KOMIKA U FABLIOIMA - Olivera Milićević Izdavač: Zajednica književnika Pančeva, Pančevo 1994 Ćirilica, broširani povez, format 20x13, strana 214 Odlično ocuvana knjiga. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 18082021

Olivera Žižović SNOVI I INDIVIDUACIJA Josif i njegova braća Tomasa Mana Službeni glasnik, 2013. Udžbenički četvrtasti format, 222 strane. Veoma očuvana, ima pečat na kraju. Tomas Man

Josif i njegova braća, Tomasa Mana Izdanje Službeni glasnik 2013, format 25x22cm, 222 strane, odlično očuvana, ima pečat na početku, detaljniji opis: Studija dr Olivere Žižović Snovi i individuacija, posvećena tetralogiji Tomasa Mana Josif i njegova braća, kao svoju početnu pretpostavku ima ideju samog autora ovog dela da je tu reč o pokušaju „psihologiziranja mita“. Zahvaljujući uspešnom objedinjavanju i ubedljivom sprovođenju različitih analitičkih postupaka, međutim, ova studija ide dosta dalje od ove formulacije i onog što ona implicira. U njoj je spojeno tumačenje snova, oslonjeno na analitičku psihologiju Karla Gustava Junga i njegovih istaknutijih sledbenika, sa tumačenjem književnog teksta kao umetničkog, uz stalno i neophodno vođenje računa da je reč o parodiji, i to upravo Knjige postanja kao svetog spisa kojim počinje Biblija. U psihološki orijentisanim analizama ovog romana, ukoliko nisu bile studije Manovih izvora, što je bio najčešći slučaj, ili je izostajalo kompetentno tumačenje snova, koje je, koliko je to moguće, obezbeđeno odgovarajućim analitičkim procedurama, ili su snovi interpretirani kao da su ih sanjali stvarni ljudi a ne književni likovi, ili su zanemarivani efekti koji nužno slede iz parodijske prirode ovog dela u celini. U knjizi Olivere Žižović izbegnute su sve ove opasnosti, pa se ona stoga izdvaja među tekstovima o najopsežnijem Manovom romanu koje su pisali ponajviše nemački germanisti, a pogotovu među malobrojnim tekstovima na ovu temu pisanim na srpskom. Pokazuje se, u krajnjem ishodu, da se bez uspešnog tumačenja snova koje srećemo u Josifu i njegovoj braći, uz poštovanje pomenutih metodoloških pretpostavki, teško može dopreti do smisla ovog dela u celini, pogotovu što u takvom nastojanju veliku ulogu – kao što je ovde pokazano – ima razlikovanje arhetipskih snova i onih koji to nisu.

Olivera Milićević : KOMIKA U FABLIOIMA - Studija / Панчево : Заједница књижевника Панчева, 1994 , Fizički opis 214 стр. : илустр. ; 21 cm Библиотека Осветљења ; 1 Списак фаблиоа према Де Монтеглоновој-Реноовој збирци: стр. 201-205 На корицама белешка о аутору и делу Библиографија: стр. 207-214 и уз текст. Француска књижевност -- Фаблиои -- Комика -- 12-14. в. Očuvanost 4- ; ima autorkinu posvetu.

Tumačenja KNJIŽEVNOG dela 1-3 Autor: Olivera Radulović Pismo: ćirilica Broj strana: 485 + 587 + 323 Dimenzije: 24 x 17 cm Broširan povez Opis: U ovu hrestomatiju su ušli radovi koji se bave piscima, delima književnim pojavama koje nastavni programi namenjuju školskoj nastavi ili mogu da se nađu u takvim inovinarim programima. Vrednost ovih radova je u tome što pokrivaju različite književne žanrove, što se bave književnim epohama i što su u njima primenjena raznovrsna matodološka polazišta. Teme: * Kostićeva teorija čitanja i tumačenja Biblije * Tumečenje srpske književnosti pomoću Biblije u podtekstu * Rusko-srpske književne paralele * Stvaralaštvo Ive Andrića u arhetipskom osvetljenju * Tumačenja u kontekstu Tore i Talmuda

Stanje:dosta dobro,tragovi vlage i podvučen tekst u knjizi Izdanje:Zavod za udžbenike,Beograd Korica: meka Pismo:ćirilica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- 51 -----

Olivera Radulović, FF UNS, orpheus, odlično stanje, 587str.,meki povez,24cm, š x57

Autori: Pavle Ilić, Olivera Gajić, Milanka Maljković, Sofija Košničar IZDAVAC PROMETEJ,2013,284 STR,TVRD POVEZ,ILUSTROVANA KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA

PRIREDILA: Olivera Radulović NASLOV: Tumačenje književnog dela i metodika nastave 1-2 IZDAVAC: Filozofski fakultet i Orfeus GODINA: 2008. POVEZ: mek (KB:171)

Esej Aleksa Santic Olivera Topalovic, Beograd, 1948. Meki povez, format: 12x17 cm, 32 strane, latinica. Korice kao na slikama. Unutra veoma dobra. Kompaktna. 210124 ktj-29

TUMAČENJA KNJIŽEVNOG DELA - Nove naučne metodologije u nastavi književnosti -Olivera Radulović Novi Sad 2011 god, 319 str, 25 cm, meki povez, u vrlo dobrom stanju. L.. SAJ.D. O.1. . P. 2.

SMISAO SAMOCE U DELU ISIDORE SEKULIC - Olivera Vuksanovic Izdavac: Filozofski fakultet u Nisu Mek povez 105 str. Sadrzaj: GENEZA OSECANJA USAMLJENOSTI U DELU ISIDORE SEKULIC NEUTAZIVA ZUDNJA ZA BLISKOSCU KAO PORICANJE SAMOCE PUTOVANJE, RAD I DOBROCINSTVO - PROTIVTEZA USAMLJENOSTI STVARALASTVO - DRAGOCENI GOVOR SAMOCE TRAGICNI TRIJUMF SAMOCE ZAKLJUCAK

Olivera Nedeljković SVETILJKA ZA ALEKSANDRA RISTOVIĆA Čačak, 2012. Udžbenički format, 210 strana. Veoma očuvana. Прилози за биографију овог значајног Чачанина заузимају педесетак страница са фотографијама, а аутор Оливера Недељковић прикупила је 775 библиографских јединица из Ристовићевог стваралаштва, приређивачког и преводилачког рада. Уз именски регистар и регистар наслова листова и часописа, књига ће бити незаобилазно штиво будућим проучаваоцима дела Александра Ристовића који заузима високо место у српској литератури 20.века. Уредник издања је Даница Оташевић, а рецензент Марија Орбовић. Библиотека је 2010.године организовала научни скуп о стваралаштву Александра Ристовића и објавила зборник радова, па је објављивањем библиографије на најбољи начин заокружен завичајни дуг овом песнику који је пре три деценије добио и престижну „Дисову награду“. „Биобиблиографски прилози насловљени „Светиљка за Александра Ристовић“ представљају покушај да се прикупе, обраде и систематизују што исцрпнији библиографски подаци о особеном и сложеном књижевном делу овог аутора. Уз кратку биографију и албум фотографија праћен песничким текстовима као посебним видом посредне аутобиографије, представљена је библиографска грађа од првих објављених текстова овог ствараоца до краја 2011. године. Њу чине попис издања Ристовићевих објављених књига и превода његових дела на стране језике, затим попис песничких, прозних, есејистичких, књижевнокритичких и других прилога овог књижевника у антологијама, зборницима и серијским публикацијама, при чему су се поједина остварења, услед веома флуидних граница између књижевних врста у морфолошки врло разноврсном опусу Александра Ристовића, својом међужанровском природом опирала недвосмисленом библиографском разврставању. За њима следи сва истражена и пописана грађа која сведочи о мање познатим сегментима његовог књижевног деловања – преводилачком и приређивачком раду“, истиче Оливера Недељковић у уводнику књиге. Aleksandar Ristović

