STANJE PREDMETA: Odlično očuvana. Dva crteža popunjena grafitnom olovkom. NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

55729) MARKO KRALJEVIĆ odabrane pesme , Čuvari Beograd 2021 , priredila Zlata Popov ; mek povez, format 21,5 x 22 cm , ilustrovano, ćirilica , 46 strana

Danica Bogojevic, Zagrli mesec - KAO NOVA knjiga, bez tragova koriscenja

DK 1 55727) UDARIO ME PUBERTET U GLAVU , Robert Takarič , Laguna Beograd 2016 , tinejdž roman ; Ilustrovao Tihomir Čelanović. „Mama je juče rekla da sam strašan i da jedva čeka da izađem iz puberteta“, kaže Zvezdan koji je upravo ušao u pubertet i zaljubio se u Zoricu. Ali osim što je svet već izvrnut naglavačke brojnim igrama, nepouzdanim drugarima, žurkama i nestašlucima, povrh svega Zvezdan dobija još jedan strašan udarac: Zorica odlazi iz grada! Kako preboleti ljubav svog života? I TO U PUBERTETU!!! mek povez, format 13 x 20 cm , latinica139 strana, ilustrovano

Свако од нас има изазове и циљеве. Понекад нас сопствени страхови и сумње, као и повремени инат, могу ометати. А добра вест је – твој ум је МОЋАН! Можеш употребити ту моћ да извучеш најбоље из себе, да надвладаш негативан начин размишљања, да нешто научиш из тешких искустава и осећаш се боље у сопственој кожи. Све то можеш ако промениш свој став! „Моћ позитивног става“ је водич који ти помаже да другачије размишљаш о својим свакодневним одлукама, како би било могуће да постигнеш све што желиш. Завири у књигу и сазнај како то да урадиш!

FISCHERA NIJE TREBALO IZMISLITI - PELEH FISHERA NIJE TREBALO IZMISLITI - PELEH -130 STRANICA -1972 GODINA ,BJELOVAR - DOBRO OCUVANA , ima saranja po koricama ,zadnja korica je zuce boje -unutrasnjost je cista ,ima poneka zuta tackica od starosti ( u hodniku ,levi ormaric )

