Odlična kutija

Čajnik je perfektno očuvan.

mislim da je ovaj kofer star preko 40 god , za sve te godine savrseno dobro ocuvan bez ostecenja , ovo sto se vidi na slikama su tragovi od vode jer sam ga pre slikanja brisala toliko je simpatican da se moze i sada koristiti za putovanja

ukras

Drveni zidni tanjir Rucno oslikan precnik- 19,5cm

Turski ibrik visina- 23cm

Lux Posrebreni bokalčić. Pravi ukras na gospodskom stolu, za npr. mleko uz Kafu, senf ili ljuti ren uz kuvanu junetinu kao na stolu kraljice VRHUNSKI visina 3-4-6 cm, dužina 7-9 cm, širina 6,5 cm Jako Lepo dizajniran, POSREBREN, bez oštećenja. Stoji dugo godina kao ukras u vitrini Stanje vidite na slici Lična kupovina u centru BG-a, ili posle uplate šaljem kurirskom službom.

Knjiga je nova. ,,Tragom mnoštva evropskih putnika namernika, koji su stizali sa raznih strana i različitim povodima, Đorđe S. Kostić nas svojom knjigom – kulinarskim bedekerom i azbučnikom srpskog „blagoutrobija“, vodi kroz Srbiju devetnaestog veka. U zemlji koja je postepeno dobijala svoje prepoznatljive obrise na karti Evrope, kao ulazna kapija na putu ka nepoznatom, haotičnom ali izazovnom „Orijentu“, stranci su srdačno dočekivani i ugošćavani za kneževskom i kraljevskom trpezom, u prvim beogradskim modernim hotelima, palanačkim kafanama, manastirskim konačištima, putničkim svratištima, seoskim krčmama i kolibama ili uz ognjište pod vedrim nebom. Ostavljajući svoje utiske o jelima i piću, običajima za stolom, slavama i teferičima, načinu pripremanja hrane, gajenju voća, povrtarskim kulturama, vinovoj lozi, otkrivali su savremenicima jedan do tada malo ili nikako poznat deo, za njih, ako ne „prave Evrope“, onda makar „evropske Turske“, kasnije „Balkana“, „Jugoistoka“. Zapažajući posebnosti „srpskog jelovnika“, uočavali su uticaje, različite lokalne kuhinje, njegove dobre i – povremeno za njih – njegove teško svarljive osobine, oslobađali se predrasuda o domaćinima i zemlji. Kroz „prizmu jelovnika“ prelamali su se i procesi „deorijentalizacije“, i „evropeizacije“ promene socijalnih, privrednih i kulturoloških obrazaca mladog srpskog modernog društva. Pažljivo iščitavajući ova svedočanstva, Đorđe S. Kostić, iskusan i akribičan istraživač, otkriva podjednako zanimljiv i važan, do sada zanemaren, deo naše društvene istorije, potvrđujući tačnost zapažanja, jednog od „njegovih“ putnika, francuskog ekonomiste Emila de Lavelea, koji je osamdesetih godina devetnaestog veka zapisao, kako „Uvek treba znati šta u kojoj zemlji ljudi jedu; od seljaka u kolibi do princa... jer to omogućava da se shvati nacionalno bogatstvo i sazna više o lokalnim resursima.“``

Stara racunaljka sa satom dimenzije- 23x15cm

Porcelanska figurica Ptica, sa pozlatom, iz 60-ih. Ukoliko želite da uvećate Vašu kolekciju porcelanskih fugurica ova ptica bi mogla da doleti do Vas. Za sve kolekcionare ali i one koji vole lepe ukrase u svom domu. Bez oštećenja je kako se vidi i na slikama koje su iz svih uglova. Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike. Ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi sa predmetom pitajte pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Pravi kolekcionarski primerak

