Opis Silikonska modla palmica, kupaći šorc, japanke, lopta, kupaći, peraje, maska za ronjenje… – K4914 Veličina modle: 9,4×5,6cm Visina modle: 0,9cm Veličina otisaka: od 0,5cm do 2,6×0,8cm Materijal: silikon

Porodica pastrmki obuhvata dobro pokretne i brze ribe sa izduženim, tankim telom. Stanište su im planinske reke i potoci, a neke vrste naknadno prodiru i u more. Veliki broj predstavnika ove porodice živi u moru, a mresti se u slatkim vodama, usled čega prevaljuju ogromna rastojanja. Potočna pastrmka ima veću glavu sa tupom njuškom i velikim ustima u kojima su veoma oštri zubi. Peraja su joj zaobljena i čvrsta i prilično široka. Leđa su joj, u zavisnosti od staništa, tamnozelena, tamnosiva ili tamnosmeđa, a ponekad gotovo siva. Bokovi su joj obično zelenkasti ili žućkasti, a trbuh srebrnast, žućkast ili svetlosiv. Ima lepo i proporcionalno telo i ubraja se u dobre i brze plivače. Pastrmka se raspoznaje po crvenim ili crnim tačkicama po telu. Crvenkastih tačkica obično ima nešto manje i mogu biti u prelivima od jarkocrvene do svetlocrvene boje. U vreme mresta boje postaju nešto intezivnije, jače i lepše. Ona koja živi u plićim vodama, gde je dno šljunkovito, obično je svetlijih boja, a ako nastanjuje dublje vode, pećine ili špilje, skoro je crna. Mlade pastrmke se od starijih razlikuju po boji, koja im se ustaljuje tek posle druge godine.. Potočna pastrmka, koja nastanjuje istu reku, može se razlikovati, i to u zavisnosti od mesta življenja, pa se događa da se pastrmka iz gornjeg toka reke dosta razlikuje od one iz donjeg toka iste reke. U našoj ponudi se nalazi dužičasta pastrmka. Slatkovodna dužičasta pastrmka nešto je šira i snažnija od potočne pastrmke. Telo, uključujući i peraja, joj je prekriveno tamnim pegama, a leđa su joj tamnozelene boje. Po bokovina, koji srebrnasto svetlucaju, pruža se šarena linija duginih boja, koja nijansom prelazi u crvenu, i zbog toga je i dobila ime dužičasta pastrmka. Migratorne forme sa zapada Severne Amerike imaju čelično-srebrnu boju ("steelhead") i ulaze iz Tihog okeana u velike reke, kojima migriraju uzvodno na prirodona plodišta radi mresta. Način života i ishrana Dužičasta pastrmka mresti se u rano proleće (mart - april), pa sve do maja. Tada po telu dobija još izražajnije boje, "mresnu odoru". U to vreme menja i boju mesa i dobija jači riblji miris. Izleže do 2000 jajašaca, a polno je zrela između druge i treće godine kad je dugačka od 20 do 25 cm. Nutritivne vrednosti Pastrmka je ne samo veoma ukusna i zdrava, već I dokazano odličan saveznik u borbi sa lošim raspoloženjem. Sadrži vitamin B, koji je najbolji prirodni antidepresiv. Loše raspoloženje, depresija, stres, napetost i nervoza najčešće su posledice brzog tempa života, ali mogu da budu i posledica nepravilne ishrane. Mnoge namirnice poseduju sastojke koji popravljaju raspoloženje, podstiču lučenje hormona sreće i zadovoljstva. Preporučuje se dijabetičarima i osobama sa visokim krvnim pritiskom. Pastrmka je niskokalorična i sadrži malo natrijuma (40 mg u 100 g) pa štiti od kardiovaskularnih bolesti. NAZAD

Porodica pastrmki obuhvata dobro pokretne i brze ribe sa izduženim, tankim telom. Stanište su im planinske reke i potoci, a neke vrste naknadno prodiru i u more. Veliki broj predstavnika ove porodice živi u moru, a mresti se u slatkim vodama, usled čega prevaljuju ogromna rastojanja. Potočna pastrmka ima veću glavu sa tupom njuškom i velikim ustima u kojima su veoma oštri zubi. Peraja su joj zaobljena i čvrsta i prilično široka. Leđa su joj, u zavisnosti od staništa, tamnozelena, tamnosiva ili tamnosmeđa, a ponekad gotovo siva. Bokovi su joj obično zelenkasti ili žućkasti, a trbuh srebrnast, žućkast ili svetlosiv. Ima lepo i