Prodato u više od 6.000.000 primeraka Ovo je priča Esperance Kordero koja živi u trošnoj kući u Ulici Mango u latinoameričkoj četvrti Čikaga. Njeno okruženje sačinjeno je od surove realnosti i jednostavne lepote. Njena očekivanja su veća od onoga što joj život trenutno pruža. Svesna svoje snage, ona se sama bori kroz život. Ponekad dirljiva, ponekad duhovita, ova bolna i snažna priča govori nam o jednoj godini u životu mlade devojke koja izrasta u snažnu ženu. Ubrzo po objavljivanju Kuća u Ulici Mango dobila je brojne pohvalne kritike i postala omiljena širom sveta. Sandra Sisneros je svojim poetičnim pisanjem otvorila prozor duše bez ijedne suvišne reči. „Jezgrovita, duhovita i lepa Kuća u Ulici Mango spada u bezvremene knjige. U njoj odzvanja poezija ljubavi i žudnje u kojoj se svi prepoznajemo. I kad je jednom pročitate poželećete da je ponovo uzmete u ruke i uživate iznova u njoj. “ – Edviž Dantikat „Svaka mlada žena treba da pročita ovaj roman i dopusti mu da je ispuni snažnim emocijama, melodijom i otrežnjujućim saznanjem “ – Gvendolin Bruks „Čudesno ispripovedana priča o odrastanju u savremenom svetu, prožeta zanosom i buntom mladih generacija.“ – San Francisco Chronicle „Duboko dirljiv, divan i potresan roman.“ – Miami Herald

Inspirativna priča o građanskoj pobuni. Ali ako ti ovo mesto nešto znači, ako ti pripadaju ovi puteljci i planine, ne treba da se plašiš da ostaneš. Čim dođe rat ili poplava, ljudi beže. Ljudi, ali ne i Trina. Gorda kao i pogranično mesto u kojem je odrasla, suprotstavlja se fašistima koji joj ne dozvoljavaju da radi kao učiteljica. Kada je primoraju, Trina odlazi u planine, prateći muža dezertera. Kada voda iz hidroakumulacionog jezera zapreti da uništi branu i poplavi njive i domove, odupreće se nečim što joj nikad neće oduzeti: rečima. „Ovaj predivni roman, pisan jednostavnim stilom, istovremeno otkriva nepoznatu priču o ljudima koji su se zatekli u procepu između italijanskog fašizma i nemačkog nacizma i oslikava veličanstven lik osećajne ali hrabre žene.“ – L’ Express „Marko Balcano ima naročit dar kojim gradi ženske likove. Glasovi njegovih žena u isto vreme odišu iskrenošću i poetičnošću.“ – El Mundo „Bezvremena priča o gubitku i prolaznosti.“ – Corriere della Sera

Broj strana: 744+776+786 Povez: Tvrd Format: 16.5x24 cm Sadržaj: Meša Selimović: (744 strana) Derviš i smrt Tvrđava Tišine Ostrvo Krug Ivo Andrić: (776 strana) Travnička hronika Na Drini ćuprija Gospođica Prokleta avlija Miloš Crnjanski: (786 strana) Seobe Druga knjiga Seoba

Broj strana: 2112 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 13x20x12 cm Godina izdanja: 16. jul 2014. Izdavač: Laguna Delo koje s neprocenjivom snagom svedoči o tome gde smo počeli u 20. veku i kako smo ga završili. Vreme smrti je spomenik srpskom narodu postradalom u Velikom ratu. Knjiga I: Prerovo ide u rat Prvi deo ovog Ćosićevog romana-reke uvodi čitaoce u predigre Prvog svetskog rata, politička i vojna previranja u Evropi i raspoloženje srpske Vlade, vojske i naroda u trenutku opšte mobilizacije usled austrougarske objave rata. Upoznajući nas sa porodicom Katić iz Prerova, glavnim nosiocima radnje ove ratne epopeje, pisac prepliće njihove sudbine na fonu prelomnih događaja koji su određivali sudbinu srpskog naroda pre tačno sto godina: malu zemlju u srcu Balkana zahvata sveopšti ratni vihor u kojem će njeni žitelji doživeti možda najsvetlije i najtragičnije trenutke u svojoj novijoj istoriji... Knjiga II: Suvoborska bitka Godina je 1914. Brojna nadmoćnost i bolja oružana opremljenost austrougarske vojske primorava demoralisanu i razbijenu srpsku vojsku na povlačenje sa Suvoborskog fronta. Komandant Prve armije general Živojin Mišić sukobljava se sa Vrhovnom komandom i Prestolonaslednikom zbog odluke da se vojska povuče u Milanovac i brzo pripremi za odlučan kontranapad koji bi iznenadio neprijatelja. Krajnji ishod najčuvenije i najznačajnije bitke između Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom Svetskom ratu, poznate u istoriji kao Kolubarska bitka, krajnje je neizvestan... Knjiga III: Valjevska bolnica Umetnički najuspeliji i misaono najdublji, treći deo Vremena smrti, smešten je u Valjevsku ratnu bolnicu, simbol ljudske požrtvovanosti, humanosti i agonije tokom Prvog svetskog rata i glavni centar za prijem srpskih vojnika, ranjenika i velikog broja izbeglica i zarobljenika, koji su zbog oboleli od epidemije pegavog tifusa, Ovde su se čudesnim spletom okolnosti i sudbine dogodile i neke od najneverovatnijih i najtragičnijih ljubavnih u priča savremenoj srpskoj književnosti. Knjiga IV: Izlazak Poslednji deo Vremena smrti ispisuje vrhunac kolektivne drame jednog naroda, paralelno prateći herojsku odbranu i pad Beograda u austrougarske ruke, izdaju saveznika i u istoriji nezabeležen egzodus srpskog naroda, mojsijevskih razmera, i povlačenje srpske vojske preko albanskih planina. Ostala je samo nada i vera u povratak u otadžbinu...

