pri ruci. Neka vam ova knjiga bude stari prijatelj (vaš Ujka Bob, vaš vodič) dok radoznalo i hrabro krčite sebi put u tom svetu. Iz predgovora koji su napisali Stacia Heimgartner Viscardi, CST i Agile Mentor U knjizi „Čisto majstorstvo“ legendarni Robert C. Martin (Ujka Bob) opisao je principe koji definišu profesiju i zanat razvoja softvera. Ujka Bob objedinjuje discipline, standarde i etiku kojih treba da se pridržavate da biste isporučili robustan i efikasan kod i da biste bili ponosni na softver koji pišete. Robert Martin, popularni autor knjige „Jasan kod“, pruža pragmatičan, stručan i upotrbljiv vodič kao temelj disciplinovane izrade softvera. On govori o standardima, o tome kako se očekivanja nestručne javnosti često razlikuju od očekvanja programera i pomaže vam da ta dva očekivanja uskladite. Martin zaključuje knjigu etikom programerske profesije, opisujući osnovna obećanja koja bi svi programeri trebalo da daju svojim kolegama, korisnicima i, pre svega, sebi. Zahvaljujući uvidima Ujka Boba, svi programeri i njihovi menadžeri mogu dosledno da isporučuju kod koji gradi poverenje, umesto da ga potkopava -poverenje među korisnicima i u društvima čiji opstanak zavisi od softvera. Kretanje ka „zvezdi severnjači“ pravilnog razvoja softvera: poznavanje dobrog programiranja Praktična, specifična uputstva za primenu pet osnovnih disciplina: razvoja vođenog testovima, refaktorisanja, jednostavnog dizajna, kolaborativnog programiranja i testova prihvatljivosti Kako programeri i timovi mogu da promovišu produktivnost, kvalitet i hrabrost Pravo značenje integriteta i timskog rada među programerima i 10 konkretnih obaveza koje bi svaki softverski stručnjak trebalo da prihvati Sadržaj Prednja korica O ovoj e-knjizi Stranica sa naslovom Stranica sa naslovom i podnaslovom Stranica sa autorskim pravima Stranica sa posvetom Sadržaj Predgovor Uvodna reč Zahvalnice O autoru Poglavlje 1 Razvoj softvera I deo: Discipline Ekstremno programiranje Razvoj vođen testovima Refaktorisanje Jednostavan dizajn Kolaborativno programiranje Testovi prihvatljivosti Poglavlje 2 Razvoj vođen testovima Pregled Osnove Zaključak Poglavlje 3 Napredan TDD Sortiranje 1 Sortiranje 2 Problem Uređivanje, radnja, tvrdnja (Arrange-Act-Assert) Test dubleri (Test Doubles) Arhitektura Zaključak Poglavlje 4 Dizajniranje testova Testiranje baza podataka Testiranje grafičkog interfejsa Obrasci za testiranje Potklasa specifična za test Obrazac objekta Humble Dizajniranje testova Prekidanje korespondencije {} → Nil Nil → Konstanta Bezuslovno → Izbor Vrednost → Lista Iskaz → Rekurzija Izbor → Iteracija Vrednost → Izmenjena vrednost Preduslov prioriteta transformacije Zaključak Poglavlje 5 Refaktorisanje Šta je refaktorisanje? Komplet osnovnih alatki Ekstrahovanje metoda Discipline Zaključak Poglavlje 6 Jednostavan dizajn YAGNI Pokriveno testovima Pokrivenost Dizajn Povećanje izraza Osnovna apstrakcija Minimalizacija dupliranja Minimalizacija veličine Poglavlje 7 Kolaborativno programiranje Poglavlje 8 Testovi prihvatljivosti Disciplina Kontinuirana nadgradnja (Continuous build) Deo II: Standardi Vaš novi tehnički direktor Poglavlje 9 Produktivnost Nikada nećemo isporučiti S***E Jeftina prilagodljivost Uvek ćemo biti spremni Stabilna produktivnost Poglavlje 10 Kvalitet Kontinuirano poboljšanje Nepokolebljivo znanje Izuzetan kvalitet Nećemo zatrpati QA QA neće ništa pronaći Automatizacija testova Automatizovano testiranje i korisnički interfejsi Testiranje korisničkog interfejsa Poglavlje 11 Hrabrost Međusobna podrška Iskrene procene Morate reći NE Kontinuirano agresivno učenje Mentorstvo Deo III: Etika Prvi programer Sedamdeset pet godina Štreberi i spasioci Uzori i negativci Mi vladamo svetom Katastrofe Zakletva Poglavlje 12 Šteta Prvo, nemojte škoditi Najbolji rad Ponovljiv dokaz Poglavlje 13 Integritet Mali ciklusi Neumorno poboljšavanje Održavanje visoke produktivnosti Poglavlje 14 Timski rad Radite kao tim Iskrena i fer procena Poštovanje Neprestano učenje Indeks Isečci koda

Šta zaista znači biti usamljen, biti manjina, biti izdvojen iz društva, a usred društva? Razmišljao sam, dugo sam razmišljao o tom našem razgovoru i zaključio da me je Velja onim „Nisi naš!“ zapravo izbacio… Odakle me je izbacio? Iz jednog dela života, ideje, možda iluzije u kojoj sam živeo. To je bio početak rastanka, razlaza, razmirica, raskola. Verovatno i moje odluke da odem. Odem iz ove zemlje gde sam „ničiji“. Kad sam već ničiji i večiti usamljenik, to mogu da budem bilo gde na svetu. „U romanu Usamljenost manjine Ivan Ivanji je u potpunosti posvećen analizi položaja manjine unutar šarolikog jugoslovenskog društva tokom eksplozivne istorije ove zemlje. U neizbežnom rasponu između vazda varljivih binarnih odrednica (naši/njihovi, tada/sada, tamo/ovde), kroz vispren i šarmantan memoarski narativ svog junaka – banatskog Mađara protestantske vere, Jugoslovena rođenjem i ateiste opredeljenjem – Ivan Ivanji rukom velikog majstora ispisuje uzbudljivu pripovest koja se proteže u luku od tridesetih godina dvadesetog veka sve do početka novog stoleća i milenijuma i vodi nas kroz sve ratove, krize, promene političkih sistema, raspade, tragedije, koliko ih se u tih sedamdesetak godina nataložilo. Niko izuzev njega danas i ovde nije u stanju da piše o čitavom tom vremenskom rasponu i svim njegovim izazovima s toliko lakoće, autoriteta, uverljivosti, pa i duhovitosti.“ Vladimir Arsenijević Ivan Ivanji rođen je 24.1.1929. godine u Zrenjaninu. Književnik je i prevodilac. Roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine, a on se spasao bekstvom kod rođaka u Novi Sad. Tu je uhapšen u martu 1944. godine, posle čega je bio zatočen u koncentracionim Logorima Aušvic i Buhenvald do aprila 1945. godine. Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, posle toga studirao arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko 20 godina bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim funkcijama koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji se bavio i književnošću i od rane mladosti objavljivao poeziju, prozu, eseje, bajke i drame. Njegovim najznačajnijim delima smatraju se romani Čoveka nisu ubili, Dioklecijan, Konstantin, Na kraju ostaje reč, Preskakanje senke, Barbarosin Jevrejin u Srbiji, Guvernanta i Balerina i rat, kao i zbirke pripovedaka Druga strana večnosti i Poruka u boci. Njegova dela prevođena su na nemački, italijanski, engleski, mađarski, slovački i slovenački jezik. S nemačkog i mađarskog jezika preveo je desetine knjiga i drama.

RUBIKOVA KOCKA QIYI QIMING PIRAMIDA Rubikova kocka Qiyi qiming piramida predstavlja jedinstven način zabave. Često se može čuti da ljudi rešavaju ovu slagalicu kako bi se relaksirali ili skrenuli misli sa nečega. U koju god svrhu da je koristite zasigurno je nećete ispuštati iz ruku. Bilo da ste se pre susretali sa ovom puzzlom ili je prvi put koristite nivo posvećenosti da se dodje do rešenja je neverovatan. Poboljšajte i vaše kognitivne sposobnosti tako što će te svaki dan neko vreme raditi na rešavanju. Čim stigne na vaša vrata uvidećete da jedna nije dovoljna jer bi svaki član porodice hteo da ima svoju. Pred kraj 2016.godine na tržište dolazi Qiyi Qiming Piramida model. Odlična je za sve one koji se po prvi put susreću sa pyraminx modelima. Ukoliko želite da se još brže okreće morate je malo podesiti i podmazati. Ukoliko je rešite i postane vam dosadna u našoj ponudi možete naći i kompleksnije zagonetke različitih oblika i dimenzija. A ukoliko vam je ova puzzla preteška možete isto kod nas naći jednostavnije modele za rešavanje. Naš YouTube kanal pogledajte OVDE i zapratite nas ! RUBIKOVA KOCKA QIYI QIMING PIRAMIDA i ostali modeli imaju jedinstven istorijat nastanka koji možete pročitati u nastavku. Rubikove kocke poznate su i kao magične kocke a predstavljaju mehaničku igračku koju je 1974 godine izumeo Madjarski pronalazač i profesor arhitekture Erne Rubik. Kocka je sastavljena od 54 manjih plastičnih kvadrata koji se vrte oko središnjeg jezgra. Svaka od šest stranica koje čine kocku u rešenom obliku je različite boje. Trenutno svetski rekord u rešavanju rubikove kocke drži Kinez Yucheng Du koji je sklopio kocku za 3,47 sekundi. Isti poduhvat u rešavanju kocke dat je i robotu koji može da složi kocku za 0,637 sekundi. Erne Rubik je za svoju kocku dobio madjarski patent ali nije tražio medjunarodni patent iako je danas kocka popularna širom sveta. Smatra se i jednom od najprodavanijih igračaka u svetu jer je do 2005. godine prodata u više od 300 miliona primeraka. Prve Rubikove kocke napravljene su 1977. godine i prodavale su se u radnjama Budimpešte. Tri godine kasnije kocka je predstavljena i na sajmovima igračaka u zapadnim metropolama – Londonu, Njujorku, Parizu i Nirnbergu. RUBIKOVA KOCKA QIYI QIMING PIRAMIDA i ostale model rubikove kocke možete pogledati OVDE ! Pred kraj 2016.godine na tržište dolazi Qiyi Qiming Piramida model. Odlična je za sve one koji se po prvi put susreću sa pyraminx modelima. Ukoliko želite da se još brže okreće morate je malo podesiti i podmazati.

Kako da napišete kod kojim ćete se ponositi svakog dana, pravovremen i smeran podsetnik na sve veću složenost našeg programerskog sveta i na našu obavezu prema nasleđu čovečanstva (i nama samima) da poštujemo razvojnu etiku. Odvojite vreme da pročitate Či Broj ocena: 98 Cena sa PDV: 2750 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 1678 Vreme slanja: 3 - 5 radnih dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba * proizvod se pakuje samostalno Masa za dostavu: 0.40 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Kompjuter Biblioteka Brend: Kompjuter Biblioteka Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Čisto majstorstvo, discipline, standardi i etika ujka Boba Čisto majstorstvo, discipline, standardi i etika ujka Boba Autor: Robert C. Martin Broj strana: 416 ISBN broj: 9788673105710 Godina izdanja: 2021. Kataloški broj: 548 Opis proizvoda: Čisto majstorstvo, discipline, standardi i etika ujka Boba Čisto majstorstvo Discipline, standardi i etika Kako da napišete kod kojim ćete se ponositi svakog dana, pravovremen i smeran podsetnik na sve veću složenost našeg programerskog sveta i na našu obavezu prema nasleđu čovečanstva (i nama samima) da poštujemo razvojnu etiku. Odvojite vreme da pročitate Čisto majstorstvo... Neka vam ova knjiga bude uvek pri ruci. Neka vam ova knjiga bude stari prijatelj (vaš Ujka Bob, vaš vodič) dok radoznalo i hrabro krčite sebi put u tom svetu. Iz predgovora koji su napisali Stacia Heimgartner Viscardi, CST i Agile Mentor U knjizi Čisto majstorstvo legendarni Robert C. Martin (Ujka Bob) opisao je principe koji definišu profesiju i zanat razvoja softvera. Ujka Bob objedinjuje discipline, standarde i etiku kojih treba da se pridržavate da biste isporučili robustan i efikasan kod i da biste bili ponosni na softver koji pišete. Robert Martin, popularni autor knjige Jasan kod, pruža pragmatičan, stručan i upotrbljiv vodič kao temelj disciplinovane izrade softvera. On govori o standardima, o tome kako se očekivanja nestručne javnosti često razlikuju od očekvanja programera i pomaže vam da ta dva očekivanja uskladite. Martin zaključuje knjigu etikom programerske profesije, opisujući osnovna obećanja koja bi svi programeri trebalo da daju svojim kolegama, korisnicima i, pre svega, sebi. Zahvaljujući uvidima Ujka Boba, svi programeri i njihovi menadžeri mogu dosledno da isporučuju kod koji gradi poverenje, umesto da ga potkopava -poverenje među korisnicima i u društvima čiji opstanak zavisi od softvera. Kretanje ka zvezdi severnjači pravilnog razvoja softvera: poznavanje dobrog programiranja Praktična, specifična uputstva za primenu pet osnovnih disciplina: razvoja vođenog testovima, refaktorisanja, jednostavnog dizajna, kolaborativnog programiranja i testova prihvatljivosti Kako programeri i timovi mogu da promovišu produktivnost, kvalitet i hrabrost Pravo značenje integriteta i timskog rada među programerima i 10 konkretnih obaveza koje bi svaki softverski stručnjak trebalo da prihvati Sadržaj Predgovor Uvodna reč Zahvalnice O autoru Poglavlje 1 Razvoj softvera I deo: Discipline Ekstremno programiranje Razvoj vođen testovima Refaktorisanje Jednostavan dizajn Kolaborativno programiranje Testovi prihvatljivosti Poglavlje 2 Razvoj vođen testovima Pregled Osnove Zaključak Poglavlje 3 Napredan TDD Sortiranje 1 Sortiranje 2 Problem Uređivanje, radnja, tvrdnja (Arrange-Act-Assert) Test dubleri (Test Doubles) Arhitektura Zaključak Poglavlje 4 Dizajniranje testova Testiranje baza podataka Testiranje grafičkog interfejsa Obrasci za testiranje Potklasa specifična za test Obrazac objekta Humble Dizajniranje testova Prekidanje korespondencije {} → Nil Nil → Konstanta Bezuslovno → Izbor Vrednost → Lista Iskaz → Rekurzija Izbor → Iteracija Vrednost → Izmenjena vrednost Preduslov prioriteta transformacije Zaključak Poglavlje 5 Refaktorisanje Šta je refaktorisanje? Komplet osnovnih alatki Ekstrahovanje metoda Discipline Zaključak Poglavlje 6 Jednostavan dizajn YAGNI Pokriveno testovima Pokrivenost Dizajn Povećanje izraza Osnovna apstrakcija Minimalizacija dupliranja Minimalizacija veličine Poglavlje 7 Kolaborativno programiranje Poglavlje 8 Testovi prihvatljivosti Disciplina Kontinuirana nadgradnja (Continuous build) Deo II: Standardi Vaš novi tehnički direktor Poglavlje 9 Produktivnost Nikada nećemo isporučiti S***E Jeftina prilagodljivost Uvek ćemo biti spremni Stabilna produktivnost Poglavlje 10 Kvalitet Kontinuirano poboljšanje Nepokolebljivo znanje Izuzetan kvalitet Nećemo zatrpati QA QA neće ništa pronaći Automatizacija testova Automatizovano testiranje i korisnički interfejsi Testiranje korisničkog interfejsa Poglavlje 11 Hrabrost Međusobna podrška Iskrene procene Morate reći NE Kontinuirano agresivno učenje Mentorstvo Deo III: Etika Prvi programer Sedamdeset pet godina Štreberi i spasioci Uzori i negativci Mi vladamo svetom Katastrofe Zakletva Poglavlje 12 Šteta Prvo, nemojte škoditi Najbolji rad Ponovljiv dokaz Poglavlje 13 Integritet Mali ciklusi Neumorno poboljšavanje Održavanje visoke produktivnosti Poglavlje 14 Timski rad Radite kao tim Iskrena i fer procena Poštovanje Neprestano učenje Indeks Isečci koda Svi proizvodi iz: Računarske Knjige - Programiranje Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga Sveta Gora – fruškogorska nastala je postepeno i posle dužeg vremena. Čine je moji radovi posvećeni manastirima koji su izgrađeni tokom vekova na ovom području, za koje je Zmaj Jova još 1860. u jednoj pripoveci rekao: „Frušku je Bog stvorio odmarajući se,“ misleći na njene prirodne lepote. U velikoj meri zaostaju slojevite duhovne vrednosti ovde sabrane, a negovane i čuvane u njenim brojnim manastirima. Ipak, ne može se reći da se u raznim vremenskim razdobljima o ovim svetinjama oglušila i naša mlada nauka, usmerena prvenstveno na istoriju i njihove riznice u kojima su sabrani kultni predmeti od velike vrednosti. U pionirske radove možemo spomenuti knjižicu arhimandrita Vikentija Rakića: Istorija manastira Feneka, štampanu u Budimu 1799. Postepeno, tokom 19. veka raste broj napisa o fruškogorskim manastirima, o čijim autorima sam pisao u knjizi Istraživači srpskih starina, štampane 1985. Svi ti tekstovi bez obzira na njihovu često ispoljenu nekritičnost, odigrali su važnu ulogu posebno u 19. veku, kada su sa raspoloživim istorijskim dokazima, uticali na nezadrživi uspon srpske nacionalne svesti u Kneževini Srbiji. Pada u oči da su fruškogorski manastiri u 18. veku i decenijama posle Velike seobe potvrdili i zbivanja u našem starom duhovnom nasleđu koje se obrelo u izmenjenim uslovima jedne zapadnoevropske monarhije na čelu članova Habsburške dinastije. Tako je na obroncima Fruške gore u manastirima koji su većinom poticali iz vremena turske vlasti, došlo do zanimljivih kulturnih simbioza između još živih poruka poslevizantijske umetnosti i duhovnosti, sa nastupajućim tekovinama pobedonosne barokne epohe. Bili su to razvojni procesi od izuzetne važnosti, koji svedoče o vitalnosti kojom je branjena naša privrženost vizantijskoj civilizaciji. Tako je, zahvaljujući zanimljivim simbiozama, u srpskoj sredini stvorena i jedna posebna varijanta evropskog baroka, čiju su tokovi osnaženi sličnim pojavama koje su u Podunavlje stizale iz pravoslavne Male Rosije (Ukrajina). Sav značaj fruškogorskih manastira u srpskoj sredini odražava i njihov naziv „Sveta Gora“ kao i žilava borba za njihov opstanak. Ovo stanje potvrđivali su i napori Karlovačke mitropolije i njene predvodničke uloge u odbrani privilegijalnog položaja srpskog naroda u 18. veku. U toj nejednakoj borbi sa bečkom carskom administracijom i ugarskim plemstvom srpski jerarsi imali su čvrst oslonac u crkveno narodnim saborima i delovanju fruškogorskih manastira koji su poput bedema opasali sedište Mitropolije u Sremskim Karlovcima. Otuda ne iznenađuje ni veliki broj i tekstova i priloga nastalih na osnovu naučnih proučavanja fruškogorskih manastira i njihove uloge u životu srpske crkve i naroda u 18, 19. i 20 veku. Na osnovu samo užeg izbora spomenuću autore Tihomira Ostojića, Ilariona i Dimitrija Ruvarca, Mitu Kostića, Veljka Petrovića i Milana Kašanina koji su svojom zajedničkom knjigom : Srpska umetnost u Vojvodini (Novi Sad 1927), obeležili stogodišnjicu Matice srpske. Zahvaljujući ovoj dragocenoj knjizi, označeni su i glavni umetnički tokovi koji su se razvili u fruškogorskim manastirima. U ovoj knjizi autori su pružili mnoga svedočanstva o velikim umetničkim promenama u kojima su stvorene osnove novog građanskog slikarstva kod Srba, kada je okončano vreme zastupnika tradicionalne umetnosti. I u ovoj pojavi fruškogorski manastiri potvrdili su svoju prilagodljivost, prihvatajući slikare potekle iz bečke akademije umetnosti čije vrhunce predstavljaju slikari Uroš Predić i Paja Jovanović. Nezaobilazna je i sjajna knjiga Lazara Mirkovića: Starine fruškogorskih manastira (1931), snažno upozorenje na staro umetničko nasleđe sabrano u manastirima Fruške gore. Tragično stradanje fruškogorskih manastira u I i II svetskom ratu, dalo je u posleratnom periodu, nove podsticaje za proučavanje fruškogorskih manastira. O umetnosti koja je u njima pohranjena pišu, primera radi: Pavle Vasić, Mirjana Lesek, Dinko Davidov, Leposava Šelmić, Slobodan Mileusnić, Janko Radovanović, Miodrag Kolarić i Vojislav Matić. Posebno spominjemo i pojavu velikih manastirskih biografija: Manastir Krušedol (1991) Stefana Čakića, Manastir Rakovac, Branke Kulić (1994), Manastir Privina glava, Dušana Škorića (2006). Od važnosti su i značajna proučavanja o arhitekturi fruškogorskih manastira arh. Vojislava Matića, sabrana u knjizi: Arhitektura fruškogorskih manastira (1984). Sva ta obimna istraživanja fruškogorskih manastira i područja istorijskog Srema, sazrela su da se konačno u sintezi obuhvati Srem kroz vekove, (2007) u izdanju Vukove zadužbine i njenog ogranka u Beočinu gde su temeljno obrađeni i umetnost celog Srema, a posebno ona koja je sačuvana u fruškogorskim manstirima. Veliki napredak u proučavanju važnih ekonomskih prilika koje su na području Srema ovladale posle Velike Seobe, a koje su imale za posledicu i ugrožavanje poseda fruškogorskih manastira od novih zapadnih aristokrata koji su ovde kupovali svoje posede od dvorske komore i tako izvršili novu refeudalizaciju ove teritorije. Iz te problematike važni su prilozi Slavka Gavrilovića u knjizi Studije iz privredne i društvene istorije Vojvodine i Slavonije (2006) i Dinka Davidova koji je objavio dragocenu i čuvenu Reambulaciju poseda fruškogorskih manastira obavljene 1744. godine izvršene po naređenju carice Marije Terezije. Radom ove komisije, utvrđeni su konačni manastirski posedi, a postavljeni kameni međaši, tzv. „humke“ (Davidov, Svetila Fruške gore, 2006). Pojava ovako velikog broja novih i mlađih autora koji su se oglasili pisanjem o fruškogorskim manastirima, sigurno je svedočanstvo u kojoj je meri njihova problematika živa i zanimljiva za nastanak duhovnog portreta ove značajne srpske regije na kojoj su ugašeni i poslednji ostaci srpske srednjovekovne države. Bila je moja želja da sa svoje strane doprinesem njenoj raskošnoj kulturnoj slici, uveren da će problematika Fruške gore i njenih manastira još dugo podsticati buduće naučne kadrove koji će pravedno suditi o našim delima. Na kraju, smatram svojom obavezom da zahvalim svim mojim prethodnicima čija su vredna dela za mene bila od trajne vrednosti. Toplo zahvaljujem mom dragocenom izdavaču gospodinu Zoranu Kolundžiji, vlasniku izdavačke kuće „Prometej“ u Novom Sadu koji je i ovoga puta potvrdio svoje veliko zanimanje za pitanja kulture srpskog naroda. Njegova bezrezervna podrška koju sam imao za celo vreme nastanka ove knjige, pružila mi je bitan podsticaj da je dovršim i predam za štampu. Meni ostaje nada da će njenim objavljivanjem ona, koliko god je to moguće, hrabro započeti svoj samostalni život. Dugujem posebnu hvalu mojim recenzentima: akademiku Slavku Gavriloviću, danas vodećem naučniku koji se bavi srpskom istorijom 18. veka i akademiku Dinku Davidovu koji je i sam autor dragocenih dela iz problematike srpske umetnosti ovoga razdoblja, Na kraju, zahvalan sam na pomoći koju sam dobio od mnogih kulturnih ustanova: Matice srpske, Biblioteke SANU, Galerije Matice srpske, Narodne biblioteke Srbije, Muzeja Srpske pravoslavne crkve, a posebno Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima i njenom upravniku g. dr Žarku Dimiću, koji se mnogo trudio oko ilustrativnih priloga u ovoj knjizi. Ne mogu da prećutim moju zahvalnost koja pripada članovima moje porodice koja mi je omogućila potreban mir i uslove za nastajanje ove knjige. Beograd, 18. mart 2007. Pisac Bogato ilustrovana, sa 500-600 fotografija i sa kvalitetnim reprodukcijama grafika, slika i fresaka, koje na pravi način dočaravaju svu lepotu srpskog Atosa, ova reprezentativna monografija Dejana Medakovića objašnjava zašto se u srpskoj istoriji Fruška Gora kroz kontinuitet pokazuje jedanko sveta kao Sveta Gora. Ogromno znanje o fruškogorskim manastirima, njihovoj istoriji, priče o rušenjima i obnavljanjima s jedne strane i njihova lepota, viđena okom istoričara umetnosti s druge strane, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezaobilaznom u očuvanju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti. `Jedan od znamenitih srpskih naučnika, neobično organizovane erudicije, istoričar umetnosti koji je atribuirao srpski barok, pesnik, pripovedač i verovatno najglasovitiji naš memorista (`Efemeris`, `Dani sećanja`), Dejan Medaković, u čitavom jednom svom naučnom sazvežđu suptilno i radoznalo istražuje fruškogorske teme. Srpski Atos, tako, upravo u njegovom rukopisu, doživljava svoju modernu interpretaciju. Njegove rasprave i članci, obuhvaćeni ovom knjigom, rezultat su višedecenijskog istraživanja. Šišatovac i Ravanica, Teodor Kračun i Dimitrije Bačević samo su neke od bitnih, uticajnih natuknica ovih plemenitih beseda o jedinstvenom našem Osamnaestom veku. Niko kao Dejan Medaković nije utvrdio znamenja i tajanstvene tačke srpskog severa. Ova knjiga je takođe jedan od njegovih odgovora na pitanje koje je najpre postavio Milan Ćurčin, a potom ga afirmisao Miloš Crnjanski: gde su granice srpskog naciona? U svom bogatom opusu, Medaković je monografski obradio niz srpskih uslovno rečeno, prestonica duha (Hilandar, Trst, Beč, Zgreb, Sent Andreja, Budim, Temišvar), da bi, u logici spirale, i skoro savršenog oblika školjke, stigao do Karlovaca, i do fruškogorskog sazvežđa Srpskog Atosa, i Novog Sada uostalom. Impresionira i ovde velika, neomeđena, skroz i skroz evropska misao Dejana Medakovića koji je i na fruškogorskom rtu kopna uspevao da prepozna istine i zablude, simbole i sumnje čitavih naših naraštaja predaka.` dr Draško Ređep Rođen je 7. jula 1922. u Zagrebu kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, a pradeda Danilo Medaković. Osnovnu školu učio je u Zagrebu, nižu gimnaziju u Sen Galenu u Švajcarskoj i kod franjevaca u Badiji na ostrvu Korčuli, dok je višu, klasičnu gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima (1937-41). Od 1942. do kraja rata živeo kao izbeglica u Beogradu gde je radio u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao asistent radio je na istorijskom institutu SAN od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akdemije 1958). Na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta prešao je od 1954. put od asistenta do redovnog profesora, za docenta je izabran 1957, za vanrednog profesora 1962. i za redovnog 1967; bio je dekan Filozofskog fakulteta (1971-73). Na sopstvenu molbu penzionisan je 1982. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte u Minhenu. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. godine. Bio je, sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU (1985), kao i predsednik SANU (1999-2003). Godine 2001. izabran je za redovnog člana Lajbnicovog naučnog društva (Leibniz Association) u Berlinu. Dejan Medaković (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske. Od pokretanja Zbornika za likovne umetnosti Matice srpske, 1965. Medaković je glavni urednik ovog časopisa, od kojeg je izašlo 30 tomova. On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoiko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića. U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je i celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savinama (1978), Sent Andreji (1982) i dr. Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987). Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) je izdao pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris - hronika jedne porodice (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994) za koje je dobio Oktobarsku nagradu Beograda za Efemeris, nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” za Efemeris II i nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III. Godine 1994. dobio je izvanredni Zlatni beočug Beograda i Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu u Srbiji.

