Autobiografija koju su preporučili urednici časopisa: Essence, Vanity Fair, Time, New York Post, New York Times, Rolling Stone, People, Men’s Health, Interview. „Svoju priču vidim kao skup pesama povezan čarobnom vezom.“ Neka ljubav vlada čudesna je priča o odrastanju u nesvakidašnjoj porodici i potrazi za sopstvenim glasom. Leni Kravic se osvrće na svoj život sa iskrenošću, samokritikom i humorom. „Moj život se sastoji od suprotnosti“, piše on. „Crno i belo. Judaizam i hrišćanstvo. Džekson 5 i Led Cepelin. Prihvatio sam svoju dušu Blizanca. Voleo sam te suprotnosti. Jin i jang su se mešali u različitim delovima mog srca i uma, dajući mi ravnotežu i podstičući moju radoznalost i opuštenost.“ Od Aper Ist sajda na Menhetnu, Bedford Stajvesanta u Bruklinu, Boldvin hilsa i Beverli hilsa u Los Anđelesu, do Francuske, Engleske i Nemačke pratimo priču o izuzetno kreativnom klincu koji zbog brojnih teškoća u školi i porodici traži spas u muzici i izrasta u vrsnog muzičara, vrhunskog tekstopisca, producenta i izvođača. Ali otkrivamo i drugu stranu njegovog života, način na koji se duhovno menjao i koji je bitno uticao na njegovu muziku i odluke da odbije više nego privlačne diskografske ugovore dok ne pronađe sopstveni muzički izraz. Stvaranje umetnika koji je proglasio „Neka ljubav vlada“ samo je srce ove priče. Format: 13×20 cm Broj strana: 280 Pismo: Latinica Cena: 799 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

Ovaj intimni spis pun je fascinantnih podataka i dragocenih opisa koji na potpuno drugačiji način osvetljavaju lik, delo i privatni život Nikole Tesle, jednog od najmisterioznijih i najznačajnijih naučnika svih vremena. „Ušuškani, monotoni život Ketrin Džonson menja se iz korena kada upozna Nikolu Teslu. Postaje opsednuta naučnikovom markantnom pojavom. Rastrzana između odanosti i strasti, ona pronalazi utehu u živopisnim fantazijama – granice između realnog i oniričnog sveta se brišu u trenutku kada snove gospođe Džonson počne da pohodi ’čarobnjak’ iz Smiljana…“– Đorđe Bajić „Ana Atanasković nam otkriva drugu stranu Tesline prirode: nežnog, pažljivog, duboko moralnog čoveka koji izbegava Amorovu strelu supruge bliskog prijatelja i mecene. Ovo je roman koji u pojedinim delovima žubori kao najčistija poezija. A Tesla je upravo to bio: dar čovečanstvu – poezija ispisana perom prirode.“– Vanja Bulić „Poput Tesle, koji je bio izuzetan naučnik čije se umeće graničilo sa istinskim čarobnjaštvom, ovaj roman je magični prikaz njegove malo poznate strane ličnosti.“– Aleksandar Tešić Format: 13×20 cm Broj strana: 328 Cena: 899 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

Odrastanje u ne tako toplom i surovom sirotištu, Nik menja za život na toplim Karibima. Opasne ulice Santo Dominga u Dominikanskoj Republici i divlja i neukroćena Havana. Sve su ovo mesta koja će vam biti opisana i slikovito prikazana kroz Nikove pustolovine. Nik je veliki borac. On se bori za svet. Za pravdu, za ravnopravnost nacija i manju eksploataciju. Nik izgrađuje privatno malo poslovno carstvo. Njegova firma bavi se krijumčarenjem alkohola a posebno vodke i ruma. Njegovo poslovno carstvo upada naravno u oči mnogima pa i jednom od najokrutnijih karipskih diktatora. Uz biznis zavrzlame, Nik se i zaljubljuje i bori za ljubav i život žene koju jako voli i bez koje ne može da zamisli da živi.

Kultna knjiga 20. Veka, neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. godine je dobila nagradu Hugo. „Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih.“ Orvel je za prvo izdanje napisao predgovor pod naslovom “Sloboda štampe”, ali je izdavač odbio da ga štampa. Tekst je bio gotovo zaboravljen do 1972. godine, kada je objavljen u Književnom dodatku Times-a. Sada se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku. Broj strana: 160 Cena: 699 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

«Sve je neobično, tiha jamska tama, neosvjetlјeni peron, fenjeri želјezničara kao svici zalutali u ovu novembarsku noć, i ovaj čudni voz što može krenuti naprijed ili nazad, sad ili nikad, samo što je meni svejedno…» Već na prvim stranicama knjige „Tišine» prepoznaćete glas Meše Selimovića. Ovog puta pripovedaće vam priču posle koje će sve tišine odzvanjati drugačije. «Bojim se da ne naiđe nemir. Mogli bi da ga rode mrak i ovo gužvanje sjenki svuda oko nas, tuđi glasovi što žive sami, voz što ukleto stoji… I čudim se, ništa se u meni ne pokreće od onog što sam mislio da će oživjeti. Selimović je ispripovedao dramu ratnog povratnika koji se u susretu sa svetom povlači u tišine, jer novi život znači mučno prilagođavanje.» U Tišinama je utkano nastojanje da se čovek sagleda naspram vremena kojem pripada. Za to je potreban dar, ali i snaga duha. Meša Selimović je imao i jedno i drugo, pa je uspeo da oslika unutrašnja previranja i borbe svih onih koji su živeli u delikatnim vremenima. Ovo je priča koja je nastala iz unutrašnjeg bića pripovedača, u obliku posmatranja, razmišlјanja i sećanja. «Ni za jednu životnu stazu ne postoji vodič, svaka je neispitana, neponovlјiva, zato je u životu avantura pravilo, a ne izuzetak… Zato moram da budem vlastiti vodič, prvi i poslјednji putnik na putu kojim samo ja mogu proći. Kad se u čoveku ugasi svaka emocija osim besa, kad u njemu žive demoni prošlosti, kad otupi za svaku lepotu koju život nosi, za čim još vapi?» Broj strana: 224 Cena: 1099 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

On je bivši detektiv koji se još uvek može osloniti na svog bivšeg partnera da deli informacije i pristup sa njim kako bi mogao da pokuša da zaštiti Alis dok progonitelj ne bude uhvaćen. Ali stalkerovo ponašanje eskalira i on i njegova bivša partnerka se plaše da bi Alisa mogla završiti kao slučajevi koji ih proganjaju, slučajevi u kojima je stalker konačno ubio njihovu žrtvu. Nadaju se da će uspeti da uhvate progonitelja pre nego što stvari odu predaleko. Ali Alis me je još više zabrinula za nju jer bi učinila neke zaista nerazumne stvari za ženu koja ima uhodnika koji joj preti da će upotrebiti žicu od sira. U jednom trenutku je toliko izbezumljena da ne može ni da odgovori na pitanja PI, a u sledećem je skočila tu i tamo, odlučna da ne dozvoli da je uhodi spreči da radi ono što želi. Prioriteti žena! Koliko ćete postići ako vas progonitelj sir-žice?! Misteriozni pozivalac preti novinarki Alis Henderson koja to odbacuje kao prevaru. Ali sledeće srede, progonitelj povlači još jedan potez — i postaje jasno da se sve radi o Alis. Alis je odlučna da se ne prepusti strahu, ali svake srede upozorenja eskaliraju, sve dok se ne nađe samo Alis već i njena porodica na vidiku stalkera. Dok se njen progonitelj približava, može li Alis otkriti njegov identitet? Priča se smenjuje između sadašnjosti i prošlosti i bila je intrigantna od početka dok je istina postepeno izlazila na videlo o tome ko je i zašto Alis bila uhođena, a skrivene tajne počinju da se otkrivaju. (Alisina priča sa njenom majkom, Metjuova interakcija sa njegovom ćerkom i još jednim klijentom, itd.). Nisu baš ništa dodali priči, posebno glavnoj priči stalkera, ali su u stvari odvukli pažnju od nje. Voleo bih da je bilo više susreta sa stalkerom, koji se retko pojavljivao do pred sam kraj. Kao rezultat toga, u knjizi se činilo da nedostaje zaista strašnih trenutaka. Progonitelja sam mogao da pogodim prilično rano, zbog čega mi se kraj romana činio ravnim. Rekavši to, stvarno mi se dopala tema stalkera. Poglavlja “ON” su dodala mnogo intrige konačnom otkriću. Sve u svemu, uživao sam u čitanju Nateraću te da platiš jer se priča kreće brzim tempom koji usput ima mnogo dobrih obrta. Ako volite misterije, uživaćete u ovoj. „Ja ću te naterati da platiš“ je ispričano iz više perspektiva, ali prvenstveno iz umova progonitelja i njegove žrtve. Glavni lik, Alis, je novinarka koja počinje da dobija pretnje smrću od nepoznatog čoveka na poslu. Ovo očigledno menja Alisin život i kako pretnje i dalje dolaze, ona se sve više plaši za svoju bezbednost i preduzima što je moguće više mera predostrožnosti kako bi sprečila da je ovaj ludak napadne ili ubije. Driskol radi neverovatan posao oslikavanja svakodnevnog života žrtve koju uhode. Ona takođe drži identitet stalkera pod repovima od početka do kraja, zbog čega se ova knjiga kreće veoma brzim tempom. Ako ubacite sve preokrete i preokrete zajedno sa unutrašnjim radom njenih istražnih službenika i istraga lokalne policije, imate savršen triler u mojoj knjizi.

