U dobrom stanju! Andrusko Karolj Posveta autora RETKO!!! Karoly Andrusko 1915 - 2008 Andrusko Karoly slikar, grafičar, tipograf 1915. jun 27. – 2008. februar 26. Senta Kаrolj Andruško je rođen 1915. godine u Senti u kubikаškoj porodici. Iаko je još od dečаčkih dаnа dobro crtаo i pokаzivаo zаnimаnje zа umetnost, nije mogаo dа uči slikаrstvo, nego je i sаm iskusio kubikаšku koru hlebа, pre nego što je izučio zаnаt grаfičаrа-štаmpаrа. Delаnje u štаmpаrijаmа u Subotici, Beogrаdu, Novom Sаdu, Osijeku i Senti doprinelo je ispoljаvаnju njegovih umetničkih sklonosti, dа bi Andruško tokom životа stvorio i izа sebe ostаvio čitаvu riznicu umetničkih ostvаrenjа i štаmpаrskih rukotvorinа koje su ušle u svetske enciklopedije. Ne slučаjno, višedecenijski stvаrаlаčki rаd Andruškа mogаo bi se uporediti i sа nаjtežim kubikаškim poslom, jer je izа sebe ostаvio impozаntno vredno delo u koje je uložen ogromаn trud. Nа njegovim slikаmа i grаfikаmа pored rаznih motivа, posebno mesto pripаlo je kubikаšimа. Kubikaš je osoba koja se bavi kopanjem. On kopa kanale, rovove, sve što se može iskopati ašovom, lopatom, krampom. Po potrebi iskopanu zemlju ili pesak prevozi do mesta utovara kolicima. Po potrebi iskopano ubacuje u kamion, zaprežna kola ili drugo prevozno sredstvo. Plaćen je po kubiku tj. kubnom metru iskopane zemlje. Kubikaši istovaruju ugalj iz vagona, nose cementne džakove i rade druge teške poslove gde je potrebna fizička snaga. Kubikaše zamenjuju građevinske i druge mašine.

Опис Ракија банатски калвадос, 0.7 литара Највеће благо Баната је земља. Краљица иКраљ те земље су свакако жито и кукуруз који суверено владају уз помоћ блиских рођака сунцокрета, репе, соје и осталих чланова породице. Принцеза јабука заузима истакнуто место у породици банатског блага. Многи се сећају времена док се кукуруз брао ручно и доносио до амбара запрежним колима. Као деца журили бисмо да помогнемо да се кола што пре испразне јер смо знали да нас испод златних кукурузних клипова чека награда: зреле румене јабуке. Вешти трговци би сачекали деду на улазу у село и продавали јабуке за кукуруз. Јабука је била и извор здравља и посластица. Енглези имају изреку која у преводу гласи овако: Једна јабука дневно и можеш отпустити лекара … Производи и пуни Марган

Prodajem kratke kočije za ukrašavanje s cvećem . Paorska kola, taljige. Komplet sredjene, reparirane. Drveni delovi lakirani sadolinom s voskom. Kovani delovi ofarbani u crno. U pitanju su kratke kočije sa prelepim stranicama. Prevoz u vašoj ili mojoj režiji, po dogovoru. Takođe u ponudi i točak žardinjera za cveće, lusteri od starih drvenih točkova, postolja za flaše od starih drvenih točkova, replike djermova, i dosta drugih starina. . . Ivan Bačka Palanka kontakt viber, whatsapp tags - lakirana, neobicne, stare, staro, etno, kola, sinska, taljige, paorska, seljacka, kolska, volovska, konjska, zaprezna, vino, vinska, flase, hrast, bagrem, fijaker, ukrasne, cvece, dekoracije, feder, drvena, lak, sadolin, crna

Prodajem reparirane zaprežne kočije. U dobrom stanju, kovani i drveni delovi zaštićeni. Originalno stanje. U kombinaciji sa cvećem idealan ukras za svaki travnjak, Prevoz u vašoj ili mojoj režiji. Prodajem žardinjere napravljene od starih drvenih točkova. Točak je samostojeći sa šest montažno-demontažnih pozicija za saksije. Dakle ima svoje postolje (jaku ploču) koja ima 4 rupe za ankerisanje, po potrebi. Točak može služiti i kao ukras i bez saksija jer vi određujete koliko i kad želite. Dostava poštom ili lično. Ivan. Bačka Palanka. tags: tockovi, drveni, zardinjere, cvece, kolski, konjski, kola, kocije, taljige, zaprezna, sinska, etno, starinski, neobicne

Shanky's Whip Irish Whisky Liqueur kremasti, slatki liker premium kvaliteta napravljen u okrugu Kavan, u Irskoj, kombinovanjem crnog irskog viskija, irskog alkohola, karamele i vanile. Rezultat je liker tamne braon boje javorovog sirupa, sa raskošnim bukeom kojim dominiraju slatke note karamele i vanile, uz nagoveštaj alkohola u pozadini. Ukus je sladak, kremast i baršunast, sa aromom šlaga kroz koju su protkane začinaste note irskog viskija, a prati ga duga, glatka i kremasta završnica. Na tržištu je predstavljen 2021. godine u lepoj boci retro izgleda, sa jedinstvenom etiketom koja podseća na staru irsku kutiju od šibica sa likom nevaljalog irskog džokeja po imenu Shanky, koji se, nakon što je zbačen sa konja, vratio na trkačku stazu sa zaprežnim kolima, nojem i bičem, da završi svoju trku! Konzumira se kao peritiv ili dižestiv, na sobnoj temperaturi. Additional Information Zemlja porekla Irska Destilerija Shanky & Shireman Zapremina 0.70l % alkohola 33% Uvoznik One Sip doo decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product