proporcionalno telo i ubraja se u dobre i brze plivače. Pastrmka se raspoznaje po crvenim ili crnim tačkicama po telu. Crvenkastih tačkica obično ima nešto manje i mogu biti u prelivima od jarkocrvene do svetlocrvene boje. U vreme mresta boje postaju nešto intezivnije, jače i lepše. Ona koja živi u plićim vodama, gde je dno šljunkovito, obično je svetlijih boja, a ako nastanjuje dublje vode, pećine ili špilje, skoro je crna. Mlade pastrmke se od starijih razlikuju po boji, koja im se ustaljuje tek posle druge godine.. Potočna pastrmka, koja nastanjuje istu reku, može se razlikovati, i to u zavisnosti od mesta življenja, pa se događa da se pastrmka iz gornjeg toka reke dosta razlikuje od one iz donjeg toka iste reke. U našoj ponudi se nalazi dužičasta pastrmka. Slatkovodna dužičasta pastrmka nešto je šira i snažnija od potočne pastrmke. Telo, uključujući i peraja, joj je prekriveno tamnim pegama, a leđa su joj tamnozelene boje. Po bokovina, koji srebrnasto svetlucaju, pruža se šarena linija duginih boja, koja nijansom prelazi u crvenu, i zbog toga je i dobila ime dužičasta pastrmka. Migratorne forme sa zapada Severne Amerike imaju čelično-srebrnu boju ("steelhead") i ulaze iz Tihog okeana u velike reke, kojima migriraju uzvodno na prirodona plodišta radi mresta. Način života i ishrana Dužičasta pastrmka mresti se u rano proleće (mart - april), pa sve do maja. Tada po telu dobija još izražajnije boje, "mresnu odoru". U to vreme menja i boju mesa i dobija jači riblji miris. Izleže do 2000 jajašaca, a polno je zrela između druge i treće godine kad je dugačka od 20 do 25 cm. Nutritivne vrednosti Pastrmka je ne samo veoma ukusna i zdrava, već I dokazano odličan saveznik u borbi sa lošim raspoloženjem. Sadrži vitamin B, koji je najbolji prirodni antidepresiv. Loše raspoloženje, depresija, stres, napetost i nervoza najčešće su posledice brzog tempa života, ali mogu da budu i posledica nepravilne ishrane. Mnoge namirnice poseduju sastojke koji popravljaju raspoloženje, podstiču lučenje hormona sreće i zadovoljstva. Preporučuje se dijabetičarima i osobama sa visokim krvnim pritiskom. Pastrmka je niskokalorična i sadrži malo natrijuma (40 mg u 100 g) pa štiti od kardiovaskularnih bolesti. NAZAD

Skuša (Scomber scombrus) je riba iz porodice skuša ili ljuskavki (Scombridae, sa koštanim skeletom (košljoriba) i nesavitljivim, koštanim žbicama u leđnom i analnom peraju (tvrdoperka). Telo joj je građeno vretenasto sa zašiljenim prednjim i stražnjim delom trupa, u proseku je gotovo okruglo kao u svih dobrih plivača. Leđno joj je peraje izrazito račvasto. Leđa su modrozelenkasta s oko 30 poprečnih, valovitih i crnih pruga; na bokovima prema trbuhu je plavičastosrebrnkasta, a ponekad se trbuh ružičasto presijava. Nema plivajući mehur. Maksimalno doseže do 60 cm i 3,4 kg. U Jadranu je prosečna lovna težina od 13-45 cm. Maksimalna težina skuše u Jadranu je oko 0,9 kg dok je srednja 0,7 kg. U Jadranu se razmnožava zimi a u Norveškoj leti. Doživi do 17 godina. Način života i ishrana Skuša živi kao riba selica, a kreće se u jatima. Grabežljivac je koji se hrani raznim morskim životinjicama, sardinama, inćunima, račićima i ostalom sitnom ribom. Skuša je uz lokardu jedina koja se hrani i filtriranjem planktona. Nutritivne vrednosti Skuša se smatra najukusnijom plavom ribom. Obiluje zdravim masnim kiselinama, mekanog je mesa i kostiju, pa je vrlo tražena. NAZAD

