Knjiga je dobro očuvana,uo riginalu na francuskom. >>Si l`on devait citer le poète qui a exercé l`influence la plus profonde sur la poésie du début du xxe siècle, il faudrait nommer Rimbaud. Avec plus de hardiesse encore que Baudelaire, il a étendu le champ d`exploration de la poésie. Avant lui, l`expérience poétique était principalement l`expérience de la création littéraire. Après lui, la poésie devient un moyen de connaissance. [...] C`est qu`il n`a pas hésité à se mettre en communication avec la part inconnaissable de lui-même. Il y a découvert un grand jeu d`images, fleurs éclatées, filles à lèvres d`orange, déluges et miracles, un jeu dont chaque figure ressemble à un message marqué d`un sceau incompréhensible et sacré. Dès lors, Rimbaud va libérer tous les phénomènes de l`inconscient, préparer les voies du surréalisme et créer, si l`on veut, un nouveau mystère dont les symboles resteront étrangers au merveilleux et au fantastique.<<

Preveo David Pijade Pogovor Vojislav Djuric Izdavac - Kultura, Beograd Godina - 1968. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,sa omotnicom u dobrom stanju,format 20 cm,134 str. (99)

POLITIČKA BIBLIOTEKA (Sveska 41-50, Beograd, 1948-49, tvrd povez) 41-42. M. Milošević - O NOVOM SISTEMU SNABDEVANJA KOD NAS, s kratkim osvrtom na glavnije kapitalističke zemlje Zapadne Evrope (Beograd, 1948, 63 str.) 43. Veljko Vlahović - PLANOVI AMERIČKIH IMPERIJALISTA ZA SVETSKIM GOSPODSTVOM I OBNOVOM FAŠIZMA (Beograd, 1948, 21 str.) 44. L. Aleksejev - PRETSTOJEĆI IZBORI I BORBA IZMEĐU PROGRESIVNIH I REAKCIONARNIH SNAGA U SAD (Beograd, 1948, 24 str.) 45. M. Orlanović - BORBA NARODA BLISKOG ISTOKA PROTIV IMPERIJALIZMA (Beograd, 1948, 40 str.) 46. P. Stojanović - BORBE DEMOKRATSKIH SNAGA ITALIJE PROTIV REAKCIJE I IMPERIJALIZMA (Beograd, 1948, 45 str.) 47. G. Aleksandrov - BANKROTSTVO BURŽOASKE SOCIOLOGIJE (Beograd, 1948, 27 str.) 48. S. Poljanec - ZAPADNI IMPERIJALISTI I NEMAČKA (Beograd, 1948, 62 str.) 49. Mirko Milojković - BORBA ZA JEDINSTVO RADNIČKE KLASE U SVETU (Beograd, 1948, 71 str.) 50. S. Kavčić - AMERIČKI KAPITALIZAM I AMERIČKI NAČIN ŽIVOTA (Beograd, 1949, 48 str.)

Dobrica Erić-PUŽEVA SRMA IZDAVAC ; NOLIT - BEOGRAD 1991 GOD. 120 STR. MEKI POVEZ , IZUZETNO DOBRO OCUVANO R2

Suma Saso Ognenovski lirska distopija Skoplje, 2018. Meki povez, format: 13x20 cm, 82 strana, cirilica, na makedonskom! Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Posveta i potpis AUTORA na prvoj strani. Nema drugih tragova pisanja. 17022022 ktj-35

Ko je dobar u Rusiji N. A. Nekrasov Kaliningrad, 2005. Meki povez, format: 12,5x20 cm, 240 strana, ilustrovano, cirilica, na ruskom! Korice kao na slikama. Unutra veoma dobra. Nema tragova pisanja. 17022022 ktj-35

POLITIČKA BIBLIOTEKA (Sveska 31-40, Beograd, 1947-48, tvrd povez) 31. E. Šifrin - DEMOKRATSKE SNAGE ČILEA U BORBI PROTIV REAKCIJE (Beograd, 1947, 31 str.) 32. L. Zvonov - SOVJETSKA IDEOLOGIJA I NJENA PREIMUĆSTVA NAD BURŽOASKOM IDEOLOGIJOM (Beograd, 1947, 24 str.) 33. Mih. S. Petrović - VATIKAN I IMPERIJALISTIČKA POLITIKA ZAPADNE REAKCIJE (Beograd, 1947, 40 str.) 34. J. Mirov - KOMPARTIJE EVROPE ZA MIR, DEMOKRATIJU I NEZAVISNOST NARODA (Beograd, 1948, 24 str.) 35. Mih. S. Petrović - AUSTRIJSKO PITANE (Beograd, 1948, 40 str.) 36. St. Stojiljković - NOVA BUGARSKA NA PUTU DEMOKRATIJE (Beograd, 1948, 31 str.) 37. GEOPOLITIČKO `OBRAZLOŽENJE` AMERIČKOG EKSPANZIONIZMA (Beograd, 1948, 21 str.) 38. Milan Joka - VIJETNAM, DEMOKRATSKA REPUBLIKA U ISTOČNOJ AZIJI (Beograd, 1948, 39 str.) 39. Dr Milan Bartoš - NEMAČKE REPARACIJE POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA (Beograd, 1948, 46 str.) 40. FALSIFIKATORI ISTORIJE: Istorisko obaveštenje (Beograd, 1948, 55 str.)