Shanky's Whip Irish Whisky Liqueur kremasti, slatki liker premium kvaliteta napravljen u okrugu Kavan, u Irskoj, kombinovanjem crnog irskog viskija, irskog alkohola, karamele i vanile. Rezultat je liker tamne braon boje javorovog sirupa, sa raskošnim bukeom kojim dominiraju slatke note karamele i vanile, uz nagoveštaj alkohola u pozadini. Ukus je sladak, kremast i baršunast, sa aromom šlaga kroz koju su protkane začinaste note irskog viskija, a prati ga duga, glatka i kremasta završnica. Na tržištu je predstavljen 2021. godine u lepoj boci retro izgleda, sa jedinstvenom etiketom koja podseća na staru irsku kutiju od šibica sa likom nevaljalog irskog džokeja po imenu Shanky, koji se, nakon što je zbačen sa konja, vratio na trkačku stazu sa zaprežnim kolima, nojem i bičem, da završi svoju trku! Konzumira se kao peritiv ili dižestiv, na sobnoj temperaturi. Additional Information Zemlja porekla Irska Destilerija Shanky & Shireman Zapremina 0.70l % alkohola 33% Uvoznik One Sip doo decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product

Shanky's Whip Irish Whisky Liqueur kremasti, slatki liker premium kvaliteta napravljen u okrugu Kavan, u Irskoj, kombinovanjem crnog irskog viskija, irskog alkohola, karamele i vanile. Rezultat je liker tamne braon boje javorovog sirupa, sa raskošnim bukeom kojim dominiraju slatke note karamele i vanile, uz nagoveštaj alkohola u pozadini. Ukus je sladak, kremast i baršunast, sa aromom šlaga kroz koju su protkane začinaste note irskog viskija, a prati ga duga, glatka i kremasta završnica. Na tržištu je predstavljen 2021. godine u lepoj boci retro izgleda, sa jedinstvenom etiketom koja podseća na staru irsku kutiju od šibica sa likom nevaljalog irskog džokeja po imenu Shanky, koji se, nakon što je zbačen sa konja, vratio na trkačku stazu sa zaprežnim kolima, nojem i bičem, da završi svoju trku! Konzumira se kao peritiv ili dižestiv, na sobnoj temperaturi. Additional Information Zemlja porekla Irska Destilerija Shanky & Shireman Zapremina 0.70l % alkohola 33% Uvoznik One Sip doo decorateTable('product-attribute-specs-table') Be the first to review this product

Broj strana: 195 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 18 cm Godina izdanja: 2020. Traktat o žvakanju i mljackanju mrtvaca u grobovima, u kojem se daje veran prikaz svojstava ugarskih vampira i krvopija i ujedno vrši procena svih do sada objavljenih spisa o njima. Sadržaj: - Prvi predgovor čitavom traktatu - Prva dissertation istorijske i kritičke prirode - Druga dissertation filozofske prirode - Vampir Arnaut Pavle i neprijatnosti sa vampirima u selima Medveđa i Kukljin u zimu 1731-1732 - Recenzije drugih rasprava o fenomenu vampira Odlomak: „Januar 1732, sedmi dan. U selu Medveđa u Kraljevini Srbiji. Po podnešenoj pritužbi da su takozvani vampiri u narečenom selu sisanjem krvi navodno nekoliko ljudi ubili, visokom nalogu velikoslavne Više komande ovdašnje sledujući da se ta stvar u celosti islediti ima, poslat sam zajedno sa komandujućim oficirima i dva pridodata mu vojna lekara da na rečeno mesto izađem, gde je u prisustvu stalaćkog hajduka, kapetana čete Goršića, barjaktara i nekolicine najstarijih hajduka u selu, predmetna 'inqustion' izvršena i sledstveni iskaz od prisutnih uzet: u kojem svi jednodušno zasvedočiše da je pre otprilike pet godina hajduk neki ovdašnji, imenom Arnaut Pavle, padom iz zaprežnih kola sebi vrat polomio; od ovoga se još za života njegovoga čuti moglo da je na Kosovu, u turskoj Srbiji od vampira svakojake muke preživeo te da je morao zemlju sa vampirovog groba jesti ne bi li se kako pretprljenih muka otarasio...“