Boja leđa je od metaliktamnolave do crne, a sa trbušne strane žute do srebrne. Maksimalnio naraste 240 cm (prosečno 150), a najveća izmerena težina bila je 200 kg. Odlikuje se veoma dugim drugim leđnim i analnim perajem. Prsno peraje je takođe dugo. Životni vek joj je oko 9 godina. Zadržava se na dubinama od 1 do 250 metara, najčešće do 100 metara dubine. Način života i ishrana Radi se o izuzetno brzom i proždrljivom predatoru. Hrane se manjim ribama, rakovima i lignjama. Velika tuna ima samo jednog prirodnog neprijatelja, a to je kit ubica. Ova vrsta tune je toplokrvna riba, što joj omogućava izuzetan rad mišića i postizanje brzina i do 80 km/h. Njeno telo je kruto kad pliva, tako da joj zamasi repa imaju veći efekat pri plivanju. Zbog svog stalnog kretanja troši velike količine kiseonika, tako da zalazi samo u ekološki čista mora. Nutritivne vrednosti Meso tune je vrlo ukusno i nutritivno kvalitetno. Kao namirnica je visoko cenjena. Zahvaljujući tehnologijama pakovanja i distributerima, mogu se nabaviti fileti i odresci u smrznutom obliku.Tunjevina obiluje proteinima. Na 100 g tunjevine ima oko 24 g proteina. Pored proteina, tunjevina je vrlo bogata mineralima i vitaminima. Jedan komad pečene tunjevine (sirove težine od oko 120 grama) na dnevnoj bazi unosa, od ličan je izvor kompleksa B-vitamina, posebno niacina (vitamin B3), kobalamina (vitamin B12) i piridoksina (vitamin B6), a sadrži u tiamin (vitamin B1) te riboflavin (vitamin B2). Odličan je izvor vitamina D, tačnije zadovoljava oko 23% dnevnih potreba vitamina D. Od mineral najpre treba istaći selenijum; tunjevina je odličan izvor ovog minerala, zadovoljava čak neverovatnih 223% dnevnog unosa potreba za ovim mineralom. Drugi minerali, čiji je izvor tuna, jesu fosfor, koji zadovoljava oko 55% dnevnih potreba, zatim kalijum (17% dnevnog unosa) i magnezijum (12% dnevnog unosa). NAZAD

Lososi su porodica riba koja obuhvata pastrmke i losose. Veoma su brze i pokretne ribe, a cenjene su zbog veoma ukusnog i zdravog mesa. Neke od ovih riba su anadromne. Pastrmke, inače, vole bistre planinske reke i potoke. Neke vrste ove potporodice žive u okeanima, a mreste se u potocima u kojima se izlegu. Lososi su poznati po tome što prelaze dalek put iz okeana u rodni potok, a rekorder je atlantski losos koji može da se mresti nekoliko godina uzastopno, dok pacifički losos taj put prelazi svega jednom (nakon čega ugine). Na svom putu do rodnog mesta, prema novijim dokazima, pomaže im Zemljin magnetizam. Sve pastrmke su prepoznatljive po svojim pegama, zbog čega ta riba nije bila na jelovniku Apača i Navaha, a pretpostavlja se ra da razlog leži u njenim pegama, koje su ih podsećale na neku davnu epidemiju boginja. Većina lososa provede celi život u moru ili u slatkovodnim rekama i jezerima. Mladi lososi izlegu se u rekama i potocima. Kako rastu, kreću se nizvodno i naposletku doplivaju do mora gde odrastaju. Nekoliko godina kasnije kreću uzvodno da bi doplivali u reke gde su se izlegli; tu se pare, izležu jaja i na kraju uginu. Pare se samo jedanput u životu. Lososi su ribe koje imaju duguljasto, oblo telo koje je pokriveno ljuskama. Iza leđnih, ove ribe imaju masna peraja, bez šipčica. Škržni otvor je rascepljen sve do grla. U ustima najčešće uopšte nemaju zube; ako ih imaju, ti zubi su vrlo mali, mada neke vrste imaju razvijeno snažno zubalo. Boja pojedinih vrsta lososa menja se u toku razvojnih faza, odnosno životnog perioda ove ribe, kao i za vreme mrešćenja. U dužinu losos može da izraste i do 150 centimetara, a maksimalna masa mu može dosegnuti oko 60 kilograma. Ovako veliki primerci, uglavnom kraljevska i atlantska vrsta, mogu se naći samo u severnim ruskim rekama, dok su u Evropi slični primerci davno iskorenjeni. Način života i ishrana Za vreme boravka u slatkoj vodi, losos se ponaša sasvim drugačije nego u morskoj. Samo se neznatno razlikuje od svojih rođaka velikih pastrmki, koje su mu po telesnim svojstvima veoma slične. Pliva isto tako spretno kao i one, u veštini skakanja