Bizarna kolekcija nepoverljivih rođaka okupila se u drevnoj kamenoj vili morske trgovačke dinastije zbog predstojeće smrti okultnog naučnika, strica Kasava, i čitanja njegovog testamenta. Primorani da žive zajedno do kraja života unutar zagušljivih zidova Malpertuisa radi prokletog nasledstva, njihovo banalno postojanje postepeno ustupa mesto ljubavnim aferama i tajnim zaverama, dok zgrada polako razotkriva zlonamernost koja na kraju dovodi do serije strašnih smrti. Ekscentrične ličnosti u njemu – koje uključuju opsesivnog taksidermista, hipohondra, tri osvetoljubive sestre i bivšu menadžerku prodavnice farbanja koja je poludela – počinju da linjaju kao koža da bi otkrile još jednu skrivenu priču zakopanu u strukturi romana, onu koja okreće tradiciju ukletih kuća na glavu i kulminira apokaliptičnim raspletom. Da bi stvorio ovaj raskošni i cvetni gotički roman, Džin Rej je raskošno koristio mitologiju i misticizam, tako da je atmosfera romana intrigantno zagonetna, a njegova umetnički sablasna aura prilično očaravajuća. I iako je radnja prilično linearna – navodno je priča sastavljena od beleški različitih ljudi – puna je neočekivanih obrta i obrta. Ljudi nisu rođeni iz hira ili volje bogova, naprotiv, bogovi duguju svoje postojanje verovanju ljudi. Ako ovo verovanje uvene, bogovi će umreti. Ukradeni kanister požutelih rukopisa donosi čudnu priču o zastrašujućoj kući u kojoj živi ekscentrični sastav ljudskog, kvazi-ljudskog i izrazito neljudskog. Preći prag znači rizikovati otvrdnuće udova. Popeti se stepenicama do najvišeg sprata jednako je predaji duše. Ipak, ‘opojno mirisanje ruže i ćilibara’ se vrti oko vas. Te zelene oči, kako trepere kao plamen. Vi pripadate ovde, sa njima, vašom porodicom i ostalim takozvanim stanovnicima, ma koliko oni bili čudni i sasvim đavolski. Malpertuis je, na kraju krajeva, vaš dom… i kada ste odsutni, on vas zove, ‘kao što vekovne sile nazivaju nemirna migratorna stvorenja na velikim udaljenostima’. Ne možete da odolite njegovoj ustajaloj privlačnosti i zato mu se vratite poslednji put pre nego što pobegnete da spasete svoj život. Rejeva proza obavija ležećeg čitaoca u mirisnom oblaku dima iz cevi, a kada sam se ukočio, nisam hteo da čistim vazduh. Većinu ovoga sam pročitao u jednom dahu, i sa velikim bolom sam bio otrgnut iz njegove čarolije samo da bih izdržao svakodnevicu podnevnog obroka u bliskim okvirima establišmenta koji vrvi od čovečanstva. Vraćajući se odatle sa velikom brzinom, ponovo sam se okliznuo pod snagom Rejovog puzajućeg straha, gde sam se čvrsto držao do velikog raspleta, sve vreme sećajući se dugih dana provedenih u samostanu u Malpertuisu.

Izvršni direktor u Ministarstvu industrije je nestao: važna ličnost, i to nešto što ne bi trebalo da se desi. Stvari za Kondea komplikuje to što je poznavao čoveka o kome je reč, Rafaela Morina Rodrigeza, iz srednje škole — i da je Rafael oženio devojku u koju je bio zaljubljen, Tamaru. Istraga slučaja izvlači stara sećanja na bezbrižnije dane — a to su scene skoro slobodne asocijacije, Kondeove stare drugare (i promene kroz koje su svi prošli u protekle decenije ili dve) i ta različita vremena u kojima je Padura posebno dobar . Današnjost se takođe vodi prilično dobro, sa svima starijima i pomalo umorni od sveta, nerazumevajući šta je sa svime postalo, i često na ivici razočaranja. Rafael se dobro snašao, ali čim Konde počne da njuška okolo, pronalazi neke mutne stvari. Čini se da je Rafael bio privilegovaniji u svojoj vladinoj poziciji, ali je potrebno neko vreme da se utvrdi ko je imao prave podsticaje da želi da ga se otarasi. Smešten na komunističkoj Kubi, Padura prenosi osećaj mesta i lokalne poteškoće (iako svakodnevni život nije mnogo drugačiji nego na mnogim drugim mestima). Glavne razlike se jasno uočavaju: Znate šta putovanje znači za svakoga, ne samo u ovom preduzeću već i u zemlji u celini. Osoba koja putuje oseća se drugačije, odabrano, kao da je probila zvučnu barijeru… Policijski proceduralni aspekt Havane Blue je prilično osnovni, iako Kondeov pristup istrazi i ispitivanju svedoka omogućava pristojan obilazak Havane tog vremena. Dobar je u onome što radi — a njegov šef zna da je on čovek za taj posao: Nije da Konde ima mnogo izbora u bilo kojoj od stvari: osećaj neizbežnosti visi nad skoro svakim aspektom romana. Zabavna mešavina američkog tipa noara sa sparno kubanskom atmosferom, Havana Blue je prijatno malo čitanje. Havana Blue je prvi roman u seriji Mario Conde. Njegov originalni naslov na španskom Pasado Perfecto (Past Perfecto) krije ironičnu referencu i na „savršenu prošlost“ Rafaela Morina i na „savršenu prošlost“ Kube, pre takozvanog „posebnog perioda u vreme mira“, vremena duže ekonomske krize čiji je početak 1991. godina nakon raspada Sovjetskog Saveza. Iako se radnja dešava 1989. godine, prvo kubansko izdanje objavljeno je 1991. Takođe je zanimljivo primetiti da prošlost i sadašnjost igraju istu ulogu tokom radnje. Padura koristi treću osobu da upućuje na stvarne činjenice, dok koristi prvu osobu u flešbekovima Marija Kondea. Radnja se odvija prvih dana 1989. 1. januara, poručnika Maria Kondea iz policijske uprave Havane probudi uporni telefonski poziv. Ima užasan mamurluk nakon proslave Nove godine. Njegov šef zove zbog hitnog slučaja. Nestao je Rafael Morin, visoki funkcioner, šef kompanije za uvoz i izvoz u Ministarstvu industrije. Ispostavilo se da je Morin Kondeov poznanik iz starih školskih dana, sjajan student koji se oženio Tamarom, devojkom koju je Konde želeo. Tokom ove istrage Konde mora da se suoči sa devojkom svojih snova i snovima svoje mladosti. Kao što je često slučaj sa Padurinim knjigama, radnja je od manjeg značaja. To je samo izgovor da se pruži portret Havane i njenih ljudi pod totalitarnim režimom koji ne dozvoljava najosnovnije oblike slobode. Padura koristi elemente policijske procedure da bi kritikovao političke i društvene strukture društva u kojem se radnja odvija. Leonardo Padura je rođen u Havani 1955. Diplomirao je španski jezik i književnost na Univerzitetu u Havani, a radio je kao scenarista, novinar i kritičar. Autor je eseja, zbirki kratkih priča, ali je najpoznatiji po seriji krimi romana sa detektivom Mariom Kondeom u glavnoj ulozi. Oni su prevedeni na mnoge jezike i osvojili su prestižne književne nagrade kao što su Cafe Gijon nagrada 1995. Hametova nagrada za najbolji kriminalistički roman 1997., 1998. i 2005., Premio de las Islas, 2000. godine, u Francuskoj, nagradu Brigada 21 za najbolji roman godine, kao i nekoliko izdanja Nagrade kubanske kritike i Nacionalne nagrade za roman iz 1993. Serija Mario Conde, koju su hvalili i čitaoci i kritičari, do sada se sastoji od šest romani: Pasado perfecto (Havana Blue), Vientos de cuaresma (Havana Gold), Mascaras (Havana Red), Paisaje de otono (Havana Black), Adios, Hemingvai (Adios, Hemingvai) i La neblina del aier (Havanska groznica).

