TAČKE OSLONCA - razgovori sa istoričarima književnosti Priredio - Miloš Jevtić Izdavač - Službeni glasnik, Beograd Godina - 2010 586 strana 23 cm Edicija - Izabrani razgovori Miloša Jevtića / Biblioteka Svedoci epohe ISBN - 978-86-519-0683-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: Sreten Marić Zoran Konstantinović Dragiša Živković Raško Dimitrijević Jovan Deretić Novica Petković Miroslav Pantić Svetozar KoljevićPredrag Palavestra Radovan Vučković Sveta Lukić "Kad je davne 1974. godine novinar Radio Beograda Miloš Jevtić predložio da redovno priprema i nedeljom u etar pušta jednočasovnu emisiju razgovora sa istaknutim umetnicima i naučnicima iz cele Jugoslavije, sigurno nije mogao ni pretpostaviti kakva je neslućena sudbina namenjena tom njegovom originalnom naumu. Tokom bezmalo tri decenije, u više od hiljadu i po emisija, o životu, radu i pogledima na svet govorilo je preko osam stotina poslenika različitih struka i usmerenja, savremenika za koje je Miloš Jevtić smatrao da imaju šta da kažu i da to što njemu kazuju zavređuje pažnju najšire javnosti. Tomovi Glasnikovog izdanja Izabrani razgovori uređeni su prema oblastima delovanja Jevtićevih gostiju i prirodi njihovih svedočenja, i obuhvataju: nauku o jeziku (Čudo jezika), sasvim uslovno rečeno, filozofiju (Podneblje duha), nauku o književnosti (Tačke oslonca), istoriju i teoriju umetnosti, s arheologijom (Čuvari tradicije), poeziju (Pečat vremena), proznu književnost (Radost čitanja), likovne umetnosti (Svetovi umetnosti), pozorište i teatrologiju (Život scene), muziku i muzikologiju (Lepota zvuka), medicinu, prirodne i tehničke nauke (Pouzdanost nauke) i arhitekturu i urbanizam (Snaga graditeljstva), dok je predviđeno da poslednji, dvanaesti tom, naslovljen Preplitanja, sadrži petnaestak razgovora sa stvaraocima različitih profila iz drugih republika bivše Jugoslavije. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ivo Andrić Radoslav Anđus Ivan Antić Midhat Begić Aleksandar Belić Matija Bećković Milan Bogdanović Valtazar Bogišić Milutin Bojić Josip Broz Titomiodrag Bulatović Bogdan Brukner Stanislav Vinaver Dimitrije Vučenov Milutin Garaanin Miroslav Gašić Johan Volfgang Gete Velibor Gligorić Ivan Gundulić Oskar Davičo Đura Daničić Dejan Despić Raško Dimitrijević Fjodor Dostojevski Dragutin Dražić Marin Držić Jovan Dučić Slobodan Dušanić Milovan Đilas Vojislav Đurić Dragiša Živković Milka Ivić Pavle Ivić Vojislav Ilić Olga Jevrić Đrođe Jovanović Vuk Karadžić Danilo Kiš Božidar Kovačević Petar Kolendić Zoran Konstantinović Laza Kostić Marko Kraljević Miroslav Krleža Laza Lazarević Vido Latković Tomas Man Nikola Milošević Slobodan Milošević Dragoslav Mihailović Momčilo Nastasijević Dositej Obradović Milorad Pavić Dragoljub Pavlović Miodrag Pavlović Predrag Palavestra Miroslav Pantić Borislav Pekić Vladislav Petković Dis Novica Petković Boško Petrović Veljko Peta Petrović Njegoš Rastko Petrović Vasko Popa Bogdan Popović Mića Popović Pavle Milan Rakić Slobodan Selenić Isidora Sekulić Ljubomir Simović Pero Slijepčević Borisav Stanković Ćmilutin Stefanović Jorjo Tadić Nikola Tasić Lav Tolstoj Dobrica Ćosić Vinko Foretić Ivan Foht Adolf Hitler Jovan Cvijić Miloš Crnjanski

Место: Село, негде у сеновитом делу Медитерана. Место на којем се игре никада не завршавају. Време: Доба када се путовало на коњима, борило мачевима и још се није уживало у дувану. Или је можда реч о посувраћеном времену, изван правог времена света? Ликови: Кнез - кога још називају Милостиви, управља Селом и читавом Кнежевином, бацајући тамне крилате сенке у ходу. Влада уз помоћ трговине, а не силом, како то одувек чини владар овога света. Старац - тихи господар заплета, иако безгласан од почетка до краја. Село – метонимијска ознака за духом успаване поданике Милостивога Кнеза, који живе о хлебу и чудесима, о живом и мртвом старцу и његовом учењу, знајући да свака роба има свога купца. Доушник - глас који приповеда, онако како се говори једино самоме себи; очи и уши Милостивога Кнеза; сенка у углу, сенка Кнежеве сенке. Овисник о туђим тајнама. Остали-Капетан и његова кћи, Дечак, ходочасници, војници, инсекти и камење. Митска подлога: Историјска причица која бележи да су становници Умбрије, у зениту средњовековља, желели да убију суседа пустињака да би дошли до његових светих моштију; Велики инкизитор познатога Руса; незаобилазна Књига над књигама. Напомена за читаоца: Ову књигу можете читати и уколико верујете и уколико не верујете у чуда. Њен текст је у оба случаја савршено безбедан. Читајући је, верник неће постати неверник, нити ће неверник постати верник. Овај роман се не бави историјом, већ „људским стањем“ које је од најдубље прошлости суштински непромењено; конкретизација његових значења, сасвим могућа на основу описа архитектуре и ношње протагониста, непотребна је, била би ванкњижевна и вулгарна. Јунаци су му екстраховани из Светог писма и њихова новозаветна судбина се, по угледу на Пекића, зачудно преиначава, али без пародичних намера: они остају репрезентативни и дубоко симбилични, док се околности изокрећу, па изгледа као да у средишту фабуле више није Месија, но „кнез овога света“, хроми и нечастиви. О свему приповеда његов верни слуга, Доушник, усамљено и несрећно биће, претворено у уво (понекад и у нос!), без других амбиција осим да удовољи господару (судбина и заплета); такав наратор је одраз праве природе власти, чудовишног конгломерата економске надмоћи и медијске манипулације; радња романа прати промену његовог односа према недодирљивом Кнезу. С друге стране је у циничном наслову истакнуто Село, човечанство у малом, које Доушник описује свифтовски згађено, бројгеловски детаљно и кошмарно, притиснуто оним Раскољниковљевим бубама које свуда гамижу... Не треба, међутим, у тематско-мотивским слојевима тражити предности овог романа; све је то мање-више алтернативна, па и конфузна фикционализација општих места. Истанчаност приповедачевих чула, лирско „право место“ за сваку реч и тајанствени односи између њихових значења и звучања, то су прави квалитети Јовићевог писања, преко потребни све јефтинијој савременој српској прози. Наслов: Житије села Издавач: Čigoja štampa Страна: 274 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 13X21 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-7558-954-9

Opis smeštaja Preuređeno ekološko seosko domaćinstvo prilagođeno svim zahtevima za bavljenje aktivnim turizmom u prirodi. Nudimo Vam domaćinsku kuću sa stilom i šarmom, protkana detaljima iz prošlosti i budućnosti. Rađena od zdravih materijala sa ovih prostora, drveta, kamena, pečene cigle. Od A do Š izgrađena i osmišljena vlastitim rukama i rukama naših prijatelja umetnika, majstora, kreativaca. Smeštaj ima osam ležajeva, ima klima uređaj i ventilatori u sobe. Dodatno, u dnevnoj sobi, imamo odvojen krevet i jedno kupatilo. Kuhinja je dobro opremljena (dodatno: toster, mixer, mulitmixer, sokovnik, gril i još toga..) gde naši gosti po želji imaju mogućnost da sve sami sebi pripremaju, a tu je i prostorija za ručavanje i boravak. Izvorska voda je sprovedena direktno u kuću i vani na česmi i izuzetnog je kvaliteta za piće. Vazduh je čist. U blizini niko ne prska pesticide po livadama i nema zvučnih zagađenja, vec vlada mir i tišina. U nadogradnji konaka nam je i sauna na drva koja pruža 3 ležaja, odn. 6-7 mesta za sedanje. Kuća je građena na temeljima vajata i prilagođena dimenzijama nekadašnje Šumadijske arhitekture. Pokušali smo spasiti svaki detalj te, preko 100 godina stare kuće, konaka i uklopiti našu kreativnost, šarm, duhovnost, mogućnosti... U svakom slučaju gradili smo je kao za sebe i nismo štedili ni na najmanjem detalju. Kreveti su izgrađeni od punog drveta i sav nameštaj kao i cela kuća je zaštićena voskom i uljem. Posteljina, dušeci kao i sve ostalo što nismo mogli napraviti, naručeni su od malih srpskih proizvođača, opet sa ciljem da bude od zdravog materijala.. Selo je smešteno između planine Rudnik i rečica Kamenice i Gruže. Ušuškano u moru zelenila, livada i šuma nalazi se zaseok Glogovac po kome je naš turističko-rekreativni kompleks dobio ime. Glogovac je jasna asocijacija na višegodišnji grm glog, sa prelepim mirisnim cvetovima i lekovitim plodovima, ali vrlo trnovitim granama. Pružamo usluge aktivnog turizma: iznajmljivanje kvada, po narudžbini ekološki zdravu hranu, atmosferu punu mira i relaksacije, masaže, becikla, saunu na drva. Gosti bezplatno koriste sauna, becikla, ležaljke, stoni tenis, igralište (trampolin, slackline, badminton i još dosta toga) ​Pod aktivnim odmorom podrazumevamo različite aktivnosti: školu jahanja, jahačke izlete, terensko jahanje, pešačenje, jogging, vožnja biciklom, kvadom, dečija igralište i razne predmete za decu, spremanje jela od skupljenih,samoniklih jestivih biljaka i gljiva. Uživanje u tradicionalnim jelima na način na koji su ga pripremale naše bake. Gotovo sva jela, pogotovo preko sezone, su od ekološki čistih namirnica, odgajenih na potpuno prirodan način, bez herbicida, pesticida i veštačkih đubriva. ​Upoznaćemo vas sa duhom prošlih vremena, daleko od gradske vreve, frustracije i nervoze. Doživećete mir i harmoniju sa prirodom uz aktivnosti pomoću kojih ćete obnoviti pozitivnu energiju i spoznati svu lepotu seoskog pejzaža. Dođite, vidite i uživajte - i dobro nam došli!

SVETOVI UMETNOSTI - razgovori sa slikarima i vajarima Priredio - Miloš Jevtić Izdavač - Službeni glasnik, Beograd Godina - 2012 1046 strana 22 cm Edicija - Izabrani radovi Miloša Jevtića; Biblioteka Svedoci epohe ISBN - 978-86-519-1001-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Ljuba Popović Mića Popović Nedeljko Gvozdenović Risto Stijović Marko Čelebonović Milan Konjović Mihailo S Petrov Ljubica Sokić Stojan Đelić Zoran Pavlović Boško Karanović Miodrag B. Protić Milivoj Nikolajević Oto Jovan Logo Momčilo Krković Milić od Mačve Vera Božičković-Popović Olga Jevrić Nandor Glid Cvetko Lainović Indeks imena `Kad je davne 1974. godine novinar Radio Beograda Miloš Jevtić predložio da redovno priprema i nedeljom u etar pušta jednočasovnu emisiju razgovora sa istaknutim umetnicima i naučnicima iz cele Jugoslavije, sigurno nije mogao ni pretpostaviti kakva je neslućena sudbina namenjena tom njegovom originalnom naumu. Tokom bezmalo tri decenije, u više od hiljadu i po emisija, o životu, radu i pogledima na svet govorilo je preko osam stotina poslenika različitih struka i usmerenja, savremenika za koje je Miloš Jevtić smatrao da imaju šta da kažu i da to što njemu kazuju zavređuje pažnju najšire javnosti. Tomovi Glasnikovog izdanja Izabrani razgovori uređeni su prema oblastima delovanja Jevtićevih gostiju i prirodi njihovih svedočenja, i obuhvataju: nauku o jeziku (Čudo jezika), sasvim uslovno rečeno, filozofiju (Podneblje duha), nauku o književnosti (Tačke oslonca), istoriju i teoriju umetnosti, s arheologijom (Čuvari tradicije), poeziju (Pečat vremena), proznu književnost (Radost čitanja), likovne umetnosti (Svetovi umetnosti), pozorište i teatrologiju (Život scene), muziku i muzikologiju (Lepota zvuka), medicinu, prirodne i tehničke nauke (Pouzdanost nauke) i arhitekturu i urbanizam (Snaga graditeljstva), dok je predviđeno da poslednji, dvanaesti tom, naslovljen Preplitanja, sadrži petnaestak razgovora sa stvaraocima različitih profila iz drugih republika bivše Jugoslavije.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Aleksandar Karađorđević Katarina Ambrozić Mileta Andrejević Ivo Andrić Miloš Bajić Onore De Balzak Johan Sebastijan Bah Semjuel Beket Jovan Bijelić Vera Božičković Popović Kosa Bokšan Hijeronimus Boš Sreto Bošnjak Josip Broz Tito Piter Brojgel Emil Antoan Burdel Vinsent Van Gog Pavle Vasić Vladimir Veličković Dušan Vlajić Laza Vozarević Sinoša Vuković Nedeljko Gvozdenović Bora Grujić Oskar Davičo Petar Dobrović Lojze Dolinar Dado Đurić Ljuba Ivanović Olja Ivanjicki Isus Hrist Olga Jevrić Đorđe Jovanović Ljubinka Jovanović Aleksandar Jolas Mladen Josić Vida Jocić Mira Jurišić Đorđe Kadijević Dragoljub Kažić Vasilij Kandinski Karađorđe Petrović Vuk Stefanović Karadžić Miodrag Kolarić Raodmir Konstantinović Milan Konjović Jovan Kratohvil Leonardo Da Vinči Petar Lubarda Svetolik Lukić Anri Matis Ivan Meštrović Radovan Milić Peđa Milosavljević Milo Milunović Bata Mihailović Borislav Mihajlović Mihiz Volfgang Amadeus Mocart Henri Mur Petar Omčikus Miodrag Pavlović Petar Pavličanin Dragiša Penjin Zora Petrović Moša Pijade Pablo Pikaso Vasko Popa Ljuba Popović Branko Protić Svetozar Radojčić Aleksandar Ranković Rembrant Jurica Ribar Toma Rosandić Pol Sezan Isidora Sekulić Mladen Srbinović Rade Stanković Momčilo Stevanović Sreten Stojanović Bora Stojković Dragoslav Stojanović Sip Živorad Stojković Ivan Tabaković Marino Tartalja Vladislav Šilja Todorović Lav Nikolajevič Tolstoj Uroš Tošković Lazar Trifunović Živojin Turinski Dobrica Ćosić Kosta Hakman Krsto Hegedušić Adolf Hitler Aleksa Čelebonović Marko Leonid Šejka Bogdan Šuput

Prosper Merime PripovetkeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruПроспер Мериме (франц. Prosper Merimee; Париз, 28. септембар 1803 — Кан, 23. септембар 1870) је био француски књижевник.БиографијаМериме потиче из имућне грађанске породице која је неговала књижевно-филозофске, највише волтеровске, и уметничке традиције. Отац му је био сликар, а и сам је имао сликарског дара. Од ране младости посећивао је књижевне салоне, дружио се са многим познатим писцима и сликарима. Као велики ерудит, познавалац историје, архитектуре и археологије, постао је 1834. инспектор у Управи историјских споменика. Године 1844. постао је члан Француске академије. Интересовао се за руски језик и литературу, преводио дела руских писаца, а био је и пријатељ са Тургењевим. Поред књижевних писао је и научне радове из области којима се бавио. Постао је сенатор (1854), а касније и секретар Сената (1860).Проблем класификовањаМериме, романтичар по времену у којем је живео и по неким елементима свог стваралаштва, био је у исто време и класициста и реалиста.РомантичарМериме је једним својим делом човек свог времена и окружења. Он најбоља своја књижевна дела ствара у периоду од 1825. до 1845. године, што се у потпуности подудара са периодом цветања покрета романтизма у Француској.Романтично је код Меримеа интересовање за друге народе, за непознате, егзотичне земље, тамошње обичаје и, уопште, за фолклор. Њега занима све што је необично, чудно, и фантастично, укључујући натприродно и стравично. Као добар познавалац историје, интересујући се за прошлост он је транспонује у књижевност. Заједно са Стендалом, а попут романтичара, Мериме у људима тражи снажна осећања, грубе и жестоке страсти, плаховитост и енергију, бунтовнички дух и са уживањем се препушта посматрању изузетних личности. Занимљиво му је само оно што одудара од свакодневног, учмалог грађанског живота.КласицистаКада је реч о фактури дела, о начину на који приступа предмету уметничке обраде и његовом третирању, Мериме је настављач класицистичких традиција у француској књижевности.Меримеов класицистички манир пре свега се огледа у сузбијању расплињавања, сталној контроли сопствених осећања и тока мисли, брижљивом одабирању материје и задржавању само онога што је битно и неопходно. Његов израз је концизан, набијен смислом, композиција и нарација су јасне и логичне. Као велики класичари и он задржава осећај мере и реда и има такт једног васпитаног човека који влада собом. Са класицизмом га повезује и тежња да у уметничким делима савршеног облика изрази вечите људске страсти.По свим овим особинама Мериме је наследник 17. века и великих писаца класицизма, као што су Корнеј, Молијер и Расин.РеалистаПоред дуга романтичарском покрету и класичним писцима 17. века, Мериме је, заједно са Стендалом, зачетник нових тенденција у књижевности и претходник француских реалиста.С ретким смислом за стварност и њено сликање Мериме све чини да до те стварности дође. Он је радознали посматрач. слушалац и читач. Као и доцније реалисти и натуралисти он прикупља документацију на основу које ће касније стварати књижевно дело. При томе, издваја оно битно и карактеристично и у кратким цртама га дочарава, оживљавајући и осветљјавајући на тај начин личности и догађаје. Меримеов однос према стварности је однос незаинтересованог сведока, верног сликара, који не измишља и не коментарише. На тај начин он се ни мисаоно, ни афективно не везује за стварност приказану у делу. Мериме прича шта је видео, а не и шта је доживео; он се налази поред догађаја, а не у њима.Одбацивањем лаке и наивне филозофије, као и писања дела са тезом, појаве популарне у то време, Мериме такође показује реалистичке и антиромантичарске тежње.Као психолог, не упушта се у несигурна истраживања нејасних и далеких предела људске душе. На тај начин строго чува неприкосновеност слике реалности од маште и психолошких претпоставки и шпекулација.Мериме је често скептичан и ироничан, што прелази и у песимизам. Све то му помаже да не падне у занос и маштање, али је понекад и знак супериорног пишчевог дистанцирања од сопственог дела.9/11