gotovo da ih premašuje. Živi isto kao i ostali lososi, rado u grupi. U slatkoj vodi jede pohlepno kao i pastrmke, ali samo u ranoj dobi, dok se pre i posle mrešćenja (pošto je iz mora ušao u reku) skoro potpuno odriče hrane. Menjanje staništa je životna potreba lososa; dok ga more hrani, slatka voda mu omogućava razmnožavanje. Plivajući uz reke pri migracijama, lososi nastoje da svom svojom snagom savladaju sve prepreke i izbegnu moguće zamke. Plivaju ispod mreža na koje naiđu, ili ih kidaju; brzake, vodopade i brane preskaču. Pri ovome razvijaju neobičnu snagu, kao i spretnost i izdržljivost. Naprežući svu svoju snagu prodiru u najjaču struju; odupiru se repom o kamen da bi se odbili; zatim svom snagom udaraju repom o vodu, pa se odbacuju u visinu od 2 do 3 metra i opisuju luk dužine od 4 do 6 metara. Nutritivne vrednosti U samo 120g lososa ima čak preko 100% dnevnih količina triptofana, vitamina D, oko 80% omega masnih kiselina i selena, oko 50% vitamina B3, B12 i proteina. Losos sadrži i cink, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. I samo 250 kalorija. Losos sa svim ovim materijama predstavlja možda i najzdraviju namirnicu na svetu. NAZAD

Obična lignja može narasti od 30 do 40 cm dužine, ali prosečna joj je dužina od 15 do 25 cm. Mužjaci su uglavnom veći od ženki i rastu brže. Ima srazmerno veliku glavu, a na glavi joj se nalazi osam krakova, koji imaju po dva reda pipaka, te dva lovna kraka. Unutar glave, po sredini, nalazi se snažan kljun nalik kljunu papagaja, kojim drobi i usitnjava svoj plen. Telo je vretenasto i duguljasto sa dva bočna peraja. Kao i kod svih mekušaca i nekih riba, koža obične lignje je prekrivena brojnim hromatoforima čiji je zadatak brza promenea boje tela. Osim obrambene namene, kada se boja menja u svrhu kamuflaže, ćelije hromatofora služe i za primitivni oblik komunikacije između glavonožaca, koja je naročito uočljiva za vreme parenja. Osnovne boje koje proizvodi su smećkaste, crvene, dok su kod mužjaka u prednjem dijelu plašta vidljive crne tačkice ili crtice. Ima vrlo razvijene oči prekrivene opnom koja je osetljiva na vibracije. Način života i ishrana Lignja je predator koji se prilikom lova koristi lovnim kracima. Lovne krake ispaljuje velikom brzinom, a pipci na kracima omogućavaju da sigurnije zgrabi plen i prinese ga ustima sa oštrim kljunom. Dok je mala, obična lignja se hrani planktonom i sitnijim organizmima, a kad naraste, jede i veću ribu, rakove, pa čak i svoje srodnike. Ne ustručava se da napadne i veći plen od sebe. Zahvaljujući "mlaznom" pogonu, vrlo je brza i pokretna. Smatra se da se hrani i lovi noću. Lignje su vešti lovci, sa mnogo strpljenja i lukavosti, imaju pogonski sistem uporediv sa modernim raketama (pokretna mlaznica i izuzetno prefinjena sposobnost orijentacije u prostoru) i izvanredne sisteme skrivanja i opažanja. Brzo menjaju boju, umeju da pri bekstvu ostave svoju sliku od mastila koja parališe prirodne neprijatelje; imaju veoma složene svetlosne uređaje, uporedive sa najsavremenijim reflektorima: lignja Histioteuthis ima izvor svetla, reflektor, sočiva čiji fokus kontrolišu posebni mišići, promenljivu blendu i filtere za boje. Nutritivne vrednosti Nema primorske, ribolovačke civilizacije na ovoj planeti koja ne jede lignje. Bilo koje lignje: od onih malih, do onih najvećih, kao što je Architeuthis Dux (dostiže 20 metara dužine, mada su mladunci mekši i ukusniji); na bilo koji način spremljene od mladih sirovih, kako ih jedu u Kvarneru, pa do malo prefinjenijih recepata, o kojima ćemo uskoro. U načelu gledano, pri spravljanju lignji valja voditi računa o nekim pravilima: prvo, što su manje, to su mekše; drugo, što su svežije, to su bolje; treće, ne treba