Čisto majstorstvo Discipline, standardi i etika Kako da napišete kod kojim ćete se ponositi svakog dana, pravovremen i smeran podsetnik na sve veću složenost našeg programerskog sveta i na našu obavezu prema nasleđu čovečanstva (i nama samima) da poštujemo razvojnu etiku. Odvojite vreme da pročitate „Čisto majstorstvo“... Neka vam ova knjiga bude uvek pri ruci. Neka vam ova knjiga bude stari prijatelj (vaš Ujka Bob, vaš vodič) dok radoznalo i hrabro krčite sebi put u tom svetu. Iz predgovora koji su napisali Stacia Heimgartner Viscardi, CST i Agile Mentor U knjizi „Čisto majstorstvo“ legendarni Robert C. Martin (Ujka Bob) opisao je principe koji definišu profesiju i zanat razvoja softvera. Ujka Bob objedinjuje discipline, standarde i etiku kojih treba da se pridržavate da biste isporučili robustan i efikasan kod i da biste bili ponosni na softver koji pišete. Robert Martin, popularni autor knjige „Jasan kod“, pruža pragmatičan, stručan i upotrbljiv vodič kao temelj disciplinovane izrade softvera. On govori o standardima, o tome kako se očekivanja nestručne javnosti često razlikuju od očekvanja programera i pomaže vam da ta dva očekivanja uskladite. Martin zaključuje knjigu etikom programerske profesije, opisujući osnovna obećanja koja bi svi programeri trebalo da daju svojim kolegama, korisnicima i, pre svega, sebi. Zahvaljujući uvidima Ujka Boba, svi programeri i njihovi menadžeri mogu dosledno da isporučuju kod koji gradi poverenje, umesto da ga potkopava -poverenje među korisnicima i u društvima čiji opstanak zavisi od softvera. Kretanje ka „zvezdi severnjači“ pravilnog razvoja softvera: poznavanje dobrog programiranja Praktična, specifična uputstva za primenu pet osnovnih disciplina: razvoja vođenog testovima, refaktorisanja, jednostavnog dizajna, kolaborativnog programiranja i testova prihvatljivosti Kako programeri i timovi mogu da promovišu produktivnost, kvalitet i hrabrost Pravo značenje integriteta i timskog rada među programerima i 10 konkretnih obaveza koje bi svaki softverski stručnjak trebalo da prihvati Sadržaj Prednja korica O ovoj e-knjizi Stranica sa naslovom Stranica sa naslovom i podnaslovom Stranica sa autorskim pravima Stranica sa posvetom Sadržaj Predgovor Uvodna reč Zahvalnice O autoru Poglavlje 1 Razvoj softvera I deo: Discipline Ekstremno programiranje Razvoj vođen testovima Refaktorisanje Jednostavan dizajn Kolaborativno programiranje Testovi prihvatljivosti Poglavlje 2 Razvoj vođen testovima Pregled Osnove Zaključak Poglavlje 3 Napredan TDD Sortiranje 1 Sortiranje 2 Problem Uređivanje, radnja, tvrdnja (Arrange-Act-Assert) Test dubleri (Test Doubles) Arhitektura Zaključak Poglavlje 4 Dizajniranje testova Testiranje baza podataka Testiranje grafičkog interfejsa Obrasci za testiranje Potklasa specifična za test Obrazac objekta Humble Dizajniranje testova Prekidanje korespondencije {} → Nil Nil → Konstanta Bezuslovno → Izbor Vrednost → Lista Iskaz → Rekurzija Izbor → Iteracija Vrednost → Izmenjena vrednost Preduslov prioriteta transformacije Zaključak Poglavlje 5 Refaktorisanje Šta je refaktorisanje? Komplet osnovnih alatki Ekstrahovanje metoda Discipline Zaključak Poglavlje 6 Jednostavan dizajn YAGNI Pokriveno testovima Pokrivenost Dizajn Povećanje izraza Osnovna apstrakcija Minimalizacija dupliranja Minimalizacija veličine Poglavlje 7 Kolaborativno programiranje Poglavlje 8 Testovi prihvatljivosti Disciplina Kontinuirana nadgradnja (Continuous build) Deo II: Standardi Vaš novi tehnički direktor Poglavlje 9 Produktivnost Nikada nećemo isporučiti S***E Jeftina prilagodljivost Uvek ćemo biti spremni Stabilna produktivnost Poglavlje 10 Kvalitet Kontinuirano poboljšanje Nepokolebljivo znanje Izuzetan kvalitet Nećemo zatrpati QA QA neće ništa pronaći Automatizacija testova Automatizovano testiranje i korisnički interfejsi Testiranje korisničkog interfejsa Poglavlje 11 Hrabrost Međusobna podrška Iskrene procene Morate reći NE Kontinuirano agresivno učenje Mentorstvo Deo III: Etika Prvi programer Sedamdeset pet godina Štreberi i spasioci Uzori i negativci Mi vladamo svetom Katastrofe Zakletva Poglavlje 12 Šteta Prvo, nemojte škoditi Najbolji rad Ponovljiv dokaz Poglavlje 13 Integritet Mali ciklusi Neumorno poboljšavanje Održavanje visoke produktivnosti Poglavlje 14 Timski rad Radite kao tim Iskrena i fer procena Poštovanje Neprestano učenje Indeks Isečci koda Naslov: Čisto majstorstvo, discipline, standardi i etika Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 416 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,5 x 23,5 cm Godina izdanja: 2021 ISBN: 978-86-7310-571-0

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Usamljenost manjine - Ivan Ivanji Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 329 Format: 20 cm Povez: Broširani Šta zaista znači biti usamljen, biti manjina, biti izdvojen iz društva, a usred društva? Razmišljao sam, dugo sam razmišljao o tom našem razgovoru i zaključio da me je Velja onim „Nisi naš!“ zapravo izbacio… Odakle me je izbacio? Iz jednog dela života, ideje, možda iluzije u kojoj sam živeo. To je bio početak rastanka, razlaza, razmirica, raskola. Verovatno i moje odluke da odem. Odem iz ove zemlje gde sam „ničiji“. Kad sam već ničiji i večiti usamljenik, to mogu da budem bilo gde na svetu. „U romanu Usamljenost manjine Ivan Ivanji je u potpunosti posvećen analizi položaja manjine unutar šarolikog jugoslovenskog društva tokom eksplozivne istorije ove zemlje. U neizbežnom rasponu između vazda varljivih binarnih odrednica (naši/njihovi, tada/sada, tamo/ovde), kroz vispren i šarmantan memoarski narativ svog junaka – banatskog Mađara protestantske vere, Jugoslovena rođenjem i ateiste opredeljenjem – Ivan Ivanji rukom velikog majstora ispisuje uzbudljivu pripovest koja se proteže u luku od tridesetih godina dvadesetog veka sve do početka novog stoleća i milenijuma i vodi nas kroz sve ratove, krize, promene političkih sistema, raspade, tragedije, koliko ih se u tih sedamdesetak godina nataložilo. Niko izuzev njega danas i ovde nije u stanju da piše o čitavom tom vremenskom rasponu i svim njegovim izazovima s toliko lakoće, autoriteta, uverljivosti, pa i duhovitosti.“ Vladimir Arsenijević Ivan Ivanji rođen je 24.1.1929. godine u Zrenjaninu. Književnik je i prevodilac. Roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine, a on se spasao bekstvom kod rođaka u Novi Sad. Tu je uhapšen u martu 1944. godine, posle čega je bio zatočen u koncentracionim Logorima Aušvic i Buhenvald do aprila 1945. godine. Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, posle toga studirao arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko 20 godina bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim funkcijama koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji se bavio i književnošću i od rane mladosti objavljivao poeziju, prozu, eseje, bajke i drame. Njegovim najznačajnijim delima smatraju se romani Čoveka nisu ubili, Dioklecijan, Konstantin, Na kraju ostaje reč, Preskakanje senke, Barbarosin Jevrejin u Srbiji, Guvernanta i Balerina i rat, kao i zbirke pripovedaka Druga strana večnosti i Poruka u boci. Njegova dela prevođena su na nemački, italijanski, engleski, mađarski, slovački i slovenački jezik. S nemačkog i mađarskog jezika preveo je desetine knjiga i drama.