Tumačenja KNJIŽEVNOG DELA nove naučne metodologije u nastavi književnosti Autor: Olivera Radulović Prvo izdanje Biblioteka Methodos Izdavač: Orpheus Povez: mek Broj strana: 323. Teme: * Kostićeva teorija čitanja i tumačenja Biblije * Tumečenje srpske književnosti pomoću Biblije u podtekstu * Rusko-srpske književne paralele * Stvaralaštvo Ive Andrića u arhetipskom osvetljenju * Tumačenja u kontekstu Tore i Talmuda

Posveta autora. Autor - osoba Šaponja, Nenad, 1964- = Šaponja, Nenad, 1964- Naslov Iskustvo pisanja : eseji i razgovori / Nenad Šaponja Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 2002 (Beograd : Alfa) Fizički opis 94 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Popović, Gordana, novinarka = Popović, Gordana, novinarka Radisavljević, Zoran Hr., 1952- = Radisavljević, Zoran Hr., 1952- Đurđević, Olivera, 1956- = Đurđević, Olivera, 1956- Pejčić, Nataša = Pejčić, Nataša Midžović, Marija, 1960- = Midžović, Marija, 1960- Radojčić, Saša, 1963- = Radojčić, Saša, 1963- Jelenković, Saša, 1964- = Jelenković, Saša, 1964- Zbirka Biblioteka Alfa Sadržaj Krize stvarnosti (5-47): Ekvivalent egzistencijalne cene ili o književnom kritičaru danas (7-10); Književna kritika između prihvatanja i pohvale drugosti (11-14); Autobiografija čitanja (15-20); Plutajući literarnim prividom (21-23); Realnost kao mistifikacija dela (24-29); Retrodinamika stvarnog (30-33); Zlatno doba svakodnevice (34-36); Citati čitanja (37-40); Autobiograf i ja (41-44); Autentičnost u tekstu (45); Krize stvarnosti i apologija pevanju (46-47). - Margina poetica (49-94): Margina poetica (51-61). Kritičar se, ipak, rađa / razgovarala Gordana Popović (62-67). Trag o književnom vremenu / razgovarao Zoran Radisavljević (68-72). Lična čitalačka biografija / razgovarala Olivera Đurđević (73-77). Književna kritika kao kreativan čin / razgovarala Nataša Pejčić (78-80). Dobre vibracije i bez lepka za emocije / razgovarala Marija Midžović (81-85). Tajanstveni odjek stvari / razgovarali Saša Radojčić i Saša Jelenković (86-94). Napomena ([95]). (broš.) Napomene Autorova slika na koricama Tiraž 500. Predmetne odrednice Šaponja, Nenad, 1964- -- Intervjui Nenad Šaponja je rođen 13. aprila 1964, godine u Novom Sadu, u kome i dalje, uprkos svemu, živi. Završio Medicinski fakultet u Novom Sadu (1991), a na Medicinskom fakultetu u Beogradu je magistrirao iz oblasti Socijalne psihijatrije (1994). Bavio se različitim poslovima – lekara, psihijatra, televizijskog autora, slobodnog kritičara i sekretara jednog društva pisaca, a 2002. je osnovao izdavačku kuću Agora, u Zrenjaninu, u kojoj je kao urednik i izdavač potpisao više od 500 naslova. Po tumačenju kritike, jedan je od najhermetičnijih savremenih srpskih pesnika. Dugogodišnji je stalni književni kritičar beogradske Politike (1996-2005), promoter postmoderne poetike na našim prostorima, kao i osobenog interpretativnog pristupa delu koji podrazumeva ”življenje” književnosti. Od kada objavljuje savremenu srpsku prozu kao urednik, ne piše o istoj, jer smatra da se radi o nespojivim pozicijama urednik/kritičar. Piše poeziju, eseje i prozu. Oženjen je Dragoslavom, kardiologom, imaju dva sina, Stefana i Filipa. Poezija Đokonda, Matica srpska, 1990. Odrazi varke, Prometej, 1993. Očevidnost, Prosveta, 1996. More, Prosveta, 1998. Četiri poeme, Prosveta, 2000. Slatka smrt, Književna opština Vršac, 2012. Postoji li dodir tvoje duše? Književna opština Vršac, 2014. Izgledam, dakle nisam, Prometej, 2018. Silazim u tišinu tega bačene kocke, Kulturni centar Novog Sada, 2019 Esej i književna kritika Bedeker sumnje, Prosveta, 1997. Autobiografija čitanja, Prosveta, 1999. Iskustvo pisanja, Narodna knjiga, 2002. Putopis A Brisel se da prehodati lako, Sajnos, 2018. Prevodi Poezija mu je prevođena na engleski, španski, italijanski, makedonski, rumunski, slovački, azerjedžanski, bugarski, albanski i poljski jezik. U celosti su prevedene sledeće knjige: Postoji li dodir vaše duše? (Postoji li dopir na tvojata duša?, Makedonika litera, 2018) – prevod na makedonski Nove Cvetanovski Slatka smrt(O moarte dulce, „Brumar“, 2019) – prevod na rumunski Robert Serban i Slavomir Gvozdenović Izgledam, dakle nisam (Vyzerám, teda nie som, „Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov“, 2020) – prevod na slovački Zdenka Valent Belić Izgledam, dakle nisam (Görünürəm, demeli yoxam, „Alatoran“, 2020) – prevod na azerbejdžanski Zuar Settarh Slatka smrt (Muerte dulce, „Esquina Tomada Ediciones “, 2021) – prevod na španski Dragana Bajić Naučna studija Epidemiologija alkoholizma, Medicinski fakultet Novi Sad, 1995. Preveo Robert B. Parker: Hladan kao kamen, roman, Agora, 2005. Prevod sa engleskog. MG37

Odlično stanje, samo stajala na polici ISTORIJA MITSKIH ZEMALJA Kapitalna dela ISBN: 978-86-10-01046-6 Autor : Umberto Eko U našoj mašti žive zemlje i mesta koja nikada nisu postojala, od kolibe sedam patuljaka do ostrva koja je Guliver posetio na svojim putovanjima, od Fejginove jazbine iz Olivera Tvista do stana Šerloka Holmsa u ulici Bejker. Iako znamo da su samo plod imaginacije pripovedača ili pesnika, još od drevnih vremena sanjarimo o mestima koja su možda postojala, kao što su Atlantida, Mu, Lemurija, Eldorado, Dembelija, tajno skrovište Svetog grala ili tajanstveno podzemno kraljevstvo Agarta. Neka od ovih mesta podstakla su očaravajuće legende i inspirisala veličanstvena umetnička dela, druga su opsedala maštu lovaca na misterije ili čak podstakla putovanja i istraživanja toliko da su, sledeći svoju iluziju, ti strastveni putnici pronašli nove, stvarne zemlje i promenili tok istorije.Od Homerovih epova do naučne fantastike, od drevnih mitova do savremenih stripova, čovek je neprestano izmišljao čudesne zemlje, projektujući u njih želje, snove, utopije, strahove – previše smele ili previše teške za naš svet stvarnosti pun ograničenja. Istorija lepote Ruznoce Beskrajni spiskovi otvoreno delo djelo dela umberta eka utopija imaginarne zemlje dictionary of imaginary places Alberto Manguel and Gianni Guadalupi mangel

