Autor - osoba Valéry, Paul, 1871-1945 = Valeri, Pol, 1871-1945 Naslov Sabrane pesme / Pol Valeri ; preveo i priredio Kolja Mićević Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1983 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis XLII, 316 str. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Mićević, Kolja Zbirka ǂBibliotekaǂ Nolit. Poezija Napomene Tiraž 4.000 Str. V-XLII: Valeri u deset stavaka / Kolja Milićević Predmetne odrednice Valeri, Pol, 1871-1945 Pol Valeri SABRANE PESME Bez premca među francuskim pesnicima ovoga veka, po raznovrsnosti postupka, istančanosti izraza i, naročito, po intelektualnoj radoznalosti, erudiciji i kulturi, Valeri je ostvario obimno pesničko delo. Ono sadrži poeziju pisanu mahom u tradicionalnim oblicima, bezmalo u celini objavljenu za njegova života, i brojne pesme u slobodnom stihu i u prozi, nastale kao rezultat njegovih traganja i sačuvane u rukopisnoj zaostavštini. Baveći se već dugo prevo¬đenjem i tumačenjem Valerijeve poezije, Kolja Mićević se postarao da nam u ovom izdanju prikaže oba njena vida. Tu su sve Valerijeve pesničke zbirke, Album starih stihova, Mlada Parka, Pvanja, Razne pesme, koje nisu ušle u zbirke; dva dramska delà u stihovima, Amfion i Semiramida; Verovatna soba, pesme i proze iz mladosti; Sirova poezija koja, pored dosad objavljenih, sadrži i veći broj pesničkih tekstova iz rukopisa; i Anđeo, pesnički rad započet još dvadesetih godina a dovršen neposredno pred smrt. Mićevićev iscrpan predgovor i komentari Valerijeve poezije zasnivaju se na prisnom poznavanju pesnikova života i rada, na znalačkom korišćenju kritičke literature i na čitalačkoj osetljivosti koju omogućuje njegovo sopstveno prevodilačko iskustvo. Pol Valeri (fr. Paul Valéry) je francuski pesnik i esejista. Rođen je u Setu u Francuskoj, 30. oktobra 1871. godine. Studirao je pravo u Monpeljeu. Godine 1892. nastanjuje se u Parizu. Na njega su uticali Edgar Alan Po i Stefan Malarme, ali on napušta pesništvo i posvećuje se studiju matematike, arhitekture i filozofije. Od 1897. do 1900. državni je činovnik, potom sekretar direktora novinske agencije „Havas`. U slobodno vreme bavi se i dalje matematikom i fizikom. Tek je 1913. godine na nagovor Andrea Žida pristao da sredi za štampu svoje mladenačke strofe. U prvi mah nameravao je da napiše još dvadesetak propratnih stihova kao svoj konačni oproštaj od poezije. Međutim, rad ga je toliko zagrejao da je umesto kratke prigodne improvizacije nastala poduža poema (514. stihova), koju je pisao više od četiri godine: „Mlada Parka“ (1917). Umesto definitivnog rastanka, to je bio definitivan povratak. Član Francuske akademije (1925), predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju (1933), profesor poezije na College de France (1936–45), Valeri je između dva rata slovio za najelitnijeg predstavnika francuskog duha. U doba dadaističkih i nadrealističkih manifesta, Valeri je nasuprot tim pravcima, apologet intelekta, stroge mentalne discipline i klasične versifikacije. Previše realan, lišio je svoje stihove svake spontanosti i topline. Njegova algebarska poezija obiluje rebusima i teško se čita bez komentara – jedan takav komentar dao je Gustave Cohen za poemu „Groblje kraj mora“: „Valerijeva proza zanimljivija je (i jasnija) od njegovih stihova.“ Posebno sumnjičav prema istoriji, indiferentan prema religiji, skeptik koji pesimistički gleda ne samo na sudbinu savremene Evrope nego i na ljudsku sudbinu uopšte, polit, amater koji ne pripada nijednoj partiji i „slobodno sumnja u sve što je sumnje dostojno“, Valeri u svojim esejima raspravlja o najrazličitijim temama: o književnosti i arhitekturi, o lažima istoriografije i zločinima politike, o čeliku i elektricitetu, o ženama i parfemima. Istorija je – smatra Valeri – od svih produkata intelektualne hemije najopasnija: ona obmanjuje, uspavljuje i opija; ona dočarava lažne uspomene i zavodi narode do megalomanskog delirijuma. Umro je u Parizu, 20. jula 1945. godine. MG84

KNJIGA OČARAVAJUĆIH PROZNIH SLIKA Knjigu velikog francuskog pisca Mišela Turnijea Zlatna kapljica odlikuje klasična arhitektura „romana o sazrevanju”. Jezikom jezgrovitim i jednostavnim, pisac prati putešestvije mladića koji traga za samim sobom i na tom putu susreće ličnosti čiji je značaj izrazito simbolički. Narativni stil Turnijeov predstavlja svojevrsnu sintezu tradicija usmene književnosti Magreba i francuskog indirektnog diskursa. Radeći na ovom delu, autor je brižljivo prikupljao građu, ostavljajući nam vrlo korisne fusnote i bibliografiju. Idris je čuvao koze i ovce nedaleko od oaze Tabelbala u Alžiru kad se odnekud pojavio neki lend rover. Iz vozila je izašla mlada žena nagih nogu i slikala malog saharskog čobanina, obećavši mu da će mu sliku poslati čim se vrati u Pariz i razvije je. Idris je čekao i čekao, ali uzalud. Njegova slika, koju je ta žena odnela sa sobom, nikad mu nije vraćena. Kasnije, kad Idris krene na sever, put Francuske, ne bi li tamo našao svoje mesto pod suncem, nailaziće na neke druge svoje slike, na kojima samoga sebe više neće moći da prepozna. Izgubljen u raskošnoj palati snoviđenja, počeće da prezire sve oko sebe, sve dok jednog dana spasenje ne pronađe u kaligrafiji: apstraktni znakovi oslobodiće ga od tiranije slike, opijuma zapadnog sveta. „Ova knjiga nas primorava da razmišljamo o društvu u kojem smo sa svih strana, neprestano, zasipanim raznim slikama, koje nam se nameću kao smernice i merodavni pokazatelji. Ovde je, pritom, reč o ’aktuelnim’ slikama, pošto je reč ili o fotografijama ili o reklamama, rečju, o elementima koji čine sastavni deo naše svakodnevice. Kroz lik mladog čobanina, pisac sučeljava izvorni, autentični svet sa modernim svetom u kojem caruju numerički uređaji. Tako nam se pruža prilika da uvidimo kakav uticaj nove slikovne tehnologije mogu imati na jedno čisto, neoskvrnuto biće kakav je glavni junak ove knjige.” – Un monde moderne „Uz sveobuhvatna promišljanja kulturnih razlika i samog ljudskog bića, arapske umetnosti portreta i kaligrafije, Turnije nas očarava zasenjujućim vizuelnim svojstvima svog pripovedaštva.” – Publishers Weekly Preveo sa francuskog Vladimir D. Janković

Knjigu velikog francuskog pisca Mišela Turnijea Zlatna kapljica odlikuje klasična arhitektura „romana o sazrevanju”. Jezikom jezgrovitim i jednostavnim, pisac prati putešestvije mladića koji traga za samim sobom i na tom putu susreće ličnosti čiji je značaj izrazito simbolički. Narativni stil Turnijeov predstavlja svojevrsnu sintezu tradicija usmene književnosti Magreba i francuskog indirektnog diskursa. Radeći na ovom delu, autor je brižljivo prikupljao građu, ostavljajući nam vrlo korisne fusnote i bibliografiju. Idris je čuvao koze i ovce nedaleko od oaze Tabelbala u Alžiru kad se odnekud pojavio neki lend rover. Iz vozila je izašla mlada žena nagih nogu i slikala malog saharskog čobanina, obećavši mu da će mu sliku poslati čim se vrati u Pariz i razvije je. Idris je čekao i čekao, ali uzalud. Njegova slika, koju je ta žena odnela sa sobom, nikad mu nije vraćena. Kasnije, kad Idris krene na sever, put Francuske, ne bi li tamo našao svoje mesto pod suncem, nailaziće na neke druge svoje slike, na kojima samoga sebe više neće moći da prepozna. Izgubljen u raskošnoj palati snoviđenja, počeće da prezire sve oko sebe, sve dok jednog dana spasenje ne pronađe u kaligrafiji: apstraktni znakovi oslobodiće ga od tiranije slike, opijuma zapadnog sveta. „Ova knjiga nas primorava da razmišljamo o društvu u kojem smo sa svih strana, neprestano, zasipanim raznim slikama, koje nam se nameću kao smernice i merodavni pokazatelji. Ovde je, pritom, reč o ’aktuelnim’ slikama, pošto je reč ili o fotografijama ili o reklamama, rečju, o elementima koji čine sastavni deo naše svakodnevice. Kroz lik mladog čobanina, pisac sučeljava izvorni, autentični svet sa modernim svetom u kojem caruju numerički uređaji. Tako nam se pruža prilika da uvidimo kakav uticaj nove slikovne tehnologije mogu imati na jedno čisto, neoskvrnuto biće kakav je glavni junak ove knjige.” - Un monde moderne "Uz sveobuhvatna promišljanja kulturnih razlika i samog ljudskog bića, arapske umetnosti portreta i kaligrafije, Turnije nas očarava zasenjujućim vizuelnim svojstvima svog pripovedaštva." - Publishers Weekly Čitaj dalje

Opis KNJIGA OČARAVAJUĆIH PROZNIH SLIKA Knjigu velikog francuskog pisca Mišela Turnijea Zlatna kapljica odlikuje klasična arhitektura „romana o sazrevanju”. Jezikom jezgrovitim i jednostavnim, pisac prati putešestvije mladića koji traga za samim sobom i na tom putu susreće ličnosti čiji je značaj izrazito simbolički. Narativni stil Turnijeov predstavlja svojevrsnu sintezu tradicija usmene književnosti Magreba i francuskog indirektnog diskursa. Radeći na ovom delu, autor je brižljivo prikupljao građu, ostavljajući nam vrlo korisne fusnote i bibliografiju. Idris je čuvao koze i ovce nedaleko od oaze Tabelbala u Alžiru kad se odnekud pojavio neki lend rover. Iz vozila je izašla mlada žena nagih nogu i slikala malog saharskog čobanina, obećavši mu da će mu sliku poslati čim se vrati u Pariz i razvije je. Idris je čekao i čekao, ali uzalud. Njegova slika, koju je ta žena odnela sa sobom, nikad mu nije vraćena. Kasnije, kad Idris krene na sever, put Francuske, ne bi li tamo našao svoje mesto pod suncem, nailaziće na neke druge svoje slike, na kojima samoga sebe više neće moći da prepozna. Izgubljen u raskošnoj palati snoviđenja, počeće da prezire sve oko sebe, sve dok jednog dana spasenje ne pronađe u kaligrafiji: apstraktni znakovi oslobodiće ga od tiranije slike, opijuma zapadnog sveta. „Ova knjiga nas primorava da razmišljamo o društvu u kojem smo sa svih strana, neprestano, zasipanim raznim slikama, koje nam se nameću kao smernice i merodavni pokazatelji. Ovde je, pritom, reč o ’aktuelnim’ slikama, pošto je reč ili o fotografijama ili o reklamama, rečju, o elementima koji čine sastavni deo naše svakodnevice. Kroz lik mladog čobanina, pisac sučeljava izvorni, autentični svet sa modernim svetom u kojem caruju numerički uređaji. Tako nam se pruža prilika da uvidimo kakav uticaj nove slikovne tehnologije mogu imati na jedno čisto, neoskvrnuto biće kakav je glavni junak ove knjige.” – Un monde moderne „Uz sveobuhvatna promišljanja kulturnih razlika i samog ljudskog bića, arapske umetnosti portreta i kaligrafije, Turnije nas očarava zasenjujućim vizuelnim svojstvima svog pripovedaštva.” – Publishers Weekly Preveo sa francuskog Vladimir D. Janković

