Antički svet i mi Antička kultura, prema profesoru Tadeušu Zjelinjskom (1859–1944), ima ogroman značaj za razvoj i očuvanje evropske kulture. Ona svakako mora i dalje da ima mesto u procesu obrazovanja. Klasična kultura je svojim bićem, kako istorijski, tako i psihološki, organski element u obrazovanju evropskog društva i može se ukloniti jedino ukoliko se ukloni i čitava savremena evropska kultura. Međutim, antička kultura svoju ulogu vrši samo onda kada se ne tretira kao norma koja se slepo podražava, već kao plodotvorno seme zahvaljujući kom evropska kultura raste i oplemenjuje se. Univerzalna vrednost upoznavanja s antičkom kulturom počiva u tome što je ona kadra da istinski obrazuje. „Znanje se zaboravlja, ali obrazovanje se ne gubi. Obrazovan čovek, čak i kada zaboravi sve što je naučio, ostaje obrazovan čovek“. Obrazovanje ne podrazumeva puko raspolaganje informacijama. Od starih Grka i dalje možemo učiti kako pristupati „istini“ i postavljati pitanja zašto i čemu. Učenjem latinskog i grčkog učimo i o svom maternjem jeziku mnogo više nego što se obično pretpostavlja i to upravo tako što učeći klasične jezike najbolje i najbrže učimo da postavljamo pitanja o sintaksi, morfologiji, fonetici maternjeg jezika. Delo Antički svet i mi zapravo čini osam predavanja koja je Tadeuš Zjelinjski držao u Petrogradu 1903. godine. Ta predavanja su objavljena iste godine na ruskom jeziku, a uskoro su usledili nemački (1905) i engleski (1909) prevodi, a do početka Drugog svetskog rata prevedena su na još desetak evropskih jezika. Nema sumnje da su uspehu ove knjige doprineli razložna argumentacija koju Zjelinjski izlaže, kao i ton, brojna zanimljiva i ubedljiva upućivanja na antičku filozofiju, arhitekturu, filologiju, književnost itd, ali i potreba dela akademske zajednice za odbranom od agresivnog pedagogoškog utilitarizma koji, kako početkom XX tako i početkom XXI veka, nastoji da iz obrazovnog sistema izbaci sva „bespotrebna znanja“ koja se ne mogu lako unovčiti. Delo Antički svet i mi je u tom smislu i dalje aktuelan prilog raspravi o smislu i cilju obrazovanja. Prikaži više

Antička kultura, prema profesoru Tadeušu Zjelinjskom (1859–1944), ima ogroman značaj za razvoj i očuvanje evropske kulture. Ona svakako mora i dalje da ima mesto u procesu obrazovanja. Klasična kultura je svojim bićem, kako istorijski, tako i psihološki, organski element u obrazovanju evropskog društva i može se ukloniti jedino ukoliko se ukloni i čitava savremena evropska kultura. Međutim, antička kultura svoju ulogu vrši samo onda kada se ne tretira kao norma koja se slepo podražava, već kao plodotvorno seme zahvaljujući kom evropska kultura raste i oplemenjuje se. Univerzalna vrednost upoznavanja s antičkom kulturom počiva u tome što je ona kadra da istinski obrazuje. „Znanje se zaboravlja, ali obrazovanje se ne gubi. Obrazovan čovek, čak i kada zaboravi sve što je naučio, ostaje obrazovan čovek“. Obrazovanje ne podrazumeva puko raspolaganje informacijama. Od starih Grka i dalje možemo učiti kako pristupati „istini“ i postavljati pitanja zašto i čemu. Učenjem latinskog i grčkog učimo i o svom maternjem jeziku mnogo više nego što se obično pretpostavlja i to upravo tako što učeći klasične jezike najbolje i najbrže učimo da postavljamo pitanja o sintaksi, morfologiji, fonetici maternjeg jezika. Delo Antički svet i mi zapravo čini osam predavanja koja je Tadeuš Zjelinjski držao u Petrogradu 1903. godine. Ta predavanja su objavljena iste godine na ruskom jeziku, a uskoro su usledili nemački (1905) i engleski (1909) prevodi, a do početka Drugog svetskog rata prevedena su na još desetak evropskih jezika. Nema sumnje da su uspehu ove knjige doprineli razložna argumentacija koju Zjelinjski izlaže, kao i ton, brojna zanimljiva i ubedljiva upućivanja na antičku filozofiju, arhitekturu, filologiju, književnost itd, ali i potreba dela akademske zajednice za odbranom od agresivnog pedagogoškog utilitarizma koji, kako početkom XX tako i početkom XXI veka, nastoji da iz obrazovnog sistema izbaci sva „bespotrebna znanja“ koja se ne mogu lako unovčiti. Delo Antički svet i mi je u tom smislu i dalje aktuelan prilog raspravi o smislu i cilju obrazovanja.

Antička kultura, prema profesoru Tadeušu Zjelinjskom (1859–1944), ima ogroman značaj za razvoj i očuvanje evropske kulture. Ona svakako mora i dalje da ima mesto u procesu obrazovanja. Klasična kultura je svojim bićem, kako istorijski, tako i psihološki, organski element u obrazovanju evropskog društva i može se ukloniti jedino ukoliko se ukloni i čitava savremena evropska kultura. Međutim, antička kultura svoju ulogu vrši samo onda kada se ne tretira kao norma koja se slepo podražava, već kao plodotvorno seme zahvaljujući kom evropska kultura raste i oplemenjuje se. Univerzalna vrednost upoznavanja s antičkom kulturom počiva u tome što je ona kadra da istinski obrazuje. „Znanje se zaboravlja, ali obrazovanje se ne gubi. Obrazovan čovek, čak i kada zaboravi sve što je naučio, ostaje obrazovan čovek“. Obrazovanje ne podrazumeva puko raspolaganje informacijama. Od starih Grka i dalje možemo učiti kako pristupati „istini“ i postavljati pitanja zašto i čemu. Učenjem latinskog i grčkog učimo i o svom maternjem jeziku mnogo više nego što se obično pretpostavlja i to upravo tako što učeći klasične jezike najbolje i najbrže učimo da postavljamo pitanja o sintaksi, morfologiji, fonetici maternjeg jezika. Delo Antički svet i mi zapravo čini osam predavanja koja je Tadeuš Zjelinjski držao u Petrogradu 1903. godine. Ta predavanja su objavljena iste godine na ruskom jeziku, a uskoro su usledili nemački (1905) i engleski (1909) prevodi, a do početka Drugog svetskog rata prevedena su na još desetak evropskih jezika. Nema sumnje da su uspehu ove knjige doprineli razložna argumentacija koju Zjelinjski izlaže, kao i ton, brojna zanimljiva i ubedljiva upućivanja na antičku filozofiju, arhitekturu, filologiju, književnost itd, ali i potreba dela akademske zajednice za odbranom od agresivnog pedagogoškog utilitarizma koji, kako početkom XX tako i početkom XXI veka, nastoji da iz obrazovnog sistema izbaci sva „bespotrebna znanja“ koja se ne mogu lako unovčiti. Delo Antički svet i mi je u tom smislu i dalje aktuelan prilog raspravi o smislu i cilju obrazovanja.

