Kompost – stručnjak za vrt edicija Ova knjiga predstavlja pregledni priručnik za proizvodnju i korišćenje vrtnih ostataka. U ovoj knjizi sakupljene su sve informacije o kompostu, njegovoj upotrebi u vrtu kao i prilikom setve i sadnje. Sadržaj knjige u kratkim crtama U knjizi  možete pročitati dosta informacija o tome kako se pravi kompost i šta sa njim možemo raditi u našem domaćinstvu. Navodimo vam u kratkim crtama šta vas očekuje u ovoj stručnoj knjizi: Korisne bube i životinje za posticanje Trulo lišće i humus Šta može, a šta ne? Korišćenje drvenog otpada Posude za proizvodnju domaće izrade Održavanje posuda Malčiranje Izrada glistišta Na bazi ilovače Za sadnju za određene kućne i vrtne biljke Za saksije i žardinjere i još mnogo drugih informacija o ovoj temi. Ostale knjige iz edicije stručnjak za vrt Dizajn i planiranje vrta Mali vrtovi Bambusi palme i trave Drveće i grmlje Orezivanje Bolesti biljaka i štetočine Uređenje dvorišta Vrtlarstvo za početnike Penjačice Lončanice Razmnožavanje i uzgoj mladica Orhideje Povrtnjak Specifikacije Autor: David Squire Dimenzije: 18 cm x 23,5 cm Povez: Plastificirani kartonski povez Broj strana: 80 Ilustrovana: Fotografije u boji Izdavač: Leo Commerce doo, Hrvatska ISBN: 978-953-218-162-3 Godina izdavanja: 2008.

Kompost – stručnjak za vrt edicija Ova knjiga predstavlja pregledni priručnik za proizvodnju i korišćenje vrtnih ostataka. U ovoj knjizi sakupljene su sve informacije o kompostu, njegovoj upotrebi u vrtu kao i prilikom setve i sadnje. Sadržaj knjige u kratkim crtama U knjizi možete pročitati dosta informacija o tome kako se pravi kompost i šta sa njim možemo raditi u našem domaćinstvu. Navodimo vam u kratkim crtama šta vas očekuje u ovoj stručnoj knjizi: Korisne bube i životinje za posticanje Trulo lišće i humus Šta može, a šta ne? Korišćenje drvenog otpada Posude za proizvodnju domaće izrade Održavanje posuda Malčiranje Izrada glistišta Na bazi ilovače Za sadnju za određene kućne i vrtne biljke Za saksije i žardinjere i još mnogo drugih informacija o ovoj temi. Ostale knjige iz edicije stručnjak za vrt Dizajn i planiranje vrta Mali vrtovi Bambusi palme i trave Drveće i grmlje Orezivanje Bolesti biljaka i štetočine Uređenje dvorišta Vrtlarstvo za početnike Penjačice Lončanice Razmnožavanje i uzgoj mladica Orhideje Povrtnjak Specifikacije Autor: David Squire Dimenzije: 18 cm x 23,5 cm Povez: Plastificirani kartonski povez Broj strana: 80 Ilustrovana: Fotografije u boji Izdavač: Leo Commerce doo, Hrvatska ISBN: 978-953-218-162-3 Godina izdavanja: 2008.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Start to Plant Container Gardens Graham A. Pavey Saksijsko baštovanstvo je praksa uzgoja biljaka, uključujući jestive biljke, isključivo u posudama umesto da se sade u zemlju bašta i vrtova.[1] U baštovanstvu je posuda ili saksija zatvoreni i obično prenosivi sud koji se koristi za gajenje cveća ili biljaka. Može biti u obliku saksije, kutije, žardinjere, korpe, bureta ili viseće korpe. Izrađuje se od različitih materijala kao što su keramika, staklo, glina, plastika, drvo, ratan, beton. Metode Saksije, tradicionalno napravljene od terakote, ali sada češće od plastike, i prozorske žardinjere se najčešće koriste. Male posude se zovu saksije.[2] U većini slučajeva, ovaj način uzgoja se koristi u ukrasne svrhe. Ova metoda je takođe korisna u oblastima gde su zemljište ili klima neprikladni za dotičnu biljku ili usev. Upotreba saksija je takođe generalno neophodna za sobne biljke. Ograničeni prostor za uzgoj, ili prostor za uzgoj koji je popločan, takođe može učiniti ovu opciju privlačnom baštovanima.[3] Pored toga, ovaj metod je popularan za urbanu hortikulturu i urbano baštovanstvo na balkonima stanova i kondominijuma gde baštovani nemaju pristup zemljištu za formiranje tradicionalne bašte.[4] Vrste Mnoge vrste biljaka su pogodne za posude - kontejnere, uključujući ukrasno cveće, začinsko bilje, kaktuse, povrće i malo drveće i žbunje.[5] Začinsko bilje i sitne jestive biljke kao što su čili paprika i rukola mogu se uzgajati u kući, ako ima dovoljno svetla i ventilacije, a na otvorenim terasama može se saditi i krupnije povrće. U saksijama mogu da se gaje gotovo sve vrste biljaka - ukrasne ili jestive, jednogodišnje ili višegodišnje, patuljaste ili penjačice. Prostor za gajenje biljaka može da se ispuni slapovima letnjih mirisa i boja s visećih korpi ili saksija na zidovima. Glavno pravilo gajenja u saksijama jeste da se izaberu biljke koje najviše odgovaraju uslovima mesta na kom će se postaviti.[6] Oceđivanje Sve saksije moraju na dnu da imaju rupu za oceđivanje. Da bi se poboljšala drenaža, na dno saksije se stavlja grublji materijal pre nego što je mešavina zemlje. Koristi se krupan (3 cm) šljunak, kao i iscepkana ambalaža od stiropora koja je pogodna za reciklažu. Za većinu saksija dovoljan je sloj od 4 cm debljine.[7] Sadnja Posude se kreću od jednostavnih plastičnih saksija, preko šoljica za čaj, do složenih sistema sa automatskim zalivanjem. Ova fleksibilnost u dizajnu je još jedan razlog zašto je baštovanstvo u saksijama popularno među uzgajivačima. Mogu se naći na terasama, stepenicama i - na urbanim lokacijama - na krovovima. Podnavodnjavane saksije (navodnjavanje sa dna) su tip posuda koji se može koristiti u kontejnerskim baštama.[8][9] Presađivanje Ponovno sađenje je radnja presađivanja biljke u saksiji u veću ili manju saksiju. Obično se koristi saksija koja bolje odgovara korenskom sistemu biljke. Biljke se obično ponovo sade u saksiji prema veličini njihovog korenovog sistema. Većinu biljaka treba presaditi svakih nekoliko godina, a povećanje veličine saksije omogućava da se veličina biljke proporcionalno poveća.