Najstarija ćerka u porodici Bridžerton, ona je gurnuta u društvo od strane majke (takozvana „ambiciozna mama“) da pronađe muža. Bridžertonovi nisu u finansijskim teškoćama niti im je potrebno da steknu viši društveni položaj – osvežavajući roman iz perioda regentstva koji izgleda da stalno ima junakinju koja je bez novca/zadužena/niskog društvenog ranga – ali Vajolet Bridžerton (rekla je ambiciozna mama) je u ludilu da uda svoju ćerku. Istovremeno, Sajmon Baset, grof od Klajvedona, vojvoda od Hejstingsa (nije li to zalogaj) ulazi u društvo nakon što je stekao ozloglašenost kao grablji u svojim univerzitetskim danima i putovao svetom da bi izbegao da ima posla sa svojim gadnim ocem. Hejstings je najbolji prijatelj sa Dafninim starijim bratom, Entonijem, pa prema neizgovorenoj muškoj vladavini između prijatelja, neće poželeti sestru svog prijatelja. Naravno, stvari nikada nisu tako jednostavne, i Sajmon nailazi na Dafne i dolazi da je spase od previše revnog udvarača. Pre nego što sazna ko je ona, otkrije da je neopozivo privlači. Nakon što je osetio tonu bijesnog braka nastrojenog, Sajmon — koji se zakleo da se nikada neće oženiti — daje predlog ravnomernoj Dafni. Oni će formirati lažnu privrženost jedno drugom, oslobađajući na taj način Daff iz poroka bračnih planova njene majke i istovremeno odvraćajući sve matronske ambicije prema Simonu. U međuvremenu, Sajmon ubeđuje Dafnu da će se njena zaliha dramatično povećati, jer svi muškarci žele ono što ne mogu da imaju. To je lagana, prozračna romansa koja je više na liniji sveže isceđene čaše hladne limunade tokom letnjeg dana. Neće ostati sa vama kada završite, ali zadovoljava žudnju za nečim slatkim i glatkim. Na stranu metafore o hrani, Vojvoda i ja smo zabavni. Likovi su standardni i radnja je predvidljiva, ali za ono što jeste, pogodi me. Dafne je inteligentna, veoma lepa, nesebična i ljubazna. Simon, iako je opisan kao grabulja i čuva mračnu tajnu (on *dahne* zamuckuje), zapravo nije grabulja, i fin je, moralan momak koji se stidi svoje prošlosti i ima neke probleme sa tatom koje treba da reši (opet sa tatinim pitanjima!). Dafne, ljubazna žena kakva jeste, spasava ga od njegovih sopstvenih demona, i nakon kratkog perioda ljutnje i lakog nesporazuma, oboje žive srećno do kraja života. Iako pisanje nije posebno dobro urađeno – ljudi se smeju, a oči blistaju previše – dobro je urađeno. Priznanje: Ponekad se osećam potpuno postiđen i padam u napade smeha zbog većine scena seksa u ljubavnom romanu (delovi iz Gladi kao niko drugi sa glavnim muškarcem “ stenjajući, napinjući se o njegov traus” pada na pamet). Nazovimo to „faktorom sramote“. U filmu Vojvoda i ja, na sreću, faktor sramote je pao na podnošljiv nivo, a seks je bio vruć, a da nije bio smešan. Bilo je slatko čitati o Dafninoj potpunoj zbunjenosti i nevinosti u vezi sa seksom, a prvi susret Simona i Dafa je dobra zabava. Značajni citati/delovi: Susret Dafne i Sajmona u bašti u kojoj dele svoj prvi poljubac (i nešto više) je pakleno vruć. U svim seksi scenama zajedno, gospođa Kvin uspeva da održi laganu nevinost kako bi ublažila strastvene stvari i efekat je potpuno neverovatan. Dodatna razmišljanja: Roman je napisan u formatu gde svakom poglavlju prethodi kratak odlomak iz časopisa Ladi Vhistledovn's Societi Papers – kolumne za tračeve za bogate i slavne (mislite na US Veekli, a ne na The National Enkuirer). Format i izbor za održavanje publikacije u novinama tokom čitavog romana su simpatična i neobična zabava, i daje knjizi urednu autentičnost.

Nezaposlen je, puno pije i pati od nekoliko nedijagnostikovanih problema mentalnog zdravlja. Njegova ćerka Loren s vremena na vreme dolazi u posetu, ali nikada ne izlaze kada ona izađe, a njihov odnos je uvek napet i često nasilan. Kada se žena po imenu Di useli u napuštenu kuću pored, dok je u potrazi za svojom sestrom, koja je kidnapovana pre mnogo godina, Tedov život počinje da se pretvara u haos. Takođe je beskorisno, jer ništa u Poslednjoj kući u Needless Streetu nije ono što izgleda. U stvari, Vordov najupečatljiviji podvig ovde je to što čitaoce drži da nagađaju od prve do poslednje stranice, čak i nakon što otkrije istine koje menjaju sve. Nekoliko važnih činjenica je jasno od početka: Diina sestra je kidnapovana kao dete dok je bila na odmoru i Di je opsednut time da je pronađe, Ted je usamljenik kojeg proganja duh svoje majke i živi u trošnoj kući, a Di misli da je Ted oteo njenu sestru. Ova Noir avantura pokazuje da Silvija Moreno-Garsija može sve, sa stilom na pretek. Prilično jasno, zar ne? Pa, onda je ostalo: bogovi zakopani u šumi, misterija Lorenovog sporadičnog prisustva i mračnog raspoloženja, ljuti zeleni dečaci koji žive na tavanu i Olivija, mačka koja priča, čita, veruje u Boga, želi da ima TV pokazuju, i pati od disocijativnog poremećaja identiteta. To bi moglo zvučati zbunjujuće, ali sve je to deo mračnog, čudnog sveta koji je Vard kreirao za ovu uznemirujuću priču, i sve ima smisla. Vord izuzetno dobro koristi nepouzdane naratore. Ted se, na primer, seća detalja iz svog detinjstva. Njegova majka je znala šta je on u ranoj mladosti nakon što ga je zatekla kako ubija životinju, a njene reči u tom trenutku ga nisu napustile: „Dugo sam se plašio da je to u tebi. Sada je to potvrđeno. Nalazim da to je olakšanje. Ne moram više da mislim o tebi kao o svom sinu. Ne moram više da tražim u srcu ljubav koju ne mogu da osetim.” On takođe nestaje danima i zatekne sebe kako govori stvari poput „napravio sam neku štetu kada sam bio napolju“ ili shvata da misli na „pogrešno sećanje“. Di je vođena svojom opsesijom i čini se da donekle kontroliše, ali tada se ta slika ruši; plaši se spavanja jer će joj „crvene ptice doleteti u glavu“. Loren nije Loren, a takođe pati od teškog disocijativnog poremećaja identiteta. I neću ni početi sa mačkom koja priča. Poglavlja se smenjuju između Teda, Olivije, Loren i Di, i nijednom od njih se ne može verovati. Sve u Poslednjoj kući u ulici Needless Street je staro, prljavo ili pokvareno. Isto važi i za psihu njegovih likova. Jezivo propadanje spoljašnjeg sveta odražava njihovo mentalno stanje. Niko nije onakav kakvim se čini, činjenica koja je izgubljena za njih. Ted, na primer, sam sebi nije poznat: Skinuo sam ogledala pre nekoliko godina jer su uznemirila Loren. Ali ne treba mi ogledalo da bih znao kako izgledam. Njene reči su me ubole. Veliki, debeli. Moj stomak je gumena vreća. Visi kao da je vezan tamo. Sve vreme sam sve veći. Ne mogu to da pratim. Prebacujem stvari, odbijam se od vrata. Nisam navikao koliko mesta zauzimam u svetu. Poslednja kuća u ulici Needless je složena i višeslojna, ali više liči na multiverzum nego na luk. Vreme je mutno i svi su neredoviti. Postoji istina koju počinjemo da uviđamo relativno rano, ali kada stojite na klimavim nogama, a naracija vam stalno baca krivulje, verovati da znate šta se dešava je skoro nemoguće. Vord je talentovan pripovedač, i ona to pokazuje ovde. Atmosfera u ovom romanu je depresivna i neobičnost može da dovede do zabune — „„Prvi put kada sam pokušala da pobegnem“, kaže ona, „uzeo mi je noge. Razbio ih je između dve daske maljem. Drugi put sam pokušao , sišao si mi s uma'“ — ali iskustvo je drugačije od bilo čega drugog, i to ga čini obaveznim štivom za one koji vole vrstu lavirinta narativa koji izvlače tepih ispod vas, šaljući vas da se prevrnete u mračna, mračna soba.