Vuk je proklamovao načelo – piši kao što govoriš, a pisac Smukov – piši kako misliš i živiš, odnosno kako si živeo i proživeo, pa ga je i književna kritika predstavljala piscem takozvane dokumentarističke proze. Još pre desetinu godina, 6.septembra 2002. g. u "Novostima", pesnik, pisac i književni kritičar, Vasa Pavković je o ovom autoru, između ostalog, pisao: "Smukov kao svedok uvek piše zanimljivu ispovest iz stvarnog života". To dok je pisao u trećem licu, a poznato je da i tada svaki pisac, želeo to ili ne, piše i o sebi. Šta onda reći o ovom romanu pisanom u prvom licu i pod punim imenom i prezimenom samog pisca? Uostalom, zar i slavni sineasta Hičkok nije govorio da je drama stvarni život iz kojeg su isključeni samo oni dosadni elementi. Sledstveno tome roman "Sahara2 nam donosi nove, istinite, a dosad nenapisane stranice o golootočkom mučilištu, drugarstvu i nedrugarstvu, ljubaznosti i neljubaznosti, o veri u iskrenost i pravdu u lažnom društvu, seksu kao moneti, seksu kao vrhunskom izrazu stvarne ljubavi, osveti i praštanju, o religioznim lutanjima i stvarnoj veri u Boga, o istinskom čovekoljublju i neočekivanom, impresivnom požrtvovanju... Od Golog otoka do Tajlanda, od istoka do zapada, od nadanja do ostvarenja, dok živimo jedno, a očekujemo da nam se desi nešto drugo, našim bitisanjem, stvarnošću sveta svakog od nas, pojedinačno, ali i svih skupa, ipak upravlja neka viša sila. Međutim, mi nastavljamo da glođemo jednu, istu, već davno oglodanu kosku, iluziju da suvereno vladamo svojom sudbinom. Ovim svojim romanom autor nas samo podseća da nije učesnik u trci života. Da ne želi da pomera figure ali da lično nema, niti može da ima išta protiv same igre, koja nam je nametnuta, sa pravilima koja nismo birali. Uostalom, sve zavisi od toga o čemu razmišljamo i kako to činimo, pošto izvan naše svesti, našeg poimanja života, nema više ničega. Moglo bi se reći da je glavni lik ovog romana paradoks. Usamljenost u mnoštvu ljudi stisnutih jednih uz druge, kao sardine u konzervi. Narator koji jedva može samom sebi pomoći, pomaže drugom sapatniku, rizikujući na taj način svoj sopstveni opstanak. Dvojica jadnika izgubljenih u besmislu terora, gladi i žeđi prosipaju na krš onih nekoliko kapi vode kojih su se jedva domogli, izražavajući tako svoj dugo prigušivani, teškom mukom prikrivani, inat, ponos, bes... I prvi put pošto su tako izrazili svoju volju osećaju se superiornim i srećnim, nasuprot nesnosnoj žeđi, neljudski očajnim okolnostima svakovrsnog maltretiranja i ponižavanja, potiranja i najbezazlenijeg vida neke ljudskosti. Stariji čitaoci rođeni u vreme kad su inteligentne i plemenite životinje kao što su konji, bili glavna vučna snaga, setiće se da su i ti, čoveku inače odani hranioci porodice, znali da se ućude. Da neće da povuku zaprežna kola koja je njihov nerazumni gazda pretovario. Uzalud nemilosrdni udarci kamdžijom od kojih ostaju krvavi tragovi po leđima životinje. Propinju se, ržu, njište i ni makac napred. Sve dok se gazda ne dozove pameti i na razumnu meru ne smanji težinu tereta na tovarnim, zaprežnim kolima. Sa tim konjima još niko nije uspeo da obavi intervju, ali nije isključeno da su i oni, kao junaci ovog romana, bez obzira na krvavo kažnjavanje osećali neku vrstu pritajenog prkosa i trijumfa, što su smogli snage da se odupru šikaniranju. Čitaj dalje

O knjizi: Život glavnog junaka Fiće, koji će se posle pola veka setiti svoje jedine prave a neostvarene ljubavi, pegave devojke Biljane, uramljena je kolažna slika koju čine njegovi doživljaji i lične tragedije, udbaške zavere, mračne i strašne priče o ubicama, o kradljivcima satova, o sudbonosnom ponoćnom izletu predsednika Tita u jednu dorćolsku kafanu... U preplitanju svojih sećanja i doživljaja njegovih ondašnjih idola, Fića nam, u sekvencama kao na filmu, prenosi jednu skrivenu istoriju „momaka iz kraja“, falsifikatora i muvatora, denuncijanata i lupeža, genija i pesnika. Beograd, a samim tim i Dorćol, posle 1944. godine rastao je podjednako u gunjevima i u građanskim odelima. Bila je na njegovim ulicama mrtva trka između opanaka i cipela, između zaprežnih kola koja su vukla jadna kljusad i automobila, između medveda koje su na lancima vodili Cigani i plemenitih pasa, između šajkača, šubara i šešira, između ruralnog i urbanog poimanja sveta. Došljaci su u početku bili i uplašeni, ali su se veoma brzo ohrabrili, uzeli stvar u svoje ruke i zauzeli mesta u ministarstvima, gradskoj upravi, javnim i komunalnim službama i zaposeli stanove omražene i postreljane pređašnje„varoške gospode“... Dorćolci su se tih godina mnogo više družili nego danas; posećivali su se, pomagali, sahranjivali, išli na pecanje, razmenjivali pekmeze od šljiva... Miki, Paja, Šilja - kao da su Diznijevi junaci, Peca, Škljoca i njegova Cica, Mile Ubica, muzičari i zviždači, novinari i profesori, policajci i kriminalci, advokati i inženjeri, kavgadžije, lumpadžije i mnogi drugi o kojima ću vam pričati – svi trče maraton po stazi mojih misli, dobro utabanoj sećanjima. Pošto većina nije živa, sad je samo pitanje koliko ću im likove pedantno izrezati, kao profile koji se iz crnog kartona izrezuju makazicama za nokte…

Život glavnog junaka Fiće, koji će se posle pola veka setiti svoje jedine prave a neostvarene ljubavi, pegave devojke Biljane, uramljena je kolažna slika koju čine njegovi doživljaji i lične tragedije, udbaške zavere, mračne i strašne priče o ubicama, o kradljivcima satova, o sudbonosnom ponoćnom izletu predsednika Tita u jednu dorćolsku kafanu... U preplitanju svojih sećanja i doživljaja njegovih ondašnjih idola, Fića nam, u sekvencama kao na filmu, prenosi jednu skrivenu istoriju „momaka iz kraja“, falsifikatora i muvatora, denuncijanata i lupeža, genija i pesnika. Beograd, a samim tim i Dorćol, posle 1944. godine rastao je podjednako u gunjevima i u građanskim odelima. Bila je na njegovim ulicama mrtva trka između opanaka i cipela, između zaprežnih kola koja su vukla jadna kljusad i automobila, između medveda koje su na lancima vodili Cigani i plemenitih pasa, između šajkača, šubara i šešira, između ruralnog i urbanog poimanja sveta. Došljaci su u početku bili i uplašeni, ali su se veoma brzo ohrabrili, uzeli stvar u svoje ruke i zauzeli mesta u ministarstvima, gradskoj upravi, javnim i komunalnim službama i zaposeli stanove omražene i postreljane pređašnje„varoške gospode“... Dorćolci su se tih godina mnogo više družili nego danas; posećivali su se, pomagali, sahranjivali, išli na pecanje, razmenjivali pekmeze od šljiva... Miki, Paja, Šilja - kao da su Diznijevi junaci, Peca, Škljoca i njegova Cica, Mile Ubica, muzičari i zviždači, novinari i profesori, policajci i kriminalci, advokati i inženjeri, kavgadžije, lumpadžije i mnogi drugi o kojima ću vam pričati – svi trče maraton po stazi mojih misli, dobro utabanoj sećanjima. Pošto većina nije živa, sad je samo pitanje koliko ću im likove pedantno izrezati, kao profile koji se iz crnog kartona izrezuju makazicama za nokte...