Tematski zbornik međunarodnog naučnog skupa ,,Kralj Milutin i doba Paleologa: Istorija, književnost, kulturno nasleđe“, Skoplje 24 – 26. oktobar 2021. Strana: 879 Obraćanje njegove svetoslti Patrijaha srpskog gospodina Porfirija učesnicima međunarodnog naučnog skupa "Kralj Milutin i doba paleologa" Vaše Blaženstvo, Arhiepiskope ohridski i Mitropolite skopski Jovane, Uvaženi organizatori i učesnici Međunarodnog naučnog skupa „Kralj Milutin i doba Paleologa: Istorija, književnost, kulturno nasleđe“, draga braćo i sestre! Dozvolite mi da Vas pre svega najsrdačnije pozdravim sledećim rečima: Gospod Mira neka Vam dâ mir svagda i u svakoj prilici! Gospod sa svima Vama! Budući da se upravo ove godine navršava sedam stotina leta od upokojenja Svetog kralja Milutina, grandiozne i još uvek nedovoljno proučavane ličnosti iz Svetorodne loze Nemanjića, neizmerno smo se obradovali dobivši poziv da se obratimo svim uvaženim učesnicima navedene konferencije. Doba vladavine Stefana Uroša II Milutina, koje je obuhvatalo razdoblje od 1282. do 1321. godine, podrazumevalo je veoma burne i izazovne periode konstantnih političkih previranja i ratnih sukoba. Posedujući vanrednu vojnu i diplomatsku sposobnost, ali i istančan osećaj donošenja pravovremenih odluka u pogledu uspostavljanja vojnih i političkih saveza sa raznim hrišćanskim vladarima, kako Romejske Imperije i Bugarskog Carstva, tako i kraljevina Ugarske i Francuske, Sveti kralj Milutin je uspeo da proširi granice Srpskih i Primorskih zemalja, te da ekonomski i administrativno uredi državu na čijem je čelu bio. Uprkos tome što je bio strog, pravičan i neretko oštar na polju delatnosti kao svetovni vladar, ali nikada zlobiv, svagda je bio, kako nam svedoči njegov životopisac Danilo, u velikim i Bogougodnim podvizima, koje mnogi drugi ne znađahu. A što je podrazumevalo noćna bdenja, tople suze pokajanja i njegove neizrecive milostinje, znanima i neznanima. Blagodareći pre svega darovima vere i ljubavi Hristove, koji su mu štedro darovani i koje je istrajno razmnožavao tokom svog života, ostao je upamćen kao najplodotvorniji ktitor i priložnik brojnih poznatih i verovatno manje poznatih hrišćanskih crkava i manastira, ne samo u istočnoj, nego i u zapadnoj Crkvi. Podižući između ostalog crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, crkvu Georgija Nagoričanskog u Starom Nagoričanu, manastire Treskavac kod Prilepa, Gračanicu i Banjsku, crkvu Bogorodice Trojeručice i još dve crkve u Skoplju, Sabornu crkvu – katolikon manastira Hilandara, Malu crkvu Svetih Bogoroditelja Joakima i Ane u manastiru Studenici, potom crkvu Svetog Jovana Preteče sa bolnicom i stranoprimnicom u Carigradu, dve crkve u Solunu i mesto za boravak hodočasnika u Svetoj Zemlji, ovaj sveti kralj ostaviće blagočestivom i Hristoljubivom pravoslavnom rodu srpskom, ali i vascelom hrišćanskom rodu u nasleđe najlepše i unikatne bisere hrišćanske umetnosti i kulture. Uporedo sa tim on neće prevideti ni jednako važnu praksu potpomaganja crkava i manastira u Rimokatoličkoj crkvi, pa će sledstveno 1319. godine pokloniti čuvenu posrebrenu ikonu sa latinskim natpisom crkvi Svetog Nikolaja Mirlikijskog u Bariju i izdašno pomagati zadužbine svoje majke kraljice Jelene Anžujske, odnosno manastire Svete Marije Ratačke i benediktinske opatije na Mljetu. Izuzev vanredne ktitorske delatnosti sa kojom je nadilazio i tadašnje vladare većih i neuporedivo bogatijih hrišćanskih država, blagodareći Milutinovom staranju i potpori, Sveti Arhiepiskop srpski Nikodim će prevesti 1319. godine Bogoslužbeni ustav koji će poneti ime „Nikodimov Tipik“, te tako obdariti Srpsku crkvu još jednom redakcijom tipika kojim će se ustrojavati i oblikovati liturgijski život tadašnjih generacija pravoslavnih hrišćana srpskoga roda. Na posletku, mišljenja smo da doba Paleologa, koje je znatno i podrobnije istraživano i proučavano u naučnom smislu, pa okarakterisano i kao „Renesansa Paleologa“, ne može biti sagledano, niti vrednovano u celosti bez „Renesanse Milutina“ ili „Procvata Milutinovog“ na polju istorije, arhitekture, slikarstva, književne iluminacije, odevanja, bogoslužbenog tekstila, arhivistike, književnog nasleđa, liturgijskog života i crkvenog pojanja, umetničkog veza i razvoja bogoslovlja kod Srba. Povrh svega duboko verujemo da će rezultati ove međunarodne konferencije upravo pokazati i dokazati prethodno rečeno. Neka je Blagosloven i plodotvoran rad ovog izuzetno značajnog naučnog skupa i neka bi Gospod molitvama Svetog kralja Milutina podario napredak na svakom polju i u Vašem radu! PATRIJARH SRPSKI PORFIRIJE POZDRAVNO OBRAĆANJE NA MEĐUNARODNOM NAUČNOM SKUPU U SKOPLJU, 24. 10. 2021. Zbog različitih faktora koji utiču na jačinu i svetlinu ekrana, kao i zbog prilagođavanja boja tokom proizvodnje, ne možemo garantovati da će slika prikazana na našem sajtu biti u potpunosti identična predmetu u prirodnom ambijentu. Iako ćemo se truditi da naši prikazi budu što verniji, molimo vas da imate u vidu da se boje, sjaj i drugi faktori mogu razlikovati u zavisnosti od postavki vašeg ekrana i osvetljenja prostora u kojem se nalazite. Uvek smo tu da odgovorimo na vaša pitanja i pružimo dodatne informacije o proizvodu ako vam je potrebno.

Уводна реч Књига Света Гора - фрушкогорска настала је постепено и после дужег времена. Чине је моји радови посвећени манастирима који су изграђени током векова на овом подручју, за које је Змај Јова још 1860. у једној приповеци рекао: „Фрушку је Бог створио одмарајући се,“ мислећи на њене природне лепоте. У великој мери заостају слојевите духовне вредности овде сабране, а неговане и чуване у њеним бројним манастирима. Ипак, не може се рећи да се у разним временским раздобљима о овим светињама оглушила и наша млада наука, усмерена првенствено на историју и њихове ризнице у којима су сабрани култни предмети од велике вредности. У пионирске радове можемо споменути књижицу архимандрита Викентија Ракића: Историја манастира Фенека, штампану у Будиму 1799. Постепено, током 19. века расте број написа о фрушкогорским манастирима, о чијим ауторима сам писао у књизи Истраживачи српских старина, штампане 1985. Сви ти текстови без обзира на њихову често испољену некритичност, одиграли су важну улогу посебно у 19. веку, када су са расположивим историјским доказима, утицали на незадрживи успон српске националне свести у Кнежевини Србији. Пада у очи да су фрушкогорски манастири у 18. веку и деценијама после Велике сеобе потврдили и збивања у нашем старом духовном наслеђу које се обрело у измењеним условима једне западноевропске монархије на челу чланова Хабсбуршке династије. Тако је на обронцима Фрушке горе у манастирима који су већином потицали из времена турске власти, дошло до занимљивих културних симбиоза између још живих порука послевизантијске уметности и духовности, са наступајућим тековинама победоносне барокне епохе. Били су то развојни процеси од изузетне важности, који сведоче о виталности којом је брањена наша приврженост византијској цивилизацији. Тако је, захваљујући занимљивим симбиозама, у српској средини створена и једна посебна варијанта европског барока, чију су токови оснажени сличним појавама које су у Подунавље стизале из православне Мале Росије (Украјина). Сав значај фрушкогорских манастира у српској средини одражава и њихов назив „Света Гора“ као и жилава борба за њихов опстанак. Ово стање потврђивали су и напори Карловачке митрополије и њене предводничке улоге у одбрани привилегијалног положаја српског народа у 18. веку. У тој неједнакој борби са бечком царском администрацијом и угарским племством српски јерарси имали су чврст ослонац у црквено народним саборима и деловању фрушкогорских манастира који су попут бедема опасали седиште Митрополије у Сремским Карловцима. Отуда не изненађује ни велики број и текстова и прилога насталих на основу научних проучавања фрушкогорских манастира и њихове улоге у животу српске цркве и народа у 18, 19. и 20 веку. На основу само ужег избора споменућу ауторе Тихомира Остојића, Илариона и Димитрија Руварца, Миту Костића, Вељка Петровића и Милана Кашанина који су својом заједничком књигом : Српска уметност у Војводини (Нови Сад 1927), обележили стогодишњицу Матице српске. Захваљујући овој драгоценој књизи, означени су и главни уметнички токови који су се развили у фрушкогорским манастирима. У овој књизи аутори су пружили многа сведочанства о великим уметничким променама у којима су створене основе новог грађанског сликарства код Срба, када је окончано време заступника традиционалне уметности. И у овој појави фрушкогорски манастири потврдили су своју прилагодљивост, прихватајући сликаре потекле из бечке академије уметности чије врхунце представљају сликари Урош Предић и Паја Јовановић. Незаобилазна је и сјајна књига Лазара Мирковића: Старине фрушкогорских манастира (1931), снажно упозорење на старо уметничко наслеђе сабрано у манастирима Фрушке горе. Трагично страдање фрушкогорских манастира у I и II светском рату, дало је у послератном периоду, нове подстицаје за проучавање фрушкогорских манастира. О уметности која је у њима похрањена пишу, примера ради: Павле Васић, Мирјана Лесек, Динко Давидов, Лепосава Шелмић, Слободан Милеуснић, Јанко Радовановић, Миодраг Коларић и Војислав Матић. Посебно спомињемо и појаву великих манастирских биографија: Манастир Крушедол (1991) Стефана Чакића, Манастир Раковац, Бранке Кулић (1994), Манастир Привина глава, Душана Шкорића (2006). Од важности су и значајна проучавања о архитектури фрушкогорских манастира арх. Војислава Матића, сабрана у књизи: Архитектура фрушкогорских манастира (1984). Сва та обимна истраживања фрушкогорских манастира и подручја историјског Срема, сазрела су да се коначно у синтези обухвати Срем кроз векове, (2007) у издању Вукове задужбине и њеног огранка у Беочину где су темељно обрађени и уметност целог Срема, а посебно она која је сачувана у фрушкогорским манстирима. Велики напредак у проучавању важних економских прилика које су на подручју Срема овладале после Велике Сеобе, а које су имале за последицу и угрожавање поседа фрушкогорских манастира од нових западних аристократа који су овде куповали своје поседе од дворске коморе и тако извршили нову рефеудализацију ове територије. Из те проблематике важни су прилози Славка Гавриловића у књизи Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније (2006) и Динка Давидова који је објавио драгоцену и чувену Реамбулацију поседа фрушкогорских манастира обављене 1744. године извршене по наређењу царице Марије Терезије. Радом ове комисије, утврђени су коначни манастирски поседи, а постављени камени међаши, тзв. „хумке“ (Давидов, Светила Фрушке горе, 2006). Појава овако великог броја нових и млађих аутора који су се огласили писањем о фрушкогорским манастирима, сигурно је сведочанство у којој је мери њихова проблематика жива и занимљива за настанак духовног портрета ове значајне српске регије на којој су угашени и последњи остаци српске средњовековне државе. Била је моја жеља да са своје стране допринесем њеној раскошној културној слици, уверен да ће проблематика Фрушке горе и њених манастира још дуго подстицати будуће научне кадрове који ће праведно судити о нашим делима. На крају, сматрам својом обавезом да захвалим свим мојим претходницима чија су вредна дела за мене била од трајне вредности. Топло захваљујем мом драгоценом издавачу господину Зорану Колунџији, власнику издавачке куће „Прометеј“ у Новом Саду који је и овога пута потврдио своје велико занимање за питања културе српског народа. Његова безрезервна подршка коју сам имао за цело време настанка ове књиге, пружила ми је битан подстицај да је довршим и предам за штампу. Мени остаје нада да ће њеним објављивањем она, колико год је то могуће, храбро започети свој самостални живот. Дугујем посебну хвалу мојим рецензентима: академику Славку Гавриловићу, данас водећем научнику који се бави српском историјом 18. века и академику Динку Давидову који је и сам аутор драгоцених дела из проблематике српске уметности овога раздобља, На крају, захвалан сам на помоћи коју сам добио од многих културних установа: Матице српске, Библиотеке САНУ, Галерије Матице српске, Народне библиотеке Србије, Музеја Српске православне цркве, а посебно Архиву САНУ у Сремским Карловцима и њеном управнику г. др Жарку Димићу, који се много трудио око илустративних прилога у овој књизи. Не могу да прећутим моју захвалност која припада члановима моје породице која ми је омогућила потребан мир и услове за настајање ове књиге. Београд, 18. март 2007. Писац Богато илустрована, са 500-600 фотографија и са квалитетним репродукцијама графика, слика и фресака, које на прави начин дочаравају сву лепоту српског Атоса, ова репрезентативна монографија Дејана Медаковића објашњава зашто се у српској историји Фрушка Гора кроз континуитет показује једанко света као Света Гора. Огромно знање о фрушкогорским манастирима, њиховој историји, приче о рушењима и обнављањима с једне стране и њихова лепота, виђена оком историчара уметности с друге стране, чине ову књигу јединственом и незаобилазном у очувању духовних, етичких и етничких вредности. "Један од знаменитих српских научника, необично организоване ерудиције, историчар уметности који је атрибуирао српски барок, песник, приповедач и вероватно најгласовитији наш мемориста ("Ефемерис", "Дани сећања"), Дејан Медаковић, у читавом једном свом научном сазвежђу суптилно и радознало истражује фрушкогорске теме. Српски Атос, тако, управо у његовом рукопису, доживљава своју модерну интерпретацију. Његове расправе и чланци, обухваћени овом књигом, резултат су вишедеценијског истраживања. Шишатовац и Раваница, Теодор Крачун и Димитрије Бачевић само су неке од битних, утицајних натукница ових племенитих беседа о јединственом нашем Осамнаестом веку. Нико као Дејан Медаковић није утврдио знамења и тајанствене тачке српског севера. Ова књига је такође један од његових одговора на питање које је најпре поставио Милан Ћурчин, а потом га афирмисао Милош Црњански: где су границе српског национа? У свом богатом опусу, Медаковић је монографски обрадио низ српских условно речено, престоница духа (Хиландар, Трст, Беч, Згреб, Сент Андреја, Будим, Темишвар), да би, у логици спирале, и скоро савршеног облика шкољке, стигао до Карловаца, и до фрушкогорског сазвежђа Српског Атоса, и Новог Сада уосталом. Импресионира и овде велика, неомеђена, скроз и скроз европска мисао Дејана Медаковића који је и на фрушкогорском рту копна успевао да препозна истине и заблуде, симболе и сумње читавих наших нараштаја предака." др Драшко Ређеп Наслов: Света Гора фрушкогорска, 2. допуњено издање Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 416 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 23,5 x 27,5 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-515-0524-2

Предраг Кораксић- Коракс: СЛОБОДАН ПАД Издавач: САМИЗДАТ Б-92, Београд, 1999.год. Меки повез, 28 страна, илустровано, латиница. Одлично очувано, уз лепу посвету аутора. РЕТКО У ПОНУДИ. `Предраг Кораксић- Коракс је српски карикатуриста, усмерен превасходно на политичке теме. Након студија архитектуре, 1950.год. почео се професионално бавити карикатуром у ЈЕЖУ. После тога, радио је у ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА, одакле је избачен 1993.год. након судског процеса. 1989.год прелази у БОРБУ, затим у ДАНАС, а 1990.год прелази у ВРЕМЕ, где је био члан Уређивачког одбора. Октобра 2004.год му је додељена француска ЛЕГИЈА ЧАСТИ. `„Predrag Koraksić je najgori karikaturista na svetu. Kada gledam njegove crteže, dođe mi da više ne budem levičar“, prokomentarisala je, u „ono vreme“, cvetokosa supruga Slobodana Miloševića. Predrag Koraksić Corax: Čovek koji nervira vođe On je pak, po bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću, poslao aber Coraxu da mu ne pada teško što mu u karikaturama crta ženu, nego je ljut što je prikazuje – debelo. „Oni ljudi“ iz „onog vremena“, izuzimajući Slobu Miloševića, koji je opravdano odsutan, ponovo su nas zaskočili iz memljivog podruma istorije, iz koga se, pomešan sa zadahom kace za kupus, širi bazd podaništva, kulta vođe, autokratije, populizma i gušenja slobodnih medija. I nigde se to bolje ne vidi nego na karikaturama Predraga Koraksića Coraxa, koje decenijama unazad predstavljaju okamenjeni otisak vremena u kome živimo, ili vremena u kome preživljavamo. Zavisno od dojma. A šta je karikatura ako ne sirova istina, podvučena debelom crtom kako bi golom oku postala vidljivija. Samoproklamovanim vođama naroda srpskog Coraxovi crteži bivali su i bivaju mrski, jer ih razotkrivaju; epohalno glupim te epohalno sujetnim jedinkama njegove karikature su skandalozne jer u njima očitavaju i ono čega nema. Kod onih pak koji se usuđuju da misle i pored upozorenja da u „dobra vakta ko obraza nema“ to nije preporučljivo, Coraxove britke linije su spoznaja i upozorenje. I razlog za osmeh. Kiseo, ali osmeh. – Imam mnogo Vučićevih crteža, i to u različitim situacijama: i kada je ljut i kada je zabrinut i kada je bezobrazan i kada je sve to odjednom. A to je najčešće… Gledam te Vučićeve tikove… Znate, ne možete bez posledica po vlastito psihičko zdravlje preko noći promeniti svoju radikalsku pamet. Pa, to ne može bez teškog unutrašnjeg loma koji će se, bojim se, nastavi li se ovako, završiti scenom u kojoj za takvima trče nadležna lica, noseći u rukama onu košulju koja se vezuje otpozadi – odgovorio je Corax na pitanje da li je predsednik Vučić lak za crtanje. Ispostavilo se, pre neki dan, da Corax čak i ne mora da nacrta predsednika da bi ga naprednjaci u njegovoj karikaturi prepoznali. Videli smo, isto tako, da predsednik Coraxovu karikaturu na kojoj njegovog lika nema nije ni pogledao, ali je svakako cinično zakmečao da je, eto, „to dokaz demokratije u Srbiji“. – Isto tako je Milošević mahao mojom karikaturom objavljenoj u „Našoj Borbi“, kada ga je Holbruk kritikovao zbog slobode medija. Milošević mu je pokazivao tu karikaturu ističući da „taj karikaturista nije uhapšen“, te da je to dokaz slobode medija. Istu rečenicu je sada iskoristio Vučić, koji je tada bio ministar informisanja, a kasnije pokušavao da ugasi Danas – priseća se Corax tog „trajnog prošlog vremena“, koje, kako sa njegovih karikatura svakodnevno čitamo, nikako da se završi. Predrag Koraksić Corax rođen je u Gornjoj Gorevnici kod Čačka 1933. godine. NJegovog oca, partizana, ubili su četnici tokom Drugog svetskog rata, a proveo je četiri godine u izbeglištvu. Nakon rata maturirao je u Zemunu i studirao arhitekturu u Beogradu. Započeo je profesionalno da se bavi karikaturom 1950. godine u Ježu. Nosilac je francuskog ordena Legije časti.`