Duga, Ruske narodne bajke, pesmice, pošalice-u boji *4234*02-2022 DUGA Ruske Narodne BAJKE,PESMICE,POŠALICE izdavači: Dečije Novine Gornji Milanovac i MALYŠ Moskva. 1976.g Crteži: Jurij Aleksejevič .Vasnjecov, Preveli: Vera Kusicki i Petar Antonović Tvrd povez platno-zlatotisak,latinica, 167.strana, veći format: 28,5 x 22 cm, težina 770.grama stanje: vrlo očuvana i uredna-nema ispisivanja sadržaj: L. Tokmakov: O umetniku Juriju Aleksejeviču Vasnjecovu. TAŠI - TAŠI Zekan. U obradi O. Kapice. Požar. U obradi K. Čukovskog. Hop-cup. U obradi I. Karnauhe. Krmačica. U obradi N. Komovske. Taši-taši. U obradi M. Bulatova. Uspavanka. U obradi K. Čukovskog. Svraka-beloboka. U obradi M. Bulatova. Miševi. U obradi A. Kudrjašove. Guske. U obradi M. Bulatova. Muzičari. U obradi K. Čukovskog. Pegava koka. U obradi M. Bulatova. Zekina kućica. U obradi O. Kapice. Ivanuška. U obradi K. Čukovskog. Maca. U obradi M. Bulatova. Buji-paji, pajice. U obradi M. Bulatova. Repa. U obradi M. Bulatova. Konj. U obradi I. Karnauhove. Dedica Jegor. U obradi K. Čukovskog. Na ulici. U obradi K. Čukovskog. Hlepčić. U obradi M. Bulatova. Ovčice. U obradi N. Komovske. Sunašce. U obradi K. Čukovskog. Mačorčić-macan. U obradi O. Kapice. Koza. U obradi K. Čukovskog. Petlić. U obradi M. Bulatova. Sovica. U obradi K. Čukovskog. Maca i kokica. U obradi K. Čukovskog. Vuk i jarići. U obradi A. Tolstoja. DUGICA - DUGA `Pođe macan na tržić...` U obradi O. Kapice. `Ide Kuzma od kovača...` U obradi I. Karnauhove. `Samo što na tanak ledić...` U obradi K. Čukovskog. `Kako rekom, niz reku...` U obradi K. Čukovskog. `Kako je naš jarac...` U obradi K. Čukovskog. `Svinja Nenila sinčića hvalila...` U obradi K. Čukovskog. `Duž rečice labudica plovila...` U obradi N. Kolpakove. `Uhvatio sam medveda...` U obradi A. Kudrjašove. `Pužiću, pužiću, pusti meni roge!...` U obradi K. Čukovskog. `Dugo-dugice, ne daj kišice!...` U obradi K. Čukovskog. `Kaća, Kaća-Kaćica...` U obradi K. Čukovskog. `Po gorama grom opali...` U obradi A. Kudrjašove. `Krastavčiću, krastavčiću!...` U obradi M. Bulatova. `Ježiću, dedice, ne idi do rečice...` U obradi N. Kolpakove. `Privezaću jare...` U obradi M. Bulatova. `Seo komarčić pod žbunjić...` U obradi N. Kolpakove. `Slali su devojčicu...` U obradi A. Kudrjašove. `Koza brižljiva vazdan je marljiva...` U obradi N. Komovske. `Po nebu, braćo, medved leti...` U obradi K. Čukovskog. `Naša je domaćica dosetljiva bila...` U obradi A. Kudrjašove. `Kod našeg mišara, miloga drugara...` U obradi K. Čukovskog. `Feđa-Bređa pojeo medveda...` U obradi K. Čukovskog. `Uskoči jare u tuđe dvore...` U obradi O. Kapice. `Lija je šumom hodala...` U obradi N. Komovske. `Oj, dečice, ta-ra-ra!...` U obradi I. Karnauhove. `Sedi, sedi zečić...` U obradi K. Čukovskog. `Skucao, skovao - točak napravio...` U obradi I. Karnauhove. `Po sinjem moru brodić juri...` U obradi A. Kudrjašove. `Petlić u peći kolače peče...` U obradi I. Karnauhove. `Oj, lo-li, lo-li, lo-li!...` U obradi O. Kapice. `Baba ovna uzjaha...` U obradi K. Čukovskog. `Stade macan na klupicu...` U obradi M. Bulatova. `Lupa, zvoni po ulici...` U obradi A. Kudrjašove. `Pošla Manja na pazar...` U obradi I. Karnauhove. `Kako je na našem lugu...` U obradi A. Kudrjašove. `Macan u peći dvopek bije...` U obradi O. Kapice. `Ti, rjabinuška razgranata...` U obradi O. Kapice. `Buji-paji, buji-baj...` U obradi K. Čukovskog.

Bajke naroda Sovjetskog saveza Zakavkaski narodi Vesti Užice `Raduga`, Moskva. Tvrd povez 140 strana. ilustr. posveta,odlično očuvano. vr424

odlično očuvana knj 17 im2

SA SLIKE

Tri klasične basne koje je nadahnuto i promišljeno ispričala čuvena glumica i aktivistkinja. Od spoznaje da ne postoji „pravi“ način života do poštovanja naše planete i saznanja šta to nekog zaista čini pobednikom, poruke koje šalju Basne Natali Portman predstavljaju savremeni oblik ovih vanvremenih životnih lekcija. Ispričane živim, deci bliskim stilom i savršeno uklopljene sa prelepim ilustracijama Džane Matije, prepričane basne Kornjača i zec, Tri praseta i Seoski miš i gradska mišica idealne su da se čitaju naglas i da postanu omiljene knjige u svačijoj kućnoj biblioteci.