Prosper Merime PripovetkeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruПроспер Мериме (франц. Prosper Merimee; Париз, 28. септембар 1803 — Кан, 23. септембар 1870) је био француски књижевник.БиографијаМериме потиче из имућне грађанске породице која је неговала књижевно-филозофске, највише волтеровске, и уметничке традиције. Отац му је био сликар, а и сам је имао сликарског дара. Од ране младости посећивао је књижевне салоне, дружио се са многим познатим писцима и сликарима. Као велики ерудит, познавалац историје, архитектуре и археологије, постао је 1834. инспектор у Управи историјских споменика. Године 1844. постао је члан Француске академије. Интересовао се за руски језик и литературу, преводио дела руских писаца, а био је и пријатељ са Тургењевим. Поред књижевних писао је и научне радове из области којима се бавио. Постао је сенатор (1854), а касније и секретар Сената (1860).Проблем класификовањаМериме, романтичар по времену у којем је живео и по неким елементима свог стваралаштва, био је у исто време и класициста и реалиста.РомантичарМериме је једним својим делом човек свог времена и окружења. Он најбоља своја књижевна дела ствара у периоду од 1825. до 1845. године, што се у потпуности подудара са периодом цветања покрета романтизма у Француској.Романтично је код Меримеа интересовање за друге народе, за непознате, егзотичне земље, тамошње обичаје и, уопште, за фолклор. Њега занима све што је необично, чудно, и фантастично, укључујући натприродно и стравично. Као добар познавалац историје, интересујући се за прошлост он је транспонује у књижевност. Заједно са Стендалом, а попут романтичара, Мериме у људима тражи снажна осећања, грубе и жестоке страсти, плаховитост и енергију, бунтовнички дух и са уживањем се препушта посматрању изузетних личности. Занимљиво му је само оно што одудара од свакодневног, учмалог грађанског живота.КласицистаКада је реч о фактури дела, о начину на који приступа предмету уметничке обраде и његовом третирању, Мериме је настављач класицистичких традиција у француској књижевности.Меримеов класицистички манир пре свега се огледа у сузбијању расплињавања, сталној контроли сопствених осећања и тока мисли, брижљивом одабирању материје и задржавању само онога што је битно и неопходно. Његов израз је концизан, набијен смислом, композиција и нарација су јасне и логичне. Као велики класичари и он задржава осећај мере и реда и има такт једног васпитаног човека који влада собом. Са класицизмом га повезује и тежња да у уметничким делима савршеног облика изрази вечите људске страсти.По свим овим особинама Мериме је наследник 17. века и великих писаца класицизма, као што су Корнеј, Молијер и Расин.РеалистаПоред дуга романтичарском покрету и класичним писцима 17. века, Мериме је, заједно са Стендалом, зачетник нових тенденција у књижевности и претходник француских реалиста.С ретким смислом за стварност и њено сликање Мериме све чини да до те стварности дође. Он је радознали посматрач. слушалац и читач. Као и доцније реалисти и натуралисти он прикупља документацију на основу које ће касније стварати књижевно дело. При томе, издваја оно битно и карактеристично и у кратким цртама га дочарава, оживљавајући и осветљјавајући на тај начин личности и догађаје. Меримеов однос према стварности је однос незаинтересованог сведока, верног сликара, који не измишља и не коментарише. На тај начин он се ни мисаоно, ни афективно не везује за стварност приказану у делу. Мериме прича шта је видео, а не и шта је доживео; он се налази поред догађаја, а не у њима.Одбацивањем лаке и наивне филозофије, као и писања дела са тезом, појаве популарне у то време, Мериме такође показује реалистичке и антиромантичарске тежње.Као психолог, не упушта се у несигурна истраживања нејасних и далеких предела људске душе. На тај начин строго чува неприкосновеност слике реалности од маште и психолошких претпоставки и шпекулација.Мериме је често скептичан и ироничан, што прелази и у песимизам. Све то му помаже да не падне у занос и маштање, али је понекад и знак супериорног пишчевог дистанцирања од сопственог дела.9/11

SVETOVI UMETNOSTI - razgovori sa slikarima i vajarima Priredio - Miloš Jevtić Izdavač - Službeni glasnik, Beograd Godina - 2012 1046 strana 22 cm Edicija - Izabrani radovi Miloša Jevtića; Biblioteka Svedoci epohe ISBN - 978-86-519-1001-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: Ljuba Popović Mića PopovićNedeljko GvozdenovićRisto Stijović Marko Čelebonović Milan KonjovićMihailo S PetrovLjubica Sokić Stojan Đelić Zoran PavlovićBoško KaranovićMiodrag B. ProtićMilivoj Nikolajević Oto Jovan Logo Momčilo Krković Milić od Mačve Vera Božičković-Popović Olga JevrićNandor Glid Cvetko Lainović Indeks imena "Kad je davne 1974. godine novinar Radio Beograda Miloš Jevtić predložio da redovno priprema i nedeljom u etar pušta jednočasovnu emisiju razgovora sa istaknutim umetnicima i naučnicima iz cele Jugoslavije, sigurno nije mogao ni pretpostaviti kakva je neslućena sudbina namenjena tom njegovom originalnom naumu. Tokom bezmalo tri decenije, u više od hiljadu i po emisija, o životu, radu i pogledima na svet govorilo je preko osam stotina poslenika različitih struka i usmerenja, savremenika za koje je Miloš Jevtić smatrao da imaju šta da kažu i da to što njemu kazuju zavređuje pažnju najšire javnosti. Tomovi Glasnikovog izdanja Izabrani razgovori uređeni su prema oblastima delovanja Jevtićevih gostiju i prirodi njihovih svedočenja, i obuhvataju: nauku o jeziku (Čudo jezika), sasvim uslovno rečeno, filozofiju (Podneblje duha), nauku o književnosti (Tačke oslonca), istoriju i teoriju umetnosti, s arheologijom (Čuvari tradicije), poeziju (Pečat vremena), proznu književnost (Radost čitanja), likovne umetnosti (Svetovi umetnosti), pozorište i teatrologiju (Život scene), muziku i muzikologiju (Lepota zvuka), medicinu, prirodne i tehničke nauke (Pouzdanost nauke) i arhitekturu i urbanizam (Snaga graditeljstva), dok je predviđeno da poslednji, dvanaesti tom, naslovljen Preplitanja, sadrži petnaestak razgovora sa stvaraocima različitih profila iz drugih republika bivše Jugoslavije. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Aleksandar Karađorđević Katarina Ambrozić Mileta Andrejević Ivo Andrić Miloš Bajić Onore De Balzak Johan Sebastijan Bah Semjuel Beket Jovan Bijelić Vera Božičković Popović Kosa Bokšan Hijeronimus Boš Sreto Bošnjak Josip Broz Tito Piter Brojgel Emil Antoan Burdel Vinsent Van Gog Pavle Vasić Vladimir Veličković Dušan Vlajić Laza Vozarević Sinoša Vuković Nedeljko Gvozdenović Bora Grujić Oskar Davičo Petar Dobrović Lojze Dolinar Dado Đurić Ljuba Ivanović Olja Ivanjicki Isus Hrist Olga Jevrić Đorđe Jovanović Ljubinka Jovanović Aleksandar Jolas Mladen Josić Vida Jocić Mira Jurišić Đorđe Kadijević Dragoljub Kažić Vasilij Kandinski Karađorđe Petrović Vuk Stefanović Karadžić Miodrag Kolarić Raodmir Konstantinović Milan Konjović Jovan Kratohvil Leonardo Da Vinči Petar Lubarda Svetolik Lukić Anri Matis Ivan Meštrović Radovan Milić Peđa Milosavljević Milo Milunović Bata Mihailović Borislav Mihajlović Mihiz Volfgang Amadeus Mocart Henri Mur Petar Omčikus Miodrag Pavlović Petar Pavličanin Dragiša Penjin Zora Petrović Moša Pijade Pablo Pikaso Vasko Popa Ljuba Popović Branko Protić Svetozar Radojčić Aleksandar Ranković Rembrant Jurica Ribar Toma Rosandić Pol Sezan Isidora Sekulić Mladen Srbinović Rade Stanković Momčilo Stevanović Sreten Stojanović Bora Stojković Dragoslav Stojanović Sip Živorad Stojković Ivan Tabaković Marino Tartalja Vladislav Šilja Todorović Lav Nikolajevič Tolstoj Uroš Tošković Lazar Trifunović Živojin Turinski Dobrica Ćosić Kosta Hakman Krsto Hegedušić Adolf Hitler Aleksa Čelebonović Marko Leonid Šejka Bogdan Šuput

Tvrdo koričena knjiga u punom koloru štampana na kvalitetnom papiru sa kvalitetnim otiskom. Pre nekoliko decenija završena je vekovna evolucija narodne arhitekture na tlu SR Srbije. Na prostranoj teritoriji, u različitim životnim sredinama, razvijale su se konstrukgivne i oblikovane njene grane, svaka prema zakonima svoje sredine. Razni činioci, prirodni ili društveni, uporno deluju na narodno graditeljstvo, pa je to uzrok različitih pojava najednoj istoj teritoriji. Bogatstvo istorijskih pojava i oblika čine narodnu arhitekguru raznolikom, U njoj, u bliskoj prošlosti, na kraju evolucije, analiza pokazuje da su neke pojave opravdano iživljene dok druge izbijaju još uvek u sveže izdanke i ako su koren i stablo na kraju snage. Ogromne investicije koje se danas ulažu u narodno graditeljstvo, u stambene zgrade, nalažu nam detaljnu analizu promena i brižljivo ispitivanje opravdanosti tih investicija, od pojave do pojave, od želje do želje investitora. Moderna arhitekgura, kao sociološki fakgor, delovala je na pojavu narodnog graditeljstva kao pokušaj promene koji deluje više psihički nego funkcionalno, više konstruktivno i podsticajno. Pozitivne rezultate narodno graditeljstvo je postiglo u konstrukciji i u opremi stambenih zgrada. Znatan je broj podignutih objekata, naročito u prigradskim selima. Međutim, potpuno je izostala stilska obrada. Suviše se brzo gradilo. U nekim krajevima očigledno dominira arhitekgura ekonomski jakih domaćinstava. Socijalne razlike su upadljive i štetne. Očigledno je da našem selu danas nedostaje skladan odnos graditeljstva sa prirodom, kakav je na primer nekada imala dinarska brvnara. Nužna je simbioza pozitivnih i negativnih pojava i oblika koje treba prethodno da izvuče na videlo strogo naučna analiza. Funkcionalnom analizom ubrzala bi se i stilska sinteza pozitivnog iz prošlosti i negativnog iz današnjice u narodnom graditeljstvu Srbije. Naše graditeljstvo zahteva veliki trud da bi se vratilo izvorima, kao podsticaju. U takvim traganjima vredno je pažnje stvaralaštvo arhitekte Božidara Petrovića, koji se predstavlja ovom knjigom. Takođe je vredno pažnje i razumevanje Etnografskog muzeja u Beogradu, koji, izdajući ovu publikaciju, na najbolji mogući način doprinosi da se na prostranstvima Srbije i drugačije savremeno gradi, da se uspešno sledi, a ne slepo kopira graditeljska tradicija još uvek prisutna na tlu Srbije. Ovom knjigom i prilozima u njoj nedvojbeno je ukazano na neslućene mogućnosti korišćenja naše graditeljske tradicije kao inspiracije za iznalaženje savremenog načina građenja i oblikovanja kuća koje bi više i bolje odgovarale Srbiji i njenom podneblju. Ovom knjigom nameće se i neodložnost potrebe da se što pre preduzmu i odgovarajući napori u vaspitavanju budućih generacija graditelja i neimara u kreativnijem i savremenijem izučavanju graditeljskog nasleđa. Septembar, 1985. god. Akademik Branislav Đ. Kojić *** Građenjem se prepoznaje narod, njegove osobenosti, duh, njegov identitet. Veština građenja oduvek je bila odlika onih narodnih zajednica koje su umele da odolevaju svakovrsnim iskušenjima. Stepenom graditeljskog umeća obezbeđivali su se ne samo uslovi za opstanak već i uslovi za sve vidove prosperiteta. Narod koji je umeo veštije i moćnije da gradi određivao je meru svoje egzistencije stvarajući sebi sigurnija uporišta za budućnost. Razlozi nestanka izumrlih civilizacija u kojima su ostvarena velika arhitektonska dela bili su u sferama potpuno izvan graditeljskog stvaralaštva. Kuća brani i čuva čoveka od svakolikih iskušenja. Od njenih oblika, prostornih i konstruktivnih sklopova, položaja, prirode materijala i drugih svojstava zavisi ne samo čovekov psihološko-emotivni odnos prema životu i njegovim sadržajima već, u znatnoj meri, i odnos prema društvu. Od toga koliko se čovek oseća zadovoljnim i srećnim u prostorijama svoje kuće u kojima provodi najveći deo života, zavisiće njegov doprinos društvu i ukupnost njegovog stvaralačkog iskaza. To znaju svi daroviti i vešti graditelji. Uostalom, to znaju svi oni koji imaju svoj krov nad glavom. Vekovno iskustvo srpskog naroda u građenju staništa sve do naših vremena pokazuje izrazitu mudrost i smišljenost. O tome svedoče gotovo sve sačuvane stare kuće. Iskonska sklonost naših predaka ka građenju vodila ih je uvek ka onim tvoračkim tokovima i ciklusima u kojima je bilo više spontane smišljenosti i inventivne maštovitosti nego izrazitog smisla i svesnog stava prema estetsko-umetničkim odlikama. Međutim, ono čime se oduvek odlikovala graditeljska delatnost čoveka iz naroda jeste sjajna upućenost u život i njegove zakonitosti, neverovatna sposobnost procene klimatske ćudljivosti podneblja gde zasniva svoja staništa.

zenit i avangarda 20tih godina , beograd, narodni muzej 1983 96 x 68 cm 4 x presavijen obostrano stampan (lice plakat, poledjina katalog izlozbe) autor plakata RANKO NOVAK Zenitizam je avangardni pokret dvadesetih godina dvadesetog veka čiji je nastanak i razvoj vezan za časopis Zenit. Manifest zenitizma napisali su LJubomir Micić, Ivan Gol i Boško Tokin. Pokrenut je u ime humanizma i u antiratnom duhu. „Na idejnom planu zenitizam je bio u znaku oštre kritike evropskog civilizacijskog kompleksa, kojem je u duhu inovativnih tendencija ponudio panbalkansku kulturnu koncepciju, izrađenu na principima neoprimitivizma.` (Vida Golubović i Irina Subotić) Zenit je časopis koji je izlazio od 1921. do 1926. godine u Zagrebu i Beogradu kao međunarodna revija za umetnost i kulturu. Pokretač i njegov urednik bio je LJubomir Micić. Ukupno su objavljena 43 broja. Na početku rada, sa ovim časopisom sarađivali su Miloš Crnjanski, Dušan Matić, Stanislav Vinaver i drugi. Priloge su objavljivali i međunarodni saradnici Aleksandar Blok, Jaroslav Sajfert, Vasilij Kandinski, Anri Barbis... Zenit se od 1924. objavljuje u Beogradu, a 1926. godine je zabranjen zbog teksta „Zenitizam kroz prizmu marksizma“. ------------------------------------ -------------------------------------------------- Ranko Novak, hrvaško-slovenski oblikovalec, * 4. maj 1948, Zagreb. Novak je po zaključeni gimnaziji v Zagrebu diplomiral na Fakulteti za arhitekturo, gradbeništvo in geodezijo v Ljubljani, na Oddelku za arhitekturo. Že med študijem se je usmeril v grafično oblikovanje. Leta 1980 je bil soustanovitelj Studia Znak (v njem so imeli vodilne vloge Novak, Miljenko Licul in fotograf Milan Pajk) in leta 1988 združenja Art Directors Club Ljubljana. Razvil se je v enega vodilnih grafičnih oblikovalcev Slovenije z izjemnim občutkom za skladnost tipografij, barvnih poudarkov drobnih iskrivosti v oblikovanju knjig (likovne in znanstvene monografije), časopisov, plakatov. Od leta 1991 je bil do upokojitve profesor na Oddelku za oblikovanje Akademije za likovno umetnost v Ljubljani, kjer je vzgojil številne tipografe. Sodeloval je na različnih razstavah in mednarodnih bienalih ter festivalih: BIO v Ljubljani, ZGRAF v Zagrebu, Mednarodni bienale plakatov v Varšavi; prejel je več pohval, npr. DOS - delo meseca. Leta 1985 je za dosežke na področju grafičnega oblikovanja skupaj z Miljenkom Liculom prejel nagrado Prešernovega sklada. -------------------------------------------------- Ljubomir Micić (Jastrebarsko, 16. novembar 1895 — Kačarevo kod Pančeva, 14. jun 1971) je bio srpski pesnik, prozni pisac, književni kritičar, glumac i osnivač srpskog avangardnog pokreta zenitizam. Najznačajniji segment njegovog rada predstavlja pokretanje i uređivanje časopisa Zenit, mesečne internacionalne revije za umetnost i kulturu, koji je izlazio od februara 1921. do aprila 1924. u Zagrebu, potom od 1924. do decembra 1926. u Beogradu. Objavljena su 43 broja ovog časopisa, koji je tokom godina donosio brojne manifeste, različita likovna rešenja, saradnike i tekstove. U početku je Micić sledio ideje ekspresionizma, o čemu svedoči i programski tekst koji izlazi u prvom broju časopisa, Čovek i umetnost, kao i tekstovi Crnjanskog, Vinavera, Petrovića, Matića, koji su povremeno pisali za Zenit, sve do juna 1921, kada je Micić, zajedno sa Ivanom Golom i Boškom Tokinom, objavio Manifest zenitizma. Micićev značajan saradnik postao je njegov brat Branislav Micić, poznatiji pod pseudonimom Branko Ve Poljanski, koji je u Ljubljani pokrenuo časopis Svetokret, nakon čijeg gašenja se priključio Zenitu. Ubrzo su došli u sukob i sa dadaistima, želeći da zenitizam odvoje od drugih avangardnih pokreta. Zenit je bio časopis internacionalnog karaktera, u kome su mnogi istaknuti umetnici tog vremena objavljivali svoje radove na francuskom, nemačkom, holandskom, mađarskom, esperantu... Posebno su značajne veze sa italijanskim futuristima, pre svega sa njihovim idejnim tvorcem Filipom Tomazom Marinetijem, što govori o afirmativnom odnosu zenitista prema novim tehničkim i tehnološkim dostignućima. Zenitizam predstavlja izvorno srpski avangardni pokret, koji jedini uspeva da pređe granice tadašnje Jugoslavije i postane poznat i cenjen u Evropi. S druge strane, nakon raskida sa ekspresionistima, Micić je počeo da zastupa drugačije ideje, koje postaju osnova poetike zenitizma: ideja Barbarogenija, zalaganje za balkanizaciju i varvarizaciju Evrope. Ovakve težnje ka primitivnom i izvornom javljaju se nakon Prvog svetskog rata, nastaju iz razočaranja u zapadnoevropske vrednosti i zasićenosti zapadnoevropskom kulturom. Micić je smatrao da Balkan, kao još uvek neistraženo područje, nudi svežinu, neiskvarenost, sposobnost regenerizacije klonulog zapadnoevropskog čoveka. Pored svih protivrečnosti, nacionalizma, s jedne, i saradnje s evropskim umetnicima, s druge strane, pored različitih saradnika, želje za raskidom sa ostalim avangardnim školama, Zenit sve vreme svog postojanja ostaje okrenut novinama, novijim medijima i granama umetnosti (radiju, filmu, džezu), zastupajući antitradicionalizam i antimilitarizam, sa čovekom u središtu pažnje. Pokrenut idejama ruskih avangardnih umetnika, Micić je zastupao konstruktivistički pristup stvaralaštvu, koji ne priznaje nadahnuće i zanos, već svestan umetnički rad, s jasno određenim ciljem i namerom. Na takvom pristupu zasnivali su se i likovni radovi na Međunarodnoj Zenitovoj izložbi nove umetnosti, održanoj 1924. godine u Beogradu. Nakon 1926. godine Micić i Poljanski otišli su u Pariz i u tom postzenitističkom periodu njihova aktivnost se pre svega usmerila na likovnu umetnost i saradnju sa slovenačkim avangardistima, kao i sa slovenačkim avangardnim časopisom Tank. Micićev književni i publicistički rad možda na sadržinskom planu ne donosi bitne pomake i vrednosti, dok su oni izuzetno zastupljeni na planu forme, koja se približava likovnoj umetnosti, veštini izrade plakata, filmu, o čemu govori kasnija afirmacija ovih umetnosti. Pored brojnih manifesta i programskih tekstova objavljenih mahom u Zenitu, ali i drugim časopisma, njegova značajna dela predstavljaju i zbirke pesama: Ritmi mojih slutnja (1919.) Ritmi bez sjaja (1919.) Istočni greh (1920.) Misterij za bezbožne ljude čiste savesti (1920.) Spas duše (1920.) Stotinu vam bogova (1922.), koja biva zabranjena iste godine, te se pojavljuje pod nazivom *Kola za spasavanje, takođe zabranjena, Aeroplan bez motora (1925.) Antievropa (1926.) Njegovi radovi prevođeni su na nekoliko evropskih jezika i objavljivani u tadašnjim avangardnim časopisima. Takođe je objavio i nekoliko romana na francuskom jeziku.

