Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Савић, Милисав, 1945- = Savić, Milisav, 1945- Наслов Љубави Андрије Курандића / Милисав Савић Врста грађе роман Језик српски Година 1972 Издавање и производња Београд : Српска књижевна задруга, 1972 (Београд : Култура) Физички опис 224 стр. ; 21 cm Збирка Савременик. Нова серија ; 3 ISBN (Картон) УДК 821.163.41-31 COBISS.SR-ID 110741255

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Чолановић, Воја, 1922-2014 = Čolanović, Voja, 1922-2014 Наслов Мирис промашаја : приповетке / Воја Чолановић Врста грађе кратка проза ; одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 1983 Издавање и производња Београд : Српска књижевна задруга, 1983 (Београд : Култура) Физички опис 155 стр. ; 21 cm Други аутори - особа Мирковић, Чедомир Збирка Савременик. Нова серија ; 36 Садржај Злодуси свачијег кутка; Ерос и Танатос; Начело неизвесности; Another Brick in the Wall; Крава на отоману. ISBN (Картон) Напомене Тираж 2.000 Стр. 137-157: Трагање за облицима и разлозима савремених неспокојстава / Чедомир Мирковић Белешка о писцу: стр. 155 Предметне одреднице Чолановић, Воја, 1922- УДК 821.163.41-32

U ovom popularno napisanom eseju O životnoj mudrosti, pisac se bavi večitom temom- Na koji način čovek da uredi svoj život da bi bio srećan, barem koliko je to moguće u ovom svetu prepunom patnje. Ovaj problem Šopenhauer sagledava u tri vida- Šta čovek jeste, odnosno koje ga osobine odlikuju u najširem smislu, Šta ima, tj. šta poseduje od materijalnih dobara, i Šta je u očima drugih, odnosno kakvu predstavu o njemu imaju ostali. Istražujući uvrežene zablude koje imamo po pitanju ovog trojstva, on ih vidi kao najveće prepreke za ostvarenje cilja- razvoju ličnosti koja, koja u skladu sa svojim mogućnostima i sklonostima, stremi duhovnom, materijalno blagostanje joj služi da njome otkupi svoju slobodu, a mišljenju koji drugi imaju o njemu ne pridaje veliki značaj. Za razliku od Sveta kao volje i predstave, autora u ovom delu prvenstveno zanima praktička filozofija, tj. šta čovek da čini da bi vodio ispunjen život i tako da smisao svojoj egzistenciji. Vrativši se na stara filozofska pitanja, gotovo zaboravljena u periodu dominacije velikih metafizičkih sistema, Šopenhauer najavljuje duh novog vremena, čiji je najbolji reprezent Ničeovo prevrednovanje svih vrednosti. Artur Šopenhauer je najznačajniji nemački filozof nakon zlatnog perioda klasičnog nemačkog idealizma. Centralno mesto u njegovom metafizičkom sistemu zauzima volja, večito nezadovoljeni pokretač sveta, uzrok svih patnji čoveka. Jedan od najvećih pesimista presudno je uticao na mnoge filozofe, prvenstveno na mladog Ničea, te na Vagnera, Tolstoja, Tomasa Mana, Frojda i Junga. Najznačajnija dela: Svet kao volja i predstava, O slobodi čovekove volje, O osnovama morala, Parerga i paralipomena.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine 2. 14 2022

Detalji predmeta Stanje Polovno Cena knjige bitno smanjena Povez :mek Strana :127 Stanje : vrlo dobro Na prvoj strani posveta od autora knjige za glumca Desimira Stanojevića Deska

Detalji predmeta Stanje Polovno Mek povez - 32 strane - 30 cm MARSO Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja RS

Detalji predmeta Stanje Polovno Tvrd povez - 138 strana - 30 cm BOOK MARSO 2004 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost odlično očuvana - bez pisanja i podvlačenja BE

Detalji predmeta Stanje Polovno Polovna knjiga kao nova.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Nekorisceno!

Pouzi Montegju će uskoro napuniti sedamdeset godina. Ona i dalje živi na svom predivnom porodičnom imanju Admiral hausu u Safoku. Tu je provela divno detinjstvo sa ocem u lovu na leptire, a kasnije je tu odgajila i svoju decu. Međutim, kuća propada. Pouzi shvata da je došlo vreme da kuću proda. Pouzin sin Sem donosi loše poslovne odluke. Nakon deset godina provedenih u Australiji, Nik, Pouzin drugi sin, vraća se kući. U Pouzin život se vraća još neko - Fredi njena prva ljubav. Fredi joj je pre pet decenija slomio srce. Pouzi je podozriva prema Frediju, ali ona ne zna da Fredi i Admiral haus kriju tajne... Iz recenzija: „Spremite se da vas ova priča opčini, dirne do suza i uznese u neke druge svetove.“ Lancashire Evening Post „Lusinda Rajli je kraljica istorijskih porodičnih saga. Soba leptira je pravi primer njenog umeća da isplete složenu porodičnu misteriju oko tema kao što su rat, tajne, izgubljena ljubav i osećanja.“ Mrs B’s Book Reviews „Puna iznenađenja i preokreta, ova knjiga je čarobno štivo o ljubavi, gubitku i šansi za novi početak.“ Bookliterati, UK