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Priče o odrastanju, bolnom detinjstvu i slomljenim domovinama; o divljoj borbi između zavodljive fantazije, o ličnoj slobodi i večnih zahteva porodice, društva i istorije. „Ne reci mi da se bojiš“ – Đuzepe Katocela „Duboko potresna priča o devojci koja je zarad svog sna rizikovala sve pa čak i život.“ La Stampa Istinita priča o devojci koja je trčala za slobodu Samija je devojčica iz Mogadiša. Trčanje joj je u krvi. Svakodnevno deli svoje snove sa Alijem, koji joj je najbolji prijatelj, odani drug i prvi, vatreni trener. Dok se situacija u Somaliji zaoštrava kako na političkom, tako i na verskom planu, dok oružje sve glasnije govori jezikom nasilja, Samija gleda daleko ispred sebe i oseća da njene mršave i brze noge mogu da donesu spas napaćenoj zemlji i somalskim ženama. Trenira noću na pustom stadionu kako bi izbegla prekorne poglede islamista i prvi uspesi joj omogućavaju da se kvalifikuje za Olimpijske igre u Pekingu sa samo sedamnaest godina. Stiže poslednja, ali postaje simbol za muslimanke širom sveta – učestvovaće na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. Sve međutim postaje mnogo teže. Islamisti dobijaju veću vlast, Samija trči u burci, prinuđena je da se suoči sa bolnim gubitkom, gubi tlo pod nogama i najednom nema više smisla da ostane u Somaliji. Jedne noći kreće na put. Pešice. Juri u susret slobodi i snu da pobedi na Olimpjskim igrama. Sama polazi na putovanje dugo osam hiljada kilometara, koje izbeglice vodi iz Etiopije u Sudan, pa preko Sahare, do Libije, odakle bi trebalo da preko mora stigne u Italiju. Hoće li u ovoj trci za život stići do cilja? „Katocela je izgradio svet koji pažljivo istražujemo, o kojem donosimo sud i koji u nama izaziva duboke emocije. Ali onog trenutka kada shvatimo da smo i sami deo tog sveta znaćemo da nas je ova knjiga zauvek promenila.“ Roberto Saviano „Priča koja dira u emotivne žice i koja će se čitati čak i tamo gde se zalažu za vraćanje izbeglica.“ Il Venerdì di Repubblica Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Mala zemlja“ – Gael Faj Svetski bestseler i višestruko nagrađivana knjiga, roman o odrastanju, bolnom detinjstvu i slomljenoj domovini. Burundi 1992. Za desetogodišnjeg Gabrijela život u udobnom domu u Burundiju, sa ocem Francuzom, majkom Ruanđankom i mlađom sestrom Anom, nešto je najbliže raju. Gabrijel provodi srećne dane krišom pušeći cigarete i kradući mango sa svojom nestašnom bandom prijatelja. Mirna svakodnevica i bezbrižno detinjstvo raspašće se kad i ova „mala afrička zemlja“, sa kojom će se istorija brutalno poigrati. Gabrijel zabrinuto posmatra roditelje koji se razvode, zatim građanski rat praćen genocidom u susednoj Ruandi. Sve će se promeniti u njegovom kraju. U uzastopnim talasima, okruživaće ga nasilje. Mislio je da je samo dete, a onda će otkriti da je melez, Tutsi, Francuz... Gael Faj se priseća nevinih godina dečaka zahvaćenog vrtlogom istorije, dečaka koji je morao brzo da odraste. Izuzetan roman, satkan od senki i svetla, tragedije i humora, i ljudi koji se upinju da prežive tragediju. „Briljantna knjiga.“ Le Figaro „Zadivljujući prvi roman, potresan i snažan.“ Les Inrockuptibles „Gabi nije mali Afrikanac, on je dete sveta koje je ponela furija sudbine. Naša zajednička utvara.“ Libération Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Senka polumeseca“ – Fatima Buto „Snažna i prožimajuća priča o petoro mladih ljudi rastrzanih između potrebe da ostanu verni nasleđu svojih predaka i snovima o tome da sami biraju svoju budućnost.“ Sunday Telegraph Jednog petka u Mir Aliju, malom gradu u Pakistanskim plemenskim oblastima blizu granice sa Avganistanom, u jutro koje je obliveno kišom, tri brata sreću se za doručkom. Ubrzo potom najstariji brat koji se nedavno vratio iz Amerike poziva taksi i odlazi u obližnju džamiju. Drugi brat, lekar, odlazi na posao, u bolnicu. Njegova žena nije se pridružila porodici tog jutra za trpezom. Niko ne zna kuda Mina odlazi ovih dana. A najmlađi brat, idealista, odlazi negde iz grada na motociklu. Sa njim je lepa, krhka devojka čije su misli preplavljene ratom koji je zahvatio njeno rodno mesto. Tri sata kasnije njihov dan okončaće se razornim posledicama. Petoro mladih ljudi koji pokušavaju da žive i vole u svetu straha i stradanja biće primorano na strašne izbore zbog onoga što se događalo tog jutra. Iako je ovaj roman neobične odmerenosti i oštrine smešten u okvire starog, nikad okončanog rata za zemlju i dostojanstvo, njegova hitrina i neizvesnost kojom priča teče govore o potpuno savremenoj, divljoj borbi u našim srcima između zavodljive fantazije o ličnoj slobodi i večnih zahteva porodice, društva i istorije. „Fatima Buto piše o svetu u kojem je lepota nerazdvojiva od brutalnosti s vrhunskom umećem i posebnom, drskom lirikom.“ The Times „Triler od kojeg prestaje da vam kuca srce, ali i važan komentar na potlačenost, okupaciju i rat. Pa ipak, potpuno iznenađujuće, ovo je izvanredna i tragična ljubavna priča.“ Džemajma Kan, New Statesman – Books of the Year Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Simpatizer“ – Vijet Tan Nujen Nagrade: Pulicerova, Edgar, PEN/Fokner, Karnegi, APALA Simpatizer je priča o jednom kapetanu, čoveku koji je rastao uz sirotu majku Vijetnamku, bez oca Francuza, čoveku koji je otišao u Ameriku na studije, da uči o životu i ljubavi, ali se vratio u Vijetnam da se bori za komunističke ciljeve. O čoveku koji je špijun i simpatizer. O čoveku koji zapravo ne zna ko je. Njegov um je podeljen jer su njegova politička ubeđenja u sukobu sa ličnim uverenjima. April je 1975, a Sajgon je u haosu. General južnovijetnamske vojske pijucka viski u svojoj vili i uz pomoć svog pouzdanog kapetana sastavlja spisak onih koji će dobiti mesto u poslednjim avionima što lete iz zemlje. General i njegovi sunarodnici otpočinju nov život u Los Anđelesu nesvesni da jedan među njima, kapetan, tajno motri na grupu i sve prijavljuje visokom zvaničniku Vijetkonga. Sasvim različit od svih romana i filmova o Vijetnamskom ratu koji mu prethode, sa literarnom elegancijom i mračnom pronicljivošću, Simpatizer nam prikazuje perspektivu rastrzanog subverzivca i idealiste i razotkriva onu stranu rata i njegovih posledica koje Amerika nikad nije videla. „U poslednjim poglavljima Simpatizer postaje apsurdno remek-delo koje je moglo izaći iz Kafkinog ili Ženeovog pera.“ New York Times „Nujenov crnohumorni roman nudi pogled na američku kulturu koji smo ranije retko viđali.“ Oprah.com Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Šampion“ – Dario Fo Dobitnik Nobelove nagrade. Jedinstvena i istinita priča, potresan roman: hrabar izazov koji je nacizmu uputio jedan Ciganin, bokserski šampion. On je Johan Trolman (1907–1943), najbolji bokser u nacističkoj Nemačkoj, ali postoji jedna sitnica: on je Ciganin. Johanov život se naglo ubrzava kada kao dete otkrije boks i popne se u ring. On u taj sport donosi vrednosti i tradiciju svog naroda i ostvaruje senzacionalne pobode, sa publikom (naročito ženskom) u zanosu. Ali Ciganin nije poput ostalih Nemaca: kako može da predstavlja veliku Nemačku na Olimpijadi 1928? Putevi uspeha ubrzo će mu biti zaprečeni, politička klima se pogoršava, nacizam će okrenuti sve naglavačke, pa tako i njegov život i život njegove porodice. Nije važno što je Johan najbolji: uprkos pobedi u ringu, biće mu osporena šampionska titula u srednjoj i poluteškoj kategoriji. Od tog trenutka život mu postaje nepodnošljiv: najpre razvod na koji je prinuđen da bi spasao ženu i ćerku, zatim sterilizacija, pa rat u kome učestvuje kao vojnik i najzad koncetracioni logor i poslednji meč, onaj odlučujući protiv kapoa, koga će pobediti i zbog čega će biti surovo kažnjen. Zahvaljujući brižljivom i istorijski besprekornom istraživanju Paola Kanje Ninkija, Dario Fo opet spasava jedan istinit događaj od zaborava u ovoj snažnoj narativnoj rekonstrukciji. To je izuzetno efikasan način da se posredno govori o sadašnjosti koju ne želimo da vidimo. Nemačka je tek nedavno priznala vrednost i autentičnost ove priče i dodelila porodici Trolman šampionsku krunu u srednjoj i poluteškoj kategodiji koju je Johanu uskraćena osamdeset godina ranije. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Podzemna železnica“ – Kolson Vajthed Pulicerova nagrada za književnost. National Book Award. Goodreads Choice Award za najbolji istorijski roman. Vrhunsko ostvarenje Kolsona Vajtheda, ovenčano Pulicerovom nagradom i brojnim drugim prestižnim nagradama, pripovest o mladoj robinji sa Juga iz vremena pre Građanskog rata koja očajnički pokušava da se domogne slobode. Kora je robinja na plantaži pamuka u Džordžiji. Život je pakao svim robovima, no posebno je težak Kori. Odbačena čak i od svojih Afrikanaca, na pragu je zrelosti, gde je čekaju još veće muke. Kad joj Cezar, nedavno stigao iz Virdžinije, ispriča za podzemnu železnicu, njih dvoje reše da se izlože strašnoj opasnosti i pobegnu. Ne ide sve po planu – Kora ubija belog dečaka koji pokušava da je uhvati. Iako uspevaju da pronađu stanicu i odu na sever, potera ih goni. Po Vajthedovoj genijalnoj zamisli, podzemna železnica nije samo metafora – mašinovođe i kondukteri rade u tajnoj mreži pruge i tunela pod južnjačkim tlom. Korina i Cezarova prva stanica je u Južnoj Karolini, u gradu koji im se isprva čini kao bezbedna luka. No ispod mirne površine krije se podmukao plan za crne žitelje. A što je još gore – za petama im je Ridžvej, zloglasni i neumoljivi lovac na robove. Primorana da ponovo beži, Kora kreće na mučno putovanje iz jedne u drugu državu u potrazi za pravom slobodom. Poput glavnog junaka Guliverovih putovanja, Kora se na svakoj deonici puta susreće s različitim svetovima – a njena je odiseja i kroz prostor i kroz vreme. Vajthed je majstorski satkao sagu o Americi od brutalnog dovođenja Afrikanaca na njeno tlo do neostvarenih obećanja današnjice, briljantno dočaravajući neizrecive strahote crnaca iz vremena pre Građanskog rata. Podzemna železnica je u isti mah i priča o ženi nesalomive volje rešene da pobegne od užasa ropstva i bolno, moćno razmišljanje o prošlosti zajedničkoj svim Amerikancima. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „U senci svetog drveta“ – Vadi Retner „Ovakve priče dopiru do dubina našeg bića i menjaju nam život.“ Bookreporter.com Pred vama je izuzetna pripovest. Pokazaće vam veličanstveno bogatu kulturu koja se upinje da preživi pomoću kradomičnih naklona, skrivenih grivni za gležanj, delova zapamćene poezije. Pobrinuće se za to da svet nikada ne zaboravi grozote koje je počinio režim Crvenih Kmera u Kambodži između 1975. i 1979. godine, kada je, po procenama, živote izgubilo oko dva miliona ljudi. Uliće vam nadu i potvrditi da pripovedanje ima moć da nas ushiti i pomogne nam ne samo da preživimo već i da prevaziđemo patnju, svirepost i gubitak. Za sedmogodišnju Rami, razoran kraj njenog detinjstva počinje s koracima njenog oca koji se vraća kući u rane jutarnje sate donoseći podrobnosti o građanskom ratu koji je preplavio ulice Pnom Pena, glavnog grada Kambodže. Ubrzo porodični svet brižljivo čuvanih kraljevskih povlastica biva naprasno zahvaćen haosom revolucije i prinudnog raseljavanja. Tokom naredne četiri godine, dok Crveni Kmeri nastoje da liše stanovništvo i poslednjeg delića individualnog identiteta, Rami se drži za jedinu preostalu trunku svog detinjstva – pesme i mitska predanja koja joj je pričao otac. U atmosferi sistematskog nasilja, gde je sećanje bolest i opravdanje za pogubljenje, Rami se bori za malo verovatan opstanak. Ispoljavajući autorkinu izuzetnu nadarenost za jezik, roman U senci svetog drveta jeste blistavo ispredena priča o ljudskoj izdržljivosti. „Roman U senci svetog drveta jedan je od najizvanrednijih i najlepših činova pripovedanja s kojima sam se susreo. Ova knjiga uspešno ostvaruje potresan podvig da bude i krajnje dirljiva i neverovatno lepa. Remek-delo koje nas oplemenjuje.“ Kris Kliv Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zgažene bulke“ – Afiniti Konar „Jedan od najsnažnijih i najpotresnijih romana objavljenih ove godine.“ Entoni Dor One su bliznakinje. Perl je zadužena za: tugu, dobrotu, prošlost. Staša mora da vodi brigu o: komičnom, budućnosti, lošem. Godina je 1944, sestre bliznakinje s majkom i dedom stižu u Aušvic. U tom mračnom novom svetu Perl i Staša Zagorski nalaze utočište u svojim identičnim prirodama i igrama iz ranog detinjstva, komunicirajući izmišljenim jezikom. U eksperimentalnoj populaciji blizanaca, poznatoj još i kao Mengeleov zverinjak, devojčice doživljavaju užase koji ih menjaju, prekidaju posebnu sponu između njih i izobličavaju njihova bića pod teretom krivice i bola. Te zime, na koncertu koji je organizovao Mengele, Perl nestaje. Staša tuguje, ali grčevito veruje da je njena sestra još živa. Kad je Crvena armija oslobodila logor, ona i njen drug Feliks, dečak posvećen želji da osveti izgubljenog brata blizanca, lutaju po razorenoj Poljskoj. Izgladneli i povređeni, motivisani kako opasnošću tako i nadom, opstaju zahvaljujući uverenju da Mengele može biti uhvaćen u varšavskom zoološkom vrtu i izveden pred lice pravde. Pošto su otkrili u šta se svet pretvorio u međuvremenu, dvoje mladih preživelih moraju pokušati da zamisle budućnost u njemu. Kao sjajno smišljena priča, ispripovedana izuzetnim i originalnim glasom, knjiga Zgažene bulke prevazilazi očekivanja dočaravajući neke od najmračnijih trenutaka istorije čovečanstva i pokazuje nam put ka večnoj lepoti, moralnom rasuđivanju i uzvišenoj nadi. „Štivo retke oštrine i zapanjujuće nade. Nezaboravno slavljenje duha.“ Booklist Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Briljantne knjige koje su kritika i štampa izdvojile i preporučile jer se na njihovim stranicama nalaze uzbudljive priče vredne pričanja. „Flajšman je u škripcu“ – Tafi Brodeser-Akner Roman godine po izboru časopisa i magazina: New York Times Book Review • Time • Washington Post • Vanity Fair • Vogue • NPR • Chicago Tribune • GQ • Vox • Refinery29 • Elle • Guardian • Real Simple • Parade • Good Housekeeping • Marie Claire • Town & Country • Evening Standard • Kirkus Reviews • BookPage • BookRiot • Shelf Awareness Tobi Flajšman je mislio da zna šta može da očekuje od života nakon što je razvodom okončao svoj gotovo petnaestogodišnji mizerni brak – vikende i svaki drugi praznični raspust sa decom, poneku svađu oko njihovog vaspitavanja i malo zaostale ogorčenosti. Svakako nije očekivao da će mu jednog dana usred njegove nove seksualne emancipacije Rejčel banuti na prag, istresti decu i otići zauvek. A taman je uspeo da pronađe ravnotežu u svom samačkom životu. Taman je razmahao svoja dugo sputavana krila i da ga sad zadesi ovako nešto… Dok žonglira između svoje obaveze prema pacijentima u bolnici, beskrajne roditeljske dužnosti i novosteče seksualne popularnosi (doduše stvorene uz pomoć nekoliko internet aplikacija), Tobi traga za nestalom bivšom ženom i analizira propali brak. Teši ga još jedino slika koju ima o sebi – bio je požrtvovani muž koji je uvek podržavao svoju preambicioznu ženu. Ipak, ako stvarno želi da razume šta se dogodilo Rejčel i zbog čega im je brak propao, moraće da razbije ideju o sebi kao idealnom mužu i prihvati da ranije događaje nije sagledavao baš najjasnije. Roman sa čijih stranica pršte humor, furiozna promućurnost, osećanja i istina. Razgaliće vas da bi vas potom razneo svojom lukavom žestinom. „Pronicljivo, urnebesno zabavno, ali i bolno precizno istraživanje braka, razvoda i savremenih veza.“ New York Times „Ovaj roman je trojanski konj. Oduševićete se obrtom koji vam se sprema. Briljantna knjiga.“ Doli Olderton „Knjiga bez premca. Savršena!“ Elizabet Gilbert „Ne postoji osoba koju ovaj roman neće zainteresovati. Ovo je taj Savremeni Roman za kojim tragamo.“ Sunday Times Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Fabrika lutaka“ – Elizabet Maknil Sloboda je dragoceno biće. Britka, zastrašujuća, zanosno opčinjavajuća priča o ljubavi, umetnosti i izopačenosti čoveka čija se mračna opsesija nadvila nad sudbinom devojke koja teži ka tome da postane slikar. London, 1850. godine. Ceo grad je zanesen prerafaelitima i njihovim muzama, čudnim stvorenjima i ljudskim nakazama, neskrivenim erotizmom u uštogljenom društvu. Podiže se paviljon Velike izložbe u Hajd parku. U svetini koja posmatra taj zadivljujući prizor slučajno će se upoznati Ajris, privlačna devojka koja želi da postane slikarka, i Sajlas, sakupljač kurioziteta i taksidermista. Devojka brzo zaboravlja na taj susret, ali Sajlas, koji se lako zanese svime što je neobično i lepo, ne može da smetne s uma trenutak kada je ugledao Ajris. Nedugo potom slikar Luis Frost zamoliće Ajris da mu pozira. Ona pristaje samo pod uslovom da je nauči da slika. Odjednom joj se čini kao da se njen svet širi više nego što se ikad usudila da pomisli. U zanosu oduševljenja neće primetiti kakvo zlo je vreba iz senki. Sajlasu je od onog slučajng susreta samo jedno na pameti – da se domogne Ajris, svog novog predmeta obožavanja, a njegova opsesija svakog dana postaje sve mračnija i jača. Ovaj napeti psihološki triler smešten u viktorijanski London oduševiće sve ljubitelje priča o Džeku Trboseku ili romana Alijenista. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Vodenduh“ – Nejtan Hil „Nova književna zvezda je rođena. Hil je briljantan, neodoljiv, izvanredan!“ Washington Post Godina je 2011. i Samjuel Andresen-Anderson nije video svoju majku Fej decenijama – otkad je napustila njega i njegovog oca. Sada se ponovo pojavila, nakon što je počinila apsurdni zločin koji se našao na svim vestima i koji je uznemirio politički podeljenu zemlju. Mediji opisuju Fej kao radikalnu hipi teroristkinju sa mračnom prošlošću, ali sve što Samjuel zna jeste da njegova majka nikada nije napustila varošicu u Ajovi gde je rođena. Ko je zapravo njegova majka? Samo su dve stvari o njoj izvesne: suočava se sa ozbiljnim optužbama i potrebna joj je Samjuelova pomoć. Da bi je spasao, Samjuel će započeti istraživanje od ruralnog srednjeg zapada 1960. do zloglasnih nereda 1968. On će morati da otkrije davno zakopane tajne o ženi koju je mislio da poznaje, tajne koje se prenose iz generacije u generaciju i vode sve do Norveške, doma tajanstvenog vodenduha. Na svim tim mestima suočiće se ne samo sa Fejinim gubicima već i sa svojom izgubljenom ljubavlju, i preispitati sve što je mislio da zna o svojoj majci, i sebi. „Odličan roman o ljubavi, izdaji, politici i pop kulturi – poput najboljih dela Majkla Šejbona ili Džonatana Frenzena.“ People „Hilov talenat je ogroman pa i ne čudi što može da se upusti u stilsku igru svake vrste i da uverljivo slika apsolutno svaki karakter, mesto ili vreme. Vodenduh se lako čita, zabavan je i nepogrešivo promišljen. Hil izgleda ne ume da napiše prosečnu rečenicu ili dosadan pasus.“ New York Times Book Review „Nejtan Hil je majstor.“ Džon Irving Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Romani iz žanra fantastike koji bude maštu, ali i odlični priručnici koji otkrivaju sve što treba da znaju kako bi kroz pubertet prošli zdravi i srećni, savršen su izbor za tinejdžere. „Respekt“ – Inti Čaves Peres Bestseler proglašen u Švedskoj za najbolju knjigu za tinejdžere. Muški vodič za ljubav, seks i poštovanje. Respekt je prvi vodič za ljubav i seksualno vaspitanje izgrađen oko pojma poštovanja. Inti Čavez Peres prenosi svoje iskustvo seksualnog edukatora da bi pokazao kako se treba ponašati da bi se izgradila pozitivna veza puna poštovanja između partnera. Poštovati drugog je ključni faktor u svakom stepenu razvoja veza, od upoznavanja do seksualnog odnosa. Ovaj priručnik svakome od 12 do 18 godina otkriva šta treba da zna i nudi ono što bi svako u tom uzrastu hteo da zna. „Jednostavnim i preciznim stilom, autor govori o seksualnim pitanjima i pristupa ozbiljnim problemima otvoreno, duhovito i vešto.“ Iz saopštenja žirija Švedeskog udruženja pisaca uz nagradu za najbolju knjigu za tinejdžere. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „(Skoro) sve što jedan (budući) tinejdžer treba da zna“ – Šeri Kumz Kako da ostaneš zdrav i srećan tokom puberteta. Stres. Hormoni. Škola. Internet. Mnogo je to briga za jednog tinejdžera. Srećom, ovaj vodič pokriva ama baš sve: ono dobro, ono loše i ono malo gadnjikavo. Ovo je (skoro) SVE ŠTO JEDAN (budući) TINEJDŽER TREBA DA ZNA. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Mračni račun“ – Džon Stivens Knjige početka Knjiga treća Završnica najuzbudljivijeg serijala fantastike za decu još od Harija Potera. Kejt, Majkl i Ema moraju da pronađu poslednju Knjigu početka – Knjigu smrti – pre nego što je se Grozni Magnus dočepa. Kad se sve tri knjige spoje, njihova moć postaje nezaustavljiva. Ubrzo će započeti Emina pustolovina u svetu mrtvih, gde će se suočiti sa zastrašujućim čudovištima i duhovima. Ema postaje poslednji deo neverovatne slagalice. Samo ona može da ovlada moćima najopasnije knjige. „Nesebične žrtve, radosna okupljanja i dirljivi oproštaji zaokružuju ovu sjajnu fantastičnu avanturu.“ The Horn Book Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Skelig“ – Dejvid Almond Dobitnik Vitbredove nagrade i Karnegijeve medalje. Desetogodišnji Majkl je zabrinut za život svoje tek rođene sestrice. Rastrzan između obaveza u školi i onoga što roditelji očekuju od njega, i zbog svađa sa drugovima, on se okreće prijateljici Mini i neobičnom Skeligu, koga zatiče u trošnoj garaži kuće u koju se njegova porodica doselila. Ali da li je Skelig uopšte čovek? I kakvoj je on vezi sa sovama? Prvenac Dejvida Almonda, jednog od najpoznatijih savremenih pisaca za decu i dobitnika Andersenove nagrade, uzbudljiv je roman na granici između pripovesti o sazrevanju i urbane bajke o snazi života, magičan i inspirativan kao priča napisana perom iz krila anđela. Skelig je postavljan na pozornice, ekranizovan i svrstavan u sto najlepših romana za decu svih vremena. „Poetičan, inovativan i podsticajan roman.“ Sunday Express „Ozbiljna i divna knjiga.“ Nik Hornbi „Magična priča koja može da se doživi na mnogo različitih nivoa.“ Daily Mail Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Knjiga o groblju“ – Nil Gejmen, Kris Ridl „Ovo je najbolja Gejmenova knjiga.“ Dajana Vin Džouns Da bi se ovo dete odgajilo, biće potrebno više od ove dve dobre duše – reče Sajlas. – Biće potrebno celo groblje. „Ovom knjigom je potvrdio ono što sam i mislio – Nil Gejmen je književni genije.“ Džejms Herbert „Poželeo sam da imao mogućnost da pročitam i čitam iznova ovu knjigu kada sam bio mlađi, a sada mi je žao što je ja nisam napisao.“ Gart Niks Niko Ovens, za prijatelje Iko, sasvim je običan dečak. To jest, bio bi sasvim običan da ne živi na groblju, gde ga podižu i obrazuju duhovi, dok je njegov jedini staratelj biće koje ne pripada ni svetu živih ni svetu mrtvih. Ika na groblju očekuju opasnosti i pustolovine: čudnovata i užasna pretnja – Slir, prolaz iza nadgrobnog spomenika koji vodi u grad gulova, prijateljstvo s vešticom i još mnogo toga. Ali prava opasnost vreba u svetu živih, jer tamo živi Čovek zvani Džek, koji je pobio Ikovu porodicu. Očaravajuća priča o ljubavi i prijateljstvu koji se rađaju tamo gde se to najmanje može očekivati, ovaj roman sa ilustracijama nagrađivanog Krisa Ridla dobitnik je ugledne medalje Njuberi za 2009. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Upečatljivi i intrigantni, trileri sa psihološkim elementima, pored akcije, nasilja, napetosti i zločina, pokazuju nam i mračnu stranu ljudskog uma i psihe. „Život bez tebe“ – Ksavije de Mulen Svaka porodica krije svoje tajne, svaki bračni par svoje laži. Ali niko ne može pobeći od utvara iz prošlosti. Pol i Eva su u braku koji neumitno tone. On je slikar, ona bankarka. Dva različita sveta. Osam godina ranije Pol i Eva su preživeli tragediju koju žele da zaborave. Jedan od onih događaja posle kojih nastaje nepremostivi jaz. Postepeno se udaljavaju i jedino ih ćerke i dalje drže na okupu. Sve dok se tajanstveni muškarac ne uplete u njihov život… Ko je on? I šta želi? „Priča koja vas uvlači poput vrtloga i ne pušta čak ni kada zatvorite korice knjige.“ Virtuellement vôtre „Koktel napetosti i neizvesnosti.“ Agathe The Book „Scene su filmične, otkrića lede krv u žilama, neke delove nikada neću zaboraviti.“ Mya Books „Očaravajuća knjiga koja vas sve vreme vodi stranputicama. Odličan psihološki triler!“ Stephalivres „Priča koja nas vodi u neočekivano. Bravo!“ Lsfjc, Amazon Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Majka ubice“ – Ida Linde Sin me je pitao: Da li bi me volela da nekog ubijem? I to je bilo pre nego što smo znali. Jer moj sin je bio samo dečak kad je pitao: Da li bi me volela da nekog ubijem? A ja sam odgovorila: Da. Ona živi usamljeničkim životom sa sinom jedincem. Sin odrasta i već je stasao momak. Jednoga dana policija se pojavljuje na vratima, kažu da je njen sin ubio šesnaestogodišnjeg dečaka. Život se okreće naglavačke. Majka i dalje voli svog sina, posećuje ga redovno u zatvoru. Uočava jednu ženu koja je tu jednako često kao i ona. Još jedna majka. Spontano započinju razgovor i nastavljaju ga na putu kući, potom u kafićima i restoranima. Ali onda iskrsava pitanje koje će uzdrmati novo prijateljstvo – i odjednom, ništa više neće moći da se uzme zdravo za gotovo, niti ono što se desilo niti ono što će se tek desiti. „Ida Linde piše prozu kao pesnikinja, jedna slika vodi drugoj, ali je poruka sekundarna u odnosu na formu: značenje leži u stilu. A kada se zaplet zaoštrava, ton se takođe menja: pripovedanje nije suzdržano nego podrhtava od emocija. Na kraju će uslediti uzbudljiv i istovremeno veoma dvosmislen obrt.“ Dagens Nyheter „Otpočetka je prisutan zloslutni ton, ali priča nikada ne postaje previše eksplicitna i sve su rečenice pažljivo izbrušene u žive slike i zahtevna pitanja. Roman je neobičan spoj bestežinskog lirskog stila i neverovatne psihološke dubine. Upečatljivo i zadivljujuće.“ Tidingen Vi Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Prema istinitoj priči“ – Delfin de Vigan Prevedeno na dvadeset sedam jezika. Nagrada Renodo. Ophrvana teretom ogromnog uspeha svog prethodnog romana, bez inspiracije i u spisateljskoj blokadi Delfin upoznaje L. Ona je otelotverenje svega onoga čemu se Delfin oduvek potajno divila: L. je blistava slika ženske prefinjenosti i spontanosti da u svakoj situaciji reaguje tačno kako treba. Intuitivno i neobično precizno L. će osetiti Delfininu ranjivost. Neprimetno, ali namerno, ona odlučuje da se uvuče u spisateljičin život. S vremenom Delfin počinje da veruje da joj je L. neophodna i nezamenjiva, a njihovo neobično prijateljstvo počinje da se ispoljava na sve zlokobnije načine. U rukama L., Delfin počinje da gubi identitet i kao pisac i kao ličnost. Ovaj sofosticirani psihološki triler vešto sublimira činjenice i fikciju gradeći zastrašujuću, zlokobnu sopstvenu stvarnost – viziju zavođenja i izdaje koja će vas progoniti. Po ovom romanu je 2017. godine Roman Polanski snimio istoimeni film. „Izvanredna psihološka postavka priče u kojoj pisac u rukama drugog pisca, u stvarnom životu sve više postaje fiktivan lik. Stvarnost i imaginacija stapaju se do tačke neraspoznavanja. Majstorski napisan roman.“ New York Times „Intrigantna priča o podmukloj prirodi složene psihološke manipulacije maskirane u iskreno prijateljstvo.“ Publishers Weekley „Ova pažljivo osmišljena, izuzetno napeta psihološka drama o opsesivnom, nezdravom prijateljstvu uspešno istražuje maglovite granice između stvarnosti i imaginacije.“ Kirkus Reviews „Prema istinitoj priči je portret predatora stvarnog i opasnog poput prave zveri, ali mnogo zavodljivijeg, lukavijeg i strašnijeg.“ Library Journal Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zaboravljene devojčice“ – Sara Bledel „Jedan od najboljih kriminalističkih romana koje sam pročitao.“ Majkl Koneli Telo nepoznate žene pronađeno je u šumi. Veliki, neobičan ožiljak na licu trebalo bi da olakša identifikaciju, ali niko nije prijavio njen nestanak. Nakon četiri dana šefica Specijalne istražne službe Luiz Rik odlučuje se za rizičan potez: objavljuje fotografiju žrtve u medijima u nadi da će pronaći nekog ko ju je poznavao. Ovo kockanje se isplatilo: jedna žena je prepoznala žrtvu kao Lisemete, dete o kom se pre mnogo godina brinula u državnoj ustanovi za mentalno zaostale. Lisemete je bila „zaboravljena devojčica“, koju je porodica napustila a ustanova zanemarila. Ali Luiz uskoro otkriva nešto što je još više uznemiruje: Lisemete je imala bliznakinju, a smrtovnice za obe devojčice izdate su još pre tridesetak godina. Smešten u tmuran predeo, roman Zaboravljene devojčice je emotivno snažan, pun obrta i napetosti, a Sari Bledel obezbeđuje sigurno mesto u panteonu velikana u oblasti trilera. „Sa Zaboravljenim devojčicama Sara Bledel nam ne donosi samo dobru priču, već i vodi radnju tako vešto da iznenađenja iskrsavaju u pravim trenucima, dok napetost stalno raste.“ Politiken „Dobro napisano i uzbudljivo.“ Berlingske „Ako se za ikog može reći da je definisao okvire ženskog kriminalističkog romana u Danskoj, onda je to Sara Bledel.“ Kristeligt Dagblad Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Talentovani gospodin Ripli“ – Patriša Hajsmit Upoznajte Toma Riplija, jednog od najintrigantnijih junaka svetske književnosti. Imućan američki bračni par Grinlif poverava delikatan zadatak mladom i naizgled bezazlenom Tomu Ripliju da otputuje u Italiju i ubedi njihovog sina Dikija da se vrati u Ameriku i preuzme porodični biznis. Ali pošto se u Napulju upozna sa Dikijem, lepim mladićem koji uživa u luksuznom životu, Tomova prvobitna fascinacija prerasta u opsesiju: zar ne bi on mogao da preuzme Dikijev identitet i tako živi lagodnim životom bez materijalnih problema? Kada Diki posumnja u dobre namere svog novog prijatelja, Tom će preduzeti nezamislive korake kako bi, na najmonstruozniji način, sebi omogućio ostvarenje američkog sna. „Briljantnost izgradnje ovog književnog lika ogleda se u autorkinoj veštini da u istom protagonisti spoji herojskog i demonskog ’američkog sanjara’ – tako da on u čitaocu budi simpatije čak i kada njegovo ponašanje postane u pravom smislu psihopatološko. Dok nas istovremeno navodi da saučestvujemo u hladnoj logici njenog antiheroja, Hajsmit nas primorava da preispitamo liniju razgraničenja između razuma i ludila.“ New York Times Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Najbolje od domaćih autora ovenčanih Ninovom nagradom. „Islednik“ – Dragan Velikić Dobitnik Ninove nagrade za 2015. godinu! Vest o majčinoj smrti zatiče pisca u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Ova knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema. Bez imalo sumnje, do sada najbolja Velikićeva knjiga. „Nije li svako pisanje podnošenje izveštaja? Pre svega sebi. Da li se pisac uvek razotkriva? Zavirivanje u sopstvenu utrobu ne može biti stvar književne taktike – njegova ishodišta su dublje, suštinske prirode. Ono po čemu se Islednik izdvaja je njegov sasvim lični ton. Samorazotkrivanje. Pisac bez maske. Pronicanje u hemijski sastav vazduha disanog u detinjstvu. Prizivanje topline osmeha starih preko stotinu godina. Filmovi koji se stalno repriziraju. Mirisi. Glasovi. Zvukovi. Predmeti. Opsesivne slike...“ Nebojša Milenković „Mnogo ljudi piše, ali je malo pravih pisaca kakav je Velikić. To je uživanje u čistoj literaturi. Njegova rečenica vas uvek vodi dalje, kao što je u muzici činio Hendriks.“ Gorčin Stojanović Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Kuća sećanja i zaborava“ – Filip David Dobitnik Ninove nagrade za 2014. godinu. Dobitnik Nagrade za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka u Srbiji za 2015. godinu. Svako ponekad poželi da bude neko drugi, ali šta ako dobije priliku za to? Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila. Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na „Kuću sećanja i zaborava“. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog nestanka za koji se oseća krivim, jer je mlađi brat bio poveren njemu na čuvanje. Ogromni bol koji je osetio jače no ikad može da nestane ako on u sledećoj prostoriji ove čudesne kuće izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Hoće li Albert iskoristiti poslednju šansu da promeni svoj identitet u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika „Pamćenje je strašnije od svakog zaborava“ ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire? Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora, Kuća sećanja i zaborava je jedan od najautentičnijih romana novije srpske književnosti. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Arzamas“ – Ivana Dimić Dobitnica Ninove nagrade za 2016. godinu. Drama i priča. Stvarno i magično. Ljubav nasuprot smrti. „Knjiga potresne iskrenosti, i vedre bodrosti, satkana od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno. Razgovori koji se čine komički, a nisu – razmišljanja koja se čine tužna, a nisu. Pripada retkom, i zanimljivom žanru danse macabre, i jeste ono bodlerovsko da se – smrt smeje našim ludostima, i nije to. Nije igra nego nadigravanje. I pisac to mudro dokazuje: suprotstavlja se smrti – moć ljubavi, jedini njen dostojan protivnik.“ Predrag Bajčetić „Ivana Dimić, čini se, priča o sebi, a zapravo priča o čudu povratka iz sna. Ona uspostavlja svojevrsni ritam koji izlazi iz sudara dve teme, iz nespojivosti dve sfere – stvarnosti i onostranog. I kao kad nas Laza Kostić uvodi u onaj predeo „među javom i med snom“, ovo pripovedanje suprotstavlja se življenju, jer život i jeste neprekidna smena, sve do trenutka večnosti.“ Dejan Mijač „Kada sam pročitao ovu knjigu prva reakcija mi je bila da od Ivane Dimić zatražim filmska prava. To je, u stvari, bila sasvim nesmotrena reakcija jer je moje oduševljenje bilo uzrokovano savršenom literaturom koju sam držao u ruci a koja, ako je već savršena, nema šta da traži u drugim umetnostima. Stvarno, ono što je Ivana napisala ne može se meriti ni sa čim drugim, čak ni sa onim što volimo u njenom stvaralaštvu. Sasvim neverovatna, dva potpuno različita literarna toka iznedrili su nešto treće, čarobno i nedokučivo u isto vreme.“ Goran Marković Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Čizmaši“ – Dragoslav Mihailović Ninova nagrada. „Uzbudljiva i potresna priča o tragici jedne sudbine i, posredno, propasti jedne države u burnom istorijskom vremenu između dva svetska rata. Čitalac sve vreme prati junakova zagrcnuta, slikovita i uzbudljiva kazivanja, na jednoj, i posredstvom različitih dokumenata brojne aktivnosti na podrivanju i slabljenju Kraljevine Jugoslavije, na drugoj strani, pa tako na pozadini realnog istorijskog vremena, u kojem se najavljuje globalna ratna katastrofa, roman razotkriva krizu jedne karijere i tragični sunovrat jednog života.“ Mileta Aćimović Ivkov „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja.“ Srba Ignjatović „Pisac bira i profiliše svoje junake tako da u njima postoji visoko razvijena svest o vrednostima, umeće razlikovanja dobra od zla, plemenitosti od podlosti. Kada su te vrednosti dovedene u pitanje, u onim graničnim situacijama kada se gubi život, oni su spremni da izgube sve ali ne i da od njih odustanu. Ta sposobnost da se u odsudnim trenucima zastupaju vrednosti, uz razvijenu svest o njima, čini osnovu pripovedačke umetnosti Dragoslava Mihailovića i obrazuje tragičko viđenje, tragičko osećanje sveta kod ovog pisca.“ Ljubiša Jeremić Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Prijatelji“ – Slobodan Selenić „U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.“ Bojana Stojanović-Pantović „Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe.“ Ljubiša Jeremić „Roman Prijatelji je neka vrsta iznuđenog povlačenja od otvorene konfrontacije dva protivnička morala na temu neprirodne – pa zato i neodržive – vezanosti dva suprotna sveta: statičnog i klonulog građanskog intelektualca sa dekadentnim i nezdravim sklonostima, i dinamičnog, zdravog albanskog momčića, koji od testeraša, pod blagom rukom svog zaljubljenog zaštitnika, prerasta u čoveka novog doba.“ Predrag Palavestra Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Ruski prozor“ – Dragan Velikić Ninova nagrada 2007. godine. „Velikić je svoj „roman-omnibus“ realizovao u tri veoma asimetrična poglavlja. U prvom je narator Danijel, ostareli dirigent, koji ispoveda svoj život. U drugom poglavlju, koje je okosnica romana, njegov će se slušalac pojaviti na sceni: Rudi Stupar, mladić iz vojvođanske varoši, nesuđeni glumac. Treće poglavlje samo je kratki appendix, u kojem junaci koji defiluju romanom iz svog, do tada nečujnog glasa svode račune s Rudijem. Možda je najveća vrlina Velikićevog pisanja, koja je uvrhunila baš u ovom romanu, njegovo izvanredno prefinjeno osećanje za „životni“ detalj koji prikazuje i priziva sa gotovo šamanskom moći materijalizacije.“ Teofil Pančić „Dragan Velikić napisao je onu vrstu romana u kojem svako može naći svoj roman. Ruski prozor je briljantna, samoironična analiza malograđanina. Prust, ali sa humorom. Svaki iskreni čitalac na ovim stranicama prepoznaće malograđanina u sebi. Priznajem, ja jesam.“ Jovan Ćirilov „Velikić je savršeno otporan na književne mode, kako one globalne, tako i naše lokalne. Stilska sredstva kojim je ispričana njegova priča u Ruskom prozoru svakako nisu iz sezone proljeće–ljeto. Poput mnogih velikih pisaca, Velikić je svoje djelo stvorio u otporu prema onome što jest glavna matica jedne književnosti i kulture.“ Miljenko Jergović Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „U potpalublju“ – Vladimir Arsenijević Dobitnik Ninove nagrade. Sapunska opera Cloaca Maxima Knjiga I Novo izdanje kultnog romana prodatog u više desetina hiljada primeraka i prevedenog na dvadeset svetskih jezika! Uvod u novi roman Vladimira Arsenijevića Ti i ja, Anđela nastao obradom Anđele iz 1997. Više od dvadeset godina posle prvog izdanja, U potpalublju je i dalje jedini debitantski roman koji je ovenčan Ninovom nagradom, a njegov poetski glas iz dubine jednog strašnog vremena još uvek dopire do novih generacija. Obogaćeno autorovim uvodom u knjigu kojim detaljno objašnjava istoriju nastanka dela, kao i hronologijom događaja iz vremena u kojem je smeštena radnja romana, ovo izdanje će starim čitaocima otkriti nove dimenzije jednog od najznačajnijih domaćih romana s kraja prošlog veka, dok će novim čitaocima, koji u vreme o kojem roman govori možda i nisu bili rođeni, pružiti verodostojnu intimnu istoriju doba koje je na dramatičan način odredilo živote njihovih roditelja. „Veoma ličan, dirljiv roman. Arsenijević je emotivno angažovani, ironični i elokventni svedok spektakla zemlje koja proždire sopstveno srce.“ New York Times Book Review „Elegancija njegovog jezika je poput vatrometa na kiši. Bez sumnje ispisano srcem.“ Times Literary Supplement „Serbspotting.“ Village Voice Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Šta može jednog autora preporučiti bolje od odrednice „dobitnik Nobelove nagrade za književnost“? „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“ – Herta Miler Dobitnica Nobelove nagrade. „Vindiš svаkog jutrа, dok se sаsvim sаm vozi putem u vodenicu, ubraja i tаj dаn. Ispred spomenikа rаtnicimа broji godine. Kod prve topole izа njegа, gde se bicikl uvek spusti u isto udubljenje, on broji dаne. A uveče, kаd Vindiš zаključаvа vodenicu, on još jednom broji godine i dаne. Izdаlekа vidi sitne bele ruže, spomenik rаtnicimа i topolu. A kаd je mаglа, belinа ružа i belinа kаmenа su tokom vožnje tik ispred njegа. Vindiš vozi kroz nju. Vindišu se lice vlаži i on vozi dok ne stigne tаmo. Dvаput je na čestаru ružа ostalo samo trnje, а korov pod njim bio boje rđe. Dvаput je topolа bilа tаko ogoljenа dа joj se stablo skoro polomilo. Dvаput je sneg bio nа putevimа. Vindiš zbraja dve godine ispred spomenikа rаtnicimа i dvestа dvаdeset jedаn dаn u udubljenju ispred topole. Svаkog dаnа, kаd udubljenje prodrmа Vindišа, on pomisli: ’Tu je krаj.’ Otkаko želi dа emigrirа, posvudа u selu vidi krаj. I vreme koje stoji, zа one koji žele dа ostаnu.“ „Istinska balada o iseljavanju. Bliskost se mrvi, prijatelji postaju podozrivi neprijatelji. Ništa se ne radi pošteno, sve se završava ’ispod žita’. Priča koja se ovde pripoveda, prodire kroz trenutak u sadašnjosti do mitskih dubina, i u svojoj pesničkoj sažetosti predstavlja veliki doprinos problemu emigracije kao temi veka.“ Zidojče Cajtung „Onaj ko poseduje takvo umeće izražavanja, nije samo književnik već je, kako se nekada govorilo: pesnik.“ Frankfurter Algemajne Cajtung Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Priče o crvenom sirku“ – Mo Jen Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012. Roman Priče o crvenom sirku je izazvao ogromnu pažnju i kineske kritike i čitalaca, a zahvaljujući istoimenom filmu reditelja Džang Jimoua, koji je na filmskom festivalu u Berlinu 1988. godine dobio nagradu „Zlatni medved“, proslavio Mo Jena širom sveta. Okosnicu romana čini borba seljaka protiv Japanaca u drugom kinesko-japanskom ratu (1937–1945) u piščevom fiktivnom zavičaju Gaomi. Naratorov deda, nosač Ju, zaljubljuje se u lepu devojku koju nosi u svadbenoj nosiljci ka kući njenog budućeg muža, gubavog sina imućnog pecirakije. Uskoro odlučuje da ubije i mladinog muža i njenog svekra, pa počinje da živi s njom nastavljajući da proizvodi rakiju od sirka. Rat sve više besni, a Ju sve više napreduje u vojsci i miliciji... Napuštanjem tradicionalnog linearnog istorijskog narativa (roman se sastoji od pet novela mozaički uklopljenih u jedinstvenu celinu) i preplitanjem mitova i legendi sa surovim pričama iz savremenog doba, narator se kreće napred i nazad u vremenu i prostoru, popunjava praznine u priči i iznosi pretpostavke o osećanjima svojih predaka iz različitih uglova. U jednom intervjuu iz 2003. godine, Mo Jen objašnjava razloge velikog uspeha ovog svog romana: „U njemu je opisan zajednički duh kineskog naroda tog doba posle dugog perioda u kom je lična sloboda suzbijana. Roman predstavlja oslobađanje pojedinca koji se usuđuje da govori, da misli i da dela.“ „Stil i način na koji Mo Jen dočarava svet u svom impresivnom opusu može s punim pravom nazvati ’halucinantni realizam’: likovi u njegovim romanima upuštaju se u obračun sa ratovima, glađu, željama i prirodom; stvarnost koju opisuje prepuna je brutalne agresije, seksualnih opsesija i opšteg prožimanja fizičkog i simboličkog nasilja u živodu kineskog seljaka.“ Ana Sun The Kenyon Review Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Žena u belom“ – Toni Morison Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. Žena u belom je prvi roman Toni Morison koji se odvija u sadašnjosti. U središtu ove potresne priče, koja govori o tome kako patnje iz detinjstva čoveku oblikuju i uništavaju život, jeste Nevesta – mlada žena prekrasne kože boje abonosa, koja je samo delić njene lepote, njene smelosti i samopouzdanja, njenog uspeha u životu, ali i njene nesreće. „Nije prošlo ni sat vremena otkako su mi je izvukli između nogu kad sam shvatila da nešto ne valja. Da nikako ne valja. Bila je tako crna da sam se prepala. Ponoćnocrna, sudanski crna“, kaže Mila, Nevestina majka koja joj je uskratila roditeljsku ljubav zbog srama što joj je dete tako tamne kože. A onda dolazi Buker, čovek koga Nevesta voli i gubi zbog svog besa. I Kiša, tajanstvena bela devojčica sa kojom joj se ukršta put. Nevestino telo počinje da se menja, smanjuje, poprima odlike deteta. Ali začudo, jedino ona primećuje te promene na sebi. Dok Mila bude razmišljala o tome da li je „važno kako postupaš s decom, jer deca to možda nikad neće zaboraviti“, pred nama će se smenjivati stranice ovog žestokog i provokativnog romana, savremene bajke koja nadmašuje jeziva pripovedanja braće Grim i daje novu dimenziju neprikosnovenom opusu Toni Morison. „Toni Morison ima dovoljno širine duha da uvidi titraje nade u slomu, neophodnu intelektualnu dubinu da pojmi kontekst i dobrotu da to podeli s nama.“ Philadelphia Inquirer „Toni Morison ima šekspirovski osećaj za tragično i taj dar prožima Ženu u belom.“ Newsday „Potresno… Stil Toni Morison i dalje krase jezgrovitost, slikovitost, pa čak i humor. Ovaj nezaboravni roman pokazuje duboko poznavanje američke kulture i nepogrešiv osećaj za pravdu i praštanje.“ Publishers Weekly Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zapisi na salveti“ – Česlav Miloš Dobitnik Nobelove nagrade Već je ogled o staljinističkom sistemu i totalitarnoj svesti Zarobljeni um potvrdio Česlava Miloša kao mislioca koji je, po sopstvenim rečima, u esejima iznosio ono što nije mogao u poeziji. Njegovi pozni eseji objedinjeni u ovom izdanju pod naslovom Zapisi na salveti, nastali u poslednjoj deceniji XX veka, po prvi put se objavljuju na srpskom jeziku. U izboru i prevodu Ljubice Rosić, ove eseje povezuje kritički odnos prema civilizaciji s kraja veka, prema njenoj površnosti i lažnim vrednostima, pružajući čitaocu jasno komponovanu i celovitu knjigu. Pored promišljanja nemoralnosti umetnosti, značaja poljske poezije, statusa savremenih emigranata, čiju je sudbinu i sam podelio, ovde nalazimo i Miloševe uspomene, portrete prijatelja i poznanika (Kami, Brodski, Kolakovski), poznatih pesnika i prozaista (Dostojevski, Ruževič, Šimborska, Gombrovič, Vitkjevič), pa i pisaca sa čijim se pogledima nije slagao (Larkin), pronalazeći u njihovom delu ono što najviše intrigira današnjeg čitaoca. Jedan od poslednjih u ovom izboru, esej „Sreća“ predstavlja Miloševo zaveštanje o mirenju sa svetom. Pesnik mudrac, koji je nadživeo većinu svojih vršnjaka, za vreme posete rodnoj Litvaniji opet postaje dečak. „Gledao sam livadu. Naglo sam postao svestan da sam za vreme svojih dugogodišnjih lutanja uzalud tražio tu kompoziciju lišća i cveća, kakvu sam ovde našao, i da sam uvek sanjao o povratku. Ili, tačnije, razumeo sam to tek kad me je preplavio veliki talas osećanja, koji mogu da nazovem samo jednom rečju – sreća.“ Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Fo“ – Dž. M. Kuci Dobitnik Nobelove nagrade. „Malo čudo od knjige... zanosne složenosti i gotovo neverovatne snage.“ Washington Post Početkom osamnaestog veka, nakon što izbije pobuna na brodu, Suzan Barton pluta na splavu i nailazi na ostrvo usred beskrajnog mora. Ostrvo naseljavaju samo dva stanovnika: čovek po imenu Kruso i njegov nemi sluga Petko. S vremenom Kruso i Suzan postaju ljubavnici. A onda ih slučajno pronalaze, ali Kruso ne uspeva da preživi plovidbu do Londona. Odlučna da obnaroduje svoju avanturu, Suzan ubeđuje eminentnog učenjaka Danijela Foa da zapiše njene memoare. Kruso je mrtav. Petko nem. Fo menja priču ne bi li se proslavio kao pisac, a Suzan se toliko zanela svojim sećanjima da ni sama više ne može da se izbori sa prošlošću. Ovaj varljiv roman koji će vas neočekivano ganuti nastao je kao bljesak genijalne Kucijeve imaginacije. „Možda je, kaže nam Kuci u Fou, veliki iskonski mit o ljudskom biću samom na ostrvu jedina priča koju imamo.“ Sunday Times „Fo je remek-delo bez preteče i uzora. Ne možemo ga prepričati a da time ne narušimo njegovu misteriju.“ Karlos Fuentes „Briljantna prerada Robinzona Krusoa puna misterija – o moći društva i moći reči.“ Nadin Gordimer „Priča ispripovedana sa đavolskim humorom. Fo je fascinantan.“ Majkl Hejstings „Intelektualno i imaginativno ogroman roman. Epilog se, kao poezija, može čitati mnogo puta sa podjednakim uživanjem.“ New Statesman Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Mačka i miš“ – Ginter Gras Dobitnik Nobelove nagrade. „Jednako provokativno kao i Limeni doboš.“ New York Times Tinejdžera Joakima Malkea priroda je obdarila pozamašnom adamovom jabučicom. Kada se jednoga dana crna mačka prikrade i skoči na njegovu izbočinu na vratu veliku poput miša, ovaj incident će odrediti Malkeovu sudbinu. Izopšten, ne samo zbog svoje telesne mane nego i zbog svoje genijalnosti, natprirodne sposobnosti dugog ronjenja, istančanog osećaja za etiku i prerane zrelosti, Malke ulaže ogromne napore da izvede niz neverovatnih podviga koji će čak dovesti do toga da postane nacionalni heroj. Ali cena koju će ovaj izuzetni pojedinac platiti sistemu zbog svojih vrlina biće previsoka. Virtuozno napisana, novela Mačka i miš puna je duhovitih epizoda, u čijoj se pozadini krije potresna priča o pokušaju da se sačuva ljudsko dostojanstvo u strahotama totalnog rata i politike koja je do njega dovela. „Ginter Gras je najoriginalniji savremeni pisac.“ Džon Irving „Briljantno napisana priča.“ Saturday Review Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Sva imena“ – Žoze Saramago Glavno mesto radnje ovog kafkijanskog romana je Centralni registar matične službe, sa svojom strogom hijerarhijom i armijom bezimenih činovnika koji u lavirintu kartoteka, kad traže neki dokument, moraju da vuku za sobom „Arijadnin konac“ kako bi uspeli da se vrate. Među njima se izdvaja samo „Gospodin Žoze“, jedini lik koji ima ime. Ni on ni drugi ljudi u romanu nemaju psihološke karakteristike, ne znamo koliko su stari, ne znamo čak ni kako izgledaju. Kad ne obavlja svoj dosadan pisarski posao, Gospodin Žoze upražnjava neobičan hobi: kradom od nadređenih uzima iz Registra fascikle i iz njih vadi isečke iz novina o poznatim ličnostima. Jednom prilikom slučajno će uzeti fasciklu nepoznate žene, čija će sudbina početi da ga opseda. Iako zna kako može da je pronađe, on to ne želi jer mu veće uživanje predstavlja traganje za pojedinostima iz njenog života, što će ga odvesti u mnoge, čak i opasne avanture... „Snažna parabola o apsurdnosti čovekovih pregnuća.“ Robert Irvin, The New York Times „Sva imena su još jedan Saramagov književni podvig. Raskošan stil, gust tekst sa brojnim metaforama, uz osobenu sintaksu i pravopis – i u ovom romanu su prepoznatljive odlike portugalskog pisca, koji nas uvek iznova primorava da tragamo za objektom u rečenici ispunjenoj brojnim digresijama, ali uvek melodičnoj i ritmičnoj, začinjenoj mudrim i duhovitim Saramagovim komentarima koji deluju kao izreke.“ Marija Žoze Rodriges de Oliveira Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zelena kuća“ – Mario Vargas Ljosa – I gde koji kurac hoće da ide? – upita Hosefino. – U Kraljicu, u Tri zvezde? – Kod Čunge Čungice – rekao je Lituma. – Zamisli – kazao je Majmun. – U Zelenu kuću, ni manje ni više. Zelena kuća je izuzetno važan roman u istoriji latinoameričkog buma, i nezaobilazno iskustvo za sve koji žele da dublje upoznaju prozno delo Marija Vargasa Ljose. U Pijuri, pustinji u peruanskom priobalju, jedan starac, don Anselmo, podiže zelenu kuću, kuću uživanja. Mnogi će je posećivati i širiti priču o razvratnim uslugama koje su tu pronašli sve dok Zelena kuća ne preraste u mit. Onda će je, zajedno sa ostalim „čuvarima morala“, u borbi protiv „izopačene jazbine“ spaliti jedan sveštenik. Godinama kasnije, Don Anselmova ćerka Čunga osniva novu javnu kuću, i daje joj isto ime Zelena kuća. Zajedno sa novim zidovima iz pepela je izašao stari duh bordela. Novi gosti pletu stare niti razvrata, posrnuća, života... Godinu dana po svom objavljivanju roman je osvojio Nagradu kritike, a zatim i Međunarodnu nagradu za književnost Romulo Galjegos, za najbolji roman napisan na španskom jeziku. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