"Vila Bogdanović" nalazi se u selu Kalna, opština Knjaževac, u podnožju Stare planine. Od Beograda je udaljena 300 km, od Niša 60 km, od Sokobanje 68 km, od Pirota 39 km, od Knjaževca 29 km. Selo Kalna nalazi se na nadmorskoj visini od 380 m , smešteno na obalama dve reke, Trgoviškog Timoka i Izvorske reke, okruženo prelepim planinskim masivima Stare planine. Nekada administrativni centar staroplaninskih sela, danas malo selo sa nešto više od 200 stanovnika gostima pruža mogućnost potpunog odmora i relaksacije. Dođite i uživajte u šetnjama po prelepim pašnjacima i šumama, kupajte se u planinskij reci, učestvujte u berbi lekovitog bilja i pečuraka, osetite ukus vode sa izvora, doživite buđenje uz cvrkut ptica. Iako se nalazi u centru sela "Vila Bogdanović" zbog svog položaja i velikog placa koji se sastoji od voćnjaka i šume, stvara osećaj boravka u netaknutoj prirodi i potpunoj izolaciji. "Vila Bogdanović" je udaljena 18 km od ski centra "Babin zub" na Staroj planini. Do početne stanice četvorosedne žičare na Konjarniku dolazi se putničkim automobilom za oko 20 minuta. Zainteresovani gosti imaju mogućnost korišćenja organizovanog prevoza do skijališta i iznajmljivanja ski opreme. Kuća je građena šezdesetih godina prošlog veka za potrebe domaćinstva, ali je 2009.god. kompletno rekonstruisana i adaptirana za prihvat gostiju i pružanje usluge smeštaja i pansiona. I pored rekonstrukcije kuća je zadržala spoljni izgled autentične arhitekture Stare planine, sa starinskim drvenim prozorima, gradnjom od kamena i cigle sa velikim tremom tzv. "ćoškom" sa moravskim lukovima i drvenom ogradom. U prizemlju kuće nalazi se hodnik, tri dvokrevetne sobe sa tri kupatila i jedna zajednička trpezarija sa kuhinjom. Sprat kuće se sastoji iz jednog lux apartmana površine 80 m2 u kome postoje dve spavaće sobe sa bračnim krevetima, hodnik, kupatilo, veliki dnevni boravak sa trpezarijom i kuhinjom,. Lux apartman je pogodan za boravak jedne četvoročlane ili šestočlane porodice. U celoj kući uvedeno je centralno grejanje koje omogućava prijatan boravak i u najhladnijim zimskim danima. "Vila Bogdanović" poseduje parking za vozila svojih gostiju. Gostima je na raspolaganju usluga noćenja, noćenja sa doručkom, pansiona i polupansiona. Za one koji se odluče da sami spremaju hranu domaćini su obezbedili kompletno posuđe, šporet sa pećnicom i frižider. U dvorištu pored voćnjaka nalazi se pomoćna zgrada tzv. "Plevnja", pravljena od kamena, blata i pleve. Gostima se pruža jedinstvena prilika da preko leta odmaraju u senu ,uživaju u njegovom mirisu i duhu prošlih vremena... Rešenjem br. 332-6/2010-06 od 15.04.2010.god. Opštinske uprave-Odeljenja za privredu i društvene delatnosti opštine Knjaževac, Komisije za kategorizaciju soba, "Vila Bogdanović" je kategorizovana kao kuća za odmor PRVE KATEGORIJE ( četiri zvezdice) . "Vila Bogdanović" raspolaže sa tri potpuno opremljene dvokrevetne sobe sa centralnim grejanjem. Svaka soba ima svoje kupatilo i zaseban ulaz iz hodnika. Sve sobe su opremljene TV prijemnikom sa satelitskom televizijom. Postoji mogućnost dodavanja pomoćnog ležaja dimenzija 190x80 koji se izvlaći kao fioka iz kreveta. Lux apartman je ukupne površine 80 m2, sastoji se iz dve komforne dvokrevetne sobe sa bračnim krevetima, hodnika, kupatila i velikog dnevnog boravka sa trpezarijoim i kuhinjom. Pogodan je za boravak jedne četvoročlane ili šestočlane porodice. Gostima je na raspolaganju čajna kuhinja sa trpezarijom u kojoj mogu i sami spremati hranu ukoliko se odluče za vanpansionsku opciju. U kuhinji se nalazi mini šporet sa dve ringle i pećnicom, sudopera sa toplom i hladnom vodom, frižider i kompletno posudje za svakog gosta. Veliki trpezarijski sto sa klupicama omogućiće vam pun komfor tokom obedovanja , a u slobodno vreme prijatan osećaj tokom igranja karata, domina, šaha...

Ovo je mozaik-priča o Novom Sadu. Kakav je bio, kakav jeste i kakav bi mogao da bude. Istovremeno, to je mozaik-priča o njegovom licu i pokušaj da se ono vidi u objektivnom svetlu. Zapitaćemo se: da li je to moguće? Ne počinje se priča i ne gradi se slika da bi “nešto” bilo objektivno, već da se u ogledalu vidi ono što se želi. Bar tako rekosmo malopre. Zbilja, koliko je potrebno da se odmakne ili koliko da se stane u stranu, kako bi se izbegao odsjaj sopstvenog lika? Čini se toliko mnogo da se lik više ne nazire, čak ni da se ne naslućuje… Ne postoji jedna slika grada, kao što ne postoji ni jedan drugi dualitet sem istine. Istina je da ne postoji mogućnost bilo kog pojedinca da obuhvati celinu grada. On je u stanju da “osvoji” samo pojedine njegove delove, pri čemu problem sklapanja u celinu i dalje o(p)staje. Prema tome, mi ovde nećemo pokušavati da uradimo nemoguće, da onom koji ima poverenja u ovo posmatranje, obećamo kako ćemo biti u stanju da se bavimo “velikom urbanom sintezom”. Toga, jednostavno, nema. Hoćemo da opišemo grad koji nije uspeo da se odmakne dalje od sopstvene slike u ogledalu a koji je to silno želeo. Ljubinko Pušić (Novi Sad, 1952-2016) bio je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je predavao Sociologiju grada i Sociologiju okruženja. Doktorirao je na Univerzitetu u Beogradu 1985. godine. Objavio je knjige: Urbanistički razvoj gradova u Vojvodini u 19. i prvoj polovini 20. veka (1987); Grad: znaci vremena (1991); Čitanje grada: između duha i materije (1995); Grad, Društvo, Prostor: sociologija grada (1997); Održivi grad: ka jednoj sociologiji okruženja (2001); Preduzetnici i grad (ur. 2002); Urbana kultura: osnova održive multikulturalnosti (ur. 2003); Pisanje grada: urbana svakodnevica (2007). Bio je član je Akademije Arhitekture Srbije. Knjiga Ljubinka Pušića Grad bez lica je provokativna urbanosociološka studija Novog Sada, koja će malo kod čitaoca ostaviti ravnodušnim. Čini se da je to jedna od onih knjiga koje idu ispred svog vremena, posebno u kontekstu društvene klime u kojoj nastaje – klime u kojoj se ne uviđa da je kritički odnos prema sopstvenom okruženju temeljna odrednica njegovog očuvanja i unapređivanja. Čitanje knjige, u tom smislu, nije lako, posebno stanovnicima Novog Sada jer će se u njoj sresti sa gotovo nemilosrdanim nizom kritika svega onoga što ovaj grad jeste. To su, najpre, njegove nekompetentne, nemarne i nemoćne, gotovo nepostojeće, institucije, načete u periodu socijalizma i njegovog sloma, pa „dovršene“ kada je neko „zazviždao“ početak tranzicije. Ne-znanje gradskih institucija Pušić čita kroz elemente društvene morfologije grada: njegove uništene ulice, sterilne javne prostore, bezlične i besmislene gradske blokove, neposećene parkove, ružne zgrade….Na neznanje, lako se nadovezuje nemar, oličen u opštoj nebrizi za grad i njegove stanovnike, u brojnim zapuštenim gradskim „džepovima“, slamovima, dotrajalim fasadama… Nemoć gradskih institucija „puca“ pred očima čitaoca u okviru Pušićeve nadahnute sociološke analize prostornog odraza geneze i strukture novokomponovane novosadske elite i ukazivanja na ono što je ona trebala i nikada nije uspela da bude za grad. Ovde se, kao večita meta Pušićeve kritike, pojavljuje i nemoć gradskih institucija pred partokratijom, kratkoročnim i uskointeresnim vođenjem urbane politike, pa i države uopšte. Neznanje, nemoć i nebriga gradskih institucija, kristališu se u onom što Pušić označava kao „moguć ključ uzroka i posledica čitave tužne gradske scenografije“- nesrazmernom odnosu između javnog i privatnog interesa. Drugim rečima, Novi Sad nema dovoljno sposobne, moćne i odgovorne institucije koje bi vodile računa o gradu kao celini, uspele da artikulišu javni interes i usklade ga sa privatnim. Privatni interes je poklopio javni, te je nastala stihija, „rasprodaja grada“ ili „rušenje građenjem“. Druga „meta“ Pušićeve kritike su sami Novosađani, i to, zbog jednostavne činjenice da je grad onakav kakvim ga čine njegovi stanovnici. I gradske institucije, dobre su samo onoliko koliko građani od njih to zahtevaju. Kako bi odgovorio na pitanje kako su Novosađani dozvolili da se to desi njihovom gradu, Pušić se upušta u raspakivanje (dekonstrukciju) kolektivne memorije Novog Sada, u traganje za „duhovnim i materijalnim znacima nostalgije“ ili za „sadržajem urbanog sentimenta“. Na ovom mestu autor će marljivo tragati za plodotvornim spojem duha i materije kod novosadskih crkava, otvorenih prostora, spomenika, parkova, građevina….da bi izneo poražavajuć zaključak da „tek pokoja autentična urbana vrednost koja opstaje, preti da se u jednom trenutku pretvori u mehur i nestane“. Kolektivni identitet novosađana, ovijen je u palanačku samodopadljivost, baziran na „sumnjivim“ istorijskim studijama, i stereotipnim zapažanjima, večito progonjen kompleksom niže/više vrednosti. Svi pozitivni stereotipi o Novom Sadu (miran, spor, čist, srednjoevropski, (multi) kulturan, tolerantan, pitom grad, „srpska Atina“, i sl), u Pušićevoj knjizi postaju elementi umišljene palanačke uobrazilje: Novi Sad je mlad grad. Srednjoevropski kulturni areal ne postoji, a i kad bi postojao, Novi Sad mu ne bi pripadao. Ono što nam u gradu „liči“ na Evropu, jeste nevešta urbana mimikrija. To je grad bez simbola (a „grad bez simbola i nije grad“) i kapija. „Prašnjav grad“. Multikulturalnost je ništa do jeftin marketinški trik i „lepo odelo“ Novog Sada koje se oblači po potrebi, i svakako ne nešto što ga razlikuje od bilo kod drugog grada. Urbana kultura Novog Sada odiše palanačkim duhom. I tako redom. Na trećem mestu kritike, implicitno, pronalazimo samo društvo kojem Novi Sad pripada. Više puta ponavljano određenje grada kao otiska društva u prostoru, u ovoj dimenziji knjige dobija svoj pun smisao. Pušić zaključuje da je razgradnja Novog Sada čedo, raspada države sa jedne strane, i tranzicije sa druge. Knjiga je pisana razumljivim jezikom i slobodnim stilom, i u njoj se prepliću elementi antropološkog, psihološkog, istorijskog, urbanističkog, arhitektonskog, ponekad i literarnog, pa i zdravorazumskog, a opet, uvek temeljno sociološkog pristupa gradu. Autor grad posmatra „otvorenih očiju“ nastojeći da podcrta ono što ostali „vide, a ne primećuju“. Ove opservacije, praćene su temeljnim teorijskim okvirom, koji se pojavljuju u formi uvoda u svaku posebnu temu. Osim što predstavlja trajan naučni doprinos sociološkim studijama gradova, knjiga Ljubinka Pušića obraća se i najširem krugu publike i namenjena je svakom ko je otvoren da kritički proispita uzroke i oblike propadanja srpskih gradova, kao i sopstvenu ulogu u tome. Ovde se bez sumnje radi o jednoj ličnoj, subjektivnoj dimenziji posmatranja grada, ali, postaviće autor pitanje već na samom početku knjige, je li gradu uopšte moguće postupiti drugačije? Ova knjiga ne pretentuje na veliku urbanu sintezu, niti na strogo objektivnu i anonomnu analizu grada. Ona je, očito, izraz neke vrste ljubavi prema gradu, jer je u konačnom, pozadina svake kritike nastojanje da se ponude osnove za neko bolje društvo i njegov bolji i lepši materijalni odraz. Ana Pajvančić Cizelj

Motivisаn nаstojаnjem dа ukаžem nа grаditeljsku upornost Novosаđаnа, njihovu nesаvlаdivu ljudsku potrebu dа premoste prepreku i život učine lаkšim i sаdržаjnijim, njihovu vezаnost zа mesto, vreme i kontinuitet zаjedničkog življenjа nа ovim prostorimа, аli i dа podsetim nа zlа vremenа u kojimа su uništаvаni grаditeljski nаpori i rušeni mostovi, koji su bili i ostаli znаk, simbol i dušа Novog Sаdа, а posle višegodišnjih istrаživаnjа i upoznаvаnjа sа sаkupljenom grаđom iz domаćih i strаnih izvorа o premošćаvаnjimа plovnog tokа Dunаvа, posebno između Novog Sаdа i Petrovаrаdinа i njihove bliže okoline, sаčinio sаm prvobitni rukopis Splаv – skele – pontonski i stаlni mostovi, sа nаmerom dа – u okviru jednog štivа – prikаžem istorijаt premošćаvаnjа Dunаvа kroz vekove. Međutim, s obzirom nа obimnost i donekle nekoherentnost ili neujednаčenost delovа tekstа, а uvаžаvаjući i mišljenjа prijаteljа iz mostogrаditeljske struke, odustаo sаm od ovog prvobitnog konceptа, а potom obimаn rukopis rаzdvojio i kroz dаlje prerаde i odgovаrаjuće dopune uobličio u pet posebnih štivа: Splаv, Skele, Pontonski mostovi, Nаzivi zа Dunаv kroz vekove, Dunаvski mostovi. Knjigu Splаv izdаlа je Grаdskа bibliotekа u Novom Sаdu, а štаmpаo novosаdski „Prometej“ 2001. godine. U okviru jedne knjige, koju je 2002. godine izdаo „Prometej“, obrаđenа su dvа štivа: Novi Sаd nа Dunаvu – skele i pontonski mostovi 294–2001. Knjigu Dunаv – nаzivi reke kroz vekove, nа srpskom i engleskom jeziku, „Prometej“ je izdаo 2004. godine. Rukopis Dunаvski mostovi, oni rаniji, sаdаšnji i budući, čini 40 аutorskih tаbаkа i oko 150 ilustrаcijа. Izdаvаnjem i ove knjige zаokružuje se – kаo prilog grаđi – znаčаjnа temа o istorijаtu i nаčinimа premošćаvаnjа Dunаvа kroz vekove, а koliko mi je poznаto – s obzirom nа izvore i sаdržаj – ovo je kod nаs jedinstveno štivo. Rukopis se sаstoji iz sedаm delovа i, u okviru njih, 25 poglаvljа. Skoro u svim poglаvljimа imа nekih podаtаkа koji se prvi put objаvljuju, а isto tаko i nekih ilustrаcijа, skicа ili crtežа. Zbog složenosti mаterije, pojedinа poglаvljа su grupisаnа u odeljke, аli nа tаkаv nаčin dа predstаvljаju – koliko je to bilo moguće – zаokružene metodološke i stručne celine. U drugom delu podelа nа pojedinа poglаvljа učinjenа je nа hronološkoj osnovi, što nije bilo moguće u ostаlim delovimа, osim delimično u četvrtom i petom, u kojimа se govori o plаnirаnim novim mostovimа, mostovimа u grаdu i nа Kаnаlu DTD i mostovimа nа putevimа, kаo i dunаvskim mostovimа u nаšoj zemlji i plovnom toku Dunаvа. Tekst ne čine sаmo аktuelni mostovi nа Dunаvu nа dužini plovnog putа od 2.240 km, nа kome je pred krаj 2004. godine postojаlo 156 mostovа, ili prosečno po jedаn nа svаkih 14,3 kilometrа, nego i istorijаt grаđenjа mostovа, njihovog rušenjа i podizаnjа novih, mostovi u grаdu, nа kаnаlimа i putevimа u Vojvodini, kаo i oni nаjpoznаtiji kod nаs i u svetu – drveni i kаmeni mostovi i аkvаdukti. Nа krаju su poglаvljа sа 70 zаnimljivih pričа o mostovimа i аktuelni međunаrodni pregled koji se odnosi nа Dunаv i koridore VII i X. U krаćim poglаvljimа dаt je rezime o novosаdskim mostovimа od 1883. do 2005. godine, spisаk grаdonаčelnikа u vreme grаdnje i otvаrаnjа novosаdskih mostovа od 1883. do 2005, putevi – pruge – mostovi zаtečeni 1918. godine pri stvаrаnju prve južnoslovenske držаve, dok je nа početku rukopisа dаto 12 podnаslovа uvodnog sаdržаjа. Kod ovаko složenog i obimnog rukopisа rаzmišljаo sаm i o nаpuštаnju VI delа (drveni i kаmeni mostovi i аkvаdukti), kаko bi ovаj deo, uz određenа proširenjа, bio uobličen kаo posebno štivo, аli sаm od togа odustаo. Drveni i kаmeni mostovi, o kojimа se ovde govori, kаo i brojni drugi koji nisu pomenuti, kаko oni koji su dočekаli nаše dаne u izvornom ili izmenjenom obliku, tаko i oni koji su nestаli – porušeni ljudskom rukom ili uništeni zubom vremenа, znаčаjni su zа istoriju mostogrаdnje, а nаročito kаd se imа u vidu vreme i uslovi u kojimа su nаstаjаli i stаnje ondаšnje tehnike grаđenjа. Pа i u tim uslovimа stvorenа su grаndioznа delа mostogrаdnje u prošlosti, kаdа se nije znаlo zа beton i čelik, kаdа su jedini mаterijаli zа grаđenje stаmenih konstrukcijа bili drvo i kаmen, а njihovo stvаrаnje imаlo osnovu u trаdicionаlnom nаčinu grаdnje i intuicije grаditeljа. Oni su dostojni svedoci vremenа kаdа se drugаčije živelo, mislilo i rаdilo. Pored osnovne nаmene dа sаvlаdаju prepreku, oni su imаli znаčаjnu ulogu u svаkodnevnom čovekovom životu. Nа njimа su postojаle pitoreskne stаmbene zgrаde, trgovinske prodаvnice i zаnаtske rаdionice, odvijаle se životne rаdosti u susretimа mesnog i okolnog stаnovništvа, а neposredno uz njih dešаvаlа su se zbivаnjа kojа život znаče – nicаlа su trgovištа, nаstаjаle utvrde, nаseljа i grаdovi. Nа mnogim trаdicionаlnim rečnim prelаzimа, koji su se ukrštаli sа kopnenim putevimа, drvene ili kаmene mostove vremenom su zаmenili pontonski mostovi, а rаzvitkom sаobrаćаjа sаvremeni metаlni ili betonski mostovi. Međutim, nа njimа nemа one tаko kаrаkteristične i jedinstvene živosti kаkvа je postojаlа nа stаrim kаmenim i pontonskim mostovimа ili obаlskim pristаnimа, jer dаnаs se preko mostа prelаzi u žurbi, а dа pešаk ili vozаč kаtkаd i ne primete dа su bili nа njemu. Inаče, prvi utrti putevi, koji su svoj sаobrаćаjni znаčаj zаdržаli kroz čitаvu istoriju, išli su nаjkrаćim prаvcimа i te prаvce su uglаvnom zаdržаli i kаsniji putevi, pа i dаnаšnje nаjvаžnije sаobrаćаjnice (kаo što je slučаj koridorа 10), uglаvnom zbog pogodnih mestа zа premošćаvаnjа vodotokа ili sаvlаdаvаnje reljefnih preprekа. Zаto se mostovi smаtrаju nаjvаžnijim delovimа putevа, jer služe zа premošćаvаnje sаmo nа nekim mestimа, kojа imаju veliku privlаčnu silu i zbog togа se premа njimа i orijentišu vаžni putevi. I pored togа što su mostovi još od iskonskih vremenа bili inspirаcijа romаntičаrа i pisаcа, pesnikа i književnikа, slikаrа, od pećinskog čovekа do nаših dаnа, ipаk su veomа oskudni izvori o istorijаtu mostogrаdnje. Poveći je broj publikаcijа o izgrаdnji nekog mostа, ili više njih (sаmo iz Biblioteke Mаtice srpske imаmo listing od preko 90 nаslovа), аli to su uglаvnom, izuzimаjući stručne inženjerske rаdove, prepаkovаni idejni ili glаvni projekti i nаjopštiji opisi o njimа. Isto tаko, bogаtа istorijа grаđenjа mostovа mаrginаlno je obrаđenа u istorijаtimа аrhitekture, iаko imа i te kаko znаčаjno mesto u evoluciji grаđenjа, u grаditeljskom nаsleđu prošlosti jednog nаrodа ili epohe, а nаši prostori bogаti su tim nаsleđem duhа i umećа ljudske smelosti. * Ovаj rukopis nije se mogаo ostvаriti bez svesrdne pomoći u toku sаkupljаnjа obimne grаđe i zаto mi je prijаtnа dužnost dа se zаhvаlim: Dunаvskoj komisiji u Budimpešti, Međunаrodnom društvu zа mostove (IABSE), Međunаrodnom nаučnom forumu „Dunаv – rekа sаrаdnje“ u Beogrаdu, Biblioteci Mаtice srpske, Muzeju Vojvodine, Ahrivu Vojvodine, Istorijskom аrhivu Novog Sаdа, Muzeju Novog Sаdа, urbаnističkim zаvodimа Novog Sаdа i Vojvodine, Zаvodu zа izgrаdnju Novog Sаdа, Rečnoj kаpetаniji Novog Sаdа, Uprаvi zа sаobrаćаj Grаdа Novog Sаdа, Mostogrаdnji – Beogrаd, Eurogаrdiju – Novi Sаd. Isto tаko, zаhvаljujem se prof. dr Brаtislаvu Stipаniću nа dаtim sugestijаmа, publikаcijаmа i ilustrаcijаmа, Bori Mirosаvljeviću zа fotogrаfije mostovа, diplomirаnim inženjerimа – Ivаnu Mаmužiću, Arsenu Pribiću, Aleksаndru Milovаnovu i Rаdivoju Terzinu zа dаte mаterijаle i povremene stručne konsultаcije. Zаhvаlаn sаm i Zorаnu Kolundžiji, mom stаrom izdаvаču i Predrаgu Rаjiću, lektoru i korektoru.