Dan Graf B e o g r a d 2 O O 1 mek povez Knjiga ima 298 strana 24 cm ima malo podvlačenja i knjiga je uredna i dobro očuvana a) Milošević, Slobodan (1941-) 1. `Niko nema pravo da bije ovaj narod` 2. Dolazak na vlast 3. Odustajanje od Jugoslavije 4. Pretpostavke rata 5. Gospodar igre 6. Psi rata 7. Napuštanje Krajine 8. Apoteoza 9. Metež Florence Hartmann (17. veljače 1963., -) francuska je novinarka i spisateljica. Od 1987. pisala je za Le Monde o Balkanu, a početkom 1991. o Jugoslavenskim ratovima. Izvještaje je slala iz Beograda.[1] 1985. diplomirala je te stekla titulu magistra iz područja literature i stranih civilizacija na sveučilištu u Parizu. 1986. se udala u Beogradu za supruga iz SFR Jugoslavije, čiji je materinji jezik bio srpskohrvatski. S njim je dobila dvoje djece: sina 1988. i kćer 1989., koji su se rodili u Francuskoj.[2] 2000. je postala glasnogovornica za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu te savjetnica glavnoj tužiteljici MKSJ-a Carli Del Ponte.Godine 1992. bila je jedna od prvih novinara koji su otkrili lokaciju Ovčare, te je 2006. svjedočila pred MKSJ-om protiv `vukovarske trojke`.[1] Konkretno, tvrdi da je Veselin Šljivančanin 1992. u intervjuu izjavio sljedeće kad ga je pitala o Ovčari: `Morali smo negdje zakopati tijela`.[3] Godine 1999. objavila je prvu knjigu, Milošević, dijagonala luđaka. Kada je Slobodan Milošević završio u MKSJ-u na suđenju, Srbija je dala tribunalu povjerljive dokumente o njegovom režimu iz 1990-ih, ali pod uvjetom da se neki dijelovi `zatamne`. Hartmann je imala uvid u te tajne spise te u knjizi Mir i kazna 2006. napisala da je MKSJ prihvatio cenzurirati dijelove koji su mogli uspostaviti vezu između Miloševićevog režima i masakra u Srebrenici. MKSJ je regirao optužnicom protiv Hartmann za nepoštivanje suda objavljivanjem dokumenata koji su bili tajni za javnost.[1] Presudom je kažnjena sa €7.000, što je izazvalo kontroverzne reakcije u svijetu medija i novinara, od kojih su neki javno stali u njenu obranu.[4] Iako je Hartmann rekla da je uplatila traženu svotu, MKSJ je to opovrgnuo te izdao nalog za njeno uhićenje. Godine 2011. ona je pobjegla u Francusku. Francuske vlasti su, međutim, odbile uhititi ju jer su mislile surađivati sa MKSJ-om jedino u izručivanju ratnih zločinaca, u što ne spada i progon osoba koje kritiziraju sam sud.[5] Ipak, usprkos uhidbenom nalogu iz Haaga, nastavila se slobodno kretati i u inozemstvu: 2012. posjetila je Sarajevo, povodom 20. obljetnice opsade grada, te tamo verbalno napala Carla Bildta jer je smatrala da on nije trebao biti na obilježavanju stradanja grada jer je prije govorio da je `Milošević dobar momak`.[6] Hartmann je s vremenom postala vrlo kritična prema MKSJ-u. Još 2004. ukazala je na narušavanje neutralnosti tužilaštva tribunala kada je usvojeno novo pravilo prema kojem peteročlano sudsko vijeće kojeg pored predsjednika i potpredsjednika tribunala čine i trojica predsjedavajućih sudaca Pretresnih vijeća, odlučuje da li se nove optužnice odnose na `najviše lidere, osumnjičene da su najodgovorniji za zločine u nadležnosti tribunala.` Ukoliko ocijene da neka od optuženih osoba ne spada među `najviše lidere`, suci od tada imaju pravo optužnicu vratiti tužitelju, nezavisno od težine zločina i uvjerljivosti pratećih dokaza.[7] Godine 2013. izjavila je da je oslobađajuća presuda u slučaju bivših šefova Državne bezbednosti (DB) Srbije, Jovice Stanišića i Franka Simatovića, `najvidljiviji u nizu udaraca na kredibilitet Haškog tribunala u završenoj fazi njegovog rada` te dodala: “ Time su nagrađeni mozgovi sistema koji su obmanom uspjeli planirati i organizirati masovno nasilje, a sve preko paravan organizacije, pazeći da ne napišu direktno naređenje. Poruke sa suđenja u Nurembergu je izbrisana. Haški sud je u naglo ušao u proces ukidanja Ženevske konvencije i, time, uništava sve što je urađeno poslije Drugog svjetskog da se zaštite civili u ratu. Dešava se u Hagu jedan preokret koji žrtve posljednjeg rata u Evropi osjete na svojoj koži, ali koji ima i dalekosežne posljedice, i to širom svijeta. Mogu zamisliti reakcije žrtava čija su djeca direktno stradala od duhova tame koji su bili otjelotvoreni u likovima Stanišića i Simatovića, sada već slobodnih ljudi. Po svemu sudeći, nažalost, odgovornost za zločine (koji sud ne poriče) se svodi na lokalne igrače, a ne na mozgove. Zato imamo gorki osjećaj prijevare, jer nije ni istina, nije ni pravda`.

