Knjiga je nova. ,,Tragom mnoštva evropskih putnika namernika, koji su stizali sa raznih strana i različitim povodima, Đorđe S. Kostić nas svojom knjigom – kulinarskim bedekerom i azbučnikom srpskog „blagoutrobija“, vodi kroz Srbiju devetnaestog veka. U zemlji koja je postepeno dobijala svoje prepoznatljive obrise na karti Evrope, kao ulazna kapija na putu ka nepoznatom, haotičnom ali izazovnom „Orijentu“, stranci su srdačno dočekivani i ugošćavani za kneževskom i kraljevskom trpezom, u prvim beogradskim modernim hotelima, palanačkim kafanama, manastirskim konačištima, putničkim svratištima, seoskim krčmama i kolibama ili uz ognjište pod vedrim nebom. Ostavljajući svoje utiske o jelima i piću, običajima za stolom, slavama i teferičima, načinu pripremanja hrane, gajenju voća, povrtarskim kulturama, vinovoj lozi, otkrivali su savremenicima jedan do tada malo ili nikako poznat deo, za njih, ako ne „prave Evrope“, onda makar „evropske Turske“, kasnije „Balkana“, „Jugoistoka“. Zapažajući posebnosti „srpskog jelovnika“, uočavali su uticaje, različite lokalne kuhinje, njegove dobre i – povremeno za njih – njegove teško svarljive osobine, oslobađali se predrasuda o domaćinima i zemlji. Kroz „prizmu jelovnika“ prelamali su se i procesi „deorijentalizacije“, i „evropeizacije“ promene socijalnih, privrednih i kulturoloških obrazaca mladog srpskog modernog društva. Pažljivo iščitavajući ova svedočanstva, Đorđe S. Kostić, iskusan i akribičan istraživač, otkriva podjednako zanimljiv i važan, do sada zanemaren, deo naše društvene istorije, potvrđujući tačnost zapažanja, jednog od „njegovih“ putnika, francuskog ekonomiste Emila de Lavelea, koji je osamdesetih godina devetnaestog veka zapisao, kako „Uvek treba znati šta u kojoj zemlji ljudi jedu; od seljaka u kolibi do princa... jer to omogućava da se shvati nacionalno bogatstvo i sazna više o lokalnim resursima.“``

