Karaca Home Oliver Photo Frame Silver 13x18 cm Size: 13x18 cm Material: Glass

Ivan Medenica
Domaći autori, Eseji, Posebna izdanja

Nastao kao rezultat konferencije "Dramsko i postdramsko pozorište: deset godina posle" i povodom desetogodišnjice prvog izdanja knjige Postdramsko kazalište Hans-Tisa Lemana, ovaj zbornik kroz radove nekih od najvećih imena iz ove oblasti nastoji da analizira aktuelan odnos između dramskog i postdramskog pozorišta, te postdramskog i izvođačkih umetnosti u celini.Priređivač Zbornika radova FDU 19 je dr Ivan Medenica, a čine ga radovi sledećih autora: Hans -Thies Lehmann, Patrice Pavis, Elinor Fuchs, Marco de Marinis, Karen Jurs -Munby, Lada Čale-Feldman, Aleksandra Jovićević, Ana Vujanović, Marin Blažević, Annalisa Succhi, Ana Tasić, Tomasz KIrenczuk, Falk Richter, Rolans Schimmelpfenning, Tomi Janežič, Oliver Frljić, Katarina Pejović, Bojan Đurđev, Vlatko Ilić i Ivan Medenica.

Dejvid Moris
Posebna izdanja
Barkod: 9788671023375
Naslov originala: Illness and Culture in the Postmodern Age / David B. MorrisBolest nas, u izvesnom smislu, određuje. Govori nam ko smo. Za razliku od robota ili zečeva, ljudi su podložni bolestima koje se ponavljaju i dugo traju, tako da, na kraju, više izgledaju kao misteriozni potpis nego kao nedostatak u našem ustrojstvu, a traganje za savršenim zdravljem i snagom prastari je poriv. Autor odriče sopstvenu nameru da borbu koju medicina vodi protiv bolesti nužno (i pogrešno) predstavi kao oblik ratovanja, premda vojnički rečnik bitki i protivnapada i dalje preovladava u medicini. U ovoj knjizi on istražuje promenljiv odnos između kulture i biologije tokom procesa preoblikovanja našeg iskustva bolesti. Bolest se promenila tokom poslednjh pedeset godina, u periodu tranzicije iz modernog u postmoderno doba. Razboljevamo se od nepoznatih bolesti, podvrgavamo se nezamislivim tretmanima, umiremo na uznemiravajuće nove načine i na novim mestima. „Postmoderna bolest“, tvrdi autor, isto je toliko karakteristična koliko i filmovi, automobili, kompjuteri i svemirske letelice koji omogućavaju da se definiše period posle Drugog svetskog rata. Glavni cilj štiva je promišljanje i integrisanje rasute manjinske tradicije, u kojoj se razmatra značaj kulturoloških uticaja na zdravlje i bolest. Mnogi čitaoci će prepoznati doprinos istaknutih mislilaca unutar ove tradicije, kao što su Rene Dibua, Džordž L. Engel, Oliver Saks, Melvin Koner, Artur Klajnman i (pre svih) Mišel Fuko. Nijedna pojedinačna studija ne može u potpunosti da obradi tako obuhvatne teme kao što su postmoderna kultura i postmoderna bolest. U ovom slučaju, uključivanje ili isključivanje pojedine bolesti ne znači davanje značaja jednoj na uštrb druge. Da li je sida ozbiljnija bolest od raka? Da li je Turetov sindrom manje važan od astme? Jasno je da takva pitanja nije moguće postaviti, te je ovo priča o prelasku sa biomedicinskog modela, koji nam je dobro služio više od jednog veka na novi, nepotpun i neimenovani model za koji Dejvid Moris predlaže naziv biokulturni model. Kao paradigmu prirode i ograničenja biomedicinskog modela, autor prikazuje dešavanja nakon što je nada za izlečenjem izgubljena. Shvatanje bolesti kao biokulturne pojave – tema ove knjige – prolazi dug put ka osvetljavanju promena, sukoba i zbrka postmoderne medicine. David B. Morris dobitnik je PEN nagrade za svoju knjigu The Culture of Pain (1993) i autor je takođe nagrađivane knjige Alexander Pope: The Genius of Sense (1984). Živi i radi u Albukerkiju, Novi Meksiko.