Opis Proizvoda Antička kultura, prema profesoru Tadeušu Zjelinjskom (1859–1944), ima ogroman značaj za razvoj i očuvanje evropske kulture. Ona svakako mora i dalje da ima mesto u procesu obrazovanja. Klasična kultura je svojim bićem, kako istorijski, tako i psihološki, organski element u obrazovanju evropskog društva i može se ukloniti jedino ukoliko se ukloni i čitava savremena evropska kultura. Međutim, antička kultura svoju ulogu vrši samo onda kada se ne tretira kao norma koja se slepo podražava, već kao plodotvorno seme zahvaljujući kom evropska kultura raste i oplemenjuje se. Univerzalna vrednost upoznavanja s antičkom kulturom počiva u tome što je ona kadra da istinski obrazuje. „Znanje se zaboravlja, ali obrazovanje se ne gubi. Obrazovan čovek, čak i kada zaboravi sve što je naučio, ostaje obrazovan čovek“. Obrazovanje ne podrazumeva puko raspolaganje informacijama. Od starih Grka i dalje možemo učiti kako pristupati „istini“ i postavljati pitanja zašto i čemu. Učenjem latinskog i grčkog učimo i o svom maternjem jeziku mnogo više nego što se obično pretpostavlja i to upravo tako što učeći klasične jezike najbolje i najbrže učimo da postavljamo pitanja o sintaksi, morfologiji, fonetici maternjeg jezika. Delo Antički svet i mi zapravo čini osam predavanja koja je Tadeuš Zjelinjski držao u Petrogradu 1903. godine. Ta predavanja su objavljena iste godine na ruskom jeziku, a uskoro su usledili nemački (1905) i engleski (1909) prevodi, a do početka Drugog svetskog rata prevedena su na još desetak evropskih jezika. Nema sumnje da su uspehu ove knjige doprineli razložna argumentacija koju Zjelinjski izlaže, kao i ton, brojna zanimljiva i ubedljiva upućivanja na antičku filozofiju, arhitekturu, filologiju, književnost itd, ali i potreba dela akademske zajednice za odbranom od agresivnog pedagogoškog utilitarizma koji, kako početkom XX tako i početkom XXI veka, nastoji da iz obrazovnog sistema izbaci sva „bespotrebna znanja“ koja se ne mogu lako unovčiti. Delo Antički svet i mi je u tom smislu i dalje aktuelan prilog raspravi o smislu i cilju obrazovanja.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Antički svet i mi - Tadeuš Zjelinjski Godina izdanja: 2016 Broj strana: 150 Povez: Mek Antička kultura, prema profesoru Tadeušu Zjelinjskom (1859–1944), ima ogroman značaj za razvoj i očuvanje evropske kulture. Ona svakako mora i dalje da ima mesto u procesu obrazovanja. Klasična kultura je svojim bićem, kako istorijski, tako i psihološki, organski element u obrazovanju evropskog društva i može se ukloniti jedino ukoliko se ukloni i čitava savremena evropska kultura. Međutim, antička kultura svoju ulogu vrši samo onda kada se ne tretira kao norma koja se slepo podražava, već kao plodotvorno seme zahvaljujući kom evropska kultura raste i oplemenjuje se. Univerzalna vrednost upoznavanja s antičkom kulturom počiva u tome što je ona kadra da istinski obrazuje. „Znanje se zaboravlja, ali obrazovanje se ne gubi. Obrazovan čovek, čak i kada zaboravi sve što je naučio, ostaje obrazovan čovek“. Obrazovanje ne podrazumeva puko raspolaganje informacijama. Od starih Grka i dalje možemo učiti kako pristupati „istini“ i postavljati pitanja zašto i čemu. Učenjem latinskog i grčkog učimo i o svom maternjem jeziku mnogo više nego što se obično pretpostavlja i to upravo tako što učeći klasične jezike najbolje i najbrže učimo da postavljamo pitanja o sintaksi, morfologiji, fonetici maternjeg jezika.Delo Antički svet i mi zapravo čini osam predavanja koja je Tadeuš Zjelinjski držao u Petrogradu 1903. godine. Ta predavanja su objavljena iste godine na ruskom jeziku, a uskoro su usledili nemački (1905) i engleski (1909) prevodi, a do početka Drugog svetskog rata prevedena su na još desetak evropskih jezika. Nema sumnje da su uspehu ove knjige doprineli razložna argumentacija koju Zjelinjski izlaže, kao i ton, brojna zanimljiva i ubedljiva upućivanja na antičku filozofiju, arhitekturu, filologiju, književnost itd, ali i potreba dela akademske zajednice za odbranom od agresivnog pedagogoškog utilitarizma koji, kako početkom XX tako i početkom XXI veka, nastoji da iz obrazovnog sistema izbaci sva „bespotrebna znanja“ koja se ne mogu lako unovčiti. Delo Antički svet i mi je u tom smislu i dalje aktuelan prilog raspravi o smislu i cilju obrazovanja.

U SOLIDNOM STANJU National Geographic-enciklopedija sveznanja Sve što treba da znate u XXI veku Izdavac:Vulkan Naziv originala tvrdi povez ,KVALITENA STAMPA,ILUSTROVANO .U BOJI THE KNOWLEDGE BOOK: Everything to need to know to get by in the 21st century SADRZAJ 12 Predgovor PLAVA PLANETA 16 ISTORIJA KULTURE SVETA 40 SVEMIR 42 Pozornica našeg postojanja 44 Zvezde – i nasta svetlost 48 Planetarni sistemi – svemirske vrteške 50 Nebeska tela sunčevog sistema 56 ZEMLJA 58 Karta sveta 60 Poreklo Zemlje 62 Gradivni materijal Zemlje – minerali i stene 64 Istorija =emlje ² uslovi za život 68 Zemlja u pokretu 76 Sirovine Zemlje 80 Mora i okeani 84 AtmosIera zemljin gasni omotač OTKRIĆA I IZUMI 90 BIOLOGIJA 92 Poreklo života 94 Rast i reprodukcija 96 Svet biljaka 102 5aznolikost životinjskog sveta 108 Sisari 116 Ponašanje: akcija i reakcija 118 Ljudi 128 HEMIJA 130 Materija – svet supstanci 134 Hemijske supstance – materija u pokretu 136 Svakodnevne supstance ² hemija određuje naše živote 140 Privreda i ekologija – neprekidna saradnja 142 Rad hemičara 144 Materijali budućnosti 146 FIZIKA I TEHNOLOGIJA 148 Osnove À zike 154 Automobilska industrija 164 Građevinarstvo 170 Energija 176 Proizvodna tehnologija 180 Kompjuterska tehnologija 190 Komunikacija i tehnologija za razonodu 196 MATEMATIKA 198 Predmet matematike 200 Klasična matematika 202 $nalitička geometrija 204 InÀ nitezimalni račun 206 Kad brojevi lažu 208 Stara i nova matematika DRUŠTVENI ŽIVOT 210 DRUŠTVO, POLITIKA I PRAVO 212 Društvo, oblici država i vlada 216 Diktatorski oblici vladanja 222 Načela demokratije 228 Političke ideologije 232 Međunarodne organizacije 236 Trendovi XXI veka 242 Pravda i red – osnove prava 248 Primena prava 252 PRIVREDA I DRUŠTVO 254 Nacionalna ekonomija 256 Upravljanje ekonomijom 264 Globalizacija 270 Ekonomija i poslovanje 272 Način poslovanja 276 Pokretanje À rme RAZUM I DUŠA 280 RELIGIJA 282 Temelji religije i tradicionalne religije 286 Hinduizam ² svetska religija između jedinstva i različitosti 290 Budizam – srednji put ka nirvani 296 Religije Kine i Japana 298 Judaizam ² život prema božjim zapovestima 302 Hrišćanstvo ² od jevrejske sekte do svetske religije 308 Islam – pokornost Alahu 314 Nove religije i kultovi 316 FILOZOFIJA 318 Filozija počeci 322 Znanje i vera 340 Početak novog doba 330 Filozofski sistemi i klevetnici sistema 336 Ovaj svet i izvan njega – jezik 340 Filozofija ja na prekretnici 344 PSIHOLOGIJA 346 Pojava psihologije kao naučne discipline 348 Osnove psihologije 354 Primene psihologije 358 Psihoanaliza UMETNOST 362 LIKOVNA UMETNOST 364 Preistorijska i urođenička umetnost 366 Umetnost starog veka 368 Azijska i islamska umetnost 370 Umetnost srednjeg veka 372 Renesansa i manirizam 376 Barok 380 XVIII vek 382 XIX vek 386 XX vek 392 ARHITEKTURA 394 Počeci 396 Klasična arhitektura 398 Arhitektura izvan Evrope 400 Srednjovekovna arhitektura 402 Rana moderna arhitektura 408 Arhitektura od industrijskog doba do danas 412 KNJIŽEVNOST 414 Počeci mitovi i slike 416 Klasična antika arhetip i smer 418 Srednji vek – vera, ljubav i junaštvo 422 Rani modernizam – reforma i obilje 424 Racionalizam i zanos – od prosvetiteljstva do romantizma 446 5ealizam i naturalizam ² preteče modernizma 430 Moderni pluralizam – izraz i objektivnost 450 =aključivanje i razilaženje 440 MUZIKA 442 Srednji vek i renesansa 446 Barok apsolutistički sjaj 450 Klasicizam čistoća Iorme 454 Romantizam – pogled unutra 460 Moderna muzika Nova muzika ² mnogobrojne mogućnosti 464 Svetska muzika 468 FILM 470 Film – sedma umetnost SAVREMENI ŽIVOT 480 Zdravlje 488 Mediji – sveprisutni pratioci 496 Kultura mladih – što se više menja, više ostaje ista 504 Indeks Enciklopedija sveznanja otvara vrata u čudesni svet sabranog znanja ljudske civilizacije, pregledno organizovan u sedam osnovnih tematskih celina obogaćenih sa više od 2.000 sjajnih slika, koje će vam čitanje učiniti još lepšim i zanimljivijim.Bilo da se čita od početka do kraja ili prema tematskoj organizaciji, ovo je pravi izbor za sve znatiželjne umove i najbolji vodič kroz sve što je neophodno znati u 21. veku – prava riznica znanja koja zaslužuje istaknuto mesto u svakoj kućnoj biblioteci.Višemilenijumska potraga ljudske vrste za znanjem sublimirana je u ovoj izuzetnoj enciklopediji, koja će vam otkriti sve najznačajnije ideje, ličnosti i ostvarenja u dosadašnjoj istoriji čovečanstva. Sedam osnovnih tematskih celina omogućiće vam da steknete najvažnije uvide u istoriju kulture, zakone prirode, politička pitanja, umetnost i aktuelna dešavanja u društvu koje nas okružuje. Raskošne slike koje prate svaku oblast oživeće znanje pred vašim očima i pomoći će vam da sačuvate u pamćenju mnoštvo činjenica i neverovatnih zanimljivosti. Bilo da poželite da naučite sve o nečemu ili tek ponešto o svemu, ova enciklopedija je pravi izbor za vas. Otisnite se na čudesno putovanje kroz vreme!