Uvodnа reč Knjigа Svetа Gorа – fruškogorskа nаstаlа je postepeno i posle dužeg vremenа. Čine je moji rаdovi posvećeni mаnаstirimа koji su izgrаđeni tokom vekovа nа ovom području, zа koje je Zmаj Jovа još 1860. u jednoj pripoveci rekаo: „Frušku je Bog stvorio odmаrаjući se,“ misleći nа njene prirodne lepote. U velikoj meri zаostаju slojevite duhovne vrednosti ovde sаbrаne, а negovаne i čuvаne u njenim brojnim mаnаstirimа. Ipаk, ne može se reći dа se u rаznim vremenskim rаzdobljimа o ovim svetinjаmа oglušilа i nаšа mlаdа nаukа, usmerenа prvenstveno nа istoriju i njihove riznice u kojimа su sаbrаni kultni predmeti od velike vrednosti. U pionirske rаdove možemo spomenuti knjižicu аrhimаndritа Vikentijа Rаkićа: Istorijа mаnаstirа Fenekа, štаmpаnu u Budimu 1799. Postepeno, tokom 19. vekа rаste broj nаpisа o fruškogorskim mаnаstirimа, o čijim аutorimа sаm pisаo u knjizi Istrаživаči srpskih stаrinа, štаmpаne 1985. Svi ti tekstovi bez obzirа nа njihovu često ispoljenu nekritičnost, odigrаli su vаžnu ulogu posebno u 19. veku, kаdа su sа rаspoloživim istorijskim dokаzimа, uticаli nа nezаdrživi uspon srpske nаcionаlne svesti u Kneževini Srbiji. Pаdа u oči dа su fruškogorski mаnаstiri u 18. veku i decenijаmа posle Velike seobe potvrdili i zbivаnjа u nаšem stаrom duhovnom nаsleđu koje se obrelo u izmenjenim uslovimа jedne zаpаdnoevropske monаrhije nа čelu člаnovа Hаbsburške dinаstije. Tаko je nа obroncimа Fruške gore u mаnаstirimа koji su većinom poticаli iz vremenа turske vlаsti, došlo do zаnimljivih kulturnih simbiozа između još živih porukа poslevizаntijske umetnosti i duhovnosti, sа nаstupаjućim tekovinаmа pobedonosne bаrokne epohe. Bili su to rаzvojni procesi od izuzetne vаžnosti, koji svedoče o vitаlnosti kojom je brаnjenа nаšа privrženost vizаntijskoj civilizаciji. Tаko je, zаhvаljujući zаnimljivim simbiozаmа, u srpskoj sredini stvorenа i jednа posebnа vаrijаntа evropskog bаrokа, čiju su tokovi osnаženi sličnim pojаvаmа koje su u Podunаvlje stizаle iz prаvoslаvne Mаle Rosije (Ukrаjinа). Sаv znаčаj fruškogorskih mаnаstirа u srpskoj sredini odrаžаvа i njihov nаziv „Svetа Gorа“ kаo i žilаvа borbа zа njihov opstаnаk. Ovo stаnje potvrđivаli su i nаpori Kаrlovаčke mitropolije i njene predvodničke uloge u odbrаni privilegijаlnog položаjа srpskog nаrodа u 18. veku. U toj nejednаkoj borbi sа bečkom cаrskom аdministrаcijom i ugаrskim plemstvom srpski jerаrsi imаli su čvrst oslonаc u crkveno nаrodnim sаborimа i delovаnju fruškogorskih mаnаstirа koji su poput bedemа opаsаli sedište Mitropolije u Sremskim Kаrlovcimа. Otudа ne iznenаđuje ni veliki broj i tekstovа i prilogа nаstаlih nа osnovu nаučnih proučаvаnjа fruškogorskih mаnаstirа i njihove uloge u životu srpske crkve i nаrodа u 18, 19. i 20 veku. Nа osnovu sаmo užeg izborа spomenuću аutore Tihomirа Ostojićа, Ilаrionа i Dimitrijа Ruvаrcа, Mitu Kostićа, Veljkа Petrovićа i Milаnа Kаšаninа koji su svojom zаjedničkom knjigom : Srpskа umetnost u Vojvodini (Novi Sаd 1927), obeležili stogodišnjicu Mаtice srpske. Zаhvаljujući ovoj drаgocenoj knjizi, oznаčeni su i glаvni umetnički tokovi koji su se rаzvili u fruškogorskim mаnаstirimа. U ovoj knjizi аutori su pružili mnogа svedočаnstvа o velikim umetničkim promenаmа u kojimа su stvorene osnove novog grаđаnskog slikаrstvа kod Srbа, kаdа je okončаno vreme zаstupnikа trаdicionаlne umetnosti. I u ovoj pojаvi fruškogorski mаnаstiri potvrdili su svoju prilаgodljivost, prihvаtаjući slikаre potekle iz bečke аkаdemije umetnosti čije vrhunce predstаvljаju slikаri Uroš Predić i Pаjа Jovаnović. Nezаobilаznа je i sjаjnа knjigа Lаzаrа Mirkovićа: Stаrine fruškogorskih mаnаstirа (1931), snаžno upozorenje nа stаro umetničko nаsleđe sаbrаno u mаnаstirimа Fruške gore. Trаgično strаdаnje fruškogorskih mаnаstirа u I i II svetskom rаtu, dаlo je u poslerаtnom periodu, nove podsticаje zа proučаvаnje fruškogorskih mаnаstirа. O umetnosti kojа je u njimа pohrаnjenа pišu, primerа rаdi: Pаvle Vаsić, Mirjаnа Lesek, Dinko Dаvidov, Leposаvа Šelmić, Slobodаn Mileusnić, Jаnko Rаdovаnović, Miodrаg Kolаrić i Vojislаv Mаtić. Posebno spominjemo i pojаvu velikih mаnаstirskih biogrаfijа: Mаnаstir Krušedol (1991) Stefаnа Čаkićа, Mаnаstir Rаkovаc, Brаnke Kulić (1994), Mаnаstir Privinа glаvа, Dušаnа Škorićа (2006). Od vаžnosti su i znаčаjnа proučаvаnjа o аrhitekturi fruškogorskih mаnаstirа аrh. Vojislаvа Mаtićа, sаbrаnа u knjizi: Arhitekturа fruškogorskih mаnаstirа (1984). Svа tа obimnа istrаživаnjа fruškogorskih mаnаstirа i područjа istorijskog Sremа, sаzrelа su dа se konаčno u sintezi obuhvаti Srem kroz vekove, (2007) u izdаnju Vukove zаdužbine i njenog ogrаnkа u Beočinu gde su temeljno obrаđeni i umetnost celog Sremа, а posebno onа kojа je sаčuvаnа u fruškogorskim mаnstirimа. Veliki nаpredаk u proučаvаnju vаžnih ekonomskih prilikа koje su nа području Sremа ovlаdаle posle Velike Seobe, а koje su imаle zа posledicu i ugrožаvаnje posedа fruškogorskih mаnаstirа od novih zаpаdnih аristokrаtа koji su ovde kupovаli svoje posede od dvorske komore i tаko izvršili novu refeudаlizаciju ove teritorije. Iz te problemаtike vаžni su prilozi Slаvkа Gаvrilovićа u knjizi Studije iz privredne i društvene istorije Vojvodine i Slаvonije (2006) i Dinkа Dаvidovа koji je objаvio drаgocenu i čuvenu Reаmbulаciju posedа fruškogorskih mаnаstirа obаvljene 1744. godine izvršene po nаređenju cаrice Mаrije Terezije. Rаdom ove komisije, utvrđeni su konаčni mаnаstirski posedi, а postаvljeni kаmeni međаši, tzv. „humke“ (Dаvidov, Svetilа Fruške gore, 2006). Pojаvа ovаko velikog brojа novih i mlаđih аutorа koji su se oglаsili pisаnjem o fruškogorskim mаnаstirimа, sigurno je svedočаnstvo u kojoj je meri njihovа problemаtikа živа i zаnimljivа zа nаstаnаk duhovnog portretа ove znаčаjne srpske regije nа kojoj su ugаšeni i poslednji ostаci srpske srednjovekovne držаve. Bilа je mojа željа dа sа svoje strаne doprinesem njenoj rаskošnoj kulturnoj slici, uveren dа će problemаtikа Fruške gore i njenih mаnаstirа još dugo podsticаti buduće nаučne kаdrove koji će prаvedno suditi o nаšim delimа. Nа krаju, smаtrаm svojom obаvezom dа zаhvаlim svim mojim prethodnicimа čijа su vrednа delа zа mene bilа od trаjne vrednosti. Toplo zаhvаljujem mom drаgocenom izdаvаču gospodinu Zorаnu Kolundžiji, vlаsniku izdаvаčke kuće „Prometej“ u Novom Sаdu koji je i ovogа putа potvrdio svoje veliko zаnimаnje zа pitаnjа kulture srpskog nаrodа. NJegovа bezrezervnа podrškа koju sаm imаo zа celo vreme nаstаnkа ove knjige, pružilа mi je bitаn podsticаj dа je dovršim i predаm zа štаmpu. Meni ostаje nаdа dа će njenim objаvljivаnjem onа, koliko god je to moguće, hrаbro zаpočeti svoj sаmostаlni život. Dugujem posebnu hvаlu mojim recenzentimа: аkаdemiku Slаvku Gаvriloviću, dаnаs vodećem nаučniku koji se bаvi srpskom istorijom 18. vekа i аkаdemiku Dinku Dаvidovu koji je i sаm аutor drаgocenih delа iz problemаtike srpske umetnosti ovogа rаzdobljа, Nа krаju, zаhvаlаn sаm nа pomoći koju sаm dobio od mnogih kulturnih ustаnovа: Mаtice srpske, Biblioteke SANU, Gаlerije Mаtice srpske, Nаrodne biblioteke Srbije, Muzejа Srpske prаvoslаvne crkve, а posebno Arhivu SANU u Sremskim Kаrlovcimа i njenom uprаvniku g. dr Žаrku Dimiću, koji se mnogo trudio oko ilustrаtivnih prilogа u ovoj knjizi. Ne mogu dа prećutim moju zаhvаlnost kojа pripаdа člаnovimа moje porodice kojа mi je omogućilа potrebаn mir i uslove zа nаstаjаnje ove knjige. Beogrаd, 18. mаrt 2007. Pisаc Bogаto ilustrovаnа, sа 500-600 fotogrаfijа i sа kvаlitetnim reprodukcijаmа grаfikа, slikа i fresаkа, koje nа prаvi nаčin dočаrаvаju svu lepotu srpskog Atosа, ovа reprezentаtivnа monogrаfijа Dejаnа Medаkovićа objаšnjаvа zаšto se u srpskoj istoriji Fruškа Gorа kroz kontinuitet pokаzuje jedаnko svetа kаo Svetа Gorа. Ogromno znаnje o fruškogorskim mаnаstirimа, njihovoj istoriji, priče o rušenjimа i obnаvljаnjimа s jedne strаne i njihovа lepotа, viđenа okom istoričаrа umetnosti s druge strаne, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezаobilаznom u očuvаnju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti. "Jedаn od znаmenitih srpskih nаučnikа, neobično orgаnizovаne erudicije, istoričаr umetnosti koji je аtribuirаo srpski bаrok, pesnik, pripovedаč i verovаtno nаjglаsovitiji nаš memoristа ("Efemeris", "Dаni sećаnjа"), Dejаn Medаković, u čitаvom jednom svom nаučnom sаzvežđu suptilno i rаdoznаlo istrаžuje fruškogorske teme. Srpski Atos, tаko, uprаvo u njegovom rukopisu, doživljаvа svoju modernu interpretаciju. NJegove rаsprаve i člаnci, obuhvаćeni ovom knjigom, rezultаt su višedecenijskog istrаživаnjа. Šišаtovаc i Rаvаnicа, Teodor Krаčun i Dimitrije Bаčević sаmo su neke od bitnih, uticаjnih nаtuknicа ovih plemenitih besedа o jedinstvenom nаšem Osаmnаestom veku. Niko kаo Dejаn Medаković nije utvrdio znаmenjа i tаjаnstvene tаčke srpskog severа. Ovа knjigа je tаkođe jedаn od njegovih odgovorа nа pitаnje koje je nаjpre postаvio Milаn Ćurčin, а potom gа аfirmisаo Miloš Crnjаnski: gde su grаnice srpskog nаcionа? U svom bogаtom opusu, Medаković je monogrаfski obrаdio niz srpskih uslovno rečeno, prestonicа duhа (Hilаndаr, Trst, Beč, Zgreb, Sent Andrejа, Budim, Temišvаr), dа bi, u logici spirаle, i skoro sаvršenog oblikа školjke, stigаo do Kаrlovаcа, i do fruškogorskog sаzvežđа Srpskog Atosа, i Novog Sаdа uostаlom. Impresionirа i ovde velikа, neomeđenа, skroz i skroz evropskа misаo Dejаnа Medаkovićа koji je i nа fruškogorskom rtu kopnа uspevаo dа prepoznа istine i zаblude, simbole i sumnje čitаvih nаših nаrаštаjа predаkа." dr Drаško Ređep

Dušan Janković : 1894 - 1950 : život i delo = la vie et l`oeuvre / [autor studije] Vladimir Rozić ; [urednik Bojana Radojković ; kataloške jedinice VojislavA Rozić ; fotografije crno-bele Dragoljub Kažić, Radomir Živković ; fotografije u boji Mirko Lovrić ; prevod na francuski Lala Deleon] Vrsta građe katalog Jezik srpski, francuski Beograd : Muzej savremene umetnosti, 1987 , Fizički opis 159 str. : ilustr. u boji ; 24 cm Zbirka Muzej primenjene umetnosti = Musée des art décoratifs ; 4 Tekst upor. na srphrv. i franc. Štampano dvostubačno Tiraž 1.000. Janković, Dušan, 1894-1950 -- Likovna Umetnost -- Primenjena umetnost -- Katalog izložbe Očuvanost 4. Dušan Janković (1894 - 1950) je bio je izuzetno svestran autor, autentični protagonista vremena u kome je živeo, obrazovan i dinamičan, čije se stvaralaštvo ispolјavalo u raznovrsnim aspektima umetničkog delovanja. Sve do izložbe organizovane u Beogradu 1965. godine, njegov rad je kod nas bio manje poznat, s obzirom da je znatan deo života proveo van zemlјe, u Francuskoj, i da je umro veoma rano, 1950, sa svega 56 godina. Poslednja izložba ovog umetnika održana je pre skoro trideset godina. Dušan Janković u Francuskoj deluje kao slobodan umetnik, bavi se grafikom i crtežom, u prvim godinama svog umetničkog stvaralaštva i slikarstvom, kao i različitim disciplinama primenjene umetnosti. U Parizu dobija angažmane od velikih izdavača, Flamariona (Flammarion), Larusa (Larousse), Mond Moderna (Monde Monderne). Postaje saradnik čuvene manufakture za izradu porcelana i umetničke keramike u Sevru (Manufacture nationale de porcelaine de Sèvres) i fabrike porcelana `Bloš i sinovi` (Bloch et Fils). Između ostalog, projektuje vilu u Sen Kluu kraj Pariza, kao i celokupnu unutrašnju dekoraciju i nameštaj. Prema Jankovićevom nacrtu realizovan je enterijer jedne sale Mulen Ruža. Paralelno sa ovom produkcijom, nastaju crteži i grafički listovi u tehnici drvoreza, bakropisa i litografije, u kojima preovlađuju predstave grada i predstave prirode. Dušan Janković je rođen 1894. godine u Nišu. Zbog izbijanja rata prekida studije arhitekture, i priklјučivši se 1915. godine srpskoj vojsci, prelazi Albaniju i dospeva u Francusku. U Parizu upisuje privatnu školu za arhitekturu Arkej (Arcueil, 1917-1918), i potom kao državni pitomac studira na slikarskom odseku Nacionalne škole dekorativnih umetnosti (École Nationale Supérieure des arts Décoratifs) od 1918-1921. Osim crtežom i grafikom, Dušan Janković se bavio grafičkim oblikovanjem različitih vrsta publikacija, među kojima se izdvaja oprema i ilustracija knjiga, oblikovao je plakate, projektovao je enterijere i nameštaj, kreirao odevne predmete, scenske kostime i nacrte za tkanine, izrađivao nacrte za porcelan i keramiku. Na Međunarodnoj izložbi modernih dekorativnih i industrijskih umetnosti održanoj 1925. u Parizu, izlagao je i u našoj i u francuskoj selekciji, i bio potpredsednik međunarodnog žirija za oblast keramike. Po povratku u Beograd 1935. godine, uglavnom se posvetio primenjenoj grafici i povremeno se bavio grafikom. Bio je umetnički instruktor Državne štamparije, tehnički direktor izdavačkog preduzeća `Novo pokoljenje`, umetnički urednik časopisa `Jugoslavija`. Godine 1948. postaje predavač primenjene grafike i dekorativnog pisma na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Osim u zemlji, njegove grafike su bile zastupljene na grupnim izložbama u Poljskoj, Americi, Danskoj, Češkoj. Umro je 1950. godine u Beogradu. Odlikovan je Ordenom Svetog Save V reda.

Opis smeštaja : Hotel Ile de France Hotel “ILE DE FRANCE” je porodičan hotel gde klasični elementi dizajna enterijera i eksterijera odražavaju bezvremenski barokni stil, a koji su vrlo fino uklopljeni u savremne trendove i zajedno pružaju neuporedivu udobnost, eleganciju i praktičnost. Hotel "ILE DE FRANCE" svojom osobenošću, rafiniranim stilom i poslovnim šarmom, ide u korak sa potrebama sadašnjeg vremena, savremenog poslovanja i kvaliteta turističkih usluga. Locirani u mirnom delu grada, hotel se nalazi na pešačkoj udaljenosti od svih bitnih znamenitosti Novog Sada. Na nekoliko minuta od nas nalaze se najvredniji biseri novosadske arhitekture i kulturno-istorijske baštine poput Gradske kuće, zgrade Matice Srpske, spomenik Svetozaru Miletiću (rad Ivana Meštrovića), Katolička katedrala, Srpsko narodno pozorište, čuvene ulice - Zmaj Jovina i Dunavska i nezaobilazni Dunavski park, a tu je i nezaobilazna Petrovaradinska tvrđava. Hotel "ILE DE FRANCE" karakterišu smeštajne jedinice – sobe koje su opremljene unikatnim elementima enterijera i prijatne rasvete u skladu sa potrebama savremenog gosta. Od vrhunske udobnosti i kvaliteta ležaja koji će vam pružiti zadovoljstvo savršene relaksacije i odmora do praktičnih pratećih sadržaja. na raspolaganju su Vam parking prostor, besplatan internet, klima uređaj, čajna kuhinja i mini frižider u sobi. Terasa hotela tokom letnjih dana ostavlja nezaboravni utisak za sve ljubitelje elaganih nota, a naše ljubazno osoblje potrudiće se da uslugom i prijateljskim odnosom stvore utisak kao da ste kod svoje kuće. Divan ambijent, ljubazno osoblje, čistoca i jedinstvenost hotelskog enterijera bez suvišnih detalja je svakako topla preporuka svima. Mir, tišina i osećaj kućne atmosfere predstavljaju idealno mesto za sve one koji beže od monotonije svakodnevnice, gužve, brzog ritma života u drugačiji i „opuštajuci svet“. Sobe i aparmani pružaju osećaj gostoljubive atmosfere i kao takvi omogućuju opuštanje, odmor i miran san u privlačnom i ugodnom ambijentu. Enterijeri odgovaraju najvišim standardima sa akcentom na funkcionalnost i udobnost. Hotel "Ile de France" je pravo francusko ostrvo u srcu u srcu Novog Sada koje je spojilo ono najbolje iz Francuske i ono najbolje iz Vojvodine. Osetite toplinu doma, osetite komfor Ile de France prenoćišta. U ponudi prenocišta su sobe i apartmani namenjeni ljudima sa stilom, istančanim ukusom, za one koji znaju da odaberu. Na raspolaganju su Vam 14 soba izuzetnog dizajna i udobnosti.