ih pržiti ili peći predugo, jer se stvrdnu. Lignje su same po sebi kad su mlade i sveže sjajna hrana, što treba da nas ohrabri u stvaralačkom pristupu. Pripremljene s ljubavlju, dobre su na svaki način: od živih, preko pohovanih, do punjenih. Lignje se svrstavaju u grupu sa ribama i morskim prodovima. Energetska vrednost mesa lignje je 75 kalorija (u 100 g pržene), dok u istoj količini svežih ima 78 g vode, 1 g masti, 15 g belančevina i 3 g ugljenihhidrata. Važno je da se napomene da su belančevine u lignjama, u poredenju sa ostalim vrstama mesa, lakše svarljive jer sadrže manje kolagena. Ova namirnica ima i mali procenat zasićenih masnih kiselina i natrijuma, ali mnogo holesterola. Osim toga lignje imaju značajne količine vitamina i minerala (vitamina B 12, riboflavina, niacina, vitamina E, C i B6, tiamina, selena, fosfora, cinka, magnezijuma, kalijuma, gvožđa i kalcijuma). NAZAD

Lososi su porodica riba koja obuhvata pastrmke i losose. Veoma su brze i pokretne ribe, a cenjene su zbog veoma ukusnog i zdravog mesa. Neke od ovih riba su anadromne. Pastrmke, inače, vole bistre planinske reke i potoke. Neke vrste ove potporodice žive u okeanima, a mreste se u potocima u kojima se izlegu. Lososi su poznati po tome što prelaze dalek put iz okeana u rodni potok, a rekorder je atlantski losos koji može da se mresti nekoliko godina uzastopno, dok pacifički losos taj put prelazi svega jednom (nakon čega ugine). Na svom putu do rodnog mesta, prema novijim dokazima, pomaže im Zemljin magnetizam. Sve pastrmke su prepoznatljive po svojim pegama, zbog čega ta riba nije bila na jelovniku Apača i Navaha, a pretpostavlja se ra da razlog leži u njenim pegama, koje su ih podsećale na neku davnu epidemiju boginja. Većina lososa provede celi život u moru ili u slatkovodnim rekama i jezerima. Mladi lososi izlegu se u rekama i potocima. Kako rastu, kreću se nizvodno i naposletku doplivaju do mora gde odrastaju. Nekoliko godina kasnije kreću uzvodno da bi doplivali u reke gde su se izlegli; tu se pare, izležu jaja i na kraju uginu. Pare se samo jedanput u životu. Lososi su ribe koje imaju duguljasto, oblo telo koje je pokriveno ljuskama. Iza leđnih, ove ribe imaju masna peraja, bez šipčica. Škržni otvor je rascepljen sve do grla. U ustima najčešće uopšte nemaju zube; ako ih imaju, ti zubi su vrlo mali, mada neke vrste imaju razvijeno snažno zubalo. Boja pojedinih vrsta lososa menja se u toku razvojnih faza, odnosno životnog perioda ove ribe, kao i za vreme mrešćenja. U dužinu losos može da izraste i do 150 centimetara, a maksimalna masa mu može dosegnuti oko 60 kilograma. Ovako veliki primerci, uglavnom kraljevska i atlantska vrsta, mogu se naći samo u severnim ruskim rekama, dok su u Evropi slični primerci davno iskorenjeni. Način života i ishrana Za vreme boravka u slatkoj vodi, losos se ponaša sasvim drugačije nego u morskoj. Samo se neznatno razlikuje od svojih rođaka velikih pastrmki, koje su mu po telesnim svojstvima veoma slične. Pliva isto tako spretno kao i one, u veštini skakanja gotovo da ih premašuje. Živi isto kao i ostali lososi, rado u grupi. U slatkoj vodi jede pohlepno kao i pastrmke, ali samo u ranoj dobi, dok se pre i posle mrešćenja (pošto je iz mora ušao u reku) skoro potpuno odriče hrane. Menjanje staništa je životna potreba lososa; dok ga more hrani, slatka voda mu omogućava razmnožavanje. Plivajući uz reke pri migracijama, lososi nastoje da svom svojom snagom savladaju sve prepreke i izbegnu moguće zamke. Plivaju ispod mreža na koje naiđu, ili ih kidaju; brzake, vodopade i brane preskaču. Pri ovome razvijaju neobičnu snagu, kao i spretnost i izdržljivost. Naprežući svu svoju snagu prodiru u najjaču struju; odupiru se repom o kamen da bi se odbili; zatim svom snagom udaraju repom o vodu, pa se odbacuju u visinu od 2 do 3 metra i opisuju luk dužine od 4 do 6 metara. Nutritivne vrednosti U samo 120g lososa ima čak preko 100% dnevnih količina triptofana, vitamina D, oko 80% omega masnih kiselina i selena, oko 50% vitamina B3, B12 i proteina. Losos sadrži i cink, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. I samo 250 kalorija. Losos sa svim ovim materijama predstavlja možda i najzdraviju namirnicu na svetu. NAZAD