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Nova knjiga

Detalji predmeta Stanje Polovno Vrlo dobro očuvano Autor - osoba Simović, Ljubomir, 1935- = Simović, Ljubomir, 1935- Naslov Uoči trećih petlova / Ljubomir Simović Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1972 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1972 (Beograd : Kultura) Fizički opis 104 str. ; 21 cm Zbirka Savremenik / Srpska književna zadruga, Beograd. Nova serija ; 1 ISBN (Karton) Ljubomir Simović (Užice, 2. decembar 1935) dramski je pisac, pesnik, romansijer, prevodilac, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Ljubomir Simović potpisuje knjige za Adligat Rođen je 2. decembra 1935. godine u Užicu, od oca Dragiše, obućara i majke Radojke, iz sarajevske porodice Cvijić. Osnovnu školu, niže razrede gimanzije i učiteljsku školu završio je u Užicu. Godine 1962. diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Kao student bio je član redakcije i odgovorni urednik studentskog književnog lista “Vidici”. Piše pesme, drame, romane, eseje, književne kritike. Prevodi sa italijanskog i ruskog jezika. Prvu pesmu pod nazivom „Jutro” objavio je, kao učenik Učiteljske škole, u “Učiteljskoj iskri” (1951). Nastavio je da objavljuje u “Vestima”, “Mladoj kulturi”, “Omladini”, “Studentu”, “Letopisu Matice srpske”, “Međaju”, “Politici”, “Ninu” i drugim listovima i časopisima. Krajem pedesetih godina prošlog veka, radio je honorarno u Omladinskom programu Radio Beograda. Ceo radni vek proveo je kao urednik Umetničke redakcije Prvog programa Radio Beograda. Inspiraciju za prve pesničke radove nalazio je u Užicu i okolini, mentalitetu Užičana i njihovom razvijenom smislu za humor i osećanje jezika. Drame su, kao i pesme, tematski vezane za zavičajno Užice, istorijsku prošlost i tradiciju. Njegove pesme i drame nalaze se u svim antologijama srpskog pesništva i drame. Dela su mu prevedena na gotovo sve evropske jezike a drame izvođene u pozorištima širom Srbije ali i na mnogim svetskim scenama: Francuskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Meksiku, Češkoj, Nemačkoj, Rusiji, Švajcarskoj, Poljskoj, Belgiji, Kanadi, Maroku i dr. Pesme Balada o Stojkovićima Pesničke knjige Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice (sa crtežima Marija Maskarelija, 1983), Gornji grad (1990, dva izdanja), Igla i konac (1992) Ljuska od jajeta (1998). Tačka (2001) Izbor iz Simovićevog pesništva objavljen je u knjigama: Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994) i Učenje u mraku (1995). U zajedničkom izdanju Grada teatra Budve i podgoričkog „Oktoiha“, u ediciji „Nagrađeni pisci“, u kojoj se štampaju dela dobitnika nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša“, objavljeno je 1998, Simovićevo troknjižje, koje bi se moglo nazvati ”užičkom pesničkom trilogijom”: Vidik na dve vode, Istočnice i Igla i konac. Pesma Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj štampana je kao bibliofilsko izdanje Jovice Veljovića, u Hamburgu, 1997. godine. Sabrane pesme Ljubomira Simovića objavljene su u izdanju „Stubova kulture“ 1999. godine. Drame Simović je napisao četiri drame: Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Drame su mu izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu. Najviše uspeha postiglo je Putujuće pozorište Šopalović, koje je postavljeno na scenama Poljske, Češke, Slovačke, Francuske, Švajcarske, Kanade i Belgije, kao i u jednom francuskom pozorištu u Maroku, u Kazablanki. Simovićeve drame su izvođene i u pozorištima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Po drami Boj na Kosovu snimljen je film. Eseji Simovićevi eseji o srpskim