Naslov originala: Georg Lukács Solschenizyn Preveo sa nemačkog: Milan Tabaković Predgovor: Dr Milan Damjanović Oprema: Ivan Čehić

SOLŽENJICIN ĐERĐ LUKAČ KOMUNIST Klub čitalaca B e o g r a d 1 9 7 1 Predgovor dr MILAN DAMNJANOVIĆ Preveo sa nemačkog MILAN TABAKOVIĆ ........................................................... Broš Latinica 9 O stranica NEKORIŠĆENO

Aleksandar Solženjicin PRELOM Prelom/Aleksandrar Solženjicin Beograd:Paideia,1999.,,119 str. ---------------------------- Knjiga ``glanz stanje`` Stanje```10```,najviša moguca ocena ----------------------------------- 1k

pripovetke aleksandar solženjicin skz beograd 1971 stanje odlično tvrd povez

"Priče I" Aleksandra Solženjicina, sabrane su novele ovog nobelovca, jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. U ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin pokazuje nenadmašnu poetsku snagu. Najveći deo priča prvi put se objavljuje u prevodu na srpski jezik. Solženjicin je čovek velike sudbine, njen izabranik. Ova lestvica i činjenica da joj je on odgovarao, izdvajali su ga od mnogih. Ono što je genijalno u Solženjicinovom ponašanju je to što je on u vremenu Hruščovljevog otopljavanja i objavljivanja novele Jedan dan Ivana Denisoviča svoju privremenu slavu iskoristio da duboko kopa po arhivama, a ne da uživa u lovorikama. On postaje u apsolutnoj vrednosti – u matematičkom smislu – jednak temi o kojoj je pisao. Ako je postojao Staljin – onda je Solženjicin Antistaljin. On je znao da u potpuno drugačijem svetlu izrazi zlo od kog je stradao i kom je svedočio.

PRIPOVETKE Aleksandar Solženjicin 1971 skz ispisana posveta i otisnut pečat drugih nedostataka nema

AUTOR: Aleksandar Solženjicin NASLOV: Pripovetke IZDAVAC: SKZ GODINA: 1971. POVEZ: tvrd (KB:183)

Solženjicin i Saharov

PRIPOVETKE - Aleksandar Solženjicin SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd 1971. broj 433 tvrd povez, 310 strana knjiga je dobro očuvana

pripovetke aleksandar solženjicin skz beograd 1971 stanje odlično tvrd povez Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

PRIPOVETKE Aleksandar Solženjicin skz beograd 1971 stanje odlično tvrd povez

Pripovetke Aleksandar Solženjicin knjiga u odlicnom stanju, samo licno u Zemunu lok81

Solženjicin anđeo istorije Milan Subotić je u ovoj kratkoj po obimu, ali vešto složenoj i uspešno izvedenoj knjizi predstavio ključne momente iz, nazovimo ga tako, slučaja Solženjcin. Reč je o zanimljivoj, preglednoj i podsticajnoj studiji. Subotić kao osnovnu tezu rada ističe dokazivanje da se Solženjicinove političke ideje mogu interpretirati kao pokušaj formulisanja ruskog, odnosno “trećeg puta” koji, prema Aleksandru Solženjicinu, Rusiju ne bi vodio u bezdan komunizma, ali ni u provaliju liberalne demokratije.

Милан Суботић је у овој краткој по обиму, али вешто сложеној и успешно изведеној књизи представио кључне моменте из, назовимо га тако, случаја Солжењцин. Реч је о занимљивој, прегледној и подстицајној студији. Суботић као основну тезу рада истиче доказивање да се Солжењицинове политичке идеје могу интерпретирати као покушај формулисања руског, односно “трећег пута” који, према Александру Солжењицину, Русију не би водио у бездан комунизма, али ни у провалију либералне демократије. Наслов: Солжењицин: анђео историје Издавач: Logos Страна: 90 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-85063-49-7

26906) PRIPOVETKE , Aleksandar Solženjicin , Srpska književna zadruga Beograd 1971 , Predgovor ĐERĐ LUKAČ, Prevod Mira Lalić sadržaj : 1.Jedan dan Ivana Denisoviča, 2.Matrjonino domaćinstvo 3.Slučaj na stanici Krečetovka 4.U korist opšte stvari 5.Zahar-kesa 6.Etide i male priče: Disanje, Jezero Segden, Pesnikov prah, Pače, Grad na Nevi, Vatra i mravi, Ulazak u dan, Oluja u brdima, Brestov balvan, Šarik, U Jesenjinovom zavičaju, Kolhozni ranac, Kao da mi nećemo umreti, Putujući niz Oku, , tvrd povez, format 14 x 19 cm , očuvano, ćirilica, XXIX + 310 strana ,