Filozofski testament je istinska sinteza misli zaboravljenog, pa otkrivenog i danas sve prisutnijeg filozofa (1813–1900), čija rasprava O navici, iz pera istog prevodioca, već postoji na srpskom jeziku (u izdanju Glasnika, 2011). Delo nudi pogled iz najbolje perspektive na celokupan njegov rad, i to u osobenom stilu: proces pisanja odvija se istovremeno s konstrukcijama misli, i tako raskriva čitavu organsku arhitekturu bez ikakve sumnje originalne filozofije. Ravesonov put pokazuje u kojoj je meri mislilac bio nošen neiscrpnom radoznalošću u područjima misli i religija. Na ovim stranicama prelazimo luk od antičke do savremene filozofije. Uobličen poput prave filozofske odiseje, Testament nas vodi u susret velikim figurama mišljenja i kulture, do predsokratovaca, stoičara, epikurejaca, grčke metafizike, novoplatonovaca, klasične filozofije, engleskog empirizma, nemačkog ide-alizma, spiritualizma, grčkih misterija, jevrejske filozofije, hinduizma, hrišćanske teologije, estetičkih sistema i spisa. Za ovo je obično potrebna opsežna knjiga, a ovde dobijamo, nesputanom slobodom oplemenjenom poetskim pristupom autora, pregršt duša prožetih drugim dušama. Čitaj dalje

Filozofski testament Filozofski testament je istinska sinteza misli zaboravljenog, pa otkrivenog i danas sve prisutnijeg filozofa (1813–1900), čija rasprava O navici, iz pera istog prevodioca, već postoji na srpskom jeziku (u izdanju Glasnika, 2011). Delo nudi pogled iz najbolje perspektive na celokupan njegov rad, i to u osobenom stilu: proces pisanja odvija se istovremeno s konstrukcijama misli, i tako raskriva čitavu organsku arhitekturu bez ikakve sumnje originalne filozofije. Ravesonov put pokazuje u kojoj je meri mislilac bio nošen neiscrpnom radoznalošću u područjima misli i religija. Na ovim stranicama prelazimo luk od antičke do savremene filozofije. Uobličen poput prave filozofske odiseje, Testament nas vodi u susret velikim figurama mišljenja i kulture, do predsokratovaca, stoičara, epikurejaca, grčke metafizike, novoplatonovaca, klasične filozofije, engleskog empirizma, nemačkog ide-alizma, spiritualizma, grčkih misterija, jevrejske filozofije, hinduizma, hrišćanske teologije, estetičkih sistema i spisa. Za ovo je obično potrebna opsežna knjiga, a ovde dobijamo, nesputanom slobodom oplemenjenom poetskim pristupom autora, pregršt duša prožetih drugim dušama.

Filozofski testament je istinska sinteza misli zaboravljenog, pa otkrivenog i danas sve prisutnijeg filozofa (1813–1900), čija rasprava O navici, iz pera istog prevodioca, već postoji na srpskom jeziku (u izdanju Glasnika, 2011). Delo nudi pogled iz najbolje perspektive na celokupan njegov rad, i to u osobenom stilu: proces pisanja odvija se istovremeno s konstrukcijama misli, i tako raskriva čitavu organsku arhitekturu bez ikakve sumnje originalne filozofije. Ravesonov put pokazuje u kojoj je meri mislilac bio nošen neiscrpnom radoznalošću u područjima misli i religija. Na ovim stranicama prelazimo luk od antičke do savremene filozofije. Uobličen poput prave filozofske odiseje, Testament nas vodi u susret velikim figurama mišljenja i kulture, do predsokratovaca, stoičara, epikurejaca, grčke metafizike, novoplatonovaca, klasične filozofije, engleskog empirizma, nemačkog ide-alizma, spiritualizma, grčkih misterija, jevrejske filozofije, hinduizma, hrišćanske teologije, estetičkih sistema i spisa. Za ovo je obično potrebna opsežna knjiga, a ovde dobijamo, nesputanom slobodom oplemenjenom poetskim pristupom autora, pregršt duša prožetih drugim dušama.

Opis proizvoda Filozofski testament je istinska sinteza misli zaboravljenog, pa otkrivenog i danas sve prisutnijeg filozofa (1813–1900), čija rasprava O navici, iz pera istog prevodioca, već postoji na srpskom jeziku (u izdanju Glasnika, 2011). Delo nudi pogled iz najbolje perspektive na celokupan njegov rad, i to u osobenom stilu: proces pisanja odvija se istovremeno s konstrukcijama misli, i tako raskriva čitavu organsku arhitekturu bez ikakve sumnje originalne filozofije. Ravesonov put pokazuje u kojoj je meri mislilac bio nošen neiscrpnom radoznalošću u područjima misli i religija. Na ovim stranicama prelazimo luk od antičke do savremene filozofije. Uobličen poput prave filozofske odiseje, Testament nas vodi u susret velikim figurama mišljenja i kulture, do predsokratovaca, stoičara, epikurejaca, grčke metafizike, novoplatonovaca, klasične filozofije, engleskog empirizma, nemačkog ide-alizma, spiritualizma, grčkih misterija, jevrejske filozofije, hinduizma, hrišćanske teologije, estetičkih sistema i spisa. Za ovo je obično potrebna opsežna knjiga, a ovde dobijamo, nesputanom slobodom oplemenjenom poetskim pristupom autora, pregršt duša prožetih drugim dušama.

Zbornik radova međunarodne sinološke konferencije Izdavači: Filološki fakultet, Beograd / Institut Konfučije, Beograd Grupa autora. Priredio: Radosav Pušić Povez: broširan Broj strana: 530 Tekst na srpskom, kineskom i engleskom. Pečatirana, veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: Šen Lihua - O tradicionalnom kineskom shvatanju sreće Su Dženglong - Kinesko poimanje ispravnosti i koristi Aleksandar Fedotof - O motivu čudesnog rođenja u kineskim, mandžurskim i korejskim mitovima Vang Đie - Konfucijanska etika i volja za moć Vladimir Maliavin - Čuang C` o harmoniji ili tajna efikasnosti Andrej Ule - Vrline čovekoljublja i ličnog dostojanstva u globalizovanom svetu Radosav Pušić - Kina i Zapad: bog, ljubav i ostalo Jelena Gledić - Obrasci stvaranja stereotipa: Kina i Kinezi u Džejms Bond filmovima Zoran Skrobanović - Kinesko pismo i zapadni modernizam Džu Fuji - Savremena budistička arhitektura i njena tradicija Biljana Simić - Komparativna analiza poslovica o životinjama u kineskom i srpskom jeziku (na primeru poslovica o psu) Aleksandar Aleksiev - Multifunkcionalnost u kineskom jeziku i rešenja gramatičke zavisnosti Liu Vej - Zastupljenost tradicionalne kulture u nastavi klasičnog kineskog jezika za strance Ćin Sjaolei - Jezička igra u romanima Han Šaogonga Džang Ćin - Kratak osvrt na uticaj tradicionalnog kineskog kućnog vaspitanja u roditeljskom odgojnom pristupu Čen Aimin- Razlike između ljubavnih tragedija u Kini i na zapadu: kulturološka perspektiva Biljana Dojčinović - Pisati vetrom: pojam svetske književnosti i kineski modernizam Mirjana Pavlović - Dvostruki incest u Cao Juevoj Oluji Gregor Benton - Kako se širila reč: Kina i pidžinizacija engleskog (K-134)

Da je predstavljanje Kine u jednoj knjizi i snagom jednog čoveka nemoguć poduhvat uverava nas, već u predgovoru, sam autor, Vladimir Maljavin. Pa ipak, opčinjen takvim izazovom, on od njega ne odustaje. Sve što je vezano za našu predstavu o ovoj čudesnoj zemlji “neprebrojivog naroda” upućuje na pojmove preteranosti: najstarija kultura, najveća populacija, najoriginalnije pismo, najstariji trag čoveka, ali i potpuno osobena filozofija, osobena religija, nauka i ukupna mudrost. Običan čovek tako stiče utisak da se susreo s nepojmljivom civilizacijom iz nekog dalekog sazvežđa, potpuno nedokučivih premisa, da bi onda, posredstvom ove knjige, uronio u sve dubine civilizacijskog i istorijskog iskustva koje više nikada neće moći da zaboravi. Sadržaj Predgovor, 5 I poglavlje: Podnebesni svet Prirodna sredina, 9 Stanovništvo, 22 Poljoprivreda, 33 Gradovi, finansije, komunikacije, 48 II poglavlje: Istorijski pregled Nastanak civilizacije, 67 Epoha drevnih imperija, 75 Epoha ranog srednjeg veka, 80 Epoha Poznih imperija, 86 Kina u XX veku, 95 III poglavlje: Država i društvo Priroda vlasti, 105 Političke institucije, 114 Vojska i ratna veština, 126 Zakonodavstvo, 136 Društveni poredak, 142 IV poglavlje: Mudrost Klasične škole kineske misli, 163 Filozofska tradicija, 180 Epohe kineske filozofije, 208 V poglavlje: Religije Narodna verovanja i kultovi, 227 Budizam, 248 Daoizam, 262 Sinkretičke religije, 279 Strane religije u Kini, 289 VI poglavlje: Nauka i tehnika Teorija kineske nauke, 299 Prirodne i precizne nauke, 313 Živa bića, 331 Medicina i higijena, 344 Tehnički pronalasci, 361 VII poglavlje: Jezik i književnost Jezik i pismenost, 379 Književnost, 393 Folklor, 418 VIII poglavlje: Umetnost Muzika, 435 Arhitektura, 443 Skulptura, 463 Slikarska umetnost, 470 Umetnički zanati, 485 Scenska umetnost, 499 IX poglavlje: Život, običaji, obredi Domaćinstvo, 517 Društveni običaji, 539 Tradicionalni obredi, 557 Igre i zabava, 580 Zaključak: Kina i svet, 597 Prilog, 616 Naslov: Kina: Istorija, kultura, religija Izdavač: NNK Iternacional Strana: 628 (cb) Strana u boji: 16 Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-83635-74-0

