Artur GoldenMemoari jedne gejše Narodna knjiga, Beograd, 2005. Mek povez, 383 strana, 22 cm, tekst je manjeg fonta. Stanje vrlo dobro

MEMOARI JEDNE GEJŠE, Artur Golden očuvana, tvrd povez, zaštitni omot

`Memoari jedne gejše` - Artur Golden Izdavač: Nova Knjiga Knjiga kupljena nova, odlično očuvana.

Artur GoldenMemoari jedne gejše Narodna knjiga, Beograd, 2005. Mek povez, 383 strana, 22 cm, tekst je manjeg fonta. Stanje vrlo dobro Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

Knjiga je dobro očuvana. ,,Briljantna istinita priča o jednoj od najslavnijih japanskih gejši. Glavna junakinja, Nita Sajuri, osvrće se na svoj životni put, iznenađujuće neposredno pripovedajući priču o jednoj gejši. Ta priča počinje u jednom siromašnom ribarskom selu, 1929. godine, kada je devetogodišnja devojčica neobičnih sivoplavih očiju odvedena od kuće i kao robinja prodata jednoj poznatoj kući gejši. Dok Sajuri s vremenom postaje gejša - uči kako da pleše, nosi kimono, kako da se šminka i sređuje kosu, pravilno sipa sake - suočava se s ljubomornom rivalkom i teškoćama života u zemlji kojoj preti dugotrajan rat. U Memoarima jedne gejše čitalac upoznaje svet u kom je najvažnija upravo njegova predstava, gde se devojačka čednost prodaje onome ko ponudi najviše novca, a žene se obučavaju kako da razonode najmoćnije muškarce. To je svet u kom je ljubav odbačena kao iluzija. Ovaj roman izuzetno je i jedinstveno prozno delo, istovremeno romantično, uzbudljivo i jednostavno neodoljivo.``

odlična

Autor: Artur Golden Format: 21 cm Broj strana: 384 Povez: Broširani povez Briljantan, nenaglašeno autentičan lirski roman koji donosi istinitu priču o jednoj od najslavnijih japanskih gejši. Glavna junakinja, Nita Sajuri, osvrće se na svoj životni put, iznenađujuće neposredno pripovedajući priču o jednoj gejši. Ona počinje u jednom siromašnom ribarskom selu, 1929. godine, kada je devetogodišnja devojčica neobičnih sivoplavih očiju odvedena od kuće i kao robinja prodata jednoj poznatoj kući gejši. Dok Sajuri s vremenom postaje gejša - uči kako da pleše, nosi kimono, kako da se šminka i sređuje kosu, pravilno sipa sake - suočiće se sa ljubomornom rivalkom i teškoćama života u zemlji kojoj preti dugotrajan rat. U Memoarima jedne gejše čitalac upoznaje svet u kom je najvažnija upravo njegova predstava, gde se devojačka čednost prodaje onome ko ponudi najviše novca, a žene se obučavaju kako da razonode najmoćnije muškarce. To je svet u kom je ljubav odbačena kao iluzija. Ovaj roman izuzetno je i jedinstveno prozno delo, istovremeno romantično, uzbudljivo i prosto neodoljivo.

Dimenzije oko 50 x 70 cm. Desni donji ugao malo zacepljen, ostaci selotejpa na poleđini, inače odličan. Videti slike. ➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡

tvrd povez, nova

Memoari jedne gejše (2005) Na disku ima površinkih linija. režija: Rob Marshall uloge: Ziyi Zhang, Ken Watanabe, Michelle Yeoh titl: engleski, nemački dodaci: trejler, foto galerija, kostimi... Columbia, 2005. Made in Germany.

Ushitio me je debitantski roman Domnike Radulesku. Roman je istovremeno uznemirujuće putovanje u jednu udaljenu zemlju, prelepu i užasavajuću, i odiseja u srce mlade devojke koja postaje izuzetna žena. Duboko dirljiva i proživljena, Vozom do Trsta je nezaboravna priča koja nam predstavlja novi i zadivljujuće svež glas.“ Artur Golden, pisac Memoara jedne gejše „Potresno… Strastveno pripovedanje koje na najuzbudljiviji način prepliće političke i ljubavne intrige. Vozom do Trsta je zavodljiv roman prepun iznenađenja, iskričavih lingvističkih izraza i čudesnih slika. Ljubavnici nam izgledaju kao špijuni, a doušnici se zaljubljuju u ovoj priči prepunoj mudrosti i lepote.“ Josip Novaković, pisac April Fool’s Day Naslov: Vozom do Trsta Izdavač: Laguna Strana: 303 (cb) Pismo: Format: 20x13 cm Godina izdanja: 2008 ISBN:

Vozom do Trsta „Ushitio me je debitantski roman Domnike Radulesku. Roman je istovremeno uznemirujuće putovanje u jednu udaljenu zemlju, prelepu i užasavajuću, i odiseja u srce mlade devojke koja postaje izuzetna žena. Duboko dirljiva i proživljena, Vozom do Trsta je nezaboravna priča koja nam predstavlja novi i zadivljujuće svež glas.“ – Artur Golden, pisac Memoara jedne gejše „Potresno… Strastveno pripovedanje koje na najuzbudljiviji način prepliće političke i ljubavne intrige. Vozom do Trsta je zavodljiv roman prepun iznenađenja, iskričavih lingvističkih izraza i čudesnih slika. Ljubavnici nam izgledaju kao špijuni, a doušnici se zaljubljuju u ovoj priči prepunoj mudrosti i lepote.“ – Josip Novaković, pisac April Fool’s Day „Knjiga koja se ne ispušta iz ruku: pročitao sam Vozom do Trsta brzo, u jednom dahu, uz mnogobrojne uzdahe oduševljenja.“ – Andrej Kodresku, pisac The Blood Countess „Smeo, strastven i zabavan pogled na svet u vreme nastupanja novog milenijuma. Domnika Radesku je izuzetna autorka koja obogaćuje američku književnost svojom rumunskom vizurom stvari. Srećni smo što je možemo nazvati svojom.“ – Sandra Sisneros, pisac Kuće u ulici Mango

Snežna Latica i lepeza tajni U devetnaestovekovnoj Kini, devojčicama su vezivana stopala, i one su odrastale i živele skrivene od tuđih pogleda, skoro sasvim izolovane. Žene iz zabačene Provincije Huenan otkrile su način da prekrate samoću – izmislile su tajni pisani jezik nu šu, kojim su međusobno komunicirale mimo znanja muškaraca. Neke od njih su negovale i doživotne, veoma čvrste veze sa svojim laotung – srodnim dušama: dve devojčice bi sastavile ugovor o laotung prijateljstvu i držale bi ga se do smrti. Poruke na nu šuu su ispisivale na lepezama i vezle na maramicama, i tako sa svojim srodnim dušama delile svakodnevicu, nade i snove. Za razliku od ugovorene, bračne veze, laotung veza se zasnivala na iskrenoj ljubavi, i u njoj nije bilo mesta za treću osobu. Lili opsedaju uspomene na nestalu devojku, Snežnu Laticu, koja je bila njen laotung. Nekada su jedna drugoj predstavljale spas od usamljenosti, hranu za dušu, sve do nesporazuma koji je zamalo zauvek raskinuo njihovu čvrstu povezanost. Lili otvara svoju dušu, moleći za oproštaj. Snežna Latica i lepeza tajni je dirljiva životna priča koja nas vodi u Kinu XIX veka. Istorijske okolnosti jednog prohujalog vremena i lirski stil Memoara jedne gejše uvode nas u jedan od najtajanstvenijih ljudskih odnosa – u prijateljstvo među ženama. „Sušta čarolija i vrhunsko umeće maštovitosti.“ – Ejmi Ten (pisac knjige Žena kuhinjskog boga) „Priča za sva vremena, jedna od onih koje vam zaceljuju dušu razdirući je u isti mah.“ – USA Today „Britko osmišljeno putovanje kroz dušu i um lepšeg pola.“ – Kirkus Reviews Prikaži više