Prosper Merime Karmen Benžamen Konstan AdolfTvrdi povez sa zaštitnim omotomMerime potiče iz imućne građanske porodice koja je negovala književno-filozofske, najviše volterovske, i umetničke tradicije. Otac mu je bio slikar, a i sam je imao slikarskog dara. Od rane mladosti posećivao je književne salone, družio se sa mnogim poznatim piscima i slikarima. Kao veliki erudit, poznavalac istorije, arhitekture i arheologije, postao je 1834. inspektor u Upravi istorijskih spomenika. Godine 1844. postao je član Francuske akademije. Interesovao se za ruski jezik i literaturu, prevodio dela ruskih pisaca, a bio je i prijatelj sa Turgenjevim. Pored književnih pisao je i naučne radove iz oblasti kojima se bavio. Postao je senator (1854), a kasnije i sekretar Senata (1860).Problem klasifikovanjaMerime, romantičar po vremenu u kojem je živeo i po nekim elementima svog stvaralaštva, bio je u isto vreme i klasicista i realista.RomantičarMerime je jednim svojim delom čovek svog vremena i okruženja. On najbolja svoja književna dela stvara u periodu od 1825. do 1845. godine, što se u potpunosti podudara sa periodom cvetanja pokreta romantizma u Francuskoj.Romantično je kod Merimea interesovanje za druge narode, za nepoznate, egzotične zemlje, tamošnje običaje i, uopšte, za folklor. Njega zanima sve što je neobično, čudno, i fantastično, uključujući natprirodno i stravično. Kao dobar poznavalac istorije, interesujući se za prošlost on je transponuje u književnost. Zajedno sa Stendalom, a poput romantičara, Merime u ljudima traži snažna osećanja, grube i žestoke strasti, plahovitost i energiju, buntovnički duh i sa uživanjem se prepušta posmatranju izuzetnih ličnosti. Zanimljivo mu je samo ono što odudara od svakodnevnog, učmalog građanskog života.KlasicistaKada je reč o fakturi dela, o načinu na koji pristupa predmetu umetničke obrade i njegovom tretiranju, Merime je nastavljač klasicističkih tradicija u francuskoj književnosti.Merimeov klasicistički manir pre svega se ogleda u suzbijanju rasplinjavanja, stalnoj kontroli sopstvenih osećanja i toka misli, brižljivom odabiranju materije i zadržavanju samo onoga što je bitno i neophodno. Njegov izraz je koncizan, nabijen smislom, kompozicija i naracija su jasne i logične. Kao veliki klasičari i on zadržava osećaj mere i reda i ima takt jednog vaspitanog čoveka koji vlada sobom. Sa klasicizmom ga povezuje i težnja da u umetničkim delima savršenog oblika izrazi večite ljudske strasti.Po svim ovim osobinama Merime je naslednik 17. veka i velikih pisaca klasicizma, kao što su Kornej, Molijer i Rasin.RealistaPored duga romantičarskom pokretu i klasičnim piscima 17. veka, Merime je, zajedno sa Stendalom, začetnik novih tendencija u književnosti i prethodnik francuskih realista.S retkim smislom za stvarnost i njeno slikanje Merime sve čini da do te stvarnosti dođe. On je radoznali posmatrač. slušalac i čitač. Kao i docnije realisti i naturalisti on prikuplja dokumentaciju na osnovu koje će kasnije stvarati književno delo. Pri tome, izdvaja ono bitno i karakteristično i u kratkim crtama ga dočarava, oživljavajući i osvetljjavajući na taj način ličnosti i događaje. Merimeov odnos prema stvarnosti je odnos nezainteresovanog svedoka, vernog slikara, koji ne izmišlja i ne komentariše. Na taj način on se ni misaono, ni afektivno ne vezuje za stvarnost prikazanu u delu. Merime priča šta je video, a ne i šta je doživeo; on se nalazi pored događaja, a ne u njima.Odbacivanjem lake i naivne filozofije, kao i pisanja dela sa tezom, pojave popularne u to vreme, Merime takođe pokazuje realističke i antiromantičarske težnje.Kao psiholog, ne upušta se u nesigurna istraživanja nejasnih i dalekih predela ljudske duše. Na taj način strogo čuva neprikosnovenost slike realnosti od mašte i psiholoških pretpostavki i špekulacija.Merime je često skeptičan i ironičan, što prelazi i u pesimizam. Sve to mu pomaže da ne padne u zanos i maštanje, ali je ponekad i znak superiornog piščevog distanciranja od sopstvenog dela.

Prosper Merime KarmenMeki povezMerime potiče iz imućne građanske porodice koja je negovala književno-filozofske, najviše volterovske, i umetničke tradicije. Otac mu je bio slikar, a i sam je imao slikarskog dara. Od rane mladosti posećivao je književne salone, družio se sa mnogim poznatim piscima i slikarima. Kao veliki erudit, poznavalac istorije, arhitekture i arheologije, postao je 1834. inspektor u Upravi istorijskih spomenika. Godine 1844. postao je član Francuske akademije. Interesovao se za ruski jezik i literaturu, prevodio dela ruskih pisaca, a bio je i prijatelj sa Turgenjevim. Pored književnih pisao je i naučne radove iz oblasti kojima se bavio. Postao je senator (1854), a kasnije i sekretar Senata (1860).Problem klasifikovanjaMerime, romantičar po vremenu u kojem je živeo i po nekim elementima svog stvaralaštva, bio je u isto vreme i klasicista i realista.RomantičarMerime je jednim svojim delom čovek svog vremena i okruženja. On najbolja svoja književna dela stvara u periodu od 1825. do 1845. godine, što se u potpunosti podudara sa periodom cvetanja pokreta romantizma u Francuskoj.Romantično je kod Merimea interesovanje za druge narode, za nepoznate, egzotične zemlje, tamošnje običaje i, uopšte, za folklor. Njega zanima sve što je neobično, čudno, i fantastično, uključujući natprirodno i stravično. Kao dobar poznavalac istorije, interesujući se za prošlost on je transponuje u književnost. Zajedno sa Stendalom, a poput romantičara, Merime u ljudima traži snažna osećanja, grube i žestoke strasti, plahovitost i energiju, buntovnički duh i sa uživanjem se prepušta posmatranju izuzetnih ličnosti. Zanimljivo mu je samo ono što odudara od svakodnevnog, učmalog građanskog života.KlasicistaKada je reč o fakturi dela, o načinu na koji pristupa predmetu umetničke obrade i njegovom tretiranju, Merime je nastavljač klasicističkih tradicija u francuskoj književnosti.Merimeov klasicistički manir pre svega se ogleda u suzbijanju rasplinjavanja, stalnoj kontroli sopstvenih osećanja i toka misli, brižljivom odabiranju materije i zadržavanju samo onoga što je bitno i neophodno. Njegov izraz je koncizan, nabijen smislom, kompozicija i naracija su jasne i logične. Kao veliki klasičari i on zadržava osećaj mere i reda i ima takt jednog vaspitanog čoveka koji vlada sobom. Sa klasicizmom ga povezuje i težnja da u umetničkim delima savršenog oblika izrazi večite ljudske strasti.Po svim ovim osobinama Merime je naslednik 17. veka i velikih pisaca klasicizma, kao što su Kornej, Molijer i Rasin.RealistaPored duga romantičarskom pokretu i klasičnim piscima 17. veka, Merime je, zajedno sa Stendalom, začetnik novih tendencija u književnosti i prethodnik francuskih realista.S retkim smislom za stvarnost i njeno slikanje Merime sve čini da do te stvarnosti dođe. On je radoznali posmatrač. slušalac i čitač. Kao i docnije realisti i naturalisti on prikuplja dokumentaciju na osnovu koje će kasnije stvarati književno delo. Pri tome, izdvaja ono bitno i karakteristično i u kratkim crtama ga dočarava, oživljavajući i osvetljjavajući na taj način ličnosti i događaje. Merimeov odnos prema stvarnosti je odnos nezainteresovanog svedoka, vernog slikara, koji ne izmišlja i ne komentariše. Na taj način on se ni misaono, ni afektivno ne vezuje za stvarnost prikazanu u delu. Merime priča šta je video, a ne i šta je doživeo; on se nalazi pored događaja, a ne u njima.Odbacivanjem lake i naivne filozofije, kao i pisanja dela sa tezom, pojave popularne u to vreme, Merime takođe pokazuje realističke i antiromantičarske težnje.Kao psiholog, ne upušta se u nesigurna istraživanja nejasnih i dalekih predela ljudske duše. Na taj način strogo čuva neprikosnovenost slike realnosti od mašte i psiholoških pretpostavki i špekulacija.Merime je često skeptičan i ironičan, što prelazi i u pesimizam. Sve to mu pomaže da ne padne u zanos i maštanje, ali je ponekad i znak superiornog piščevog distanciranja od sopstvenog dela.6/5

Prosper Merime Karmen Benžamen Konstan AdolfTvrdi povez sa zaštitnim omotomMerime potiče iz imućne građanske porodice koja je negovala književno-filozofske, najviše volterovske, i umetničke tradicije. Otac mu je bio slikar, a i sam je imao slikarskog dara. Od rane mladosti posećivao je književne salone, družio se sa mnogim poznatim piscima i slikarima. Kao veliki erudit, poznavalac istorije, arhitekture i arheologije, postao je 1834. inspektor u Upravi istorijskih spomenika. Godine 1844. postao je član Francuske akademije. Interesovao se za ruski jezik i literaturu, prevodio dela ruskih pisaca, a bio je i prijatelj sa Turgenjevim. Pored književnih pisao je i naučne radove iz oblasti kojima se bavio. Postao je senator (1854), a kasnije i sekretar Senata (1860).Problem klasifikovanjaMerime, romantičar po vremenu u kojem je živeo i po nekim elementima svog stvaralaštva, bio je u isto vreme i klasicista i realista.RomantičarMerime je jednim svojim delom čovek svog vremena i okruženja. On najbolja svoja književna dela stvara u periodu od 1825. do 1845. godine, što se u potpunosti podudara sa periodom cvetanja pokreta romantizma u Francuskoj.Romantično je kod Merimea interesovanje za druge narode, za nepoznate, egzotične zemlje, tamošnje običaje i, uopšte, za folklor. Njega zanima sve što je neobično, čudno, i fantastično, uključujući natprirodno i stravično. Kao dobar poznavalac istorije, interesujući se za prošlost on je transponuje u književnost. Zajedno sa Stendalom, a poput romantičara, Merime u ljudima traži snažna osećanja, grube i žestoke strasti, plahovitost i energiju, buntovnički duh i sa uživanjem se prepušta posmatranju izuzetnih ličnosti. Zanimljivo mu je samo ono što odudara od svakodnevnog, učmalog građanskog života.KlasicistaKada je reč o fakturi dela, o načinu na koji pristupa predmetu umetničke obrade i njegovom tretiranju, Merime je nastavljač klasicističkih tradicija u francuskoj književnosti.Merimeov klasicistički manir pre svega se ogleda u suzbijanju rasplinjavanja, stalnoj kontroli sopstvenih osećanja i toka misli, brižljivom odabiranju materije i zadržavanju samo onoga što je bitno i neophodno. Njegov izraz je koncizan, nabijen smislom, kompozicija i naracija su jasne i logične. Kao veliki klasičari i on zadržava osećaj mere i reda i ima takt jednog vaspitanog čoveka koji vlada sobom. Sa klasicizmom ga povezuje i težnja da u umetničkim delima savršenog oblika izrazi večite ljudske strasti.Po svim ovim osobinama Merime je naslednik 17. veka i velikih pisaca klasicizma, kao što su Kornej, Molijer i Rasin.RealistaPored duga romantičarskom pokretu i klasičnim piscima 17. veka, Merime je, zajedno sa Stendalom, začetnik novih tendencija u književnosti i prethodnik francuskih realista.S retkim smislom za stvarnost i njeno slikanje Merime sve čini da do te stvarnosti dođe. On je radoznali posmatrač. slušalac i čitač. Kao i docnije realisti i naturalisti on prikuplja dokumentaciju na osnovu koje će kasnije stvarati književno delo. Pri tome, izdvaja ono bitno i karakteristično i u kratkim crtama ga dočarava, oživljavajući i osvetljjavajući na taj način ličnosti i događaje. Merimeov odnos prema stvarnosti je odnos nezainteresovanog svedoka, vernog slikara, koji ne izmišlja i ne komentariše. Na taj način on se ni misaono, ni afektivno ne vezuje za stvarnost prikazanu u delu. Merime priča šta je video, a ne i šta je doživeo; on se nalazi pored događaja, a ne u njima.Odbacivanjem lake i naivne filozofije, kao i pisanja dela sa tezom, pojave popularne u to vreme, Merime takođe pokazuje realističke i antiromantičarske težnje.Kao psiholog, ne upušta se u nesigurna istraživanja nejasnih i dalekih predela ljudske duše. Na taj način strogo čuva neprikosnovenost slike realnosti od mašte i psiholoških pretpostavki i špekulacija.Merime je često skeptičan i ironičan, što prelazi i u pesimizam. Sve to mu pomaže da ne padne u zanos i maštanje, ali je ponekad i znak superiornog piščevog distanciranja od sopstvenog dela.