UMBERTO EKO ISTORIJA MITSKIH ZEMALJA- NEOTPAKOVANO Prevod - Mirela Radosavljević i Aleksandar Levi Izdavač - Vulkan izdavaštvo, Beograd Godina - 2014 478 strana format 25 cm Povez - Tvrd SADRŽAJ: Predgovor 1 Ravna Zemlja i antipodi 2 Biblijski krajevi Homerovi krajevi i sedam svetskih čuda 4 Istočnjačka čudesa, od Aleksandra do prezvitera Jovana 5 Zemaljski raj, Ostrva blaženih i Eldorado 6 Atlantida, Mu i Lemurija 7 Poslednja Tula i Hiperboreja 8 Seobe Grala 9 Alamut, Starac sa Planine i asasini 10 Zemlja Dembelija 11 Utopijska ostrva 12 Solomonova ostrva i Južna zemlja 13 Unutrašnjost Zemlje, polarni mit i Agarta 14 Otkriće Ren le Šatoa 15 Mesta iz književnosti i njihova istinitost Dodaci `U našoj mašti žive zemlje i mesta koja nikada nisu postojala, od kolibe sedam patuljaka do ostrva koja je Guliver posetio na svojim putovanjima, od Fejginove jazbine iz Olivera Tvista do stana Šerloka Holmsa u ulici Bejker. Iako znamo da su samo plod imaginacije pripovedača ili pesnika, još od drevnih vremena sanjarimo o mestima koja su možda postojala, kao što su Atlantida, Mu, Lemurija, Eldorado, Dembelija, tajno skrovište Svetog grala ili tajanstveno podzemno kraljevstvo Agarta. Neka od ovih mesta podstakla su očaravajuće legende i inspirisala veličanstvena umetnička dela, druga su opsedala maštu lovaca na misterije ili čak podstakla putovanja i istraživanja toliko da su, sledeći svoju iluziju, ti strastveni putnici pronašli nove, stvarne zemlje i promenili tok istorije. Od Homerovih epova do naučne fantastike, od drevnih mitova do savremenih stripova, čovek je neprestano izmišljao čudesne zemlje, projektujući u njih želje, snove, utopije, strahove – previše smele ili previše teške za naš svet stvarnosti pun ograničenja. `

U dobrom stanju Filozofski spisi / Ljubomir Nedić ; priredio i pogovor napisao Ilija Marić Jezik srpski Godina 2000 Beograd : Plato, 2000 (Beograd : Plato) Fizički opis 373 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Marić, Ilija, 1953- = Marić, Ilija, 1953- Zbirka Biblioteka Na tragu ; 38 Tiraž 500 Beleške uz tekst Filosof Ljubomir Nedić: str. 321-373. Predmetne odrednice Nedić, Ljubomir, 1858-1902 Filozofija Logika Psihologija Nedić, Ljubomir, 1858-1902 Rođen je u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1878. upisao se na univerzitet u Lajpcigu, a doktorirao je 1884. Godinu dana boravio je i u Engleskoj. Radio je kao profesor filozofije na Velikoj školi u Beogradu. Pokrenuo je 1895. godine književni časopis Srpski pregled. Zbog bolesti penzionisan je 1899, a umro je tri godine kasnije. Iako je po struci bio logičar opredelio se za kritiku u poslednjoj deceniji života, a najaktivniji je bio nekoliko godina pred smrt. Nedić je prvi srpski kritičar koji odlučno raskida sa sentimentalno-patriotskim, filološkim i pozitivističkim pristupom književnom delu koji su bili aktuelni u srpskom književnom romantizmu. Njega ne zanima biografija pisca, njegovo političko opredeljenje, društvene prilike u kojima stvara i živi ili bilo koja druga neknjiževna činjenica, već svoj sud bazira isključivo na vrednosti samog književnog dela. Takav princip u kritici nazvan je estetski princip, koji će kasnije preuzeti i usavršiti Bogdan Popović. Nedić je smatrao da samo pravedna i stroga kritika može da pomogne našoj književnosti da se razvije, pa je zato postavio visoko svoje kritičarske kriterijume. U toj strogosti Nedić je dela nekih priznatih i slavljenih pisaca negativno ocenio, između ostalih i pesme Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića. Veoma je pohvalno govorio o poeziji Vojislava Ilića. I pored grešaka koje mu se spočitavaju Nedić se danas smatra začetnikom moderne srpske kritike. Pored književne kritike Nedić se bavio i prevođenjem. Na srpski jezik je preveo roman Olivera Goldsmita Vekfildski sveštenik i knjigu Kukovo putovanje oko sveta.

KNJIŽEVNA ISTORIJA broj 149 / 2013 - Časopis za nauku o književnosti. Očuvanost 4. 149 Студије и огледи Слободанка Пртија Ars Dictaminis. Појава и развој средњовјековне вјештине писања писама на латинском језику (9–28) Ivana Brković, Dubravka Mlinarić Reprezentacija Dubrovnika u književnosti i kartografiji 17. stoljeća (29–53) Ненад Ристовић Data Novakovicziana retractata (55–73) Јелена Милинковић Девојачки роман као Bildungsroman (75–94) Вук Петровић Увод у проучавање хумора код Кафке (95–119) Оливера Жижовић Сан Густава Ашенбаха у приповеци Смрт у Венецији Томаса Мана (121–133) Биљана С. Тешановић Систем пројекције и програми писања у роману Малон умире Самјуела Бекета (135–158) Јасмина М. Ахметагић У трагању за изгубљеним руном: концепција времена у Златном руну Борислава Пекића (159–171) Јадранка Божић Интердисциплинарност у проучавању путописног дискурса (173–199) Весна А. Матовић Фолклорно наслеђе као препрека и као подстицај у српској модерни (201–212) Gabriella Schubert Volkskulturen/ Alltagskulturen des Balkans (213–239) Појмовник Тихомир Д. Брајовић Проблем интерпретативног фокуса и тумачење лирске песме (243–259) Адријана Марчетић Наратолошка критика (261–274) Народна књижевност Данијела Р. Петковић Давид и Голијат на српски начин (Сижејни обрасци борбе неравноправних противника у народним епским песмама) (277–291) Оцене и прикази Слободан Ж. Марковић Научно издање целокупних дела Десанке Максимовић (Целокупна дела / Десанка Максимовић, издали Задужбина „Десанка Максимовић”, ЈП Службени гласник, Завод за уџбенике) (295-301) Бојана Љ. Аћамовић Бесконачно казивање неисказивог - категорија времена у књижевним делима различитих епоха и жанрова (Аспекти времена у књижевности / Зборник радова Института за књижевност и уметност, уредила Лидија Делић) (303-309) Миодраг Матицки Српски фолклор у јужнословенском контексту (Српско усмено стваралаштво у интеркултуралном коду / Зборник радова Института за књижевност и уметност, уредио Бошко Сувајџић) (311-314) Мирјана Д. Стефановић Отвореност идеје просвећивања (Традиција просвећености и просвећивања у српској периодици / Зборник радова Института за књижевност и уметност, уредила Татјана Јовићевић) (315-320) Жељко Д. Милановић (Дис)континуитет, амбивалентност, разлика (Intelektualci i rat 1939-1947 / Zbornik radova sa međunarodnog skupa „Desničini susreti 2011”, uredili Drago Roksandić i Ivana Cvijović Javorina) (321-328) Жарко Требјешанин Архетипске фигуре зла у бајкама (Сенка и зло у бајкама / Марија Лујза фон Франц) (329-334) Марија Шаровић Заборављене вредности наше оријенталистике (Из персијске књижевности / Фехим Бајрактаревић) (335-339) Милица Томовић Књижевна биографија Милете Јакшића (Тиха пристаништа Милете Јакшића / Зорица Хаџић) (341-345) Невена Даковић Одсјаји авангарде (Јунаци модерних времена: Чарли Чаплин у очима европске авангарде / Бојан Јовић) (347-352) Љиљана Пешикан-Љуштановић Класик који то неће да буде (Лудус и логотезис Александра Поповића / Гордана Тодорић) (353-356) David Norris Reading the Entertainment and Community Spirit (Reading the Entertainment and Community Spirit / Marija Grujić) (357-359) Милица Мустур Симболички капитал стварности (Fiktive Nachrichten. Die Anfänge des europäischen Feuilletonromans / Norbert Bachleitner) (361- 366) Биљана Андоновска Савремено проучавање периодике у Европи (Извештај са међународне конференције The Magazine as Medium: Design, Materiality, and the Relationship Between Text and Non-Text in European Periodicals, 5-6 October 2012, Ghent University, Belgium) (367-373)