Dan Graf B e o g r a d 2 O O 1 mek povez Knjiga ima 298 strana 24 cm ima malo podvlačenja i knjiga je uredna i dobro očuvana a) Milošević, Slobodan (1941-) 1. `Niko nema pravo da bije ovaj narod` 2. Dolazak na vlast 3. Odustajanje od Jugoslavije 4. Pretpostavke rata 5. Gospodar igre 6. Psi rata 7. Napuštanje Krajine 8. Apoteoza 9. Metež Florence Hartmann (17. veljače 1963., -) francuska je novinarka i spisateljica. Od 1987. pisala je za Le Monde o Balkanu, a početkom 1991. o Jugoslavenskim ratovima. Izvještaje je slala iz Beograda.[1] 1985. diplomirala je te stekla titulu magistra iz područja literature i stranih civilizacija na sveučilištu u Parizu. 1986. se udala u Beogradu za supruga iz SFR Jugoslavije, čiji je materinji jezik bio srpskohrvatski. S njim je dobila dvoje djece: sina 1988. i kćer 1989., koji su se rodili u Francuskoj.[2] 2000. je postala glasnogovornica za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu te savjetnica glavnoj tužiteljici MKSJ-a Carli Del Ponte.Godine 1992. bila je jedna od prvih novinara koji su otkrili lokaciju Ovčare, te je 2006. svjedočila pred MKSJ-om protiv `vukovarske trojke`.[1] Konkretno, tvrdi da je Veselin Šljivančanin 1992. u intervjuu izjavio sljedeće kad ga je pitala o Ovčari: `Morali smo negdje zakopati tijela`.[3] Godine 1999. objavila je prvu knjigu, Milošević, dijagonala luđaka. Kada je Slobodan Milošević završio u MKSJ-u na suđenju, Srbija je dala tribunalu povjerljive dokumente o njegovom režimu iz 1990-ih, ali pod uvjetom da se neki dijelovi `zatamne`. Hartmann je imala uvid u te tajne spise te u knjizi Mir i kazna 2006. napisala da je MKSJ prihvatio cenzurirati dijelove koji su mogli uspostaviti vezu između Miloševićevog režima i masakra u Srebrenici. MKSJ je regirao optužnicom protiv Hartmann za nepoštivanje suda objavljivanjem dokumenata koji su bili tajni za javnost.[1] Presudom je kažnjena sa €7.000, što je izazvalo kontroverzne reakcije u svijetu medija i novinara, od kojih su neki javno stali u njenu obranu.[4] Iako je Hartmann rekla da je uplatila traženu svotu, MKSJ je to opovrgnuo te izdao nalog za njeno uhićenje. Godine 2011. ona je pobjegla u Francusku. Francuske vlasti su, međutim, odbile uhititi ju jer su mislile surađivati sa MKSJ-om jedino u izručivanju ratnih zločinaca, u što ne spada i progon osoba koje kritiziraju sam sud.[5] Ipak, usprkos uhidbenom nalogu iz Haaga, nastavila se slobodno kretati i u inozemstvu: 2012. posjetila je Sarajevo, povodom 20. obljetnice opsade grada, te tamo verbalno napala Carla Bildta jer je smatrala da on nije trebao biti na obilježavanju stradanja grada jer je prije govorio da je `Milošević dobar momak`.[6] Hartmann je s vremenom postala vrlo kritična prema MKSJ-u. Još 2004. ukazala je na narušavanje neutralnosti tužilaštva tribunala kada je usvojeno novo pravilo prema kojem peteročlano sudsko vijeće kojeg pored predsjednika i potpredsjednika tribunala čine i trojica predsjedavajućih sudaca Pretresnih vijeća, odlučuje da li se nove optužnice odnose na `najviše lidere, osumnjičene da su najodgovorniji za zločine u nadležnosti tribunala.` Ukoliko ocijene da neka od optuženih osoba ne spada među `najviše lidere`, suci od tada imaju pravo optužnicu vratiti tužitelju, nezavisno od težine zločina i uvjerljivosti pratećih dokaza.[7] Godine 2013. izjavila je da je oslobađajuća presuda u slučaju bivših šefova Državne bezbednosti (DB) Srbije, Jovice Stanišića i Franka Simatovića, `najvidljiviji u nizu udaraca na kredibilitet Haškog tribunala u završenoj fazi njegovog rada` te dodala: “ Time su nagrađeni mozgovi sistema koji su obmanom uspjeli planirati i organizirati masovno nasilje, a sve preko paravan organizacije, pazeći da ne napišu direktno naređenje. Poruke sa suđenja u Nurembergu je izbrisana. Haški sud je u naglo ušao u proces ukidanja Ženevske konvencije i, time, uništava sve što je urađeno poslije Drugog svjetskog da se zaštite civili u ratu. Dešava se u Hagu jedan preokret koji žrtve posljednjeg rata u Evropi osjete na svojoj koži, ali koji ima i dalekosežne posljedice, i to širom svijeta. Mogu zamisliti reakcije žrtava čija su djeca direktno stradala od duhova tame koji su bili otjelotvoreni u likovima Stanišića i Simatovića, sada već slobodnih ljudi. Po svemu sudeći, nažalost, odgovornost za zločine (koji sud ne poriče) se svodi na lokalne igrače, a ne na mozgove. Zato imamo gorki osjećaj prijevare, jer nije ni istina, nije ni pravda`.

Autor: Stevan Sv. Simić 1986., kartonski povez sa klapnama, 95 strana, nepodvlačena, nema posvetu, bogato ilustrovana, težina 250 grama.

...Германии выпуск I 1946., broširani povez, 160 strana, nepodvlačena, težina 150 grama.

K006

K007

Knjiga je dobro očuvana. NOLIT,1990. 447 strana. ,,Ovu knjigu nije napisao monetarni ekspert, a ni ekonomist. Napisao ju je historičar. On ne želi davati savjete Međunarodnom monetarnom fondu. Ne želi sugerirati čitaocu da kupuje ili prodaje zlato ili dolare. Tekst koji ćete čitati bio je u početku niz predavanja, `esej u kojem su se studentima objašnjavala pitanja i problemi vezani uz novac tokom povijesti``. - iz predgovora``