pesnicima skupljeni su u tri izdanja knjige Duplo dno (1983, 1991, 2001), dok su njegovi eseji, besede, razgovori, pisma i ostali tekstovi na druge teme, uključujući i političke, štampani u knjigama Kovačnica na Čakovini (1990), Galop na puževima (1994; drugo, dopunjeno, izdanje 1997), Novi galop na puževima (1999), Žabe u redu pred potkivačnicom (2016). Knjige Dnevnik snova objavljen je, pod naslovom Snevnik, u časopisu „Delo“, 1–2, 1987. Posebno izdanje Snevnika, uz to i znatno dopunjeno, objavljeno je 1998. godine. Dva izdanja knjige Užice sa vranama (hronika, koja je povremeno roman, ili roman, koji je povremeno hronika), štampana su tokom 1996. godine. Simovićeva Dela u pet knjiga objavljena su 1991. godine. Prevodi Simovićevih pesama i drama štampani su u mnogim stranim antologijama i zbornicima, u književnim i pozorišnim časopisima, kao i u posebnim knjigama. Izdavačka kuća „Tanesi” objavila je njegovu knjigu putopisa „Do Oba i Huangpua” 2016. godine. Akademik Petnaestog decembra 1988. godine Simović je izabran za dopisnog, a 27. oktobra 1994. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Nagrade i priznanja Kao predstave u celini, Simovićeve drame su dva puta pobedile na Sterijinom pozorju: Putujuće pozorište Šopalović, u izvođenju „Jugoslovenskog dramskog pozorišta“, u režiji Dejana Mijača, 1986, i Čudo u Šarganu, u izvođenju „Srpskog narodnog pozorišta“ iz Novog Sada, u režiji Egona Savina, 1993. godine. Simović je dobitnik više književnih i pozorišnih nagrada: Sterijina nagrada za najbolji dramski tekst dodeljena mu je tri puta: za Hasanaginicu (1975), za Putujuće pozorište Šopalović (1986) i za Čudo u Šarganu (1993). Ljubomiru Simoviću je 28. aprila 2013. Univerzitet u Kragujevcu na predlog Filološko-umetničkog fakulteta dodelio titulu počasnog doktora. „Đorđe Jovanović“ i „Isidora Sekulić“ (1968), „Zmajeva nagrada“ (1973), „Branko Miljković“ (1980), „Milan Rakić“ (1982), „Oktobarska nagrada“ (1989), „Sedmojulska nagrada“ (1990), „BIGZ-ova“ (1990), „Zlatni krst kneza Lazara“ (1992), „Desanka Maksimović“ (1994), „Žička hrisovulja“ (1995), nagrada Grada teatra Budve „Stefan Mitrov Ljubiša“ (1997), „Isidorijana“ (1997), „Račanska povelja“ (1999), „Velika bazjaska povelja“ (1999), „Vasko Popa“ (1999), „Kozara“ (1999), „Odzivi Filipu Višnjiću“, „Zaplanjski Orfej“ (2001), Nagrada „Mića Popović“ (2005), Zlatni ključ Smedereva (2012) Nagrada za životno delo Srpske književne zadruge (2013) Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku, 2016. Nagrada `Dositej Obradović` za životno delo, 2016. Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića, 2020.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Namenjeno za 8. razred Predmet Srpski jezik Izdavač SVJETLOST Sarajevo KON TIKI autor: Tur Hejerdal Biblioteka ŠKOLSKA LEKTIRA Izdavač: SVJETLOST Sarajevo godina izdanja: 1960 povez: meki - broširani sa 2 klamarice broj stranica: 208 dimenzije: 16,7 x 11,9 cm datum postavljanja aukcije: 11.04.2022. Smeštaj: BD-1 TROŠKOVI SLANJA: preporučena tiskovina (133 dinara)+ deo troškova pakovanja (5 dinara) = 138 dinara Opšte stanje : čvrsta i kompaktna knjiga, bez podvlačenja, bez pečata, povez odličan, hrbat ravan NEDOSTACI: manje oštećenje papira na vrhu i dnu hrbata knjige i na uglovima korica, manji trag presavijanja u gornjem i donjem desnom uglu prednje korice i nekoliko prvih listova knjige, manji trag presavijanja u gornjem i donjem levom uglu zadnje korice, nešto tamniji obodi listova knjige, manji trag presavijanja na gornjoj desnoj ivici od stranice 203 do stranice sa katalogizacijom, manji trag presavijanja u donjem desnom uglu od 177 do 186 stranice,