ISBN: 978-86-521-3968-2 Broj strana: 320 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2020. Izdavač: Laguna Women's Prize za najbolji roman 2020. Priča o dvoje nesvakidašnjih ljudi. O ljubavi koja ih privlači, o tragediji koja ih razdvaja. Jednog letnjeg dana 1596. godine u Strafordu na Ejvonu jaka groznica oboriće jednu devojčicu u postelju. Njen brat blizanac, Hamnet, traži pomoć. Ali nikog drugog nema kod kuće. Zašto? Njihova majka, Agnes, daleko je na polju gde uzgaja lekovito bilje. Njihov otac radi u Londonu. Roditelji ne slute da jedno od dece neće poživeti do kraja nedelje. Hamnet je priča inspirisana malo poznatom sudbinom sina slavnog pozorišnog pisca. To je priča o vezi koju mogu da dele samo blizanci i o braku na ivici propasti zbog duboke roditeljske tuge. Ali ovo je i priča o sokolaru i njegovoj dragani, o buvi koja se ukrcala na brod u Aleksandriji i o rukavičarevom sinu koji krši pravila ne bi li osvojio ženu koju voli. No pre svega, Hamnet je dirljivo podsećanje na mogući život jednog dečaka koga je istorija zaboravila, ali čije je ime ovekovečeno u jednoj od najpoznatijih pozorišnih drama svih vremena. „Priča o Hamnetu Šekspiru čekala je na svog pripovedača više od četiri stotine godina. Megi joj je odala dužnu počast. Izvanredno, potresno, impresivno.“ Kamila Šamsi „Hamnet je kruna književne karijere Megi O’Farel. Knjiga koja se voli i čuva.“ Observer „Pravi dragulj!“ Cosmopolitan