Dušan Radović-ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU Dušan Radović - Antologija srpske poezije za decu, Srpska književna zadruga,1984. god, Tvrd povez sa omotom,363. strane Knjiga je N O V A ---------------------------- 29

Odlično stanje DŽON LOJD ŠTA MEDIJI RADE NAŠOJ POLITICI Prevod - Aleksandra Nikšić Izdavač - Samizdat B92, Beograd Godina - 2008 178 strana 22 cm Edicija - Samizdat B92 ISBN - 978-86-7963-307-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod 1. Slobodni koliko i društvo 2. Oni će vas progutati 3. Važniji od svih drugih 4. Produbljivanje demokratskih uloga Postskriptum `Šta mediji rade našoj politici je briljantna studija o potrebi demokratskih društava da zahtevaju medijsku kulturu koja dozvoljava istinsku demokratiju. Izazvala je mnogo kontradiktornih stavova i odmah po svom objavljivanju uzburkala britansku medijsku scenu. Ova knjiga redak je i razoran napad na medijsku kulturu koja daje prednost uzbuđenju plitkog ispitivanja nad strpljivim traganjem i jasnim objašnjavanjem činjenica. Džon Lojd ubedljivo zastupa stav da su sastav i poreklo medijske elite, i rastući zahtevi za zaradom kompanija za koje oni rade, od medija stvorili idola koji žrtvuje pravdu i ravnotežu, i uskraćuje publici informacije koje su joj potrebne da bi postupala kao zajednica odgovornih građana. On tvrdi da mediji danas postupaju kao da samo ispipavaju preterivanja političara. Mediji su postali alternativna klasa, klasa za sebe, posvećena teatralnom nepoverenju u pojedine političare i proračunatoj nezainteresovanosti za istinske zaplete stvaranja politike. Džon Lojd (John LLoyd), ugledni britanski novinar, prvi je direktor Odseka za novinarstvo na novoosnovanom Rojters institutu za novinarstvo pri Univerzitetu Oksford (2006), dugogodišnji urednik dnevnog lista Fajnenšal tajms i svakako jedan od zaslužnijih za pokretnje Fajnenšal tajms magazina, nedeljnika u kom objavljuje svoju redovnu nedeljnu kolumnu. Dobitnik je četiri ugledne britanske novinarske nagrade, autor provokative knjige “Šta mediji rade našoj politici” (2004) i ranije objavljenih knjiga „Ponovno rađanje nacije: Anatomija Rusije“ (1998) i „Gubitak granica: štrajk britanskih rudara“ (1986).` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. John Lloyd What The Media Are Doing To Our Politics Mediji politika zurnalistika novinarstvo kontrola totalitarizam uticaj medija na politiku

Sta bi bilo kad bi bilo Bora Savic ilustracije Radivoje Bogicevic Meki povez, format: 13x20 cm, 80 strana, ilustrovano, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Posveta na prvoj strani. Nema drugih tragova pisanja. 18022022 ktj-35

Izdavac RAD 1995 G. 100 strana

Izdavac RAD 1993 G. 68 strana

Izdavac RAD 1997 g. 79 strana

Izdavac Rad 1997 g. Zbirka Kljucevi 50 strana

Ilustrovano Nekorišćena knjiga Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. Dobrica Erić Dobrica Erić photo (by Vujcic).jpg Dobrica Erić, 2005. godine Datum rođenja 22. avgust 1936. Mesto rođenja Donja Crnuća, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 29. mart 2019. (82 god.) Mesto smrti Beograd, Srbija Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Biografija Uredi Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[2] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[3] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[4][5][6][7][8] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[9] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[10][11] Zanimljivost Uredi Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[12] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Uredi Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[13] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Uredi Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Uredi Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Uredi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Uredi Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[14] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.

Izdavac RAD Meke korice 78 strana

SA SLIKE P-2/P-2

SA SLIKE P-2/P-4

Lepo očuvano Dnevnik / Ćirpanov Novi Sad 1985 Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik je i osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine.[1] Božidar Mandić Датум рођења 1952. Место рођења Novi Sad Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka.[2] Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas.[3] Tags: Miroslav Mandić Porodica bistrih potoka Avangarda Konceptualna umetnost Toro Valden

Izdavac RAD 2000 G. 62 strane

Beograd 2004 g. 63 strane.

Izdavac RAD 1997 G. 61 strana

Miloje Popovič Kavaja KAD KIŠA PADA PROMETEJ,2011.god,170.str.,ilustr.,29 cm, Tekst na srpskom i engleskom jeziku,, POEZIJA,,POTIS Autora,posveta, ---------------------------- Knjiga ``glanz stanje`` Stanje```10```,najviša moguca ocena,neotvorena,,, ------------------------------------ R1

MOMIR VOJVODIĆ-ZEMLJE JEZIK Birografika,Subotica UNIVERZITETSKA RIJEČ,NIKŠIĆ,1991. Tvrd povez sa zlatotiskom,150.strana. L2

Momčilo Drašković-PUT JEDNOG DIPLOMATE Izdavač: Albatros plus ISBN: 86-912707-0-4 Broj strana: 536 Pismo: Latinica Povez: tvrd Format: 24 Opis `Mislim da je Milošević požurio da na ruševinama SFR Jugoslavije stvori Saveznu Republiku Jugoslaviju. Koliko je moglo da se zaključi, sa strane zemalja koje nijesu bile prijateljski raspoložene prema Miloševiću i njegovoj politici, sa simpatijama je gledano na ideju za stvaranje nove jugoslovenske države na ruševinama ranije i, na neki način, to je i podsticano,da bi se stvorila nova država koju oni ne bi priznali...`(Dr Momčilo Drašković, Put jednog diplomate) ,sa potpisom AUTORA. 1v