Lepljen hrbat selotejpom,pecati ,stanje lose za citanje uvek

Briljantna istinita priča o jednoj od najslavnijih japanskih gejši. Glavna junakinja, Nita Sajuri, osvrće se na svoj životni put, iznenađujuće neposredno pripovedajući priču o jednoj gejši. Ta priča počinje u jednom siromašnom ribarskom selu, 1929. godine, kada je devetogodišnja devojčica neobičnih sivoplavih očiju odvedena od kuće i kao robinja prodata jednoj poznatoj kući gejši. Dok Sajuri s vremenom postaje gejša - uči kako da pleše, nosi kimono, kako da se šminka i sređuje kosu, pravilno sipa sake - suočava se s ljubomornom rivalkom i teškoćama života u zemlji kojoj preti dugotrajan rat. U Memoarima jedne gejše čitalac upoznaje svet u kom je najvažnija upravo njegova predstava, gde se devojačka čednost prodaje onome ko ponudi najviše novca, a žene se obučavaju kako da razonode najmoćnije muškarce. To je svet u kom je ljubav odbačena kao iluzija. Ovaj roman izuzetno je i jedinstveno prozno delo, istovremeno romantično, uzbudljivo i jednostavno neodoljivo.

Za vise informacija slika i pitanja, pisite ili pozovite061 291 67 42Popust na vise predmeta.