Broj strana: 560 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 8. april 2022. Izdavač: Laguna Nagrada Gonkur. Velika nagrada za roman Francuske akademije. Značajan kao Tolstoj i mračan kao Dostojevski Kada se ovaj roman pojavio 2006. godine, podigao je veliku prašinu u Evropi. Dobio je ugledne književne nagrade, prodao se u milionima primeraka i bio na vrhu liste bestselera. Pojedini istoričari su ukazivali na greške u interpretaciji istorije, a književni kritičari su zamerali autoru da je opsednut užasima, ljudskom prljavštinom i seksualnim perverzijama. Francuzi su pokušavali da umanje raspon Litelovog talenta, dok su Nemci opisivali istorijske činjenice iznete u romanu kao nerealnu predstavu nacizma i banalizaciju zla. Fascinantan i duboko polemičan, roman Eumenide upoznaje nas sa dželatom čija će nas ispovest, naizgled pitkog ritma, navesti da priznamo da i nismo toliko drugačiji od njega. On se zove Maks Aue. Drugi svetski rat se završio, on se oženio i zasnovao porodicu. Direktor je fabrike čipke na severu Francuske. Rođen u Alzasu, francusko-nemačkog porekla, uspeo je da kamuflira svoju nacističku prošlost. Sada je došlo vreme da progovori o tome, ali ne da bi se iskupio za svoje greške već da bi svoje postupke izneo na videlo, i možda razobličio sram ljudske vrste. „Taj genocidni poriv, racionalizovan izvanrednim smislom za organizaciju, koji tako precizno formuliše Maks Aue, nije samo stvar savesti. U tom ogledalu, koje nam pruža ovaj naš ljudski brat, jasno uviđamo da sa njim delimo isti rodoslov. Upravo je u tim trenucima Džonatan Litel zaista veliki pisac.“ – Le Monde „Ovaj narativni foto-realizam delo je talentovanog pisca čija pažljivo isklesana proza spaja izuzetan smisao za mesto i radnju. Nije čudo što su francuski kritičari u njemu prepoznali nov Rat i mir.“ – Guardian „Ako želite da čitate o paklu na zemlji, evo prave knjige. A ako nemate hrabrosti za to, e onda teško vama.“ – Daily Beast