Prosper Merime KarmenMeki povezMerime potiče iz imućne građanske porodice koja je negovala književno-filozofske, najviše volterovske, i umetničke tradicije. Otac mu je bio slikar, a i sam je imao slikarskog dara. Od rane mladosti posećivao je književne salone, družio se sa mnogim poznatim piscima i slikarima. Kao veliki erudit, poznavalac istorije, arhitekture i arheologije, postao je 1834. inspektor u Upravi istorijskih spomenika. Godine 1844. postao je član Francuske akademije. Interesovao se za ruski jezik i literaturu, prevodio dela ruskih pisaca, a bio je i prijatelj sa Turgenjevim. Pored književnih pisao je i naučne radove iz oblasti kojima se bavio. Postao je senator (1854), a kasnije i sekretar Senata (1860).Problem klasifikovanjaMerime, romantičar po vremenu u kojem je živeo i po nekim elementima svog stvaralaštva, bio je u isto vreme i klasicista i realista.RomantičarMerime je jednim svojim delom čovek svog vremena i okruženja. On najbolja svoja književna dela stvara u periodu od 1825. do 1845. godine, što se u potpunosti podudara sa periodom cvetanja pokreta romantizma u Francuskoj.Romantično je kod Merimea interesovanje za druge narode, za nepoznate, egzotične zemlje, tamošnje običaje i, uopšte, za folklor. Njega zanima sve što je neobično, čudno, i fantastično, uključujući natprirodno i stravično. Kao dobar poznavalac istorije, interesujući se za prošlost on je transponuje u književnost. Zajedno sa Stendalom, a poput romantičara, Merime u ljudima traži snažna osećanja, grube i žestoke strasti, plahovitost i energiju, buntovnički duh i sa uživanjem se prepušta posmatranju izuzetnih ličnosti. Zanimljivo mu je samo ono što odudara od svakodnevnog, učmalog građanskog života.KlasicistaKada je reč o fakturi dela, o načinu na koji pristupa predmetu umetničke obrade i njegovom tretiranju, Merime je nastavljač klasicističkih tradicija u francuskoj književnosti.Merimeov klasicistički manir pre svega se ogleda u suzbijanju rasplinjavanja, stalnoj kontroli sopstvenih osećanja i toka misli, brižljivom odabiranju materije i zadržavanju samo onoga što je bitno i neophodno. Njegov izraz je koncizan, nabijen smislom, kompozicija i naracija su jasne i logične. Kao veliki klasičari i on zadržava osećaj mere i reda i ima takt jednog vaspitanog čoveka koji vlada sobom. Sa klasicizmom ga povezuje i težnja da u umetničkim delima savršenog oblika izrazi večite ljudske strasti.Po svim ovim osobinama Merime je naslednik 17. veka i velikih pisaca klasicizma, kao što su Kornej, Molijer i Rasin.RealistaPored duga romantičarskom pokretu i klasičnim piscima 17. veka, Merime je, zajedno sa Stendalom, začetnik novih tendencija u književnosti i prethodnik francuskih realista.S retkim smislom za stvarnost i njeno slikanje Merime sve čini da do te stvarnosti dođe. On je radoznali posmatrač. slušalac i čitač. Kao i docnije realisti i naturalisti on prikuplja dokumentaciju na osnovu koje će kasnije stvarati književno delo. Pri tome, izdvaja ono bitno i karakteristično i u kratkim crtama ga dočarava, oživljavajući i osvetljjavajući na taj način ličnosti i događaje. Merimeov odnos prema stvarnosti je odnos nezainteresovanog svedoka, vernog slikara, koji ne izmišlja i ne komentariše. Na taj način on se ni misaono, ni afektivno ne vezuje za stvarnost prikazanu u delu. Merime priča šta je video, a ne i šta je doživeo; on se nalazi pored događaja, a ne u njima.Odbacivanjem lake i naivne filozofije, kao i pisanja dela sa tezom, pojave popularne u to vreme, Merime takođe pokazuje realističke i antiromantičarske težnje.Kao psiholog, ne upušta se u nesigurna istraživanja nejasnih i dalekih predela ljudske duše. Na taj način strogo čuva neprikosnovenost slike realnosti od mašte i psiholoških pretpostavki i špekulacija.Merime je često skeptičan i ironičan, što prelazi i u pesimizam. Sve to mu pomaže da ne padne u zanos i maštanje, ali je ponekad i znak superiornog piščevog distanciranja od sopstvenog dela.6/5

Stanje: omot u lošijem stanju, zaprljan i repariran, nedostaje deo rikne kao na slici, unutra kompletno i dobro očuvano, bez pisanja i podvlačenja. Autor - osoba Valéry, Paul, 1871-1945 = Valeri, Pol, 1871-1945 Naslov Sabrane pesme / Pol Valeri ; preveo i priredio Kolja Mićević Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1983 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis XLII, 316 str. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Mićević, Kolja Zbirka ǂBibliotekaǂ Nolit. Poezija Napomene Tiraž 4.000 Str. V-XLII: Valeri u deset stavaka / Kolja Milićević Predmetne odrednice Valeri, Pol, 1871-1945 Pol Valeri SABRANE PESME Bez premca među francuskim pesnicima ovoga veka, po raznovrsnosti postupka, istančanosti izraza i, naročito, po intelektualnoj radoznalosti, erudiciji i kulturi, Valeri je ostvario obimno pesničko delo. Ono sadrži poeziju pisanu mahom u tradicionalnim oblicima, bezmalo u celini objavljenu za njegova života, i brojne pesme u slobodnom stihu i u prozi, nastale kao rezultat njegovih traganja i sačuvane u rukopisnoj zaostavštini. Baveći se već dugo prevo¬đenjem i tumačenjem Valerijeve poezije, Kolja Mićević se postarao da nam u ovom izdanju prikaže oba njena vida. Tu su sve Valerijeve pesničke zbirke, Album starih stihova, Mlada Parka, Pvanja, Razne pesme, koje nisu ušle u zbirke; dva dramska delà u stihovima, Amfion i Semiramida; Verovatna soba, pesme i proze iz mladosti; Sirova poezija koja, pored dosad objavljenih, sadrži i veći broj pesničkih tekstova iz rukopisa; i Anđeo, pesnički rad započet još dvadesetih godina a dovršen neposredno pred smrt. Mićevićev iscrpan predgovor i komentari Valerijeve poezije zasnivaju se na prisnom poznavanju pesnikova života i rada, na znalačkom korišćenju kritičke literature i na čitalačkoj osetljivosti koju omogućuje njegovo sopstveno prevodilačko iskustvo. Pol Valeri (fr. Paul Valéry) je francuski pesnik i esejista. Rođen je u Setu u Francuskoj, 30. oktobra 1871. godine. Studirao je pravo u Monpeljeu. Godine 1892. nastanjuje se u Parizu. Na njega su uticali Edgar Alan Po i Stefan Malarme, ali on napušta pesništvo i posvećuje se studiju matematike, arhitekture i filozofije. Od 1897. do 1900. državni je činovnik, potom sekretar direktora novinske agencije „Havas`. U slobodno vreme bavi se i dalje matematikom i fizikom. Tek je 1913. godine na nagovor Andrea Žida pristao da sredi za štampu svoje mladenačke strofe. U prvi mah nameravao je da napiše još dvadesetak propratnih stihova kao svoj konačni oproštaj od poezije. Međutim, rad ga je toliko zagrejao da je umesto kratke prigodne improvizacije nastala poduža poema (514. stihova), koju je pisao više od četiri godine: „Mlada Parka“ (1917). Umesto definitivnog rastanka, to je bio definitivan povratak. Član Francuske akademije (1925), predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju (1933), profesor poezije na College de France (1936–45), Valeri je između dva rata slovio za najelitnijeg predstavnika francuskog duha. U doba dadaističkih i nadrealističkih manifesta, Valeri je nasuprot tim pravcima, apologet intelekta, stroge mentalne discipline i klasične versifikacije. Previše realan, lišio je svoje stihove svake spontanosti i topline. Njegova algebarska poezija obiluje rebusima i teško se čita bez komentara – jedan takav komentar dao je Gustave Cohen za poemu „Groblje kraj mora“: „Valerijeva proza zanimljivija je (i jasnija) od njegovih stihova.“ Posebno sumnjičav prema istoriji, indiferentan prema religiji, skeptik koji pesimistički gleda ne samo na sudbinu savremene Evrope nego i na ljudsku sudbinu uopšte, polit, amater koji ne pripada nijednoj partiji i „slobodno sumnja u sve što je sumnje dostojno“, Valeri u svojim esejima raspravlja o najrazličitijim temama: o književnosti i arhitekturi, o lažima istoriografije i zločinima politike, o čeliku i elektricitetu, o ženama i parfemima. Istorija je – smatra Valeri – od svih produkata intelektualne hemije najopasnija: ona obmanjuje, uspavljuje i opija; ona dočarava lažne uspomene i zavodi narode do megalomanskog delirijuma. Umro je u Parizu, 20. jula 1945. godine. MG110 (N)

Pragmatični programer: vaš put do stručnosti Pragmatični programer: vaš put do stručnosti (2. izdanje - povodom 20. godišnjice 1. izdanja) Karakteristike: Najbolji pristupi današnjice za transformisanje zahteva u radni, održiv kod koji oduševljava korisnike Knjiga je detaljno revidirana sa 10 novih odeljaka, detaljnim opisima i novim primerima – kreirana je za budućnost sa većom tehnološkom nezavisnošću. Spaja pragmatične savete o svemu, od ostvarivanja lične karijere, do efikasnije arhitekture. Novi pomoćni materijali online, uključujući priručnike za instruktore i setove za vežbe, učiniće ovu knjigu vrednijom u učionici. „Jedna od najznačajnijih knjiga u mom životu.“ – Obie Fernandez, autor knjige The Rails Way „Pre 20 godina je prvo izdanje knjige Pragmatični programer promenilo put moje karijere. Ovo novo izdanje bi moglo da učini isto vašoj karijeri.“ – Mike Cohn, autor knjiga Succeeding with Agile, Agile Estimating and Planning i User Stories Applied „...popunjena praktičnim savetima, i tehničkim i profesionalnim, koji će pomoći vama i vašim projektima u narednim godinama.“ – Andrea Goulet, CEO, Corgibytes, Founder, LegacyCode.Rocks „...grom udara dva puta, a ova knjiga je dokaz.“ – VM (Vicky) Brasseur, direktor Open Source Strategyja, Juniper Networks Pragmatični programer je jedna od onih retkih tehnoloških knjiga koju ćete čitati, i ponovo čitati i čitati tokom više godina. Bez obzira da li ste novi u ovoj oblasti ili ste iskusni praktikant, svakim čitanjem ćete spoznati nešto novo. Dave Thomas i Andy Hunt napisali su prvo izdanje ovu uticajne knjige 1999. godine da bi pomogli svojim klijentima da kreiraju bolji softver i otkriju uživanje u kodiranju. Ove lekcije su pomogle generacijama programera da ispitaju suštinu razvoja softvera, nezavisno od bilo kog određenog jezika, radnog okvira ili metodologije, a pragmatična filozofija je obuhvaćena u stotinama knjiga, screencastova i audio knjiga, kao i u hiljadama priča o karijeri i uspehu. Sada, 20 godina kasnije, ovo novo izdanje ponovo ispituje šta znači biti moderni programer. Teme se kreću u rasponu od lične odgovornosti i razvoja karijere do arhitekturnih tehnika za održavanje koda fleksibilnim i jednostavnim za prilagođavanje i ponovnu upotrebu. Pročitajte ovu knjigu i naučićete: da se borite protiv zastarelosti softvera da učite kontinualno da izbegavate zamke dvostrukog učenja da pišete fleksibilan, dinamički i prilagodljiv kod da iskoristite moć osnovnih alata da izbegavate slučajno programiranje da naučite stvarne zahteve da rešite osnovne probleme konkurentnog koda da se zaštitite od sigurnosnih ranjivosti da izgradite timove pragmatičnih programera da preuzmete odgovornost za vaš rad i karijeru da testirate kod efikasno, uključujući i testiranje zasnovano na svojstvu da implementirate Pragmatic Starter Kit da oduševite vaše korisnike Knjiga Pragmatični programer je napisana kao serija samostalnih odeljaka i popunjena je klasičnim i svežim anegdotama, korisnim primerima i interesantnim analogijama, a ilustruje najbolje pristupe i osnovne zamke mnogih različitih aspekata razvoja softvera. Bez obzira da li ste novi u svetu kodiranja, ili ste iskusni programer ili ste menadžer odgovoran za softverske projekte, koristite ove lekcije svakodnevno i brzo ćete uočiti poboljšanja u ličnoj produktivnosti, tačnosti i zadovoljstvu poslom. Naučićete veštine i razviti navike i stavove koji predstavljaju osnovu za dugotrajni uspeh u karijeri. Postaćete pragmatični programer. Prikaži više