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Filozofski testament - Feliks Raveson Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2012 Broj strana: 79 Format: 18 cm Povez: Broširani Filozofski testament je istinska sinteza misli zaboravljenog, pa otkrivenog i danas sve prisutnijeg filozofa (1813–1900), čija rasprava O navici, iz pera istog prevodioca, već postoji na srpskom jeziku (u izdanju Glasnika, 2011). Delo nudi pogled iz najbolje perspektive na celokupan njegov rad, i to u osobenom stilu: proces pisanja odvija se istovremeno s konstrukcijama misli, i tako raskriva čitavu organsku arhitekturu bez ikakve sumnje originalne filozofije. Ravesonov put pokazuje u kojoj je meri mislilac bio nošen neiscrpnom radoznalošću u područjima misli i religija. Na ovim stranicama prelazimo luk od antičke do savremene filozofije. Uobličen poput prave filozofske odiseje, Testament nas vodi u susret velikim figurama mišljenja i kulture, do predsokratovaca, stoičara, epikurejaca, grčke metafizike, novoplatonovaca, klasične filozofije, engleskog empirizma, nemačkog ide-alizma, spiritualizma, grčkih misterija, jevrejske filozofije, hinduizma, hrišćanske teologije, estetičkih sistema i spisa. Za ovo je obično potrebna opsežna knjiga, a ovde dobijamo, nesputanom slobodom oplemenjenom poetskim pristupom autora, pregršt duša prožetih drugim dušama.

Feliks Raveson FILOZOFSKI TESTAMENT Žanrovi: Filozofija Izdavač: Službeni glasnik Broj strana: 79 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 18 cm ID: A116317 Opis Filozofski testament je istinska sinteza misli zaboravljenog, pa otkrivenog i danas sve prisutnijeg filozofa (1813–1900), čija rasprava O navici, iz pera istog prevodioca, već postoji na srpskom jeziku (u izdanju Glasnika, 2011). Delo nudi pogled iz najbolje perspektive na celokupan njegov rad, i to u osobenom stilu: proces pisanja odvija se istovremeno s konstrukcijama misli, i tako raskriva čitavu organsku arhitekturu bez ikakve sumnje originalne filozofije. Ravesonov put pokazuje u kojoj je meri mislilac bio nošen neiscrpnom radoznalošću u područjima misli i religija. Na ovim stranicama prelazimo luk od antičke do savremene filozofije. Uobličen poput prave filozofske odiseje, Testament nas vodi u susret velikim figurama mišljenja i kulture, do predsokratovaca, stoičara, epikurejaca, grčke metafizike, novoplatonovaca, klasične filozofije, engleskog empirizma, nemačkog ide-alizma, spiritualizma, grčkih misterija, jevrejske filozofije, hinduizma, hrišćanske teologije, estetičkih sistema i spisa. Za ovo je obično potrebna opsežna knjiga, a ovde dobijamo, nesputanom slobodom oplemenjenom poetskim pristupom autora, pregršt duša prožetih drugim dušama. Knjiga je NOVA ---------------------------- k

Naziv: Athens-Attica Autor: Irini Frangiadaki Godina izdanje: 2004 Izdavač: Grčka nacionalna turistička organizacija Povez: Mek Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Sadržaj videti na slikama. Pun kolor. Opis: Atina je istorijska prestonica Evrope. Atina ima dugu istoriju, koja datira od prvog naseljavanja u neolitskom dobu. U 5. veku pre nove ere („Zlatno Periklovo doba“) – vrhunac duge, fascinantne istorije Atine – vrednosti i civilizacija grada stekle su univerzalni značaj. Politička misao, pozorište, umetnost, filozofija, nauka, arhitektura, između ostalih oblika intelektualne misli, dostigli su epski zenit, u periodu intelektualnog dovršetka jedinstvenog u svetskoj istoriji. Atina je bila maternica zapadne civilizacije. Mnoštvo grčkih reči i ideja, kao što su demokratija, harmonija, muzika, matematika, umetnost, gastronomija, arhitektura, logika, eros, euforija, između ostalog, obogatile su mnoštvo jezika i inspirisale civilizacije. Tokom godina, mnoštvo osvajača okupiralo je Atinu i podiglo jedinstvene, sjajne spomenike - retki istorijski palimpsest. 1834. Atina je postala prestonica moderne grčke države. Izbor je bio zasnovan na simboličkom značaju klasične istorije Atine. Za dva veka otkako je Atina postala atraktivna moderna metropola sa šarmom bez premca. Atina nudi posetiocima jedinstveno iskustvo. „Putovanje“ u njegovoj 6.000-godišnjoj istoriji, uključujući priliku da se vide renomirani spomenici i remek-dela umetnosti antike i srednjeg veka, kao i arhitektonsko nasleđe 19. i 20. veka. Dobijate uzbudljiv osećaj udobnosti u blistavoj svetlosti potkrovlja, posmatrajući šarmantni pejzaž u okolini grada (razvedena obala, plaže i planine), i uživajući u modernoj infrastrukturi grada i jedinstvenom poletu Atinjana . Posetioci tokom cele godine su fascinirani atrakcijama Atine.

SELMAN TRTOVAC `...ŠTO TRAŽE EKSTREMNOSTI DA BI ZNALI GDE JE SREDINA!` GALERIJA SAVREMENE UMETNOSTI U SMEDEREVU 04. DECEMBAR - 24. DECEMBAR 2007. IZDAVAČ: MUZEJ U SMEDEREVU, 2007. GODINE BROJ STRANA: 60 IMA ILUSTRACIJA FORMAT: 24 CM PISMO: LATINICA POVEZ: MEK O autoru ukratko: Rođen je 14. avgusta 1970. u Zadru. Od 1990. do 1993. studirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Marta 1993. prelazi na Likovnu akademiju u Diseldorfu (nem. Kunstakademie Düsseldorf) u klasi profesora Klausa Rinkea gde 1997. biva proglašen za majstora, a 2000. godine završava studije. Iste godine se vraća u Beograd. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije postaje 2002. godine, a 2003. član Internacionalnog umetničkog gremijuma. Živi i radi u Beogradu. Selman Trtovac pripada generaciji umetnika koji su tokom 1990-ih godina artikulisali svoj umetnički jezik u Beogradu i inostranstvu. Početkom 90-ih bio je aktivan u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Godine 1993. prelazi u Diseldorf, gde u klasi umetnika Klausa Rinkea nastavlja svoj umetnički razvoj. Obrazovanje stečeno na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, koje je podrazumevalo sistematično bavljenje klasičnim medijima i njihovom likovnom problematikom, poslužilo je kao temelj za nastavak školovanja na Likovnoj akademiji u Diseldorfu koja se programski naslonila na iskustva savremene umetnosti 60-ih i 70-ih. Rad sa dva poznata profesora izvršio je značajan uticaj kako na planu umetničkog jezika, tako i u smislu shvatanja suštine umetnosti. To su Klaus Rinke kao pripadnik nemačke konceptualne umetnosti i Janis Kunelis kao važna ličnost u italijanskom umetničkom pokretu Arte Povera. Sublimacijom ta dva uticaja, akademskog pristupa likovnoj umetnosti i nasleđa savremene umetnosti, nastao je samosvojan likovni jezik koji se ispoljava kroz simboličke iskaze utemeljene na konkretnom egzistencijalnom iskustvu. Razvoj njegovog likovnog izraza ogleda se kroz radove nastale i izlagane od 1997. do danas. DELA: Spirala straha - Selman Trtovac 2011. Izložba ...tvoji crteži su kao one Tesline energetske linije pored mog pejzaža!, Kulturni centar Grad, Beograd 2010. Izložba State of Mind, Galerija ULUS, Beograd 2009. Izložba Dijalektika, Galerija Magacin u Beogradu [1] 2009. Izložba Ruka umjetnika - Crna ruka/Ruka ubice, Arte galerija u Beogradu [2] 2009. Izložba Reallifepresence, Umetnička kuća u Gracu 2008. Izložba Ex nihilo nihil fit, Galerija Osmica MKM u Beogradu 2007. Izložba „...što traže ekstremnosti da bi znali gde je sredina!“, Galerija savremene umetnosti u Smederevu 2005. Izložba i kongres IKG-a, OHNE GRENZEN - WITHOUT BORDERS - PIIRIDETA, Muzej Arhitekture Talin, Estonija 2004. Izložba 10 godina Konkordije, Muzej savremene Umetnosti, Beograd 2004. IKG Kongres, Lođ i Njeborov, Poljska 2003. Izložba Re-discovered, Muzej istorije Jugoslavije, Beograd 2001. Izložba Omnibus, Rekapitulacija, galerija SKC-a, Beograd 1998. Gost izložbe klase Janisa Kunelisa, Salon muzeja savremene umetnosti, Beograd 1997. Izložba Contemporaneo, muzej Pinacoteca Molaioli di Fabriano, Italija 1997. Izložba Saldo, muzej Kunstpalast, Diseldorf 1991. 16 bijenale mladih umjetnika, Muzej moderne umjetnosti, Rijeka