Broj strana: 480 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 8. april 2022. Izdavač: Laguna Nagrada Gonkur. Velika nagrada za roman Francuske akademije. Moralno izazovna knjiga „Doduše, mogao sam i da ne pišem. Na kraju krajeva, nisam ni dužan to da radim. Posle rata sam se držao neupadljivo; hvala bogu, nikad nisam imao potrebu da, kao neke moje bivše kolege, pišem memoare kako bih se pravdao, jer nemam zašto da se pravdam, ili zbog novčane dobiti, pošto i ovako prilično dobro zarađujem. Ne žalim ni zbog čega: radio sam svoj posao, to je sve... Uprkos mojim zastranjivanjima, a njih je bilo mnogo, i dalje sam jedan od onih koji misle kako čovek, da bi živeo, mora samo da diše, jede, pije i vrši nuždu; i traga za istinom. Ostalo je fakultativno.“ Džonatan Litel oživljava užase Drugog svetskog rata iz ugla krvnika Maksa Auea, pokazujući nam istovremeno pojedinca na način na koji se to retko radilo. Ovo je epopeja o jednom ljudskom biću koje analizira sebe i istoriju. Roman je do sada preveden na četrdeset jezika i prodat u milionima primeraka. „Litel je nesumnjivo uspeo u onome u čemu mnogo ambiciozniji od njega nisu. Eumenide otkrivaju nešto mračno što je danas od suštinske važnosti. Maks Aue, nacistički dželat, objavljuje istinu s tipičnom brutalnom jasnošću: Ja sam čovek, kao i svi drugi, ja sam kao vi.“ – Guardian „Litel je ambiciozno postavio književne temelje Zla.“ – buzz-litteraire.com