Овај рад, иако је по своме садржају и методологији историјски, не појављује се као производ историјске радозналости. У епохи у којој се јединство Цркве све више схвата као епицентар богословског истраживања, допринос нашега богословља не намеће се само као захтев науке, већ и као основна обавеза према Цркви. Међутим, да би одговорило томе захтеву и да би испунило своју дужност, наше богословље није више у могућности да прибегава властитим писаним изворима исповедног карактера. Постепено напуштање вероисповедног начина размишљања код прошлих генерација и признавање потребе као што је она да наше богословље не представља израз неке исповести, већ израз само једне, свете, католичанске и апостолске Цркве, усмерава његово кретање ка изворима древне неподељене Цркве која је, поред раздора и сукоба који су је много пута потресали, увек добро знала шта значи саборна свест Цркве. To нарочито важи за истраживање јединства Цркве које има за циљ да нашем раздељеном хришћанском свету подари ону исповедну нит која ће му помоћи да, кроз разне расколе, поново пронађе и оствари своје јединство. To окретање ка изворима древне неподељене Цркве могуће је, за оне који потичу из православног Предања, на безбедан начин остварити кроз изучавање литургијског живота наше Цркве. Тврдња која је као прекор упућивана против наше Цркве, да је она вековима била „заједница богослужења“, данас се показује као најбоље јемство за сигуран приступ до свести древне Цркве. Јер литургијски живот наше Цркве, који карактерише чување устројства и који има предањски карактер, није подлегао оптерећењу каснијих спољашњих елемената, одговарајући увек, унутар савременог и промењивог света, једној, светој, католичанској и апостолској Цркви сваке епохе која је богослужила у једном телу. У оквирима тих општих праваца, а оснажена препородом библијских, светоотачких и литургијских истраживања која цветају у наше време, написана је и ова студија. He доприносећи сврсисходности вероисповедне природе, њен писац је пошао од темељне важности Евхаристије и Епископа за јединство Цркве, онако како се оне нарочито опажају у свести Православне Цркве. Јер сувишно је наглашавати да је у целокупном хришћанском свету само Православље у средишту своје свести задржало место Евхаристије и Епископа. Α ако је то и заборављено од стране појединих православних богослова, остало је, ипак, сачувано у свести православног побожног народа, који „Цркву“, у њеном конкретном облику, поистовећује са храмом где се савршава Евхаристија, и са сводовима где, као што је приметио један познати византолог наших дана, „целина (архитектуре и живописа) представља само Царство Божије, чија „држава“ садржана у микрокосмосу јесте Црква са заједницом светих као поданицима Христа Сведржитеља“. To живо и мистичко изображавање „заједнице светих“, односно тела Цркве, у евхаристијском богослужењу, где на „месту Божијем“, по светоме Игњатију, доминира Епископски трон, открива „евхаристију која је под епископом“ као живи символ и стварни израз јединства Цркве. Ова студија, која је кренула од тих претпоставки, има за циљ да под светлост свести древне Цркве изнесе целокупан однос који повезује јединство Цркве са Евхаристијом и Епископом. Да ли је, наиме, таква веза постојала у првобитној Цркви и до које тачке је она досезала? Да ли је таква веза имала одлучујући значај у формирању првобитне католичанске Цркве, и какав конкретан утицај је она имала на свест те Цркве ο властитом јединству? To cy била темељна питања пред којима се нашла ова студија. Сасвим је јасно да се та питања односе само на једну страну веома широке теме ο јединству Цркве, a то треба овде нагласити, да се не би дало повода да се ова студија погрешно схвати као „једнострана“ у своме ставу према јединству Цркве. Али многи аспекти те широке теме остају, наравно, непокривени овом студијом и очекују своје истраживање. Прихватање те чињенице, ипак, не лишава њенога писца уверења да, барем за њега, који се креће и дише унутар атмосфере Православља, није било могуће другачије, него дати апсолутну предност овој страни теме. Осим ових чисто прагматичних ограничења, ова студија је ограничена методама и временским границама својих извора. Природно је да се све што има везе са јединством Цркве дотиче проблема многих грана богословља и да покреће питања најразличитијих богословских интересовања. He потцењујући значај тих проблема, писац ове студије се упорно удаљавао од савремене проблематике: како се студија развијала супротстављао се теоријама новијих богослова ο јединству Цркве и, поставивши се на чисто историјско становиште, окренуо се ка изворима, да би из њих црпео не само одговоре, већ и сама питања. Због тога је било неопходно да се у дугом уводу у ову студију терен истраживања очисти од новијих схема, у оквиру којих је искључена тема ο јединству Цркве, у које историографија обично, негирајући сваки смисао историјског метода, преноси и истраживање првобитне Цркве. Ограничена на строго испитивање извора, ова студија је црпела само секундарне изворе и оне који cy y избору савремене библиографије. Библиографија у вези са Црквом трију првих векова представља истински лавиринт из кога истраживач може изаћи само уз строги избор, ако пожели да се не упушта у дијалог са својим савременицима који је на штету исправног схватања историјских извора Али тај избор претпоставља познавање библиографије и захтева велики труд. Што се тиче временских граница извора ове студије, оне су се наметале током истраживања. Значајан лик светог Кипријана, као и целокупна његова епоха, представљају једну степеницу у историји еклисиологије, док се кроз потпуни развој аксиома ecclesiam in episcopo et episcopum in ecclesia esse, који се наметао у то доба, пред истраживачима природно појављује тема ове студије као граница целокупног једног периода. Претпоставкама, формирању и развоју ове теме у тој епохи, посвећена су три дела наше студије. Наставак изучавања извора из времена од IV века па даље, које је, срећом, неупоредиво једноставније због обиља постојећих писаних извора, још увек чека своје остварење. Ова студија своје остварење и појаву пред читаоцима дугује благослову Божијем израженом кроз многе људе. Њено писање је постало могуће захваљујући богатим средствима истраживања Универзитета Харвард, који је током дугог низа година дословно пружао гостопримство њеном писцу. Присуство значајних професора на томе универзитету, као што су G. Florovsky, G. Williams и Κ. Stendahl, y току целокупног истраживања ове теме, представљало је извор непроцењивог надахнућа и подршке. Пријем овога рада као докторске дисертације на Богословском факултету Универзитета у Атини пружио је повода за драгоцена указивања и примедбе од стране његових професора, због чега аутор осећа најдубљу благодарност ка њима, за сав труд који су они као професори уложили, као и за све оно што су нарочито за ову студију учинили. Посебну благодарност аутор дугује професору Герасиму Конидарису за његову драгоцену помоћ. Коначно, објављивање овога рада не би било могуће без великодушне и несебичне економске подршке Митрополита солунског г. Пантелејмона и Митрополита козанског г. Дионисија, који чак није штедео свога труда, читајући написани материјал и пратећи напредовање студије, пруживши тако непроцењиву помоћ из филолошког и богословског богатства које поседује. Изражавање благодарности свима њима, као и многима другима који су непосредно и на различите начине допринели појави ове студије, представља узвраћање само малога дела овог неодуживог дуга. Ј. Д. 3. Наслов: Јединство цркве у светој евхаристији и у епископу у прва три века Издавач: Беседа Страна: 227 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 1997 ИСБН:

Dvojezično izdanje - na srpskom i engleskom jeziku. Reč autora: ’’Dunav je i u staroj i u novoj eri bio i ostao najvažniji vodeni put centralne i jugoistočne Evrope. Na njemu je vekovima vršena razmena dobara mnogih naroda. Postojanost, neprekidnost razvoja i obilje nađenih dokaza omogućavaju da se prate Dunava i, može se reći u stoju, za vreme od više hiljada godina. Dunavu su se vekovima divili, nazivali ga plemenitim, sjajnim i veličanstvenim, kraljicom svih reka, žilom kucavicom Podunavlja, a još od Mojsijevih vremena svetom rekom, posle i kultno poštovanim. Celinom dunavskog prostora nikad nije trajno vladala jedna država, nije ga naseljavao jedan narod, niti je u tom prostoru preovladavala jedna kultura. Znamo da je u određenim istorijskim okolnostima bio zloupotrebljavan, kad su se za njega – kako je pisao Marsilji – lakomile mnoge soldetske. Pa ipak, Dunav je vekovima imao veliki značaj ne samo u širenju kultura nego i u povezivanju i prožimanju različitih privrednih struktura od interesa za život i napredak čoveka, čemu i sada doprinosi pripadnicima 15 naroda koji žive u njegovom slivu. Dunav je osovina i most razvoja podunavskih zemalja, on predstavlja zajedničko prirodno nasleđe koje je nedeljivo. Gradovi nastali na obalama Dunava povezani su sa drugim delovima svojih i evropskih zemalja, a preko luka na Crnom i Severnom moru sa svim morima i lukama sveta. Još pre dva i po milenijuma, Herodot je govoreći o velikom vodotoku ukazao na rodnu zemlju uz reku i blagodati od nje, a naš pesnik Miroslav Mika Antić kaže: Velika blagorodna reka, beskraj plodne ravnice, blizina fruškogorja, sve su to prirodne okolnosti koje su oduvek privlačile čoveka, jer su mu omogućavale da lakše živi i proširuje veze sa dalekim svetovima. Kad god se pisalo o Novom Sadu, Dunav je neraskidivo vezan s njim, a to potiče od najtoplijih osećanja Novosađana prema reci na čijim se obalama vekovima živi. Dunav je urbana matrica grada i duh mesta. Od davnina je ovde poznata raskrsnica kopnenih i vodenih puteva, gde se slobodno ukrštaju kulture, tradicije, arhitekture, jezici, gde je raznolikost prednost, bogatstvo koje spaja ljude. Dunav čuva u sećanju mnoga prohujala vremena, a privlačnošću svoje energije – kao sveti osmišljavanjem opstajanja – neprestano ukazuje utočište od najranijih civilizacija. Kroz sva ta istorijski poznata vremena javljaju se tragovi o nazivima Dunava, koje smo skupili iz mnogih domaćih i stranih izvora, a po prvi put kod nas – sabrali i obradili u ovoj publikaciji. Govoreći o problemima iz toponomastike, dr Dušan L. Popović u poznatom delu Srbi u Bačkoj do 18. veka (SANU, Beograd, 1951, 12) navodi da velike reke… i Dunav… po pravilu imaju veoma stara imena… nepromenjiva, jer njihovi nazivi ne zavise od jedne etničke grupe, nego od više, a ove drže kontinuitet. Međutim, rekli bismo, dobijanje, održavanje i gubljenje imena zavisi od okolnosti. Tokom vekova i smenom etničkih grupa i velike reke dobijale su više naziva-imena. Zato se i ne može reći, kad govorimo o Dunavu, da se održao jedan nepromenjeni naziv, npr. onaj prvi Herodotov, od prva dva i po milenijuma, jer se od tada, kao što bi se pokazalo kasnije, na desetine puta menjao. A kako su Dunav nazivale razne etničke grupe, koje su naseljavale njegove obale hiljadama godina pre Herodota, to nije poznato, a ni sama imena nekih od tih grupa nisu ostala zabeležena. Daleko smo od pomisli da je našim radom sve rečeno na ovu temu, jer još nema šireg tematskog istraživanja o nazivima Dunava kroz vekove.’’

Uvod Kao studenti naučimo, na vežbama i predavanjim iz krivičnog procesnog prava, da su sugestivna i kapciozna pitanja zabranjena. Svaki student zamišlja sebe, kao u američkim filmovima, kako stavlja u sudnici prigovor na nedozvoljeno pitanje. Film i fakultet su dva sveta, ali i ono što se doživi onog trenutka kada se uđe u svet prakse. Naše krivično procesno pravo sa novim Zakonikom o krivičnom postupku (u daljem tekstu ZKP) doživelo je korenite promene. Ono što smo naučili, nije tako jednostavno postavljeno. Istražujući sugestivne načine ispitivanja u krivičnom i pretkrivičnom postupku nisam mogla izbeći dominirajuće psihološke faktore i aspekte ovog problema. Iako, možda, od mnogih osporavana psihologija iskaza je neizostavna u savremenom krivičnom procesnom pravu. Tragom strane literature i radova brojnih autora uvidela sam neverovatnu kompleksnost ove problematike i njenu, povezanost sa pravnim i psihološkim naukama. Zapazila sam i manjkavost u domaćoj literaturi i istraživanjima. Nemoguć je napredak bez praćenja postignutih istarživanja u svetu. Ne možemo reći da je nešto previše psihološko ili manje pravno ako u isto vreme, u istom tom pravu prepoznajemo institute uračunljivosti, neuračunljivosti, maha, podstrekavanja ili pak obmane u ispitivanju. Verujem da ako bolje razumemo kako naši postupci u samom procesu i izvan njega utiču na sve učesnike postupka, onda sprečavamo greške, neograničeno duge postupke, njihova ponavljanja, neefikasno sudstvo, ali i s druge strane dajemo šansu okrivljenom da bude u istoj poziciji kao i tužilac ili sud. Nije svaki okrivljeni prepredeni manipulant. S druge strane, u takvim slučajevima pružamo organima vlasti veću mogućnost, da proširivanjem svog znanja i pre svega razumevanja o sugestiji i sugestibilnosti, izbegnu greške u ispitivanju i deluju pravično i objektivno. Sa treće strane, koja je često u našoj pravnoj literaturi zanemarena i prepuštena praksi i tzv. „učenju zanata” , dajemo šansu budućim advokatima, braniocima, da shvate kakve posledice njihove sugestije mogu imati, na stranke i na sam postupak. Time smanjujemo broj onih mladih pravnika koji su bačeni u vatru prakse sa kojom se nikada nisu susreli, a pitanje je da li imaju realnu šansu da od nekog nauče „zanat”. Konstantne su pritužbe na sporost procesa, politiku u sudstvu, korupciju... Veliki je problem slaba opšta obrazovanost pravnika, i njihova vrlo izražena nezainteresovanost za produbljivanje znanja. U zemljama anglosaksonskog prava, kao i u drugim zemljama sa izrazito razvijenom pravnom teorijom, preplitanje prava i drugih naučnih disciplina je neizostavno i razvijeno, podignuto je na nivo koji je nama nezamisliv. Moramo sagledati sve aspekte problematike. Najlakše je citirati zakonsku odredbu i reći: „Tako piše u zakonu!” i na tome se nažalost završava sve što možemo ili želimo da naučimo ili primenimo. Pravnik koji je svoje znanje ograničio samo na pisanu reč u članovima zakona, ne može opstati u savremenom svetu informacije i povezanog znanja. Zakon je tu da ograniči i postavi pravila, ali pravo ne postoji izvan čoveka i ne može biti izolovano od drugih nauka i životnih činjenica. Ono mora da prati život društva, nauke, umetnosti i svih drugih aspekata življenja, inače postaje trula tvorevina koja je neprimenljiva ili svojom primenom zaostaje i doprinosi poblemima koji su, nažalost, danas brojni. U krajnjoj liniji da pravo ne prati razvoj društva ono ne bi ni postojalo. Ono uređuje društvene odnose. Kada govorimo o sugestivnim pitanjima, ističem da je najlakše pogledati u relevantne članove zakona. Ali šta ćemo kada zakonodavac počne korenito da menja arhitekturu krivičnog postupka, kako ćemo se prilagoditi? To je aktuelno pitanje koje se očigledno „gura pod tepih”. Niko ne spominje ovaj problem. Niko se i ne priprema da ga reši. I šta će se dogoditi 2013? Svi će biti zatečeni novim ZKP, novom arhitekturom postupka i lošim rešenjima. Nastupiće opšta pometnja. Narednih godina imaćemo stagnaciju u postupku dok se praksa ne prilagodi i ne nauči šta joj je činiti. Postupci će trajati još duže, a sve će se pravdati prilagođavanju i učenju novog sistema. Da li je to poželjno u zemlji u kojoj postupci traju godinama, kriminal buja, a građani se u anketama izjašnjavaju kao nesigurni i bez poverenja u sudstvo, policiju i druge državne institucije? Sa druge strane da li je opravdano odlaganje primene zakona (u ovom slučaju Novog ZKP) u nedogled što se kod nas čini? Advokatska komora Srbije iznela je ovakav predlog smatrajući da tužilački kadar nije spreman za primenu novog modela istrage. To je činjenica, ali se postavlja pitanje da li će ikada biti spremni na bilo kakvu promenu? Odmah ovde da napomenem da ovo nije generalizacija, niti da uzimam sebi za pravo da kritikujem ljude iz prakse, već upravo da budućim pravnicima ukažem na važnost stalnog učenja i rada na sopstvenom usavršavanju. Najveći i najugledniji stručnjaci u našoj pravnoj nauci i praksi su postali to što jesu upravo zahvaljujući konstantnom radu, učenju, usavršavanju. Nedavno mi je jedan advokatski pripravnik rekao da ne možemo terati ljude od četrdeset, pedeset godina da se menjaju. Pa ako je tako, ljudi bi još uvek bili na nivou prvobitnih zajednica. Koliko vidim davno smo izašli iz razdoblja prvobitne zajednice. Verujem da nije stvar godina, već volje. Postoje i mladi pravnici koji smatraju da se svo njihovo učenje završava sa poslednjim ispitom ili pravosudnim ispitom. Ja ne ulazim u probleme koji postoje u samom ZKP, koji su nesporni, ali isto tako smatram da je nespremnost nešto na šta se stalno pozivamo. Zašto smo stalno nespremni? Da li ćemo ikada biti? Američka literatura, se tematikom sugestivnih pitanja pomno bavila. Videćemo samo delić toga: od stavova autora do nekih istraživanja koja su pravnici i psiholozi i psihijatri vršili. Stoga ćemo i mi sagledati pravne i psihološke aspekte, faktore uticaja, neke tehnike ispitivanja, prirodu različitih iskaza, kao i raznolikosti problema kroz različite subjekte koji se mogu javiti u postupku. Naravno, ovo je samo delić onoga mogućeg. Ostaje nada da će neke buduće generacije sa zadovoljstvom prihvatiti temu i produbiti problem. Naslov: Sugestivni načini ispitivanja u pretkrivičnom i krivičnom postupku Izdavač: Prometej Novi Sad Strana: 110 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 25 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-515-0799-4