62289) IVO ANDRIĆ književnik i diplomata u seni dvaju svetskih ratova 1925 - 1941 , grupa autora , Institut za slavistiku Grac / Beogradska knjiga Beograd 2012 , urednik Branko Tošović , sadržaj : Allgemein Opšti dio. Општи дио Branko Tošović (Grac). Život i stvaralaštvo Iva Andrića u periodu između 1925. do 1941. godine Literatur - Književnost. Књижевност Maja Anđelković (Kragujevac). Smrt kao trag postojanja: SMRT U SINANOVOJ TEKIJI Ive Andrića Ангелина Бановиќ-Марковска (Скопје). Имаголошки рефлекси во расказите на Иво Андриќ Almir Bašović (Sarajevo). Andrićeva pripovjedačka tehnika i dramska forma Tatjana Bečanović (Nikšić). Kompozicioni principi Andrićevih pripovjedaka ANIKINA VREMENA I MARA, MILOSNICA Branka Brlenić-Vujić (Osijek). Razlomljeni identiteti u Andrićevoj pripovijetki ANIKINA VREMENA Danilo Capasso (Banjaluka). Most na Žepi i njegov italijanski anđeo. Tamara Damjanović (Osijek). Ženski identiteti u Andrićevim pripovjetkama Dragana Francišković (Novi Sad). Pripovetke iz fratarskog perioda Наташа Глишић (Бањалука). МАРА МИЛОСНИЦА у (не) милости интеркултурне комуникације Renate Hansen-Kokoruš (Graz). Literarische Figur und Geschlech Zur Typologisierung in ausgewählten Erzählungen von Ivo Andrić.. Dženan Kos (Travnik). Međuratne pripovijetke I. Andrića: ciklus traganja za identitetom Ljiljana Kostić (Kragujevac). Svet detinjstva u Andrićevim pripovetkama Људмила Кузмичева (Москва). Историјски контекст у стваралаштву Иве Андрића од 1925. до 1941. године Nebojša Lujanović (Split). Postfeministička kritika i destruktivni oblici ženskosti u Andrićevim pripovijetkama Perina Meić (Mostar). Andrićev model povijesti književnosti Весна Мојсова-Чепишевска (Скопје). Медитеранизмот на Иво Андриќ Часлав Николић (Крагујевац). Несагледиво као могућност приповедања у приповеци ЈЕЛЕНА, ЖЕНА КОЈЕ НЕМА („Од самог почетка`) Иве Андрића. Видан Николић (Ужице). Други талас смрти у Андрићевом окружењу „време кад почну да умиру родитељи и учитељи` Popovska Elena (Grac). Narativne strukture u kratkoj prozi Ive Andrića Оливера Радуловић (Нови Сад). Библијски архетип у Андрићевим међуратним приповеткама Enes Škrgo (Travnik). Narod čašu Mostarka zvaše Boris Škvore (Split, Syndey). Okcident i Orijent: Osmanlije i islam prema kršćanstvu. Ili: Andrićevi franjevci u pričanju (kolonijalne) priče Марина Токин (Нови Сад). Резепција Андрићеве збирке приповедака ДЕЦА у старијим разредима основне школе Биљана Турањанин (Нови Сад). Поетика стваралаштва Иве Андрића у његовом есејистичком дјелу Tina Varga-Oswald (Osijek). Odnos estetike i umjetnosti u Andrićevim pripovijetkama MOST NA ŽEPI I BAJRON U SINTRI Tatjana Vulić (Niš). Literarni žurnalizam Ive Andrića Sprache - Jezik • Језик Милан Ајџановић (Нови Сад). Именице nomina agentis и nomina professionis у неколиким Андрићевим приповеткама Миливој Алановић (Нови Сад). Узрочне реченице у Андрићевом стваралаштву у периоду 1925-1941. Ивана Антонић (Нови Сад). Номинална релативна темпорална детерминација у Андрићевим приповеткама из периода 1925- 1941. Нада Арсенијевић (Нови Сад). Прилог класификацији објекатских синтагми у језику Андрићевих приповедака Марија Ђинђић, Данијела Радоњић (Београд). Улога турцизама у обликовању света Андрићевих приповедака (1925-1941) Tamara Gazdić, Marko Alerić (Zagreb). Stilogeni elementi Andrićeva jezika Irina Ivanova (Moskva). Interpunkcija proste rečenice u Andrićevim delima u periodu od 1925. do 1941. godine Ивана Маринковић (Београд). Преглед лексике у тематски сродним приповеткама Иве Андрића Bojana Milosavljević, Vladan Jovanović (Beograd). O nekim aspektima upotrebe sinonima u Andrićevim pripovetkama Милка Николић (Крагујевац). Стилистика синтаксичких конструкција у приповеци СВАДБА Ива Андрића Miloš Okuka (München). Od magije do podviga: Ivo Andrić o prevođenju i prevodima Стана Ристић (Београд). Концепт лепоте у Андрићевим приповеткама (АНИКИНА ВРЕМЕНА, ЈЕЛЕНА, ЖЕНА КОЈЕ НЕМА, МОСТ НА ЖЕПИ) Петя Рогич (Грац). Ориентализмите в Андричевия Gralis подкорпус за периода 1925-1941 година Марина Спасојевић (Београд). Видске особености глагола у Андрићевим делима 1925-1941: двовидски глагол вид(ј)ети .... Amela Šehović (Sarajevo). Poredbene frazeme u Andrićevim pripovijetkama nastalim između 1925. i 1941. godine Dušanka Zvekić-Dušanović (Novi Sad). Potencijal u Andrićevoj pripoveci ANIKINA VREMENA i njegovi madarski ekvivalenti tvrd povez, format 17,5 x 24,5 cm , 606 strana, deo teksta uporedo na srpskom i nemačkom jeziku ,