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Aleksandar Solženjicin (ruski: Александр Исаевич Солженицын, Kislovodsk, 11. decembar 1918-Moskva, 3. avgust 2008.) je bio ruski pisac, dramaturg i istoričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine). Studirao na Fizičko-matematičkom fakultetu u Rostovu na Donu, vanredno i u Institutu za istoriju, filozofiju i književnost u Moskvi. Nakon napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez dobrovoljno se prijavio u vojsku, gde je napredovao od običnoga vojnika do zapovednika artiljerijske brigade. Godine 1945. je, zbog pisama u kojima je indirektno kritikovao Staljina, uhapšen kao oficir sovjetske vojske u Istočnoj Prusiji, te osuđen i zatočen u sibirskom logoru, od 1953. u progonstvu u srednjoj Aziji. Nakon rehabilitacije 1956. učitelj u Rjazanu. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970., čija je literatura obeležena iskustvom iz sibirskih logora u kojima je proveo devet godina. Na robiju je odveden 1945. pravo s fronta, na kojem se u Otadžbinskom ratu istakao kao vrhunski oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Proganjan je i kasnije, čak mu je oduzeto i državljanstvo, pa je emigrirao 1974., vrativši se u otadžbinu posle dve decenije. U decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu, Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao predsednik Boris Jeljcin, rekavši: `Ne mogu da primim nagradu od vrhovne vlasti, koja je dovela Rusiju do sadašnjeg pogubnog stanja`. Pripovetkom `Jedan dan Ivana Denisoviča` u književnost je uveo temu Staljinovih logora, ostavši joj veran u najvećem delu opusa. Na osnovu emigrantskog iskustva u zapadnoj Evropi i u SAD, ispoljio je javni prezir prema vulgarnom materijalizmu Zapada. Ostala dela: pripovetka `Matrjonini dani`, romani `U krugu prvom`, `Onkološka klinika`, `Avgust Četrnaeste`, `Crveni točak`, `Rusija u provaliji`, kritička autobiografija `Borio se šut s rogatim`, drame `Gozba pobednika`, `Zarobljenici`, `Republika Rada`, `Svetlost koja je u tebi`, publicistička dela `Lenjin u Cirihu`, `Dva vek zajedno I-II`, scenariji `Tenkovi znaju istinu`, `Parazit`. Delo Solženjicin je najistaknutije ime književnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je učinila pripovetka `Jedan dan Ivana Denisoviča`, 1962, koja se temelji na opisu `običnog` dana `običnog` Rusa u logorskom zatočeništvu. Tema je do tada bila tabuizirana, ali je priča pokazala i stilsko umeće pisca koji se oslonio na tradiciju ruske klasične proze (Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski). Umeće fabuliranja očitovalo se zatim u `Događaju na stanici Krečetovka ` (1963.), a orijentacija na `seosku prozu` u stilu i ideologiji u noveli `Matrjonini dani` (1963), crtici o napaćenoj seoskoj ženi koja i u pozamašnoj bedi zna očuvati visoke moralne kvalitete. Vrhunac prvoga razdoblja su romani `Odeljenje za rak` (1968), i `Prvi krug` (1968), koji su kružili u prepisima, a objavljeni su prvi put u inostranstvu. `Odeljenje za rak` je poluautobiografski (bivši zatvorenik, iskustvo u odeljenju za tumore u taškentskoj bolnici) roman koji uz središnji lik Kostogutova daje niz portreta sovjetskih birokrata, lekara i medicinskog osoblja i raznih pacijenata. Istovremeno dirljiv ljubavni roman (ili – roman o nerealizovanoj ljubavi), satira na poststaljinističku epohu i studija o ljudskom ponašanju u ekstremnoj situaciji smrtonosne bolesti, taj veliki roman je u najboljim tradicijama ruske klasike koja ljudskošću i životnošću prevazilazi savremena joj ostvarenja zapadnoevropske i američke pripovedne umetnosti. `Prvi krug` (asocijacija na prvi, `privilegovani` krug Danteovoga pakla) rekreira piščevo iskustvo prvih godina zatvora, kada je radio u Šaraški, naučno-tehničkoj ustanovi za logoraše naučnike. Glavni lik, Gljeb Neržin, opet je utelotvorenje samog autora, a prikazane su i neke druge osobe koje su igrale važnu ulogu u Solženjicinovom životu (njegova prva žena, prijatelj Lev Kopeljev, rusko-židovski komunistički `vernik`, po struci germanista, dan u liku Leva Rubina). Mnogobrojne niti ovoga dela imaju tematsku srodnost s prethodnim delom: satira je prisutna na svim nivoima, a posebno u sarkastičnom portretu Staljina, moralna