Paralelni tekst na engleskom i nemackom Izdavac - Harper Torchbooks Godina - 1972. Vitgenstajn Knjiga u solidnom stanju,deo stranica odvojen od sredine ali sve stranice na broju,sa malo podvlacenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 20 cm,90 str. (99)

Between Phenomenology and Structuralism Izdavac - St. Martin`s Press, New York Godina - 1985. Smit Merlo Ponti Strukturalizam, Fenomenologija Knjiga u dobrom stanju,bez ostecenja,sa podvlacenjima na nekoliko stranica,bez ispisane posvete,mek povez,format 21 cm,214 str. (99)

Knjiga je nova. ,,Tragom mnoštva evropskih putnika namernika, koji su stizali sa raznih strana i različitim povodima, Đorđe S. Kostić nas svojom knjigom – kulinarskim bedekerom i azbučnikom srpskog „blagoutrobija“, vodi kroz Srbiju devetnaestog veka. U zemlji koja je postepeno dobijala svoje prepoznatljive obrise na karti Evrope, kao ulazna kapija na putu ka nepoznatom, haotičnom ali izazovnom „Orijentu“, stranci su srdačno dočekivani i ugošćavani za kneževskom i kraljevskom trpezom, u prvim beogradskim modernim hotelima, palanačkim kafanama, manastirskim konačištima, putničkim svratištima, seoskim krčmama i kolibama ili uz ognjište pod vedrim nebom. Ostavljajući svoje utiske o jelima i piću, običajima za stolom, slavama i teferičima, načinu pripremanja hrane, gajenju voća, povrtarskim kulturama, vinovoj lozi, otkrivali su savremenicima jedan do tada malo ili nikako poznat deo, za njih, ako ne „prave Evrope“, onda makar „evropske Turske“, kasnije „Balkana“, „Jugoistoka“. Zapažajući posebnosti „srpskog jelovnika“, uočavali su uticaje, različite lokalne kuhinje, njegove dobre i – povremeno za njih – njegove teško svarljive osobine, oslobađali se predrasuda o domaćinima i zemlji. Kroz „prizmu jelovnika“ prelamali su se i procesi „deorijentalizacije“, i „evropeizacije“ promene socijalnih, privrednih i kulturoloških obrazaca mladog srpskog modernog društva. Pažljivo iščitavajući ova svedočanstva, Đorđe S. Kostić, iskusan i akribičan istraživač, otkriva podjednako zanimljiv i važan, do sada zanemaren, deo naše društvene istorije, potvrđujući tačnost zapažanja, jednog od „njegovih“ putnika, francuskog ekonomiste Emila de Lavelea, koji je osamdesetih godina devetnaestog veka zapisao, kako „Uvek treba znati šta u kojoj zemlji ljudi jedu; od seljaka u kolibi do princa... jer to omogućava da se shvati nacionalno bogatstvo i sazna više o lokalnim resursima.“``

Knjiga je u upotrebljivom stanju,Na prvim stranama(prvih 40) bilo nešto prosuto,uspešno osušeno ali blago smežurano(kao na slici).Odozdo i otpozadi pri dnu samo fleke. 33000 reči 1062 ilustracije 1263 strane.

ok

Knjiga je dobro očuvana. ,,Avanture, misterije i nepredvidivi događaji za dva detektiva sa urođenim njuhom! Grad Vidron je uzburkan zbog niza napada na pernate stanovnike i, kao i uvek, Metropolisu je potrebna pomoć Psa Šerloka, čuvenog detektiva, i njegovog vernog pomoćnika Džona Mačkona. Nema mnogo tragova, nešto brašna i jedna nestala slika. Nakon gospodina Krestića i gospodina Kljuckovića, ko će biti sledeća žrtva? Kucnuo je čas da se Šerlok susretne sa starim znancem koji se vešto skriva. ``

Hrabra Merida-Grad heroja, dve knjige Zlatna biblioteka čarobnih priča knjige 18-21 Disney Izdavač:HACHETTE Milano Italia Pismo:Ćirilica Povez:Tvrd. Format: 21 x 17 cm Godina izdanja:2020 Bogato ilustrovano. Odlično očuvane knjige,kao nove,

Biblioteka Nešto mili po meni 1. Mrav Upoznajte zadivljujući svet mrava. Saznajte kako grade mravinjak, kako nalaze hranu i šalju poruke svojim drugarima. Otkrijte kako matica raste da bi osnovala novu koloniju ispod šumskog drveća. Bogato ilustrovana i zabavna knjiga u kojoj ćete pročitati činjenice kojima, možda, ni nastavnici ne barataju. 2. Pauk Knjiga iz serije koja vam pomaže da zadivite drugare i zbunite odrasle svojim znanjima. Kako pauk plete mrežu, kako hvata plen, kako dospevaju u naše bašte, kako ženka štiti jaja... Čime privlači partnera i kako joj se on udvara – i još niz zanimljivih detalja o svetu ovih bića koje ne možete naći nigde drugde.