lepo očuvano nolit Славомир Мрожек (29. јун 1930 – 15. август 2013) био је пољски драмски писац, драматург и карикатуриста. Биографија[уреди | уреди извор] Рођен је у чиновничкој породици. У Кракову је завршио средњу школу и студирао архитектуру. Прекинуо је студио и почео да ради као новинар.[1] У младости је био истакнути стаљинист и у својим текстовима подржавао владајућу Пољску уједињену радничку партију у НР Пољској, пре него што је 1963. године за врме путовања у Италији пребегао на Запад и почео писати критичке драме о комунистичком режиму у домовини, а од којих су многе постале класична дела Театра апсурда.[2] Прву збирку кратких прича Приче из Бумбарове горе и књигу сатиричних текстова Практични полуоклопи, објавио је 1953.[1] Мрожекова прва драма Полицајци (1958), доживело је велик успех и привукло пажњу критичара и публике.[1] Његово најпознатије дело Танго објавио је 1964. и данас је преведено на већину светских језика.[1] Упоредо са писањем наставио је да ради као новинар. Писао је и кратке приче и филмске сценарије.[1] Наставио је традицију пољске авангардне књижевности коју су покренули Станислав Игнаци Виткјевич и Витолд Гомбрович. [1] Неколико представа реализованих на основу његовим драмских дела постављено је у омладинском позоришту ДАДОВ. Носилац је награде часописа Przegląd Kulturalny (1957), за телевизијску драму (1959), Награде Министарства за народну одбрану – за драмски текст (1963), Prix de l’Humeur Noir (1964. у Паризу), Фондације Jurzykowsky“ (1965. у Њујорку).[1] Sławomir Mrożek (29 June 1930 – 15 August 2013) was a Polish dramatist, writer and cartoonist. In 1963 Mrożek emigrated to Italy and France and then further to Mexico. In 1996 he returned to Poland and settled in Kraków. In 2008 he moved back to France. He died in Nice at the age of 83. Mrożek joined the Polish United Workers` Party during the reign of Stalinism in the People`s Republic of Poland, and made a living as political journalist. He began writing plays in the late 1950s. His theatrical works belong to the genre of absurdist fiction, intended to shock the audience with non-realistic elements, political and historic references, distortion, and parody. unutra veoma dobro ocuvana (papirni omotac je malo zacepljen ali vrlo lako moze da se sredi)

Knjigu velikog francuskog pisca Mišela Turnijea Zlatna kapljica odlikuje klasična arhitektura „romana o sazrevanju”. Jezikom jezgrovitim i jednostavnim, pisac prati putešestvije mladića koji traga za samim sobom i na tom putu susreće ličnosti čiji je značaj izrazito simbolički. Narativni stil Turnijeov predstavlja svojevrsnu sintezu tradicija usmene književnosti Magreba i francuskog indirektnog diskursa. Radeći na ovom delu, autor je brižljivo prikupljao građu, ostavljajući nam vrlo korisne fusnote i bibliografiju. Idris je čuvao koze i ovce nedaleko od oaze Tabelbala u Alžiru kad se odnekud pojavio neki lend rover. Iz vozila je izašla mlada žena nagih nogu i slikala malog saharskog čobanina, obećavši mu da će mu sliku poslati čim se vrati u Pariz i razvije je. Idris je čekao i čekao, ali uzalud. Njegova slika, koju je ta žena odnela sa sobom, nikad mu nije vraćena. Kasnije, kad Idris krene na sever, put Francuske, ne bi li tamo našao svoje mesto pod suncem, nailaziće na neke druge svoje slike, na kojima samoga sebe više neće moći da prepozna. Izgubljen u raskošnoj palati snoviđenja, počeće da prezire sve oko sebe, sve dok jednog dana spasenje ne pronađe u kaligrafiji: apstraktni znakovi oslobodiće ga od tiranije slike, opijuma zapadnog sveta. „Ova knjiga nas primorava da razmišljamo o društvu u kojem smo sa svih strana, neprestano, zasipanim raznim slikama, koje nam se nameću kao smernice i merodavni pokazatelji. Ovde je, pritom, reč o ’aktuelnim’ slikama, pošto je reč ili o fotografijama ili o reklamama, rečju, o elementima koji čine sastavni deo naše svakodnevice. Kroz lik mladog čobanina, pisac sučeljava izvorni, autentični svet sa modernim svetom u kojem caruju numerički uređaji. Tako nam se pruža prilika da uvidimo kakav uticaj nove slikovne tehnologije mogu imati na jedno čisto, neoskvrnuto biće kakav je glavni junak ove knjige.” – Un monde moderne „Uz sveobuhvatna promišljanja kulturnih razlika i samog ljudskog bića, arapske umetnosti portreta i kaligrafije, Turnije nas očarava zasenjujućim vizuelnim svojstvima svog pripovedaštva.” – Publishers Weekly Naslov: Zlatna kapljica Izdavač: Agora Strana: 210 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 20 x 14 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-6053-222-2

Knjiga Pragmatični programer je napisana kao serija samostalnih odeljaka i popunjena klasičnim i svežim anegdotama, korisnim primerima i interesantnim analogijama, a ilustruje najbolje pristupe i osnovne zamke mnogih različitih aspekata razvoja softvera. Broj ocena: 61 Cena sa PDV: 2310 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 69325 Vreme slanja: 3 - 5 radnih dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.80 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Kompjuter biblioteka Brend: Kompjuter Biblioteka Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Pragmatični programer: vaš put do stručnosti Pragmatični programer: vaš put do stručnosti Autor: David Thomas, Andrew Hunt Broj strana: 352 ISBN broj: 9788673105468 Izdavač: Kompjuter biblioteka Godina izdanja: 2019. Kataloški broj: 523. Opis proizvoda: Pragmatični programer: vaš put do stručnosti KNJIGA KOJU SVAKI PROGRAMER BI VALJALO DA IMA. Pragmatični programer: vaš put do stručnosti (2. izdanje - povodom 20. godišnjice 1. izdanja) Karakteristike Najbolji pristupi današnjice za transformisanje zahteva u radni, održiv kod koji oduševljava korisnike Knjiga je detaljno revidirana sa 10 novih odeljaka, detaljnim opisima i novim primerima – kreirana je za budućnost sa većom tehnološkom nezavisnošću. Spaja pragmatične savete o svemu, od ostvarivanja lične karijere, do efikasnije arhitekture. Novi pomoćni materijali online, uključujući priručnike za instruktore i setove za vežbe, učiniće ovu knjigu vrednijom u učionici. Pragmatični programer je jedna od onih retkih tehnoloških knjiga koju ćete čitati, i ponovo čitati i čitati tokom više godina. Bez obzira da li ste novi u ovoj oblasti ili ste iskusni praktikant, svakim čitanjem ćete spoznati nešto novo. Dave Thomas i Andy Hunt napisali su prvo izdanje ovu uticajne knjige 1999. godine da bi pomogli svojim klijentima da kreiraju bolji softver i otkriju uživanje u kodiranju. Ove lekcije su pomogle generacijama programera da ispitaju suštinu razvoja softvera, nezavisno od bilo kog određenog jezika, radnog okvira ili metodologije, a pragmatična filozofija je obuhvaćena u stotinama knjiga, screencastova i audio knjiga, kao i u hiljadama priča o karijeri i uspehu. Sada, 20 godina kasnije, ovo novo izdanje ponovo ispituje šta znači biti moderni programer. Teme se kreću u rasponu od lične odgovornosti i razvoja karijere do arhitekturnih tehnika za održavanje koda fleksibilnim i jednostavnim za prilagođavanje i ponovnu upotrebu. Pročitajte ovu knjigu i naučićete: da se borite protiv zastarelosti softvera da učite kontinualno da izbegavate zamke dvostrukog učenja da pišete fleksibilan, dinamički i prilagodljiv kod da iskoristite moć osnovnih alata da izbegavate slučajno programiranje da naučite stvarne zahteve da rešite osnovne probleme konkurentnog koda da se zaštitite od sigurnosnih ranjivosti da izgradite timove pragmatičnih programera da preuzmete odgovornost za vaš rad i karijeru da testirate kod efikasno, uključujući i testiranje zasnovano na svojstvu da implementirate Pragmatic Starter Kit da oduševite vaše korisnike Knjiga Pragmatični programer je napisana kao serija samostalnih odeljaka i popunjena je klasičnim i svežim anegdotama, korisnim primerima i interesantnim analogijama, a ilustruje najbolje pristupe i osnovne zamke mnogih različitih aspekata razvoja softvera. Bez obzira da li ste novi u svetu kodiranja, ili ste iskusni programer ili ste menadžer odgovoran za softverske projekte, koristite ove lekcije svakodnevno i brzo ćete uočiti poboljšanja u ličnoj produktivnosti, tačnosti i zadovoljstvu poslom. Naučićete veštine i razviti navike i stavove koji predstavljaju osnovu za dugotrajni uspeh u karijeri. Postaćete pragmatični programer. Tabela sadržaja Poglavlje 1: Pragmatična filozofija Poglavlje 2: Pragmatični pristup Poglavlje 3: Osnovne alatke Poglavlje 4: Pragmatična paranoja Poglavlje 5: Prihvati ili prekini! Poglavlje 6: Konkurentnost Poglavlje 7: Dok kodirate Poglavlje 8: Pre projekta Poglavlje 9: Pragmatični projekti Svi proizvodi iz: Računarske Knjige - Programiranje Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

U dobrom stanju, bez godine izdanja (verovatno 1922) Naslov Marjan Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina s. a.] Izdavanje i proizvodnja Zagreb : [s. n., s. a.] (Zagreb : Tipografije) Fizički opis 52 str, 7 listova s tablama : 3 geogr. karte ; 20 cm Sadržaj Misli i pogledi sa Marjana . Dio 1 / Ivo Dellalle . Priroda Marjana . Dio 2 / U. Girometta. DELALLE, Ivo, povjesničar umjetnosti i publicist (Trogir, 13. XI. 1892 — Trogir, 31. I. 1962). Potječe od trogirske plemićke obitelji, koja se prvi put javlja u dokumentima potkraj XVI. st. pod imenom Gregliutica (Kreljutić po krilima koja su se nalazila u njezinu grbu), a na poč. XVII. st u talijaniziranom obliku Dell Ale, Delalle. Klasičnu gimnaziju završio u Biskupskom sjemeništu u Splitu 1911, a teološke studije u Zadru 1915. Kao svećenik službuje 1916–18. u Trogiru, zatim je od 1919. na dužnosti pri katedrali Sv. Dujma u Splitu. Za službovanja u Splitu predaje u biskupskoj gimnaziji. Od kraja 1926. pitomac je Zavoda Sv. Jeronima u Rimu i na poticaj F. Bulića studira kršćansku arheologiju u Papinskom institutu (Pontificio istituto di archeologia cristiana). Diplomirao 1929, doktorirao 1930. temom Kapela solinskih mučenika u Sv. Ivanu Lateranskom. Iste godine vraća se u Trogir na dužnost upravitelja župe, 1933. imenovan kanonikom zborno-opatskoga Kaptola u Trogiru te povjerenikom Galerije umjetnina u Splitu za grad Trogir. God. 1936. predsjednikom je prvoga Interdijecezanskoga liturgijskog odbora, a 1955. članom istoga obnovljenog odbora pri Biskupskoj konferenciji. — Pisao je eseje, studije, prikaze, književne i likovne kritike, ponajviše o trogirskim i splitskim spomenicima, crkvenoj arhitekturi, umjetničkim izložbama. Objavljivao putopise iz Italije i Nizozemske, a u svojim napisima bavio se i drugim kulturnim, društvenim i političkim pitanjima. U Splitu je 1921. pokrenuo književnu reviju Renesansa, a u Trogiru osniva društvo za proučavanje i zaštitu starina »Radovan«, kojemu je od 1930. predsjednikom. Urednik je revije Život s crkvom, koja je pokrenuta 1936. Sudjelovao je u mnogim kulturnim i društvenim akcijama u Splitu. Jedan je od inicijatora prvoga izložbenog salona »Galić« te društva »Marjan«. Nakon II. svjetskog rata uz potporu splitskoga Konzervatorskog zavoda radio na zaštiti splitske katedrale i ratom oštećenih spomenika u Trogiru. Prilozima surađivao u novinama i časopisima Luč (1913–14), Jadran (1919–20), Novo doba (1919, 1921, 1929, 1932–33, 1936–40), Renesansa (1921), Jutarnji list (1925–26), Jadran (kalendar, 1927, 1933), Narodna politika (1927–29), Hrvatska straža (1931, 1936, 1938), Selo i grad (1931, 1933), Katolička riječ (1935–36, 1940), Život s crkvom (1936–37, 1939), Dom i svijet (1939–40), List Biskupije splitsko-makarske (1941), Blagovest (1948) i Službeni vjesnik Biskupije splitsko-makarske (1964). Njegov vodič Trogir izišao je 1936; dva skraćena izdanja izlaze 1953. i 1966. na više stranih jezika, a ono iz 1973. prerađeno je, skraćeno i prevedeno. DJELA: Misli i pogledi na Marjana (u knjizi: Marjan. Zagreb 1922, 1–18). — Trogir. Vodič po njegovoj historiji, umjetnosti i životu. Trogir 1936, Beograd 1952, Trogir 1963; Trogir i okolica (suautori: M. Slade-Šilović i S. Geić). Zagreb 1973.