kušnja u mešavini pretnji i zavodljivih ponuda zatvorskih vlasti. Realistički je prikazan život izvan logora za naučnike i u njemu. No, kao i prethodni roman, i ovo Solženjicinovo delo uspeva da ponovi čudo ruske klasične proze koju je Tomas Man ne bez razloga prozvao `svetom`: veru u pobedu hrabrosti i veličinu ljudskosti, koja je ukorenjena u hrišćanskom poimanju bitno spiritualnog dostojanstva ljudskog bića. Nakon romanesknih ostvarenja, usledila je dokumentarna, ali i duboko lična optužba sovjetskog sistema koncentracionih logora, `Arhipelag Gulag`, (1973-75.), veliko trotomno delo temeljeno na preplitanju ličnih iskustava i mnoštva pisama, beleški i ostalih dokumenata koje je pisac dobijao od bivših sapatnika, a koja su skupljena i obrađena u okolnostima krajnje konspirativnosti. Ta je uništavajuća optužba sovjetskoga sistema za propast i smrt miliona ljudi slomila i poslednje komunističke apologete na Zapadu. Brežnjevljev SSSR nije mogao podneti ni ideju da se o tabuizovanoj temi piše, pa je Solženjicin uhapšen i proteran iz SSSR-a. Najpre je živeo u Švajcarskoj, zatim u SAD-u (Vermont), da bi se u 1990-im vratio u Rusiju, gde je dočekan i kao ideolog ruske nacije. U egzilu je nastao niz romana koji slede u ruskoj književnoj svesti opstali uzor, Tolstojev `Rat i mir`, i revidiraju istorijski model kakav su nametnuli boljševici, s gledišta ruske nacije, i to od `Avgusta četrnaeste`, 1971., prošireno 1983, preko `Oktobra šesnaeste`, 1984 i `Marta sedamnaeste `, 1986 do `Aprila sedamnaeste`, 1991. Zajednički im je naslov: `Crveni točak `. I dok u koncepciji `istorijske epopeje` Solženjicin sledi Tolstoja, dotle njenu strukturu nastoji modernizovati: sam svoja dela naziva `polifoničnim` (Bahtinov pojam za romane Dostojevskog), čemu odgovara različitost fragmenata od kojih se u čvor (uzel) celine vezuju fabule o ljudskim sudbinama (pretežno ruskih oficira; ratni protivnici, Nemci, ostaju uglavnom izvan teksta), dokumentarni umeci, lirske digresije. Jezik je arhaičan i korespondira s namerama očiglednim u njegovom `Ruskom rečniku jezičnog proširivanja` (1995) – u smeru staroruskog leksika. Solženjicin je na taj način istovremeno modernizovao prozu (mešavina dokumentarnosti, prikaza istorijskih osoba, isečaka iz štampe slična je postupcima u delu Johna Dos Passosa, dok je upotreba vremenskih skokova i preplitanje stilova i žanrova podseća na Foknera), a jezičnom arhaizacijom je ostvario posebnu patinu koja ne ide za modelom jezičnih igara karakterističnih za sterilnost postmodernizma, nego joj je svrha regeneracija ruskog nacionalnoga bića u ogledalu piščevog dela. Važnija su mu publicistička dela: `Kako da preuredimo Rusiju` (1991.), `Rusko pitanje krajem XX veka`, (1994.), `Dva veka zajedno`, (2003). Kako u inostranstvu, tako po povratku u Rusiju nakon sloma komunističkoga sistema, Solženjicin je često donekle površno etiketiran kao ruski pravoslavni nacionalista, antisemita, antikatolički bigot, mrzitelj Zapada, apologet carizma i slavjanofilski ksenofob. Iako su te optužbe besmislene, sam autor snosi delimičnu `krivicu` nekim svojim nezgrapnim izjavama i površnim generalizacijama. No, snaga je Solženjicinove kritike u njegovim jasnim opažanjima duhovne praznine i kukavičluka koji leže u srcu ispraznog sekularnog hedonizma koji dominira zapadnjačkim društvima. Po sveukupnom delu Solženjicin je jedan od najznačajnijih prozaista 20. veka, pisac koji je istovremeno nastavio tradicije klasične ruske pripovedne proze, najpre Tolstoja, no inoviravši je nizom postupaka karakterističnih za evropski modernizam. Ironija koja prati njegovo delo je i posledica različitog životnoga iskustva i pogleda na svet u odnosu na većinu savremenika koji su živeli ili žive u normalnijim i lagodnijim životnim uslovima: u doba kada je stvarao svoj najopsežniji i najambiciozniji prozni ciklus, `Crveni točak`, svetskom književnošću je dominirao (i još dominira) ponešto trivijalniji pristup umetničkom delu, uozbiljen u postmodernističkim fikcijama Umberta Eka, Tomasa PInčona ili Salmana Ruždija. Pisac kao prorok je anahronizam, i većina nesporazuma između Solženjicina i njegovih kritičara proističe iz sukoba nepomirljivih pogleda na svet o čovekovom životu i sudbini.