Odakle sam bila, više nisam od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli... Broj ocena: 103 Cena sa PDV: 999 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 23451 Vreme slanja: 1 - 2 radna dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.40 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Laguna Brend: Laguna Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Odakle sam bila, više nisam, Dejan Tiago-Stanković Odakle sam bila, više nisam Dejan Tiago-Stanković Kategorije: Istorijski / Drama / Domaći autori Format: 13x20 cm Broj strana: 328 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 15. septembar 2022. ISBN: 978-86-521-4589-8 Opis proizvoda: Odakle sam bila, više nisam, Dejan Tiago-Stanković Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost. Roman o mom Lisabonu. Ispričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim. Tu je pripovedač, došao s ovih prostora u neki drugi, zapadni svet i gleda ga ovde rođenim, tamo otvorenim očima. Tu su mnogobrojni likovi, neki davnašnji, neki vrlo moderni, a svi posebni, oblikovani, živi na stranicama romana kao da sad sedite negde na lisabonskom uglu i ćaskate. I ti shvatiš da je pred tobom roman o jednom gradu i njegovim stanovnicima koji ide, teče, čitaš ga, nasmeješ se, pa te obuzme seta, malo se zamisliš, pa ti se osmeh ponovo razlije licem. Uživaš. Tiago, majstor pera, ovenčan Nagradom Evropske unije za književnost, posle Estorila, letovališta burne istorije, i kairskog vrelog Zamaleka obgrljenog vodama Nila, ne posustaje u svojoj geografiji ljudskih duša duž ose vremena i prostora od Atlantika do Mediterana. Odakle sam bila, više nisam od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli, a pripovedač se potrudio da vaš duh ostane bogatiji i srce radosnije kada zaklopite stranice ove izuzetne knjige. Dejan Tiago-Stanković rođen je u Beogradu 1965, gde je živeo dok nije diplomirao arhitekturu kojom se potom nikada nije bavio. Čim je okončao školu, iz puke radoznalosti i želje da upozna svet odselio se u inostranstvo, gde nije nameravao dugo da ostane, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije. U Londonu je živeo do 1995, kada se, umesto da se vrati kući u Beograd, preselio u Portugal. Živeo je u Lisabonu. Spisateljski zanat naučio je od najboljih, prevodeći književna dela. Tokom godina objavio je nekoliko prevoda, ali kako je sam voleo da kaže samo najznačajnijih pisaca, kako portugalskih na srpski tako srpskih na portugalski. Posebno se ponosio prevodima Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Potom je počeo da piše i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih dela počeo je kasno u životu, tek u svojim četrdesetima. Objavio je roman Estoril, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta je Tiago osobito bio ponosan, Estoril ušao u školsku lektiru. Drugi roman Zamalek, roman o kismetu, objavljen u Laguni, dobio je Nagradu Evropske unije za književnost 2020. U septembru 2022. izašao je i njegov roman o Lisabonu Odakle sam bila više nisam. Preminuo je u Lisabonu krajem iste godine. Svi proizvodi iz: Drama - domaći autori Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Ski naočare Oakley O Frame 2.0 Pro L matte black-dark grey Oakley je nagon za rešavanje problema. Potreba da budete hrabri i prkosni kroz ikonične dizajne. Mišljenje koje izaziva naš vlastiti način razmišljanja i zanemaruje status quo. Autentičnost se zaslužuje, a Oakley nasleđe inovacija ski naočara traje više od 30 godina. Decenije inženjeringa fokusirana su na jedan, nepokolebljiv cilj: Obezbediti ski sportistima apsolutno najviši stepen optičke jasnoće i zaštite. Oakley nijanse stakla nude najbolju kombinaciju filtriranja, balansa boja i kontrasta slike kako bi se maksimizirale performanse u bilo kojem svetlosnom stanju. Sa Oakley High Definition Optics® (HDO®), sportisti se mogu osloniti na nenadmašne performanse, jasnoću i zaštitu od udara. Proboj u arhitekturi ramova i dizajnu komponenata optimizuje komfor balansirajući pritisak, oslobađajući disanje i eliminirajući nakupljanje znoja. Ski sportisti svetske klase zavise od inovacije Oakley-a da bi videli izvan granica. To je oduvek bio Oakley-ev ponos i strast, a opsesija koja i dalje nastavlja da smišlja mogućnosti. Ski naočare Oakley O Frame 2.0 Pro L matte black-dark grey O-Frame® 2.0 PRO L proširuje stil i performanse podižući lestvicu Oakley-ovih performansi naočara sa povoljnim cenama. Pojednostavljena geometrija rama proširuje periferni pogled u svim pravcima i pruža besprekornu integraciju sa većinom kaciga. Model: Oakley O-Frame 2.0 PRO L Boja rama: Matte Black Fit: L ( large ) Product Code: OO7124-02 Stakla: Boja stakla: Dark Grey Tip stakla: Standard Transmisija svetla: 10% Svetlosni uslovi: Sunce i oblaci / FC3 Boja baze stakla: Grey UV zaštita: Sva Oakley stakla blokiraju 100% UVA, UVB i UVC zrake i štetno plavo svetlo do 400nm Karakteristike: Fleksibilni O Matter ram prilagođava se vašem licu, čak i pri ekstremnim hladnoćama Injection-molded Plutonite – materijal za stakla, filtrira 100% UVA, UVB, UVC i štetno plavo svetlo do 400nm. Optički ispravna dvostruka stakla sa Anti-fog premazom Ispunjava zahteve o otpornosti na udar koji se zasnivaju na ANSI Z87.1 i EN 166 standardima Dizajn rama niskog profila omogućava veću vidljivost i bolju kompatibilnost sa ski kacigom Tehnologije: ● UV Protection Možete biti zaslepljeni onim što ne vidite. Nevidljivi oblik radijacije, UV zraci obasipaju vaše mrežnjače sa 186.000 milja u sekundi. Oštećenje očiju povezano sa UV zračenjem uključuje katarakt, fotokeratitis i pterigijum. UV oštećenja se vremenom povećavaju. Uopšte ne osećate UV zrake, tako da ne postoji prirodno upozorenje da se nanosi šteta. I mada oblaci smanjuju nivo UV zraka koji dopire do vaših očiju, oblaci ne blokiraju UV zrake potpuno – što znači da vaše oči mogu biti izložene UV zracima čak i po oblačnom vremenu. Thermonuclear Protection Oakley Plutonite® materijal za stakla zaustavlja svaku talasnu dužinu ultraljubičastog zračenja iz termonuklearne peći sunca, a ne samo oblik niže energije koji se zove UVA. Čak i Oakley providna stakla filtriraju 100% UV zračenja. – Oakley Plutonite filtrira 100% UVA, UVB, UVC i štetno plavo svetlo do 400nm. – Sam materijal stakla blokira UV zrake, tako da se ne morate oslanjati na tanak površinski premaz koji može da se skine ili ogrebe. – Oakley optičke tehnologije omogućavaju zakrivljenost stakla koja poboljšava zaštitu na vrhu i bočnim stranama očiju. – Sva Oakley sunčana stakla i Oakley Authentic Prescription Lenses pružaju 100% UV zaštitu. ● Dvostruko ventilirana Plutonite® stakla sa F3™ premazom omogućavaju unutrašnjim balističkim staklima da apsorbuju najmanje 2ml vlage. ● O Matter Oakley injection molded thermoplastic O Matter materijal za ram obezbeđuje poboljšanu čvrstoću i fleksibilnost u odnosu na tradicionalni acetat, a napravljen je tako da izdrži od promena ili deformacija tokom vremena. ● Široka podesiva traka obezbeđuje sigurno prijanjanje. ● Helmet Compatibility – Oakley ski naočare dizajnirane su da rade u skladu sa širokim rasponom stilova ski kaciga, sa potporom koja ravnomerno raspoređuje pritisak po ramu ski naočara i trakom sa silikonom koji čvrsto drži ski naočare na svom mestu. 360˚ ventilacija osigurava optimalan protok vazduha kada se nose sa kacigom. ● Impact Protection Oakley ulaže velike napore kako bi osigurao da Oakley ski naočare štite vaše oči. Materijal stakla i geometrija rama pružaju zaštitu od udarca. Deo tajne je Plutonite®, Oakley izdržljivo i optički čisto staklo. Unutar Oakley duha performansi i inovacija, Oakley nastavlja sa isporukom najboljih proizvoda na planeti. Zaštita od udara iznad onoga što je potrebno. Oakley smatra da je to obavezno. Više o proizvodu: Oakley

ZGRADA MINISTARSTVA PROSVETE - Milojko Gordić Autor: Milojko Gordić Izdavači: Vukova zaduzbina/Zavod za zastitu spomenika kulture grada Beograda Godina izdanja: 1996. Broj strana:72 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Retka i izzetna knjiga Zgrada Minisatrstva prosveteje monografski prikaz jedne od najstarijih srpskih institucija.Na sedamdesetak strana knjige autor nas upoznaje sa istorijom zgrade, koja je podignuta kao privatna kuća, ali je gotovo uvek služila javnim potrebama – od Konzulata Ruske Carevine, preko Doma srpske ratne siročadi do kancelarije Minisarstva prosvete.Posebna poglavlja posvećena su arhitekturi, unutrašnjem uređenju zgrade i radu Dragutina Inkiostrija na slikanim dekoracijama. Svako poglavlje prate prilozi u vidu planova, svremene i istorijske fotografije i istorijskih dokumenata. Dom Vukove zadužbine je zgrada u Beogradu u kojoj se nalazi Vukova zadužbina. Zgrada se nalazi na Terazijama u ulici Kralja Milana br. 2 i jedna je od najstarijih u tom delu Beograda. Njena gradnja je započeta još 1870-1871. Projektant prve jednospratne kuće oblikovane u duhu akademizma bio je arhitekt Aleksandar Bugarski, jedan od najistaknutijih srpskih arhitekata 19. veka. Zgrada je 1966. godine prvi put zaštićena kao spomenik kulture, a od 1979. je utvrđena za spomenik kulture od velikog značaja. U ovom objektu koji svedoči o kontinuitetu kulture obrazovanja, očuvana je namena u vremenu dugom 135 godina. Zgrada je sagrađena 1870-1871. godine po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog. Podigao ju je sudija Dimitrije Mita Golubović. Odmah po podizanju zgrada je postala sedište Ruskog Carskog konzulata u Beogradu, a nakon 1877. godine adaptirana je za potrebe smeštaja Zavoda za srpsku siročad. Od 1879. godine u zgradi je bilo smešteno Ministarstvo prosvete. Ministarstva prosvete je u zgradi bilo smešteno od 1879. do 1952. godine, najpre samo Prosvetno, od 1880. i Crkveno odeljenje Ministarstva prosvete Kneževine Srbije, od 1914. Zadužbinsko odeljenje Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, a od 1919. i Umetničko odeljenje (Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije, a nakon 1944. godine Narodne Republike Srbije), iste godine kada je od Ministarstva odvojeno Crkveno odeljenje, da bi od njega bilo formirano posebno Ministarstvo Vera. Pojedina odeljenja Ministarstva prosvete su, i pored proširivanja, ostala izvan glavnog zdanja. U vreme okupacije u toku Prvog svetskog rata zgrada je korišćena kao kancelarija Glavne Intendanture austro-ugarske vojske, ali i kao Glavna poštanska uprava. Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, Ministartvo prosvete je nakratko prestalo sa radom, ali je osnovano Odeljenje za nastavu na nemačkom jeziku, koje je delovalo do oktobra 1944. godine. U novembru 1944. osnovano je Povereništvo za prosvetu NR Srbije, koje je aprila 1945. preraslo u Ministarstvo prosvete. Ono je u zgradi ostalo do 1952. godine, kada su se u nju uselili Savezni zavod za patente i Savezni zavod za produktivnost rada, kao i redakcija lista „Mladost“, ULUS i drugi koji više nisu korisnici ovog prostora. Od 1988, dve godine nakon prve revitalizacije fasade, zgrada je dodeljena Vukovoj zadužbini na trajno korišćenje i upravljanje.

Ljudi od davnina posmatraju nebo, ispituju ga, poetizuju i dramatizuju. U svemiru se sve menja, kreće i ima svoju istoriju. Svemir ima svoj početak, ima sadašnjost i imaće budućnost. Zvezde su nestalne, rađaju se, žive svoj život i umiru. Ne u trajanju jednog ljudskog života od sto godina, već milionima, pa čak i milijardama godina. Kako je iz beskonačno malog nastalo beskonačno veliko? Kako je čitav svemir sa stotinama milijardi svojih galaksija izronio iz mikroskopskog vakuuma? Kako su se pojavili Sunce i Mesec? Svi smo mi zvezdana prašina, dakle mi smo deca vremena. SADRŽAJ Predgovor 7 Reči zahvalnosti 12 Albert Ajnštajn, kompleksni genije 13 Ajnštajn, čudesna 905. godina 16 Andromeda 20 Andromeda: najavljeni sudar sa Mlečnim putem 21 Antimaterija 23 Antropijski princip 25 Paskalova opklada 30 Aristotel 32 Asteroidi 34 Asteroidi (Rezervati asteroida) 36 Asteroidi (Udar asteroida) 38 Astrofizika i stvarnost 45 Atmosfera Zemlje 48 Atmosfera Zemlje (Miraži) 51 SpljoŠteno i izobličeno Sunce 52 Mirazi ili stvamost nije tamo gdeje očekujemo 53 Atmosfera Zemlje (Oblaci) 54 Atmosfera Zemlje (Prelamanje) 54 Atmosfersko prelamanje 54 Aurore borealis i aurore australis 54 Biodiverzitet 57 Bog (Ajnštajnov Bog) 63 Bog i budizam 68 Bog i kosmologija 70 Bog i složenost svemira 71 Bog i vreme 72 Bojc 74 Brahe, Tiho 75 Cefide (zvezde) 81 Crne rupe 82 Crne rupe u srcu Mlečnog puta 84 Supermasivne crne rupe 86 Putovanje na kraj cme rupe 87 Crna rupa i vreme 93 Primordijalna crna rupa 94 Crni patuljak 97 Crveni džin 97 Crvotočina 99 Darvin, Čarls 102 Detektor svetlosti 105 Dinosaurusi i asteroid ubica 106 Doplerov efekat 108 Duga 110 Efekat staklene bašte 119 Egzoplanete (ili ekstrasolame planete) Ekstremofili 130 EPR (eksperiment) 131 Etar 135 Evropa 139 Fosilno zračenie 140 Fotosinteza ll40 Fukoovo klatno 143 Fundamentalne sile 145 Elektromagnetna sila 147 Gravitadona sila 147 Nukleame sile, jaka i slaba 147 Galaksije 148 Formiranje galaksija 148 Jata i superjata 151 Tipovi galaksija 152 Urođeno i stečeno 155 Galaksije sa aktivnim jezgrima 158 Galaksije kanibali 159 Galaktičko seme 160 Galilej 163 Gea: Žemlja hraniteljka 166 Gedelova teorema 167 Globalno zagrevanje 167 Godišnja doba (smena godišnjih doba) Gravitacija 169 Gravitacioni talas 172 Gravitaciono sočivo 177 Grom 181 Habl, Edvin — istraživač maglina 186 Haos: kraj izvesnosti 191 Haos u Sunčevom sistemu 194 Haos u svetu zvezda 198 Haos na Jupiterovoj Velikoj crvenaj pegi Ija 201 Inflacija svemira 201 Istorija svemira 206 Jato (Galaktičkojato) 212 Jato (Zbijenojato) 212 Jato (Zvezdanojato) 212 Jedinstvo prirode 213 Jupiter 216 Jupiterova Velika crvena pega 219 Jupiterovi prirodni sateliti 220 Kajperov pojas 224 Kepler,Johan 224 Komete, fizički objekti Rezervat kometa i235 Komete, predmeti praznoverja 236 Kopernik, Nikola 1'237 Kopernikov duh 241 Kosmička evolucija 243 Kosmički balet 243 Kosmički kalendar 244 Kosmički zraci 245 Kosmologija 246 Kosmološka konstanta 247 Kvantna mehanika 252 Kvantna teleportacija 257 Kvazar 262 Kvintesencija 265 Laplas, Pjer-Simon de 267 Lepota i istinitost jedne teoriie 269 Lepota i jedinstvo svemira 270 Ljudska svest 271 Mačoi i obična materija 278 Maglina (Planetarna maglina) 280 Magline ili zvezdane jaslice 281 Mars 282 Život na Marsu 284 Masa (ili materija) [Egzotična tamna masa (ili materija) ] 1289 Masa (ili materija) [Obična tamna masa (ili materija)] 290 Matematika i priroda 293 Međuzvezdana praŠina 296 Međuzvezdana sredina 298 Merkur 299 Mesec (Skrivena strana Meseca) 304 Mesec i osa Zemljine rotacije 305 Mesec i plima i oseka 307 Mesec koči Zemljinu rotaciju 308 Mesec se udaljava od Zemlje 310 Mesec, Zemljino dete 311 Meteori 314 Meteorit Miraži (Gravitacioni miraži) 317 Miraži na Zemlji 317 Mitsko sunce 317 Mlečni put (Mitovi o Mlečnom putu) 318 Mlečni put: moderna verzija 320 Molekuli (Međuzvezdani molekuli) 323 Multiverzum 325 Nauka i budizam 328 Nauka i duhovnost 335 Nauka i korisnost 340 Nauka i lepota 342 Nauka i metod 345 Nauka i mudrost 347 Nauka i poezija 349 Neutrino 352 Noćno nebo 355 Njutn, Isak 357 Oblaci (Istorija oblaka) 366 Oblaci (Molekulski oblaci) 370 Olbers (Olbersov paradoks) 371 Opservatorije (optičke opservatorije) 371 Opsenatorije (Moderne opservatorije) 373 Ozon (Rupa u ozonskom omotaču) 373 Panspermija 376 Paralaksa ' 380 Paralelni svemiri 380 Patuljak (Beli patuljak) 380 Patuljak (Smeđi patuljak, neuspela zvezda) 382 Planete (Ekstrasolarne planete) 383 Planete i njihovo retrogradno kretanje 384 Planete, terestričke i džinovske 384 Planetezimali i formiranje Sunčevog sistema 387 Plankov zid ili zid saznanja 390 Platon 392 Plavo nebo 394 Pluton 398 Poenkare, Anri - prorok haosa 403 Polaris 407 Pomračenje Meseca 408 Pomračenje Sunca 409 Poreklo 411 Precesija ekvinocija 419 Prostor (Globalitet prostora) 420 Prostor-vreme: nerazdvojan par 421 Proton (Smrt protona) 423 Prstenovi 424 Pulsar 425 Rastojanja u svemiru: kosmička dubina 427 Razumljivost svemira 431 Relativnost (Teorija relativnosti) 433 Satum 437 Satumovi prstenovi 439 Sazvežđe 442 Slučaj i nužnost 445 Staklena bašta (Efekat staklene bašte) 450 Starost svemira 453 Sinac nTcaripflnina ) 439 StvaBnBOst tlVavffenjestvarnosti) 463 SuKirak 465 Sunce Rođenje. žhxx i smrt Sunca) (467 Stoice (Zalasci Sunca) 470 Sunce i kiima na Zemlji 472 Sunce, iivor sveilosti 473 Sunćev sćstem (Formiranje Sunčevog sistema) 475 Sunčeve pege 477 Sunćevi sistemi (Drugi sunčevi sistemi) (479 Supernove (Dobrobiti ođ supemova) 479 Supemove (tipa Ia): beli patuljci koji eksplodiraju 481 Supemove (tipa II): eksplozivna agonija masivnih zvezda 482 Svemir (Arhitektura svemira), kosmičko platno 485 Svemir (Bliska budućnost svemira) 489 Svemir (Ciklični svemir) 490 Svemir (Geometrija svemira) 492 Svemir (Hemijski sastav svemira) 494 Svemir (Kreativni svemir) 494 Svemir (Kretanja u svemiru) 497 Svemir (Magijski svemir) 498 Svemir (Magijsko-mitski svemir) 499 Svemir (Mitski svemir) 500 Vavilonski mitski svemir 501 Kineski mitski svemir: srednji put 1502 Egipatski mitski svemir 503 Indijski mitski svemir 504 Svemir (Primalni zvuci svemira) 505 Svemir (Prošlost svemira) 507 Svemir (Sadržaj svemira) 508 Svemir (Stacionami svemir) 508 Svemir (Ubrzavanje svemira) 510 Svemir (Veoma daleka budućnost svemira) 510 Kraj zvezdane ere 1510 Smeđi patuljci i vimpovi 513 Isparavanje galaksija i galaktičkih jata 514 Smrt protona 516 Sndbina Snnca 516 Isparavanje cmih mpa u svetlost 518 Era tame 519 Smrt svemira 519 Svemir (Vidljivi svemir) 521 Svemir (Virtuelni svemiri) 523 Svetlosna godina 526 Svetlosno zagađenje 527 Svetlost (Fosilna svetlost) 530 Svetlost (Kosmička i astroflzička svedost) 15' Svetlost (Prelamanje svedosti) 541 Svedost (Zid brzine svedosti) Svetlost i tama 546 Svedosd (Difuzne svedosti svemira) 547 Svetlosti (Nevidljive svedosti) i Tamna energija: ubrzavanje svemira 550 Tamna noć ili Olbersov paradoks Teleskop (Svemirski teleskop ,,Habl“) Teleskop ĐžejmsVeb’, ’Hablov’naslednik Teleskop (Zemaljski teleskop) 560 Termodinamika i svemir 565 Termofili 567 Titan i život 567 Triton 569 Unifikacija (Teorije unifikacije) 570 Uran i Neptun 572 Vakuum (Kosmički vakuumi) 578 Vakuum (Kvantni vakuum) 578 Vanzemaljci 581 Komunikacija sa vanzemaljcima 588 Vanzemaljci i Bog 592 Veliki prasak 593 Veliki prasak, uverljiva teorija ? 1596 Venera 597 Vimpovi 603 Voda 605 Vreme (Psihološko i fizičko vreme) 608 Vrerae (Strele vremena) 611 Vreme (Zaleđeno vreme svetlosti) 613 Vreme i gravitacija 614 Vreme i kretanje 615 Vreme i putovanje u budućnost 619 Vreme i simultanost 621 Vreme i uzročnost 623 Vulgarizacija (Naučna vulgarizacija) 624 Zeleni zrak 630 Zemlja (Klima na Zemlji) 634 Zemlja (Pomeranje kontinenata na Zemlji) 636 Zemlja (Vulkanska aktivnost Zemlje) 639 Zemlja i antičko nebo 640 Zemlja, plava planeta 641 Zemlja—Mesec (Par Zemlja-Mesec) 1643 Zodijak 643 Zvezda 645 Zvezdino rođenje 645 Zvezdin život 648 Zvezdina smrt 652 Zvezda padalica 653 Zvezdana energija 654 Zvezdane jaslice 654 Zvezde cefeide 654 Zvezde, neutronske 654 Život (Štaje život?) 655 Život (Vanzemaljski život) 658 Život i džinovske planete 661 Život i entropijja 662 Život i smrt 665 Život na Zemlji (Jedinstvo života na Zemlji) 667 Život na Zemlji (Poreklo života na Zemlji) 670 Život na Zemlji: DNK i reprodukcija života 673 Život na Zemlji: pronalazak seksa *677 Naslov: Rečnik zaljubljenika u nebo i zvezde Izdavač: Službeni glasnik Strana: 688 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 12 x 20 cm Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-519-0912-5