Filozofski testament je istinska sinteza misli zaboravljenog, pa otkrivenog i danas sve prisutnijeg filozofa (1813–1900), čija rasprava O navici, iz pera istog prevodioca, već postoji na srpskom jeziku (u izdanju Glasnika, 2011). Delo nudi pogled iz najbolje perspektive na celokupan njegov rad, i to u osobenom stilu: proces pisanja odvija se istovremeno s konstrukcijama misli, i tako raskriva čitavu organsku arhitekturu bez ikakve sumnje originalne filozofije. Ravesonov put pokazuje u kojoj je meri mislilac bio nošen neiscrpnom radoznalošću u područjima misli i religija. Na ovim stranicama prelazimo luk od antičke do savremene filozofije. Uobličen poput prave filozofske odiseje, Testament nas vodi u susret velikim figurama mišljenja i kulture, do predsokratovaca, stoičara, epikurejaca, grčke metafizike, novoplatonovaca, klasične filozofije, engleskog empirizma, nemačkog ide-alizma, spiritualizma, grčkih misterija, jevrejske filozofije, hinduizma, hrišćanske teologije, estetičkih sistema i spisa. Za ovo je obično potrebna opsežna knjiga, a ovde dobijamo, nesputanom slobodom oplemenjenom poetskim pristupom autora, pregršt duša prožetih drugim dušama. Наслов: Filozofski testament Издавач: Službeni glasnik Страна: 88 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 11 x 18 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-519-1319-1 Naslov originala: Testament philosophique / Félix Ravaisson Naslov originala: Testament philosophique / Félix Ravaisson

Античка култура, према професору Тадеушу Зјелињском (1859–1944), има огроман значај за развој и очување европске културе. Oна свакако мора и даље да има место у процесу образовања. Класична култура је својим бићем, како историјски, тако и психолошки, органски елемент у образовању европског друштва и може се уклонити једино уколико се уклони и читава савремена европска култура. Међутим, античка култура своју улогу врши само онда када се не третира као норма која се слепо подражава, већ као плодотворно семе захваљујући ком европска култура расте и оплемењује се. Универзална вредност упознавања с античком културом почива у томе што је она кадра да истински образује. „Знање се заборавља, али образовање се не губи. Образован човек, чак и када заборави све што је научио, остаје образован човек“. Образовање не подразумева пуко располагање информацијама. Од старих Грка и даље можемо учити како приступати „истини“ и постављати питања зашто и чему. Учењем латинског и грчког учимо и о свом матерњем језику много више него што се обично претпоставља и то управо тако што учећи класичне језике најбоље и најбрже учимо да постављамо питања о синтакси, морфологији, фонетици матерњег језика. Дело Антички свет и ми заправо чини осам предавања која је Тадеуш Зјелињски држао у Петрограду 1903. године. Та предавања су објављена исте године на руском језику, а ускоро су уследили немачки (1905) и енглески (1909) преводи, а до почетка Другог светског рата преведена су на још десетак европских језика. Нема сумње да су успеху ове књиге допринели разложна аргументација коју Зјелињски излаже, као и тон, бројна занимљива и убедљива упућивања на античку филозофију, архитектуру, филологију, књижевност итд, али и потреба дела академске заједнице за одбраном од агресивног педагогошког утилитаризма који, како почетком XX тако и почетком XXI века, настоји да из образовног система избаци сва „беспотребна знања“ која се не могу лако уновчити. Дело Антички свет и ми је у том смислу и даље актуелан прилог расправи о смислу и циљу образовања. Тадеуш Зјелињски (Tadeusz Zieliński, 1859–1944) је славни пољски класични филолог, који је за собом оставио преко 900 публикација. Докторирао је 1880. у Лајпцигу а хабилитирао у Петербургу где је био професор на Историјско-филозофском факултету до 1920, када одлази на Универзитет у Варшави. Добио је почасне докторате на више универзитета, укључујући универзитете у Оксфорду, Атини и Бечу. У својим проучавањима специјализовао се за историју античке културе, историју грчког позоришта, античку религију. Његова студија Подела староатичке комедије (Die Gliederung der altattischen Komoedie, Teubner 1885) и данас је референтна. Написао је важне монографије о стваралашту Софокла (Софокле и његово трагичко стваралаштво, 1928) и Цицерона (Cicero im Wandel der Jahrhunderte, 1897). Проучавао је и Плаута, Вергилија, Хорација. Резултат вишегодишњих проучавања религија античког света су четири тома дела Религије античког света (1921–1934). Овој тематици посветио је и дело Хеленизам и јудаизам (1928). Бавио се такође компаративним проучавањима развоја европског песништва и књижевности. Поредио је дела Овидија, Шекспира и Пушкина, анализирао античке мотиве код Мицкјевича, Ничеа и Сјенкјевича. Дело Антички свет и ми је у међувремену преведено на 17 језика. Превод на немачки је објављен 1905. (Die Antike und wir), на енглески 1909. (Our Dept to Antiquity) и француски (Le Monde antique et nous. Série de cours donnés à Saint-Pétersbourg), а књига је такође више пута реиздата у новије време. Италијански превод из 1910. (L’antico e noi) објављен је поново 2004, а новогрчки превод талентованог и прерано преминулог грчког фило-лога Јоаниса Сикутриса (Ημείς και οι Αρχαίοι, 1928) реиздат је 1994. Ово је први превод неког дела Тадеуша Зјелињског на српски језик. Наслов: Антички свет и ми: осам предавања одржаних на Петербуршком универзитету 1903. године Издавач: Karpos Страна: 150 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-6435-040-2

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Peter John Murray (23. travnja 1920. - 20. travnja 1992.) [1] bio je britanski povjesničar umjetnosti i profesor povijesti umjetnosti na Birkbeck Collegeu u Londonu od 1967. do 1980. [1] Zajedno sa svojom suprugom, Lindom Murray, napisao je početnice o talijanskoj renesansnoj umjetnosti koje su koristile generacije studenata. Godine 1959. objavili su vrlo uspješan Penguin Dictionary of Art and Artists, koji je često ažuriran i ponovno izdavan. Godine 1963. objavili su dva sadržajna uvodna teksta Umjetnost renesanse i knjigu koja je postala klasična početnica Arhitektura renesanse. Linda je također sama napisala nekoliko knjiga i završila njihovu suradnju The Oxford Companion To Christian Art And Architecture (1996.) nakon Peterove smrti.[2] Rani život i obrazovanje Murray je rođen 1920. godine u Londonu. Roditelji su mu bili John Knowles Murray, poljoprivredni poduzetnik, i Dorothy Catton (Murray). Pohađao je školu King Edward VI u Birminghamu i Robert Gordon`s College u Aberdeenu. Školovao se za slikara na Gray`s School of Art u Aberdeenu i na Slade School of Fine Art na Sveučilištu u Londonu, gdje je diplomirao 1940. Murray je studirao povijest umjetnosti na Courtauld Institute of Art, Sveučilište u Londonu, gdje je diplomirao 1947. Tu je upoznao svoju suprugu, kolegicu Lindu Bramley (1913. – 2004.). Vjenčali su se 1947.[3] Akademska karijera Murray je predavao na Institutu Courtauld i Birkbeck Collegeu od 1948., dok je radio na doktoratu o tekstualnim izvorima Giottova djela. Doktorirao je na Institutu Courtauld 1956. Godine 1952. postao je knjižničar knjižnice Witt na Institutu Courtauld (napuštajući to mjesto 1964.), a 1961. postao je viši znanstveni suradnik na koledžu. Murray se 1967. preselio na Birkbeck College u Londonu kao profesor povijesti umjetnosti, naslijedivši Nikolausa Pevsnera. Utemeljio je povijest umjetnosti kao dodiplomsku disciplinu na koledžu, a taj se predmet prethodno predavao izvan strukture odsjeka koledža. Murray je otišao u mirovinu kao profesor emeritus 1980., a naslijedio ga je John Steer. Bio je nadaren lingvist, posebno za njemački i talijanski jezik, te je preveo temeljne tekstove iz povijesti umjetnosti na engleski, uključujući Klassische Kunst Heinricha Wölfflina 1952. i Die Geschichte der Renaissance Jacoba Burckhardta 1985. Bio je predsjednik Društva arhitektonskih Povjesničari Velike Britanije od 1969. do 1972. i predsjednik Društva Walpole od 1978. do 1981. [3] Murrayeva ostavština Nakon njegove smrti 1992. (Farnborough, Wiltshire), Linda Murray osnovala je Murrayjevu ostavštinu na koledžu Birkbeck. Financira potporu studentima i istraživačkim putovanjima, kao i Murray Research Studentship za izvanredno doktorsko istraživanje u području europske umjetnosti ili arhitekture u srednjem vijeku ili renesansi. Također financira dvogodišnje Murray Memorial Lecture.