O knjizi: Život glavnog junaka Fiće, koji će se posle pola veka setiti svoje jedine prave a neostvarene ljubavi, pegave devojke Biljane, uramljena je kolažna slika koju čine njegovi doživljaji i lične tragedije, udbaške zavere, mračne i strašne priče o ubicama, o kradljivcima satova, o sudbonosnom ponoćnom izletu predsednika Tita u jednu dorćolsku kafanu... U preplitanju svojih sećanja i doživljaja njegovih ondašnjih idola, Fića nam, u sekvencama kao na filmu, prenosi jednu skrivenu istoriju „momaka iz kraja“, falsifikatora i muvatora, denuncijanata i lupeža, genija i pesnika. Beograd, a samim tim i Dorćol, posle 1944. godine rastao je podjednako u gunjevima i u građanskim odelima. Bila je na njegovim ulicama mrtva trka između opanaka i cipela, između zaprežnih kola koja su vukla jadna kljusad i automobila, između medveda koje su na lancima vodili Cigani i plemenitih pasa, između šajkača, šubara i šešira, između ruralnog i urbanog poimanja sveta. Došljaci su u početku bili i uplašeni, ali su se veoma brzo ohrabrili, uzeli stvar u svoje ruke i zauzeli mesta u ministarstvima, gradskoj upravi, javnim i komunalnim službama i zaposeli stanove omražene i postreljane pređašnje„varoške gospode“... Dorćolci su se tih godina mnogo više družili nego danas; posećivali su se, pomagali, sahranjivali, išli na pecanje, razmenjivali pekmeze od šljiva... Miki, Paja, Šilja - kao da su Diznijevi junaci, Peca, Škljoca i njegova Cica, Mile Ubica, muzičari i zviždači, novinari i profesori, policajci i kriminalci, advokati i inženjeri, kavgadžije, lumpadžije i mnogi drugi o kojima ću vam pričati – svi trče maraton po stazi mojih misli, dobro utabanoj sećanjima. Pošto većina nije živa, sad je samo pitanje koliko ću im likove pedantno izrezati, kao profile koji se iz crnog kartona izrezuju makazicama za nokte…