Opis U prvom krugu Aleksandar Solženjicin Otokar Keršovani 1969

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Voli revoluciju - Aleksandar Solženjicin Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2014 Broj strana: 190 Format: 20 cm Povez: Broširani Aleksandar Solženjicin je svoje književno stvaranje podredio strasnoj potrebi da, prema vlastitim rečima, bude “pamćenje, pamćenje naroda koji je doživeo veliku nesreću”. I u tome je uspeo: on zaista oličava pamćenje naroda koji je prošao golgotu Prvog svetskog rata, građanskog rata i revolucije, gulaga, Drugog svetskog rata… Nezavršeni roman Voli revoluciju, napisan u zatvoru, govori o događajima koje je Solženjicin lično iskusio. Čvorovi autorove biografije probijaju se kroz tkivo priče. Prototip junaka Gleba Neržina, koji će potom biti junak romana U prvom krugu, zapravo je sam autor. Po svoj prilici, i Solženjicin je, kao i njegov mladi junak, sve svoje vrline i svu svoju mladalačku energiju stavio u službu lažnog idola, a suočavanje sa stvarnošću bilo je bolno i otrežnjujuće. Solženjicin je delo ostavio nezavršenim verovatno zato što je u njegovom radu prevagnula težnja da se do kraja posveti dokumentaristici. Bez obzira na to, ono samo potvrđuje da ga je napisala ruka majstora i velikog umetnika. Mirjana Grbić

Kao nova knjiga. VOLI REVOLUCIJU - Aleksandar Solženjicin Aleksandar Solženjicin je svoje književno stvaranje podredio strasnoj potrebi da, prema vlastitim rečima, bude “pamćenje, pamćenje naroda koji je doživeo veliku nesreću”. I u tome je uspeo: on zaista oličava pamćenje naroda koji je prošao golgotu Prvog svetskog rata, građanskog rata i revolucije, gulaga, Drugog svetskog rata… Nezavršeni roman Voli revoluciju, napisan u zatvoru, govori o događajima koje je Solženjicin lično iskusio. Čvorovi autorove biografije probijaju se kroz tkivo priče. Prototip junaka Gleba Neržina, koji će potom biti junak romana U prvom krugu, zapravo je sam autor. Po svoj prilici, i Solženjicin je, kao i njegov mladi junak, sve svoje vrline i svu svoju mladalačku energiju stavio u službu lažnog idola, a suočavanje sa stvarnošću bilo je bolno i otrežnjujuće. Solženjicin je delo ostavio nezavršenim verovatno zato što je u njegovom radu prevagnula težnja da se do kraja posveti dokumentaristici. Bez obzira na to, ono samo potvrđuje da ga je napisala ruka majstora i velikog umetnika. Mirjana Grbić Izdavač: Geopoetika Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20 cm Broj strana: 190

Александар Солжењицин је своје књижевно стварање подредио страсној потреби да, према властитим речима, буде „памћење народа који је доживео велику несрећу”. И у томе је успео: он заиста оличава памћење народа који је прошао голготу Првог светског рата, грађанског рата и револуције, гулага, Другог светског рата… Незавршени роман `Воли револуцију`, написан у затвору, говори о догађајима које је Солжењицин лично искусио. Чворови ауторове биографије пробијају се кроз ткиво приче. Прототип јунака Глеба Нержина, који ће потом бити јунак романа `У првом кругу`, заправо је сам аутор. По свој прилици, и Солжењицин је, као и његов млади јунак, све своје врлине и сву своју младалачку енергију ставио у службу лажног идола, а суочавање са стварношћу било је болно и отрежњујуће. Солжењицин је дело оставио незавршеним вероватно зато што је у његовом раду превагнула тежња да се до краја посвети документаристици. Без обзира на то, оно само потврђује да га је написала рука мајстора и великог уметника. тврд повез, 200 стр.

Arhipelag Gulag Aleksandar Solženjicin Izdavač: Rad Biblioteka: Svedočanstva Prevod: Vidak Rajković Godina: 1988 Broj strana: 1411 Format: 24.5x17 Povez: tvrd sa omotom Očuvanost: odlično

SKZ 1971, tvrd povez, vrlodobro stanje, ex libris i datum na predlistu, 310 strana, težina oko 470 gr

odlično očuvana rusija u provaliji paideia

Ostali naslovi iz oblasti: Memoari, biografije, dnevnici, pisma

IZDAVAC SKZ,1971,311 STR,TVRD POVEZ KNJIGA JE VEOMA DOBRO OCUVANA,POSVETA