Autor - osoba Valeri, Pol, 1871-1945 = Valéry, Paul, 1871-1945 Naslov Eseji : izbor / Pol Valeri ; [preveli sa francuskog Živojin Ristić i Velimir N. Dimić ; izbor Zorana Mišića] Jedinstveni naslov Morceaux shoisis. srp Vrsta građe esej ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1956 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1956 (Priština : `Miladin Popović`) Fizički opis 196 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Ristić, Živojin P. = Ristić, Živojin P. Dimić, Velimir N. Jeremić, Dragan M., 1925-1986 = Jeremić, Dragan M., 1925-1986 Mišić, Zoran, 1921-1976 = Mišić, Zoran, 1921-1976 Zbirka Mala knjiga ; 44 ISBN (Broš. sa omotom) Napomene Prevod dela: Morceaux shoisis / Paul Valéry Str. 186-196: Pol Valeri / Dragan M. Jeremić. Predmetne odrednice Valéry, Paul, 1871-1945 – Eseji Stanje: posveta na predlistu, inače veoma dobro očuvano, bez pečata, podvlačenja, s originalnim omotom. Pol Valeri (fr. Paul Valéry) je francuski pesnik i esejista. Rođen je u Setu u Francuskoj, 30. oktobra 1871. godine. Studirao je pravo u Monpeljeu. Godine 1892. nastanjuje se u Parizu. Na njega su uticali Edgar Alan Po i Stefan Malarme, ali on napušta pesništvo i posvećuje se studiju matematike, arhitekture i filozofije. Od 1897. do 1900. državni je činovnik, potom sekretar direktora novinske agencije „Havas`. U slobodno vreme bavi se i dalje matematikom i fizikom. Tek je 1913. godine na nagovor Andrea Žida pristao da sredi za štampu svoje mladenačke strofe. U prvi mah nameravao je da napiše još dvadesetak propratnih stihova kao svoj konačni oproštaj od poezije. Međutim, rad ga je toliko zagrejao da je umesto kratke prigodne improvizacije nastala poduža poema (514. stihova), koju je pisao više od četiri godine: „Mlada Parka“ (1917). Umesto definitivnog rastanka, to je bio definitivan povratak. Član Francuske akademije (1925), predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju (1933), profesor poezije na College de France (1936–45), Valeri je između dva rata slovio za najelitnijeg predstavnika francuskog duha. U doba dadaističkih i nadrealističkih manifesta, Valeri je nasuprot tim pravcima, apologet intelekta, stroge mentalne discipline i klasične versifikacije. Previše realan, lišio je svoje stihove svake spontanosti i topline. Njegova algebarska poezija obiluje rebusima i teško se čita bez komentara - jedan takav komentar dao je Gustave Cohen za poemu „Groblje kraj mora“: „Valerijeva proza zanimljivija je (i jasnija) od njegovih stihova.“ Posebno sumnjičav prema istoriji, indiferentan prema religiji, skeptik koji pesimistički gleda ne samo na sudbinu savremene Evrope nego i na ljudsku sudbinu uopšte, polit, amater koji ne pripada nijednoj partiji i „slobodno sumnja u sve što je sumnje dostojno“, Valeri u svojim esejima raspravlja o najrazličitijim temama: o književnosti i arhitekturi, o lažima istoriografije i zločinima politike, o čeliku i elektricitetu, o ženama i parfemima. Istorija je – smatra Valeri – od svih produkata intelektualne hemije najopasnija: ona obmanjuje, uspavljuje i opija; ona dočarava lažne uspomene i zavodi narode do megalomanskog delirijuma. Umro je u Parizu, 20. jula 1945. godine. MG56 (N)

Autor - osoba Sitte, Camillo, 1843-1903 Naslov Umetničko oblikovanje gradova / Kamilo Zite ; preveo s nemačkog Đorđe Tabaković Jedinstveni naslov ǂDer ǂStädtebau nach seinen künstlerischen Grundsätzen. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2011 Izdanje 4. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Građevinska knjiga, 2011 (Novi Sad : AMB Grafika) Fizički opis 224 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Tabaković, Đorđe Radović, Ranko, 1935-2005 = Radović, Ranko, 1935-2005 Maksimović, Branko Zbirka ǂEdicija ǂVelike knjige arhitekture ; 11 (karton) Napomene Prevod dela: Der Städtebau nach seinen künstlerischen Grundsätzen / Camillo Sitte Str. 7-10, 11-15: Kamilo Zite ponovo mešu nama ; Od usamljenih kuća do grada osame / Ranko Radović Str. 17-19: Predgovor jugoslovenskom izdanju / Branko Maksimović Tiraž 500. Predmetne odrednice Slika grada Trgovi – Uređenje Kao jedanaesta knjiga edicije Velike knjige arhitekture pojavilo se i četvrto izdanje sjajno štivo bečkog arhitekte i urbaniste Kamila Zitea, staro 115 godina (izašlo u maju 1889. i rasprodato za samo nekoliko nedelja, pa zato ponovo štampano već u junu iste godine). Knjiga se može smatrati malim remek-delom urbanističke teorije, duboko zasnovanom na praksi i još temeljitije upućenom ka njoj. „A mi tapkamo pozadi sa lenjirom i šestarom i mislimo da se pitanje osećaja (za grad) može rešiti nezgrapnom geometrijom.” Kamilo Zite (Iz Predgovora – Ranko Radović) Camillo Sitte (17. travnja 1843. – 16. studenog 1903.) bio je austrijski arhitekt, slikar i urbanistički teoretičar čiji je rad utjecao na urbano planiranje i regulaciju korištenja zemljišta. Danas je Sitte najviše zapamćen po svojoj knjizi iz 1889., Planiranje grada prema umjetničkim načelima, u kojoj je ispitivao i dokumentirao tradicionalni, inkrementalni pristup urbanizmu u Europi, s velikim fokusom na javne prostore u Italiji i germanskim zemljama. Camillo Sitte rođen je u Beču 1843. Kao sin arhitekta Franza Sittea, tijekom mladosti je mogao raditi na očevim gradilištima.[1] Bio je arhitekt i teoretičar kulture čija su djela, prema Elielu Saarinenu, bila poznata arhitektima njemačkog govornog područja kasnog 19. stoljeća. Bio je obrazovan i pod utjecajem Rudolfa von Eitelbergera i Heinricha von Ferstela, te je na preporuku Eitelbergera Sittea postao voditelj nove Državne trgovačke škole u Salzburgu 1875, ali se Sitte vratio u Beč 1883. kako bi ondje osnovao sličnu školu. Sitte je mnogo putovao zapadnom Europom, nastojeći identificirati čimbenike zbog kojih su se neki gradovi osjećali toplo i gostoljubivo. Sitte je vidio da je arhitektura proces i proizvod kulture. Dobio je pohvale za svoju knjigu iz 1889, Der Städtebau nach seinen künstlerischen Grundsätzen („Planiranje grada prema umjetničkim principima“, često prevodeno kao „Umijeće izgradnje gradova.“). Sitte je osnovao Camillo Sitte Lehranstalt i Camillo Sitte Gasse u Beču, a također i časopis Städtebau 1904. Camillo Sitte bio je sin arhitekta Franza Sittea (1808–79) i otac arhitekta Siegfrieda Sittea (1876–1945). Planiranje grada prema umjetničkim načelima (1889) Godine 1889. Sitte je objavio Planiranje grada prema umjetničkim načelima (često se prevodi kao Umijeće izgradnje gradova). Bogato ilustriran skicama i mapama susjedstva, Sitte je povukao paralele između elemenata javnih prostora i onih namještenih soba, te je snažno argumentirao da bi estetski doživljaj urbanih prostora trebao biti vodeći čimbenik urbanog planiranja. U isto vrijeme, bio je vrlo kritičan prema obrascima industrijskog urbanizma u Europi u to vrijeme, uključujući razvoj mnogih planova lokacije duž Ringstraße u njegovom rodnom Beču. Sitte je bio jedan od prvih urbanih pisaca koji je svjesno naglasio vrijednost nepravilnosti u urbanoj formi. Suprotstavio se, među ostalim, rastućoj tendenciji prema krutoj simetriji u suvremenom urbanom dizajnu, uključujući izolirano postavljanje crkava i spomenika na velikim, otvorenim parcelama. Također je identificirao i zagovara niz tradicionalnih pristupa stvaranju javnih prostora koji su izrasli iz urbanističkih tradicija Europe. On te pristupe ilustrira primjerima kroz skice i dijagrame brojnih četvrti (uglavnom u Italiji i Njemačkoj). Sitte je vjerovao u inkrementalni pristup urbanizmu, formiran agregacijom mnogih sofisticiranih planova lokacije unutar općenitije sheme određene obrascima ulica i drugim javnim čimbenicima. Nadovezujući se na neka od svojih načela, on slijedi svoju kritiku suvremenog razvoja na bečkoj Ringstraße prijedlozima za poboljšanje prostorne i estetske dinamike nekih od njegovih glavnih mjesta. Sitteova knjiga utjecala je na europske razgovore o urbanom planiranju i arhitekturi. Eliel Saarinen primjećuje da je Umijeće izgradnje gradova bilo poznato arhitektima njemačkog govornog područja u kasnom 19. stoljeću. Najmanje pet izdanja objavljeno je između 1889. i 1922, uključujući francuski prijevod iz 1902. godine. Međutim, engleski prijevod nije objavljen sve do 1945. – čimbenik koji može objasniti njegovu relativnu nepoznatost u Britanskom Carstvu i Sjedinjenim Državama u godinama prije Drugog svjetskog rata. Ipak, Sitteove ideje su se probile u englesko govorno područje kroz spise britanskog urbanista Raymonda Unwina, koji je bio pod dubokim utjecajem Umijeća gradnje gradova. Sitteove teorije utjecale su na druge urbaniste koji su uslijedili, uključujući Karla Henricija i Theodora Fischera. Naprotiv, modernisti su odbacili njegove ideje, a posebno je Le Corbusier poznat po svom odbacivanju Sitteova djela. Za Sittea, inherentna, kreativna kvaliteta urbanog prostora njegov je najvažniji čimbenik, pri čemu je cijeli učinak više od zbroja njegovih dijelova. Sitte je tvrdio da su mnogi urbanisti zanemarili razmatranje prostornih dimenzija urbanog planiranja, fokusirajući se previše na papirnate planove; i tvrdio da je ovaj pristup priječio učinkovitost planiranja na estetski svjestan način. Iako većina njegovih primjera dolazi iz urbanizma srednjovjekovne i renesansne Europe, on također navodi klasične urbane oblike poput atenske agore i rimskog foruma kao primjere dobro dizajniranog urbanog prostora. Kolofon knjige je slika krilatog puža. Ovo aludira na drevnu poslovicu festina lente te bečka poslastica Helix pomatia koja bi se prodavala na tržnici puževa i kuhala s maslacem i češnjakom kao „ostrige za sirotinju“ i kao alternativa mesu u korizmi. MG73 (N)