IST7 06255) EUSTAHIJA ARSIĆ I NJENO DOBA , Vladimir Milankov, Aurora Novi Sad 2001 , Iz Uvoda Ovo je životna priča o jednoj izuzetno zanimljivoj ženi. Mnogi je smatraju prvom srpskom spisateljicom, a dosta je, opet, i onih koji joj to prvo mesto osporavaju. Nije, istini za volju, za ovih dvesta dvadeset i pet godina od kako se rodila, izazivala baš preveliku pažnju istraživača koji bi se bavili njenim životom i stvaralaštvom, ali je i medju onima koje je zainteresovala, bilo i takvih, koji su u rezultate svojih istraživanja, unosili nedopustivu dozu slobodnog zaključivanja. Ovo je, zato, prvi ozbiljniji pokušaj da se sakupe svi valjani kamenčići i slože u realnu sliku ove Srpkinje, koja je u mislima išla daleko ispred vremena u kome je živela. Ugledni profesor Andra Gavrilović je, negde sredinom aprila 1914. godine, držao javno predavanje na temu: Naše književne prilike pre sto godina. Izneo je tada kako smatra da 1813, 1814. i 1815. godina čine u srpskoj književnosti, u duhu jednu malu celinu i postavio sebi zadatak da ovu postavku dokaže. Najvažniji dogadjaj 1813, po njemu je, što su čitaoci tad dobili svoj prvi srpski list u devetnaestom veku — 1. avgusta su, naime, u carstvujućem gradu Vijeni počele da izlaze Novine Serbske koje su pokrenula dvojica mladih studenata medicine na bečkom univerzitetu, Zemunac Dimitrije Davidović, i njegov imenjak Dimitrije Fruščić, rodom iz Divoša. Medju značajnije književne dogadjaje u 1814. godini, Andra Gavrilogić navodi pojavu knjige Žitije Ezopovo, koje je, sa grčkog jezika, preveo Jovan Mioković, čovek koji je za vreme srpskog Ustanka bio u Beogradu učitelj mačevanja. Danas niko ne može potvrditi ni da li je Ezop zaista živeo — a ova je knjiga pre 100 godina dala srpskim čitaocima i sliku Ezopovu! — kaže Gavrilović. No, to po njemu nije najvažniji dogadjaj, pa na samom kraju predavanja iznosi: Konac delo krasi... Zato sam i ja ostavio da na samom kraju ovoga govora, u čast poštovanja slušateljkama svojim, saopštim, da se ove 1914. godine navršuje takodjer stogodišnjica od kako se u srpskoj književnosti prvi put javlja ženskinje, javlja Srpkinja, s perom u ruci — kao književnik. God. 1814. štampana je u Budimu Svojet Materni, knjiga koju je za vaspitanje srpske omladine napisala Jevstahija pl. Arsićka. Ona se kao devojka zvala Cincićeva, a udala se za Savu pl. Arsića. Koliko je uvaženje uživala kod srpske omladine vidi se i po tome što joj je Gligorija Jakšić, poeta onoga doba, ispevao Odu, `jako do ninje pervoj spisatelnici serbskoj.` Ovo Gavrilovićevo predavanje objavio je u celini mesečni časopis Žena, 1.maja 1914. godine. Urednica, Milica Jaše Tomića, kćerka još slavnijeg Vojvodjanina, Svetozara Miletića, pod zvezdicom, u fusnoti, objašnjava: Ovu književnu raspravu donosimo u toliko radije, što je istaknuta zasluga Savke Živkovićke kao saradnice Vuka Karadžića i što se dodiruje stogodišnjica od kako je izašla prva srpska knjiga koju je napisala Srpkinja. Milica Tomić je, eto, obazrivija, pa 1814. godinu smatra značajnijom jer je tada izašla prva srpska knjiga (podvukao V. M.) koju je napisala Srpkinja. Andra Gavrilović je, medjutim, konkretniji. On kaže da se te godine u srpskoj književnosti prvi put javlja ženskinja, javlja Srpkinja, s perom u ruci — kao književnik. Ne treba sumnjati da je poznati profesor, u svoje vreme veoma cenjeni književni istoričar i književni kritičar, dobro znao za suprugu despota Uglješe Mrnjavčevića, potonju monahinju Jefimiju (oko 1349-posle 1405) i oba njena lirska sastava: zapis na ikonici darovanoj manastiru Hilandaru, u koje je iskazan njen materinski bol za izgubljenim detetom, i Pohvalu knezu Lazaru, izvezenu svilom na pokrovu za knežev kivot, a, eto, ne navodi nju, nego Eustahiju pl. Arsić kao prvu Srpkinju — vrlo konkretno — s perom u ruci. Pišući na temu Naša žena u književnom stvaranju, Vlastoje D. Aleksijević se, sasvim prirodno, dotakao i Eustahije pl. Arsić pa na jednom mestu kaže: Mora se priznati da je povodilo za vremenom, jer je i to vreme imalo svoju modu u književnosti, pa i prva žena književnik u Srba iz Vojvodine (podvukao V. M.), Eustahija od Arsić, rodjena Cincićeva piše po maniru svoga vremena i jezikom toga doba. Ona je više slaveno-serbski, nego čisto srpski pisac.. Njeni ugledi nisu bili isti koji i usmenom narodnom predanju, već Orfelin, Julinac, Venclović, Žefarović i dr. Tek posle nje, kada se prebrode sve književne krize, kada se probudi puna narodna, srpska, svest i zapliva se vodama romantike, i naša književnost obogatiće se ženama književnicama u punoj meri... Vlastoje Aleksijević je, eto, precizno razvrstava kao prvu ženu književnika u Srba iz Vojvodine. Istovretna je i konstatacija Jožefa Senjeija, koji u svojoj enciklopediji Život i stvaralaštvo madjarskih pisaca, na str. 255 prve knjige, kaže: Arsić Eustahija, prva srpska književnica u domovini (podvukao V. M.). Ona To upravo jeste — prva Srpkinja koja piše knjige u državi Madjarskoj, čiji je podanik bila. Nema u tome ničega čudnog što je prva srpska spisateljica ponikla baš na prostoru današnje Vojvodine, jer žene iz ovih krajeva i čine prve kulturne redove u Srpstvu. One su, preko Novog Sada, Pešte i Beča dolazile u kontakt sa savremenom kulturom zapada, koja se, opet, zaustavljala na karantinskim graničarskim vojničkim kordonima stare austrijske granice. Sprema i obrazovanost vojvodjanskih Srpkinja bila je na glasu. U vreme Voždovog Ustanka, u samom početku XIX veka, Eustahija Arsić je prva kulturna Srpkinja novog vremena koju pominju putnici — pisci toga vremena — smatra Jelena Lazarević, u svom delu Engleskinje u srpskom narodu. I zaista je bila veoma obrazovana. Oto Dubislav plem. Pirh je 1829. godine putovao po Srbiji i, pored ostalog, zabeležio stanje u literaturi koje je, kasnije, opisao u svojoj knjizi Putovanje po Srbiji u godini 1829, u kojoj je zapisao i ovo: Pregled srpske književnosti, koji sleduje, ima samo taj smer da pokaže da se je već po raznim vrstama književnosti počelo ponešto raditi. Ja sam se u njemu držao poglavito Srpskog Letopisa i ponešto dopunio sam iz Šafarika... Eustahija Arsić razvrstava u odeljak Prevodi. Za njena Poleznaja razmišlenija piše da su prevod Tomsona (1816). Pripisuje joj da je prevela i Volterovog Zadiga (Budim, 1828), i Vilandovog Agatona. Spev Engleza Džemsa Tomsona, Četiri godišnja doba, u vreme kad Pirh putuje po Srbiji još uvek nije bio preveden na srpski jezik. Vilandovog Agatona i Volterovog Zadiga ili Opredeljenje — istočna pripovetka, Eustahija, takodje, nije mogla imati u rukama kad piše svoje knjige, jer ih je Pavle Berić objavio dosta kasnije — prvu 1820. (posvetio Eustahiji) a drugu čak 1828. godine. Ove knjige ne beleži ni Petrik u svojoj Bibliografiji Madjarske od 1712. do 1860. godine, pa ih Eustahija Arsić nije mogla pročitati ni na tom jeziku. Morala je, dakle, znati (pored srpskog, rumunskog i madjarskog) još i nemački, možda engleski, a neki biografi smatraju da je znala i grčki, francuski, pa možda i latinski jezik. Uz sve to, dobro je poznavala i literaturu naroda čiji je jezik govorila. O tome svedoči i ugledni Mladen Leskovac. On je jednu kratku pesmicu Eustahije Arsić, Slovo nadgrobnoje, uvrstio u svoju Antologiju starije srpske književnosti, jer ga je, kako sam kaže, ta kraćušna i vešto (ali ne samo vešto) načinjena pesmica od svega pet stihova /.../ zbog njene nekako suve i uzdržljive rezignacije u strogom i čistom klasičističkom stilu... Kasnije je Leskovac pronašao nekakvu antologiju latinske poezije, zapravo epigrafike, Bihler-Rize-ovu u kojoj je na 705. stranici našao pesmicu čiji je autor Lucije Anije. Pesmica je zaista Slovo nadgrobnoje Oktaviju Valerijanu i nalazi se na njegovom sarkofagu. Mladen Leskovac dalje navodi kako i ova pesmica ima svoj uzor u jednom grčkom epitafu koji je, naravno, stariji od latinskog. Profesor Leskovac nije siguran da je Arsićeva poznavala latinski ili grčki jezik, pa veruje da je morala pronaći u nemačkom uzor za ovu pesmicu. Kaže kako bi bilo dobro kad bi se ovi Eustahijini stihovi mogli uporediti sa uzorom kojim se koristila, da vidimo kako je taj posao obavila, i da li je u njega unela bar nešto svoga. Jer bi bilo lepo znati da je, godine 1816, jedna Srpkinja to umela i smela. Znatno manje učenjem u školi, a sigurno mnogo više čitanjem domaće i strane literature, stekla je Eustahija pl. Arsić i veoma solidno opšte kulturno obrazovanje. Korice svoje prve knjige, Sovet maternjij je, tako, ukrasila Grumerovom vinjetom Drvo života, na kojoj žena u oklopu deli voće deci koja su se okupila oko nje. I u svojoj drugoj knjizi Eustahija nam sasvim jasno govori da joj nije nepoznata ni jedna oblast kulturnog izražavanja. Devedesetu stranicu počinje medjunaslovom (Čovek obdaren razumom, bavi se naukom i umetnošću), ispod koga čitamo ove njezine misli: Jedini umilnim i harmoničnim glasom opevaju u poeziji vrline heroja. Drugi, pak, kistovima svojim pretvaraju obično platno u prekrasnu perspektivu. Drugi imajući u rukama nož i dleto, oživljava mramor i udahnjuje život metalu. Drugi podižu velelepna zdanja. Neki na mikroskopima koje su sami izumeli, traže nove svetove u nevidljivim atomima, ili nastoje da proniknu u skriveni rad nekog od organa. Sačinivši od mikroskopa teleskop, poneko se uznosi u sama nebesa i posmatra Saturna i njegove mesece. Vrativši se u svoje žilište, propisuje zakone nebeskim telima, označava njihove putanje, meri zemlju, meri sunce... I po ovakvom svom interesovanju Eustahija pripada `muškom` delu društva svoga vremena. Kod Avrama Mrazovića, u Poučiteljnom magazinu za decu, čast 3, koji je, kako sam Mrazović kaže, ot Gospoži Mariji le Prens de Bomant sočinjen, a sada na polzu slaveno-serbske junosti ustrojen Avramom Mrazovićem (Budim 1800), raspravlja se o postanku arhitekture i slikarstva. Georgije Zaharijević, opet, u svom prevodu sa grčkog Plutarha Zercalo supružestva (Budim, 1808), insistira na likovnom obrazovanju žena. Petar Runjanin, pak, u knjizi Teofan ili iskusnij Sovetnik za junost beziskusnu, koju je preveo sa nemačkog jezika i objavio u Budimu 1813. godine, ističe društvenu odgovornost umetnika. Ima takvih primera još, ali da navedemo samo Stefana Živkovića koji govori o vaspitnoj ulozi `hudožnika` u svojoj Blagodeteljnoj muzi, 1815. godine... mek povez, format 12,5 x 20 cm , ćirilica, ilustrovano, 279 strana

Ski naočare Oakley O Frame 2.0 PRO M matte white-persimmon Oakley je nagon za rešavanje problema. Potreba da budete hrabri i prkosni kroz ikonične dizajne. Mišljenje koje izaziva naš vlastiti način razmišljanja i zanemaruje status quo. Autentičnost se zaslužuje, a Oakley nasleđe inovacija ski naočara traje više od 30 godina. Decenije inženjeringa fokusirana su na jedan, nepokolebljiv cilj: Obezbediti ski sportistima apsolutno najviši stepen optičke jasnoće i zaštite. Oakley nijanse stakla nude najbolju kombinaciju filtriranja, balansa boja i kontrasta slike kako bi se maksimizirale performanse u bilo kojem svetlosnom stanju. Sa Oakley High Definition Optics® (HDO®), sportisti se mogu osloniti na nenadmašne performanse, jasnoću i zaštitu od udara. Proboj u arhitekturi ramova i dizajnu komponenata optimizuje komfor balansirajući pritisak, oslobađajući disanje i eliminirajući nakupljanje znoja. Ski sportisti svetske klase zavise od inovacije Oakley-a da bi videli izvan granica. To je oduvek bio Oakley-ev ponos i strast, a opsesija koja i dalje nastavlja da smišlja mogućnosti. Ski naočare Oakley O Frame 2.0 PRO M matte white-persimmon Ski naočare Oakley O Frame 2.0 PRO M matte white-persimmon proširuje stil i performanse podižući lestvicu Oakley-ovih performansi naočara sa povoljnim cenama. Pojednostavljena geometrija rama proširuje periferni pogled u svim pravcima i pruža besprekornu integraciju sa većinom kaciga. Model: Model: Ski naočare Oakley O Frame 2.0 PRO M matte white-persimmon Boja rama: Matte White Fit: M ( Medium ) Stakla: Boja stakla: Prizm Snow Persimmon Tip stakla: Standard Transmisija svetla: 57% Svetlosni uslovi: Sneg i oblačno vreme / FC1 Boja baze stakla: Orange UV zaštita: Sva Oakley stakla blokiraju 100% UVA, UVB i UVC zrake i štetno plavo svetlo do 400nm Karakteristike: Fleksibilni O Matter ram prilagođava se vašem licu, čak i pri ekstremnim hladnoćama Injection-molded Plutonite – materijal za stakla, filtrira 100% UVA, UVB, UVC i štetno plavo svetlo do 400nm. Optički ispravna dvostruka stakla sa Anti-fog premazom Ispunjava zahteve o otpornosti na udar koji se zasnivaju na ANSI Z87.1 i EN 166 standardima Dizajn rama niskog profila omogućava veću vidljivost i bolju kompatibilnost sa ski kacigom Tehnologije: ● Prizm Sport Oakley Prizm – tehnologija stakla pretvorila je naočare u vitalnu opremu za sport. Sve se svodi na poboljšanje detalja na najpreciznije načine kako bi se optimizovalo vaše vizuelno iskustvo, a rezultat su performanse koje menjaju igru. Oakley analizira zahteve svakog sporta i okruženja da bi osigurali da svako staklo prenosi prave talasne dužine. Na taj način možete doživeti izoštrenu vizuelnu oštrinu koja vam pomaže da sve jasnije vidite i brže reagujete. Osim poboljšanog prepoznavanja detalja koji vam pomaže da uočite ono što treba da vidite, Prizm Sport stakla poboljšavaju vašu sposobnost da vidite i pratite pokretne objekte na periferiji. Kakav god da je sport, imaćete poboljšane performanse koje će vam pomoći da se takmičite sa samopouzdanjem. ● Prizm Snow – stakla Dizajnirana da vam pomognu da vidite konture snega, izbočine i teksture u različitim svetlosnim i snežnim uslovima. ● UV Protection Možete biti zaslepljeni onim što ne vidite. Nevidljivi oblik radijacije, UV zraci obasipaju vaše mrežnjače sa 186.000 milja u sekundi. Oštećenje očiju povezano sa UV zračenjem uključuje katarakt, fotokeratitis i pterigijum. UV oštećenja se vremenom povećavaju. Uopšte ne osećate UV zrake, tako da ne postoji prirodno upozorenje da se nanosi šteta. I mada oblaci smanjuju nivo UV zraka koji dopire do vaših očiju, oblaci ne blokiraju UV zrake potpuno – što znači da vaše oči mogu biti izložene UV zracima čak i po oblačnom vremenu. Thermonuclear Protection Oakley Plutonite® materijal za stakla zaustavlja svaku talasnu dužinu ultraljubičastog zračenja iz termonuklearne peći sunca, a ne samo oblik niže energije koji se zove UVA. Čak i Oakley providna stakla filtriraju 100% UV zračenja. – Oakley Plutonite filtrira 100% UVA, UVB, UVC i štetno plavo svetlo do 400nm. – Sam materijal stakla blokira UV zrake, tako da se ne morate oslanjati na tanak površinski premaz koji može da se skine ili ogrebe. – Oakley optičke tehnologije omogućavaju zakrivljenost stakla koja poboljšava zaštitu na vrhu i bočnim stranama očiju. – Sva Oakley sunčana stakla i Oakley Authentic Prescription Lenses pružaju 100% UV zaštitu. ● Dvostruko ventilirana Plutonite® stakla sa F3™ premazom omogućavaju unutrašnjim balističkim staklima da apsorbuju najmanje 2ml vlage. ● O Matter Oakley injection molded thermoplastic O Matter materijal za ram obezbeđuje poboljšanu čvrstoću i fleksibilnost u odnosu na tradicionalni acetat, a napravljen je tako da izdrži od promena ili deformacija tokom vremena. ● Široka podesiva traka obezbeđuje sigurno prijanjanje. ● Helmet Compatibility – Oakley ski naočare dizajnirane su da rade u skladu sa širokim rasponom stilova ski kaciga, sa potporom koja ravnomerno raspoređuje pritisak po ramu ski naočara i trakom sa silikonom koji čvrsto drži ski naočare na svom mestu. 360˚ ventilacija osigurava optimalan protok vazduha kada se nose sa kacigom. ● Impact Protection Oakley ulaže velike napore kako bi osigurao da Oakley ski naočare štite vaše oči. Materijal stakla i geometrija rama pružaju zaštitu od udarca. Deo tajne je Plutonite®, Oakley izdržljivo i optički čisto staklo. Unutar Oakley duha performansi i inovacija, Oakley nastavlja sa isporukom najboljih proizvoda na planeti. Zaštita od udara iznad onoga što je potrebno. Oakley smatra da je to obavezno. Više o proizvodu: Oakley