Priča počinje sa čovekom, Arturom, koji je nasledio svetionik. Njegov otac insistira da ne ulazi u prostoriju ograđenu zidom u podrumu. Junak ne sluša (inače ne bi bilo smešno) i nalazi se gurnut u putovanje kroz vreme. Tokom svojih avantura, on će upoznati ženu u koju se ludo zaljubljuje, Saru, i sa kojom će pokušati da uspostavi vezu. Ali kako možete da živite svoj život kada živite samo jedan dan u godini, a sve što se izgradi tokom ovog putovanja jednog dana će biti uništeno? Pisanje Gijoma Musa je tečno i lako dostupno. Ima veoma lepo pero koje čitaoca, kroz stranice, vodi u avanturu bogatu emocijama. Ritam koji je zadan tekstu ostavlja nas u neizvesnosti do poslednjeg reda. Kraj je izvanredan i dobro osmišljen. Može se samo diviti genijalnosti koja stoji iza ovih spisa. Ova knjiga nas vodi na putovanje iz godine u godinu, podsećajući nas na ključne događaje ovih vremena. Objavljen 2015. godine, predlaže ponovni osvrt na vreme od 1991. do 2015. Ovaj roman pruža blagi osećaj nostalgije i bekstva. Ova priča usidrena na putovanju kroz vreme nam omogućava da razmislimo o našim životima. Navikli smo da živimo veoma brzo, a da ne odvojimo vreme da se smirimo. Pomaže nam da ponovo razmislimo o mestu naše porodice u našem životu i našim prioritetima. Ovu knjigu je zanimljivo čitati u ovom vremenu dekonfinacije koje nas je takođe osvestilo šta nam je najvažnije (pogledajte moj članak o mogućnostima izolacije ovde). Što se karaktera tiče, dopao mi se lik dede, Salivan. On je i zabavan i veoma dirljiv. Ne želeći da pravi psihološku analizu likova, on predstavlja tu dobroćudnost i ovaj stub koji je potreban svakom čoveku tokom života. On takođe predstavlja onu neophodnu referentnu tačku kada izgubimo oslonac u svakodnevnom životu. Nažalost, manje mi se dopao lik Sare, koja više liči na NPC (lik koji nije igrač) koji trpi događaje. Voleo bih da je malo razvijenije.

Ne čekaj da te kriza srednjih godina zatekne nespremnu. Kreiraj je sama. Život je u tvojim rukama. Da sama okušaš sreću u Brazilu, idi na 151. Ako hoćeš tetovažu, pređi na 147. Da spališ kuću, pređi na 145. Da saopštiš šefici u šta da turi sebi svoj posao, idi na 24. Da mu predložiš otvoreniju vezu, pređi na 37. Da potražiš kombinacije za brzo bogaćenje, pređi na 98. Ako si prešla tačku iza koje nema povratka, pređi na 31. Da kažeš istinu, pređi na 65. Da promeniš svoje unutrašnje biće, pređi na 72. Da promeniš svoje spoljašnje biće, pređi na 81. Mi smo odrasle osobe i sve imamo svoje žute minute. Kad prođe neka decenija zrelog života, teško je shvatiti kako si se iz pretežno simpatične bezbrižne devojke od dvadeset i nešto godina pretvorila u ženu koja razmišlja o razvodu jer joj se muž vratio sa kursa meditacije odlučan da jede samo sirove namirnice. Moraš doneti niz odluka, još kad bi samo uspela da se setiš kako se to radi. Ali sve dosad nisi mogla da se vratiš na početak i pokušaš da nešto izvedeš bolje. Do suza komične, zastrašujuće prepoznatljive, pred čitaocem su nevolje savremene krize srednjih godina koja će ga poneti na neka mesta koja će (nadajmo se) u stvarnom svetu uspeti da zaobiđe. Broj strana 168 Cena: 599 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

Još od te magične noći, blistava vizija u srebru zaslepila je Benedikta za privlačnost bilo koje druge – osim, ​​možda, ove privlačne i neobično poznate lepotice obučene u kućnu odeću koju oseća prinuđenim da spase iz najneprijatnije situacije. Zakleo se da će pronaći i oženiti svoju misterioznu gospođicu, ali ova služavka koja oduzima dah čini ga slabim od želje za njom. Ipak, ako joj ponudi svoje srce, da li će Benedikt žrtvovati svoju jedinu šansu za ljubav iz bajke? Kada sam izašao iz knjige „Vikont koji me je voleo“, znao sam da ova knjiga jednostavno neće zadržati sveću za Entonijevu priču. I u stvari – nije za mene. Ali i dalje je bilo zabavno i zanosno čitanje. Benedikt mi je u knjigama uvek izgledao malo bla. Nedostajali su mu ista harizma i seksipil koji je imao Entoni, čak je i Kolin, drugi brat čija je priča koju čitam sledeće – bio više prisutan u romanima nego Benedikt. Tako da ne znam da li sam jedva čekao da pročitam njegovu priču, ali sam bio uzbuđen kada sam video kako ga je Kvin prikazao i naterao publiku da ga zavoli. Ako volite priče o Pepeljugi, onda je ovo apsolutno za vas! Sophie je tako dobro igrala ulogu nanesene dame. Bila je simpatična, brižna, principijelna i vredna. Ona mi se istog trenutka dopala i nadao sam se da će dobiti svoj HEA sa Benediktom, da budem iskren, izgledalo je potpuno malo verovatno za 90% knjige. Bilo mi je teže sa Benediktom nego sa Sofi. Sviđala mi se Sofi i uživao sam je gledajući kako prevazilazi svoje probleme i trijumfuje nad svojom zlom maćehom. Ali Benedikt – nije ostavio dobar ukus u mojim ustima. Mali spojler — Benedikt troši 90% romana moleći Sofi da mu umesto toga bude ljubavnica, dok se nada da će se njegove misteriozne žene „prave ljubavi“ ponovo pojaviti u njegovom životu. Bilo mi je teško s tim. To se graničilo sa iritacijom i uvredom za Sophie. Znam da na kraju, Benedikt uviđa grešku svog puta i moli je za oproštaj i nikada nije bilo sumnje da je voleo Sofi, ali meni je bilo teško da stignem tamo. Činilo se da Benedikt jednostavno nije bio voljan da prihvati ne kao odgovor, a ipak nije mogao da pusti svoje misteriozne žene. Bilo mi je teško sa Benediktom zbog ovoga. Nije bilo potpuno odlagano, ali mi je bilo drago kada se priča završila pa sam mogao da pređem na Kolinovu priču jer imam osećaj da će Kolin za mene biti dostojan pada u nesvest kao i Entoni. Ovo je i dalje bilo dobro štivo, samo mi nije bilo omiljeno u seriji do sada, ali je i dalje zabavno bekstvo i ima svoje vrhunce.