Cena je za komplet. Beograd 2004. / 2007. / 2009. Mek povez, ilustrovano , 611 + 684 + 664 strane. Knjige su dobro očuvane. IMPRIMATUR Rim, septembar 1683. Dok turska vojska nadire na granice Zapada i opseda Beč, iznenadna smrt jednog putnika u gostionici u centru Svetog grada seje paniku: otrov ili kuga? Iz straha od zaraze, u gostionici je zaveden karantin i gosti su zatvoreni u svojim sobama; među njima je i opat Ato Melani, kastrat i tajni agent u službi Luja XIV, odlučan da otkrije šta se krije iza te neobične smrti. Njegova istraga će, međutim, izneti na videlo strašnu tajnu, međunarodnu zaveru u kojoj se krvavo prepliću vera, politika i špijunaža. U atmosferi baroknog Rima punoj neizvesnosti, među tajnim podzemnim hodnicima i alhemijskim laboratorijama, lovcima na relikvije i ilegalnim štamparijama, čudnim lekarskim i kulinarskim receptima, na videlo izbija jedan nezamislivi aspekt istorije Evrope, velika, oduvek prikrivana zavera, koju su autori ovog romana – sa uspehom prevedenog na preko dvadeset jezika – uspeli da rekonstruišu posle višegodišnjih istorijskih istraživanja. Rita Monaldi je diplomirala klasičnu filologiju i stručnjak je za istoriju religija. Frančesko Sorti je muzikolog i stručnjak za muziku XVII veka. Bilo im je potrebno deset godina istraživanja da bi napisali ovaj roman neobične snage koji otkriva jednu od najstrože čuvanih tajni u istoriji papstva. Imprimatur je već postao evropski i svetski bestseler. SECRETUM Kada je Imprimatur 2002. godine povučen iz prodaje u Italiji, a istovremeno osvojio čitalačku publiku širom Evrope, Rita Monaldi i Frančesko Sorti odlučili su da opatu Atu Melaniju podare bogatiji književni život i napišu serijal istorijskih romana zasnovanih na stvarnim događajima. Tako je nastao Secretum, drugi roman u nizu – još jedan blistav, živ i drugačiji pogled na burne dane u istoriji Evrope. Dela ovog spisateljskog para prevedena su na 20 jezika u 45 zemalja. Godina je 1700. Dok Rimom vlada neizvesnost zbog izbora novog pape, Evropu potresa borba za preuzimanje španskog prestola. Ravnoteža moći opasno je poljuljana. Opštu obezglavljenost koriste i kardinali i kraljevske porodice Burbona i Habzburga, nastojeći da kroz brojne spletke ostvare svoje interese. Tajni sporazum kojim bi Kralj Sunce postavio svog naslednika za vladara Španije i odbranio interese Burbona u Vatikanu biva ugrožen nizom neočekivanih događaja. Opat Melani i njegov mladi pomoćnik ponovo stupaju na scenu, razotkrivajući halucinantnu stvarnost iza velova finih manira i ljubaznosti, u opasnoj, vrtoglavoj potrazi za jednim neobičnim predmetom. U baroknom Rimu ništa nije onako kako izgleda. „Tajni jezik prosjaka, rasprave o botanici, papagaj koji govori, nesrećne ljubavi, kardinalske gozbe, biseri arhitekture i slikarstva, optičke varke i vešte babice – Monaldijeva i Sorti su majstori zapleta i atmosfere.“ VERITAS Februar 1711. godine. U Evropi već deset godina besni rat. Opat Melani, kastrat i špijun Kralja Sunca, poziva svog vernog pomoćnika u Beč. Moraju da upozore mladog cara Josifa I na strašnu izdaju. Istovremeno, izaslanik turskog sultana stiže u posetu carskoj prestonici. Nižu se čudni preokreti, neverovatne situacije, autentični studentski obredi, surova ubistva… U pokušaju da ih razjasne, naši junaci otkrivaju viševekovnu borbu za vlast, u koju su, čini se, svi upleteni. Rita Monaldi i Frančesko Sorti, koje kritičari često porede sa Umbertom Ekom i Aleksandrom Dimom, opet su uspeli da iskopaju zanimljive podatke u drevnim arihivima. Kao i njihova prethodna dva istorijska trilera – Imprimatur i Secretum – Veritas odiše baroknom atmosferom, otkriva spletke, zavere i falsifikate i tera nas da iz korena promenimo odnos prema istoriji.

UNIVERZITET U BEOGRADU FILOZOFSKI FAKULTET 11000 Beograd, Čika Ljubina 18-20 tel. 011/3206-104 Redovni profesor za užu naučnu oblast Opšta psihologija (prednost imaju kandidati čije je težište istraživanja Socijalna psihologija) Redovni profesor za užu naučnu oblast Opšta psihologija sa 50% radnog vremena (prednost imaju kandidati čije je težište istraživanja Klinička psihologija) Redovni profesor za užu naučnu oblast Italijanski jezik Vanredni profesor za užu naučnu oblast Klasične nauke na određeno vreme od 5 godina (prednost imaju kandidati čije je težište istraživanja Latinska lingvistika) Vanredni profesor za užu naučnu oblast Opšta savremena istorija sa 30% radnog vremena, na određeno vreme od 5 godina Vanredni profesor za užu naučnu oblast Istorija srpskog naroda u srednjem veku sa istorijskom geografijom i staroslovenskim jezikom na određeno vreme od 5 godina Vanredni profesor za užu naučnu oblast Etnologija – antropologija na određeno vreme od 5 godina Docent za užu naučnu oblast Arheologija na određeno vreme od 5 godina Docent za užu naučnu oblast Istorija likovnih umetnosti i arhitekture sa 50% radnog vremena, na određeno vreme od 5 godina (prednost imaju kandidati čije je težište istraživanja Istorija srpske umetnosti i vizuelne kulture 19. veka) Docent za užu naučnu oblast Andragogija sa 40% radnog vremena, na određeno vreme od 5 godina Asistent sa doktoratom za užu naučnu oblast Arheologija sa 90% radnog vremena, na određeno vreme od 3 godine USLOVI: VIII stepen stručne spreme, naučni stepen doktora nauka iz uže naučne oblasti za koju se bira, sposobnost za nastavni rad. Pored opštih uslova kandidati treba da ispunjavaju i uslove predviđene odredbama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 88/2017, 73/2018, 27/2018 – dr. zakon, 67/2019, 6/2020 – dr. zakoni, 11/2021 – autentično tumačenje, 67/2021 i 67/2021 – dr. zakon) i Statuta Univerziteta u Beogradu Filozofskog fakulteta (br. 1/26-2 od dana 23.11.2018. godine). Prijava na konkurs obavezno sadrži podatke o radnom mestu na koje kandidat konkuriše (naučna oblast, težište istraživanja), datumu objave konkursa i podatke o kandidatu (ime i prezime, adresa prebivališta odnosno boravišta – ukoliko se adresa razlikuje od one iz lične karte navesti adresu na kojoj kandidat fizički živi, kontakt telefon, adresa elektronske pošte) kao i listu priloga koji se uz prijavu dostavlјaju. Prilozi koji se dostavlјaju uz prijavu na konkurs: biografija sa neophodnim podacima za pisanje izveštaja; spisak objavlјenih radova (bibliografija); primerak objavlјenih radova (naučnih monografija, zbornika radova, udžbenika, itd...); overene kopije diploma ili uverenja (ukoliko diploma još nije izdata), a za diplome na stranom jeziku – overen prevod diplome; očitana lična karta; izjava o izvornosti (prilaže se samo za radno mesto redovnog, vanrednog profesora i docenta i nalazi se na sajtu Fakulteta u delu: o zaposlenima – odluke, uputstva, obrasci – izbor u zvanje – izjava o izvornosti); kandidati koji apliciraju za radno mesto, a još uvek rade na nekoj ustanovi obrazovnog karaktera ili su radili, prilažu potvrdu da im nije izrečena mera javne osude za povredu Kodeksa profesionalne etike na toj ustanovi (odnosi se na zaposlene van Filozofskog fakulteta); kandidati koji apliciraju na radna mesta asistent i saradnik u nastavi prilažu izvod iz kaznene evidencije o činjenicama da nisu pravnosnažnom presudom osuđeni za krivično delo protiv polne slobode, falsifikovanja isprave koju izdaje visokoškolska ustanova ili primanja mita u obavlјanju poslova u visokoškolskoj ustanovi. Prijave kandidata sa prilozima dostaviti Arhivi Fakulteta na navedenu adresu, u roku od 15 dana od dana objavlјivanja konkursa. Lice zaduženo za pružanje informacija o konkursu: stručnotehnička saradnica za radne odnose Zora Jovanović, telefon: 011/3206-104.