Друго измењено и допуњено издање Једна од највећих непознаница србском православном народу су његова једноверна браћа Грузијци, чија је земља најстарија православна држава на свету. Црквена заједница настала око нешивеног Хитона Господњег и крста свете равноапостолне Нине створила је државу посвећену Нинином рођаку, светом великомученику и победоносцу Георгију. Ово је прва књига на србском језику у којој се излаже духовна прошлост и садашњост Грузије, са житијима њених подвижника и историјом проливања крви за Христа Васкрслог и Васкрситеља. Кроз текстове архимандрита Рафаила Карелина, Лазара Абашидзеа и других, србски читалац упознаје свештене тајне кавкаских гора, Богом сазданих да буду ваплоћени символ лествице ка небу описане у делу св. Јована, игумана Синајског. Преподобни, мученици, свети владари, јуродиви Христа ради, пролазе пред нашим духовним оком и буде у нама жељу да се придружимо онима који су већ стигли у небеску Грузију и небеску Србију. Духовни поглед са Кавказа који нам ова књига пружа велика је утеха и на да у доба у коме живимо. Садржај ГРУЗИЈСКИ ПРОЛОГ 8. јануар ЖИТИЈЕ МУЧЕНИКА АБА ТБИЛЕЛИЈА (ТБИЛИСКОГ), 7 14. јануар ЖИТИЈЕ СВЕТЕ РАВНОАПОСТОЛНЕ НИНЕ ПРОСВЕТИТЕЉКЕ ГРУЗИЈЕ, 9 19. јануар ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ АНТОНИЈА, СТОЛПНИКА МАРТКОПСКОГ, 14 26. јануар ЖИТИЈЕ СВЕТОГ БЛАГОВЕРНОГ ЦАРА ИВЕРИЈЕ И АБХАЗИЈЕ ДАВИДА III ОБНОВИТЕЉА, 14 6. фебруар ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ АРСЕНИЈА ИКАЛТОЈСКОГ ГРУЗИЈСКОГ, 16 12. март ЖИТИЈЕ СВЕТОГ БЛАГОВЕРНОГ ГРУЗИЈСКОГ ЦАРА ДИМИТРИЈА ДРУГОГ (САМОПОЖРТВОВАНОГ), 18 1. април ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ЈОВАНА ШАВТЕЛИЈА ГРУЗИЈСКОГ, 19 3. април ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНИХ МУЧЕНИКА ОТАЦА ДАВИДОГАРЕЏИЈСКЕ ЛАВРЕ, 20 10. април ЖИТИЈЕ СВЕТИХ МУЧЕНИКА КВАБТАХЕВСКИХ, 21 1. мај ЖИТИЈЕ СВЕТЕ БЛАГОВЕРНЕ ЦАРИЦЕ ГРУЗИЈЕ ТАМАРЕ ВЕЛИКЕ, 22 7. мај ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ЈОВАНА ЗЕДАЗНИЈСКОГ И 12 ЊЕГОВИХ УЧЕНИКА: АВИВА, ЕПИСКОПА НЕКРЕСКОГ, АНТОНИЈА МАРТКОПСКОГ, ДАВИДА ГАРЕЏИЈСКОГ, ЗЕНОНА ИКАЛТСКОГ, ТАДИЈЕ СТЕП АНЦМИНДСКОГ, ИСЕ, ЕПИСКОПА ЦИЛКАНСКОГ, ЈОСИФА, ЕПИСКОПА АЛАВЕРДСКОГ, ИСИДОРА САМТАМВИЈСКОГ, МИХАИ, 23 9. мај ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ШИА МГВИМСКОГ, 28 17. јуни СТРАДАЊА СВЕТОГ МУЧЕНИКА ШАЛВЕ, КНЕЗА АХАЛЦИХСКОГ И 10.000 МУЧЕНИКА ГРУЗИЈСКИХ, 30 21. јуни ЖИТИЈЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА АРЧИЛА II ЦАРА ИВЕРСКОГ, 32 21. јуни ЖИТИЈЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА ЛУАРСАБА II, БЛАГОВЕРНОГ ЦАРА ГРУЗИЈСКОГ, КАРТАЛИНСКОГ, 33 29. јули СВЕТИ МУЧЕНИК ЕВСТАТИЈЕ МЦХЕТСКИ, 35 3. август СТРАДАЊЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА РАЏЕНА, 36 28. август ЖИТИЈЕ МУЧЕНИЦЕ ШУШАНИК, КНЕГИЊЕ РАНСКЕ, 39 13. септембар ЖИТИЈЕ СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ КЕТЕВАН ЦАРИЦЕ КАХЕТИНСКЕ, 41 26. септембар ЖИТИЈЕ СВЕТИХ МУЧЕНИКА ЈОСИФА И ИСАКА ГРУЗИЈСКИХ, 43 18. септембар ЖИТИЈЕ СВЕТИХ МУЧЕНИКА БИДЗИНА, ШАЛВЕ И ЕЛИЗБАРА, 44 1. октобар ЖИТИЈЕ СВЕТОГ РАВНОАПОСТОЛНОГ ЦАРА ИВЕРСКОГ МИРИАНА И СВЕТЕ ЦАРИЦЕ НАНЕ, 45 1. октобар СПОМЕН НА ЧУДЕСНО ПОДИГНУТ СТУБ, ПРОСЛАВЉЕН ЧУДЕСИМА И ПОД ЊИМ СКРИВЕНИ хитон господњи У МЦХЕТИ У 4. ВЕКУ ЗА ВРЕМЕ ЦАРА МИРИАНА, 46 2. октобар ЖИТИЈЕ СВЕТИХ МУЧЕНИКА ДАВИДА И КОНСТАНТИНА, КНЕЗОВА АРАГВЕТСКИХ, 48 5. октобар ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ГРИГОРИЈА ХАНДЗТИЈСКОГ, 49 28. октобар ЖИТИЈЕ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА НЕОФИТА ЕПИСКОПА УРБНИСКОГ, 50 10. новембар ЖИТИЈЕ МУЧЕНИКА КОНСТАНТИНА ГРУЗИЈСКОГ КНЕЗА, 51 17. новембар ЖИТИЈЕ МУЧЕНИКА ГОБРОНА, HA СВЕТОМ КРШТЕЊУ МИХАИЛА, И С ЊИМ 133 ВОЈНИКА (ГРУЗИЈСКИХ), 52 19. новембар ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ИЛ АРИОНА ГРУЗИЈСКОГ, 52 29. новембар ЖИТИЈЕ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА АВИВА, ЕПИСКОПА НЕКРЕСКОГ, 54 2. децембар ЖИТИЈЕ СВЕТИТЕЉА ИСЕ (ЈЕСЕЈА) ЕПИСКОПА ЦИЛКАНСКОГ, ГРУЗИЈСКОГ, 56 Архимандрит Рафаил Карелин ПРЕДВОРЈЕ НББА СВЕТИТЕЉИ ДРЕВНЕ ГРУЗИЈЕ ИКОНА „СЛАВА ГРУЗИЈСКЕ КАТОЛИЧАНСКЕ ЦРКВЕ”, 61 ДУХОВНО НЕБО ТБИЛИСИЈА, 106 СИЛА МОЛИТВЕ, 115 ЦАРСКИ КРСТОНОСЦИ ГРУЗИЈЕ, 122 ВОЈНИЦИ ИВЕРСКЕ ЗЕМЉЕ, 128 ОРЛИЦА ИЗ ГНЕЗДА БАГРАТИОНИЈА, 134 ЦАРСКИ КРИН, 138 ЉУБАВ ПОБЕЂУЈЕ СМРТ, 143 БЕЗИМЕНИ МУЧЕНИЦИ, 147 ГРУЗИЈСКА ТИВАИДА, 150 ЛУЧА ДУХОВНЕ СВЕТЛОСТИ, 157 ГОРЕ СУ ЦАРСТВО МОНАХА, 162 ПУТ КА ИСИХИЈИ, 166 ЛЕПОТА БЕЗМОЛВИЈА, 185 ПЕСМА ПУСТИЊСКИХ ГОРА, 191 КАВКАЗ ЈЕ БОЖИЈИ ПРЕСТО, 193 СВЕДОЦИ ХРИСТОВИ У НАШЕ ДАНЕ Архимандрит Рафаил (Карелин) САВРЕМЕНИ ГРУЗИЈСКИ БОГОНОСЦИ ОТАЦ ГЕОРГИЈЕ, 199 СХИАРХИМАНДРИТ СЕРАФИМ, 208 СХИМОН AX АВРАМ, 229 АРХИМАНДРИТ ПАРТЕНИЈЕ, 231 ИГУМАНИЈА ОЛГА, 238 МАНАСТИР СВЕТЕ ОЛГЕ, 241 НЕОЧЕКИВАНА РАДОСТ, 252 СУСРЕТ СА САМТАВРОМ, 254 АНАСТАСИЈА КОЈА СЕДИ, 255 СУСРЕТ У БАРГАНИЈУ, 260 КРАТКИ ГРУЗИЈСКИ ПАТЕРИК, 273 КАД РАЗМИШЉАМ О ПРОШЛОСТИ, 294 ЗВЕЗДИЦА ПАДАЛИЦА, 297 „ВИШЕ НА ГОРИ БЛИЖЕ БОГУ” (сванска пословица), 299 Архимандрит Лазар Абашидзе БЕТАНИЈА »ДОМ УБОГИХ”, 303 ИЗ ИСТОРИЈЕ МАНАСТИРА, 307 АРХИТЕКТУРА И ФРЕСКЕ ХРАМА, 310 БЕТАНИЈА У XX ВЕКУ, 316 САВРЕМЕНИ ПРЕПОРОД ОБИТЕЉИ, 335 ПУТОПИС О ПОКЛОЊЕЊУ КА НЕБУ ПРАВОСЛАВНИ АМЕРИКАНЦИ У ПРАВОСЛАВНОЈ ГРУЗИЈИ Монах Герасим ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У ПРАВОСЛАВНУ ГРУЗИЈУ, 345 Представљање грузијске престонице, 346 СВЕТИХ 10.000 МУЧЕНИКА ИЗ ТБИЛИСИЈА Свети мученици, 348 Страдања и мучеништво хришћана у Тбилисију, 349 СУСРЕТ СА ПАТРИЈАРХОМ ИЛИЈОМ ДРУГИМ Оживљавање вере, 353 Мисионарење започиње код куће, 355 Мисионарски програм, 358 ДУХОВНА БЕСЕДА СА СХИАРХИМАНДРИТОМ ВИТАЛИЈЕМ Ученик глинских стараца, 362 Трпеза која обилује духовном храном, 364 Свети Серафим Саровски и Глински манастир, 366 Незаборавни растанак, 368 „Наша срца пламте у нама”, 369 Епилог, 370 Протојереј Александар Чесноков МИТРОПОЛИТ ЗИНОВИЈЕ ИЗ ТЕТРИЦКАРОА СТАРАЦ И АРХИЈЕРЕЈ Увод, 373 Детињство и ране године живота, 373 Монашки темељ, 374 Служење у војсци, 377 Монашки постриг, 378 Живот на Кавказу, 380 Посредовање светог Николаја, 382 Хапшење и утамничење, 383 Почетак његовог служења у Грузији, 386 Године његовог епископства, 386 Живот при саборној цркви Светог Александра Невског, 389 Живот поред митрополита Зиновија, 392 Заступник пред Богом, 395 Исцелитељ душа, 397 Монахиње као старчево стадо, 400 Последњи дани, 401 „Вечнаја памјат”, 404 САМТАВРИЈСКИ МАНАСТИР У ДАНАШЊОЈ ГРУЗИЈИ (Манастир Преображења), 406 Црква Светог Крста, 409 Монахрасофор Адријан ИДУЋИ ЗА КРСТОМ СВЕТЕ НИНЕ, 410 Монахрасофор Адријан УСПОН КА НЕБУ Поклоничко путовање у Витлејемску пећину, 418 МУЧЕНИЦИ ХРИСТОВЕ ГРУЗИЈЕ ЧУДО АБХАЗИЈЕ „ТИХА ПЕСМА, ПУНА СВЕТЛОСТИ” Посвећује се свештенику јеромонаху Андреју (Курашвили) и ипођакону Георгију (Ануа) Предговор руском издању, 433 Из предговора грузијском издању, 434 ПОДВИЖНИЧКИ ЖИВОТ И МУЧЕНИЧКА СМРТ ЈЕРОМОНАХА АНДРЕЈА (КУРАШВИЛИЈА) Увод, 436 МЛАДОСТ И ОБРАЋЕЊЕ ХРИСТУ Искушеница Марија (Ануа), 437 Искушеница Нана (Курашвили), 437 Отац Симон, 439 Искушеница Нана, 439 Игуманија Теодора, 439 Искушеница Нана, 440 Отац Симон, 440 ЖИВОТ У КОМАНИЈУ Искушеница Нана, 441 Игуманија Теодора, 442 Отац Симон, 443 Монахиња Марија (Ануа), 444 Искушеница Марија, 445 Телевизијски интервју с оцем Андрејем, 446 Монахиња Марија, 447 Отац Симон, 448 Игумаиија Теодора, 448 Монахиња Јелена, 449 Отац Симон, 449 Искушеница Нана, 450 Монахиња Марија, 450 Искушеница Марија, 451 БАКЉА ВЕЛИЧИНЕ И ЉУБАВИ Монахиња Марија, 451 Искушеница Марија, 451 Монахиња Марија, 452 Искушеница Марија, 453 Монахиња Марија, 453 Искушеница Марија, 453 Монахиња Марија, 453 ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!, 454 Искушеница Марија, 455 Игуманија Теодора, 455 Искушеница Нана, 455 КРАТКИ ЖИВОТ ИПОЂАКОНА ЈУРИЈА, који је заједно са о. Андрејем погинуо мученичком смрћу, 456 Монахиња Марија (Ануа) ЧУДА КОЈА СУ СЕ ДЕСИЛА ЗА ВРЕМЕ АБХАСКОГ РАТА, 458 ИНТЕРВЈУ С ИСКУШЕНИЦОМ МАРИЈОМ (АНУА), 462 ЉУДИ ГРУЗИЈСКЕ ЦРКВЕ О ГРУЗИЈСКИМ ХРИШЋАНИМА НАШИХ ДАНА Владимир Лучањинов ОД АУТОРА, 475 ГРУЗИЈСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА: УКРАТКО, 477 Никопај (Пачуашвили) МИТРОПОЛИТ „ГРУЗИЈСКОГ СИБИРА”, 481 ИМА ЛИ СМРТИ ПОСЛЕ ЖИВОТА?, 482 ЧЕКАЈУЋИ ДА СЕ ПОЈАВИ СМИСАО, 484 „САГРЕШИО CAM ПО СВИМ ЗАПОВЕСТИМА”, 487 НИЈЕ МИ ДО ФИЛМА, 488 „СТОПАМА СВЕТЕ НИНЕ” ЈЕВАНТјЕЉЕ ЈЕ ОЖИВЕЛО, 491 СВЕШТЕНИК У РАТУ, 496 „ЉУДИ ТРЕБА ДА ВОЛЕ АРХИЈЕРЕЈА”, 500 „ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА 2008. ГОДИНЕ”, 503 Игуманија Маријам (Микеладзе) „GOTTA SERVE SOMEBODY”, 504 ТРЕЋЕГ ПУТА НЕМА, 504 ОТКРИВАЊЕ НОВОГ СВЕТА, 507 ЗАР НИСАМ СЛОБОДНА?, 508 НИСАМ МОРАЛА ДА БИРАМ, 509 ХОЋЕТЕ ЛИ ДУГО ОСТАТИ? ЗАУВЕК!, 510 И ОДЈЕДНОМ СЕ ПОЈАВИО ОТАЦ ГАВРИЛО, 512 ПОСЛЕ ПОСТРИГА,514 ДЕТИЊСТВО ПРЕПОРОЂЕНЕ ЦРКВЕ, 515 ДВА РАТА, 517 „АКО ME КРСТИШ, НЕЋУ БИТИ ТАКО ЛОШ, 519 „МУЗИКА ЈЕ ВРЛО ГЛАСНА, АЛИ СМО НАВИКЛЕ”, 520 Серафим (Џоџуа) „РУСКИ И ГРУЗИЈСКИ СВЕЦИ СЕ НАДАЈУ ДА ЋЕМО СЕ ОПАМЕТИТИ”, 522 ОТАЦ, 522 ДУХОВНА ИНТУИЦИЈА ОД ДЕТИЊСТВА, 524 ОПРОШТАЈ ОД „ АМЕРИЧКОГ СНА”, 526 ЉУДИ С ИЗУЗЕТНИМ ДУХОВНИМ ДАРОВИМА, 527 НЕОПРОСТИВА ГРЕШКА, 529 „БРАТЕ, ЈА CAM ВЕЂ МРТАВ, А ТИ ТРЕБА ДА СЕ ВРАТИШ”, 531 ЕПИСКОП И ЊЕГОВА ЕПАРХИЈА, 533 НАШ СЕРАФИМ С АРОВСКИ, 536 МОСТ ИЗМЕЂУ ГРУЗИЈЕ И РУСИЈЕ, 537 Наслов: Земља близу неба: Православна Грузија: 15 векова с Христом Издавач: Образ светачки Страна: 550 (cb) Povez: тврди са омотом Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-86555-90-8

JUDI!!!!!!! Za enterijer restorana dalmatinske kuhinje ili hrvatske ambasade u Beogradu, dojavite im da je Jugan stigao. Jugan Splivalo Ribe, 1985 ulje na platnu, 51,2 x 60,2 cm plus ram potpisano datirano Jugan Splivalo – Slikar i more Zaspao je za čas i sanjao o Africi, kad je bio još mlad, i o dugim zlatnožutim obalama, kao i o bijelim obalama koje bjehu tako svijetle da ih je bolno gledati, i o visokim grebenima i velikim tamnim brdima. Sad je već svake noći živio na toj obali i u svojim snovima slušao je hujanje mora i gledao kako čamci urođenika plove po njemu. (Ernest Hemingway, ”Starac i more”) Piše: Marijan Grakalić U slučaju kada je slikareva preokupacije more i sve na njemu i u njemu, od riba pa do rakova, koralja. otoka, grebena, valova i njihove pjene iznad kojih prometuju oblaci satkani od vode i soli igrajući se povrh pučine zajedno s pticama i suncem, onda se tu ponajprije radi o poslanju koje nadilazi maštu iako ne može bez nje. Hrid i oko ribe, peraja, potom i ljuske, kraci, palme i cvijetovi agave, potom i tama nad vodom u kojoj je nesrećom nestao neki izgubljeni život da bi se u pejzažu koji slika jutro sve to promijenilo i postalo vedro i prozračno kao da je sama slika sad zauvijek raskrstila sa zaboravom, tek su neki od utisaka koji nas konstantno prate kroz slikarska djela i umjetnički život Jugana Splivala. Drugačije i ne može biti budući kada se radi o zagrebačkom slikaru i novinaru koji je svojim porijeklom snažno vezan za Jelsu, Vrbosku i otok Hvar, za svoje bodule Plenkoviće, Gamuline, Drinkoviće, Arbunoviće i druge, za taj zlatni otok i njegove panorame, vinograde, ribare i znamenite ljude, za Mediteran koji je osim u sjećanjima i legendama još snažno prisutan i u njegovu slikarstvu. Rođen je godine 1944. u talijanskom mjestu zbijega otočana pred fašistima, Santa Maria di Leuca, gdje se miješajuuuu vode jadranskog i egejskog mora i gdje je svojedobno uz prastari svjetionik podignuta bazilika De Finibuss Terrae (Na kraju Zemlje). Potom je u zbijegu u mjestu El Shat u Egiptu s drugim ljudima, mnogim Hrvatima s istočne obale Jadrana, kojeg čine obitelji otjeranih i onih antifašista što su tu našli utočište pred stradanjima. Prkosna otočka narav koju po ocu Stipi nasljeđuje i Jugan neodvojiva je od pučke vjere u konačnu pobjedu socijalne pravde, kulture i finoće. Tako je bilo i u ono nemilo ratno vrijeme kada njegov otac Stipe Splivalo zajedno sa Martinom Gamulinom i Marinom Franičevićem osniva prve Okružne odbore narodne pomoći po Hvaru tiskajući na sam dan napada nacista na Sovjetski Savez, 22. lipnja 1941. ”Naš izvještaj”, brošuru u tri stotine primjeraka sa stihovima Nazora, Krleže i Majakovskog. I poslije rata Stipe Splivalo imao je značajnu ulogu. Dok Jugan završava Drugu gimnaziju u Zagrebu, otac Stipe Splivalo postaje 1953. godine generalni direktor ”Plive”. U njegovo vrijeme broj zaposlenih povećao se sa 700 na 2500, a ta firma od skromnog izvoza od 250.000 dolara ubrzo bilježi izvoz od 10 milijuna dolara godišnje i više, prva na svijetu proizvodi tablete s vitaminom C, te doživljava pravu ekspanziju koja se manifestira i Plivinom izložbom u Londonu 1966. Taj trend konjunkture i dobrog poslovanja zadržao se sve do devedesetih dok nije uništena. Kao ljubitelj umjetnosti Stipe Splivalo kupovao je slike kako za ”Plivu” i njezinu galeriju tako i za sebe osobno, pa se Jugan veoma rano upoznaje s najznačajnijim umjetničkim osobama i dijelima toga vremena. Posebno s Miljenkom Stančićem, Ljubom Ivaniševićem, Otonom Glihom, Franom Kršinićem, Stipom Sikriricom i drugima. Veoma rano, već 1961. i 1962. godine Jugan priređuje tri izložbe svojih radova, (prvu u Drugoj gimnaziji u Zagrebu, a godinu kasnije u Klubu hvarskih studenata i potom i u Hvarskoj galeriji na Hvaru), uglavnom riba izraženih u hrabroj ekspresionističkoj maniri s bogatim pastoznim nanosima boje, često u plošnoj formi i kontrastima koji unose živost i dramatičnost u harmoniju slike. Događa se to pod budnim okom pokojnog profesora Grge Gamulina, a slikar Oskar Herman pronalazi bliskosti u snažnim pokretima kojima je špahtlom boja nabačena na sliku sa svojim slikarstvom. No težina oformljenosti likovnoga ukusa, sazrijevanje izvan institucija i relativno skroman repertoar motiva (more, ribe, riblje oči, lignje, magarci, grebeni, palme i gradele) navodi ga da prekine studij povijesti umjetnosti i arhitekture iako je već položio predmete kod Josipa Vanište i samoborskoga slikara i likovnoga profesora Kamila Tompe. Umjesto toga posvetio se studiranju prava koje je i diplomirao. Slikarstvo od tog doba postaje dio intime, onog osobnog svijeta koji ne želi biti javan. Zaposlio se na Radio Zagrebu kao novinar a slika u svom stanu u Kraševoj, danas Bauerovoj ulici, prima prijatelje i sanja o svjetskom festivalu bevande na Hvaru kao tipičnog i najboljeg mediteranskog pića. Nastaju brojni ciklusi, posebno upečatljiv je onaj koji tematizira buljooke riblje oči, potom i erotski sa falusoidnim ribama i vaginalnim školjkama, da bi potom slijedili zanimljivi i dojmljivi pejzaži nadrealna ugođaja kakvim Mediteran i inače zrači po svojoj prirodi. Istodobno, njegov stan atelijer gdje živi sa suprugom Lelom i sinom Stipicom postaje stalna pošta zagrebačkih i hvarskih intelektualaca, slikara, pisaca, režisera i općenito ljudi sklonih umjetnosti, hedonizmu i originalnosti. Ti su se dani brzo zgušnjavali u dugim razgovorima i druženjima, a ljetovanja u Vrbovskoj i na Hvaru postajala su vremenom atrakcijom koja se tiče samo onih beskrajnih kraljevstva koja se mogu doživjeti na ladanju kraj obale čije su slike bogorodica i kamen crkvi stariji od pamćenja. Neko vrijeme radi kao direktor Likovnoga centra grada Zagreba, i tek nakon trideset godina od prve, 1991., događa se nova izložba u zagrebačkoj galeriji ”Quorum”, a poslije toga u ”Mirmari”. Onda slijede i druge. Otkriće stakla odnosno umjetnosti staklene fuzije i njezine podatne oblikovnosti događa se nakon 2000-te godine i zadnji je veliki izazov kojem se ovaj slikar izdašno prepustio. U tom mediju ponovo nastaju strukture i motivi viđeni i prije, ali sada posve drugačijega izgleda, gracilnog i reljefnog, koloristički snažnog unatoč mekoći svjetla koji prelijevaju staklene oblike dočaravajući svijet mora i podmorja. Umjetnost nije zbijeg, ona nije bespomoćno sudjelovanje u nekoj igri niti poklonstvo nekim moćnim silama koje žele razoriti prostore vremena u kojem živimo. Upravo obratno. Stvaralaštvo Jugana Splivala, njegova umjetnost što ne preza od iznenadnih i snažnih rješenja, iako je dugo bila samozatajna i privatna, to sada najbolje pokazuje. Kao što o moru i prekomorju, o onoj obali o kojoj se sanja čudesan san može usnuti svugdje, tako se i more i ribe Jugana Splivala nalazi u nezaboravnoj dimenziji između mašte i zbilje, tamo gdje se susreće zlatni jadranski otok i Zagrebačko podne. Link: Staklene ribe Jugana Splivala Jugan Splivalo studirao je povijest umjetnosti na Filozofskom fakultetu i arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu (prof. Tompa, prof. i akad. slikar Vaništa) u Zagrebu. Diplomirao je pravo na Pravnom fakultetu. Poslije studija, radio je kao novinar na Hrvatskom radiju. Slikarstvom se bavi još od djetinjstva i član je HDLU-a. Educirao se kod hrvatskog slikara Otona Glihe i Oskara Hermana, recentnog predstavnika minhenske škole. Izložbe Zagreb – II. gimnazija Zagreb, Zavičajni klub studenata Otoka Hvara Hvar, Hvarska galerija Zagreb, Galerija “Quorum” Zagreb, Muzej Mimara, “Bedem ljubavi” Zagreb, Galerija “INA” Zagreb, Centar za likovni odgoj grada Zagreba Hvar, Općinska viječnica Jelsa Zagreb, Centar za likovni odgoj grada Zagreba Jelsa, Izložba na otvorenom Zagreb, galerija Badrov Mnogobrojne kolektivne izložbe “Splivalove slike izraz su njegove mediteranske prirode. One otkrivaju radost življenja, sklonost humoru. Slikar u njima izvrće stvari i mijenja im svakodnevno značenje, daje im drugi dublji, zagonetni smisao.” Akademik Vladimir Marković “Ovaj danas gotovo zaboravljeni mediteranski motiv, Splivalo uporno drži na životu u svojem slikarstvu. Splivalo ima vlastito prepoznatljivo strukturalno jedinstvo u načinu slikanja motiva svojih slika – posebno riba.” Dr. Marijan Susovski “Mrtve prirode u svojem je stvaralaštvu njegovao francuski ekspresionist Chaim Soutine, a kod nas Ante Kaštelančić. Kod Jugana Splivala vrhunac bizarnosti prizora jesu odstranjene riblje oči koje plivaju u crvenom amorfnom sadržaju. Odasvud nas s njegovih slika, kao nečista savjest, gledaju bistri i zamućeni pogledi riba.” Vlasta Tolić