godina: 2008 broj strana: 210 povez: mek format: B-5 Cena: 990,00 rsd/ 9 eur Knjiga se sastoji od tri osnovne celine. Prva je naš prevod međunarodnog terminološkog stan­darda ISO 13945 : 2000; uz taj deo je komentar skoro svih termina. Sledi nekoliko izvoda tekstova iz više oblasti bezbednosti od požara i eksplozije eksplozivnih smeša – od onih u kojima se standardima propisuju neki uslovi ispitivanja, eksperimentalnih istraživanja itd. do izveštaja o požaru. U drugom delu je neka vrste rečnika sa nešto širim objašnjenjima termina za koje je ocenjeno da je potrebno obrazloženje, ilustracija i sl. Knjiga ima i karakter pomoćnog udžbenika za studente koji izučavaju bezbed­nost od požara i eksplozija eksplozivnih smeša (smeša zapaljivih gasova, para gorivih tečnosti i gorivih prašina sa vazduhom). U samom rečniku ISO 13943 su dati i termini koji se odnose i na eksplozije eksplozivnih smeša tj. ne razdvajaju se od termina koji se odnose na požare. Kako je bezbednost od požara i eksplozija eks­plo­zivnih smeša objedinjena u svim relevantnim udžbe­nicima i pri­ručnicima (i kad se to ne vidi iz naslova npr. ni najpoznatije knjige u svetu - Fire Protection Engineering) - tako je i u ovoj knjizi dat osvrt na termine iz obe oblasti - koje se u mnogim do­menima prožimaju. U drugom delu knjige dat je rečnik sa ˝obradama˝ nekih reči iz drugih ter­minoloških rečnika i knjiga po proceni da će pomoći onima koji koriste lite­raturu na engleskom jeziku, a bave se nešto šire labora­torijskim radom, planiranjem i projektovanjem (u svim oblastima od urbanizma, arhitekture, građevinarstva, tehnologije, termotehnikom, elektrotehnikom i elektronikom), prevođe­njem standarda, stručnih tekstova, pro­spekata i sličnim poslovima. Korisno je da se svako ko želi da se nešto stručnije bavi požarnom bezbednošću malo detaljnije osvrne na standard ISO 13943 : 2000. Može se uočiti da su definicije i termini odabrani prema viđenju istraživača i laboratorijama - a ne ˝praktičara˝. Ovaj prigovor je i ranije istican tvorcima terminološkog vodiča (Guide 52) i standarda (iz britan­skih laboratorija) i tražene su izmene i dopune koje bi dale rečnik primenljiviji u praksi, odnosno komitetima ISO-a i IEC-a koji su nadležni za donošenje stan­darda iz brojnih oblasti požarne bezbednosti. Međutim treba da se uvaži i namera laboranata da defini­šu os­novne fenomene paljenja, gorenja, oš­tećenja, ugrožavanja čoveka itd. i daju bazne ter­mine (dato samo 177 od oko 1000 ter­mina, za koje se u V. Britaniji ceni da treba da sadrži glosar stručnih izraza) a drugi standard (ISO 8421 /u više delova/ i dr.) daje termine i definicije više namenjene projektan­tima, onima koji izvode i održavaju objekte. Termini koji se potiskuju odražavaju napredak nauke u rasvetljavanju nekih fenomena paljenja, kratkotrajnih i pre­laznih stanja i/ili spontanog gašenja, pa se ranije koriš­ćeni neprecizni termini zamenjuju - jer je uočena i mogućnost zloupotreba (posebno u praksi izvođenja objekata). Uvedeno je i nekoliko novih konce­pata u vezi ispitivanja (sa malim, srednjim i uzorcima u punoj veličini), definisani su scenario požara, simulacija požara, modelovanje i dr. Pred nama je period kad će se koristiti brojni EN standardi samo sa prevodom naziva. To će iza­zvati nove probleme razumevanja izvornog teksta. Na osnovu dugogodišnjeg rada u kori­govanju pre­ve­denih tekstova iz oblasti požarne bezbednosti nakupilo se puno iskustva, posebno na broj­nim greš­kama filologa i inženjera klasičnih struka koji rade sa opštim i starim tehničkim rečnicima.

Knjiga se sastoji od tri osnovne celine. Prva je naš prevod međunarodnog terminološkog stan­darda ISO 13945 : 2000; uz taj deo je komentar skoro svih termina. Sledi nekoliko izvoda tekstova iz više oblasti bezbednosti od požara i eksplozije eksplozivnih smeša – od onih u kojima se standardima propisuju neki uslovi ispitivanja, eksperimentalnih istraživanja itd. do izveštaja o požaru. U drugom delu je neka vrste rečnika sa nešto širim objašnjenjima termina za koje je ocenjeno da je potrebno obrazloženje, ilustracija i sl. Knjiga ima i karakter pomoćnog udžbenika za studente koji izučavaju bezbed­nost od požara i eksplozija eksplozivnih smeša (smeša zapaljivih gasova, para gorivih tečnosti i gorivih prašina sa vazduhom). U samom rečniku ISO 13943 su dati i termini koji se odnose i na eksplozije eksplozivnih smeša tj. ne razdvajaju se od termina koji se odnose na požare. Kako je bezbednost od požara i eksplozija eks­plo­zivnih smeša objedinjena u svim relevantnim udžbe­nicima i pri­ručnicima (i kad se to ne vidi iz naslova npr. ni najpoznatije knjige u svetu - Fire Protection Engineering) - tako je i u ovoj knjizi dat osvrt na termine iz obe oblasti - koje se u mnogim do­menima prožimaju. U drugom delu knjige dat je rečnik sa ˝obradama˝ nekih reči iz drugih ter­minoloških rečnika i knjiga po proceni da će pomoći onima koji koriste lite­raturu na engleskom jeziku, a bave se nešto šire labora­torijskim radom, planiranjem i projektovanjem (u svim oblastima od urbanizma, arhitekture, građevinarstva, tehnologije, termotehnikom, elektrotehnikom i elektronikom), prevođe­njem standarda, stručnih tekstova, pro­spekata i sličnim poslovima. Korisno je da se svako ko želi da se nešto stručnije bavi požarnom bezbednošću malo detaljnije osvrne na standard ISO 13943 : 2000. Može se uočiti da su definicije i termini odabrani prema viđenju istraživača i laboratorijama - a ne ˝praktičara˝. Ovaj prigovor je i ranije istican tvorcima terminološkog vodiča (Guide 52) i standarda (iz britan­skih laboratorija) i tražene su izmene i dopune koje bi dale rečnik primenljiviji u praksi, odnosno komitetima ISO-a i IEC-a koji su nadležni za donošenje stan­darda iz brojnih oblasti požarne bezbednosti. Međutim treba da se uvaži i namera laboranata da defini­šu os­novne fenomene paljenja, gorenja, oš­tećenja, ugrožavanja čoveka itd. i daju bazne ter­mine (dato samo 177 od oko 1000 ter­mina, za koje se u V. Britaniji ceni da treba da sadrži glosar stručnih izraza) a drugi standard (ISO 8421 /u više delova/ i dr.) daje termine i definicije više namenjene projektan­tima, onima koji izvode i održavaju objekte. Termini koji se potiskuju odražavaju napredak nauke u rasvetljavanju nekih fenomena paljenja, kratkotrajnih i pre­laznih stanja i/ili spontanog gašenja, pa se ranije koriš­ćeni neprecizni termini zamenjuju - jer je uočena i mogućnost zloupotreba (posebno u praksi izvođenja objekata). Uvedeno je i nekoliko novih konce­pata u vezi ispitivanja (sa malim, srednjim i uzorcima u punoj veličini), definisani su scenario požara, simulacija požara, modelovanje i dr. Pred nama je period kad će se koristiti brojni EN standardi samo sa prevodom naziva. To će iza­zvati nove probleme razumevanja izvornog teksta. Na osnovu dugogodišnjeg rada u kori­govanju pre­ve­denih tekstova iz oblasti požarne bezbednosti nakupilo se puno iskustva, posebno na broj­nim greš­kama filologa i inženjera klasičnih struka koji rade sa opštim i starim tehničkim rečnicima.

godina: 2008 broj strana: 210 povez: mek format: B-5 Cena: 990.00 rsd 880,00 rsd Knjiga se sastoji od tri osnovne celine. Prva je naš prevod međunarodnog terminološkog stan­darda ISO 13945 : 2000; uz taj deo je komentar skoro svih termina. Sledi nekoliko izvoda tekstova iz više oblasti bezbednosti od požara i eksplozije eksplozivnih smeša – od onih u kojima se standardima propisuju neki uslovi ispitivanja, eksperimentalnih istraživanja itd. do izveštaja o požaru. U drugom delu je neka vrste rečnika sa nešto širim objašnjenjima termina za koje je ocenjeno da je potrebno obrazloženje, ilustracija i sl. Knjiga ima i karakter pomoćnog udžbenika za studente koji izučavaju bezbed­nost od požara i eksplozija eksplozivnih smeša (smeša zapaljivih gasova, para gorivih tečnosti i gorivih prašina sa vazduhom). U samom rečniku ISO 13943 su dati i termini koji se odnose i na eksplozije eksplozivnih smeša tj. ne razdvajaju se od termina koji se odnose na požare. Kako je bezbednost od požara i eksplozija eks­plo­zivnih smeša objedinjena u svim relevantnim udžbe­nicima i pri­ručnicima (i kad se to ne vidi iz naslova npr. ni najpoznatije knjige u svetu - Fire Protection Engineering) - tako je i u ovoj knjizi dat osvrt na termine iz obe oblasti - koje se u mnogim do­menima prožimaju. U drugom delu knjige dat je rečnik sa ˝obradama˝ nekih reči iz drugih ter­minoloških rečnika i knjiga po proceni da će pomoći onima koji koriste lite­raturu na engleskom jeziku, a bave se nešto šire labora­torijskim radom, planiranjem i projektovanjem (u svim oblastima od urbanizma, arhitekture, građevinarstva, tehnologije, termotehnikom, elektrotehnikom i elektronikom), prevođe­njem standarda, stručnih tekstova, pro­spekata i sličnim poslovima. Korisno je da se svako ko želi da se nešto stručnije bavi požarnom bezbednošću malo detaljnije osvrne na standard ISO 13943 : 2000. Može se uočiti da su definicije i termini odabrani prema viđenju istraživača i laboratorijama - a ne ˝praktičara˝. Ovaj prigovor je i ranije istican tvorcima terminološkog vodiča (Guide 52) i standarda (iz britan­skih laboratorija) i tražene su izmene i dopune koje bi dale rečnik primenljiviji u praksi, odnosno komitetima ISO-a i IEC-a koji su nadležni za donošenje stan­darda iz brojnih oblasti požarne bezbednosti. Međutim treba da se uvaži i namera laboranata da defini­šu os­novne fenomene paljenja, gorenja, oš­tećenja, ugrožavanja čoveka itd. i daju bazne ter­mine (dato samo 177 od oko 1000 ter­mina, za koje se u V. Britaniji ceni da treba da sadrži glosar stručnih izraza) a drugi standard (ISO 8421 /u više delova/ i dr.) daje termine i definicije više namenjene projektan­tima, onima koji izvode i održavaju objekte. Termini koji se potiskuju odražavaju napredak nauke u rasvetljavanju nekih fenomena paljenja, kratkotrajnih i pre­laznih stanja i/ili spontanog gašenja, pa se ranije koriš­ćeni neprecizni termini zamenjuju - jer je uočena i mogućnost zloupotreba (posebno u praksi izvođenja objekata). Uvedeno je i nekoliko novih konce­pata u vezi ispitivanja (sa malim, srednjim i uzorcima u punoj veličini), definisani su scenario požara, simulacija požara, modelovanje i dr. Pred nama je period kad će se koristiti brojni EN standardi samo sa prevodom naziva. To će iza­zvati nove probleme razumevanja izvornog teksta. Na osnovu dugogodišnjeg rada u kori­govanju pre­ve­denih tekstova iz oblasti požarne bezbednosti nakupilo se puno iskustva, posebno na broj­nim greš­kama filologa i inženjera klasičnih struka koji rade sa opštim i starim tehničkim rečnicima.