Odlično očuvana G2 This book, a 2006 publication of the U.S. Department of State, traces the paths of American narrative, fiction, poetry and drama as they move from pre-colonial times into the present, through such literary movements as romanticism, realism and experimentation. CONTENTS Early American and Colonial Period to 1776 Democratic Origins and Revolutionary Writers, 1776-1820 The Romantic Period, 1820-1860: Essayists and Poets The Romantic Period, 1820-1860: Fiction The Rise of Realism: 1860-1914 Modernism and Experimentation: 1914-1945 American Poetry, 1945–1990: The Anti-Tradition American Prose, 1945–1990: Realism and Experimentation Contemporary American Poetry Contemporary American Literature Glossary Note: This Kindle edition includes the full, unabridged text of the original. However, due to copyright restrictions, photographs and excerpts from certain poems that are included in the original 2006 edition are not included in this Kindle edition. Those poems are: “In a Station of the Metro” by Ezra Pound; “Stopping by Woods on a Snowy Evening” by Robert Frost; “Disillusionment of Ten O’Clock” by Wallace Stevens; “The Red Wheelbarrow” and “The Young Housewife” by William Carlos Williams; “The Negro Speaks of Rivers” by Langston Hughes; “The Death of the Ball Turret Gunner” by Randall Jarrell; “The Wild Iris” by Louise Glück; “Chickamauga” by Charles Wright; “To the Engraver of My Skin” by Mark Doty; “Mule Heart” by Jane Hirshfield; “The Black Snake” by Mary Oliver; “The Dead” by Billy Collins, “The Want Bone” by Robert Pinsky; “Facing It” by Yusef Komunyakaa. ABOUT THE AUTHOR Kathryn VanSpanckeren is Professor of English at the University of Tampa, has lectured in American literature widely abroad, and is former director of the Fulbright-sponsored Summer Institute in American Literature for international scholars. Her publications include poetry and scholarship. She received her Bachelors degree from the University of California, Berkeley, and her Ph.D. from Harvard University.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Selimir Radulović (Cetinje, 27. decembar 1953) srpski je pesnik, antologičar i trenutni upravnik Biblioteke Matice srpske. Biografija Porodica Selimir Radulović rođen je u porodici Andrije Savovog Radulovića (1909–1974), činovnika u Zetskoj banovini, i Zorke Radulović (rođene Vukadinović, 1919–2007), kao sedmo od osmoro dece (Smiljka, Slobodan, Slavko, Slavka, Senka, Stojka, Selimir, Stanislava). U braku je sa Oliverom Radulović, redovnim profesorom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima četvoricu sinova: Andrej Radulovića (doktorant na odseku za bibliotekarstvo na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu), Stanislav Radulović (doktorant na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu), Vuk Radulović (doktor pravnih nauka) i Stefan Radulović (doktorant na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu). Školovanje Osnovnu školu „Njegoš” i Gimnaziju „Đorđe Lopičić” završio je u Cetinju, a diplomirao na odseku za jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (1973–1978). Produžio je studije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položio sve postdiplomske ispite, preostao mu je pismeni rad (1978–1979). Karijera U vreme studija bio je urednik Centra za umetnost na novosadskoj Tribini mladih (1976–1978). Kasnije je u Kulturnom centru Novog Sada od 1984. uređivao književni program. Potom je bio savetnik za izdavačku delatnost predsednika Pokrajinskog komiteta za informisanje u Izvršnom veću Vojvodine (1986–1990), pa sekretar Pokrajinskog fonda za kulturu (1990–1992). Bio je i direktor Kulturnog centra Novog Sada (1990–1997), a potom je bio pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, obrazovanje i nauku (1997–2000). Na toj dužnosti ostao je do 2000, kada je osnovao izdavačku kuću „Orpheus” u kojoj je bio vlasnik i glavni i odgovorni urednik (2001–2012). Bio je direktor Sterijinog pozorja (2012–2014) i trenutni je upravnik Biblioteke Matice srpske (od 2014).[1] Ostale stručne aktivnosti i članstva Bio je predsednik Društva književnika Vojvodine (1997–2000) i istovremeno član Uprave Udruženja književnika Srbije. Predsednik je Upravnog odbora Srpskog narodnog pozorišta (od 2018), potpredsednik Udruženja književnika Srbije (od 2015) i član Upravnog odbora Matice srpske (od 2017). Član je Društva novosadskih književnika (od 2018).

- Slavistika, Knjiga XV (2011) Slavističko društvo srbije, Beograd, 2011 408 str. meki povez stanje: vrlo dobro Славистика XV (2011) САДРЖАЈ Петнаест уводних речи „Славистике“ (Богољуб Станковић) — 9–34 XLIX СКУП СЛАВИСТА СРБИЈЕ – РЕФЕРАТИ Јасмина Грковић-Мејџор, У спомен на академика Александра Младеновића — 35–39 * Александра Корда, Три словенска војника – Швејк, Чонкин и Милутин — 40–44 Богдан Косановић, Актуелни проблеми проучавања српских тема у руској поезији Првог светског рата — 45–54 Оливера Радуловић, Архетипска естетика Ф.М. Достојевског и И. Андрића — 55–66 Мелина Панаотовић, Публицистика и есејистика Леонида Андрејева – сведочанство времена и прожимања култура — 67–74 Ирена Суботић, Александар Блок у савременој српској критици — 75–82 Галина Лукич, Библейское пространство в поэтическом мире А. А. Ахматовой — 83–90 Јелена Fay-Лукић, Библијске теме Јосифа Бродског — 91–98 Тања Гаев, Импресионистичка проза Михајла Коцјубинског — 99–108 Јармила Ходолич, Нова књига за омладину словачке војвођанске списатељице Марије Котвашове – Јонашове „Su to važne veci“ — 109–114 Zuzana Čižikova, Generacie kritikov v slovenskej vojvodinskej literature — 115–121 Adam Svetlik, Andrej Mraz v kontexte slovenskej vojvodinskej literarnej kritiky — 122–127 Ivana Kočevski, Človek je jidne. A dejiny? — 128–138 * Ксенија Кончаревић, Руска сакрална комуникативна култура XIX и XX века кроз призму књижевности и публицистике — 139–148 Лесја Петровска, Има ли среће у несрећи? (Разумевање „среће“ у фразеологији јужнословенских језика) — 149–155 Марина Курешевић, Значење конструкције хотѣти+ инфинитив у Српској Александриди са становишта теорије граматикализације — 156–166 Марија Стефановић, Ка гендерном стереотипу у језичкој свести Руса — 167–181 Ружица Радојчић, Именице са теличном семантиком у руском језику у поређењу са српским — 182–188 Милена Маројевић, Граматичке особине безлично-предикативних лексема — 189–194 Драгана Поповић, Теорија говорних жанрова – актуелни правац руске лингвистике — 195–201 Ana Marić, Semantika glagola sa prefiksom pod- i nad- u slovačkom i srpskom jeziku — 202–209 Ana Makišova, Izražavanje negacije prefiksom ne- u slovačkom i srpskom jeziku —. 210–215 Jasna Uhlarikova, Vyjadrovanie priestorovych vzt’agov v slovenčine — 216–221 Михал Тир, Партикуле у словакистици и србистици — 222–228 Мирослав Дудок, Лексичка категоризација и употреба словачког језика у дијаспори — 229–236 Snežana Linda Popović, Struktura a vyběr hesel budouciho česko-srbskeho frazeologickeho slovniku —. 237–245 Лиляна Цонева, Бoлгарская политическая метафора и национальная ментальность — 246–257 * Вучина Раичевић, Улога, статус и актуелни задаци лингвокултурологије —. 258–266 Драгослава Жутић, Антон Павлович Чехов у наставном проучавању — 267–276 Маја Павловић-Шајтинц, Семантизација полисемичних лексема у настави руског језика на српском говорном подручју —. 277–282 Марина Кебара, Психолошки аспекти комуникативно-индивидуализованог приступа у индивидуализованој настави страног (руског) језика — 283–292 Слободанка Перкучин, Улога предмета историјског филолошког подручја у формирању профила филолога-русисте на нашим универзитетима —. 293–300 Ана Голубовић, Лингвистичка библиографија у научним часописима у Србији — 301–308 СЛАВИСТИЧКИ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКТИ Елена Михайловна Маркова, Образы деревьев в русской и чешской лингвокультурах — 309–315 Драгана Поповић, Анализа перформативних глагола из групе апелатива (на материјалу руског и српског језика) — 316–324 Слободанка Перкучин, Јединствени модел система наставе дијахронијских дисциплина у високошколској русистици у српској говорној и социокултурној средини — 325–338 Martin Tomašek, Vzajemne zrcadleni: česka společnost a jižni Slovane v perspektivach obrozenskeho cestopisu — 339–351 У СВЕТУ СЛАВИСТИЧКЕ ЛИТЕРАТУРЕ Ivo Pospišil: Strědní Evropa a Slované. – Brno:Ústav slavistiky Filozoficke fakulty Masarykovy univerzity, 208, 246 str. (Ivana Kočevski) — 353–355 Dinamicke tendencie v slovenskom pravopisu (Zborník materialov konferencie konanej 18–19 maja 2006 v Bratislave). – Bratislava: Vidavatel’stvo SAV, 2009, 211 s. (Anna Makišova) — 356–358 Дара Дамљановић, Ксенија Кончаревић: Настава и методика наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку: прилози за историју. – Београд: Славистичко друштво Србије, 2010, 310 стр, (Наташа Ајџановић) — 358–360 Ирина Леонидовна Резниченко: Словарь ударений русского языка. Словари XXI века. – Москва: АСТ-Пресс книга, 2010, 944 стр. (Јелена Гинић) — 360–364 Ксенија Кончаревић: Руски језик у теологији. Обликобање теолошког текста. Техника превођења. – Београд: Православни богословски факултет, 2011 (Дара Дамљановић) — 364–366 Богољуб Станковић, Руско-српски и српско-руски речник за средњу школу. – Београд: Завод за уџбенике, 2011 (Ксенија Кончаревић) —. 366–369 Вучинa Раичевић: Речник лингводидактичке терминологије. – Београд: Завод за уџбенике, 2011 (Ксенија Кончаревић) — 370–373 ИЗ СЛАВИСТИЧКОГ ЖИВОТА Драгољуб Петровић и Снежана Гудурић – добитници награде „Павле Ивић“ за 2010. годину (Слободан Реметић) — 375–376 Први међународни симпозијум Русское слово на Балканах (Шумен, 14–16 октобар 2010) (Драгана Керкез, Биљана Марић) —. 376–377 Международная научно-практическая конференция рки в современной образовательной и геополитической парадигме (Москва, 18–19 ноября 2010 г.) (Е. М. Маркова) — 378–379 Предјубиларно славистичко окупљање: 49. скуп слависта Србије (Београд, 11 – 14. јануар 2011) (Богољуб Станковић) — 380–382 Материјали и одлуке са Годишње скупштине Славистичког друштва Србије — 382 Извештај о раду Славистичког друштва Србије у 2010. години (Богољуб Станковић) — 382–384 Извештај о раду Подружнице у Београду у 2010. години (Снежана Марковић) — 385–387 Извештај о раду Подружнице у Новом Саду у 2010 години (Јован Косановић) — 388–389 Извештај о раду Подружнице у Нишу у 2010. години (Надежда Лаиновић Стојановић) — 389–392 План активности Славистичког друштва Србије у 2011. години —. 393 Одлуке Скупштине — 394–395 IN MEMORIAM Радосав Конатар (Зоран Божовић) —. 397–398 Марија Најческа-Сидоровска (Надежда Лаиновић Стојановић) — 399–401 Памяти Беллы Ахмадулиной (Ненад Благоевич) — 402–404 УПУТСТВО САРАДНИЦИМА — 405–406