Autor: Stevan Sv. Simić 1986., kartonski povez sa klapnama, 95 strana, nepodvlačena, nema posvetu, bogato ilustrovana, težina 250 grama.

...Германии выпуск I 1946., broširani povez, 160 strana, nepodvlačena, težina 150 grama.

ANTIKVITET: FIGURA KUČETA Figura kuče za lepo raspoloženje Godina nabavke: oko 1980. Tip: Stoni ili komodni ukrasni predmet Boja: Drapkasta, braonkasta i braon Dimenzije: Osnova: 12 x 10 cm, Visina: 17 cm Status: Antikvitet Detaljno stanje: Dobro očuvana retro ukrasna figura, kao i kada je bila nova. Opis: Prelepa figura kučeta. Kuče je uvek znak prijatnih i veselih događaja i osećanja. Pas je simbol vernosti, odanosti, požrtvovanosti i plemenitosti. Upravo zato se ova inteligentna životinja oduvek smatrala čovekovim najboljim prijateljom. .. – on je tu da sluša, razume, i pomaže svom vlasniku u najtežim trenucima.

Visina vaze je 32cm.

K006

K007

Knjiga je dobro očuvana. NOLIT,1990. 447 strana. ,,Ovu knjigu nije napisao monetarni ekspert, a ni ekonomist. Napisao ju je historičar. On ne želi davati savjete Međunarodnom monetarnom fondu. Ne želi sugerirati čitaocu da kupuje ili prodaje zlato ili dolare. Tekst koji ćete čitati bio je u početku niz predavanja, `esej u kojem su se studentima objašnjavala pitanja i problemi vezani uz novac tokom povijesti``. - iz predgovora``

Interesantna šoljica za kafu braon boje sa pozlatom iz 60-ih ili 70-ih godina. Dobijena iz serviza za uspomenu ali nikad nije korišćena. Idealna za kolekcionare. Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike, a po želji mogu se poslati i dodatne slike na mail. Ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi predmeta, cene, slanja pitajte preko Limundo - Kupindo poruka pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Predmet se prodaje u vidjenom stanju kao na slikama Pravi kolekcionarski primerak

Obmana Izdaje - No limit books Beograd Autori predstavljaju otkriće do koga su došli pedantnim istraživanjima, a pokazuje da ako se rasvetli odnos između Svitaka mrtvog mora, Novog Zaveta i socijalnih, istorijskih i religioznih sila na tadašnjoj istorijskog pozornici, ostaje jasno da su Spisi mrtvog mora istorijska obmana.Knjiga objašnjava zašto i kako su ljudi obmanjeni tzv. Spisima Mrtvog Mora. Od autora knjiga `Hram i loža` i `Sveta krv, sveti gral`. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 237.strana