Štimer klavira Oktobra 1886. Edgaru Drejku stiže čudan zahtev iz britanskog Ministarstva odbrane: mora da napusti svoju ženu i povučeni život i otputuje u burmanske džungle, gde retkom koncertnom klaviru treba opravka. Klavir pripada sanitetskom majoru čije su neuobičajene metode sklapanja mira – poezija, medicina, a sad i muzika – donele varljivo zatišje u Južni Šan, ali i izmamile mnoga pitanja kod njegovih pretpostavljenih. Na svom putu kroz Evropu, Crveno more, Indiju i Burmu, Edgar susreće vojnike, mistike, bandite i pripovedače, kao i očaravajuću ženu, ništa manje neuhvatljivu od sanitetskog majora. A u doktorovoj tvrđavi na udaljenoj burmanskoj reci, Edgar nailazi na svet tajanstveniji i opasniji nego što je mogao da zamisli... Čulna, lirična, bogata strašću i avanturom, ovo je hipnotička priča o mitu, ljubavi i samootkrivanju. Ukratko – nezaboravan roman. „Mejson briljantno prikazuje Burmu i njenu kulturu. Njegov snažan prozni stil i sposobnost da uključi istoriju, politiku, prirodu i medicinu u okvire potpuno osmišljenog fiktivnog sveta 19. veka, bili bi značajni kod svakog pisca, i tim pre zapanjuju kad autor ima svega 26 godina... Čitalac će otkriti izvrstan vodič po čudima i jadima drugog mesta i vremena.“ Andrea Baret, The New York Times Book Review „Čudna priča, puna divnih momenata... i nezaboravnih, veličanstvenih prizora... Vešto, dovitljivo i napeto... Inteligentna i zabavna avantura.“ Ron Čarls, The Christian Science Monitor „Danijel Mejson izatkao je elegantnu i neobično zanimljivu priču, koja čitaocu nudi najbolje moguće putovanje u davno prohujali svet. Bogat, pun atmosfere i asocijacija na prizore, mirise i građu Burme 19. veka, Štimer klavira je zapanjujuće delo. Zaista sam uživao u njemu.“ Artur Golden, autor knjige Memoari jedne gejše Komentari čitalaca Predivna knjiga. Avantura, nezaboravni svet burmanske džungle, običaji i verovanja dalekih naroda, svet pun boja, sunca, ljubavi, treperav i nestvaran kao san... I sve to uz muziku klavira koji čeka da bude popravljen kako bi opet mirio narode... Knjiga koja se čita u jednom dahu i ostaje u sećanju za ceo život. pošiljalac Ana Davno prohujali svijet Burme 19. vijeka oživljen u Mejsonovom debitantskom romanu Čarls-Robert Darvin je prije nekih 130 godina, napustivši studije medicine završio teologiju na Kembridzskom univerzitetu, a potom kao član ekspedicije na čuvenom „Biglu“, otplovio na obale Južne Amerike. Tamo se, naravno, nije bavio svojom teologijom, već biologijom, pa je ubrzo postao jedan od najpoznatijih biologa toga vremena. A, Danijel Mejson, na Harvardu je diplomirao biologiju, a potom otišao takođe na jug, ali istočnije (na granicu Mjanmara i Tajlanda) i tamo se počeo baviti više medicinom nego biologijom (zbog čega je kasnije, vrativši se u Ameriku, upisao studije medicine u San Francisku). Ipak, to ga putovanje u bespuća Indokine, nije odvelo u društvo slavnih ni biologa ni ljekara (iako se intenzivno bavio problemima malarije), već ga je u „trenu“ uvelo u društvo poznatih bestseler pisaca. Danijel Mejson napisao je 2002. godine roman „Štimer klavira“, koji mu je donio svjetsku slavu, a ovih dana ovaj bestseler dostupan je i našim čitaocima – objavila ga je Laguna u prevodu Gorana Kapetanovića. Sam autor kaže da je bio zadivljen predivnim predjelima tog dijela azijskog kontinenta i da je dijeleći svoje vrijeme na putovanju od Univerziteta u Bankoku do provincije Tangong, gdje je bilo veoma puno ljudi oboljelih od malarije, počeo da se sve više interesuje za tamošnju kulturu, istoriju i medicinu. U toku toga upoznavanja i proučavanja došao je do niza interesantnih podataka koji su datirali još iz vremena dok su ti predjeli bili pod kolonijalnom upravom Engleske. Na osnovu raznih dokumenata i uz pomoć piščeve imaginacije, počeo je da piše knjigu. Veoma vješto, dovitljivo i napeto, počeo je da stvara jednu elegantnu, neobičnu i zanimljivu priču punu divnih momenata i nezaboravnih, veličanstvenih prizora, koji čitaocu nudi ugodno putovanje u jedan već skoro zaboravljeni svijet. Glavni lik romana je Edgar Drejk, poznati štimer klavira, kome, dok je u krugu svoje porodice živio mirnim i povučenim životom u svojoj Engleskoj, iznenada stiže poziv iz britanskog Ministarstva odbrane da hitno ide u Burmu. U tamošnje dzungle i nedođije sa jednim izuzetno neobičnim zadatkom. Naime, trebalo je da dovede u red već raštimovani klavir tamošnjeg sanitetskog majora, koji je, osim muzike imao još i niz drugih hobija. U romanu „Štimer klavira“ Mejson briljantno opisuje Edgarovo putovanje kroz Evropu, Crveno more, Indiju, Burmu... Opisuje njegove neobične susrete sa raznim misticima, banditima, prevarantima, kao i susret sa jednom posve interesantnom i očaravajućom ženom koju ni na jedan način nije mogao da dovoljno spozna. Posebno iznenađenje Edgar je doživio smjestivši se u tvrđavu tamošnjeg doktora koja se nalazila na jednoj udaljenoj rijeci u Burmi. Autor to opisuje kao poseban svijet pun tajanstvenog, ali i opasnog, što njihovog junaka Edgara na čudan način uzbuđuje. Mejson u svom romanu takođe veoma slikovito opisuje predjele Burme, njenu kulturu, ljude... Veoma darovito i uz sve ljepote prirodnog blaga, kombinuje političke i istorijske događaje dočaravajući sliku jednog (ne)stvarnog svijeta 19. vijeka. „Klavir je u mom romanu simbol evropskog kolonijalizma“ – kaže Mejson, „ali, isto tako smatram da je ljepota evropske muzike univerzalna. Najprije sam počeo priču sa klavirom, napisao nekoliko stranica o pijanisti u Burmi i uočio da to nije to. Tada sam shvatio da je lik štimera klavira dosta interesantniji. Ideja o polomljenom klaviru je tragična, zamislite tu ljepotu – da jedna gomila metala i drveta nam može dati predivne zvuke Betovena“. Mejson kaže da nikada ne bi napisao ovu knjigu da nije pohađao medicinsku školu. „Sada radim na svojoj drugoj knjizi, radnja se dešava u doba otkrića Brazila i ta priča me fascinira. U međuvremenu mi je ostalo još malo ispita da okončam studije i onda ću se sasvim posvetiti pisanju...“ Vujica Ognjenović Prikaži više