NAUČNI SASTANAK SLAVISTA U VUKOVE DANE 41 - 15-17. IX 2011. IVO ANDRIĆ U SRPSKOJ I EVROPSKOJ KNJIŽEVNOSTI Izdavač - Međunarodni slavistički centar, Beograd Godina - 2012 904 strana 24 cm ISBN - 978-86-6153-085-2 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MIODRAG B. LOMA - Andrićev Alija Đerzelez SVETLANA S. ŠEATOVIĆ DIMITRIJEVIĆ - Nacionalni i verski identitet žena u pripoveci `Put Alije Đerzeleza` RADIVOJE B. MIKIĆ - `Mračajski proto” i `Mustafa Madžar` - geneza jednog tipa književnog junaka DRAGAN B. BOŠKOVIĆ - Biti Ćamil ili ne biti ontološko zasnivanje identiteta u prozi Ive Andrića SLOBODAN V. VLADUŠIĆ - Ćamil i Omerpaša latas - dva tipa hibridnog identiteta kod Andrića GORDANA S. POKRAJAC - Istorijske inspiracije Proklete avlije BOJAN T. ČOLAK - Progonitelj, prognani: `Mustafa Madžar” Ive Andrića JANA M. ALEKSIĆ - Priča o istoriji (jedno čitanje istorijske fikcije u Prokletoj avliji Ive Andrića) BRANKO M. VRANEŠ - Tužna sreća poslednjih vitezova: Andrićev Ćamil i knez Miškin Dostojevskog LIDIЯ GAVRЮŠINA - Bog i čovek u lirskoj prozi Ive Andrića JOVAN M. DELIĆ - `Da ostane ono što je - kulturan ali svoj` Ivo Andrić, njegoš, Ljubomir Nenadović, Italija i Evropa LIDIJA R. TOMIĆ - Andrićevo ekspresionističko nasleđe SYLWIA NOWAK-BAJCAR - Jelena, žena koje nema i koje ima. prilog proučavanju krakovske biografije Ive Andrića KORNELIJE D. KVAS - Granice Andrićevog realizma SONJA V. VESELINOVIĆ - Lirski postupak u osnovi nekoliko Andrićevih novela ZDZISŁAW DARASZ - Jevreji u Andrićevom svetu ili o razoružavanju etnokulturnih stereotipa KRINKA B. VIDAKOVIĆ-PETROV - Jevrejski likovi u delu Ive Andrića JASNA V. STOJANOVIĆ - Španski doprinos nastanku srpskog humorističko-realističkog romana VESNA 3. DICKOV - Ivo Andrić i hispanske kulture GORANA S. RAIČEVIĆ - Andrićeva slika o Austrougarskoj monarhiji na Balkanu JELENA N. PILIPOVIĆ - Ex ponto preobražavanje samoće u Andrićevim lirskim zapisima i Ovidijevim Elegijama iz izgnanstva VLADIMIR V. GVOZDEN - Putopisne reportaže Ive Andrića VALENTINA D. PITULIĆ - Folklorni podtekst u `Anikinim vremenima` Iva Andrića SNEŽANA D. SAMARDŽIJA - Poetika usmenog pripovedanja u Andrićevoj `priči” BOŠKO J. SUVAJDŽIĆ - Andrić i Kočić - kneževići i knezovi JELENKA J. PANDUREVIĆ - Doktorska disertacija Ive Andrića i srpska usmena tradicija SUNČICA M. DENIĆ - Volja i otpor kao čin nadživljavanja u Andrićevim pripovetkama i srpskim narodnim pesmama JASMINA S. JOKIĆ - Istočnjačko pozorište senki i Andrićeva Prokleta avlija TAMARA R. GRUJIĆ - Forma usmenog kazivanja u Andrićevoj Prokletoj avliji GERHARD RESSEL (TRIER)/SVETLANA RESSEL (HEIDELBERG) - Prostori samoće u delima Ive Andrića i Meše Selimovića OLIVERA V. RADULOVIĆ - Priča i komentar u romanima Prokleta avlija i Derviš i smrt NENAD V. NIKOLIĆ - Ivo Andrić o Vuku Karadžiću ALEKSANDAR Ž. PETROVIĆ - Ćuprija i kanap: Ivo Andrić i B. Vongar MINA M. ĐURIĆ - Gnomon i uncanny – Džojs i Andrić VLADIMIR B. OSOLNIK - Ivo Andrić i slovenci IVAN DOROVSKÝ - Recepcija dela Ive Andrića u Čehoslovačkoj (Češkoj) GORAN P. KORUNOVIĆ - `Mera ženskog bića”: oblikovanja identiteta ženskih likova u pripovetkama Ive Andrića i emilijana staneva MARIJA Đ. CINDORI-ŠINKOVIĆ - Recepcija Ive Andrića u mađarskoj književnosti TATJANA M. SAMARDŽIJA-GREK - Ivo Andrić i američka književnost: motiv beline u Prokletoj avliji i Mobi diku Hermana Melvila NEMANJA J. RADULOVIĆ - Smrt od žabe/kornjače u usmenim narativima o sudbini SMILJANA Ž. ĐORĐEVIĆ-BELIĆ - Od naracije do refleksije - hipertrofija autorskih komentara u novijem sloju hroničarske epike SAŠA D. KNEŽEVIĆ - Što se ono Travnik zamaglio? ALEKSANDRA R. POPIN - Elementi solarnog kulta i verovanja u ženske demone u triptihu `Jelena, žena koje nema” BUBA D. STOJANOVIĆ - Narodna mudrost u delu `Aska i vuk” Iva Andrića BOJANA S. STOJANOVIĆ PANTOVIĆ - Narativni i egzistencijalni identitet Andrićevih priča o gradovima INA I. HRISTOVA - Grad u romanima Ive Andrića (na Drini ćuprija i Travnička hronika) TIHOMIR D. BRAJOVIĆ - Andrićev i Krležin Goja: dva vida modernističkog razumevanja umetnikovog odnosa prema stvarnosti BRANIMIR Đ. ČOVIĆ - Dihotomija `svoje” – `tuđe` u narativnoj strukturi Travničke hronike PREDRAG Ž. PETROVIĆ - Andrićev Omerpaša Latas kao roman o umetniku ČASLAV V. NIKOLIĆ - Istorija, kultura, govor: svedočanstvo traume u romanu travnička hronika Ive Andrića MIRJANA D. STEFANOVIĆ - `Ubilački identiteti` u kratkoj prozi Ive Andrića PAVEL N. RUDЯKOV - Tri vrste pričanja i ćutanja kod Andrićevih junaka MAJA M. ANĐELKOVIĆ - `Pismo iz 1920. godine`: mržnja i strah kao osnova identiteta MAGDALENA KOCH - Andrićevo delo kao inspiracija u savremenoj bosanskoj književnosti. intertekstualni i dijaloški karakter `Drugog pisma iz 1920. godine` i ostalih tekstova Muharema Bazdulja MILAN D. ALEKSIĆ - Zlo kao obeležje sveta u pripovetkama Ive Andrića PREDRAG M. JAŠOVIĆ - Prilog proučavanju eksplicitne poetike Ive Andrića POLINA ZENOVSKA - Sistem umetničkog vremena i prostora u fratarskom ciklusu Iva Andrića BOGUSŁAW ZIELIŃSKI - Ivo Andrić kao pisac međukulturnog dijaloga SOFIJA M. KOŠNIČAR - Interakcija kultura u Andrićevoj prozi s aspekta semiosfere i semiosfernogo samoopisivanja JELENA R. NOVAKOVIĆ - Francuska putopisna literatura u Andrićevim zapisima MILENKO B. PEKIĆ - I Andrić Ivo je rušio Austrougarsku monarhiju OLENA DZЮBA-POGREBNЯKET - Ivo Andrić i Prvi svetski rat MIRJANA K. DRNDARSKI - Aneksija Bosne i Hercegovine u viđenju Ive Andrića BRANKO R. ZLATKOVIĆ - Ivo Andrić u sećanjima i kazivanjima savremenika LJILJANA BANJANIN - Pripovetka Ive