Obična lignja može narasti od 30 do 40 cm dužine, ali prosečna joj je dužina od 15 do 25 cm. Mužjaci su uglavnom veći od ženki i rastu brže. Ima srazmerno veliku glavu, a na glavi joj se nalazi osam krakova, koji imaju po dva reda pipaka, te dva lovna kraka. Unutar glave, po sredini, nalazi se snažan kljun nalik kljunu papagaja, kojim drobi i usitnjava svoj plen. Telo je vretenasto i duguljasto sa dva bočna peraja. Kao i kod svih mekušaca i nekih riba, koža obične lignje je prekrivena brojnim hromatoforima čiji je zadatak brza promenea boje tela. Osim obrambene namene, kada se boja menja u svrhu kamuflaže, ćelije hromatofora služe i za primitivni oblik komunikacije između glavonožaca, koja je naročito uočljiva za vreme parenja. Osnovne boje koje proizvodi su smećkaste, crvene, dok su kod mužjaka u prednjem dijelu plašta vidljive crne tačkice ili crtice. Ima vrlo razvijene oči prekrivene opnom koja je osetljiva na vibracije. Način života i ishrana Lignja je predator koji se prilikom lova koristi lovnim kracima. Lovne krake ispaljuje velikom brzinom, a pipci na kracima omogućavaju da sigurnije zgrabi plen i prinese ga ustima sa oštrim kljunom. Dok je mala, obična lignja se hrani planktonom i sitnijim organizmima, a kad naraste, jede i veću ribu, rakove, pa čak i svoje srodnike. Ne ustručava se da napadne i veći plen od sebe. Zahvaljujući "mlaznom" pogonu, vrlo je brza i pokretna. Smatra se da se hrani i lovi noću. Lignje su vešti lovci, sa mnogo strpljenja i lukavosti, imaju pogonski sistem uporediv sa modernim raketama (pokretna mlaznica i izuzetno prefinjena sposobnost orijentacije u prostoru) i izvanredne sisteme skrivanja i opažanja. Brzo menjaju boju, umeju da pri bekstvu ostave svoju sliku od mastila koja parališe prirodne neprijatelje; imaju veoma složene svetlosne uređaje, uporedive sa najsavremenijim reflektorima: lignja Histioteuthis ima izvor svetla, reflektor, sočiva čiji fokus kontrolišu posebni mišići, promenljivu blendu i filtere za boje. Nutritivne vrednosti Nema primorske, ribolovačke civilizacije na ovoj planeti koja ne jede lignje. Bilo koje lignje: od onih malih, do onih najvećih, kao što je Architeuthis Dux (dostiže 20 metara dužine, mada su mladunci mekši i ukusniji); na bilo koji način spremljene od mladih sirovih, kako ih jedu u Kvarneru, pa do malo prefinjenijih recepata, o kojima ćemo uskoro. U načelu gledano, pri spravljanju lignji valja voditi računa o nekim pravilima: prvo, što su manje, to su mekše; drugo, što su svežije, to su bolje; treće, ne treba ih pržiti ili peći predugo, jer se stvrdnu. Lignje su same po sebi kad su mlade i sveže sjajna hrana, što treba da nas ohrabri u stvaralačkom pristupu. Pripremljene s ljubavlju, dobre su na svaki način: od živih, preko pohovanih, do punjenih. Lignje se svrstavaju u grupu sa ribama i morskim prodovima. Energetska vrednost mesa lignje je 75 kalorija (u 100 g pržene), dok u istoj količini svežih ima 78 g vode, 1 g masti, 15 g belančevina i 3 g ugljenihhidrata. Važno je da se napomene da su belančevine u lignjama, u poredenju sa ostalim vrstama mesa, lakše svarljive jer sadrže manje kolagena. Ova namirnica ima i mali procenat zasićenih masnih kiselina i natrijuma, ali mnogo holesterola. Osim toga lignje imaju značajne količine vitamina i minerala (vitamina B 12, riboflavina, niacina, vitamina E, C i B6, tiamina, selena, fosfora, cinka, magnezijuma, kalijuma, gvožđa i kalcijuma). NAZAD