Iako je to dobra stvar za tu jadnu decu. Njihova reakcija na smrt njihove majke je… tako depresivna, a reakcija njihovog oca na sve to je tipična za to vreme. Tako da imaju sreće što se nesalomiva Eloiz pojavljuje u njihovim životima i preuzima kontrolu. Ona to može da uzme, a može i da odnese, LOL. Sviđa mi se što je Eloise iznenađujuće Filipova reakcija na njen dolazak. Služi idiotu kako treba. Samo zato što je njena porodica navikla na nju, ne znači da je ostatak sveta spreman za nju. Ona je sigurno dovoljno stara da zna bolje. Ovo mora da je najintrospektivnije udvaranje i većina se dešava u njihovim sopstvenim umovima dok Eloiz i Filip pokušavaju da razumeju jedno drugo, sebe i brak dok pokušavaju da se zbliže sa decom. Deca za koje je Filip šokiran kada otkrije imaju razne veštine i interesovanja kojih on nije svestan. To nije jedini aspekt života u kome on nema pojma. On računa da njegova nevesta ne prihvata njegovo sebično ponašanje. Ponašanje koje je prilagodio da zaštiti svoju decu. Oh, volim što čak iu ovoj situaciji, Kolin ostaje veran sebi i ušuškava se kao izgladnjeli čovek.

Hana i njene kolege ne prepuštaju ništa slučaju. Vremena je malo i oni nisu jedini koji traže. Kada dođe tajanstvena i smrtonosna Katja, neočekivani i brutalni događaji počinju da se gomilaju. Za samo nekoliko dana život u Haparandi okreće se naglavačke. Pogotovo za Hanu, koja je konačno primorana da se suoči sa sopstvenom prošlošću. Grad Haparanda je tokom svoje duge istorije iskusio i međunarodnu trgovinu ljudima, kako legalnu tako i nelegalnu. Kada se van grada pronađu mrtvi vukovi sa ljudskim ostacima u stomaku, policajka Hana Vester i njen šef Gordon Niška počinju da istražuju slučaj. Hana i Gordon uskoro moraju da razmotre seriju žestokih zločina u vezi sa drogom koji bi mogli biti povezani sa zverstvima koje je počinila Katja, sadistički ubica koju je poslao ruski vođa bande da preuzme drogu u vrednosti od 30 miliona kruna. Mučena naletima vrućine u menopauzi, sopstvenom mračnom prošlošću i neuspelim brakom, Hana se bori sa svojim besom zbog toga što je žensko, kao i sa problemom švedske bande i njenom propalom socijalističkom politikom. Rozenfeldovi nagli bioskopski rezovi i živopisni rafali nasilja drže da se stranice okreću, uprkos donekle predvidljivoj radnji. Ako postoji jedna mana u u ovom delu, to je da će iskusni ljubitelji kriminalističke fantastike uočiti veliki obrt zapleta koji dolazi prilično rano, iako su rekli da postoji određeno zadovoljstvo koje dolazi kada se pokaže da je u pravu. Osim toga, ovo je zadivljujući roman koji spaja divlji i grubi osećaj izolovanosti koji se nalazi u najboljoj švedskoj krimi sa moralnim dilemama raspaljenim ljudskom pogrešnošću klasičnog “noir” romana. Odlično čitanje i zabavan uvod u novu seriju. Iako ova knjiga ima mnogo likova, koji su se ponekad osećali pomalo nebitnim za priču, osećate se kao da se susrećete sa zajednicom. Volećete uključivanje malih delova istorije o gradu i svemu što se dešava u životima različitih likova. “Kada vukovi zovu” je zabavno štivo koje će vas držati zalepljenim za stranice. Kroz celu knjigu, autor opisuje grad i otkriva njegovu priču deleći sa čitaocima istoriju, kao i govoreći o planovima i nadanjima za budućnost. Grad takođe daje male nagoveštaje o tome šta se dešava u životima različitih likova. Katja je predstavljena kao snažna žena koja se fokusira samo na posao koji mora da radi. Međutim, kako se priča odvija, a delovi njene prošlosti otkrivaju, ostaje vam da osećate tugu života ove mlade žene. Iako je ona smrtonosni ubica, vi želite više za ovu ženu. Hana je divan lik. Ona je policajka, ali nije naročito jaka žena. Ona mnogo zavisi od muža koji je gura od sebe, i u dilemi je zašto se on tako ophodi prema njoj. Ona nije tipična izmišljena policajka što je čini privlačnom. Svideće vam se kako je izgledala savršeno ljudski. Kraj će vas naterati da žudite za sledećim delom. “Kada vukovi zovu” uopšte nije bio ono što ćete očekivati, i jedva ćete čekati više.

Ser Ričard Kenvorti ima manje od mesec dana da pronađe mladu. On zna da ne može biti previše izbirljiv, ali kada vidi Iris Smithe-Smith kako se krije iza svog violončela na zloglasnom mjuziklu svoje porodice, pomisli da je možda dobio na lutriji. Ona je tip devojke koju ne primećujete do drugog ili trećeg pogleda, ali ima nešto u njoj, nešto tinja ispod površine, i on zna da je ona ta. Ser Ričard Kenvorti ima neke velike tajne. Iz svojih privatnih razloga, on putuje na jug iz Jorkšira u London da ubedi neku kvalifikovanu mladu damu da se uda za njega u kratkom roku. Kvinova impresivna romansa, smeštena u eru posle Regencije, detaljno opisuje neobično udvaranje Ričarda i gospođice Iris Smit-Smit pre i nakon što su otkriveni njegovi motivi. Iris Smithe-Smith je navikla da bude potcenjena. Sa svojom bledom kosom i tihom, lukavom duhovitošću teži da se uklopi u pozadinu, i to joj se dopada. Dakle, kada Ričard Kenvorti zahteva upoznavanje, ona je sumnjičava. On flertuje, šarmira, ostavlja svaki utisak da se muškarac zaljubljuje, ali ona ne može baš da veruje da je sve to istina. Kada se njegov predlog za brak pretvori u kompromitujuću poziciju koja nameće problem, ona ne može a da ne pomisli da on nešto krije čak i dok joj srce govori da kaže da. “Tajne jednog gospodina” je knjiga sa jasnim snagama i zabavno je štivo. Ako vam se sviđaju knjige Džulije Kvin, verovatno ćete uživati u ovoj bez preuređenja liste omiljenih knjiga Džulije Kvin da biste prilagodili novi naslov.

Događaji su usredsređeni na Bena Mirsa, umereno uspešnog pisca koji se vratio na Jerusalimsko zemljište da bi napisao roman zasnovan na svojim ranim godinama. Takođe se nada da će isterati strahote koji ga progone od detinjstva. Iako je njegov dolazak u Salemovo prošao onako kako bi se nadao, misteriozni novi par stanovnika je stigao u isto vreme, smeštajući u onoj oronuloj staroj vili na koju Ben ne može da ne misli. Iako su ove promene u početku jednostavne radoznalosti, nestanak dva lokalna dečaka je zlokobni predznak stvari koje dolaze, jer su novi stanovnici grada sa sobom doneli košmarnu bolest koja preti da uništi ceo grad. Ovaj roman počinje polako i ništa se previše loše ne dešava na njegovim ranim stranicama. Ali King koristi ovo vreme da uradi ono što najbolje radi, a to je da izgradi sjajne likove i stvori fascinantne priče iz prošlosti dok dodatno povećava osećaj napetosti i slutnje. Kada je temelj izgrađen, on podiže pretpostavku i otkriva puni užas vampira. On zna kako da izgradi napetost tako što će naizgled neupadljiv grad postaviti protiv natprirodnog prokletstva. A King ima neverovatnu sposobnost da izgleda da se živo seća tačno kako je biti dete. “Salemovo” je fantastično delo vampirske, horor fantastike i verovatno jedno od najboljih Kingovih dela. Ponekad je zaista zastrašujuće, kako ima sposobnost da vam podigne dlake na rukama i vratu i da vam pruži istinski osećaj slutnje, što je upravo ono što je autor verovatno nameravao, spora izgradnja ne vidi mnogo tragedije, ali čitalac zna ono što verovatno dolazi počinje da se oseća sve neprijatnije i na ivici. Svideće vam se način na koji je ovo prikazano sa takvim jezivim užasom, sa velikom ravnotežom između vampira kao sofisticiranijih zlikovaca i monstruoznih stvorenja noći, nešto zbog čega poželite da pokrijete svoje prozore, da se stisnete na mestu i sačekate izlazak sunca. Priča je podstakla veliki osećaj beznađa, jer postaje sve očiglednije koliko lako ovakva zajednica može biti progutana takvom pretnjom. Ova knjiga sadrži mnogo obeležja onoga što volimo kod Kingovog pisanja, posebno iskrene predstave običnih ljudi. On je zaista dobar u uključivanju manjih detalja o mislima i osećanjima likova, ponekad grubih, koji možda nisu bitni za celokupnu radnju, ali donose nešto iskreno u srcima i umovima ljudi. U tom smislu, istaknuti lik u ovom romanu bio je “Salemovo” srce mesta koje su na kraju ljudi. Mnoga poglavlja posvećena su putanjama raznih stanovnika grada, njihovim neobičnim hirovima, ljubavima, okrutnostima i svemu između. Iako je većina njihovih karakteristika prilično jednodimenzionalna, svi oni imaju dovoljno ličnosti da formiraju divan mozaik koji postaje sam grad. Jedna od stvari koja će vas privući u Kingovim romanima je to što iako imamo veliko loše zlo na koje treba da se fokusiramo, često je individualno zlo samog čovečanstva ono što šokira veliki deo Salemove populacije koja naizgled nije spremna na dobro. Kao što je i Kingov stil, to je mračna i surova priča sa preobiljem ljudske slabosti i užasom koji je rezultirao. Kvalitet pisanja je dobar, posebno kada se uzme u obzir da je ova knjiga bila njegov drugi objavljeni roman. “Salemovo” je odličan primer retro Stivena Kinga, ne ostavljajući nikakvo čudo zašto je postao zvezda u usponu sa svojih prvih nekoliko romana. Neki elementi su malo zastareli, posebno određene upotrebe slenga i možda nekoliko kulturnih referenci, ali ćete bez ikakvih problema zaroniti u ovaj svet malog grada kog su ga polako progutala noćna stvorenja. Nijedan lik nije bio posebno složen, ali sve zajedno, sam grad je bio sam po sebi veliki lik, kao i spektakularno okruženje za susret između savremenog života i drevnog zla kao istinske sile na koje treba računati. “Salemovo” je topla preporuka za sve ljubitelje horor fantastike i obavezno čitanje za one koji vole vampirsku fikciju.