Sansi LED 22W sijalica za biljke – Sijalica koja se koristi u plastenicima i staklenicima širom sveta Sansi LED 22W sijalica za biljke je novost iz Sansi proizvodnog programa LED sijalica za osvetljavanje biljaka. Pored svog vrhunskog dizajna Sansi sijalice emituju svetlost spektra najpribližnijeg sunčevoj svetlosti. Iz ovog razloga tražene su širom sveta. Biljkama obezbeđuju najidealnije uslove za rast i razvoj, a prijatne su za oko i mogu se montirati u bilo kom prostoru u kom duže boravite. Sansi – tradicija u osvetljavanju gotovo 30 godina Kompanija Sansi bavi se osvetljenjem i svetlima gotovo 30 godina. Tačnije od 1993. godine. Pored sijalica za biljke koje su trenutno najkvalitetnije na svetskom tržištu Sansi se bavi i drugim ambijentalnim osvetljenjem, pa je tako njegovi LED paneli i sijalice osvetljavaju neke od sledećih objekata Objekti širom sveta koji koriste Sansi LED rešenja za osvetljenje Panel sa najvećom rezolucijom na Tajms Skveru u Njujorku, USA; – jedan od najvećih panela na Tajms Skveru u Njujorku koristi Sansi LED panele Muzej moderne umetnosti u San Francisku, USA; – Muzej moderne umetnosti u San Francisku koristi Sansi LED panele i sijalice za osvetljavanje prostora i izložbi Mercedes-Benz arena u Berlinu, Nemačka; – Najpoznatija sportska dvorana u Berlinu – Mercedes Benz arena koristi semafore i ostalo osvetljenje proizvođača Sansi Most Hong Kong-Džuhaj-Makao, Kina; – Jedan od definitivno najvećih projekata koji koristi Sansi osvetljenje je velelepni most – kinesko čudo arhitekture; kao i mnoge druge objekte i signale širom sveta. Najsavremenija COC tehnologija – Garant odnosa cene i kvaliteta Sansi LED 22W sijalica za biljke dizajnirana je po najsavremenijoj COC tehnologiji. Kod ovog dizajna najsavremeniji čip punog spektra motira se direktno na čip, čime se izbegavaju pregrevanje, i kvarovi kao što je to slučaj sa generacijski zastarelim COB sijalicama. Emitovanje svetla najpribližnijeg sunčevoj svetlosti Od svih trenutno dostupnih sijalica na svetskom tržištu Sansi LED 22W sijalica za biljke emituju svelost najpribližniju sunčevoj. Za razliku od ostalih RGB i obojenih sijalica Sansi LED sijalice poseduju čipove sa tačnom razmerom crvenog, zelenog i plavog spektra koji simuliraju sničevu svetlost. Time biljke dobijaju ubedljivo najveći fotosintetički koeficijent u odnosu na ostale LED sijalice. Znatno veći intenzitet svetla u odnosu na ostale sijalice Sansi LED 22W sijalica za biljke emituje znatno veći intenzitet svetla po kvadratnom metru u odnosu na ostale sijalice. Pored ovog kvaliteta potrošnja električne energije je znatno manja nego kod drugih sijalica, čime se postiže dodatna ušteda. Pored svih prednosti, nivo osvetljenosti po kvadratnom metru ekvivalentan je konvencionalnim HID sijalicama od 300W. Keramičko jezgro projektovano da rasipa toplotu Sansi LED 22W sijalica za biljke u sebi sadrži jezgro izrađeno od keramike. Zbog ovog tipa jezgra sijalica se sporije greje i brže rasipa toplotu tako da je visoko otporna na pregrevanja o čemu govori i podatak da je svrstana u vatrostalnu kategoriju V-0. Sadrži fiksirani E27 fasung radi lakšeg i dugotrajnijeg manipulisanja. Kućište je izrađeno od dizajnirane plastike, sa otvorima projektovanim da pomažu hlađenje sijalice tokom dužeg perioda korišćenja i moguće je montirati je na bilo koju lampu, plafonjeru ili luster. Specifikacije Model: Sansi LED 22W B21 Snaga: 22W Ekvivalent: 300W HID Boja svetla: Prirodna, sunčeva svetlost Emitujući spektar: pun spektar, full spectrum Fasung: E27 standardni Pakovanje: Kutija Radni vek sijalice: 25000 sati Garancija: 12 meseci + 12 meseci produžene garancije (važi za porudžbine preko našeg sajta) Zemlja porekla: Kina Kupovinom direktno sa našeg sajta stičete pravo produžene garancije Garancija na sve Sansi LED sijalice je 12 meseci, ali ukoliko Sansi sijalice poručite preko našeg sajta stičete pravo na dodatnih 12 meseci garancije. 25.000 projektovanih radnih sati sijalice i više je nego dovoljan garant za dugotrajnost Sansi LED sijalica, ali i pored ove činjenice našim kupcima obezbeđujemo dodatnih 12 meseci garantnog perioda preko osnovne garancije. Pogledajte i druge sansi sijalice iz naše ponude: Sansi LED 36W sijalica za biljke, Sansi LED 24W sijalica za biljke, Sansi LED 15W sijalica za biljke, Sansi LED 10W sijalica za biljke.

Sansi LED 22W sijalica za biljke – Sijalica koja se koristi u plastenicima i staklenicima širom sveta Sansi LED 22W sijalica za biljke je novost iz Sansi proizvodnog programa LED sijalica za osvetljavanje biljaka. Pored svog vrhunskog dizajna Sansi sijalice emituju svetlost spektra najpribližnijeg sunčevoj svetlosti. Iz ovog razloga tražene su širom sveta. Biljkama obezbeđuju najidealnije uslove za rast i razvoj, a prijatne su za oko i mogu se montirati u bilo kom prostoru u kom duže boravite. Sansi – tradicija u osvetljavanju gotovo 30 godina Kompanija Sansi bavi se osvetljenjem i svetlima gotovo 30 godina. Tačnije od 1993. godine. Pored sijalica za biljke koje su trenutno najkvalitetnije na svetskom tržištu Sansi se bavi i drugim ambijentalnim osvetljenjem, pa je tako njegovi LED paneli i sijalice osvetljavaju neke od sledećih objekata Objekti širom sveta koji koriste Sansi LED rešenja za osvetljenje Panel sa najvećom rezolucijom na Tajms Skveru u Njujorku, USA; – jedan od najvećih panela na Tajms Skveru u Njujorku koristi Sansi LED panele Muzej moderne umetnosti u San Francisku, USA; – Muzej moderne umetnosti u San Francisku koristi Sansi LED panele i sijalice za osvetljavanje prostora i izložbi Mercedes-Benz arena u Berlinu, Nemačka; – Najpoznatija sportska dvorana u Berlinu – Mercedes Benz arena koristi semafore i ostalo osvetljenje proizvođača Sansi Most Hong Kong-Džuhaj-Makao, Kina; – Jedan od definitivno najvećih projekata koji koristi Sansi osvetljenje je velelepni most – kinesko čudo arhitekture; kao i mnoge druge objekte i signale širom sveta. Najsavremenija COC tehnologija – Garant odnosa cene i kvaliteta Sansi LED 22W sijalica za biljke dizajnirana je po najsavremenijoj COC tehnologiji. Kod ovog dizajna najsavremeniji čip punog spektra motira se direktno na čip, čime se izbegavaju pregrevanje, i kvarovi kao što je to slučaj sa generacijski zastarelim COB sijalicama. Emitovanje svetla najpribližnijeg sunčevoj svetlosti Od svih trenutno dostupnih sijalica na svetskom tržištu Sansi LED 22W sijalica za biljke emituju svelost najpribližniju sunčevoj. Za razliku od ostalih RGB i obojenih sijalica Sansi LED sijalice poseduju čipove sa tačnom razmerom crvenog, zelenog i plavog spektra koji simuliraju sničevu svetlost. Time biljke dobijaju ubedljivo najveći fotosintetički koeficijent u odnosu na ostale LED sijalice. Znatno veći intenzitet svetla u odnosu na ostale sijalice Sansi LED 22W sijalica za biljke emituje znatno veći intenzitet svetla po kvadratnom metru u odnosu na ostale sijalice. Pored ovog kvaliteta potrošnja električne energije je znatno manja nego kod drugih sijalica, čime se postiže dodatna ušteda. Pored svih prednosti, nivo osvetljenosti po kvadratnom metru ekvivalentan je konvencionalnim HID sijalicama od 300W. Keramičko jezgro projektovano da rasipa toplotu Sansi LED 22W sijalica za biljke u sebi sadrži jezgro izrađeno od keramike. Zbog ovog tipa jezgra sijalica se sporije greje i brže rasipa toplotu tako da je visoko otporna na pregrevanja o čemu govori i podatak da je svrstana u vatrostalnu kategoriju V-0. Sadrži fiksirani E27 fasung radi lakšeg i dugotrajnijeg manipulisanja. Kućište je izrađeno od dizajnirane plastike, sa otvorima projektovanim da pomažu hlađenje sijalice tokom dužeg perioda korišćenja i moguće je montirati je na bilo koju lampu, plafonjeru ili luster. Specifikacije Model: Sansi LED 22W B21 Snaga: 22W Ekvivalent: 300W HID Boja svetla: Prirodna, sunčeva svetlost Emitujući spektar: pun spektar, full spectrum Fasung: E27 standardni Pakovanje: Kutija Radni vek sijalice: 25000 sati Garancija: 12 meseci + 12 meseci produžene garancije (važi za porudžbine preko našeg sajta) Zemlja porekla: Kina Kupovinom direktno sa našeg sajta stičete pravo produžene garancije Garancija na sve Sansi LED sijalice je 12 meseci, ali ukoliko Sansi sijalice poručite preko našeg sajta stičete pravo na dodatnih 12 meseci garancije. 25.000 projektovanih radnih sati sijalice i više je nego dovoljan garant za dugotrajnost Sansi LED sijalica, ali i pored ove činjenice našim kupcima obezbeđujemo dodatnih 12 meseci garantnog perioda preko osnovne garancije. Pogledajte i druge sansi sijalice iz naše ponude: Sansi LED 36W sijalica za biljke, Sansi LED 24W sijalica za biljke, Sansi LED 15W sijalica za biljke, Sansi LED 10W sijalica za biljke.

PS3 Assassin's Creed 3 ProizvoÄ‘ač: Ubisoft Datum izlaska: 01.01.2000. Novo poglavlje Assassin's Creed sage nas vodi u period američke revolucije i postavlja u ulogu Konora, Desmondovog pretka. Akcija se ovoga puta seli u divljnu američkih šuma gde će biti potrebno svladati i tehnike preživljanja u surovim uslovima. Svet možda jeste postao surovije mesto za Assassine, ali i oni su! Treći deo donosi dosta toga novog i osvežavajućeg, pogotovo na polju gejmplej unapreÄ‘enja, kao i neke zaista fantasične momente koji će obradovati sve veterane, ali i privući one koji se do sada nisu oprobali u ovoj igri. Ipak, ne može se baš reći da predstavlja revolucionarni pomak u odnosu na ranije delove, kao što su se možda neki nadali, pa tako osim novog endžina i okruženja ( Amerika, 18. vek ) ne postoji ništa istinski novo. Pre bismo rekli da su postojeći elementi unapreÄ‘eni i optimizovani. Predivan pogled sa vrha jedne od mnogobrojnih graÄ‘evina koji oduzima dah predstavlja na neki način zaštitni znak franšize, ujedno reprezentujući sve ono što Assassin’s Creed čini posebnim. Jedinstvena istorijski potkrepljena priča, ogromna posvećenost detaljima, fascinanta arhitektura zajedno sa mnogim drugim elementima koji su obeležili konkretne istorijske periode, fantastična upotreba graÄ‘evina i „vertikalne“ ose u kontekstu gejmpleja – sve su to momenti koji čine da igranje postane nešto više od pukog kontrolisanja virtuelnog junaka, a Assassin’s Creed 3 definitivno nastavlja u istom smeru. Glavni protagonista, pod imenom Dezmond Majls, član je tima savremenih - takoreći „dobrih“ plaćenika, koji se bore da zaustave ekstremističku grupu Templara, u javnosti poznatih kao Abstergo korporacija, i njihovu vekovnu težnju za konačnim uspostavljanjem svetske dominacije. Igra počinje tako što se Dezmond priprema za još jedan skok u „Animus“, specijalnu napravu koja mu omogućava da upliva u sećanja svojih genetskih predaka kako bi iznova doživeo njihova iskustva i uspeo da sazna odreÄ‘ene informacije od značaja iz prošlosti. Prvi kvest ga vodi na teritoriju nekadašnje Nove Engleske, sveže kolonizovanog Bostona, godina je 1770. i vreme je zahuktavanja velikog rata, a Dezmond će uskočiti u čizme izvesnog „Ratohnhake:ton-a“ koji će odigrati važnu ulogu u iniciranju američke Revolucije. Momak sa komplikovanim imenom je zapravo rezultat mešovitog braka, od oca britanca i majke mohikanke, koji se na neki način nalazi u rascepu izmeÄ‘u interesa dva naroda, starosedeoca i kolonista. On je plaćeni ubica koji voli i ne stidi se svog porekla, veruje u osnovno ljudsko pravo da ljudi budu slobodni i da razmišljaju i donose odluke na osnovu sopstvenih nahoÄ‘enja. Veliki deo igre se vrti oko ovog zanimljivog i pomalo kontradiktornog junaka, koji je poznat još i pod imenom Konor. MeÄ‘utim on neće biti jedini alter ego igrača. Konorov životni put je isprepleten nekim ključnim momentima američkog rata za nezavisnost kao što su „Battle of Bunker Hill“ tj. bitka kod ÄŒarlstauna i Bostonska čajanka, gde se najvećim delom igre borio na strani Patriota. Assassin’s Creed igre su vrlo dobro poznate po velikoj posvećenosti istorijskim detaljima, te ni ovaj nastavak nije izuzetak, pa ćete tako tokom igre virtuelno obići izuzetno realistično rekreirane gradove Boston i Njujork ali i pojedine enterijere kao što je fantastično detaljno odraÄ‘ena “Begar’s” opera. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:SAD