Prosper Merime PripovetkeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruПроспер Мериме (франц. Prosper Merimee; Париз, 28. септембар 1803 — Кан, 23. септембар 1870) је био француски књижевник.БиографијаМериме потиче из имућне грађанске породице која је неговала књижевно-филозофске, највише волтеровске, и уметничке традиције. Отац му је био сликар, а и сам је имао сликарског дара. Од ране младости посећивао је књижевне салоне, дружио се са многим познатим писцима и сликарима. Као велики ерудит, познавалац историје, архитектуре и археологије, постао је 1834. инспектор у Управи историјских споменика. Године 1844. постао је члан Француске академије. Интересовао се за руски језик и литературу, преводио дела руских писаца, а био је и пријатељ са Тургењевим. Поред књижевних писао је и научне радове из области којима се бавио. Постао је сенатор (1854), а касније и секретар Сената (1860).Проблем класификовањаМериме, романтичар по времену у којем је живео и по неким елементима свог стваралаштва, био је у исто време и класициста и реалиста.РомантичарМериме је једним својим делом човек свог времена и окружења. Он најбоља своја књижевна дела ствара у периоду од 1825. до 1845. године, што се у потпуности подудара са периодом цветања покрета романтизма у Француској.Романтично је код Меримеа интересовање за друге народе, за непознате, егзотичне земље, тамошње обичаје и, уопште, за фолклор. Њега занима све што је необично, чудно, и фантастично, укључујући натприродно и стравично. Као добар познавалац историје, интересујући се за прошлост он је транспонује у књижевност. Заједно са Стендалом, а попут романтичара, Мериме у људима тражи снажна осећања, грубе и жестоке страсти, плаховитост и енергију, бунтовнички дух и са уживањем се препушта посматрању изузетних личности. Занимљиво му је само оно што одудара од свакодневног, учмалог грађанског живота.КласицистаКада је реч о фактури дела, о начину на који приступа предмету уметничке обраде и његовом третирању, Мериме је настављач класицистичких традиција у француској књижевности.Меримеов класицистички манир пре свега се огледа у сузбијању расплињавања, сталној контроли сопствених осећања и тока мисли, брижљивом одабирању материје и задржавању само онога што је битно и неопходно. Његов израз је концизан, набијен смислом, композиција и нарација су јасне и логичне. Као велики класичари и он задржава осећај мере и реда и има такт једног васпитаног човека који влада собом. Са класицизмом га повезује и тежња да у уметничким делима савршеног облика изрази вечите људске страсти.По свим овим особинама Мериме је наследник 17. века и великих писаца класицизма, као што су Корнеј, Молијер и Расин.РеалистаПоред дуга романтичарском покрету и класичним писцима 17. века, Мериме је, заједно са Стендалом, зачетник нових тенденција у књижевности и претходник француских реалиста.С ретким смислом за стварност и њено сликање Мериме све чини да до те стварности дође. Он је радознали посматрач. слушалац и читач. Као и доцније реалисти и натуралисти он прикупља документацију на основу које ће касније стварати књижевно дело. При томе, издваја оно битно и карактеристично и у кратким цртама га дочарава, оживљавајући и осветљјавајући на тај начин личности и догађаје. Меримеов однос према стварности је однос незаинтересованог сведока, верног сликара, који не измишља и не коментарише. На тај начин он се ни мисаоно, ни афективно не везује за стварност приказану у делу. Мериме прича шта је видео, а не и шта је доживео; он се налази поред догађаја, а не у њима.Одбацивањем лаке и наивне филозофије, као и писања дела са тезом, појаве популарне у то време, Мериме такође показује реалистичке и антиромантичарске тежње.Као психолог, не упушта се у несигурна истраживања нејасних и далеких предела људске душе. На тај начин строго чува неприкосновеност слике реалности од маште и психолошких претпоставки и шпекулација.Мериме је често скептичан и ироничан, што прелази и у песимизам. Све то му помаже да не падне у занос и маштање, али је понекад и знак супериорног пишчевог дистанцирања од сопственог дела.9/11

Prosper Merime PripovetkeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruПроспер Мериме (франц. Prosper Merimee; Париз, 28. септембар 1803 — Кан, 23. септембар 1870) је био француски књижевник.БиографијаМериме потиче из имућне грађанске породице која је неговала књижевно-филозофске, највише волтеровске, и уметничке традиције. Отац му је био сликар, а и сам је имао сликарског дара. Од ране младости посећивао је књижевне салоне, дружио се са многим познатим писцима и сликарима. Као велики ерудит, познавалац историје, архитектуре и археологије, постао је 1834. инспектор у Управи историјских споменика. Године 1844. постао је члан Француске академије. Интересовао се за руски језик и литературу, преводио дела руских писаца, а био је и пријатељ са Тургењевим. Поред књижевних писао је и научне радове из области којима се бавио. Постао је сенатор (1854), а касније и секретар Сената (1860).Проблем класификовањаМериме, романтичар по времену у којем је живео и по неким елементима свог стваралаштва, био је у исто време и класициста и реалиста.РомантичарМериме је једним својим делом човек свог времена и окружења. Он најбоља своја књижевна дела ствара у периоду од 1825. до 1845. године, што се у потпуности подудара са периодом цветања покрета романтизма у Француској.Романтично је код Меримеа интересовање за друге народе, за непознате, егзотичне земље, тамошње обичаје и, уопште, за фолклор. Њега занима све што је необично, чудно, и фантастично, укључујући натприродно и стравично. Као добар познавалац историје, интересујући се за прошлост он је транспонује у књижевност. Заједно са Стендалом, а попут романтичара, Мериме у људима тражи снажна осећања, грубе и жестоке страсти, плаховитост и енергију, бунтовнички дух и са уживањем се препушта посматрању изузетних личности. Занимљиво му је само оно што одудара од свакодневног, учмалог грађанског живота.КласицистаКада је реч о фактури дела, о начину на који приступа предмету уметничке обраде и његовом третирању, Мериме је настављач класицистичких традиција у француској књижевности.Меримеов класицистички манир пре свега се огледа у сузбијању расплињавања, сталној контроли сопствених осећања и тока мисли, брижљивом одабирању материје и задржавању само онога што је битно и неопходно. Његов израз је концизан, набијен смислом, композиција и нарација су јасне и логичне. Као велики класичари и он задржава осећај мере и реда и има такт једног васпитаног човека који влада собом. Са класицизмом га повезује и тежња да у уметничким делима савршеног облика изрази вечите људске страсти.По свим овим особинама Мериме је наследник 17. века и великих писаца класицизма, као што су Корнеј, Молијер и Расин.РеалистаПоред дуга романтичарском покрету и класичним писцима 17. века, Мериме је, заједно са Стендалом, зачетник нових тенденција у књижевности и претходник француских реалиста.С ретким смислом за стварност и њено сликање Мериме све чини да до те стварности дође. Он је радознали посматрач. слушалац и читач. Као и доцније реалисти и натуралисти он прикупља документацију на основу које ће касније стварати књижевно дело. При томе, издваја оно битно и карактеристично и у кратким цртама га дочарава, оживљавајући и осветљјавајући на тај начин личности и догађаје. Меримеов однос према стварности је однос незаинтересованог сведока, верног сликара, који не измишља и не коментарише. На тај начин он се ни мисаоно, ни афективно не везује за стварност приказану у делу. Мериме прича шта је видео, а не и шта је доживео; он се налази поред догађаја, а не у њима.Одбацивањем лаке и наивне филозофије, као и писања дела са тезом, појаве популарне у то време, Мериме такође показује реалистичке и антиромантичарске тежње.Као психолог, не упушта се у несигурна истраживања нејасних и далеких предела људске душе. На тај начин строго чува неприкосновеност слике реалности од маште и психолошких претпоставки и шпекулација.Мериме је често скептичан и ироничан, што прелази и у песимизам. Све то му помаже да не падне у занос и маштање, али је понекад и знак супериорног пишчевог дистанцирања од сопственог дела.9/11

Odlično očuvano! Autor - osoba Valeri, Pol, 1871-1945 = Valéry, Paul, 1871-1945 Naslov Slovar / Pol Valeri ; prevod i pogovor Kolja Mićević Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1999 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Niš : Prosveta, 1999 (Niš : Prosveta) Fizički opis 73 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Mićević, Kolja, 1941-2020 = Mićević, Kolja, 1941-2020 ISBN 86-7455-428-8 Napomene Prevod dela: Alphabet Tiraž 500 Valerijev `Slovar` ili jedan pesnikov ekstra-tekst: str. 59-73. Predmetne odrednice Valeri, Pol, 1871-1945 VALERIJEV „SLOVAR` ili JEDAN PESNIKOV EKSTRA-TEKST Na jednom neobičnom crtežu, ili bolje da kažem: na tkivu jednog neobičnog crteža koji je ostvario pomoću pisaće mašine i dvobojne, crno-crvene vrpce, Pol Valeri je sažeto ispričao priču o nastanku svoga „Slovara“ koji se – ukoliko ne računamo luksuzno izdanje u 200 primeraka koje je pre četvrt stoleća priredila pesnikova kćerka Agata – sada i ovde po prvi put pojavljuje na svetlosti svetskog književnog prostora! (Tekst ovog Pogovora pisan je početkom 1992, u vreme kad je bilo predviđeno štampanje Valerijevog „Slovara“, ali do tog izdanja, zbog opšteg stanja stvari, nije došlo. U međuvremenu pojavilo se italijansko izdanje i, sasvim nedavno, i novo francusko izdanje koje, iako sadrži opsežne i često nepotrebne komentare, kao i razne varijante pojedinih tekstova za pojedina slova, nije prevazišlo neposrednost i poetičnost pomenutog izdanja Valerijeve kćerke koje, prema tome, i dalje ostaje, za nas, jedini tekst koji sledimo). Taj crtež, koji sam otkrio jednoga dana prelistavajući sa gospođom Agatom Ruar-Valeri one „valerijevske arhive` čiji ključevi se još uvek nalaze u njenim rukama, zaslužuje duga razmišljanja i posmatranja iz raznih uglova, što je jedan razlog više, pored njegove grafičke lepote, njegovog objavljivanja na prvoj stranici ovog izdanja. Čak bih rekao da taj likovno-grafički prilog čini nerazdvojnu celinu sa onim što opisuje; čitalac je tako u potpunosti, od samog početka, uveden u priču – to međutim nije slučaj s francuskim čitaocem u tom tek objavljenom izdanju upravo „zakinut` odsustvom tog grafičkog dvobojnog lista koji je poznati izdavač „Galimar“ nehajno složno u jednoj boji i sasvim izneverivši Valerijevu grafičku sliku! U ovom trenutku ću se zadržati samo na tome da iz kosmogonije grafičkih znakova „izvučem` taj logički deo crteža koji započinje upravo svojim naslovom… (Kolja Mićević) Pol Valeri (fr. Paul Valéry) je francuski pesnik i esejista. Rođen je u Setu u Francuskoj, 30. oktobra 1871. godine. Studirao je pravo u Monpeljeu. Godine 1892. nastanjuje se u Parizu. Na njega su uticali Edgar Alan Po i Stefan Malarme, ali on napušta pesništvo i posvećuje se studiju matematike, arhitekture i filozofije. Od 1897. do 1900. državni je činovnik, potom sekretar direktora novinske agencije „Havas`. U slobodno vreme bavi se i dalje matematikom i fizikom. Tek je 1913. godine na nagovor Andrea Žida pristao da sredi za štampu svoje mladenačke strofe. U prvi mah nameravao je da napiše još dvadesetak propratnih stihova kao svoj konačni oproštaj od poezije. Međutim, rad ga je toliko zagrejao da je umesto kratke prigodne improvizacije nastala poduža poema (514. stihova), koju je pisao više od četiri godine: „Mlada Parka“ (1917). Umesto definitivnog rastanka, to je bio definitivan povratak. Član Francuske akademije (1925), predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju (1933), profesor poezije na College de France (1936–45), Valeri je između dva rata slovio za najelitnijeg predstavnika francuskog duha. U doba dadaističkih i nadrealističkih manifesta, Valeri je nasuprot tim pravcima, apologet intelekta, stroge mentalne discipline i klasične versifikacije. Previše realan, lišio je svoje stihove svake spontanosti i topline. Njegova algebarska poezija obiluje rebusima i teško se čita bez komentara - jedan takav komentar dao je Gustave Cohen za poemu „Groblje kraj mora“: „Valerijeva proza zanimljivija je (i jasnija) od njegovih stihova.“ Posebno sumnjičav prema istoriji, indiferentan prema religiji, skeptik koji pesimistički gleda ne samo na sudbinu savremene Evrope nego i na ljudsku sudbinu uopšte, polit, amater koji ne pripada nijednoj partiji i „slobodno sumnja u sve što je sumnje dostojno“, Valeri u svojim esejima raspravlja o najrazličitijim temama: o književnosti i arhitekturi, o lažima istoriografije i zločinima politike, o čeliku i elektricitetu, o ženama i parfemima. Istorija je – smatra Valeri – od svih produkata intelektualne hemije najopasnija: ona obmanjuje, uspavljuje i opija; ona dočarava lažne uspomene i zavodi narode do megalomanskog delirijuma. Umro je u Parizu, 20. jula 1945. godine. MG81 (K)