Kada se njegovo ime pojavi, većina čitalaca povezuje Milera sa seksom, skandalima, pornografijom. Ovo je uglavnom zbog pažnje štampe koja je posvećena njegovim dvema knjigama, pomenutih gore. Međutim, Miler ima mnogo više od ove dve knjige. Milerovo životno delo može se podeliti na tri odvojene kategorije: seks, nadrealizam i filozofija. Radovi koji čine ove tri kategorije nisu dolazili hronološkim redom, iako su njegovi kasniji radovi mnogo više filozofski. Pomeranje od seksa ka filozofiji je veoma primetno u njegovoj trilogiji “Ružičasto raspeće”, gde Neksus pravi veliki otklon iz sveta seksa u filozofske oblasti. Za razliku od njegovih drugih knjiga, “Crno proleće” stoji samostalno, pokrivajući period Milerovog života o kojem se često ne govori u njegovim drugim delima – njegove rane godine. To je takođe, nesumnjivo, njegovo najnadrealnije delo. Pod nadrealnim mislim da ne samo da se dotiče principa nadrealizma, već da je to delo prožeto nadrealnim slikama. U ovom romanu, ove slike su Milerova najveća prednost. “Četrnaesto odeljenje” je uvodno poglavlje “Crnog proleća”, uvodno poglavlje intimnog života Henrija Milera. Ovo je poglavlje u kojem govori o svom detinjstvu, prijateljima, ljudima i ulicama na kojima je odrastao. To je bolno mesto, ali sigurno utočište. “Treći ili četvrti dan proleća”, drugo poglavlje “Crnog proleća”, fluktuira između njegovog doma iz detinjstva i njegovog sadašnjeg mesta u Klišiju. Tamo gde ovo poglavlje počinje opisom njegovog doma, ono prelazi na njegovu opsesiju načinom na koji čovečanstvo uništava samo sebe, na beskrajnu listu nepravdi koje vidi. Moglo bi se reći da je Miler bio pesimista. Ne slažem se. Miler je, uglavnom, uživao u životu do kraja. Možda je predvideo šta se sprema iza ugla, možda je predvideo uništenje koje je Drugi svetski rat doneo Evropi “Subotnje popodne”, treće poglavlje, divna je pohvala Francuskoj. Provodeći dan na svom biciklu, Miler radosno istražuje sve francusko i peva svoje ljubavne himne francuskom narodu, svojim novopronađenim sunarodnicima. Radost pronalazi u jednostavnom zadovoljstvu pišanja u otvoreni pisoar (a prepričava ih poprilično) ili odlaska u toalet sa knjigom. “Anđeo je moj vodeni žig”, jeste četvrto poglavlje u “Crnom proleću”. Ovo je samostalni komad, koji beleži Milerov pokušaj akvarela. Oni od vas koji nisu upoznati sa Milerom možda ne znaju ovo o njemu, ali on je bio plodan i prilično dobar umetnik akvarela. Veruje se da je prvobitno počelo kao način da se zaradi novac, ali kasnije je to urađeno čisto iz radosti. U kasnijim godinama, kada se Miler nastanio u Big Suru, umotavao je knjige u svoje akvarele i slao knjige svojim fanovima i pristalicama. Od tada su se neki od njegovih akvarela prodavali za sulude svote novca, a kasnije je postojala ograničena serija ručno potpisanih serigrafija. Sve u svemu, ovo je impresivna i zastrašujuća kolekcija. Naravno, Miler je veoma egoističan, ali iz njegovog ega niče njegova genijalnost. Milera je teško protumačiti, čak je teško razumeti. Ponekad je kao ludak naoružan rečnikom; ponekad je kao prorok propasti; ipak kroz sve to sija njegov neutaživi apetit za životom. Čitanje ove knjige iznova i iznova tera nas na razmišljanje. Takođe nas čini da shvatimo koliko je njegovo pisanje imalo uticaja na ostale autore. Da li je Henri Miler relevantan u dvadeset prvom veku? Apsolutno! Njegov rad je vanvremenski.

Romantični sukob između tvrdoglave Elizabete i njenog ponosnog ljepotana, gospodina Darsija, je sjajna izvedba civilizovanog sparinga. A blistava duhovitost Džejn Ostin blista dok njeni likovi plešu delikatnu kadrilu flerta i intriga, što ovu knjigu čini najvrhunijom komedijom ponašanja Engleske. Smešten u vreme Napoleonovih ratova, ali se malo pominje to, “Ponos i predrasude”, kao što većina ljudi zna, prati romansu nadmušne, nepristupačne Darsi i živahne, velikodušne Elizabet Benet. Darsi je ponosan, a Elizabet ima (po mom mišljenju s pravom) predrasude. Naravno, svi znamo da se Elizabet i Darsi na kraju pomire nakon što Darsi pokaže svoje principe i ljubaznost pomažući Elizabetinoj divljoj i neiskusnoj sestri Lidiji da sklopi prilično zadovoljavajući brak sa Vikamom. Vikam, zgodan i šarmantan vojnik, u početku ostavlja povoljan utisak na Elizabet, ali značajno je i momak koji je već poremetio živote Darsijeve sestre. Duhovita, inteligentna Elizabet Benet nema želju za brakom iz interesa. A kada upozna zgodnog, bogatog gospodina Darsija, njeno mišljenje o njemu brzo se utvrdi. On je povučen, sebičan i ponosan – poslednji muškarac na svetu za koga bi se ikada udala. Sve dok im se putevi ne ukrste iznova i iznova i par ne počne da shvata da prvi utisci mogu biti pogrešni. Ali dok se Elizabet i Darsi upleću u ples kroz stroge hijerarhije društva, da li će biti prostora da procveta prava ljubav? Ovo je tako sjajna knjiga i savršen način da se priča o ponosu i predrasudama upozna sa onima koji je još nisu pročitali. Iako njena majka želi da uda svih svojih pet ćerki, Elizabet Benet ne želi da se uda za nekoga radi pogodnosti. Tokom jednog bala upoznaje gospodina Darsija koji se čini sebičnim, ponosnim i grubim prema njoj. Elizabet ne želi da se ikada uda za njega, a ni gospodin Darsi ne izgleda oduševljen tom idejom, ali posle mnogo susreta, da li bi njihovi prvi utisci jedno o drugom mogli biti pogrešni? Čitava priča je tako dobro ispričana i iako možete pretopstaviti šta će se dogoditi svima, i dalje će te je tako rado čitati. Hemija između gospodina Darsija i Elizabet je briljantna i obožavaćete trenutke poput neuspele ponude, Darsijeve nespretnosti i njihovog zajedničkog plesa. Kraj je veoma dobar i cela knjiga je napisana na način da se osećate tako srećnim nakon što je pročitate. Ostin je u sopstvenoj klasi za tkanje intrige, veoma lepo prikazuje karaktere. Na primer, volimo Elizabetinog oca, ali ga baš i ne poštujemo. Slažemo se da će Binglija (Darsijev prijatelj) i Elizabetinu sestru, Džejn, njihovo osoblje opljačkati na slepo, jer su jednostavno previše ljubazni. Ova vrsta detalja i duhovit uvid je ono što je čini tako briljantnom. Zgroženi smo manirima gospođe Benet, ali oduševljeni njenom grubošću. Zapanjeni smo veštinom i majstorstvom koje Ostin primenjuje u pisanju satire i ironije. Humorom i duhovitošću obiluju tekstovi Džejn Ostin, a posebno “Ponos i predrasude”. Po mišljenju čitalaca, njeno razumevanje društvene klase i ograničenja prema ženama (i muškarcima) je bez premca. Direktan, ali razigran; žarko, ali lagano; smešna, ali duboka – Ponos i predrasude je knjiga kojoj ćete želeti da se vraćate iznova i iznova. Brojne adaptacije “Ponosa i predrasuda” čine ga dobro poznatom pričom, a članovi Bookub-a provode sate pijući vino i raspravljajući o tome koji glumac glumi Darsija više voli! Dobro je napisano i fascinantno čitanje ako ste zainteresovani da saznate biografske podatke i više o kontekstu njenog pisanja. Postoje i brojna društva posvećena proučavanju Džejn Ostin, kao i mnoštvo zabavnih spin-off romana za tinejdžere i odrasle. Ako nikada niste čitali knjigu Džejn Ostin, počnite sa ovom i postoji velika šansa da ćete se navući na njeno pisanje.