 NAOČARE SKI OAKLEY O-FRAME 2.0 PRO L ( O71250300 ) Oakley Oakley je nagon za rešavanje problema. Potreba da budete hrabri i prkosni kroz ikonične dizajne. Mišljenje koje izaziva naš vlastiti način razmišljanja i zanemaruje status quo. Autentičnost se zaslužuje, a Oakley nasleđe inovacija ski naočara traje više od 30 godina. Decenije inženjeringa fokusirana su na jedan, nepokolebljiv cilj: Obezbediti ski sportistima apsolutno najviši stepen optičke jasnoće i zaštite. Oakley nijanse stakla nude najbolju kombinaciju filtriranja, balansa boja i kontrasta slike kako bi se maksimizirale performanse u bilo kojem svetlosnom stanju. Sa Oakley High Definition Optics® (HDO®), sportisti se mogu osloniti na nenadmašne performanse, jasnoću i zaštitu od udara. Proboj u arhitekturi ramova i dizajnu komponenata optimizuje komfor balansirajući pritisak, oslobađajući disanje i eliminirajući nakupljanje znoja. Ski sportisti svetske klase zavise od inovacije Oakley-a da bi videli izvan granica. To je oduvek bio Oakley-ev ponos i strast, a opsesija koja i dalje nastavlja da smišlja mogućnosti. Oakley O-Frame® 2.0 PRO L Snow Goggle O-Frame® 2.0 PRO L proširuje stil i performanse podižući lestvicu Oakley-ovih performansi naočara sa povoljnim cenama. Pojednostavljena geometrija rama proširuje periferni pogled u svim pravcima i pruža besprekornu integraciju sa većinom kaciga. Model: Model: Oakley O-Frame 2.0 PRO L Boja rama: Matte White Fit: L ( large ) Product Code: OO7125-03 Stakla: Boja stakla: Prizm Snow Persimmon Tip stakla: Standard Transmisija svetla: 57% Svetlosni uslovi: Sneg i oblačno vreme / FC1 Boja baze stakla: Orange UV zaštita: Sva Oakley stakla blokiraju 100% UVA, UVB i UVC zrake i štetno plavo svetlo do 400nm Karakteristike: Fleksibilni O Matter ram prilagođava se vašem licu, čak i pri ekstremnim hladnoćama Injection-molded Plutonite - materijal za stakla, filtrira 100% UVA, UVB, UVC i štetno plavo svetlo do 400nm. Optički ispravna dvostruka stakla sa Anti-fog premazom Ispunjava zahteve o otpornosti na udar koji se zasnivaju na ANSI Z87.1 i EN 166 standardima Dizajn rama niskog profila omogućava veću vidljivost i bolju kompatibilnost sa ski kacigom Tehnologije: ● Prizm Sport Oakley Prizm - tehnologija stakla pretvorila je naočare u vitalnu opremu za sport. Sve se svodi na poboljšanje detalja na najpreciznije načine kako bi se optimizovalo vaše vizuelno iskustvo, a rezultat su performanse koje menjaju igru. Oakley analizira zahteve svakog sporta i okruženja da bi osigurali da svako staklo prenosi prave talasne dužine. Na taj način možete doživeti izoštrenu vizuelnu oštrinu koja vam pomaže da sve jasnije vidite i brže reagujete. Osim poboljšanog prepoznavanja detalja koji vam pomaže da uočite ono što treba da vidite, Prizm Sport stakla poboljšavaju vašu sposobnost da vidite i pratite pokretne objekte na periferiji. Kakav god da je sport, imaćete poboljšane performanse koje će vam pomoći da se takmičite sa samopouzdanjem. ● Prizm Snow - stakla Dizajnirana da vam pomognu da vidite konture snega, izbočine i teksture u različitim svetlosnim i snežnim uslovima. ● UV Protection Možete biti zaslepljeni onim što ne vidite. Nevidljivi oblik radijacije, UV zraci obasipaju vaše mrežnjače sa 186.000 milja u sekundi. Oštećenje očiju povezano sa UV zračenjem uključuje katarakt, fotokeratitis i pterigijum. UV oštećenja se vremenom povećavaju. Uopšte ne osećate UV zrake, tako da ne postoji prirodno upozorenje da se nanosi šteta. I mada oblaci smanjuju nivo UV zraka koji dopire do vaših očiju, oblaci ne blokiraju UV zrake potpuno - što znači da vaše oči mogu biti izložene UV zracima čak i po oblačnom vremenu. Thermonuclear Protection Oakley Plutonite® materijal za stakla zaustavlja svaku talasnu dužinu ultraljubičastog zračenja iz termonuklearne peći sunca, a ne samo oblik niže energije koji se zove UVA. Čak i Oakley providna stakla filtriraju 100% UV zračenja. - Oakley Plutonite filtrira 100% UVA, UVB, UVC i štetno plavo svetlo do 400nm. - Sam materijal stakla blokira UV zrake, tako da se ne morate oslanjati na tanak površinski premaz koji može da se skine ili ogrebe. - Oakley optičke tehnologije omogućavaju zakrivljenost stakla koja poboljšava zaštitu na vrhu i bočnim stranama očiju. - Sva Oakley sunčana stakla i Oakley Authentic Prescription Lenses pružaju 100% UV zaštitu. ● Dvostruko ventilirana Plutonite® stakla sa F3™ premazom omogućavaju unutrašnjim balističkim staklima da apsorbuju najmanje 2ml vlage. ● O Matter Oakley injection molded thermoplastic O Matter materijal za ram obezbeđuje poboljšanu čvrstoću i fleksibilnost u odnosu na tradicionalni acetat, a napravljen je tako da izdrži od promena ili deformacija tokom vremena. ● Široka podesiva traka obezbeđuje sigurno prijanjanje. ● Helmet Compatibility - Oakley ski naočare dizajnirane su da rade u skladu sa širokim rasponom stilova ski kaciga, sa potporom koja ravnomerno raspoređuje pritisak po ramu ski naočara i trakom sa silikonom koji čvrsto drži ski naočare na svom mestu. 360˚ ventilacija osigurava optimalan protok vazduha kada se nose sa kacigom. ● Impact Protection Oakley ulaže velike napore kako bi osigurao da Oakley ski naočare štite vaše oči. Materijal stakla i geometrija rama pružaju zaštitu od udarca. Deo tajne je Plutonite®, Oakley izdržljivo i optički čisto staklo. Unutar Oakley duha performansi i inovacija, Oakley nastavlja sa isporukom najboljih proizvoda na planeti. Zaštita od udara iznad onoga što je potrebno. Oakley smatra da je to obavezno. Više o proizvodu: Oakley Okvir Srednji okvir Stakla Sa jednim staklom Pol Unisex Kategorija S3 / Sunčano Prikaži više Uvoznik Planet Bike Co d.o.o. Beograd Zemlja porekla Kina Proizvođač LUXOTTICA GROUP S.P.A.

 NAOČARE SKI OAKLEY TARGET LINE L ( O71200100 ) Oakley Oakley je nagon za rešavanje problema. Potreba da budete hrabri i prkosni kroz ikonične dizajne. Mišljenje koje izaziva naš vlastiti način razmišljanja i zanemaruje status quo. Autentičnost se zaslužuje, a Oakley nasleđe inovacija ski naočara traje više od 30 godina. Decenije inženjeringa fokusirana su na jedan, nepokolebljiv cilj: Obezbediti ski sportistima apsolutno najviši stepen optičke jasnoće i zaštite. Oakley nijanse stakla nude najbolju kombinaciju filtriranja, balansa boja i kontrasta slike kako bi se maksimizirale performanse u bilo kojem svetlosnom stanju. Sa Oakley High Definition Optics® (HDO®), sportisti se mogu osloniti na nenadmašne performanse, jasnoću i zaštitu od udara. Proboj u arhitekturi ramova i dizajnu komponenata optimizuje komfor balansirajući pritisak, oslobađajući disanje i eliminirajući nakupljanje znoja. Ski sportisti svetske klase zavise od inovacije Oakley-a da bi videli izvan granica. To je oduvek bio Oakley-ev ponos i strast, a opsesija koja i dalje nastavlja da smišlja mogućnosti. Oakley Target Line L Snow Goggle Target Line uparuje velika cilindrična stakla sa niskoprofilnim, ultra elegantnim dizajnom okvira za neverovatno vidno polje. Izravnali smo liniju obrva okvira da bismo stvorili besprekornu integraciju sa Oakley kacigama. Ovaj dizajn inspirisan Sutroom nudi stil i funkciju. Target Line L je dizajniran za pristajanje velikim dimenzijama lica. Model: Oakley Target Line L Boja rama:Matte Black Fit: L ( large-sized ) Product Code: OO7120-01 Stakla: Boja stakla: Dark Grey Tip stakla: Standard Transmisija svetla: 10% Svetlosni uslovi: Sunce i oblaci / FC3 Boja baze stakla: Grey UV zaštita: Sva Oakley stakla blokiraju 100% UVA, UVB i UVC zrake i štetno plavo svetlo do 400nm Karakteristike: Cilindrična stakla i niskoprofilni dizajn okvira za povećanu vidljivost i poboljšanu kompatibilnost sa kacigom Poravnavanjem gornjeg dela naočara, Target Line je dizajniran da obezbedi optimalnu integraciju sa Oakley kacigom Diskretni zarezi na slepoočnicama obezbeđuju kompatibilnost sa većinom dioptriskih naočara 50mm široki podesivi kaiš sa silikonskom postavom za sigurnije pristajanje Fleksibilna O Matter® šasija udobno se prilagođava vašem licu, čak i na ekstremnoj hladnoći Celodnevna udobnost troslojne pene za lice sa postavom od polarnog flisa koja upija vlagu Plutonite® materijal za stakla ubrizgavanjem pruža 100% zaštitu od UVA / UVB / UVC Optički ispravno duplo staklo sa F3 premazom protiv magle Ispunjava zahteve za udar zasnovane na standardima ANSI Z87.1 i EN 166 Tehnologije: ● UV Protection Možete biti zaslepljeni onim što ne vidite. Nevidljivi oblik radijacije, UV zraci obasipaju vaše mrežnjače sa 186.000 milja u sekundi. Oštećenje očiju povezano sa UV zračenjem uključuje katarakt, fotokeratitis i pterigijum. UV oštećenja se vremenom povećavaju. Uopšte ne osećate UV zrake, tako da ne postoji prirodno upozorenje da se nanosi šteta. I mada oblaci smanjuju nivo UV zraka koji dopire do vaših očiju, oblaci ne blokiraju UV zrake potpuno - što znači da vaše oči mogu biti izložene UV zracima čak i po oblačnom vremenu. Thermonuclear Protection Oakley Plutonite® materijal za stakla zaustavlja svaku talasnu dužinu ultraljubičastog zračenja iz termonuklearne peći sunca, a ne samo oblik niže energije koji se zove UVA. Čak i Oakley providna stakla filtriraju 100% UV zračenja. - Oakley Plutonite filtrira 100% UVA, UVB, UVC i štetno plavo svetlo do 400nm. - Sam materijal stakla blokira UV zrake, tako da se ne morate oslanjati na tanak površinski premaz koji može da se skine ili ogrebe. - Oakley optičke tehnologije omogućavaju zakrivljenost stakla koja poboljšava zaštitu na vrhu i bočnim stranama očiju. - Sva Oakley sunčana stakla i Oakley Authentic Prescription Lenses pružaju 100% UV zaštitu. ● HDO Oakley High Definition Optics® (HDO®) stakla optimiziraju sigurnost i performanse kako bi zadovoljila beskompromisne zahteve profesionalnih sportista koji se zadovoljavaju ništa manje od najjasnije, najoštrije i najtačnije vizije. Ona nudi istinitiju, precizniju sliku u odnosu na konvencionalna stakla koja uvećavaju slike i čine objekte pomeranim iz njihove prave pozicije. Sa HDO, Oakley stakla zadovoljavaju ili premašuju standarde testiranja američkog Nacionalnog instituta za standarde (merilo performansi za industriju naočara). Test jasnoće meri oštrinu slike koja se gleda kroz staklo. Refractive Power Test meri kako inferiorna stakla iskrivljuju viziju povećavanjem slike, a Prism Test meri kako stakla savijaju svetlost i čine objekte pomeranim iz svoje prave pozicije. Ovi testovi pokazuju kako konvencionalna stakla mogu ugroziti vašu viziju. ● O Matter Oakley injection molded thermoplastic O Matter materijal za ram obezbeđuje poboljšanu čvrstoću i fleksibilnost u odnosu na tradicionalni acetat, a napravljen je tako da izdrži od promena ili deformacija tokom vremena. ● OTG - Diskretni prorezi na ramu ski naočara, za drške za uši, omogućavaju kompatibilnost sa većinom dioptriskih naočara ● Široka podesiva traka sa silikonskom podlogom obezbeđuje sigurno prijanjanje. ● Helmet Compatibility - Oakley ski naočare dizajnirane su da rade u skladu sa širokim rasponom stilova ski kaciga, sa potporom koja ravnomerno raspoređuje pritisak po ramu ski naočara i trakom sa silikonom koji čvrsto drži ski naočare na svom mestu. 360˚ ventilacija osigurava optimalan protok vazduha kada se nose sa kacigom. ● Celodnevna udobnost omogućena je sa troslojnom penom za lice, sa polar fleece oblogom, koja pomaže upijanju vlage. ● Impact Protection Oakley ulaže velike napore kako bi osigurao da Oakley ski naočare štite vaše oči. Materijal stakla i geometrija rama pružaju zaštitu od udarca. Deo tajne je Plutonite®, Oakley izdržljivo i optički čisto staklo. Unutar Oakley duha performansi i inovacija, Oakley nastavlja sa isporukom najboljih proizvoda na planeti. Zaštita od udara iznad onoga što je potrebno. Oakley smatra da je to obavezno. Više o proizvodu: Oakley Okvir Veliki okvir, OTG (Preko naočara za vid) Stakla Sa jednim staklom Pol Unisex Kategorija S3 / Sunčano Prikaži više Uvoznik Planet Bike Co d.o.o. Beograd Zemlja porekla Kina Proizvođač LUXOTTICA GROUP S.P.A.

 NAOČARE SKI OAKLEY TARGET LINE M ( O71210500 ) Oakley Oakley je nagon za rešavanje problema. Potreba da budete hrabri i prkosni kroz ikonične dizajne. Mišljenje koje izaziva naš vlastiti način razmišljanja i zanemaruje status quo. Autentičnost se zaslužuje, a Oakley nasleđe inovacija ski naočara traje više od 30 godina. Decenije inženjeringa fokusirana su na jedan, nepokolebljiv cilj: Obezbediti ski sportistima apsolutno najviši stepen optičke jasnoće i zaštite. Oakley nijanse stakla nude najbolju kombinaciju filtriranja, balansa boja i kontrasta slike kako bi se maksimizirale performanse u bilo kojem svetlosnom stanju. Sa Oakley High Definition Optics® (HDO®), sportisti se mogu osloniti na nenadmašne performanse, jasnoću i zaštitu od udara. Proboj u arhitekturi ramova i dizajnu komponenata optimizuje komfor balansirajući pritisak, oslobađajući disanje i eliminirajući nakupljanje znoja. Ski sportisti svetske klase zavise od inovacije Oakley-a da bi videli izvan granica. To je oduvek bio Oakley-ev ponos i strast, a opsesija koja i dalje nastavlja da smišlja mogućnosti. Oakley Target Line M Snow Goggle Target Line uparuje velika cilindrična stakla sa niskoprofilnim, ultra elegantnim dizajnom okvira za neverovatno vidno polje. Izravnali smo liniju obrva okvira da bismo stvorili besprekornu integraciju sa Oakley kacigama. Ovaj dizajn inspirisan Sutroom nudi stil i funkciju. Target Line M je dizajniran za pristajanje srednjim dimenzijama lica. Model: Oakley Target Line M Boja rama: Matte White Fit: M ( mid-sized ) Product Code: OO7121-05 Stakla: Boja stakla: Dark Grey Tip stakla: Standard Transmisija svetla: 10% Svetlosni uslovi: Sunce i oblaci / FC3 Boja baze stakla: Grey UV zaštita: Sva Oakley stakla blokiraju 100% UVA, UVB i UVC zrake i štetno plavo svetlo do 400nm Karakteristike: Cilindrična stakla i niskoprofilni dizajn okvira za povećanu vidljivost i poboljšanu kompatibilnost sa kacigom Poravnavanjem gornjeg dela naočara, Target Line je dizajniran da obezbedi optimalnu integraciju sa Oakley kacigom Diskretni zarezi na slepoočnicama obezbeđuju kompatibilnost sa većinom dioptriskih naočara 50mm široki podesivi kaiš sa silikonskom postavom za sigurnije pristajanje Fleksibilna O Matter® šasija udobno se prilagođava vašem licu, čak i na ekstremnoj hladnoći Celodnevna udobnost troslojne pene za lice sa postavom od polarnog flisa koja upija vlagu Plutonite® materijal za stakla ubrizgavanjem pruža 100% zaštitu od UVA / UVB / UVC Optički ispravno duplo staklo sa F3 premazom protiv magle Ispunjava zahteve za udar zasnovane na standardima ANSI Z87.1 i EN 166 Tehnologije: ● UV Protection Možete biti zaslepljeni onim što ne vidite. Nevidljivi oblik radijacije, UV zraci obasipaju vaše mrežnjače sa 186.000 milja u sekundi. Oštećenje očiju povezano sa UV zračenjem uključuje katarakt, fotokeratitis i pterigijum. UV oštećenja se vremenom povećavaju. Uopšte ne osećate UV zrake, tako da ne postoji prirodno upozorenje da se nanosi šteta. I mada oblaci smanjuju nivo UV zraka koji dopire do vaših očiju, oblaci ne blokiraju UV zrake potpuno - što znači da vaše oči mogu biti izložene UV zracima čak i po oblačnom vremenu. Thermonuclear Protection Oakley Plutonite® materijal za stakla zaustavlja svaku talasnu dužinu ultraljubičastog zračenja iz termonuklearne peći sunca, a ne samo oblik niže energije koji se zove UVA. Čak i Oakley providna stakla filtriraju 100% UV zračenja. - Oakley Plutonite filtrira 100% UVA, UVB, UVC i štetno plavo svetlo do 400nm. - Sam materijal stakla blokira UV zrake, tako da se ne morate oslanjati na tanak površinski premaz koji može da se skine ili ogrebe. - Oakley optičke tehnologije omogućavaju zakrivljenost stakla koja poboljšava zaštitu na vrhu i bočnim stranama očiju. - Sva Oakley sunčana stakla i Oakley Authentic Prescription Lenses pružaju 100% UV zaštitu. ● HDO Oakley High Definition Optics® (HDO®) stakla optimiziraju sigurnost i performanse kako bi zadovoljila beskompromisne zahteve profesionalnih sportista koji se zadovoljavaju ništa manje od najjasnije, najoštrije i najtačnije vizije. Ona nudi istinitiju, precizniju sliku u odnosu na konvencionalna stakla koja uvećavaju slike i čine objekte pomeranim iz njihove prave pozicije. Sa HDO, Oakley stakla zadovoljavaju ili premašuju standarde testiranja američkog Nacionalnog instituta za standarde (merilo performansi za industriju naočara). Test jasnoće meri oštrinu slike koja se gleda kroz staklo. Refractive Power Test meri kako inferiorna stakla iskrivljuju viziju povećavanjem slike, a Prism Test meri kako stakla savijaju svetlost i čine objekte pomeranim iz svoje prave pozicije. Ovi testovi pokazuju kako konvencionalna stakla mogu ugroziti vašu viziju. ● O Matter Oakley injection molded thermoplastic O Matter materijal za ram obezbeđuje poboljšanu čvrstoću i fleksibilnost u odnosu na tradicionalni acetat, a napravljen je tako da izdrži od promena ili deformacija tokom vremena. ● OTG - Diskretni prorezi na ramu ski naočara, za drške za uši, omogućavaju kompatibilnost sa većinom dioptriskih naočara ● Široka podesiva traka sa silikonskom podlogom obezbeđuje sigurno prijanjanje. • Helmet Compatibility - Oakley ski naočare dizajnirane su da rade u skladu sa širokim rasponom stilova ski kaciga, sa potporom koja ravnomerno raspoređuje pritisak po ramu ski naočara i trakom sa silikonom koji čvrsto drži ski naočare na svom mestu. 360˚ ventilacija osigurava optimalan protok vazduha kada se nose sa kacigom. ● Celodnevna udobnost omogućena je sa troslojnom penom za lice, sa polar fleece oblogom, koja pomaže upijanju vlage. ● Impact Protection Oakley ulaže velike napore kako bi osigurao da Oakley ski naočare štite vaše oči. Materijal stakla i geometrija rama pružaju zaštitu od udarca. Deo tajne je Plutonite®, Oakley izdržljivo i optički čisto staklo. Unutar Oakley duha performansi i inovacija, Oakley nastavlja sa isporukom najboljih proizvoda na planeti. Zaštita od udara iznad onoga što je potrebno. Oakley smatra da je to obavezno. Više o proizvodu: Oakley Okvir Srednji okvir, OTG (Preko naočara za vid) Stakla Sa jednim staklom Pol Unisex Kategorija S3 / Sunčano Prikaži više Uvoznik Planet Bike Co d.o.o. Beograd Zemlja porekla Kina Proizvođač LUXOTTICA GROUP S.P.A.