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak ENCIKLOPEDIJA `USPON ČOVEKA` Dr Jacob Bronowski `THE ASCENT OF MAN` - Dr Bronowski KNJIGA JE OČUVANA KAO DA JE POTPUNO NOVA IMA POSVETU KNJIGA JE NA ENGLESKOM JEZIKU TVRDI POVEZ 450 strana IMA DOSTA SLIKA KOJE PRATE TEMU SPEKTAKULARNI NACIONALNI BESTSELLER I TELEVIZIJSKA SERIJA KOJA JE IMALA PREKO VIŠE OD DVA MILIONA GLEDALACA NEDELJNO Klasična istorija čovečanstva Dr. Bronowskog. Revolucionarna knjiga dr Jaka Bronovskog `Uspon čoveka` prati razvoj ljudskog društva kroz svoje razumevanje nauke. Prvobitno objavljen 1973. godine, smatra se jednom od prvih dela `popularne nauke`, osvetljavajući istorijski i društveni kontekst naučnog razvoja za generaciju čitalaca. U svom veoma pristupačnom stilu, Dr. Bronowski govori o ljudskom pronalasku od alata za kremu do geometrije, poljoprivrede do genetike i od alkimije do teorije relativiteta, pokazujući kako su svi oni izrazi naše sposobnosti da razumijemo i kontrolišemo prirodu. Uspon čoveka inspiriše, utiče i informiše kao duboko kao i uvek. 1. Niža od anđela - evolucija ljudi od protona do savremenog oblika pre 400.000 godina. 1.1. Knjiga 1 Jakova Bronovskog epskog pregleda našeg porasta od majmuna i razvoja civilizacije. (od maja 1973) 1.2. 1.3. `Čovekova mašta, njegov razlog, njegova emocionalna suptilnost i žilavost, omogućavaju mu da ne prihvata životnu sredinu, već da ga menja. I ta serija pronalazaka, pomoću kojih je čovek od starosti do godine preuredio svoje okruženje, je drugačiji evolucije - ne biološke, već kulturne evolucije. Ja to zovem briljantnim serijama kulturnih vrhova `Uspon čoveka`. ` 1.4. 1.5. Dr. Jacob Bronowski otvara program u Velikoj dolini Rifta Istočne Afrike i prati evoluciju velikih poklona čoveka - predviđanja i mašte. Prati čoveka iz Afrike kroz pustinju i ledeno doba. 1.6. Poglavlja 1. Shaper of Landscape 2. Dolina Rifta 3.Australopithecus 4. Fizički pokloni 5. Predursori čoveka 6. Lovac 7. Ledeno doba 8 Pećina Art 2. Žetva godišnjih doba - rana ljudska migracija, poljoprivreda i prva naselja, i rat. 3. Zrno u kamenu - Alati i razvoj arhitekture i skulpture. 4. Skrivena struktura - vatra, metali i alkimija. 5. Muzika sfere - Jezik brojeva i matematike. 6. Zvezdani glasnik - Galilejev univerzum - i implikacije njegovog suđenja na prelazak na `sjevernu` nauku. 7. Majestic Clockwork - Istražuje Njutn i Ajnštajnov zakon. 8. Drive for Power - industrijska revolucija i uticaj na svakodnevni život. 9. Ladder of Creation - Darwin i Wallaceove ideje o poreklu vrsta. 10. Svet u svijetu - Priča o periodičnoj tabeli - i o atomu. 11. Znanje ili sigurnost - fizika i sukob u potrazi za apsolutnim i nesavršenim znanjem i sumnjičavost naučnika koji ostvaruju strašan ishod sukoba. Auschwitz. Hirošima i Nagasaki. 12. Generacija po generaciji - Radosti života, pola i genetike - i mračne strane kloniranja. 13. Dugo detinjstvo - Bronowskiov razgovor o posvećenosti čovečanstva. Naslov se upućuje na Spuštanje čoveka (1871), druga knjiga Darwina o evoluciji. Tokom epizoda 13 serije, Bronowski je putovao po svijetu kako bi pratio razvoj ljudskog društva kroz svoje razumijevanje nauke. Specijalno je naručeno da dopunjuje Kenneth Clark`s Civilization (1969), u kojem Clark tvrdi da se umjetnost odražava i da su ga glavne pokretačke snage informisale o kulturnoj evoluciji. Bronowski je u svojoj knjizi iz 1951. godine napisao The Commonsense of Science: `To je bila jedna od najnestruktivnijih savremenih predrasuda da su umetnost i nauka različiti i na neki način nespojivi interesi`. Obe serije su naručili David Attenborough, tada kontroler BBC Two-a, čiji kolega Aubrey Singer je oduševio Attenborough i postavio je prioritet na seriju umjetnina s obzirom na njegovu pozadinu nauke. [1] Serija od 13 dijelova snimljena je na 16 mm filmu. Izvršni producent bio je Adrian Malone, a filmski režiseri bili su Dick Gilling, Mick Jackson, David Kennard i David Paterson. Citat su pročitali glumci Roj Dotrice i Joss Ackland. Seriju muzike su Dudley Simpson sa Brian Hodgson i BBC Radiophonic Workshop. Dodatna muzika uključuje, između ostalog, muziku Pink Floyd i The Moody Blues. Osim Bronowskog, jedini drugi ljudi koji se pojavljuju su vajar Henri Moore i ostali poljski izlazi iz Auschwitz-a Stefan Borgrajewicz. Malone i Kennard su se kasnije emigrirali u Hollywood, gde su produkovali Carl Sagan Cosmos. Džekson ih je pratio i sada usmerava igrane filmove. Knjiga serije `Uspon čovjeka: Lični pogled` je gotovo transkript od riječi po riječima iz televizijskih epizoda, koji se razlikuje od Bronowskog prvobitne pripovjednosti samo tamo gdje nedostatak slika može učiniti njegovo značenje nejasno. Nekoliko detalja o filmskoj verziji izostavljene su iz knjige, naročito epizoda 11, `Znanje ili sigurnost`.

Knjiga se sastoji od tri osnovne celine. Prva je naš prevod međunarodnog terminološkog stan­darda ISO 13945 : 2000; uz taj deo je komentar skoro svih termina. Sledi nekoliko izvoda tekstova iz više oblasti bezbednosti od požara i eksplozije eksplozivnih smeša – od onih u kojima se standardima propisuju neki uslovi ispitivanja, eksperimentalnih istraživanja itd. do izveštaja o požaru. U drugom delu je neka vrste rečnika sa nešto širim objašnjenjima termina za koje je ocenjeno da je potrebno obrazloženje, ilustracija i sl. Knjiga ima i karakter pomoćnog udžbenika za studente koji izučavaju bezbed­nost od požara i eksplozija eksplozivnih smeša (smeša zapaljivih gasova, para gorivih tečnosti i gorivih prašina sa vazduhom). U samom rečniku ISO 13943 su dati i termini koji se odnose i na eksplozije eksplozivnih smeša tj. ne razdvajaju se od termina koji se odnose na požare. Kako je bezbednost od požara i eksplozija eks­plo­zivnih smeša objedinjena u svim relevantnim udžbe­nicima i pri­ručnicima (i kad se to ne vidi iz naslova npr. ni najpoznatije knjige u svetu - Fire Protection Engineering) - tako je i u ovoj knjizi dat osvrt na termine iz obe oblasti - koje se u mnogim do­menima prožimaju. U drugom delu knjige dat je rečnik sa ˝obradama˝ nekih reči iz drugih ter­minoloških rečnika i knjiga po proceni da će pomoći onima koji koriste lite­raturu na engleskom jeziku, a bave se nešto šire labora­torijskim radom, planiranjem i projektovanjem (u svim oblastima od urbanizma, arhitekture, građevinarstva, tehnologije, termotehnikom, elektrotehnikom i elektronikom), prevođe­njem standarda, stručnih tekstova, pro­spekata i sličnim poslovima. Korisno je da se svako ko želi da se nešto stručnije bavi požarnom bezbednošću malo detaljnije osvrne na standard ISO 13943 : 2000. Može se uočiti da su definicije i termini odabrani prema viđenju istraživača i laboratorijama - a ne ˝praktičara˝. Ovaj prigovor je i ranije istican tvorcima terminološkog vodiča (Guide 52) i standarda (iz britan­skih laboratorija) i tražene su izmene i dopune koje bi dale rečnik primenljiviji u praksi, odnosno komitetima ISO-a i IEC-a koji su nadležni za donošenje stan­darda iz brojnih oblasti požarne bezbednosti. Međutim treba da se uvaži i namera laboranata da defini­šu os­novne fenomene paljenja, gorenja, oš­tećenja, ugrožavanja čoveka itd. i daju bazne ter­mine (dato samo 177 od oko 1000 ter­mina, za koje se u V. Britaniji ceni da treba da sadrži glosar stručnih izraza) a drugi standard (ISO 8421 /u više delova/ i dr.) daje termine i definicije više namenjene projektan­tima, onima koji izvode i održavaju objekte. Termini koji se potiskuju odražavaju napredak nauke u rasvetljavanju nekih fenomena paljenja, kratkotrajnih i pre­laznih stanja i/ili spontanog gašenja, pa se ranije koriš­ćeni neprecizni termini zamenjuju - jer je uočena i mogućnost zloupotreba (posebno u praksi izvođenja objekata). Uvedeno je i nekoliko novih konce­pata u vezi ispitivanja (sa malim, srednjim i uzorcima u punoj veličini), definisani su scenario požara, simulacija požara, modelovanje i dr. Pred nama je period kad će se koristiti brojni EN standardi samo sa prevodom naziva. To će iza­zvati nove probleme razumevanja izvornog teksta. Na osnovu dugogodišnjeg rada u kori­govanju pre­ve­denih tekstova iz oblasti požarne bezbednosti nakupilo se puno iskustva, posebno na broj­nim greš­kama filologa i inženjera klasičnih struka koji rade sa opštim i starim tehničkim rečnicima. Naslov: Glosar bezbednosti od požara - sa rečnikom ISO 13943 : 2000 Izdavač: AGM Knjiga Strana: 210 (cb) Povez: meki Pismo: Format: B5 Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-86363-08-4