Život glavnog junaka Fiće, koji će se posle pola veka setiti svoje jedine prave a neostvarene ljubavi, pegave devojke Biljane, uramljena je kolažna slika koju čine njegovi doživljaji i lične tragedije, udbaške zavere, mračne i strašne priče o ubicama, o kradljivcima satova, o sudbonosnom ponoćnom izletu predsednika Tita u jednu dorćolsku kafanu... U preplitanju svojih sećanja i doživljaja njegovih ondašnjih idola, Fića nam, u sekvencama kao na filmu, prenosi jednu skrivenu istoriju "momaka iz kraja", falsifikatora i muvatora, denuncijanata i lupeža, genija i pesnika. Beograd, a samim tim i Dorćol, posle 1944. godine rastao je podjednako u gunjevima i u građanskim odelima. Bila je na njegovim ulicama mrtva trka između opanaka i cipela, između zaprežnih kola koja su vukla jadna kljusad i automobila, između medveda koje su na lancima vodili Cigani i plemenitih pasa, između šajkača, šubara i šešira, između ruralnog i urbanog poimanja sveta. Došljaci su u početku bili i uplašeni, ali su se veoma brzo ohrabrili, uzeli stvar u svoje ruke i zauzeli mesta u ministarstvima, gradskoj upravi, javnim i komunalnim službama i zaposeli stanove omražene i postreljane pređašnje "varoške gospode"... Dorćolci su se tih godina mnogo više družili nego danas; posećivali su se, pomagali, sahranjivali, išli na pecanje, razmenjivali pekmeze od šljiva... Miki, Paja, Šilja - kao da su Diznijevi junaci, Peca, Škljoca i njegova Cica, Mile Ubica, muzičari i zviždači, novinari i profesori, policajci i kriminalci, advokati i inženjeri, kavgadžije, lumpadžije i mnogi drugi o kojima ću vam pričati – svi trče maraton po stazi mojih misli, dobro utabanoj sećanjima. Pošto većina nije živa, sad je samo pitanje koliko ću im likove pedantno izrezati, kao profile koji se iz crnog kartona izrezuju makazicama za nokte...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tragedija u pet cinova Miloš Cvetić (1845–1905) Miloš Cvetić je srpski dramski pisac, glumac i reditelj. Rođen u Čurugu na jugu Bačke, 26. juna 1845. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završava u rodnom mestu i počinje da se bavi trgovinom. Mesto trgovinskog šegrta napušta kako bi se pridružio pozorišnoj trupi Jovana Kneževića. 60-ih godina XIX veka među Srbima preko Save i Dunava jača svest o pozorištu kao instituciji koja ima veliki nacionalni značaj. Pozorišne predstave koje su obrađivale teme iz srpske istorije i legende doprinosile su širenju i učvršćivanju nacionalnog identiteta među Srbima u Ugarskoj. Od trenutka kada je prvi put stupio na pozorišnu scenu i učestvovao u pripremi i izvedbi jedne pozorišne predstave, 1862. godine, Miloša Cvetića neće zanimati druga karijera. Nesumnjiv je doprinos koji je Miloš Cvetić dao srpskoj pozorišnoj umetnosti: bio je reditelj i glumac Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Proučavaoci srpske pozorišne umetnosti slažu se u oceni da Miloš Cvetić nije imao prirodnog, urođenog talenta za glumu, ali da je i pored toga, ogromnim zalaganjem, strpljenjem, trudom i voljom, uspeo da postigne značajne uspehe i da unapredi srpsku glumu (Pavle Marinković). Međutim, značaj Miloša Cvetića ne može se ograničiti samo na pozorišnu umetnost. Sticajem različitih okolnosti njegov značaj za srpsku književnost nije, čini se, dovoljno uočen ni proučen. Miloš Cvetić je bio plodan, nagrađivan i u svoje vreme veoma popularan pisac. Uglavnom je pisao tragedije na teme iz srpske istorije: Nemanja (1887), Dušan (1889), Lazar (1889), Todor od Stalaća (1896), Karađorđe (1904), ali je napisao i komediju Braća, te jedan komad sa pesmom i svirkom pod nazivom Miloš Veliki. Njegove tragedije su romantizovani događaji srpske istorije, napisani patetičnim, visokim stilom i predviđene da budu spektakli, pa njihova velika popularnost među ondašnjom publikom ne treba da čudi. Interesantno je da je njegov Nemanja preveden i igran u Češkoj i Poljskoj. Takođe je pisao i prozu: pripovetke, roman Zlatno srce, autobiografske crtice, kao i eseje o pozorišnoj umetnosti. Bavio se prevođenjem: sa nemačkog jezika je preveo komedije, jednočinke Nema je A. Vinterfelda (1871) i Samo ne govoriti K. G. Štiksa (1872). Zajedno sa Dragomirom Brzakom napisao je dramsku alegoriju Tri svetla dana (1876). Jedna od njegovih najboljih drama svakako je Todor od Stalaća. To je drama sa istorijskom tematikom, inspirisana događajima opisanim u narodnoj epskoj pesmi Smrt vojvode Prijezde. Po svojoj osnovnoj temi, didaktičnosti i elementima melodrame, Todor od Stalaća je tipičan predstavnik srpske istorijske drame s kraja XIX veka. U ovoj drami prikazuje se pad Stalaća i tragičan kraj vojvode Todora i njegove ljube Jelice. Drama je zamišljena kao spektakl, sa masovnim scenama borbe, raskošnom scenografijom i razrađenom upotrebom scenskog aparata. Emfatičnim stilom i naglašenim patosom, ova drama usmerena je ka izazivanju snažnih i potresnih emocija u publici. Miloš Cvetić je tragično nastradao u Beogradu, 16. decembra 1905. godine, kada su na njega naletela zaprežna kola.

Odlomak: Tijekom 18. i 19. stoljeća kroz šumovite predjele Gorskog kotara sagrađene su četiri ceste koje su povezale Panonsku nizinu s Hrvatskim primorjem. Izgradnju Karoline, Jozefine, Lujzijane i Rudolfine pokrenuli su austrijski vladari po kojima su one dobile svoja imena, no projektirali su ih većinom hrvatski inženjeri i gradile ruke domaćih majstora i težaka te pripadaju hrvatskoj graditeljskoj i kulturnoj baštini. Iako je donedavno sav promet prema moru tekao ovim starim prometnicama, mnogi ne znaju ni njihova imena. Knjiga ’’Starim cestama do mora’’ upoznat će čitatelja s vrijednostima i osobitostima starih cesta te s prirodnim znamenitostima i kulturnim i povijesnim spomenicima koji se nalaze u predjelima kojima ceste prolaze. Ova knjiga stvarana je nekoliko godina, postupno i vrlo detaljno. Autori su prevalili tisuće kilometara autom, biciklima i pješice, snimili desetak tisuća fotografija, prelistali brojne stare knjige i dokumente, provlačili se kroz gustiše u potrazi za odbačenim miljokazima i u mahovinu zaraslim natpisima i u svako slovo knjige unijeli puno ljubavi i entuzijazma. Posebnu vrijednost knjige predstavljaju prikazi nekih građevinskih spomenika koji se sada po prvi puta predstavljaju javnosti, kao i detaljni opisi dionica koje su već dugo izvan upotrebe i kojima se može proći samo pješice ili brdskim biciklom. Na starim cestama više nema puno prometa. Ova knjiga poziva vas da se njima provezete opušteno, uživajući u krajolicima, građevinskom umijeću i smislu za lijepo kojima su ih obilježili njihovi graditelji. Možda ćete barem nakratko osjetiti duh davnih vremena kada se putovalo kočijom i zaprežnim kolima, a udaljenost, brzina i vrijeme imali su posve drugačije, danas već zaboravljeno značenje.