Andrića `Put Alije Đerzeleza` u italijanskim prevodima ALEKSANDRA Lj. KORDA-PETROVIĆ - Prevodi Andrićevih dela na češki MILUNKA Lj. MITIĆ - Pripovetka `San Bega Karčića” Ive Andrića i njen prevod na turski JOVANKA S. ĐORĐEVIĆ JOVANOVIĆ - Ivo Andrić u prevodima na grčki PREDRAG J. MUTAVDŽIĆ - Prvi prevod na Drini ćuprija Iva Andrića na savremeni grčki jezik DRAGANA B. VUKIĆEVIĆ - Protiv strasti i drugih demona (prosvetiteljska paradigma strasti) BOJAN M. JOVIĆ - Sedma umetnost i pripovedanje avangarde (pretpostavke razmatranja intermedijalnog uticaja filma na pripovedne teme i postupke u srpskoj avangardi) SNEŽANA M. MILOSAVLJEVIĆ MILIĆ - Virtuelni narativ kao znak modernizacije srpske proze na početku XX veka LIDIJA D. DELIĆ - Forma i značenje: mi-pripovedanje Ćamila Sijarića VIOLETA P. JOVANOVIĆ - Konstrukcija i vizura naivne svesti u delu Dragoslava Mihajlovića MARKO S. AVRAMOVIĆ - Romani Vladimira Tasića u kontekstu savremene srpske književnosti BRANKO S. LETIĆ - `Sasudi` reči anđeoske hrane i čaše` Životvorećeg pića u staroj srpskoj književnosti SLAVICA M. VASILJEVIĆ-ILIĆ - Forme pripovijedanja u srednjovjekovnoj pripovijeci Stefanit i Ihnilat JOVAN M. LJUŠTANOVIĆ - `Konstrukt detinjstva` i forme pripovedanja u pripovetkama o deci Ive Andrića NEDELJKA V. PERIŠIĆ - Dijete kao fokalizator u pripovijetkama Iva Andrića Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Epoha, 1965. Omot na obodima iskrzan, unutra sve odlično. Vidi se na slikama. TEMELJNA STUDIJA O NAUČNOJ FANTASTICI Darko Suvin - Od Lukijana do Lunjika Darko Suvin – Od Lukijana do Lunjika Naučna fantastika kao literarni žanr razvijala se par decenija bez kritičkog i teorijskog promišljanja, bez takozvane „sekundarne literature“. Razlozi za ovakvo stanje različiti su: ponajpre je, pre nego što je imenovana kao poseban žanr, naučna fantastika stvarana u korpusu glavnog literarnog toka; kada je, 1920-tih godina u SAD, u cilju lakše prodaje izdanja petparačke namene i vrednosti, izdvojena kao žanr, naučna fantastika je od akademskih krugova prokazana kao polje nedostojno ozbiljne pažnje. Mada ovakav stav u Starom svetu nije u potpunosti uvažavan, „loš glas“ je i tu imao veliki uticaj (ali ne i u zemljama Istočnog bloka u kome je naučna fantastika tretirana kao relevantna pojava od koje su traženi i ozbiljni rezultati). Kao reakcija na odbijanje zvaničnih krugova, u okriljima naučnofantastičkog geta pojavljuju se i dela koja prate istoriju žanra i vrednuju je, rukovodeći se samo za žanr skrojenim vrednosnim parametrima. Ipak, postojanje naučne fantastike kao segmenta kulturnog miljea i njegovog specifičnog fenomena, moralo je da privuče i seriozne teoretičare izvan žanra koji će pokušati da je klasifikuju i vrednuju objektivnim, naučnim instrumentarijumom. Ovaj proces započet retkim knjigama tokom 1960-tih, jačao je i doveo naučnu fantastiku u akademsko-naučno okrilje. Jedna od pionirskih teorijskih knjiga koje se bavila ovim žanrom objavljena u Jugoslaviji je „Od Lukijana do Lunjika“ (izdanje „Epoha“ Zagreb, 1965.) Darka Suvina (1930). Reč je o delu koje i posle pola veka ostaje, uprkos manjkavostima, relevantno na ovim prostorima (pa i šire, pošto je Suvin, posle odlaska u Kanadu, od 1970-tih na ovamo objavio više knjiga u kojima je, između ostalog, produbljivao i razvijao teze formulisane u ovoj knjizi). „Od Lukijana do Lunjika“ sa podnaslovom „Povijesni pregled i antologija naučnofantastične literature“, u obimu većem od 560 strana, čine Suvinova istorijsko-teorijska razmatranja (oko 20% knjige) i „praktični primeri“: priče, poezija, delovi drama i romana kojima se „ilustruje“ određena epoha odnosno savremeni trenutak žanra. Autor nakon izlaganja namera i pristupa-koncepcije dela daje hronološki pregled dela značajnih za žanr (skraćeno ga označava kao SF, engl. Science Fiction) počev od „Mitološke epohe“ i „generičkih mitova“ starih naroda do 1932.g. i Hakslijevog „Vrlog, novog sveta“. U nastavku Suvin se najpre bavi „prenaučnom fantastikom“, u poglavljima o antici, srednjem veku, renesansi i baroku. Tezu o postojanju naučne fantatike pre nastanka nauke u savremenom značenju tog pojma on opravdava i marksističkim istorijskim materijalizmom. Kako god bilo, očito je reč o temama (žeđ za znanjem, utopije, nove zemlje u kojima se može stvoriti pravedno društvo) koje su u temeljima ljudske civilizacije (bez obzira da li postoji nauke kao posebna delatnost). U delu knjige koji je fokusiran na 19. i 20. vek klasifikuju se određene teme naučne fantastike i analizira njihov razvoj i dometi. Svako poglavlje završava se odlomcima analiziranih dela, od Lukijanovih „Istinitih priča“, Danteovog „Pakla“, Držićevog „Dundo Maroja“, Siranovih „Pokrajine i carstva Meseca“, Bekonove „Nove Atlantide“ do „Pogleda unazad 2000-1888“ E. Belamija, i „Vijesti iz Nigdjenijeva“ V. Morisa. Segment „Na prelazu stoljeća„ bavi se rodonačelnikom naučne fantastike H. Dž. Velsom, odnosno autorima ovog perioda uz ilustracije iz dela Londona, Čapeka, Zamjatina i Krleže. Poslednja celina „Druga trećina 20. stoljeća“ analizira (tadašnju) savremenu naučnu fantastiku, bogatstvo tema i ideja koje prezentuje. Kao ilustracija, na čak 200 stranica, slede priče američkih i engleskih pisaca (Hajnlajna, Kordvejnera Smita, Olivera, Kristofera, Šeklija, Oldisa), ali i francuskih (Klajna, Batina) i istočnoevropskih (Lema, braće Strugacki, Aljtova) i pesmu „Zaljubljeni kosmonaut“ Vesne Parun (u knjizi je objavljena i pesma „Saopštenje o Ikaru“ Ivana V. Lalića). Knjigu okončava „Nešto kao zaključak – SF kao folklor naučnog razdoblja“ u kome Suvin tvrdi da je naučna fantastika „folklor naučnog razdoblja“ koje je počelo Oktobarskom revolucijom. „Ona odgovara naučnom razdoblju po širini svoje vizije, koja čovjeka uvijek prikazuje u odnosu na veće celine – društvo, kosmos i sl.; po kvalitetu vizije, otkrivačke i antiindividualističke; i po smjeru vizije, anticipatorno otvorene prema zbiljno novome.