Škarpina pripada porodici bodljikavih riba. Telo škarpine je krupno, sa velikom glavom i velikim ustima. Boje je ružičastocrvene do crvene, sa smeđim tačkama po telu. Pigment na njenoj koži ima sposobnost prilagođavanja šara u zavisnosti od okoline u kojoj živi. Zato ulovljene škarpine možemo naći u raznim nijansama. Kod ribara škarpina je najpoznatija po svojim otrovnim bodljama. Otrov joj se nalazi u leđnom peraju, kao i na škržnim poklopcima, a razgrađuje se na visokim temperaturama prilikom kuhanja i pečenja. Po otrovnosti njenih uboda škarpinu možemo svrstati na drugo mesto, odmah iza ribe pauka. Najveća joj je težina 6 kg, a maksimalno je dugačka 66 cm. Način života i ishrana Hrani se rakovima, mekušcima i ribom. Uglavnom živi uz morsko dno uz koje i prilagođava boju svojeg tela. Mresti se krajem proleća. Nutritivne vrednosti Pre svega, škarpina je, kao i ostale vrste riba, dobar izvor proteina, uz napomenu da joj je prednost što ima mali udeo zasićenih masti. S obzirom da je škarpina izvor i omega-3 masnih kiselina, češćom konzumacijom možemo doprineti zdravlju mozga. Brojna istraživanja pokazala su da u starijim godinama mogu doprineti usporavanju pojava raznih oblika demencije uključujući i Alzheimerovu bolest. Pozitivno deluju i na psihičko zdravlje: oboleli od depresije imaju nizak udeo omega-3 masnih kiselina. Energetska vrednost je mala: 100 g sveže škarpine iznosi 92 kcal/385 kJ. Od toga sadrži 1% masti i 20% proteina. Od minerala škarpina ima u manjim količinama kalcijuma (27 mg što čini 3,4% RDA), gvožđa (0,9 mg što čini 6,4% RDA), magnezijuma (31 mg što čini 8,3% RDA), fosfora (162 mg što čini 23% RDA), cinka (0,5 mg što čini 5% RDA) i selena (36,5 mg što čini 66% RDA). Od vitamina škarpina sadrži tiamin (0,07 mg što čini 6% RDA), vitamin B6 (0,3 mg što čini 21% RDA), pantotensku kiselinu (0,75 mg što čini 12,5%RDA) i vitamin A (435 mcg što čini 5% RDA). Škarpina sadrži i u manjoj količini omega-3 masne kiseline, EPA 0,027 g, DPA 0,01 g i DHA 0,22 g. NAZAD

Orada (lat. Sparus aurata L.) je riba iz porodice kantara ili ljuskavki (Sparidae; sa koštanim skeletom (košljoriba) i nesavitljivim, koštanim žbicama u leđnom i analnom peraju (tvrdoperka). Gornji deo njenog tela je modrikastozelenkastosive boje, dok su joj bokovi sivosrebrnasti. Uz gornji deo škržnog otvora ima ljubičastocrnu mrlju koja zahvata i deo škržnog zaklopca. Prostor između njenih očiju premošćuje zlatna mrlja. Zlatnu mrlju ima i na škržnim zaklopcima. Može narasti do 60 cm u dužinu, težina joj može biti i do 10 kg. Lovi se mrežama potegačama, plivaricom, vršom, parangalom, štapom, ostima i puškom za podvodni ribolov. Orada je jedna od najcenjenijih belih riba i predstavlja pravu poslasticu. Način života i ishrana Kreće se na dubinama od 0 do 30m, ali često zalazi i do dubine od 150m u potrazi za hranom. Kreće se u malim grupama, a stanište joj je u morskoj travi i po pesku. Hrani se manjim ribama I beskičmenjacima. Nutritivne vrednosti Orada spada u bele morske ribe. Bela riba bogata je vitaminima B-kompleksa, koji su bitni za pravilan rad i zdravlje živčanog sistema, sadrži malo holesterola i ima visok udeo omega-3 i omega-6 nezasićenih masnih kiselina koje dokazano blagotvorno utiču na zdravlje krvnog sistema. Od minerala sadrži kalijum, fosfor i magnezijum, a vredi istaći i selen, koji je važan mineral za pravilan rad štitnjače (tiroidne žlezde) i imunog sistema. Nedovoljan unos selena može dovesti do zapaljenjskih procesa. Zbog