Bilo jednom na Dorćolu Život glavnog junaka Fiće, koji će se posle pola veka setiti svoje jedine prave a neostvarene ljubavi, pegave devojke Biljane, uramljena je kolažna slika koju čine njegovi doživljaji i lične tragedije, udbaške zavere, mračne i strašne priče o ubicama, o kradljivcima satova, o sudbonosnom ponoćnom izletu predsednika Tita u jednu dorćolsku kafanu... U preplitanju svojih sećanja i doživljaja njegovih ondašnjih idola, Fića nam, u sekvencama kao na filmu, prenosi jednu skrivenu istoriju „momaka iz kraja“, falsifikatora i muvatora, denuncijanata i lupeža, genija i pesnika. Beograd, a samim tim i Dorćol, posle 1944. godine rastao je podjednako u gunjevima i u građanskim odelima. Bila je na njegovim ulicama mrtva trka između opanaka i cipela, između zaprežnih kola koja su vukla jadna kljusad i automobila, između medveda koje su na lancima vodili Cigani i plemenitih pasa, između šajkača, šubara i šešira, između ruralnog i urbanog poimanja sveta. Došljaci su u početku bili i uplašeni, ali su se veoma brzo ohrabrili, uzeli stvar u svoje ruke i zauzeli mesta u ministarstvima, gradskoj upravi, javnim i komunalnim službama i zaposeli stanove omražene i postreljane pređašnje„varoške gospode“... Dorćolci su se tih godina mnogo više družili nego danas; posećivali su se, pomagali, sahranjivali, išli na pecanje, razmenjivali pekmeze od šljiva... Miki, Paja, Šilja - kao da su Diznijevi junaci, Peca, Škljoca i njegova Cica, Mile Ubica, muzičari i zviždači, novinari i profesori, policajci i kriminalci, advokati i inženjeri, kavgadžije, lumpadžije i mnogi drugi o kojima ću vam pričati – svi trče maraton po stazi mojih misli, dobro utabanoj sećanjima. Pošto većina nije živa, sad je samo pitanje koliko ću im likove pedantno izrezati, kao profile koji se iz crnog kartona izrezuju makazicama za nokte... Prikaži više

ISBN: 978-86-521-0327-0 Broj strana: 272 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 9. avgust 2010 Izdavač: Laguna Život glavnog junaka Fiće, koji će se posle pola veka setiti svoje jedine prave a neostvarene ljubavi, pegave devojke Biljane, uramljena je kolažna slika koju čine njegovi doživljaji i lične tragedije, udbaške zavere, mračne i strašne priče o ubicama, o kradljivcima satova, o sudbonosnom ponoćnom izletu predsednika Tita u jednu dorćolsku kafanu... U preplitanju svojih sećanja i doživljaja njegovih ondašnjih idola, Fića nam, u sekvencama kao na filmu, prenosi jednu skrivenu istoriju „momaka iz kraja“, falsifikatora i muvatora, denuncijanata i lupeža, genija i pesnika. Beograd, a samim tim i Dorćol, posle 1944. godine rastao je podjednako u gunjevima i u građanskim odelima. Bila je na njegovim ulicama mrtva trka između opanaka i cipela, između zaprežnih kola koja su vukla jadna kljusad i automobila, između medveda koje su na lancima vodili Cigani i plemenitih pasa, između šajkača, šubara i šešira, između ruralnog i urbanog poimanja sveta. Došljaci su u početku bili i uplašeni, ali su se veoma brzo ohrabrili, uzeli stvar u svoje ruke i zauzeli mesta u ministarstvima, gradskoj upravi, javnim i komunalnim službama i zaposeli stanove omražene i postreljane pređašnje„varoške gospode“... Dorćolci su se tih godina mnogo više družili nego danas; posećivali su se, pomagali, sahranjivali, išli na pecanje, razmenjivali pekmeze od šljiva... Miki, Paja, Šilja - kao da su Diznijevi junaci, Peca, Škljoca i njegova Cica, Mile Ubica, muzičari i zviždači, novinari i profesori, policajci i kriminalci, advokati i inženjeri, kavgadžije, lumpadžije i mnogi drugi o kojima ću vam pričati – svi trče maraton po stazi mojih misli, dobro utabanoj sećanjima. Pošto većina nije živa, sad je samo pitanje koliko ću im likove pedantno izrezati, kao profile koji se iz crnog kartona izrezuju makazicama za nokte...

Bilo jednom na Dorćolu - Siniša Živković Život glavnog junaka Fiće, koji će se posle pola veka setiti svoje jedine prave a neostvarene ljubavi, pegave devojke Biljane, uramljena je kolažna slika koju čine njegovi doživljaji i lične tragedije, udbaške zavere, mračne i strašne priče o ubicama, o kradljivcima satova, o sudbonosnom ponoćnom izletu predsednika Tita u jednu dorćolsku kafanu... U preplitanju svojih sećanja i doživljaja njegovih ondašnjih idola, Fića nam, u sekvencama kao na filmu, prenosi jednu skrivenu istoriju „momaka iz kraja“, falsifikatora i muvatora, denuncijanata i lupeža, genija i pesnika. Beograd, a samim tim i Dorćol, posle 1944. godine rastao je podjednako u gunjevima i u građanskim odelima. Bila je na njegovim ulicama mrtva trka između opanaka i cipela, između zaprežnih kola koja su vukla jadna kljusad i automobila, između medveda koje su na lancima vodili Cigani i plemenitih pasa, između šajkača, šubara i šešira, između ruralnog i urbanog poimanja sveta. Došljaci su u početku bili i uplašeni, ali su se veoma brzo ohrabrili, uzeli stvar u svoje ruke i zauzeli mesta u ministarstvima, gradskoj upravi, javnim i komunalnim službama i zaposeli stanove omražene i postreljane pređašnje„varoške gospode“... Dorćolci su se tih godina mnogo više družili nego danas; posećivali su se, pomagali, sahranjivali, išli na pecanje, razmenjivali pekmeze od šljiva... Miki, Paja, Šilja - kao da su Diznijevi junaci, Peca, Škljoca i njegova Cica, Mile Ubica, muzičari i zviždači, novinari i profesori, policajci i kriminalci, advokati i inženjeri, kavgadžije, lumpadžije i mnogi drugi o kojima ću vam pričati – svi trče maraton po stazi mojih misli, dobro utabanoj sećanjima. Pošto većina nije živa, sad je samo pitanje koliko ću im likove pedantno izrezati, kao profile koji se iz crnog kartona izrezuju makazicama za nokte... Povez: Mek Format: 13x20 cm Broj strana: 272 Pismo: Latinica Godina izdanja: 2010.