Gabrielov spas iz vlastita pakla nagovijestit će dolazak plahe studentice poslijediplomskog studija Julije Mitchell, koja nije ni slutila da će na studiju susresti muškarca kojeg je upoznala u gimnazijskim danima i nikad ga nije zaboravila. Gabriel i Julia neće moći dugo izbjegavati uzajamnu privlačnost i ulaze u vezu kojom on ugrožava svoju karijeru. Može li Julia biti Gabrielovo okajanje, njegova Beatrice…? Gabrielov pakao, intrigantna i strastvena priča o zabranjenoj ljubavi, prvi je dio trilogije koja je nastala na blogu kao fanfikcija Sumrak sage, i to prije erotske trilogije Pedeset nijansi. Roman je munjevito osvojio i očarao publiku, a autor ga je objavio pod pseudonimom i sve što se zna o njemu jest da živi u Kanadi te voli i proučava renesansnu umjetnost. Autorica Pedeset nijansi u svojoj knjizi napisala mu je i posvetu: »SR, hvala ti za korisne savjete od početka i što si bio prvi.« Trilogija o Gabrielu, inspirirana Danteovim djelom i njegovim odnosom s Beatrice Portinari, baš poput Pedeset nijansi uspjela je postati svjetska senzacija, o njoj se raspravlja na blogovima u cijelom svijetu, a čitatelji obilaze Toronto i Firenzu putovima njezinih glavnih junaka. Knjigu potražite OVDE

Prve tri knjige, “Revolveraš”, “Tri Tarot Karte” i “Puste zemlje” su brilijantne, a četvri deo, odnosno “Čarobnjak i staklo” dopunjuje serijal na izvanredan način. Ova knjiga ima mnogo sličnosti sa njegovom knjigom “Vetar kroz ključaonicu” i mogla bi se čitati kao samostalni roman. U ovom delu, Stiven King se svim srcem daje u priču o ljubavi između tinejdžera, ali u zavisnosti od tačke gledišta ovo je ili veoma dobra ili loša stvar. Svi smo mi prošli tinejdžerske dane, i ponašali se na načine koje su se u tom periodu činile opravdane i ispravne, ali kako vreme prolazi na taj period možemo gledati sa divljenjem i lepim sećanjem, ili se prosto naježiti od same pomisli. Na sličan način se odigrava i ova ljubavna priča između glavnog lika Rolanda i Suzan. King je na odličan način predstavio njihovo tinejdžersko ponašanje, za šta on ima izuzetan talenat, ali nekada može biti teško za čitanje i tumačenje, pogotovo kada se radi o tinejdžerima koji su fokusirani samo na sebe. Knjiga nam objašnjava da shvatimo zašto je tako mračan i uklet. Roland, Edi, Suzana, Džejk i Džejkov kućni ljubimac preživeli su poslednju nesreću Blejna Mono, samo da bi se našli nasukani u alternativnoj verziji Topeke u Kanzasu, onoj koju je poharao virus supergripa. Dok prate napušteni I-70 prema udaljenoj staklenoj palati, čuju atonalno zviždanje tankog mesta gde se tkanje postojanja skoro potpuno istrošilo. Dok kampuju blizu ivice istanjenog, mesta gde se tkanina sveta skoro sasvim izlizala da izgleda kao staklo, Roland priča svom ka-tetu priču o još jednom istanjenom mestu, onom sa kojim se susreo kada je bio nešto stariji od dečaka. Tokom jedne duge magične noći, Roland nas prenosi u srednji svet davnih vremena i u primorski grad po imenu Hambri, gde se Roland zaljubio u devojku po imenu Suzan Delgado i gde se on i njegovi stari prijatelji iz teta Alen i Katbert bore sa snagama Džona Farsona, koja je — uz malu pomoć vidljive sfere zvane Merlinov grejpfrut — zapalila poslednji rat Srednjeg sveta. Ovaj roman je verovatno najkontaverzniji roman Mračne kule, jer je King imao smelosti da se osvrne i priča o pozadinskim temama i retrospektivi, umesto da svu svoju pažnju apsolutno posveti nastavku radnje. Upravo zbog ovog smera odvijanja radnje mišljenja su se podelila. Mnogi su očekivali nastavak i razvijanje priče u nekoj budućnosti, odmicanje od prve tri knjige i otkrivanja novina koje bi mogla da nosi četvrta knjiga, dok su ostali jedva čekali da pročitaju šta se to krije iza tajanstvenog Rolanda i njegovog puta, i da saznaju koren i srž njegovog lika, kao i sve što je bilo. Na kraju krajeva, podela je brzo nestala jer su čitaoci prosto oduševljeni četvrtim delom serijala, kako zbog načina kojima dopunjuju celu priču, tako i zbog Kingovog fantastičnog prikaza likova, njihovih osobina, istorije i razvoja do onoga šta su trenutno. King je često govorio da je pisanje van nejgove zone komfora nešto čega se plaši i izbegava, i da mu je za ulazak u sferu emocionalnog i ljubavne fantastike trebalo vremena. Ljubavna priča ima horor elemente, jezivu postavku i sve ostale elemente neverovatnog. Iako je ljubavna tema, King je uspeo da utisne svoje poznate koncepte i na taj način stvori jednu zaista fantastičnu stvar. Upoznajemo se sa tradicijom revolveraša, njihovom etičkom kodeksu. S tim u vezi, Stiven King je književni gigant. Napisao je bezbroj romana i ova serija je najznačajnija među ljubiteljima naučne fantastike / horora / fantazije.