“ To je književni rod „koji je spreman da najsvetije datosti mjesta, vremena, ljudskih i kosmičkih odnosa tretira kao varijable, te (u slučaju, dakako, da posjeduje književne kvalitete) prevaziđe didaktiku činjenicom da ne razmatra samo smjerove mogućih odgovora na goruća pitanja već i mogućnosti iskrsavanja novih usijanih pitanja čiji vulkani još skriveni drijemaju.“ Suvin naučnu fantastiku ne posmatra kao pristrasni, vatreni ljubitelj, već teži da je pozicionira u literarnoj istoriji i da joj prepozna karakteristike. Njegova zaključak je da je ovaj žanr „književnost spoznajnog očuđenja“ velikih umetničkih kapaciteta (termin „začudnosti u naučnom razdoblju“ preuzet je od Bertolda Brehta iz njegovog dela „Mali organon za pozorište“). Uprkos metodološkim manjkavostima, ponekim nedovoljno obrazloženim tvrdnjama i preteranom insistiranju na marksističkoj teoriji, ova temeljna studija za izučavanje naučne fantastike svakako zaslužuje pažnju savremenih čitalaca, bilo da su ljubitelji svekolike književnosti ili samo ovog žanra. Ilija Bakić Darko Suvin (Zagreb, 19. jula 1930) je akademik Kanadske akademije, profesor emeritus književnosti, istaknuti međunarodni teoretičar naučne fantastike. Životopis Darko Suvin je rođen 19. 7. 1930 godine u Zagrebu u jevrejskoj obitelji Miroslava i Trude Šlezinger. U Zagrebu je pohađao Elementarnu židovsku školu u Palmotićevoj ulici. 1939 godine, nešto prije Drugog svetskog rata, Darkova obitelj je promenila prezime iz Šlezinger u Suvin, ponajpre zbog političke situacije i antisemitizma uzrokovanog ustaškom i nacističkom propagandom. Mnogi članovi Darkove porodice su stradali u Holokaustu, među njima Darkov deda Lavoslav i baka Josipa Šlezinger.[1] Za vreme Drugog svetskog rata (1943. ili 1944), nekih 50 metara od njega eksplodirala je bomba, što je imalo u vidu tadašnju starost (13 ili 14 godina) koja je presudno uticala na njegovo razmišljanje o alternativnim istorijama i na kraju na sveživotno interesovanje za naučnu fantastiku.[2] Radio je na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, na Katedri za komparativnu književnost od 1959. do 1967. Preselio se u Kanadu, gdje je od 1968. predavao dramsku književnost i naučnu fantastiku na Makgil univerzitetu u Montrealu. Doktorirao je 1970. u Zagrebu disertacijom `Dramatika Ive Vojnovića: geneza i struktura`.[3] Penzisao se sa Univerziteta Makgil 1999. godine, a nakon penzionisanja preselio se u Italiju . Rad u naučnoj fantastici Darko Suvin je verovatno najpoznatiji svetski teoretičar naučne fantastike, koju je definisao kao književnost kognitivnog očuđenja . Njegovo ključno delo je knjiga `Metamorphoses of Science Fiction: On the Poetics and History of a Literary Genre` (Metamorfoze naučne fantastike: o poetici i istoriji književnog žanra), objavljeno 1979.[4] Pored podučavanja i pisanja o naučnoj fantastici, bio je suurednik naučnog časopisa Science-Fiction Studies od osnivanja 1973. do 1981. Na zagrebačkom SFeraKon-u je 2009. godine dobio Nagradu Sfera za životno delo. Dela Dva vida dramaturgije: eseji o teatarskoj viziji (Zagreb, 1964) Od Lukijana do Lunjika (Zagreb, 1965) Other Worlds, Other Seas: Science-Fiction Stories from Socialist Countries (1970) Uvod u Brehta (Zagreb, 1970) Russian Science Fiction, 1956-1970: A Bibliography (1971) Andere Welten, andere Meere (1972) Autres mondes, autres mers (1973) Science-Fiction Studies: Selected Articles on Science Fiction, 1973-1975 (1976) Dramatika Iva Vojnovića: geneza i struktura (1977) Pour une poétique de la science-fiction : études en théorie et en histoire d`un genre littéraire (Montreal 1977) H. G. Wells and Modern Science Fiction (1977) Science-Fiction Studies: Selected Articles on Science Fiction, 1976-1977 (1978) Metamorphoses of Science Fiction: On the Poetics and History of a Literary Genre (1979) Poetik und Science Fiction. Zur Theorie einer literarischen Gattung (1979) Victorian Science Fiction in the UK: The Discourses of Knowledge and of Power (1983) To Brecht and Beyond: Soundings in Modern Dramaturgy (1984) Metamorfosis de la ciencia ficción (Meksiko, 1984 and 1987) Le Metamorfosi della fantascienza (Bologna, 1985) The Long March, Notes on the Way 1981-1984, Poems (1987) Positions and Presuppositions in Science Fiction (1988) Armirana Arkadija (Zagreb, 1990) SF no hen`yô (Tokyo 1991) Lessons of Japan: Assayings of Some Intercultural Stances (1997) Learning from Other Worlds: Estrangement, Cognition, and the Politics of Science Fiction and Utopia (Liverpool, 2001) US Science Fiction and War/Militarism (2004) Gdje smo? Kuda idemo? Za političku epistemologiju spasa: eseji za orijentaciju i djelovanje u oskudnom vremenu (Zagreb, 2006) Of Starship Troopers and Refuseniks: War and Militarism in US Science Fiction Spoznaja, sloboda, The Dispossessed kao klasik (Zagreb, 2008) Naučna fantastika, spoznaja, sloboda (Beograd, 2009) Defined by a Hollow: Essays on Utopia, Science Fiction and Political Epistemology (2010) Kje smo? Kam gremo? Za politično ekonomijo odrešitve (Ljubljana, 2010) Metamorfoze znanstvene fantastike (Zagreb, 2010) Darko Suvin, a Life in Letters (Washington, 2011) Preživjeti Potop: fantasy, po-robljenje i granična spoznaja (Zagreb, 2012)