Obmana Izdaje - No limit books Beograd Autori predstavljaju otkriće do koga su došli pedantnim istraživanjima, a pokazuje da ako se rasvetli odnos između Svitaka mrtvog mora, Novog Zaveta i socijalnih, istorijskih i religioznih sila na tadašnjoj istorijskog pozornici, ostaje jasno da su Spisi mrtvog mora istorijska obmana.Knjiga objašnjava zašto i kako su ljudi obmanjeni tzv. Spisima Mrtvog Mora. Od autora knjiga `Hram i loža` i `Sveta krv, sveti gral`. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 237.strana

Аутор овај процес наводи као монтирани судски чин у којем су страдала петорица Срба са Кордуна, учесника НОБ-а, зато што су се залагали за аутономију Срба у Хрватској и њихово веће учешће у власти у складу са размерама њиховог страдања и борбе у Другом светском рату. Због `сарадње са непријатељима и четницима` на смрт су 14. јула 1944. осуђени: члан НОО Кордуна Вељко Кораћ, члан которског НОО Слуња Љубо Вујичић, шеф партизанске штампарије Илија Жегарац, официр Плашчанског партизанског одреда Милан Момчиловић и партизан Марко Мркић. Судском пресудом у овом процесу на вишегодишњи принудни рад и губитак грађанских и политичких права осуђени су: Драгић Бунчић, Душан Балчин, Милица Вујчић, Јово Балчин, Љубо Мартиновић, Милић и Милан Напијало. У Вишњићевој књизи је, поред докумената и сведочења, наведен и стенограм суђења - оптужница, закључак и образложење пресуде, као и одломци из дневника убијеног Вељка Кораћа. тврд повез, 460 стр.

Istorijsko memoarska dela 1-7 + KUTIJA 1. Moje uspomene – Vojvoda Živojin Mišić 2. Vojvoda Stepa Stepanović 1 – Savo Skoko . Petar Opačić 3. Vojvoda Stepa Stepanović 2 – Savo Skoko . Petar Opačić 4. Vojvoda Radomir Putnik 1 – Savo Skoko 5. Vojvoda Radomir Putnik 2 – Savo Skoko 6. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje 1 – Đorđe Đ. Stanković 7. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje 2 – Đorđe Đ. Stanković Grupa autora Memoari Izdavač: BIGZ, Beograd 1985; tvrd povez sa omotom, 24cm, ilustrovano. zaštitna kutija stanje: Vrlo dobro.

...i Skupštine naroda 10. decembar 1945 - 4. januar 1946 stenografske beleške 1946., broširani povez, 893 strane, težina 1kg. Knjiga je kompletna ali loše očuvana tj. bila je cela nakvašena, ima talasaste i krute listove, poneki listovi su slepljeni i oštećeni, delimično je podvlačena, oštećena je rikna... *

Knjiga je potpuno nova. Žanrovi:: Filozofija Izdavač:: Ukronij Broj strana: 216 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Prvi put na srpskom! Dugo čekana knjiga iz pera jednog od najznačajnijih čuvara Tradicije!

BOSCH metlica zadnjeg brisača (približna dužina oko 380 mm) U kompletu sa plastičnim priključkom za ugradnju Za Audi A3 8L iz 1998 godine (3 vrata) 1 komad Metalni deo u ispravnom stanju, dobro očuvan Kataloški broj: 8D9955427 - 8D9 955 427 Na ilustraciji prikazano pod brojem 1 i 2 Gumena metlica loša, potrebno je staviti novu a3/su/8L Audi A4/Avant A4 CA 1995 1997 A4 CA 1999 2001 A4 MEX 1995 1997 A4 MEX 1999 2001 A4 RA 1995 1997 A4 RA 1999 2001 A4 RDW 1995 1997 A4 RDW 1999 2001 A4 USA 1996 1998 A4 USA 1999 2002 A4 ZA 1995 1998 A4 ZA 1999 2001 Audi A3/S3/Sportb/qu. A3 MEX 1997 2000 A3 MEX 2001 2003 A3 RA 1997 2000 A3 RA 2001 2003 A3 RDW 1997 2000 A3 RDW 2001 2003 A3 ZA 1997 2000 A3 ZA 2001 2003 Audi A4/S4/Avant qu. A4Q MEX 1995 1997 A4Q MEX 1999 2001 A4Q RA 1995 1997 A4Q RA 1999 2001 A4Q RDW 1995 1997 A4Q RDW 1999 2001 A4Q USA 1996 1998 A4Q USA 1999 2002 A4Q ZA 1995 1997 A4Q ZA 1999 2001 Volkswagen Jetta Variant JEV MEX 2001 2001 JEV MEX 2002 2002 JEV MEX 2003 2005 JEV USA 2001 2001 JEV USA 2002 2002 JEV USA 2003 2006 Volkswagen Passat/4Motion PA MEX 1997 2000 PA MEX 2001 2002 PA MEX 2003 2005 PA RA 1997 2000 PA RA 2001 2002 PA RA 2003 2005 PA RDW 1997 2000 PA RDW 2000 2000 PA RDW 2001 2002 PA RDW 2003 2005 PA USA 1998 2001 PA USA 2000 2001 PA USA 2001 2002 PA USA 2003 2005 PA ZA 2001 2002 PA ZA 2003 2005 Volkswagen Typ 1(1200/1300/1302/1303) 1200 RDW 1971 1980 1200 USA 1971 1980 Volkswagen Bora/Variant/4Motion BO RDW 1999 2001 BO RDW 2002 2002 BO RDW 2003 2005 Volkswagen Passat syncro PASY RDW 1997 1999 PASY USA 1999 1999 Volkswagen Typ 3, Typ 4, K70 T3 RDW 1961 1973 T3 USA 1961 1973 Volkswagen Jetta JE ZA 1999 2001 JE ZA 2002 2002 JE ZA 2003 2006