Knjiga je dobro očuvana.Malo okrzana u uglu(kao na slici). ,,Deca obožavaju svoje učiteljice i učitelje. Uglavnom. Međutim, kad u IV D omiljenu učiteljicu zameni nova, zvana Harpija Zvoca, školski dani će se promeniti. Niko joj ne bi zamerio što je stroga i zahtevna, ali to što je nepravedna, lažljiva i okrutna neće joj oprostiti naše tri junakinje: Priska, Eliza i Rozalba. Odrasli im ne veruju, ili ih prosto nije briga dok god deca donose dobre ocene... Dok kuju planove kako da razotkriju Harpijine spletke, u priču se upliću najlepša lutka na svetu, ljubavni trougao, duh iz rama, dve babe, tri strica, lakovane cipele, jedna radoznala kornjača i hrabra srca koja ne podnose nepravdu. Odiseja se trudi da svake godine ponudi i neku knjigu deci koji prosto „gutaju” knjige. Tako se knjiga „Slušaj kako mi lupa srce” preporučuje naprednim čitateljkama nižih razreda osnovne škole – u knjizi preovlađuju ženski likovi i teme koje zanimaju prevashodno devojčice, a zbog obima strana ne preporučuje se deci koja još ne čitaju tečno.``

Knjiga je odlično očuvana. ,,Život štreberke Niki napokon je dobio smisao, iako je mislila da se to nikada neće dogoditi. Druži se sa prijateljicama Kloi i Zoi, a Brendon, njena simpatija, pokazuje interesovanje za nju, iz nepoznatih razloga. Ipak, šuška se da Makenzi ide s njim na žurku za Noć veštica, pa Niki u očaju prihvata posao animatora na zabavi za male balerine, i to ni manje ni više nego u kostimu pacova.``

55772) Dvojezičke slikovnice (engleska serija) komplet 1-6 Ilustrovani priručnici stranih jezika Dvojezičke slikovnice Engleska jezička serija, komplet 1-6 Izdavač: Grafički zavod, Titograd ; 1970 Povez: mek Broj strana: 192 (6 x 32) Odlično očuvane. 1. Oscar Wilde: The Devoted Friend (Odani prijatelj) 2. William Thackeray: King Stork (Kralj roda) 3. Nathaniel Hawthorne: The Miraculous Pot (Čudotvorni krčag) 4. William Shakespeare: King Lear (Kralj Lir) 5. Fenimore Cooper: Deerslayer (Lovac na jelene) 6. Charles Dickens: Oliver Twist (Oliver Tvist)

TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT,MASTAN PAPIR,LEPO OCUVANA KNJIGA

Lepo očuvano za ovaj tip knjige 1920 Prvo srpsko izdanje Tags: Sopenhauer O pisanju i stilu Velek i Voren Teorija knjizevnosti Alberto Mangel Biblioteka noću Horhe Luis Borhes čitanje knjiga brzo toni buzan