PS3 Assassin's Creed 3 ProizvoÄ‘ač: Ubisoft Datum izlaska: 01.01.2000. Novo poglavlje Assassin's Creed sage nas vodi u period američke revolucije i postavlja u ulogu Konora, Desmondovog pretka. Akcija se ovoga puta seli u divljnu američkih šuma gde će biti potrebno svladati i tehnike preživljanja u surovim uslovima. Svet možda jeste postao surovije mesto za Assassine, ali i oni su! Treći deo donosi dosta toga novog i osvežavajućeg, pogotovo na polju gejmplej unapreÄ‘enja, kao i neke zaista fantasične momente koji će obradovati sve veterane, ali i privući one koji se do sada nisu oprobali u ovoj igri. Ipak, ne može se baš reći da predstavlja revolucionarni pomak u odnosu na ranije delove, kao što su se možda neki nadali, pa tako osim novog endžina i okruženja ( Amerika, 18. vek ) ne postoji ništa istinski novo. Pre bismo rekli da su postojeći elementi unapreÄ‘eni i optimizovani. Predivan pogled sa vrha jedne od mnogobrojnih graÄ‘evina koji oduzima dah predstavlja na neki način zaštitni znak franšize, ujedno reprezentujući sve ono što Assassin’s Creed čini posebnim. Jedinstvena istorijski potkrepljena priča, ogromna posvećenost detaljima, fascinanta arhitektura zajedno sa mnogim drugim elementima koji su obeležili konkretne istorijske periode, fantastična upotreba graÄ‘evina i „vertikalne“ ose u kontekstu gejmpleja – sve su to momenti koji čine da igranje postane nešto više od pukog kontrolisanja virtuelnog junaka, a Assassin’s Creed 3 definitivno nastavlja u istom smeru. Glavni protagonista, pod imenom Dezmond Majls, član je tima savremenih - takoreći „dobrih“ plaćenika, koji se bore da zaustave ekstremističku grupu Templara, u javnosti poznatih kao Abstergo korporacija, i njihovu vekovnu težnju za konačnim uspostavljanjem svetske dominacije. Igra počinje tako što se Dezmond priprema za još jedan skok u „Animus“, specijalnu napravu koja mu omogućava da upliva u sećanja svojih genetskih predaka kako bi iznova doživeo njihova iskustva i uspeo da sazna odreÄ‘ene informacije od značaja iz prošlosti. Prvi kvest ga vodi na teritoriju nekadašnje Nove Engleske, sveže kolonizovanog Bostona, godina je 1770. i vreme je zahuktavanja velikog rata, a Dezmond će uskočiti u čizme izvesnog „Ratohnhake:ton-a“ koji će odigrati važnu ulogu u iniciranju američke Revolucije. Momak sa komplikovanim imenom je zapravo rezultat mešovitog braka, od oca britanca i majke mohikanke, koji se na neki način nalazi u rascepu izmeÄ‘u interesa dva naroda, starosedeoca i kolonista. On je plaćeni ubica koji voli i ne stidi se svog porekla, veruje u osnovno ljudsko pravo da ljudi budu slobodni i da razmišljaju i donose odluke na osnovu sopstvenih nahoÄ‘enja. Veliki deo igre se vrti oko ovog zanimljivog i pomalo kontradiktornog junaka, koji je poznat još i pod imenom Konor. MeÄ‘utim on neće biti jedini alter ego igrača. Konorov životni put je isprepleten nekim ključnim momentima američkog rata za nezavisnost kao što su „Battle of Bunker Hill“ tj. bitka kod ÄŒarlstauna i Bostonska čajanka, gde se najvećim delom igre borio na strani Patriota. Assassin’s Creed igre su vrlo dobro poznate po velikoj posvećenosti istorijskim detaljima, te ni ovaj nastavak nije izuzetak, pa ćete tako tokom igre virtuelno obići izuzetno realistično rekreirane gradove Boston i Njujork ali i pojedine enterijere kao što je fantastično detaljno odraÄ‘ena “Begar’s” opera. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:SAD

Mastering Kylix 2 – upotpunosti ovladajte RAD alatom koji je napravljen specijalno za Linux okruženje. Kylix 2 nagoveštava velike mogućnosti u svetu Linux aplikacija. Knjiga Mastering Kylix 2 je najbolji način na koji možete iskoristiti sve prednosti koje nudi ovaj moćan RAD alat. Ko-autor ove knjige, Marco Cantu, je svetski priznat ekspert za Delphi. Knjiga sadrži instrukcije, savete i trikove koje nećete naći ni na jednom drugom mestu. Počinjete od osnova Kylixa, zatim neprimetno napredujete i razvijate veštine koje su Vam neophodne za korišćenje Kylixa pri rešavanju stvarnih izazova — od programiranja priključaka, XML obrade do programiranja Web usluga. Knjiga sadrži Upoznavanje sa Kylixovim IDE-om Korišćenje Kylixovih objektno-orijentisanih mogućnosti Implementiranje Linuxovog rada sa datotekama Rad sa BaseCLX bibliotekom Programiranje GUI-a Korišćenje naprednih komponenti i kontrola Pravljenje formulara Pravljenje grafičkih karakteristika Pravljenje Kylix komponenti Korišćenje komponente ClientDataSet i MyBase Obradu komunikacije između procesa Pravljenje Web programa pomoću WebBrokera i WebSnapa Obradu XML-a Programiranje SOAP Web usluga Na propratnom CD-u Na propratnom CD-u dobijate kompletan izvorni kod hiljada primera koji se nalaze u knjizi. Takođe, dobijate elektronsku kopiju knjige Essential Pascal. To je Cantuova knjiga koja predstavlja uvod u programski jezik Pascal, napisana iz perspektive Kylixa. Na kraju dobijate open source verziju Kylixa, FreeCLX-a, Interbase 6 Open Source Edition i Indy open-source paket Web komponenti. Ovaj CD je važan propratni materijal za knjigu “Mastering Kylix 2”. Na CD-u ćete naći obimne informacije za sve što Vam je neophodno za programiranje u Kylixu. Izvorni kod Na propratnom CD-u se nalazi kompletan izvorni kod svih primera koji se nalaze u knjizi. Za svako poglavlje postoji po jedan direktorijum u okviru koga postoji po jedan poddirektorijum za svaki primer u kome se nalaze sve neophodne datoteke: Datoteke projekta i paketi PAS Pascal jedinice XFM datoteke formulara ili modula podataka Resursne datoteke Opcije projekata Sve što je neophodno za kompajliranje programa pomoću Kylixa Za više informacija pročitajte readme datoteku na propratnom CD-u. Aplikacije Kylix 2 Open Edition omogućava brzo pravljenje aplikacija pomoću Web usluga za linux platformu. Pomoću Kylixa možete lako napraviti Web usluge koje Vaše poslovanje integrišu sa aplikacijama Vaših kupaca i dobavljača; transformisati Apache Web servere u moćne Web servere aplikacija; možete dobiti odlične performanse Web usluga koje možete integrisati u mnoge poslovne aplikacije. FreeCLX otvoreni projekat za Borlandovu CLX Component Library biblioteku za GNU/Linux. BaseCLX, VisualCLX i DataCLX paketi imaju dvostruku licencu kako bi se omogućio rad više programera. Indy v.800 otvorene Internet komponente koje popularne Internet protokole ugrađuju u Delphi 6 i Kylix 2. Klijentske i serverske implementacije su deo Indy datoteka, kao i kompletan izvorni kod i obimna dokumentacija. InterBase6 Open Source Edition SQL relaciona baza podataka velikih performansi koja se može koristiti na više platformi, koja kombinuje lakoću korišćenja, nisku cenu održavanja i veliku moć. InterBase obezbeđuje fleksibilnost koja je neophodna za Internet, mobilne i ugnježđene aplikacije za baze podataka. Materijal u PDF formatu Essential Pascal Uvod u programski jezik Pascal u Delphiju kojim su obuhvaćene osnove (iskazi, tipovi podataka i tako dalje) i neke napredne teme kao što su pokazivači, stringovi, jedinice i drugo. Essential SQL Kratak uvod u SQL jezik. Nemojte zaboraviti da povremeno posećujete autorov Web sajt (www.marcocantu.com) kako biste proverili da li ima ispravki, novosti i dodatnog materijala. Napravite sofisticirane aplikacije za baze podataka i klijent/server aplikacije Upotrebite Kylix 2 XML podršku za Web usluge i druge Linux programe Brzo i efikasno prebacite Windows aplikacije u Linux Detaljno objašnjenje izvršnih i VisualCLX biblioteka komponenata Za više informacija posetite naše Web stranice. www.sybex.com www.sybextrainer.com O autorima: Marco Cantu je autor šest izdanja najbolje prodavane knjige Mastering Delphi. Pored pisanja i učestvovanja na konferencijama, Marco drži predavanja o Delphiju i XML tehnologijama. Živi u Italiji. Uberto Barbini je predavač i konsultant na Univerzitetu u Milanu. Uberto je u Italiji objavio knjigu o Delphiju i jedan je od programera open source programa Fractal Forge. Posetite Markov Web sajt za Delphi i Kylix programere Marko Kantu (Marco Cantu) je napravio sajt koji je namenjen isključivo Delphi i Kylix programerima, a nalazi se na adresi . Na sajtu možete naći sve što Vam je potrebno za pravljenje programa. www.marcocantu.com Na sajtu možete naći: Izvroni kod ove knjige (koji se takođe nalazi na propratnom CD-u) Dodatne primere i savete Brojne komponente, čarobnjake i alate koje je napravio autor Elektronsku knjigu Essential Pascal i knjigu u pripremi Essential Delphi/Kylix Neke radove koje je autor napisao o Delphiju i programskim jezicima C++ i Java Linkove ka dokumentima i sajtovima o Delphiju Ostale materijale koji se odnose na knjige autora, konferencije na kojima učestvuje i njegove seminare Na sajtu postoji i diskusiona grupa u kojoj postoji deo koji je namenjen knjigama autora, tako da čitaoci mogu razmatrati sadržaje sa autorom i međusobno. Postoje i drugi delovi diskusione grupe u kojima možete razmenjivati mišljenja o Delphiju i drugim temama. Diskusionoj grupi se može pristupiti preko Web interfejsa. Kratak sadržaj Poglavlje 1 – Dobrodošli u Linux i Kylix Poglavlje 2 – Kylix 2 IDE Poglavlje 3 – Programski jezik Object Pascal: klase i objekti Poglavlje 4 – Programski jezik Object Pascal: nasleđivanje i polimorfizam Poglavlje 5 – Izvršna biblioteka (RTL) Poglavlje 6 – Osnovne biblioteke klasa Poglavlje 7 – Biblioteka VisualCLX Poglavlje 8 – Izrada koriničkog interfejsa Poglavlje 9 – Rad sa formularima Poglavlje 10 – Grafika u Kylixu Poglavlje 11 – Arhitektura Kylix aplikacija Poglavlje 12 – Pravljenje komponenti Poglavlje 13 – Biblioteke i paketi Poglavlje 14 – Programiranje baza podataka u Kylixu Poglavlje 15 – Programiranje klijent/server Poglavlje 16 – Komunikacija između procesa Poglavlje 17 – Web programiranje Poglavlje 18 – XML i SOAP Dodatak Spisak primera Index Naslov: Kylix razvoj Linux aplikacija Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 766 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 24 cm Godina izdanja: 2002 ISBN: 86-7310-212-X

Sansi LED 24W sijalica za biljke – lider u osvetljavanju vaših biljaka Sansi LED 24W sijalica za biljke trenutno je najkvalitetnija, najprestižnija i najtraženija LED sijalica za osvetljavanje biljaka. Pored svog vrhunskog dizajna Sansi sijalice emituju svetlost spektra najpribližnijeg sunčevoj svetlosti. Iz ovog razloga tražene su širom sveta. Biljkama obezbeđuju najidealnije uslove za rast i razvoj, a prijatne su za oko i mogu se montirati u bilo kom prostoru u kom duže boravite. Sansi – tradicija u osvetljavanju gotovo 30 godina Kompanija Sansi bavi se osvetljenjem i svetlima gotovo 30 godina. Tačnije od 1993. godine. Pored sijalica za biljke koje su trenutno najkvalitetnije na svetskom tržištu Sansi se bavi i drugim ambijentalnim osvetljenjem, pa je tako njegovi LED paneli i sijalice osvetljavaju neke od sledećih objekata Objekti širom sveta koji koriste Sansi LED rešenja za osvetljenje Panel sa najvećom rezolucijom na Tajms Skveru u Njujorku, USA; – jedan od najvećih panela na Tajms Skveru u Njujorku koristi Sansi LED panele Muzej moderne umetnosti u San Francisku, USA; – Muzej moderne umetnosti u San Francisku koristi Sansi LED panele i sijalice za osvetljavanje prostora i izložbi Mercedes-Benz arena u Berlinu, Nemačka; – Najpoznatija sportska dvorana u Berlinu – Mercedes Benz arena koristi semafore i ostalo osvetljenje proizvođača Sansi Most Hong Kong-Džuhaj-Makao, Kina; – Jedan od definitivno najvećih projekata koji koristi Sansi osvetljenje je velelepni most – kinesko čudo arhitekture; kao i mnoge druge objekte i signale širom sveta. Najsavremenija COC tehnologija – Garant odnosa cene i kvaliteta Sansi LED 24W sijalica za biljke dizajnirana je po najsavremenijoj COC tehnologiji. Kod ovog dizajna najsavremeniji čip punog spektra motira se direktno na čip, čime se izbegavaju pregrevanje, i kvarovi kao što je to slučaj sa generacijski zastarelim COB sijalicama. Emitovanje svetla najpribližnijeg sunčevoj svetlosti Od svih trenutno dostupnih sijalica na svetskom tržištu Sansi LED 24W sijalica za biljke emituju svelost najpribližniju sunčevoj. Za razliku od ostalih RGB i obojenih sijalica Sansi LED sijalice poseduju čipove sa tačnom razmerom crvenog, zelenog i plavog spektra koji simuliraju sničevu svetlost. Time biljke dobijaju ubedljivo najveći fotosintetički koeficijent u odnosu na ostale LED sijalice. Znatno veći intenzitet svetla u odnosu na ostale sijalice Sansi LED 24W sijalica za biljke emituje znatno veći intenzitet svetla po kvadratnom metru u odnosu na ostale sijalice. Pored ovog kvaliteta potrošnja električne energije je znatno manja nego kod drugih sijalica, čime se postiže dodatna ušteda. Pored svih prednosti, nivo osvetljenosti po kvadratnom metru ekvivalentan je konvencionalnim HID sijalicama od 300W. Keramičko jezgro projektovano da rasipa toplotu Sansi LED 24W sijalica za biljke u sebi sadrži jezgro izrađeno od keramike. Zbog ovog tipa jezgra sijalica se sporije greje i brže rasipa toplotu tako da je visoko otporna na pregrevanja o čemu govori i podatak da je svrstana u vatrostalnu kategoriju V-0. Sadrži fiksirani E27 fasung radi lakšeg i dugotrajnijeg manipulisanja. Kućište je izrađeno od dizajnirane plastike, sa otvorima projektovanim da pomažu hlađenje sijalice tokom dužeg perioda korišćenja i moguće je montirati je na bilo koju lampu, plafonjeru ili luster. Specifikacije Model: Sansi LED 24W Snaga: 24W Ekvivalent: 300W HID Boja svetla: Prirodna, sunčeva svetlost Emitujući spektar: pun spektar, full spectrum Fasung: E27 standardni Pakovanje: Kutija Radni vek sijalice: 25000 sati Garancija: 12 meseci + 12 meseci produžene garancije (važi za porudžbine preko našeg sajta) Zemlja porekla: Kina Kupovinom direktno sa našeg sajta stičete pravo produžene garancije Garancija na sve Sansi LED sijalice je 12 meseci, ali ukoliko Sansi sijalice poručite preko našeg sajta stičete pravo na dodatnih 12 meseci garancije. 25.000 projektovanih radnih sati sijalice i više je nego dovoljan garant za dugotrajnost Sansi LED sijalica, ali i pored ove činjenice našim kupcima obezbeđujemo dodatnih 12 meseci garantnog perioda preko osnovne garancije. Pogledajte i druge sansi sijalice iz naše ponude: Sansi LED 36W sijalica za biljke, Sansi LED 24W sijalica za biljke, Sansi LED 15W sijalica za biljke, Sansi LED 10W sijalica za biljke.

Sansi LED 10W sijalica za biljke – lider u osvetljavanju vaših biljaka Sansi LED 10W sijalica za biljke trenutno je najkvalitetnija, najprestižnija i najtraženija LED sijalica za osvetljavanje biljaka. Pored svog vrhunskog dizajna Sansi sijalice emituju svetlost spektra najpribližnijeg sunčevoj svetlosti. Iz ovog razloga tražene su širom sveta. Biljkama obezbeđuju najidealnije uslove za rast i razvoj, a prijatne su za oko i mogu se montirati u bilo kom prostoru u kom duže boravite. Sansi – tradicija u osvetljavanju gotovo 30 godina Kompanija Sansi bavi se osvetljenjem i svetlima gotovo 30 godina. Tačnije od 1993. godine. Pored sijalica za biljke koje su trenutno najkvalitetnije na svetskom tržištu Sansi se bavi i drugim ambijentalnim osvetljenjem, pa je tako njegovi LED paneli i sijalice osvetljavaju neke od sledećih objekata Objekti širom sveta koji koriste Sansi LED rešenja za osvetljenje Panel sa najvećom rezolucijom na Tajms Skveru u Njujorku, USA; – jedan od najvećih panela na Tajms Skveru u Njujorku koristi Sansi LED panele Muzej moderne umetnosti u San Francisku, USA; – Muzej moderne umetnosti u San Francisku koristi Sansi LED panele i sijalice za osvetljavanje prostora i izložbi Mercedes-Benz arena u Berlinu, Nemačka; – Najpoznatija sportska dvorana u Berlinu – Mercedes Benz arena koristi semafore i ostalo osvetljenje proizvođača Sansi Most Hong Kong-Džuhaj-Makao, Kina; – Jedan od definitivno najvećih projekata koji koristi Sansi osvetljenje je velelepni most – kinesko čudo arhitekture; kao i mnoge druge objekte i signale širom sveta. Najsavremenija COC tehnologija – Garant odnosa cene i kvaliteta Sansi LED 10W sijalica za biljke dizajnirana je po najsavremenijoj COC tehnologiji. Kod ovog dizajna najsavremeniji čip punog spektra motira se direktno na čip, čime se izbegavaju pregrevanje, i kvarovi kao što je to slučaj sa generacijski zastarelim COB sijalicama. Emitovanje svetla najpribližnijeg sunčevoj svetlosti Od svih trenutno dostupnih sijalica na svetskom tržištu Sansi LED 10W sijalica za biljke emituju svelost najpribližniju sunčevoj. Za razliku od ostalih RGB i obojenih sijalica Sansi LED sijalice poseduju čipove sa tačnom razmerom crvenog, zelenog i plavog spektra koji simuliraju sničevu svetlost. Time biljke dobijaju ubedljivo najveći fotosintetički koeficijent u odnosu na ostale LED sijalice. Znatno veći intenzitet svetla u odnosu na ostale sijalice Sansi LED 10W sijalica za biljke emituje znatno veći intenzitet svetla po kvadratnom metru u odnosu na ostale sijalice. Pored ovog kvaliteta potrošnja električne energije je znatno manja nego kod drugih sijalica, čime se postiže dodatna ušteda. Pored svih prednosti, nivo osvetljenosti po kvadratnom metru ekvivalentan je konvencionalnim HID sijalicama od 150W. Keramičko jezgro projektovano da rasipa toplotu Sansi LED 10W sijalica za biljke u sebi sadrži jezgro izrađeno od keramike. Zbog ovog tipa jezgra sijalica se sporije greje i brže rasipa toplotu tako da je visoko otporna na pregrevanja o čemu govori i podatak da je svrstana u vatrostalnu kategoriju V-0. Sadrži fiksirani E27 fasung radi lakšeg i dugotrajnijeg manipulisanja. Kućište je izrađeno od dizajnirane plastike, sa otvorima projektovanim da pomažu hlađenje sijalice tokom dužeg perioda korišćenja i moguće je montirati je na bilo koju lampu, plafonjeru ili luster. Specifikacije Model: Sansi LED 10W Snaga: 10W Ekvivalent: 150W HID Boja svetla: Prirodna, sunčeva svetlost Emitujući spektar: pun spektar, full spectrum Fasung: E27 standardni Pakovanje: Kutija Radni vek sijalice: 25000 sati Garancija: 12 meseci + 12 meseci produžene garancije (važi za porudžbine preko našeg sajta) Zemlja porekla: Kina Kupovinom direktno sa našeg sajta stičete pravo produžene garancije Garancija na sve Sansi LED sijalice je 12 meseci, ali ukoliko Sansi sijalice poručite preko našeg sajta stičete pravo na dodatnih 12 meseci garancije. 25.000 projektovanih radnih sati sijalice i više je nego dovoljan garant za dugotrajnost Sansi LED sijalica, ali i pored ove činjenice našim kupcima obezbeđujemo dodatnih 12 meseci garantnog perioda preko osnovne garancije. Pogledajte i druge sansi sijalice iz naše ponude: Sansi LED 36W sijalica za biljke, Sansi LED 24W sijalica za biljke, Sansi LED 15W sijalica za biljke, Sansi LED 10W sijalica za biljke.