“Vreme pred nama biće konačni sudija i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju burne decenije još od devedesetih godina pa na dalje. Ovi memoari se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, a autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrlie. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume!– Ljiljana Šop Broj strana: 408 Cena: 1399 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

Za preživele, uključujući Nika Androsa, Larija Androsa, Freni Goldsmit i Stu Redmana, ovaj kraj je noćna mora koja je tek počela. A za Rendala Flaga, ovo je ostvarenje američke noćne more, dok njegova sablasna vizija budućnosti nastavlja da se razvija. Smrtonosni super virus “Kapetan Trips” je razorio zemlju i sada nekolicina preživelih mora da pokupi komadiće i nastavi dalje. Lari Andervud traži bekstvo iz Njujorka. Lojd razmišlja o izuzetno neprijatnoj večeri u zatvoru, a Stu Redman očajnički pokušava da se oslobodi od svojih ispitivača. “Uporište” je oduvek bila priča o borbi dobra i zla. Međutim, početni akordi ove priče su stvarniji nego ikada ranije. Prepune bolnice, napušteni zatvorenici u zatvoru i skoro univerzalno poricanje od strane svih koji hodaju okolo bez maski su previše poznati. Skoro je olakšanje videti Rendala Flaga nakon što je “Kapetan Trips” u punom jeku, jer u ovom svetu ima smisla šta se dešava nakon što većina sveta umre. Las Vegas, suštinski grad poroka, doživeo je radikalnu transformaciju otkako je “Kapetan Trips” bičevao zemlju. U raskošnoj Meki okupili su se oni koji su se odazvali pozivu Rendala Flaga i koji sada, povinujući se njegovim zlim zapovestima, nastoje da oblikuju novu civilizaciju u njegovo zlo ime. A ko greši? Pa, bolje da ne vidite kroz šta sve mora da prođe… čak i ako će vas Crni čovek na to naterati, kao ukus njegove božanske kazne. Pokvarene jabuke nemaju milosti. U međuvremenu, oni koji sanjaju Majku Abagail polako počinju da se okupljaju, u napornom maršu na zapad. Svi imaju na umu istu destinaciju. U Boulderu, u Koloradu, privid civilizacije može početi da se oblikuje, pod plemenitim vođstvom Stu Redmana i Nika Androsa. Ali tu je takođe ojačana zla fascinacija Rendala Flaga Haroldom Lauderom i drugima, uz rizik da se poništi dobro koje se rađa u Slobodnoj zoni. Iz drame i dijaloga znamo da su neki od likova, konkretno Nadin i Harold, malo slomljeni, čak i pokvareni. Ne osećaju utehu koju bi trebalo da imaju u prisustvu majke Abigejl. Uživaćete u samoj gradnji scene ovde, kako je nacrtana i ispisana napetost. Znamo da će se nešto dogoditi, samo ne znamo šta. A, Crni čovek je uvek tu prisutan, kao zubobolja. Polako se smešta u glavama građana. Stiven King je napisao preko pedeset romana, a ipak je peti, “Uporište”, koji je najkonzistentnije na vrhu liste njegovih najbolje rangiranih dela. Razlikuje se od većine njegovih drugih radova, ne samo zato što je početni horor načinio čovek, odnosno bolest koja je zbrisala preko 99% američke populacije, i granice koje su vlasti spremne da prekorače, kako bi se opravdavdale i izbegavale krivicu. Kingu je potrebno vreme da napravi značajan broj likova i nije sentimentalan prema njima, koristeći ih da istražuje teme verovanja, sudbine i opstanka. Ova knjiga se završava sa praskom, bukvalno, i vidi Larija, Glena, Ralfa i Stjua kako kreću ka Vegasu, da bi zauzeli titulu, iako ne znaju tačno šta to znači.

Jedan od velikih talenata Stivena Kinga jeste upravo sposobnost da opiše sitnice koje katastrofalno utiču ne samo na njegove glavne likove, već i na prosečnog momka kojeg možete mimoići na ulici. Kao i “Uporište”, ova knjiga takođe uključuje natprirodne elemente, ovog puta u obliku Ivi Blek, kao i postojanje alternativnog grada Dulinga samo za žene. Sama radnja se skoro isključivo fokusira na stanovnike malog grada Dulinga i iznenadnu pojavu Ivi Blek. Ivi ulazi u grad baš u trenutku kada nova bolest spavanja preplavljuje svet. Širom sveta žene tonu u san, pokrivaju se čaurama i ne bude se. Jasno je stavljeno do znanja da ishod ove epidemije zavisi i od postupaka muškaraca iz Dulinga ali i od odluke žena. Pitanje koje se nameće kroz celu knjigu jeste ko je Ivi Blek i zašto je jedino ona imuna na ovu strašnu epidemiju koja ih je zadesila. Narativ teče tako glatko da je nemoguće razlučiti koje je elemente Stiven napisao, a za koje je Oven odgovoran. U njemu svakako ima delića neobičnih za Stivena Kinga. Obično je njegov društveni komentar fokusiran na pojedinca ili na granu društva koja je mučena ili testirana. Vidimo da neki muškarci očajnički pokušavaju da zaštite svoje žene, dok drugi pale čaure jer su sigurni da ih se, pošto se žene vraćaju pune nasilja, treba bojati i uništiti. Borbe sa kojima se suočavaju žene u novom Dulingu su praktične, pošto je njihov novi svet takoreći ljuska. Prolaze izvanredno dobro. One formiraju grupe za organizovanje poljoprivrede, građevinarstva, zdravstvene zaštite i obrazovanja. Ipak, čak ni u ovom novom Dulingu žene nisu sigurne od muškaraca jer, ako se pomere u stvarnom svetu, dobijaju vrtoglavicu u novom Dulingu; ako su ubili u pravom Dulingu, nestaju iz novog. Čak i kada sami sebi stvaraju novi svet, oni su i dalje podložni muškim hirovima, a to je vrlo zlokobna poruka. U ovoj priči postoje izraziti bajkoviti i mitološki elementi. Tu je i bajkoviti element prestupa, ako probude spavača, izazvaće njihov gnev. Posledice su neizbežne i brutalne, bilo da muževi koji nisu videli vesti pokušavaju da probude svoje žene, ili nesuđena i uplašena deca koja pokušavaju da probude svoje majke. Sve ih čeka ista, strašna sudbina, vraćajući nas u strašnu neminovnost prirode koja glasi: budiš ih, umireš, bez obzira na motivaciju. Za predane fanove Stivena Kinga, ovde ima u čemu da uživaju. Međutim, društveni komentar u srcu ovog romana nekima se možda neće dopasti. Može se desiti da, na kraju, čitalac bude u nedoumici da li je neki pol bolji od drugog, ali da biste došli do ispitivanja lošije strane ženskog pola, morate proći nekoliko stotina stranica na kojima muškarci su definitivno zlikovci. U početku se čini da je ton “Uspavanih lepotica” veoma protiv muškaraca. Ali kako se približavamo proslednjoj četvrtinu ove fantastične knjige, autori nam predstavljaju primere žena koje su jednako loše kao i muškarci koji su ranije bili na meti i time dovode u ravnotežu napetost koju su stvorili između dva pola.

Vojvotkinja je trinaestogodišnja samoproglašena odmetnica. Njena majka, Star, odrasla je sa Vokom i Vinsentom. Vok je psihički opterećen pokušavajući da ih zaštiti, ali izgleda da Vinsent i Star žele da skliznu dublje u samouništenje. Star je uvek svetlela, ali nedavno je ta svetlost prigušena, ostavljajući Vojvotkinju da bude roditelj ne samo svoje majke već i svog petogodišnjeg brata. U školi se deca rugaju Vojvotkinji – odeća joj je pocepana, kosa u neredu. Neka oni bacaju svoje štapove i spletkare, ona će uskoro bacati kamenje. Pravila su za druge ljude. Ona samo pokušava da preživi i održi svoju porodicu na okupu. Čini se da četrdesetogodišnji šerif i trinaestogodišnja devojčica nemaju mnogo zajedničkog. Oboje očekuju da će biti razočarani od strane ljudi, voljeni će vas ostaviti, otvorena srca bivaju slomljena. Dakle, kada dođe nevolja sa Vincentom Kingom, Vok i Vojvotkinja otkrivaju da neće moći ništa drugo nego da to prihvate, širom sklopljenih ruku. Kris Vitaker je napisao izvanredan roman o ljudima koji zaslužuju mnogo više nego što im život daje. Na momente razorna, sa blescima humora i nade u celom, to je na kraju inspirativna priča o tome kako ljudski duh prevladava i kako, na kraju, ljubav―u svim svojim različitim oblicima―pobeđuje. Velikodušni roman “Počinjemo od kraja“, britanskog pisca krimića Krisa Vitakera, obuhvata niz žanrova. Delom triler, delom bildungsroman, delom dikensovski suzavac i — što je najneverovatnije — delom vestern, roman se usredsređuje na 13-godišnju vojvotkinju Dej Redli, samoproglašenu “odmetnicu“ koja je bila primorana da brzo odraste zbog svojih problema. Na kraju, Vitakerova proza – kako u kontekstu njegovog pripovedanja, tako i u okviru dijaloga njegovih likova koji zvuči prisilno – koči ono što je inače dirljiva, propulzivna priča.