„Aristotel je mislilac u kome je helenska filozofija dostigla najviši rascvat, jer je ceo helenski svet obuhvatio svojim političkim, i celu prirodu, svojim prirodnjačkim spisima. Aristotel se ne slaže s Platonovom teorijskom osudom dramskog pesništva, i njegov spis O pesničkoj umetnosti, ako se u njemu i ne spominje Platon, nije u stvari drugo nego dopunjavanje i ispravljanje Platonovog shvatanja dramskog stvaralaštva. Na Platonovu osudu umetnosti odgovorio je Aristotel svojim učenjem o katarsi, kao i celom svojom Poetikom, koja se može uzeti kao pritajen protest protiv idealističkog shvatanja njegova učitelja.Ovde su i začeci docnijih ideja o umetnosti kao specijalnoj vrsti mišljenja u slikama. Sve do današnjeg dana zadivljuju nas činjenice koje Aristotel daje u vidu obrazaca analize umetničkih dela.“ Miloš N. Đurić Prevod s originala, predgovor i objašnjenja Miloš N. Đurić

Uzbudljiv roman o dvema odvažnim ženama koje će, svaka na svoj način, pokušati da se izbore za emancipaciju u patrijarhalnom brazilskom društvu 1940-ih. Životi sestara Gvide i Euridisi Guzmao umnogome liče na živote bezbroj drugih žena rođenih u Rio de Žaneiru početkom dvadesetog veka, vaspitavanih da budu samo dobre supruge. Dok Gvida hrabro uzima život u svoje ruke i bez reči nestaje iz porodične kuće, Euridisi postaje uzorna domaćica i uteha svojim roditeljima. S vremenom, njeno nezadovoljstvo raste, i ova nezadrživa žena smišlja niz kreativnih poduhvata kako bi pobegla od monotonog porodičnog života i izborila se za sopstvenu sreću. Čitajući o nedaćama koje su zadesile Gvidu i Euridisi, upoznajemo se sa čitavom lepezom likova: tračarom iz komšiluka, mrgodnim očevima, jednom bivšom prostitutkom sada dadiljom, jednim od prvih milionera Republike i jednim odraslim maminim sinom koji se upinje da konačno ipak nađe sreću sa ženom koja nije njegova majka. Roman Nevidljivi život Euridisi Guzmao, na šarmantan, zabavan, ali i ironičan način, prikazuje društvo koje sputava stvaralaštvo i nezavisnost žene, prisilno ih stavljajući u službu patrijarhata, ali i jake ženske likove koji prkose svim ograničenjima, uporne da žive po vlastitim merilima. Pred nama je feministički prvenac autorke koju kritičari porede sa Izabel Aljende i Elenom Ferante.

Odlomak: Oblast numerologije i magije brojeva milenijima je fascinirala čovečanstvo. Sunce i mesec, ti znakovi u velikoj knjizi prirode koji služe za merenje ljudskoga života, uvek su činili da ljudi osećaju da su brojevi nešto posebno. Oni ne samo da opisuju i odreduju prostor i vreme apstraktnim formulama već su također i deo misterioznog sistema veza sa zvezdama i drugim prirodnim pojavama. Ranije su generacije, opet, često smatrale da su ove pojave povezane s duhovima, božanstvima ili demonima ili da ih predstavljaju. Poznavanje broja i moći pohranjenih u njemu omogućava smrtnicima da koriste te moći kako bi osigurali pomoć odredenih duhova, izvodili čarolije ili svoje molitve učinili učinkovitijim ponavljanjem određenih formula propisan broj puta. Znanje o tajnim značenjima brojeva odražava se i u folkloru i u visokoj literaturi; moguće ga je pronaći kako u srednjovekovnoj arhitekturi, tako i u muzici, za koju je smatrano da izražava harmoniju sfera. Ova se knjiga većinom bavi drevnim civilizacijama i religijskim tradicijima judaizma, kršćanstva i islama. Pokušali smo, međutim, uklopiti i indijske i kineske tradicije onoliko koliko je to bilo moguće, a pomalo i tradicije Maja. Bilo bi fascinantno detaljno objasniti simbolizam brojeva kod prekolumbovskih Amerikanaca, koji su razvili tako zadivljujuće astronomske sisteme, ili se pozabaviti brojevima u civilizacijama američkih Indijanaca ili medu afričkim plemenima. Simbolizam brojeva je tako raznolik, a ipak se mogu otkriti zapanjujuće sličnosti u tumačenju brojeva u različitim kulturama. Nadamo se da čitaoci na kraju neće biti `u šest i u sedam`, već će naučiti nešto o kontekstu iz kojeg su se razvili simbolizam brojeva i njihova magijska upotreba. Oni će u najmanju ruku biti u stanju, barem se nadamo, razumeti zašto semafori imaju tri faze, zašto neki ljudi biraju određene „sretne” brojeve za svoje registarske tablice (obično sa brojem sedam ili njegovim multiplikacijama) i zašto tako mnogo ljudi boluje od bolesti strašnoga imena triskaidekaphobia, to jest straha od broja 13.

Zbirka recepata za jednostavnu pripremu izvrsnih jela.

Zbirka recepata za jednostavnu pripremu izvrsnih kolača sa orasima.

Zbirka recepata za jednostavnu pripremu izvrsnih jela od jagnjetine.

Zbirka recepata za jednostavnu pripremu izvrsnih jela.

Zbirka recepata za jednostavnu pripremu izvrsnih gulaša i paprikaša.

Zbirka recepata za jednostavnu pripremu izvrsnih supa i variva.

Zbirka poezije.

Prirodni načini lečenja

Prirodni načini lečenja