Siniša Živković Bilo jednom na Dorćolu ima posvetu, stranice sa spoljašnje strane malo požutele i neznatno isprljane Život glavnog junaka Fiće, koji će se posle pola veka setiti svoje jedine prave a neostvarene ljubavi, pegave devojke Biljane, uramljena je kolažna slika koju čine njegovi doživljaji i lične tragedije, udbaške zavere, mračne i strašne priče o ubicama, o kradljivcima satova, o sudbonosnom ponoćnom izletu predsednika Tita u jednu dorćolsku kafanu... U preplitanju svojih sećanja i doživljaja njegovih ondašnjih idola, Fića nam, u sekvencama kao na filmu, prenosi jednu skrivenu istoriju „momaka iz kraja“, falsifikatora i muvatora, denuncijanata i lupeža, genija i pesnika. Beograd, a samim tim i Dorćol, posle 1944. godine rastao je podjednako u gunjevima i u građanskim odelima. Bila je na njegovim ulicama mrtva trka između opanaka i cipela, između zaprežnih kola koja su vukla jadna kljusad i automobila, između medveda koje su na lancima vodili Cigani i plemenitih pasa, između šajkača, šubara i šešira, između ruralnog i urbanog poimanja sveta. Došljaci su u početku bili i uplašeni, ali su se veoma brzo ohrabrili, uzeli stvar u svoje ruke i zauzeli mesta u ministarstvima, gradskoj upravi, javnim i komunalnim službama i zaposeli stanove omražene i postreljane pređašnje„varoške gospode“... Dorćolci su se tih godina mnogo više družili nego danas; posećivali su se, pomagali, sahranjivali, išli na pecanje, razmenjivali pekmeze od šljiva... Miki, Paja, Šilja - kao da su Diznijevi junaci, Peca, Škljoca i njegova Cica, Mile Ubica, muzičari i zviždači, novinari i profesori, policajci i kriminalci, advokati i inženjeri, kavgadžije, lumpadžije i mnogi drugi o kojima ću vam pričati – svi trče maraton po stazi mojih misli, dobro utabanoj sećanjima. Pošto većina nije živa, sad je samo pitanje koliko ću im likove pedantno izrezati, kao profile koji se iz crnog kartona izrezuju makazicama za nokte...

Odlomak: Knjiga ’’Starim cestama preko Velebita’’ svojevrsni je nastavak knjige ’’Starim cestama do mora’’ koja se od objavljivanja do danas prodala u gotovo tri tisuće primjeraka. Koncept uspješno primijenjen u prvoj knjizi zadržan je i u ovoj – popularno napisan tekst o povijesnim cestama oko i preko Velebita, obogaćen kvalitetnim fotografijama i preglednim kartama, a sve u formi bedekera koji čitatelju otkriva znanu ali i onu skrivenu kulturnu, povijesnu i prirodnu baštinu velebitskih i podvelebitskih krajeva. Opisane ceste sagrađene su u razdoblju od jednog i pol stoljeća, od sredine 18. stoljeća do kraja habsburške vladavine, i bile su ponajprije namijenjene planskom iskorištavanju velebitskih šuma. Radi se o sedam planinskih prometnica koje vode preko glavnih velebitskih prijevoja – Vratnika, Oltara, Alana, Baških Oštarija, Malog Halana i Prezida te uz gornji tok rijeke Zrmanje. Solidno napravljene ceste omogućile su promet i zaprežnim kolima te time olakšale putovanje, prenošenje pošte i transport robe između Like i podgorskih luka. Osim poprečnih, sagrađene su i tri važne prometnice koje uzdužno prate Velebit: Dalmatinska cesta kroz Liku, obalna cesta od Senja do Karlobaga i cesta koja vodi hrptom planine od Krasna do Štirovače. Nakon izgradnje, ceste su mnogo puta prilagođavane novonastalim potrebama prometa, a njihove trase prelagane su kako bi se izbjegli najteži i najnepovoljniji odsječci. Neke od napuštenih dionica sačuvale su se do danas u gotovo izvornom obliku kao dragocjeni spomenici već zaboravljenog, premda ne tako davno minulog vremena. Izgradnja i brojne rekonstrukcije velebitskih cesta ugrubo se mogu pratiti na starim zemljovidima, no podaci o njihovoj povijesti šturi su i nepotpuni. Stoga su se autori zaputili na teren i sustavno obišli preko sedamsto kilometara tih starih prometnica. Od prikupljene građe satkali su mozaik koji čitaocima dočarava ovaj jedinstveni dio naše kulturne, povijesne i graditeljske baštine. Prolazeći raznolikim i neobično lijepim krajolicima, velebitske ceste odvesti će vas do našeg najvećeg parka prirode, dva nacionalna parka, nekoliko posebno zaštićenih prirodnih rezervata i mnogih nedovoljno poznatih tragova ljudske prisutnosti koja na tim prostorima seže duboko u prošlost.