Ski naočare Oakley Target Line M matte black-dark grey Oakley je nagon za rešavanje problema. Potreba da budete hrabri i prkosni kroz ikonične dizajne. Mišljenje koje izaziva naš vlastiti način razmišljanja i zanemaruje status quo. Autentičnost se zaslužuje, a Oakley nasleđe inovacija ski naočara traje više od 30 godina. Decenije inženjeringa fokusirana su na jedan, nepokolebljiv cilj: Obezbediti ski sportistima apsolutno najviši stepen optičke jasnoće i zaštite. Oakley nijanse stakla nude najbolju kombinaciju filtriranja, balansa boja i kontrasta slike kako bi se maksimizirale performanse u bilo kojem svetlosnom stanju. Sa Oakley High Definition Optics® (HDO®), sportisti se mogu osloniti na nenadmašne performanse, jasnoću i zaštitu od udara. Proboj u arhitekturi ramova i dizajnu komponenata optimizuje komfor balansirajući pritisak, oslobađajući disanje i eliminirajući nakupljanje znoja. Ski sportisti svetske klase zavise od inovacije Oakley-a da bi videli izvan granica. To je oduvek bio Oakley-ev ponos i strast, a opsesija koja i dalje nastavlja da smišlja mogućnosti. Ski naočare Oakley Target Line M matte black-dark grey Target Line uparuje velika cilindrična stakla sa niskoprofilnim, ultra elegantnim dizajnom okvira za neverovatno vidno polje. Izravnali smo liniju obrva okvira da bismo stvorili besprekornu integraciju sa Oakley kacigama. Ovaj dizajn inspirisan Sutroom nudi stil i funkciju. Target Line M je dizajniran za pristajanje srednjim dimenzijama lica. Model: Oakley Target Line M Boja rama: Matte White Fit: M ( mid-sized ) Product Code: OO7121-05 Stakla: Boja stakla: Dark Grey Tip stakla: Standard Transmisija svetla: 10% Svetlosni uslovi: Sunce i oblaci / FC3 Boja baze stakla: Grey UV zaštita: Sva Oakley stakla blokiraju 100% UVA, UVB i UVC zrake i štetno plavo svetlo do 400nm Karakteristike: Cilindrična stakla i niskoprofilni dizajn okvira za povećanu vidljivost i poboljšanu kompatibilnost sa kacigom Poravnavanjem gornjeg dela naočara, Target Line je dizajniran da obezbedi optimalnu integraciju sa Oakley kacigom Diskretni zarezi na slepoočnicama obezbeđuju kompatibilnost sa većinom dioptriskih naočara 50mm široki podesivi kaiš sa silikonskom postavom za sigurnije pristajanje Fleksibilna O Matter® šasija udobno se prilagođava vašem licu, čak i na ekstremnoj hladnoći Celodnevna udobnost troslojne pene za lice sa postavom od polarnog flisa koja upija vlagu Plutonite® materijal za stakla ubrizgavanjem pruža 100% zaštitu od UVA / UVB / UVC Optički ispravno duplo staklo sa F3 premazom protiv magle Ispunjava zahteve za udar zasnovane na standardima ANSI Z87.1 i EN 166 Tehnologije: ● UV Protection Možete biti zaslepljeni onim što ne vidite. Nevidljivi oblik radijacije, UV zraci obasipaju vaše mrežnjače sa 186.000 milja u sekundi. Oštećenje očiju povezano sa UV zračenjem uključuje katarakt, fotokeratitis i pterigijum. UV oštećenja se vremenom povećavaju. Uopšte ne osećate UV zrake, tako da ne postoji prirodno upozorenje da se nanosi šteta. I mada oblaci smanjuju nivo UV zraka koji dopire do vaših očiju, oblaci ne blokiraju UV zrake potpuno – što znači da vaše oči mogu biti izložene UV zracima čak i po oblačnom vremenu. Thermonuclear Protection Oakley Plutonite® materijal za stakla zaustavlja svaku talasnu dužinu ultraljubičastog zračenja iz termonuklearne peći sunca, a ne samo oblik niže energije koji se zove UVA. Čak i Oakley providna stakla filtriraju 100% UV zračenja. – Oakley Plutonite filtrira 100% UVA, UVB, UVC i štetno plavo svetlo do 400nm. – Sam materijal stakla blokira UV zrake, tako da se ne morate oslanjati na tanak površinski premaz koji može da se skine ili ogrebe. – Oakley optičke tehnologije omogućavaju zakrivljenost stakla koja poboljšava zaštitu na vrhu i bočnim stranama očiju. – Sva Oakley sunčana stakla i Oakley Authentic Prescription Lenses pružaju 100% UV zaštitu. ● HDO Oakley High Definition Optics® (HDO®) stakla optimiziraju sigurnost i performanse kako bi zadovoljila beskompromisne zahteve profesionalnih sportista koji se zadovoljavaju ništa manje od najjasnije, najoštrije i najtačnije vizije. Ona nudi istinitiju, precizniju sliku u odnosu na konvencionalna stakla koja uvećavaju slike i čine objekte pomeranim iz njihove prave pozicije. Sa HDO, Oakley stakla zadovoljavaju ili premašuju standarde testiranja američkog Nacionalnog instituta za standarde (merilo performansi za industriju naočara). Test jasnoće meri oštrinu slike koja se gleda kroz staklo. Refractive Power Test meri kako inferiorna stakla iskrivljuju viziju povećavanjem slike, a Prism Test meri kako stakla savijaju svetlost i čine objekte pomeranim iz svoje prave pozicije. Ovi testovi pokazuju kako konvencionalna stakla mogu ugroziti vašu viziju. ● O Matter Oakley injection molded thermoplastic O Matter materijal za ram obezbeđuje poboljšanu čvrstoću i fleksibilnost u odnosu na tradicionalni acetat, a napravljen je tako da izdrži od promena ili deformacija tokom vremena. ● OTG – Diskretni prorezi na ramu ski naočara, za drške za uši, omogućavaju kompatibilnost sa većinom dioptriskih naočara ● Široka podesiva traka sa silikonskom podlogom obezbeđuje sigurno prijanjanje. • Helmet Compatibility – Oakley ski naočare dizajnirane su da rade u skladu sa širokim rasponom stilova ski kaciga, sa potporom koja ravnomerno raspoređuje pritisak po ramu ski naočara i trakom sa silikonom koji čvrsto drži ski naočare na svom mestu. 360˚ ventilacija osigurava optimalan protok vazduha kada se nose sa kacigom. ● Celodnevna udobnost omogućena je sa troslojnom penom za lice, sa polar fleece oblogom, koja pomaže upijanju vlage. ● Impact Protection Oakley ulaže velike napore kako bi osigurao da Oakley ski naočare štite vaše oči. Materijal stakla i geometrija rama pružaju zaštitu od udarca. Deo tajne je Plutonite®, Oakley izdržljivo i optički čisto staklo. Unutar Oakley duha performansi i inovacija, Oakley nastavlja sa isporukom najboljih proizvoda na planeti. Zaštita od udara iznad onoga što je potrebno. Oakley smatra da je to obavezno. Više o proizvodu: Oakley

Ski naočare Oakley Target Line M matte black-dark grey Oakley je nagon za rešavanje problema. Potreba da budete hrabri i prkosni kroz ikonične dizajne. Mišljenje koje izaziva naš vlastiti način razmišljanja i zanemaruje status quo. Autentičnost se zaslužuje, a Oakley nasleđe inovacija ski naočara traje više od 30 godina. Decenije inženjeringa fokusirana su na jedan, nepokolebljiv cilj: Obezbediti ski sportistima apsolutno najviši stepen optičke jasnoće i zaštite. Oakley nijanse stakla nude najbolju kombinaciju filtriranja, balansa boja i kontrasta slike kako bi se maksimizirale performanse u bilo kojem svetlosnom stanju. Sa Oakley High Definition Optics® (HDO®), sportisti se mogu osloniti na nenadmašne performanse, jasnoću i zaštitu od udara. Proboj u arhitekturi ramova i dizajnu komponenata optimizuje komfor balansirajući pritisak, oslobađajući disanje i eliminirajući nakupljanje znoja. Ski sportisti svetske klase zavise od inovacije Oakley-a da bi videli izvan granica. To je oduvek bio Oakley-ev ponos i strast, a opsesija koja i dalje nastavlja da smišlja mogućnosti. Ski naočare Oakley Target Line L matte black-dark grey Target Line uparuje velika cilindrična stakla sa niskoprofilnim, ultra elegantnim dizajnom okvira za neverovatno vidno polje. Izravnali smo liniju obrva okvira da bismo stvorili besprekornu integraciju sa Oakley kacigama. Ovaj dizajn inspirisan Sutroom nudi stil i funkciju. Target Line M je dizajniran za pristajanje srednjim dimenzijama lica. Model: Oakley Target Line M Boja rama: Matte White Fit: L ( large-sized ) Stakla: Boja stakla: Dark Grey Tip stakla: Standard Transmisija svetla: 10% Svetlosni uslovi: Sunce i oblaci / FC3 Boja baze stakla: Grey UV zaštita: Sva Oakley stakla blokiraju 100% UVA, UVB i UVC zrake i štetno plavo svetlo do 400nm Karakteristike: Cilindrična stakla i niskoprofilni dizajn okvira za povećanu vidljivost i poboljšanu kompatibilnost sa kacigom Poravnavanjem gornjeg dela naočara, Target Line je dizajniran da obezbedi optimalnu integraciju sa Oakley kacigom Diskretni zarezi na slepoočnicama obezbeđuju kompatibilnost sa većinom dioptriskih naočara 50mm široki podesivi kaiš sa silikonskom postavom za sigurnije pristajanje Fleksibilna O Matter® šasija udobno se prilagođava vašem licu, čak i na ekstremnoj hladnoći Celodnevna udobnost troslojne pene za lice sa postavom od polarnog flisa koja upija vlagu Plutonite® materijal za stakla ubrizgavanjem pruža 100% zaštitu od UVA / UVB / UVC Optički ispravno duplo staklo sa F3 premazom protiv magle Ispunjava zahteve za udar zasnovane na standardima ANSI Z87.1 i EN 166 Tehnologije: ● UV Protection Možete biti zaslepljeni onim što ne vidite. Nevidljivi oblik radijacije, UV zraci obasipaju vaše mrežnjače sa 186.000 milja u sekundi. Oštećenje očiju povezano sa UV zračenjem uključuje katarakt, fotokeratitis i pterigijum. UV oštećenja se vremenom povećavaju. Uopšte ne osećate UV zrake, tako da ne postoji prirodno upozorenje da se nanosi šteta. I mada oblaci smanjuju nivo UV zraka koji dopire do vaših očiju, oblaci ne blokiraju UV zrake potpuno – što znači da vaše oči mogu biti izložene UV zracima čak i po oblačnom vremenu. Thermonuclear Protection Oakley Plutonite® materijal za stakla zaustavlja svaku talasnu dužinu ultraljubičastog zračenja iz termonuklearne peći sunca, a ne samo oblik niže energije koji se zove UVA. Čak i Oakley providna stakla filtriraju 100% UV zračenja. – Oakley Plutonite filtrira 100% UVA, UVB, UVC i štetno plavo svetlo do 400nm. – Sam materijal stakla blokira UV zrake, tako da se ne morate oslanjati na tanak površinski premaz koji može da se skine ili ogrebe. – Oakley optičke tehnologije omogućavaju zakrivljenost stakla koja poboljšava zaštitu na vrhu i bočnim stranama očiju. – Sva Oakley sunčana stakla i Oakley Authentic Prescription Lenses pružaju 100% UV zaštitu. ● HDO Oakley High Definition Optics® (HDO®) stakla optimiziraju sigurnost i performanse kako bi zadovoljila beskompromisne zahteve profesionalnih sportista koji se zadovoljavaju ništa manje od najjasnije, najoštrije i najtačnije vizije. Ona nudi istinitiju, precizniju sliku u odnosu na konvencionalna stakla koja uvećavaju slike i čine objekte pomeranim iz njihove prave pozicije. Sa HDO, Oakley stakla zadovoljavaju ili premašuju standarde testiranja američkog Nacionalnog instituta za standarde (merilo performansi za industriju naočara). Test jasnoće meri oštrinu slike koja se gleda kroz staklo. Refractive Power Test meri kako inferiorna stakla iskrivljuju viziju povećavanjem slike, a Prism Test meri kako stakla savijaju svetlost i čine objekte pomeranim iz svoje prave pozicije. Ovi testovi pokazuju kako konvencionalna stakla mogu ugroziti vašu viziju. ● O Matter Oakley injection molded thermoplastic O Matter materijal za ram obezbeđuje poboljšanu čvrstoću i fleksibilnost u odnosu na tradicionalni acetat, a napravljen je tako da izdrži od promena ili deformacija tokom vremena. ● OTG – Diskretni prorezi na ramu ski naočara, za drške za uši, omogućavaju kompatibilnost sa većinom dioptriskih naočara ● Široka podesiva traka sa silikonskom podlogom obezbeđuje sigurno prijanjanje. • Helmet Compatibility – Oakley ski naočare dizajnirane su da rade u skladu sa širokim rasponom stilova ski kaciga, sa potporom koja ravnomerno raspoređuje pritisak po ramu ski naočara i trakom sa silikonom koji čvrsto drži ski naočare na svom mestu. 360˚ ventilacija osigurava optimalan protok vazduha kada se nose sa kacigom. ● Celodnevna udobnost omogućena je sa troslojnom penom za lice, sa polar fleece oblogom, koja pomaže upijanju vlage. ● Impact Protection Oakley ulaže velike napore kako bi osigurao da Oakley ski naočare štite vaše oči. Materijal stakla i geometrija rama pružaju zaštitu od udarca. Deo tajne je Plutonite®, Oakley izdržljivo i optički čisto staklo. Unutar Oakley duha performansi i inovacija, Oakley nastavlja sa isporukom najboljih proizvoda na planeti. Zaštita od udara iznad onoga što je potrebno. Oakley smatra da je to obavezno. Više o proizvodu: Oakley