Broj strana: 319 Pismo: Latinica Povez: Mek Nagrada BILJANA JOVANOVIĆ; Uži izbor za NIN-ovu nagradu 2012; među 6 najboljih romana godine i uži izbor za nagradu Meša Selimović. Početak rata 1992. godine zaustavlja karijeru mlade jugoslovenske crtačice stripa, Une. Njeno autorsko delo Kunta Kinte živi na Balkanu, dnevnik je jednog grada, generacije i vremena. Jedan bezazlen plakat pokreće lavinu događaja, koji svoje razrešenje dobijaju dvadeset godina kasnije, u Vankuveru. Pojavom mladog Erosa iz Tromuka, nezavršeni strip prošlosti opet se otvara, svi učesnici prošlih događanja, započetih u bosanskoj kasabi, izranjaju iz tuša prošlosti tražeći da budu objašnjeni, a groteskni balkanski strip rata okončan. Preko crtanog romana, kroz pripovest o raznolikim karakterima i sudbinama, uvučeni smo u vrtlog istorije i porodične nesreće, i tako bivamo vođeni od duhovitih do tragičnih događaja, od ljubavi do, njoj suviše bliske, izdaje. Ovo je knjiga koja se čita u jednom dahu. Slojevita, duhovita i na trenutke surova proza koja govori o tankoj liniji između života i stripa, Balkana i neoliberalnog Zapada, nesreće i stvarnih potreba.