vidljivo korištena

Izdavač: Laguna, Beograd, 2003. Prevodilac: Goran Kapetanović Format: 13x20 cm Broj strana: 312 Pismo: Latinica Povez: Mek Oktobra 1886. Edgaru Drejku stiže čudan zahtev iz britanskog Ministarstva odbrane: mora da napusti svoju ženu i povučeni život i otputuje u burmanske džungle, gde retkom koncertnom klaviru treba opravka. Klavir pripada sanitetskom majoru čije su neuobičajene metode sklapanja mira – poezija, medicina, a sad i muzika – donele varljivo zatišje u Južni Šan, ali i izmamile mnoga pitanja kod njegovih pretpostavljenih. Na svom putu kroz Evropu, Crveno more, Indiju i Burmu, Edgar susreće vojnike, mistike, bandite i pripovedače, kao i očaravajuću ženu, ništa manje neuhvatljivu od sanitetskog majora. A u doktorovoj tvrđavi na udaljenoj burmanskoj reci, Edgar nailazi na svet tajanstveniji i opasniji nego što je mogao da zamisli... Čulna, lirična, bogata strašću i avanturom, ovo je hipnotička priča o mitu, ljubavi i samootkrivanju. Ukratko – nezaboravan roman. „Mejson briljantno prikazuje Burmu i njenu kulturu. Njegov snažan prozni stil i sposobnost da uključi istoriju, politiku, prirodu i medicinu u okvire potpuno osmišljenog fiktivnog sveta 19. veka, bili bi značajni kod svakog pisca, i tim pre zapanjuju kad autor ima svega 26 godina... Čitalac će otkriti izvrstan vodič po čudima i jadima drugog mesta i vremena.“ Andrea Baret, The New York Times Book Review „Čudna priča, puna divnih momenata... i nezaboravnih, veličanstvenih prizora... Vešto, dovitljivo i napeto... Inteligentna i zabavna avantura.“ Ron Čarls, The Christian Science Monitor „Danijel Mejson izatkao je elegantnu i neobično zanimljivu priču, koja čitaocu nudi najbolje moguće putovanje u davno prohujali svet. Bogat, pun atmosfere i asocijacija na prizore, mirise i građu Burme 19. veka, Štimer klavira je zapanjujuće delo. Zaista sam uživao u njemu.“ Artur Golden, autor knjige Memoari jedne gejše Predivna knjiga. Avantura, nezaboravni svet burmanske džungle, običaji i verovanja dalekih naroda, svet pun boja, sunca, ljubavi, treperav i nestvaran kao san... I sve to uz muziku klavira koji čeka da bude popravljen kako bi opet mirio narode... Knjiga koja se čita u jednom dahu i ostaje u sećanju za ceo život. Davno prohujali svijet Burme 19. vijeka oživljen u Mejsonovom debitantskom romanu Čarls-Robert Darvin je prije nekih 130 godina, napustivši studije medicine završio teologiju na Kembridzskom univerzitetu, a potom kao član ekspedicije na čuvenom „Biglu“, otplovio na obale Južne Amerike. Tamo se, naravno, nije bavio svojom teologijom, već biologijom, pa je ubrzo postao jedan od najpoznatijih biologa toga vremena. A, Danijel Mejson, na Harvardu je diplomirao biologiju, a potom otišao takođe na jug, ali istočnije (na granicu Mjanmara i Tajlanda) i tamo se počeo baviti više medicinom nego biologijom (zbog čega je kasnije, vrativši se u Ameriku, upisao studije medicine u San Francisku). Ipak, to ga putovanje u bespuća Indokine, nije odvelo u društvo slavnih ni biologa ni ljekara (iako se intenzivno bavio problemima malarije), već ga je u „trenu“ uvelo u društvo poznatih bestseler pisaca. Danijel Mejson napisao je 2002. godine roman „Štimer klavira“, koji mu je donio svjetsku slavu, a ovih dana ovaj bestseler dostupan je i našim čitaocima – objavila ga je Laguna u prevodu Gorana Kapetanovića. Sam autor kaže da je bio zadivljen predivnim predjelima tog dijela azijskog kontinenta i da je dijeleći svoje vrijeme na putovanju od Univerziteta u Bankoku do provincije Tangong, gdje je bilo veoma puno ljudi oboljelih od malarije, počeo da se sve više interesuje za tamošnju kulturu, istoriju i medicinu. U toku toga upoznavanja i proučavanja došao je do niza interesantnih podataka koji su datirali još iz vremena dok su ti predjeli bili pod kolonijalnom upravom Engleske. Na osnovu raznih dokumenata i uz pomoć piščeve imaginacije, počeo je da piše knjigu. Veoma vješto, dovitljivo i napeto, počeo je da stvara jednu elegantnu, neobičnu i zanimljivu priču punu divnih momenata i nezaboravnih, veličanstvenih prizora, koji čitaocu nudi ugodno putovanje u jedan već skoro zaboravljeni svijet. Glavni lik romana je Edgar Drejk, poznati štimer klavira, kome, dok je u krugu svoje porodice živio mirnim i povučenim životom u svojoj Engleskoj, iznenada stiže poziv iz britanskog Ministarstva odbrane da hitno ide u Burmu. U tamošnje dzungle i nedođije sa jednim izuzetno neobičnim zadatkom. Naime, trebalo je da dovede u red već raštimovani klavir tamošnjeg sanitetskog majora, koji je, osim muzike imao još i niz drugih hobija. U romanu „Štimer klavira“ Mejson briljantno opisuje Edgarovo putovanje kroz Evropu, Crveno more, Indiju, Burmu... Opisuje njegove neobične susrete sa raznim misticima, banditima, prevarantima, kao i susret sa jednom posve interesantnom i očaravajućom ženom koju ni na jedan način nije mogao da dovoljno spozna. Posebno iznenađenje Edgar je doživio smjestivši se u tvrđavu tamošnjeg doktora koja se nalazila na jednoj udaljenoj rijeci u Burmi. Autor to opisuje kao poseban svijet pun tajanstvenog, ali i opasnog, što njihovog junaka Edgara na čudan način uzbuđuje. Mejson u svom romanu takođe veoma slikovito opisuje predjele Burme, njenu kulturu, ljude... Veoma darovito i uz sve ljepote prirodnog blaga, kombinuje političke i istorijske događaje dočaravajući sliku jednog (ne)stvarnog svijeta 19. vijeka. „Klavir je u mom romanu simbol evropskog kolonijalizma“ – kaže Mejson, „ali, isto tako smatram da je ljepota evropske muzike univerzalna. Najprije sam počeo priču sa klavirom, napisao nekoliko stranica o pijanisti u Burmi i uočio da to nije to. Tada sam shvatio da je lik štimera klavira dosta interesantniji. Ideja o polomljenom klaviru je tragična, zamislite tu ljepotu – da jedna gomila metala i drveta nam može dati predivne zvuke Betovena“. Mejson kaže da nikada ne bi napisao ovu knjigu da nije pohađao medicinsku školu. „Sada radim na svojoj drugoj knjizi, radnja se dešava u doba otkrića Brazila i ta priča me fascinira. U međuvremenu mi je ostalo još malo ispita da okončam studije i onda ću se sasvim posvetiti pisanju...“