ZEH SCHERZER, Bavaria - Dezertni tanjir (1949-1991) Dimenzije Prečnik: 20 cm Visina: 2 cm Težina: 220 g Sitni tragovi pribora na dnu. Žig na dnu: Zeh Scherzer (u krugu, ispod krune) BAVARIA GERMANY Kompanija „Scherzer & Co.“ koristila je žig između 1949. i 1991. godine. Kompaniju „Zeh, Scherzer & Co.“ osnovo je u nemačkom gradu Rehau (Rehau) 1880. godine Johann Nicol Adam Zeh (Johan Nikol Adam Ce), a partneri su bili Johann Michael Scherzer junior (Johan Mihael Šercer), Georg Adam Winterling (Georg Adam Vinterling), Johann Nicol Jacob junior (Johan Nikol Jakob), Johann Andreas Karl Wolfel (Johan Andreas Karl Volfel) i Johann Paulus Hertel (Johan Paulus Hertel). Fabrikaje odmah je počela da proizvodi širok spektar predmeta, uključujući servise za kafu i čaj, kućno posuđe i dekorativni porcelan. Proizvode fabrike zapazila je i kompanija „Geo. Borgfeldt & Co.” i od januara 1907. do maja 1908. fabrika je proizvela niz stavki isključivo za ovu kompaniju iz New Yorka. Pošto je imala uspeha u proizvodnji dekorativnog porcelana, kompanija je otvorila i svoje umetničko odeljenje 1908. godine, a između mnogih drugih kao savetnik je zaposlen i čuveni dizajner profesor Fritz Klee (Fric Kle). Proizvodi fabrike bili su spektakularni za to vreme, a i danas su vredan dodatak svakoj kolekciji art deco predmeta. Na osnovu ovog uspeha, i drastičnog povećanja prodaje nakon otvaranja umetničkog odeljenja, kompanija je postala akcionarsko društvo 1910. godine: „Porzellanfabrik Zeh, Scherzer & Co. A.G.“ Posle osnivanja akcionarskog društva, posao je počeo da se sve više širi, naročito na nemačkom tržištu. Dizajnersko i umetničko odeljenje počeli su da rade zajedno, razmenjujući ideje i uspešno integrišući umetničke elemente u predmete za svakodnevnu upotrebu. Neki kolekcionari smatraju da je ovo najuspešniji period u istoriji kompanije, u kojem su proizvedeni neki od najlepših predmeta. 1920-ih i 1930-tih godina vlasnici fabrike stalno su se menjali, ali je proizvodnja konstantno rasla i kompanija je stekla visoku reputaciju jednaku reputaciji čuvenih nemačkih proizvođača kao što su „Hutschenreuther“ i „Rosenthal“. Ali, baš kao i drugi proizvođači porcelana u Nemačkoj, kompanija je imala sve više teškoća da se nosi sa jeftinim uvozom. Tokom ovog perioda čak je i promenila ime i zaštitni znak u „Scherzer & Co.“ ili, jednostavno, u „Scherzer 1880“, što je bilo lakše za izgovor u drugim zemljama. Ali, od sredine 80-tih godina, prodaja je polako opadala. Do 1991. godine kompanija je još uvek bila u privatnom vlasništvu, a onda je većina akcija preuzeta od strane investicionog društva „Allerthal A.G.“ „Allerthal A.G.“ nije imao želju da restruktuira čitav posao i spreči pad proizvodnje. Jedini cilj, kao i u svakom akcionarskom društvu, bio je da spreči gubitak novca akcionara, a eksperti društva su imali različite prognoze za nemačko tržište porcelana, i nijedna nije bila pozitivna. Oni su obavestili akcionare o planovima za spasavanje novca i sazvali ih na sastanak. Proizvodnja je odmah smanjena i zvanično je, posle 112 godina, obustavljena 1992. godine. Prodaje se bez držača za tanjir. (116/19-36/116)

Аутор овај процес наводи као монтирани судски чин у којем су страдала петорица Срба са Кордуна, учесника НОБ-а, зато што су се залагали за аутономију Срба у Хрватској и њихово веће учешће у власти у складу са размерама њиховог страдања и борбе у Другом светском рату. Због `сарадње са непријатељима и четницима` на смрт су 14. јула 1944. осуђени: члан НОО Кордуна Вељко Кораћ, члан которског НОО Слуња Љубо Вујичић, шеф партизанске штампарије Илија Жегарац, официр Плашчанског партизанског одреда Милан Момчиловић и партизан Марко Мркић. Судском пресудом у овом процесу на вишегодишњи принудни рад и губитак грађанских и политичких права осуђени су: Драгић Бунчић, Душан Балчин, Милица Вујчић, Јово Балчин, Љубо Мартиновић, Милић и Милан Напијало. У Вишњићевој књизи је, поред докумената и сведочења, наведен и стенограм суђења - оптужница, закључак и образложење пресуде, као и одломци из дневника убијеног Вељка Кораћа. тврд повез, 460 стр.

Istorijsko memoarska dela 1-7 + KUTIJA 1. Moje uspomene – Vojvoda Živojin Mišić 2. Vojvoda Stepa Stepanović 1 – Savo Skoko . Petar Opačić 3. Vojvoda Stepa Stepanović 2 – Savo Skoko . Petar Opačić 4. Vojvoda Radomir Putnik 1 – Savo Skoko 5. Vojvoda Radomir Putnik 2 – Savo Skoko 6. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje 1 – Đorđe Đ. Stanković 7. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje 2 – Đorđe Đ. Stanković Grupa autora Memoari Izdavač: BIGZ, Beograd 1985; tvrd povez sa omotom, 24cm, ilustrovano. zaštitna kutija stanje: Vrlo dobro.

...i Skupštine naroda 10. decembar 1945 - 4. januar 1946 stenografske beleške 1946., broširani povez, 893 strane, težina 1kg. Knjiga je kompletna ali loše očuvana tj. bila je cela nakvašena, ima talasaste i krute listove, poneki listovi su slepljeni i oštećeni, delimično je podvlačena, oštećena je rikna... *