Uz dodavanja i poigravanje Zorana Penevskog Ako ste odlučili da pročitate ovu knjigu pomislivši da ćete doznati zašto dinosaurusi nisu išli u školu, koje grane biologije postoje iako ona nije drvo, da li vam je znanje ihtiologije neophodno kad odete na riblju čorbu, da li vam je u genima upisano da nemate peticu iz matematike ili da li vam je poznavanje masti bitno za kupovinu odličnih čvaraka… ovaaaj… grešite, ali – ODLIČNO! Iskustva biologa i drugih naučnika pokazuju da čitanju knjiga prethodi činjenica da čitalac najpre treba da bude živ, a kad smo kod toga – eto biologije koja proučava svet živih bića! Dakle, bez biologije nema ni čitanja! Druga je stvar da li je ljubav prema knjigama nasledna… pitajte mamu ako niste sigurni. Ilustrovao: Aleksandar Stojšić

Nagrada „Laza Kostić“. „Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“ – Albert Ajnštajn Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke. Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam Bajki Uroša Petrovića. Aleksandar Zolotić: „Kad sam radio ilustracije za Diznijevu knjigu, nije bilo ni blizu ovako zahtevno! Kad misliš da ću stići da ti ilustrujem sve ovo?“ Uroš Petrović: „Završi ilustracije kad god hoćeš, al' da grmi!“ Aleksandar Zolotić, u sebi: „Grmi tebi u glavi...“ I bio je u pravu. Proverite i sami! Ilustrovao Aleksandar Zolotić

Nagrada „Laza Kostić“. „Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“ – Albert Ajnštajn Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke. Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam Bajki Uroša Petrovića. Aleksandar Zolotić: „Kad sam radio ilustracije za Diznijevu knjigu, nije bilo ni blizu ovako zahtevno! Kad misliš da ću stići da ti ilustrujem sve ovo?“ Uroš Petrović: „Završi ilustracije kad god hoćeš, al' da grmi!“ Aleksandar Zolotić, u sebi: „Grmi tebi u glavi...“ I bio je u pravu. Proverite i sami! Ilustrovao Aleksandar Zolotić

Nagrada „Laza Kostić“. “If you want your children to be intelligent, read them fairy tales. If you want them to be even more intelligent, read them more fairy tales!“ – Albert Einstein Reading fairy tales improves concentration and memory, encourages the development of the mind, imagination, and critical thinking, establishes empathy and self-awareness, develops language skills, and all this significantly reflects in achievements in school and life in general. At the time when education was oral and within the immediate community, fairy tales were created for these reasons. They have always been an indispensable part of children's education and growing up, and each new time brought new fairy tales. Now it’s time to become acquainted with the first seven Fairy Tales by Uroš Petrović. Aleksandar Zolotić: “When I was doing illustrations for a Disney book, it was nowhere near as demanding! When do you think I'll manage to illustrate all of this for you?” Uroš Petrović: “Finish the illustrations whenever you want, butI want thunder and lightning!” Aleksandar Zolotić (to himself): “Yeah…right. It's thundering and flashing lightning in your head ...” And he was right. Check it out for yourself! Illustrated by Aleksandar Zolotić

Dobitnica priznanja Novel Prize Literarno otkriće godine Majka i ćerka dolaze iz inostranstva i sreću se u Tokiju: u jesenjim večerima šetaju se duž kanala, beže od tajfunske kiše, obeduju u kafićima i restoranima, u galerijama razgledaju revolucionarna dela moderne umetnosti. Za sve to vreme razgovaraju: o vremenu, horoskopu, odeći i predmetima, o porodici, udaljenosti i sećanju. Ipak, štošta tu nije jasno. Čiji se glas zapravo ovde čuje – samo ćerkin? I koji je stvarni razlog nedokučivog, možda čak sablasnog putovanja? Dovoljno hladno za sneg suptilno preispituje naše zagonetne odnose s drugim ljudima. To je ujedno precizan izveštaj i elegija koja postavlja pitanja mogu li ljudi uopšte naći zajednički jezik, koje dimenzije sadrže ljubav i koliko imamo prava da istinski upoznamo unutrašnji svet druge osobe. Ovo delo odabrano je među hiljadu i petsto rukopisa i osvojilo je priznanje Novel Prize, koje jednom u dve godine dodeljuju izdavačke kuće New Directions, Fitzcarraldo Editions (iz Velike Britanije) i Giramondo (iz Australije), a namenjeno je romanu koji ispituje i pomera granice ove književne forme. „Roman Džesike Au majstorski prikazuje udaljenost od strasti – naše ili strasti drugih ljudi – koja se oseća u blagoj, strpljivoj toplini autorkine proze, ponekad savršeno usklađenoj sa istinom koja je naratorki naizgled nadomak ruke, ali ipak ostaje nedostižna.“ – New Yorker „Možda baš zato što nije moguće žanrovski definisati ovo pronicljivo, neuhvatljivo delo, ono vam se uvlači pod kožu i obuzima vaše misli.“ – Guardian „Predivna poetska proza.“ – Australian