Racija, zaboravljen genocid Aleksandar Veljic Metaphysica 2007. Mek povez, strana 665 Vrlo dobro stanje

Preveo Milivoj Andjus Izdavac - Mladost, Zagreb, Jugoslovenska revija, Beograd Godina - 1980. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,sa omotnicom u solidnom stanju,ilustracije,format 27 cm,127 str. (00)

Возросший интерес к истории советского общества вызвал потребность и в литературе о Всероссийской чрезвычайной комиссии по борьбе с контрреволюцией, спекуляцией и преступлениями по должности — одном из важнейших органов, осуществлявшем защиту революционных завоеваний Октября. Читателю предлагается второе, уточненное издание документального сборника «Красная книга ВЧК». В нем содержатся подлинные материалы, изъятые у контрреволюционеров, их письменные показания, протоколы допросов, обвинительные заключения, постановления коллегии ВЧК и приговоры ревтрибуналов. 1989., tvrdi povez, 416 + 541 strana, nepodvlačene, ukupna težina 1150 grama.

Žarko Jovanović Izdaje Nova knjiga Beograd Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 172.strane

Stevan Vasiljević - ZNAMENITI SOMBORCI (Književna radionica `Slavija`, Novi Sad, 1989, broš, 193 str., ilustrovano)

MOJE USPOMENE I DOZIVLJAJI 1892 - 1919 Tadija Pejović Str 351 plus dodaci Povez mek Stannje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi 1300 kaplara

Anna Michalidou Odlično Knossos Kompletan vodič Stara Grčka Arheologija

Фототипско издање књиге, 94 стране А4 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ. О пореклу Константина Тиха (Срећковић насловљава књигу са његовим презименом Тех) доста је расправљано у историографији. Извори о овом питању су малобројни. У повељи манастиру Светог Ђорђа код Скопља, Константин помиње `Светог Симеона Немању, деду царства ми`, из чега произилази да је родбински био повезан са српском владајућом династијом, односно њеним оснивачем. Георгије Пахимер пише да је Константин био `упола од Срба`. Нићифор Григора и Георгије Акрополит га називају `Константином, сином Тиховим`. На који начин је Константин био повезан са Немањићима није познато. У науци су изнесене бројне претпоставке. Средином 19. века, помишљало се да Константин потиче од Немањиног сина `Тохуа`. Њега помиње Ансберт, немачки хроничар који је, пишући о посети Фридриха Барбаросе Стефану Немањи у Нишу, поменуо преговоре о женидби Тохуа и ћерке Бертолда од Андекса. Међутим, Константин Јиречек је установио да Немања није имао никаквог сина Тохуа, већ да је реч о Тољену, сину Немањиног брата Мирослава. Потом се прешло на разматрање Немањиних женских потомака. Помишљало се и на то да је деда Константина Тиха био Стефан Првовенчани, а не Немања...

Izdaje - Prosveta Beograd Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez sa omotom 126.strana

Tajna prevratna organizacija Crna ruka i Solunski proces Извештај са претреса у Војном суду за официре у Солуну - по белешкама вођеним на самом претресу. Репринт издања из 1918. године. тврд повез, 24 цм, 640 стр.