Prodajem reparirane BELE KOČIJE za ukrašavanje s cvećem . Drveni delovi ofarbani belom bojom, a kovani gvozdeni delovi u crnoj. Kočije sa prelepim otvorenim stranicama. Prevoz u vašoj ili mojoj režiji, po dogovoru. Prodajem zardinjere napravljene od starih drvenih tockova. Tocak je samostojeci sa sest montazno demontaznih pozicija za saksije. Dakle ima svoje postolje(jaku plocu)koja ima 4 rupe za ankerisanje, po potrebi. Tocak moze sluziti i kao ukras i bez saksija jer vi odredjujete koliko i kad zelite. Dostava tocka zardinjere postom ili u mojoj ili vasoj reziji. Po dogovoru. Prodajem Dva modela stalka za flaše od starih drvenih točkova. Prvi sa 12 vertikalnih nosača . Vertikalni nosači su montazno demontazni i mogu se rotirati levo-desno 180'. Takodje se mogu i skinuti i postaviti broj po vasoj zelji. Drugi model postolja za flaše je sa 12 horizontalnih fiksnih nosača za flaše. Oba sa jakim postoljem s 4 nogare . Cvrsto stoje na svim podlogama. Ivan Bačka Palanka Srbija 00381 64 2464048 i_palalic@yahoo. com tags - lakirana, neobicne, stare, staro, etno, kola, sinska, taljige, paorska, seljacka, kolska, volovska, konjska, zaprezna, vino, vinska, flase, hrast, bagrem, fijaker, ukrasne, cvece, dekoracije, feder, drvena, lak, sadolin, crna

Prodajem upravo završene kočije za ukrašavanje s cvećem. Napravljene godine 1961. U pitanju su kratke kočije sa sedlastim stranicama, prelepim okovima i bogatim drvenim ornamentima i detaljima. U kombinaciji sa cvecem sluze da ukrase i oplemene prostor. Nekada sluzila za prevoz robe konjima. Obicno kocije prelazim bezbojnim lakovima kako bi zastitio drvo, a do izrazaja dolazi prirodna boja drveta. Prodajem žardinjere napravljene od starih drvenih tockova. Tocak je samostojeci sa šest montažno demontažnih pozicija za saksije. Dakle ima svoje postolje(jaku plocu)koja ima 4 rupe za ankerisanje, po potrebi. Tocak moze sluziti i kao ukras i bez saksija jer vi odredjujete koliko i kad zelite. Radim po porudžbini. Dostava tocka zardinjere postom ili u mojoj ili vasoj reziji. Po dogovoru. Postolje za vinske, rakijske ili bilo koje druge flaše sa 12 nosača za flase. Nosači primaju bilo koje flaše od 0, 75l ili 1l. Unikatan detalj. Radim po porudzbini. Ivan Bačka Palanka Srbija tags - lakirana, neobicne, stare, staro, etno, kola, sinska, taljige, paorska, seljacka, kolska, volovska, konjska, zaprezna, vino, vinska, flase, hrast, bagrem, fijaker, ukrasne, cvece, dekoracije, feder, drvena, lak, sadolin, crna, vino, raakija, bar, šank, dnevna, soba, kuća, dvorište, vinski

cena: 47.040,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 25,000 kg Deklaracija Kol: Opis i namena proizvoda Prikolica za traktore Villager Pogodna za traktore Villager VT840/ VT980 Traktori se mogu koristiti kao vozila za obrađivanje zemlje ali I kao vučna odnosno zaprežna vozila. Poručite prikolicu za traktor koja može biti multipraktična telefonom ili registrovanjem na sajt. FUnkcionalnost kombinovana sa odličnim kvalitetom I cenom ono je što nudi ova prikolica. Poručite prikolicu već danas a mi ćemo nastojati da Vam je u što kraćem roku pošaljemo do željene adrese. Tek po isporuci ovu prikolicu ćete platiti službi koja Vam je doveze. Biće Vam od koristi ipomoći oko sređivanja bašti Otporna na rđu Kapacitet 180 l i može se koristiti kao kolica ili se može zakačiti na traktore Vrlo laka i kompaktna prikolica od svega 25 kg Dimenzije dužina 159/173 cm, širina 83 cm i visina 75 cm Karakteristike proizvoda Dimenzije dužina 159/173 cm, širina 83 cm i visina 75 cm Nosivost 50 kg težina 25 kg

GLAS DIVLJINE-DŽEK LONDON BIBLIOTEKA`REČ I MISAO` KOLO I KNJIGA 11 RAD BEOGRAD , 1963. Najčitaniji roman američkog pisca Džeka Londona, koji zbog svoje interesantne sadržine mami pažnju ljubitelja knjiga svih uzrasta. Pas Bak, kućni ljubimac, igrom sudbine biva primoran da menja gospodare. Na putu između voljenog psa i izrabljivane zaprežne životinje, u kontaktu sa surovom klimom Aljaske, Baka urođeni nagoni vuku u prirodu sve dublje i dublje. Da li je Bak, rastrzan između ljubavi i odanosti gospodaru sa jedne, i potrebe za slobodom, čoporom i lovom sa druge strane, uspeo da odabere koji će instinkt slediti? Pred vama je uzbudljiva priča o ljubavi i prijateljstvu između čoveka i psa, u kojoj je London snagom svoje mašte uspeo da nam dočara najdublju prirodu veličanstvenog Baka. L.1. O. DRV. P.4.

GLAS DIVLJINE- DŽEK LONDON BIBLIOTEKA`REČ I MISAO` KOLO I KNJIGA 11 RAD BEOGRAD , 1963. Najčitaniji roman američkog pisca Džeka Londona, koji zbog svoje interesantne sadržine mami pažnju ljubitelja knjiga svih uzrasta. Pas Bak, kućni ljubimac, igrom sudbine biva primoran da menja gospodare. Na putu između voljenog psa i izrabljivane zaprežne životinje, u kontaktu sa surovom klimom Aljaske, Baka urođeni nagoni vuku u prirodu sve dublje i dublje. Da li je Bak, rastrzan između ljubavi i odanosti gospodaru sa jedne, i potrebe za slobodom, čoporom i lovom sa druge strane, uspeo da odabere koji će instinkt slediti? Pred vama je uzbudljiva priča o ljubavi i prijateljstvu između čoveka i psa, u kojoj je London snagom svoje mašte uspeo da nam dočara najdublju prirodu veličanstvenog Baka. L. 1.O,5, reč