Knjiga se sastoji od tri osnovne celine. Prva je naš prevod međunarodnog terminološkog stan­darda ISO 13945 : 2000; uz taj deo je komentar skoro svih termina. Sledi nekoliko izvoda tekstova iz više oblasti bezbednosti od požara i eksplozije eksplozivnih smeša – od onih u kojima se standardima propisuju neki uslovi ispitivanja, eksperimentalnih istraživanja itd. do izveštaja o požaru. U drugom delu je neka vrste rečnika sa nešto širim objašnjenjima termina za koje je ocenjeno da je potrebno obrazloženje, ilustracija i sl. Knjiga ima i karakter pomoćnog udžbenika za studente koji izučavaju bezbed­nost od požara i eksplozija eksplozivnih smeša (smeša zapaljivih gasova, para gorivih tečnosti i gorivih prašina sa vazduhom). U samom rečniku ISO 13943 su dati i termini koji se odnose i na eksplozije eksplozivnih smeša tj. ne razdvajaju se od termina koji se odnose na požare. Kako je bezbednost od požara i eksplozija eks­plo­zivnih smeša objedinjena u svim relevantnim udžbe­nicima i pri­ručnicima (i kad se to ne vidi iz naslova npr. ni najpoznatije knjige u svetu - Fire Protection Engineering) - tako je i u ovoj knjizi dat osvrt na termine iz obe oblasti - koje se u mnogim do­menima prožimaju. U drugom delu knjige dat je rečnik sa ˝obradama˝ nekih reči iz drugih ter­minoloških rečnika i knjiga po proceni da će pomoći onima koji koriste lite­raturu na engleskom jeziku, a bave se nešto šire labora­torijskim radom, planiranjem i projektovanjem (u svim oblastima od urbanizma, arhitekture, građevinarstva, tehnologije, termotehnikom, elektrotehnikom i elektronikom), prevođe­njem standarda, stručnih tekstova, pro­spekata i sličnim poslovima. Korisno je da se svako ko želi da se nešto stručnije bavi požarnom bezbednošću malo detaljnije osvrne na standard ISO 13943 : 2000. Može se uočiti da su definicije i termini odabrani prema viđenju istraživača i laboratorijama - a ne ˝praktičara˝. Ovaj prigovor je i ranije istican tvorcima terminološkog vodiča (Guide 52) i standarda (iz britan­skih laboratorija) i tražene su izmene i dopune koje bi dale rečnik primenljiviji u praksi, odnosno komitetima ISO-a i IEC-a koji su nadležni za donošenje stan­darda iz brojnih oblasti požarne bezbednosti. Međutim treba da se uvaži i namera laboranata da defini­šu os­novne fenomene paljenja, gorenja, oš­tećenja, ugrožavanja čoveka itd. i daju bazne ter­mine (dato samo 177 od oko 1000 ter­mina, za koje se u V. Britaniji ceni da treba da sadrži glosar stručnih izraza) a drugi standard (ISO 8421 /u više delova/ i dr.) daje termine i definicije više namenjene projektan­tima, onima koji izvode i održavaju objekte. Termini koji se potiskuju odražavaju napredak nauke u rasvetljavanju nekih fenomena paljenja, kratkotrajnih i pre­laznih stanja i/ili spontanog gašenja, pa se ranije koriš­ćeni neprecizni termini zamenjuju - jer je uočena i mogućnost zloupotreba (posebno u praksi izvođenja objekata). Uvedeno je i nekoliko novih konce­pata u vezi ispitivanja (sa malim, srednjim i uzorcima u punoj veličini), definisani su scenario požara, simulacija požara, modelovanje i dr. Pred nama je period kad će se koristiti brojni EN standardi samo sa prevodom naziva. To će iza­zvati nove probleme razumevanja izvornog teksta. Na osnovu dugogodišnjeg rada u kori­govanju pre­ve­denih tekstova iz oblasti požarne bezbednosti nakupilo se puno iskustva, posebno na broj­nim greš­kama filologa i inženjera klasičnih struka koji rade sa opštim i starim tehničkim rečnicima. Naslov: Glosar bezbednosti od požara - sa rečnikom ISO 13943 : 2000 Izdavač: AGM Knjiga Strana: 210 (cb) Povez: meki Pismo: Format: B5 Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-86363-08-4

Bibliografija, fotografije, indeks imena Broj strana: 468 „Odnos nacionalsocijalizma prema antici gotovo da nije pobuđivao interesovanje istoričara: lako nam je da zamislimo da su nacisti mogli da pokrenu autentično i nesumnjivo germanstvo, ali se gnušamo pomisli da se nacionalsocijalizam može povezati sa grčko-rimskom antikom. Ipak, ovu povezanost pronalazimo svuda: u neogrčkim skulpturama-aktovima vajara kao što su Arno Breker i Josef Thorak, u neodorskoj arhitekturi Troosta, u Speerovim neorimskim građevinama, a školski udžbenici pokazuju neverovatnu sliku antike u Sredozemlju, akademski radovi otkrivaju detaljne studije o Plavoj kosi kod indogermanskih naroda antike, ili pak članke pune ideoloških motiva na temu ’Jevrejina u grčko-rimskoj antici’. Potonje je izazvalo naročito interesovanje u Trećem Rajhu, i to sve do poslednjih trenutaka aprila 1945. kada Völkischer Beobachter i dnevni list Das Reich objavljuju tekstove o Drugom punskom ratu i preokretu sudbine Rima protiv Hanibala-Staljina. Ništa od toga ne umanjuje naše čuđenje: kakva je to neobična manija usred XX veka mogla da navede službenike nacističkog režima da toliko govore o Grcima i Rimljanima? Da naručuju stvaranje neoantičkih dela i novinske članke o Rimu i Fabijima? Da antiku kroz akademske radove i reforme školskih programa brižljivo presvuku u ideološko ruho savremenosti?“ Iako se danas uopšteno smatra da nacionalsocijalizam ne predstavlja izolovanu pojavu u istoriji političkih ideja (a donekle čak i praksi), nego je samo ekstremna forma u kontinuumu stare, i dalje aktuelne ideologije okcidentalizma, koja zapadnoevropsku kulturu i njene narode vidi kao superiorne i jedino civilizovane, koja vlastito varvarsko i agresivno postupanje prema „rasno i kulturno inferiornim“ neprijateljima opravdava kao legitimno i moralno opravdano (jer je u cilju odbrane svetlosti od tame, dobra od zla, Zapada od Istoka itd.), nemački nacionalsocijalizam i italijanski fašizam ipak pokazuju specifične osobenosti. Zapad je tokom više vekova proizvodio bezbroj opresivnih diskursa čije su mete bile narodi i društva Azije, Afrike, Okeanije, Južne i Severne Amerike, ali i istočne Evrope, i to u najvećoj meri u cilju zauzimanja tuđih teritorija, pljačke, iskorišćavanja prirodnih i ljudskih resursa. Ali tek s pojavom naučnog rasizma, kog je omogućila nova racionalnost u XIX veku, stari šovinizmi i uverenja o kulturnoj i rasnoj nadmoći dobijaju novu legitimaciju, bez koje ih nacionalsocijalizam ne bi mogao do te mere intenzivirati i upotrebljavati. Francuski istoričar Johann Chapoutot ukazuje na još jednu osobenost nemačkog nacionalsocijalizma, često zapostavljenu u istoriografiji: njegov svesrdan pokušaj da kolonizuje antičku prošlost, da je agresivno prisvaja, da sistematski manipuliše njom i koristi je u cilju obogotvoravanja sebe, a dehumanizacije drugih i drugačijih. U tom projektu nisu učestvovali samo istoričari i pedagozi, za njega su se zalagali i umetnici, arhitekte, arheolozi, lingvisti, slavni nemački filozofi i klasični filolozi. Johann Chapoutot (Joan Šaputo) je francuski istoričar, rođen 1978. Studirao je istoriju, germanistiku i pravo na pariskoj Višoj normalnoj školi (École Normale Supérieure). Počev od 2016. godine radi kao profesor savremene istorije na pariskoj Sorboni. U svom istraživačkom radu bavio se prevashodno proučavanjem nemačkog nacionalsocijalizma. Objavio je niz knjiga, koje su prevedene na brojne jezike. Pored dela Nacizam i antika (2008), koje ga je proslavilo, među poznata Chapoutotova dela spadaju i Nacistička kulturna revolucija (2017), Razumeti nacizam (2018), Poslušnost oslobađa. Kratka istorija menadžmenta od Hitlera do danas (2021).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rimska mitologija naziv je za skupinu tradicionalnih priča o osnutku grada Rima i njegovih najstarijih religijskih ustanova, kako su te priče prikazane u rimskoj književnosti i likovnoj umjetnosti. Rimljani su uglavnom vjerovali da njihova predanja govore o povijesnim činjecama, čak i kad su bila ispunjena čudesnim i natprirodnim elementima. Te se priče vrlo često tiču politike, patriotizma, moralnih osjećanja, odnosno, općenito govoreći, povezanosti osobnog integriteta pojedinca s njegovom odgovornošću prema zajednici i rimskoj državi, pa jednu od važnijih tema čini heroizam. Kad rimska predanja govore o osnutku kakvih religijskih običaja, uglavnom se više bave ritualom, proricanjem i vjerskim ustanovama nego teologijom ili kozmogonijom.[1] Proučavanje rimske religije i mitologije otežavaju, prvo, vrlo rani prodor grčke religije na Apeninski poluotok, do kojeg je došlo još u vrijeme protohistorije Rima, a potom i kasnije ugledanje rimskih pjesnika u grčke književne obrasce. Na području teologije Rimljani su dosta rano vlastita božanstva poistovjetili s grčkim bogovima (taj je proces poznat kao interpretatio Graeca), a priče o grčkim božanstvima reinterpretirali su nadjenuvši im rimska imena.[1] Najstariji rimski mitovi i legende povezani su i s etruščanskom mitologijom, no te su veze daleko slabije posvjedočene. Premda u rimskoj mitologiji nema opsežnih pripovijesti o božanskim bićima, kakvima obiluje grčka književnost,[2] prikaz Romula i Rema kako sisaju vučicu znamenita je kao gotovo bilo koja predstava iz grčke mitologije, s iznimkom trojanskog konja.[3] Budući da je u srednjem vijeku i za vrijeme renesanse rimska književnost na zapadu bila daleko bolje poznata od grčke, interpretacija grčkih mitova koja se mogla naći kod rimskih autora često je imala veći utjecaj od grčkih izvora na književne i likovne prikaze motiva iz antičke mitologije. Osobito su veliki prestiž stekle i bile uzdignute gotovo na razinu kanona one varijante grčkog mita koje je prikazao Ovidije u svojim Pretvorbama tijekom Augustove vladavine.... Stewart Henry Perowne OBE, KStJ, FSA, FRSA (17. lipnja 1901. - 10. svibnja 1989.) bio je britanski diplomat, arheolog, istraživač i povjesničar koji je napisao knjige o povijesti i antikvitetima Sredozemlja. Rođen u Hallowu, Worcestershire, u uglednoj crkvenoj obitelji, Stewart Perowne bio je unuk Johna Perownea, biskupa od Worcestera, i sin Helene Frances (rođene Oldnall-Russell) (1869. – 1922.) i Arthura Williama Thomsona Perownea, koji bio je prvi biskup Bradforda, a zatim i biskup Worcestera. Njegov stariji brat bio je Francis Edward Perowne (1898–1988). Njegov mlađi brat, Leslie Arthur Perowne (1906. – 1997.), bio je šef glazbe na BBC-ju i bio je odgovoran za izvođenje Alberta Ketèlbeya iz mirovine kako bi dirigirao velikim BBC-jevim Ketèlbeyjevim koncertom u Royal Albert Hallu prije Drugog svjetskog rata. Perowne se školovao na koledžu Haileybury, gdje je bio prvak u sprintu, i na koledžu Corpus Christi u Cambridgeu, gdje je studirao klasičnu arheologiju i arhitekturu.[1] Zatim je studirao na Harvardu gdje je stekao diplomu iz klasike. Otišao je u Palestinu 1927. pod britanskim mandatom, kao šef obrazovanja u Palestinskoj vladinoj obrazovnoj službi, predavajući u anglikanskoj školi St George`s u Jeruzalemu. Tečno je govorio arapski i pisani jezik. Godine 1930. Perowne je prešao u upravnu granu palestinske vlade, radeći neko vrijeme kao pomoćnik okružnog povjerenika za Galileju.[2] Godine 1931. imenovan je časnikom Časnog reda svetog Ivana.