sastava aminokiselina, bela riba je sličnija mesu od plave. Građena je od velikih blokova mišićnih vlakana, što olakšava varenje. Barem dvaput nedeljno bi trebalo da bude na jelovniku. Budući da se lako vari, bela morska riba manje opterećuje organe varenja. Brzim prolaskom kroz debelo crevo smanjuje se rizik od nastanka bolesti povezanih s otpuštanjem toksina i njihovim zadržavanjem u crevima(poput raka debelog creva). Jedna od najpoznatijih i najcenjenijih belih riba na Mediteranu je upravo orada i vrlo je tražena zbog kvaliteta mesa. Osim ukusom, među belim ribama ističe se niskim kalorijskim vrednostima, visokim udelom kalijuma i dobrim udelom omega-3 nezasićenih masnih kiselina. Morska riba zauzima vrlo važno mesto u ljudskoj prehrani i osnovno je obeležje mediteranske ishrane kao modela zdrave ishrane. Iako u odnosu na meso sadrži lakše svarljive proteine i povoljniji sastav esencijalnih aminokiselina, potreban je oprez prilikom pripremanja ribe. Preporučuje se kuvanje i pečenje, a prženje u ulju treba izbegavati jer se takvim načinom pripreme znatno povećava kalorijska vrednost obroka. NAZAD

Orada (lat. Sparus aurata L.) je riba iz porodice kantara ili ljuskavki (Sparidae; sa koštanim skeletom (košljoriba) i nesavitljivim, koštanim žbicama u leđnom i analnom peraju (tvrdoperka). Gornji deo njenog tela je modrikastozelenkastosive boje, dok su joj bokovi sivosrebrnasti. Uz gornji deo škržnog otvora ima ljubičastocrnu mrlju koja zahvata i deo škržnog zaklopca. Prostor između njenih očiju premošćuje zlatna mrlja. Zlatnu mrlju ima i na škržnim zaklopcima. Može narasti do 60 cm u dužinu, težina joj može biti i do 10 kg. Lovi se mrežama potegačama, plivaricom, vršom, parangalom, štapom, ostima i puškom za podvodni ribolov. Orada je jedna od najcenjenijih belih riba i predstavlja pravu poslasticu. Način života i ishrana Kreće se na dubinama od 0 do 30m, ali često zalazi i do dubine od 150m u potrazi za hranom. Kreće se u malim grupama, a stanište joj je u morskoj travi i po pesku. Hrani se manjim ribama I beskičmenjacima. Nutritivne vrednosti Orada spada u bele morske ribe. Bela riba bogata je vitaminima B-kompleksa, koji su bitni za pravilan rad i zdravlje živčanog sistema, sadrži malo holesterola i ima visok udeo omega-3 i omega-6 nezasićenih masnih kiselina koje dokazano blagotvorno utiču na zdravlje krvnog sistema. Od minerala sadrži kalijum, fosfor i magnezijum, a vredi istaći i selen, koji je važan mineral za pravilan rad štitnjače (tiroidne žlezde) i imunog sistema. Nedovoljan unos selena može dovesti do zapaljenjskih procesa. Zbog sastava aminokiselina, bela riba je sličnija mesu od plave. Građena je od velikih blokova mišićnih vlakana, što olakšava varenje. Barem dvaput nedeljno bi trebalo da bude na jelovniku. Budući da se lako vari, bela morska riba manje opterećuje organe varenja. Brzim prolaskom kroz debelo crevo smanjuje se rizik od nastanka bolesti povezanih s otpuštanjem toksina i njihovim zadržavanjem u crevima(poput raka debelog creva). Jedna od najpoznatijih i najcenjenijih belih riba na Mediteranu je upravo orada i vrlo je tražena zbog kvaliteta mesa. Osim ukusom, među belim ribama ističe se niskim kalorijskim vrednostima, visokim udelom kalijuma i dobrim udelom omega-3 nezasićenih masnih kiselina. Morska riba zauzima vrlo važno mesto u ljudskoj prehrani i osnovno je obeležje mediteranske ishrane kao modela zdrave ishrane. Iako u odnosu na meso sadrži lakše svarljive proteine i povoljniji sastav esencijalnih aminokiselina, potreban je oprez prilikom pripremanja ribe. Preporučuje se kuvanje i pečenje, a prženje u ulju treba izbegavati jer se takvim načinom pripreme znatno povećava kalorijska vrednost obroka. NAZAD