Dan Graf B e o g r a d 2 O O 1 mek povez Knjiga ima 298 strana 24 cm ima malo podvlačenja i knjiga je uredna i dobro očuvana a) Milošević, Slobodan (1941-) 1. `Niko nema pravo da bije ovaj narod` 2. Dolazak na vlast 3. Odustajanje od Jugoslavije 4. Pretpostavke rata 5. Gospodar igre 6. Psi rata 7. Napuštanje Krajine 8. Apoteoza 9. Metež Florence Hartmann (17. veljače 1963., -) francuska je novinarka i spisateljica. Od 1987. pisala je za Le Monde o Balkanu, a početkom 1991. o Jugoslavenskim ratovima. Izvještaje je slala iz Beograda.[1] 1985. diplomirala je te stekla titulu magistra iz područja literature i stranih civilizacija na sveučilištu u Parizu. 1986. se udala u Beogradu za supruga iz SFR Jugoslavije, čiji je materinji jezik bio srpskohrvatski. S njim je dobila dvoje djece: sina 1988. i kćer 1989., koji su se rodili u Francuskoj.[2] 2000. je postala glasnogovornica za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu te savjetnica glavnoj tužiteljici MKSJ-a Carli Del Ponte.Godine 1992. bila je jedna od prvih novinara koji su otkrili lokaciju Ovčare, te je 2006. svjedočila pred MKSJ-om protiv `vukovarske trojke`.[1] Konkretno, tvrdi da je Veselin Šljivančanin 1992. u intervjuu izjavio sljedeće kad ga je pitala o Ovčari: `Morali smo negdje zakopati tijela`.[3] Godine 1999. objavila je prvu knjigu, Milošević, dijagonala luđaka. Kada je Slobodan Milošević završio u MKSJ-u na suđenju, Srbija je dala tribunalu povjerljive dokumente o njegovom režimu iz 1990-ih, ali pod uvjetom da se neki dijelovi `zatamne`. Hartmann je imala uvid u te tajne spise te u knjizi Mir i kazna 2006. napisala da je MKSJ prihvatio cenzurirati dijelove koji su mogli uspostaviti vezu između Miloševićevog režima i masakra u Srebrenici. MKSJ je regirao optužnicom protiv Hartmann za nepoštivanje suda objavljivanjem dokumenata koji su bili tajni za javnost.[1] Presudom je kažnjena sa €7.000, što je izazvalo kontroverzne reakcije u svijetu medija i novinara, od kojih su neki javno stali u njenu obranu.[4] Iako je Hartmann rekla da je uplatila traženu svotu, MKSJ je to opovrgnuo te izdao nalog za njeno uhićenje. Godine 2011. ona je pobjegla u Francusku. Francuske vlasti su, međutim, odbile uhititi ju jer su mislile surađivati sa MKSJ-om jedino u izručivanju ratnih zločinaca, u što ne spada i progon osoba koje kritiziraju sam sud.[5] Ipak, usprkos uhidbenom nalogu iz Haaga, nastavila se slobodno kretati i u inozemstvu: 2012. posjetila je Sarajevo, povodom 20. obljetnice opsade grada, te tamo verbalno napala Carla Bildta jer je smatrala da on nije trebao biti na obilježavanju stradanja grada jer je prije govorio da je `Milošević dobar momak`.[6] Hartmann je s vremenom postala vrlo kritična prema MKSJ-u. Još 2004. ukazala je na narušavanje neutralnosti tužilaštva tribunala kada je usvojeno novo pravilo prema kojem peteročlano sudsko vijeće kojeg pored predsjednika i potpredsjednika tribunala čine i trojica predsjedavajućih sudaca Pretresnih vijeća, odlučuje da li se nove optužnice odnose na `najviše lidere, osumnjičene da su najodgovorniji za zločine u nadležnosti tribunala.` Ukoliko ocijene da neka od optuženih osoba ne spada među `najviše lidere`, suci od tada imaju pravo optužnicu vratiti tužitelju, nezavisno od težine zločina i uvjerljivosti pratećih dokaza.[7] Godine 2013. izjavila je da je oslobađajuća presuda u slučaju bivših šefova Državne bezbednosti (DB) Srbije, Jovice Stanišića i Franka Simatovića, `najvidljiviji u nizu udaraca na kredibilitet Haškog tribunala u završenoj fazi njegovog rada` te dodala: “ Time su nagrađeni mozgovi sistema koji su obmanom uspjeli planirati i organizirati masovno nasilje, a sve preko paravan organizacije, pazeći da ne napišu direktno naređenje. Poruke sa suđenja u Nurembergu je izbrisana. Haški sud je u naglo ušao u proces ukidanja Ženevske konvencije i, time, uništava sve što je urađeno poslije Drugog svjetskog da se zaštite civili u ratu. Dešava se u Hagu jedan preokret koji žrtve posljednjeg rata u Evropi osjete na svojoj koži, ali koji ima i dalekosežne posljedice, i to širom svijeta. Mogu zamisliti reakcije žrtava čija su djeca direktno stradala od duhova tame koji su bili otjelotvoreni u likovima Stanišića i Simatovića, sada već slobodnih ljudi. Po svemu sudeći, nažalost, odgovornost za zločine (koji sud ne poriče) se svodi na lokalne igrače, a ne na mozgove. Zato imamo gorki osjećaj prijevare, jer nije ni istina, nije ni pravda`.