Култура бр. 161 / 2018 Југославија и култура • Естетика данас Редакција: др Љубодраг Ристић, др Милета Продановић, др Александар Кадијевић, др Дејана Прњат, мр Драгана Мартиновић, др Слободан Мрђа Секретар и извршни уредник: Пеђа Пивљанин Главна уредница: др Владислава Гордић Петковић Лепотом часописа бавио се: Божидар Боле Милорадовић Лектура и коректура: Агенција МФ Превод на енглески и лектура превода: Агенција МФ Припрема за штампу и коректура: Пеђа Пивљанин Илустрације: фотографије из фонда Стевана Крагујевића, Музеј Југославије, Београд Издавач: Завод за проучавање културног развитка Одговорни уредник: др Вук Вукићевић Редакција часописа Култура, Београд Садржај Југославија и култура - културна политика, промене, феномени Александар Раковић и Татомир Тороман УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Јована Караулић УТИЦАЈ ЈАВНИХ ПОЛИТИКА НА КУЛТУРАЛНЕ ИЗВЕДБЕ ЈУГОСЛОВЕНСТВА Вида Кнежевић АВАНГАРДА И КРИТИЧКИ РЕАЛИЗАМ Живана Крејић и Снежана Милићевић НАСТАНАК ПУТНИЧКО-АГЕНЦИЈСКЕ ДЕЛАТНОСТИ У ЈУГОСЛАВИЈИ КАО ПОКРЕТАЧ РАЗВОЈА КУЛТУРЕ ПУТОВАЊА Милица Божић Маројевић ДИЈАЛЕКТИКА СЕЋАЊА И ЛОГИКА ЗАБОРАВА Драгана Константиновић КУЋЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КУЛТУРЕ Бојана Богдановић СВЕТОВНИ ПРАЗНИЦИ У КОМУНИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ Слободан Селинић ЈУГОСЛОВЕНИ И ЈУГОСЛОВЕНСТВО КРАЈЕМ ШЕЗДЕСЕТИХ И ПОЧЕТКОМ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА XX ВЕКА Дајана Ђедовић ЈУГОСЛОВЕНСТВО НА ВУКОВИМ САБОРИМА Александар Раковић ПАРТИЈСКО ТРАСИРАЊЕ ПУТА ПОПУЛАРНОЈ МУЗИЦИ У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ ДРУШТВУ Марија Вујовић и Анка Михајлов Прокоповић ЖЕНСКА ШТАМПА У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ Татомир Тороман ЧИКАЊЕ – (НЕОЧЕКИВАНА) КРИТИКА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРУШТВА У ЗАБАВНОМ ЛИСТУ ЧИК Владимир Пауновић ЧЕТИРИ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ КОНФУЗНЕ ТИШИНЕ Драгомир Бонџић РАЗВОЈ НАУКЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА Милан Попадић ТРИ ЛИКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ МОДЕРНОСТИ У ОГЛЕДАЛУ МУЗЕЈА САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ Ана Кнежевић МАЛА ИЗЛОЖБЕНА САЛА МУЗЕЈА АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Владислава Гордић Петковић ЈУГОСЛАВИЈА У ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ПРОЗИ: КЊИЖЕВНОСТ И ПАМЋЕЊЕ Јована Недељковић и Катарина Живановић DARKSIDE НАСЛЕЂА НОБ-А Александра Миловановић РЕФЛЕКСИЈЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ: СТУДИЈА ОД МЕДИЈСКИХ СИСТЕМА ДО МЕДИЈСКИХ КУЛТУРА Милена Драгићевић Шешић ШИРЕЊЕ ПРОСТОРА СЛОБОДА Естетика данас Дивна Вуксановић, Ива Драшкић Вићановић и Уна Поповић УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Мирко Зуровац УМЕТНОСТ, ПРИРОДА, НАУКА, ЗАНАТ, ТЕХНИКА Милош Миладинов ИМА ЛИ ПОТРЕБЕ ЗА ФИЛОЗОФСКОМ ЕСТЕТИКОМ Душан Пајин ЕСТЕТИКА КЛАСИЧНОГ КИНЕСКОГ СЛИКАРСТВА Драган Ћаловић GAZING BALL ЏЕФА КУНСА Милан Радовановић ПРОИЗВОДЊА ЗНАЧЕЊА У ЈЕЗИКУ ФОТОГРАФИЈЕ Ива Драшкић Вићановић СУКОБ ИЗМЕЂУ УТИЛИТАРИСТИЧКОГ И АНТИ-УТИЛИТАРИСТИЧКОГ У ЕВРОПСКОЈ ФИЛОЗОФИЈИ И КУЛТУРИ Дивна Вуксановић ЕСТЕТИКА И ФИЛОЗОФИЈА МЕДИЈА Уна Поповић СУБЈЕКТ ИГРЕ: ИГРА ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА Истраживања Тадија Стефановић ИЗЛОЖБА НОВЕ НЕМАЧКЕ АРХИТЕКТУРЕ У БЕОГРАДУ 1940. ГОДИНЕ Никола Божиловић ТРАНЗИЦИЈА ПОП КУЛТУРЕ ИЗ ПОТРОШАЧКОГ У ХИПЕРПОТРОШАЧКО ДРУШТВО In Memoriam Бојан Јовановић УСПОМЕНА НА АКАДЕМИКА ВЛАДЕТУ ЈЕРОТИЋА

Autor: Valery, Paul Izdavač: Zagreb : Vuković & Runjić, 2001 Materijalni opis: 89 str. : ilustr. ; 20 cm Edicija: Biblioteka Džepna Napomena: Prevod dela: L` homme et la coquille. Str. 81–89: Pogovor / Ingrid Šafranek. Predmetna odrednica: Valery, Paul, 1871–1945 – biobibliografski podaci Francuska književnost. Eseji Jezik: hrvatski Ova pjesničko-esejistička meditacija klasika francuske književnosti na temu školjke prikazuje ga u najboljem svjetlu: istodobno kao pjesnika i filozofa, nadahnutog i promišljenog, razigranog i discipliniranog. Osciliranje između poezije i filozofije obilježilo je Valéryjev opus, u nas, na žalost, većim dijelom nepreveden. Ilustrirano crtežima u olovci Henrija Mondora. Školjka, kristal i cvijet izdvajaju se iz ukupnosti osjetilnih stvari, te među svim bićima u prirodi ponajbolje pokazuju ideje reda i fantazije, otkrića i nužnosti, zakona i iznimke, te je stoga upravo promatranje školjke nadahnulo autora ovoga poetskog eseja na razmišljanje o suodnosu prirode i umjetnosti, kojima je zajedničko strukturiranje kaosa u viši red i sklad. Kao i umjetničkom djelu, i školjci je svojstven sklad, savršenstvo, geometrija, slučaj i smisao, maštovitost i gdjekad razmetljiva urešenost. Kao i ove iznimne prirodne tvorbe, i umjetnička je djelatnost organski cjelovita, neprolazna i neophodna. Školjku se, naposljetku, može shvatiti kao metaforu za samo umjetničko djelo. Pol Valeri (fr. Paul Valéry) je francuski pesnik i esejista. Rođen je u Setu u Francuskoj, 30. oktobra 1871. godine. Studirao je pravo u Monpeljeu. Godine 1892. nastanjuje se u Parizu. Na njega su uticali Edgar Alan Po i Stefan Malarme, ali on napušta pesništvo i posvećuje se studiju matematike, arhitekture i filozofije. Od 1897. do 1900. državni je činovnik, potom sekretar direktora novinske agencije „Havas`. U slobodno vreme bavi se i dalje matematikom i fizikom. Tek je 1913. godine na nagovor Andrea Žida pristao da sredi za štampu svoje mladenačke strofe. U prvi mah nameravao je da napiše još dvadesetak propratnih stihova kao svoj konačni oproštaj od poezije. Međutim, rad ga je toliko zagrejao da je umesto kratke prigodne improvizacije nastala poduža poema (514. stihova), koju je pisao više od četiri godine: „Mlada Parka“ (1917). Umesto definitivnog rastanka, to je bio definitivan povratak. Član Francuske akademije (1925), predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju (1933), profesor poezije na College de France (1936–45), Valeri je između dva rata slovio za najelitnijeg predstavnika francuskog duha. U doba dadaističkih i nadrealističkih manifesta, Valeri je nasuprot tim pravcima, apologet intelekta, stroge mentalne discipline i klasične versifikacije. Previše realan, lišio je svoje stihove svake spontanosti i topline. Njegova algebarska poezija obiluje rebusima i teško se čita bez komentara – jedan takav komentar dao je Gustave Cohen za poemu „Groblje kraj mora“: „Valerijeva proza zanimljivija je (i jasnija) od njegovih stihova.“ Posebno sumnjičav prema istoriji, indiferentan prema religiji, skeptik koji pesimistički gleda ne samo na sudbinu savremene Evrope nego i na ljudsku sudbinu uopšte, polit, amater koji ne pripada nijednoj partiji i „slobodno sumnja u sve što je sumnje dostojno“, Valeri u svojim esejima raspravlja o najrazličitijim temama: o književnosti i arhitekturi, o lažima istoriografije i zločinima politike, o čeliku i elektricitetu, o ženama i parfemima. Istorija je – smatra Valeri – od svih produkata intelektualne hemije najopasnija: ona obmanjuje, uspavljuje i opija; ona dočarava lažne uspomene i zavodi narode do megalomanskog delirijuma. Umro je u Parizu, 20. jula 1945. godine. MG12