Sveta gora fruškogorska Knjiga Sveta Gora – fruškogorska nastala je postepeno i posle dužeg vremena. Čine je moji radovi posvećeni manastirima koji su izgrađeni tokom vekova na ovom području, za koje je Zmaj Jova još 1860. u jednoj pripoveci rekao: „Frušku je Bog stvorio odmarajući se,“ misleći na njene prirodne lepote. U velikoj meri zaostaju slojevite duhovne vrednosti ovde sabrane, a negovane i čuvane u njenim brojnim manastirima. Ipak, ne može se reći da se u raznim vremenskim razdobljima o ovim svetinjama oglušila i naša mlada nauka, usmerena prvenstveno na istoriju i njihove riznice u kojima su sabrani kultni predmeti od velike vrednosti. U pionirske radove možemo spomenuti knjižicu arhimandrita Vikentija Rakića: Istorija manastira Feneka, štampanu u Budimu 1799. Postepeno, tokom 19. veka raste broj napisa o fruškogorskim manastirima, o čijim autorima sam pisao u knjizi Istraživači srpskih starina, štampane 1985. Svi ti tekstovi bez obzira na njihovu često ispoljenu nekritičnost, odigrali su važnu ulogu posebno u 19. veku, kada su sa raspoloživim istorijskim dokazima, uticali na nezadrživi uspon srpske nacionalne svesti u Kneževini Srbiji. Pada u oči da su fruškogorski manastiri u 18. veku i decenijama posle Velike seobe potvrdili i zbivanja u našem starom duhovnom nasleđu koje se obrelo u izmenjenim uslovima jedne zapadnoevropske monarhije na čelu članova Habsburške dinastije. Tako je na obroncima Fruške gore u manastirima koji su većinom poticali iz vremena turske vlasti, došlo do zanimljivih kulturnih simbioza između još živih poruka poslevizantijske umetnosti i duhovnosti, sa nastupajućim tekovinama pobedonosne barokne epohe. Bili su to razvojni procesi od izuzetne važnosti, koji svedoče o vitalnosti kojom je branjena naša privrženost vizantijskoj civilizaciji. Tako je, zahvaljujući zanimljivim simbiozama, u srpskoj sredini stvorena i jedna posebna varijanta evropskog baroka, čiju su tokovi osnaženi sličnim pojavama koje su u Podunavlje stizale iz pravoslavne Male Rosije (Ukrajina). Sav značaj fruškogorskih manastira u srpskoj sredini odražava i njihov naziv „Sveta Gora“ kao i žilava borba za njihov opstanak. Ovo stanje potvrđivali su i napori Karlovačke mitropolije i njene predvodničke uloge u odbrani privilegijalnog položaja srpskog naroda u 18. veku. U toj nejednakoj borbi sa bečkom carskom administracijom i ugarskim plemstvom srpski jerarsi imali su čvrst oslonac u crkveno narodnim saborima i delovanju fruškogorskih manastira koji su poput bedema opasali sedište Mitropolije u Sremskim Karlovcima. Otuda ne iznenađuje ni veliki broj i tekstova i priloga nastalih na osnovu naučnih proučavanja fruškogorskih manastira i njihove uloge u životu srpske crkve i naroda u 18, 19. i 20 veku. Na osnovu samo užeg izbora spomenuću autore Tihomira Ostojića, Ilariona i Dimitrija Ruvarca, Mitu Kostića, Veljka Petrovića i Milana Kašanina koji su svojom zajedničkom knjigom : Srpska umetnost u Vojvodini (Novi Sad 1927), obeležili stogodišnjicu Matice srpske. Zahvaljujući ovoj dragocenoj knjizi, označeni su i glavni umetnički tokovi koji su se razvili u fruškogorskim manastirima. U ovoj knjizi autori su pružili mnoga svedočanstva o velikim umetničkim promenama u kojima su stvorene osnove novog građanskog slikarstva kod Srba, kada je okončano vreme zastupnika tradicionalne umetnosti. I u ovoj pojavi fruškogorski manastiri potvrdili su svoju prilagodljivost, prihvatajući slikare potekle iz bečke akademije umetnosti čije vrhunce predstavljaju slikari Uroš Predić i Paja Jovanović. Nezaobilazna je i sjajna knjiga Lazara Mirkovića: Starine fruškogorskih manastira (1931), snažno upozorenje na staro umetničko nasleđe sabrano u manastirima Fruške gore. Tragično stradanje fruškogorskih manastira u I i II svetskom ratu, dalo je u posleratnom periodu, nove podsticaje za proučavanje fruškogorskih manastira. O umetnosti koja je u njima pohranjena pišu, primera radi: Pavle Vasić, Mirjana Lesek, Dinko Davidov, Leposava Šelmić, Slobodan Mileusnić, Janko Radovanović, Miodrag Kolarić i Vojislav Matić. Posebno spominjemo i pojavu velikih manastirskih biografija: Manastir Krušedol (1991) Stefana Čakića, Manastir Rakovac, Branke Kulić (1994), Manastir Privina glava, Dušana Škorića (2006). Od važnosti su i značajna proučavanja o arhitekturi fruškogorskih manastira arh. Vojislava Matića, sabrana u knjizi: Arhitektura fruškogorskih manastira (1984). Sva ta obimna istraživanja fruškogorskih manastira i područja istorijskog Srema, sazrela su da se konačno u sintezi obuhvati Srem kroz vekove, (2007) u izdanju Vukove zadužbine i njenog ogranka u Beočinu gde su temeljno obrađeni i umetnost celog Srema, a posebno ona koja je sačuvana u fruškogorskim manstirima. Veliki napredak u proučavanju važnih ekonomskih prilika koje su na području Srema ovladale posle Velike Seobe, a koje su imale za posledicu i ugrožavanje poseda fruškogorskih manastira od novih zapadnih aristokrata koji su ovde kupovali svoje posede od dvorske komore i tako izvršili novu refeudalizaciju ove teritorije. Iz te problematike važni su prilozi Slavka Gavrilovića u knjizi Studije iz privredne i društvene istorije Vojvodine i Slavonije (2006) i Dinka Davidova koji je objavio dragocenu i čuvenu Reambulaciju poseda fruškogorskih manastira obavljene 1744. godine izvršene po naređenju carice Marije Terezije. Radom ove komisije, utvrđeni su konačni manastirski posedi, a postavljeni kameni međaši, tzv. „humke“ (Davidov, Svetila Fruške gore, 2006). Pojava ovako velikog broja novih i mlađih autora koji su se oglasili pisanjem o fruškogorskim manastirima, sigurno je svedočanstvo u kojoj je meri njihova problematika živa i zanimljiva za nastanak duhovnog portreta ove značajne srpske regije na kojoj su ugašeni i poslednji ostaci srpske srednjovekovne države. Bila je moja želja da sa svoje strane doprinesem njenoj raskošnoj kulturnoj slici, uveren da će problematika Fruške gore i njenih manastira još dugo podsticati buduće naučne kadrove koji će pravedno suditi o našim delima. Na kraju, smatram svojom obavezom da zahvalim svim mojim prethodnicima čija su vredna dela za mene bila od trajne vrednosti. Toplo zahvaljujem mom dragocenom izdavaču gospodinu Zoranu Kolundžiji, vlasniku izdavačke kuće „Prometej“ u Novom Sadu koji je i ovoga puta potvrdio svoje veliko zanimanje za pitanja kulture srpskog naroda. Njegova bezrezervna podrška koju sam imao za celo vreme nastanka ove knjige, pružila mi je bitan podsticaj da je dovršim i predam za štampu. Meni ostaje nada da će njenim objavljivanjem ona, koliko god je to moguće, hrabro započeti svoj samostalni život. Dugujem posebnu hvalu mojim recenzentima: akademiku Slavku Gavriloviću, danas vodećem naučniku koji se bavi srpskom istorijom 18. veka i akademiku Dinku Davidovu koji je i sam autor dragocenih dela iz problematike srpske umetnosti ovoga razdoblja, Na kraju, zahvalan sam na pomoći koju sam dobio od mnogih kulturnih ustanova: Matice srpske, Biblioteke SANU, Galerije Matice srpske, Narodne biblioteke Srbije, Muzeja Srpske pravoslavne crkve, a posebno Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima i njenom upravniku g. dr Žarku Dimiću, koji se mnogo trudio oko ilustrativnih priloga u ovoj knjizi. Ne mogu da prećutim moju zahvalnost koja pripada članovima moje porodice koja mi je omogućila potreban mir i uslove za nastajanje ove knjige. Beograd, 18. mart 2007. Pisac Bogato ilustrovana, sa 500-600 fotografija i sa kvalitetnim reprodukcijama grafika, slika i fresaka, koje na pravi način dočaravaju svu lepotu srpskog Atosa, ova reprezentativna monografija Dejana Medakovića objašnjava zašto se u srpskoj istoriji Fruška Gora kroz kontinuitet pokazuje jedanko sveta kao Sveta Gora. Ogromno znanje o fruškogorskim manastirima, njihovoj istoriji, priče o rušenjima i obnavljanjima s jedne strane i njihova lepota, viđena okom istoričara umetnosti s druge strane, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezaobilaznom u očuvanju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti. "Jedan od znamenitih srpskih naučnika, neobično organizovane erudicije, istoričar umetnosti koji je atribuirao srpski barok, pesnik, pripovedač i verovatno najglasovitiji naš memorista ("Efemeris", "Dani sećanja"), Dejan Medaković, u čitavom jednom svom naučnom sazvežđu suptilno i radoznalo istražuje fruškogorske teme. Srpski Atos, tako, upravo u njegovom rukopisu, doživljava svoju modernu interpretaciju. Njegove rasprave i članci, obuhvaćeni ovom knjigom, rezultat su višedecenijskog istraživanja. Šišatovac i Ravanica, Teodor Kračun i Dimitrije Bačević samo su neke od bitnih, uticajnih natuknica ovih plemenitih beseda o jedinstvenom našem Osamnaestom veku. Niko kao Dejan Medaković nije utvrdio znamenja i tajanstvene tačke srpskog severa. Ova knjiga je takođe jedan od njegovih odgovora na pitanje koje je najpre postavio Milan Ćurčin, a potom ga afirmisao Miloš Crnjanski: gde su granice srpskog naciona? U svom bogatom opusu, Medaković je monografski obradio niz srpskih uslovno rečeno, prestonica duha (Hilandar, Trst, Beč, Zgreb, Sent Andreja, Budim, Temišvar), da bi, u logici spirale, i skoro savršenog oblika školjke, stigao do Karlovaca, i do fruškogorskog sazvežđa Srpskog Atosa, i Novog Sada uostalom. Impresionira i ovde velika, neomeđena, skroz i skroz evropska misao Dejana Medakovića koji je i na fruškogorskom rtu kopna uspevao da prepozna istine i zablude, simbole i sumnje čitavih naših naraštaja predaka." dr Draško Ređep Prikaži više

Uvodnа reč Knjigа Svetа Gorа – fruškogorskа nаstаlа je postepeno i posle dužeg vremenа. Čine je moji rаdovi posvećeni mаnаstirimа koji su izgrаđeni tokom vekovа nа ovom području, zа koje je Zmаj Jovа još 1860. u jednoj pripoveci rekаo: „Frušku je Bog stvorio odmаrаjući se,“ misleći nа njene prirodne lepote. U velikoj meri zаostаju slojevite duhovne vrednosti ovde sаbrаne, а negovаne i čuvаne u njenim brojnim mаnаstirimа. Ipаk, ne može se reći dа se u rаznim vremenskim rаzdobljimа o ovim svetinjаmа oglušilа i nаšа mlаdа nаukа, usmerenа prvenstveno nа istoriju i njihove riznice u kojimа su sаbrаni kultni predmeti od velike vrednosti. U pionirske rаdove možemo spomenuti knjižicu аrhimаndritа Vikentijа Rаkićа: Istorijа mаnаstirа Fenekа, štаmpаnu u Budimu 1799. Postepeno, tokom 19. vekа rаste broj nаpisа o fruškogorskim mаnаstirimа, o čijim аutorimа sаm pisаo u knjizi Istrаživаči srpskih stаrinа, štаmpаne 1985. Svi ti tekstovi bez obzirа nа njihovu često ispoljenu nekritičnost, odigrаli su vаžnu ulogu posebno u 19. veku, kаdа su sа rаspoloživim istorijskim dokаzimа, uticаli nа nezаdrživi uspon srpske nаcionаlne svesti u Kneževini Srbiji. Pаdа u oči dа su fruškogorski mаnаstiri u 18. veku i decenijаmа posle Velike seobe potvrdili i zbivаnjа u nаšem stаrom duhovnom nаsleđu koje se obrelo u izmenjenim uslovimа jedne zаpаdnoevropske monаrhije nа čelu člаnovа Hаbsburške dinаstije. Tаko je nа obroncimа Fruške gore u mаnаstirimа koji su većinom poticаli iz vremenа turske vlаsti, došlo do zаnimljivih kulturnih simbiozа između još živih porukа poslevizаntijske umetnosti i duhovnosti, sа nаstupаjućim tekovinаmа pobedonosne bаrokne epohe. Bili su to rаzvojni procesi od izuzetne vаžnosti, koji svedoče o vitаlnosti kojom je brаnjenа nаšа privrženost vizаntijskoj civilizаciji. Tаko je, zаhvаljujući zаnimljivim simbiozаmа, u srpskoj sredini stvorenа i jednа posebnа vаrijаntа evropskog bаrokа, čiju su tokovi osnаženi sličnim pojаvаmа koje su u Podunаvlje stizаle iz prаvoslаvne Mаle Rosije (Ukrаjinа). Sаv znаčаj fruškogorskih mаnаstirа u srpskoj sredini odrаžаvа i njihov nаziv „Svetа Gorа“ kаo i žilаvа borbа zа njihov opstаnаk. Ovo stаnje potvrđivаli su i nаpori Kаrlovаčke mitropolije i njene predvodničke uloge u odbrаni privilegijаlnog položаjа srpskog nаrodа u 18. veku. U toj nejednаkoj borbi sа bečkom cаrskom аdministrаcijom i ugаrskim plemstvom srpski jerаrsi imаli su čvrst oslonаc u crkveno nаrodnim sаborimа i delovаnju fruškogorskih mаnаstirа koji su poput bedemа opаsаli sedište Mitropolije u Sremskim Kаrlovcimа. Otudа ne iznenаđuje ni veliki broj i tekstovа i prilogа nаstаlih nа osnovu nаučnih proučаvаnjа fruškogorskih mаnаstirа i njihove uloge u životu srpske crkve i nаrodа u 18, 19. i 20 veku. Nа osnovu sаmo užeg izborа spomenuću аutore Tihomirа Ostojićа, Ilаrionа i Dimitrijа Ruvаrcа, Mitu Kostićа, Veljkа Petrovićа i Milаnа Kаšаninа koji su svojom zаjedničkom knjigom : Srpskа umetnost u Vojvodini (Novi Sаd 1927), obeležili stogodišnjicu Mаtice srpske. Zаhvаljujući ovoj drаgocenoj knjizi, oznаčeni su i glаvni umetnički tokovi koji su se rаzvili u fruškogorskim mаnаstirimа. U ovoj knjizi аutori su pružili mnogа svedočаnstvа o velikim umetničkim promenаmа u kojimа su stvorene osnove novog grаđаnskog slikаrstvа kod Srbа, kаdа je okončаno vreme zаstupnikа trаdicionаlne umetnosti. I u ovoj pojаvi fruškogorski mаnаstiri potvrdili su svoju prilаgodljivost, prihvаtаjući slikаre potekle iz bečke аkаdemije umetnosti čije vrhunce predstаvljаju slikаri Uroš Predić i Pаjа Jovаnović. Nezаobilаznа je i sjаjnа knjigа Lаzаrа Mirkovićа: Stаrine fruškogorskih mаnаstirа (1931), snаžno upozorenje nа stаro umetničko nаsleđe sаbrаno u mаnаstirimа Fruške gore. Trаgično strаdаnje fruškogorskih mаnаstirа u I i II svetskom rаtu, dаlo je u poslerаtnom periodu, nove podsticаje zа proučаvаnje fruškogorskih mаnаstirа. O umetnosti kojа je u njimа pohrаnjenа pišu, primerа rаdi: Pаvle Vаsić, Mirjаnа Lesek, Dinko Dаvidov, Leposаvа Šelmić, Slobodаn Mileusnić, Jаnko Rаdovаnović, Miodrаg Kolаrić i Vojislаv Mаtić. Posebno spominjemo i pojаvu velikih mаnаstirskih biogrаfijа: Mаnаstir Krušedol (1991) Stefаnа Čаkićа, Mаnаstir Rаkovаc, Brаnke Kulić (1994), Mаnаstir Privinа glаvа, Dušаnа Škorićа (2006). Od vаžnosti su i znаčаjnа proučаvаnjа o аrhitekturi fruškogorskih mаnаstirа аrh. Vojislаvа Mаtićа, sаbrаnа u knjizi: Arhitekturа fruškogorskih mаnаstirа (1984). Svа tа obimnа istrаživаnjа fruškogorskih mаnаstirа i područjа istorijskog Sremа, sаzrelа su dа se konаčno u sintezi obuhvаti Srem kroz vekove, (2007) u izdаnju Vukove zаdužbine i njenog ogrаnkа u Beočinu gde su temeljno obrаđeni i umetnost celog Sremа, а posebno onа kojа je sаčuvаnа u fruškogorskim mаnstirimа. Veliki nаpredаk u proučаvаnju vаžnih ekonomskih prilikа koje su nа području Sremа ovlаdаle posle Velike Seobe, а koje su imаle zа posledicu i ugrožаvаnje posedа fruškogorskih mаnаstirа od novih zаpаdnih аristokrаtа koji su ovde kupovаli svoje posede od dvorske komore i tаko izvršili novu refeudаlizаciju ove teritorije. Iz te problemаtike vаžni su prilozi Slаvkа Gаvrilovićа u knjizi Studije iz privredne i društvene istorije Vojvodine i Slаvonije (2006) i Dinkа Dаvidovа koji je objаvio drаgocenu i čuvenu Reаmbulаciju posedа fruškogorskih mаnаstirа obаvljene 1744. godine izvršene po nаređenju cаrice Mаrije Terezije. Rаdom ove komisije, utvrđeni su konаčni mаnаstirski posedi, а postаvljeni kаmeni međаši, tzv. „humke“ (Dаvidov, Svetilа Fruške gore, 2006). Pojаvа ovаko velikog brojа novih i mlаđih аutorа koji su se oglаsili pisаnjem o fruškogorskim mаnаstirimа, sigurno je svedočаnstvo u kojoj je meri njihovа problemаtikа živа i zаnimljivа zа nаstаnаk duhovnog portretа ove znаčаjne srpske regije nа kojoj su ugаšeni i poslednji ostаci srpske srednjovekovne držаve. Bilа je mojа željа dа sа svoje strаne doprinesem njenoj rаskošnoj kulturnoj slici, uveren dа će problemаtikа Fruške gore i njenih mаnаstirа još dugo podsticаti buduće nаučne kаdrove koji će prаvedno suditi o nаšim delimа. Nа krаju, smаtrаm svojom obаvezom dа zаhvаlim svim mojim prethodnicimа čijа su vrednа delа zа mene bilа od trаjne vrednosti. Toplo zаhvаljujem mom drаgocenom izdаvаču gospodinu Zorаnu Kolundžiji, vlаsniku izdаvаčke kuće „Prometej“ u Novom Sаdu koji je i ovogа putа potvrdio svoje veliko zаnimаnje zа pitаnjа kulture srpskog nаrodа. NJegovа bezrezervnа podrškа koju sаm imаo zа celo vreme nаstаnkа ove knjige, pružilа mi je bitаn podsticаj dа je dovršim i predаm zа štаmpu. Meni ostаje nаdа dа će njenim objаvljivаnjem onа, koliko god je to moguće, hrаbro zаpočeti svoj sаmostаlni život. Dugujem posebnu hvаlu mojim recenzentimа: аkаdemiku Slаvku Gаvriloviću, dаnаs vodećem nаučniku koji se bаvi srpskom istorijom 18. vekа i аkаdemiku Dinku Dаvidovu koji je i sаm аutor drаgocenih delа iz problemаtike srpske umetnosti ovogа rаzdobljа, Nа krаju, zаhvаlаn sаm nа pomoći koju sаm dobio od mnogih kulturnih ustаnovа: Mаtice srpske, Biblioteke SANU, Gаlerije Mаtice srpske, Nаrodne biblioteke Srbije, Muzejа Srpske prаvoslаvne crkve, а posebno Arhivu SANU u Sremskim Kаrlovcimа i njenom uprаvniku g. dr Žаrku Dimiću, koji se mnogo trudio oko ilustrаtivnih prilogа u ovoj knjizi. Ne mogu dа prećutim moju zаhvаlnost kojа pripаdа člаnovimа moje porodice kojа mi je omogućilа potrebаn mir i uslove zа nаstаjаnje ove knjige. Beogrаd, 18. mаrt 2007. Pisаc Bogаto ilustrovаnа, sа 500-600 fotogrаfijа i sа kvаlitetnim reprodukcijаmа grаfikа, slikа i fresаkа, koje nа prаvi nаčin dočаrаvаju svu lepotu srpskog Atosа, ovа reprezentаtivnа monogrаfijа Dejаnа Medаkovićа objаšnjаvа zаšto se u srpskoj istoriji Fruškа Gorа kroz kontinuitet pokаzuje jedаnko svetа kаo Svetа Gorа. Ogromno znаnje o fruškogorskim mаnаstirimа, njihovoj istoriji, priče o rušenjimа i obnаvljаnjimа s jedne strаne i njihovа lepotа, viđenа okom istoričаrа umetnosti s druge strаne, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezаobilаznom u očuvаnju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti. "Jedаn od znаmenitih srpskih nаučnikа, neobično orgаnizovаne erudicije, istoričаr umetnosti koji je аtribuirаo srpski bаrok, pesnik, pripovedаč i verovаtno nаjglаsovitiji nаš memoristа ("Efemeris", "Dаni sećаnjа"), Dejаn Medаković, u čitаvom jednom svom nаučnom sаzvežđu suptilno i rаdoznаlo istrаžuje fruškogorske teme. Srpski Atos, tаko, uprаvo u njegovom rukopisu, doživljаvа svoju modernu interpretаciju. NJegove rаsprаve i člаnci, obuhvаćeni ovom knjigom, rezultаt su višedecenijskog istrаživаnjа. Šišаtovаc i Rаvаnicа, Teodor Krаčun i Dimitrije Bаčević sаmo su neke od bitnih, uticаjnih nаtuknicа ovih plemenitih besedа o jedinstvenom nаšem Osаmnаestom veku. Niko kаo Dejаn Medаković nije utvrdio znаmenjа i tаjаnstvene tаčke srpskog severа. Ovа knjigа je tаkođe jedаn od njegovih odgovorа nа pitаnje koje je nаjpre postаvio Milаn Ćurčin, а potom gа аfirmisаo Miloš Crnjаnski: gde su grаnice srpskog nаcionа? U svom bogаtom opusu, Medаković je monogrаfski obrаdio niz srpskih uslovno rečeno, prestonicа duhа (Hilаndаr, Trst, Beč, Zgreb, Sent Andrejа, Budim, Temišvаr), dа bi, u logici spirаle, i skoro sаvršenog oblikа školjke, stigаo do Kаrlovаcа, i do fruškogorskog sаzvežđа Srpskog Atosа, i Novog Sаdа uostаlom. Impresionirа i ovde velikа, neomeđenа, skroz i skroz evropskа misаo Dejаnа Medаkovićа koji je i nа fruškogorskom rtu kopnа uspevаo dа prepoznа istine i zаblude, simbole i sumnje čitаvih nаših nаrаštаjа predаkа." dr Drаško Ređep