Broj strana: 216 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 29. mart 2022. Izdavač: Laguna Prvi dobitnik nagrade Beogradski pobednik. „Rafiniranim stilom i bogatom jezičkom građom Drago Kekanović gradi raskošnu sliku poznog srednjeg veka na prelazu u renesansu. Prateći sudbine junaka u dramatičnim vremenima, u doba pred pad Carigrada i Srpske despotovine, Privrženost oblikuje slojevitu viziju prošlosti u kojoj se prepoznaju i obrisi savremenog Balkana na razmeđu Istoka i Zapada.“ – Prof. dr Predrag Petrović „Priča o idealnoj ljubavi dvoje glavnih junaka osnova je za portret izuzetne žene naše srednjovekovne istorije Katarine Kantakuzine Branković. Kroz njen lik pisac uspeva da prikaže univerzalni lik snažne žene koja se giba između svoje državničke čvrstine, emocionalne ranjivosti i nacionalne privrženosti.“ – Dr Nataša Anđelković „Drago Kekanović se ovom uzbudljivom storijom vratio temi sudbine Srba u Hrvatskoj, vekovima razapetih između dve vere i dva kulturna modela, ali iz potpuno neočekivanog ugla. Učinio je da nas istorijske okolnosti pred pad Srpske despotovine suptilno podsete na ove u kojima danas živimo.“ – Dr Vesna Trijić „U središtu priče je Katarina, kći despota Đurđa Brankovićа, i sokolar Damjan, potonji vitez i monah. Ukrštenim putevima sudbine njihova životna priča, koja teče od Dubrovnika i Smedereva do Beograda, Celja i Zagreba, jeste neobičan i stilski kultivisan pikarsko-ljubavni triler. Privrženost je znak bliskosti Katarine i Damjana, ali i figura koja iskazuje odnos despotove kćeri i celjske grofice prema sopstvenoj duhovnoj tradiciji.“ – Prof. dr Petar Pijanović „Privrženost je veliki roman о istoriji i ljubavi, ženi i njenoj složenoj ulozi u svim društvenim, političkim i porodičnim okolnostima. Poput Andrićevih i Ekovih dela, ovo je velika priča o pričanju, o pisanom tragu, koji jedino ostaje iza ništavnog čoveka.“ – Dr Slađana Ilić

Broj strana: 232 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 15. mart 2022. Izdavač: Laguna Nagrada Kosta za najbolji roman. „Izuzetno književno dostignuće.“ – Sunday Times „Veoma moderna priča.“ – Times Bezvremena priča o povratku, ljubavi, izlečenju i preživljavanju. Jednog aprila, blizu obale ostrva Crna Konča, Dejvid je pevušio u svom čamcu iščekujući da nešto zatrese njegove štapove za pecanje. Iznenada, u vodi stvorila neobična mlada žena, mitsko stvorenje, sirena po imenu Ajkaja. Nekada davno ljubomorne žene sa ostrva proklele su lepu devojku da večno živi u telu ribe. Iako ju je video na tren, nije je mogao zaboraviti. Danima se vraćao se na isto mesto dok je nije ponovo video. Jednog dana ulovili su je američki turisti. Dejvid će je spasti i sakriti u svom domu otkrivajući da se ona polako ponovo pretvara u ženu. On mora da zadobije njeno poverenje, a Ajkaja da nauči šta to znači biti čovek posle mnogo vekova usamljenosti. Dok se zaljubljuju jedno u drugo prolaze kroz brojne opasnosti ali i radosti. Ipak, nad njima neprekidno lebdi pitanje: da li će nekadašnja sirena uspeti da izbegne svoju kletvu? „Izvanredan, lepo napisan, zadivljujući, visceralni roman – pun mitske energije i nezaboravnih likova. Potpuno je originalan i različit od bilo čega što smo ikada čitali, a opet imamo utisak da u rukama držimo klasik nastao na vrhuncu piščeve stvaralačke moći. To je knjiga koja će vas odvesti do najdaljih dometa mašte – potpuno je ubedljiva.“ – Iz saopštenja žirija nagrade Kosta „Hrabar i očaravajući roman koji ne prestaje da iznenađuje. Moderan mit o pripadnosti i vezama koje ljudi stvaraju među sobom i sa svojom zemljom.“ – Megi O’Farel „Ona nije standarda sirena. A to nije ni ova priča.“ – Margaret Atvud „Originalno.“ – Daily Mail

Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: JRJ Ne morate biti lav da biste imali lavlje srce. Miš lavljeg srca je obavezna literatura za izgradnju samopouzdanja kod dece. Ova predivna priča napisana u stihovima, govori o malenom mišu kojeg niko nije primećivao jer je bio mali i nevidljiv. Miš iz ove naše priče je samo želeo da ga i ostale životinje afričke savane vide i da se izbori za svoje mesto. On je poželeo da bude veliki i važan i pomislio je da će to i biti ako nauči da riče kao lav. Jedan nevidljiv, drugi itekako poznat. Jedan mali, drugi veliki. Jedan hrabar, drugi uplašen. Nakon što odluči da više ne želi da se oseća nesigurno i beznačajno, mali miš se konačno odvaži na put, odlučan da nauči da riče kao lav. „Moraš da budeš hrabar! Ako stvarno želiš da stigneš do svog cilja kao POBEDNIK pravi, onda treba da shvatiš da sve je u tvojoj glavi!“ Suočen oči u oči sa svojim strahom, miš je ponosno stao na stenu ispred lava, ne znajući pri tome da li će biti pojeden ili saslušan. Onda se dogodilo nešto sasvim neočekivano. Kada je napokon našao lava kako drema na vrhu stene, miš otkriva urnebesnu činjenicu – da ga se lav boji jednako kao i on njega. Iako različiti, miš i lav su na kraju postali prijatelji. A miš je tada shvatio: „Svako od nas u sebi i miša i lava krije. Da li si veliki il’ mali to stvarno bitno nije. Čak i kad si mali, kad nešto želiš snažno, ako si LAV u srcu, to jedino je VAŽNO.“

Broj strana: 224 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 7. decembar 2021. Izdavač: Laguna Treći roman u hit serijalu Prva damska detektivska agencija. Treća knjiga u serijalu – ona o dečaku kojeg su možda odgajili lavovi... Kad jednom nešto krene po zlu čini se da tome nema kraja. Prva damska detektivska agencija je u finansijskim problemima. Mma Ramocve svoju ljupku kancelariju mora da preseli u prostorije radnje Brzi motori Tlokvenga. I to baš kad je u problemima sa gospodinom Dž. L. B. Matekonijem i njegovom usvojenom decom Motoleli i Pusoom. A povrh svega, nekoliko slučajeva koje je preuzela ispostaviće se kao prilično izazovni. Tu spadaju nedolično ponašanje takmičarki na izboru za Mis lepote i integriteta i zbunjujuće otkriće dečaka koji divlja i miriše na lavove... Serijal Prva damska detektivska agencija dobio je British Book Awards i nagradu Dager Udruženja pisaca kriminalističkih romana. „Izuzetno inteligentno, zabavno i dirljivo. Mekol Smit je rođeni pripovedač.“ – Scotland on Sunday „Čisto zadovoljstvo.“ – Sunday Telegraph

Broj strana: 162 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: LOM DOBITNICA NINOVE NAGRADE ZA 2021. bila jednom jedna devojka lepa i ponosna brza i smejava sa dugom kosom i belim rukama i ta je devojka mislila ja sam najbolja i najlepša ovde nema nikoga za mene gde je taj koji je za mene jednom je dobila cveće devojka bacila je drugi put dobila je pesmu bacila je treći put dobila je prsten bacila je i jednog dana došao je vetar i vetar je tako zagrlio da nije mogla da diše i vetar joj je podigao suknju i vetar joj je podigao kosu i vetar je okrenuo i obrnuo i nije znala devojka šta se sa njom dešava i onda je nju vetar podigao i odneo daleko daleko više je nikad nisu videli ni mama ni tata ni bata ni seka postala je strašna vetrovita kraljica tamo u oblacima i jedino što je volela to su bila deca deca dole što trče i skaču deca što se smeju deca što ne plaču a sad spavaj Milena Marković rođena 9. aprila 1974. u Zemunu. Diplomirala FDU dramaturgija, 1998. u Beogardu. Bibliografija Pas koji je pojo sunce (2001); Istina ima teranje (2003) 3 drame (2006); Crna kašika (2007) Ptičje oko na tarabi (2009);Pre nego što sve počne da se vrti (2011); Pesme(2012) Drame (2012); Pesme za žive i mrtve (2014); Zmajeubice (2014) Pesme za žive i mrtve, sabrane pesme (2017) Izvedene drame Paviljoni – kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru (2001); Šine (2002); Nahod Simeon (2006); Brod za lutke (2006); Šuma blista (2008); Zmajeubice (2014); Deca radosti (2016); Pet života pretužnog Milutina (2018); Livada puna tame (2019) Realizovani scenariji za igrane filmove Sutra ujutru (2007); Beli beli svet (2009); Otadžbina (2016); Živ čovek (2020); kao i za dokumentarni film Rudarska opera (2007) Nagrade Specijalna nagrada u Beču za najbolje drame sa ex-Yu prostora; tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst (Nahod Simeon, Brod za lutke i Zmajeubice), kao i nagrade za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“, 2007. i „Todor Manojlović“, 2009. povodom drame Brod za lutke. Za knjigu 3 drame dobila je nagradu „Miloš Crnjanski“, za knjigu Ptičje oko na tarabi nagrade „Biljana Jovanović“ i „Đura Jakšić“, kao i nagradu „Pero Despota Stefana“ za poeziju 2014.

ODELJAK NAPOMENE I BIBLIOGRAFIJA MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE „Nezamenjiva knjiga za svakog ko želi da razume grad koji ostaje spona između svetskih dešavanja.“ – Booklist Jerusalim je epska priča o tri hiljade godina vere, fanatizma, krvoprolića i suživota, od kralja Davida do XXI veka, od rođenja judaizma, hrišćanstva i islama do izraelsko-palestinskog sukoba. Kako je ta mala zabačena varoš postala Sveti grad, „središte sveta“, a danas i ključ mira na Bliskom istoku? Čudesnim pripovedačkim darom, Sajmon Sibag Montefjore otkriva nam grad neprekidnih promena u mnogim njegovim obličjima, udahnjujući život svakom njegovom razdoblju i svakoj ličnosti. Biografija Jerusalima ispričana je kroz ratove, ljubavne afere i živote ljudi koji su ga stvarali i uništavali, pisali o njemu i verovali u njega. Pored mnogih običnih Jerusalimaca koji su ostavili svoj trag, u njemu se smenjuju ličnosti od Solomona, Saladina i Sulejmana Veličanstvenog do Kleopatre, Kaligule i Čerčila, od Avrama do Hrista i Muhameda; prolazimo kroz vremena Jezavelje, Nabukodonosora, Iroda i Nerona sve do savremenog doba kajzera Vilhelma, Dizraelija, Raspućina, Lorensa od Arabije i Moše Dajana. Svojim majstorskim pripovedanjem autor oživljava Sveti grad i oslanja se na najnovije izvore, na istoriju sopstvene porodice i na čitav život posvećen proučavanju, kako bi pokazao da je istorija Jerusalima uistinu istorija sveta. „Veličanstveno! Montefjore ne propušta nijedan događaj ni lik da nas sa očaravajućom, vrtoglavom napetošću provede kroz priču o gradu.“ – Wall Street Journal „Ovo Montefjoreovo maestralno delo je spomenik naučnom istraživanju, ujedno i zavodljiva priča o ljudskim slabostima, požudi, odvažnosti i obmani.“ – Times „Montefjore je prava retkost: istoričar koji sjajno piše obimne tomove, a mi ih čitamo kao najbolje trilere.“ – Newsweek „Jednostavno je protutnjao kroz tri hiljade godina istorije – remek-delo.“ – Evening Standard