VREME nedeljnik strana 80 Iz sadržaja: SAHRANA SLOBODANA MILOŠEVIĆA >Miting pod lipom MRTVA STRAŽA >Generali i atamani PREBROJAVANJE U SPS-U >Ko je nosio kovčeg BEOGRAD >Trećepozivci na žardinjerama CRKVA I SAHRANA >Filaret se okrenuo i otišao SLEGANJE POLITIČKOG TERENA >Nadgrobne računice SRBIJA, MLADIĆ I EVROPA >Strategija pauka PTIČJI GRIP U SRBIJI >Pevac pod kontrolom LJUDI MEĐU NAMA >Živeti slobodno KULTURA INTERVJU ― RAJKO GRLIĆ, REDITELJ >Arheologija bivših života PISCI — FREDERIK BEGBEDE >Sveto derište Pariza INTERVJU — DR RANKO BUGARSKI >Govor mržnje i ćutnja mržnje TV MANIJAK >Opelo i poselo POZORIŠTE >Urbana virdžina KNJIGA >Misliti Viskontija STRIP: Aleksandar Zograf - Wien SVET NEREDI I DEMONSTRACIJE U FRANCUSKOJ >Ukus stare Evrope BELORUSIJA >Lukašenko – treći put PARLAMENTARNI IZBORI U UKRAJINI >Sečenje naranžastog kolača LATINSKA AMERIKA >Predsednik sa Harvarda MOZAIK SVETLOPIS >Život u donjem Riju FORMULA 1 >Fer trkanje Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 28 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

SA RUKAMA U DŽEPOVIMA Autor: Jovan Ćirilov Izdavač: Studenstki kulturni centar Novi Sad Godina izdanja: 2012 Broj strana: 317 Pismo: Latinica Format: 23x23 cm Kad jedna knjiga angažuje gotovo sve radnike Studentskog kulturnog centra Novi Sad onda to predstavlja izdavački poduhvat, bar u okvirima „naše male firme`. Što u SKCNS produkciji i uredničkim frakcijama nije mali uspeh. Kako su okolnosti „tranzicionog pošumljavanja šarana u Indoneziji` uzimale maha tako nam je dogovorena knjiga izmicala. Smenjivala su se pisma; Jovan za Ćirilova, Ćirilov za Jovana, Jovan za Jovana, Zoran za Jovana i Ćirilova, Dragana za Jovana i samo Jovana, Promeni glavu za Jovana... !!! Naravno, prvo smo tražili rukopis od gospodina Ćirilova koji je u rinfuz stanju bitisao rasut po beogradskim redakcijama, arhivama i hard diskovima nepoznatih adresa, fajlovima pogubljenih naziva i zgužvanih novina u ćošku. Onda smo tražili novce? Nismo našli novce ali smo dobili štampariju uvek spremnu da premosti nepremostivo. Potom je stigao rukopis... i da baš ne demistifikujem kompletan proces, izašla je knjiga i svi su se zapitali Zašto Ćirilov... Svi oni koji su proteklih godina i decenija pratili Jovana Ćirilova na njegovom intelektualnom putovanju, od dugogodišnjeg rada u pozorištu, selektovanja predstava za Bitef, režije, pa do napisanih romana, poezije, pozorišne kritike, eseja i rečnika, neće biti iznenađeni što se on obraća svima nama, promišljajući pitanja o značenjima koja se mogu pripisati stranputici vremena. Sabrani tekstovi, mini eseji, kolumne `Sa rukama u džepovima` obuhvataju period od kraja 1999. do aprila 2011. godine i predstavljaju veoma zanimljivu hronologiju našeg tranzicijskog spoticanja. U stilu već prepoznatljivom iz dela `Pozorištarije`, `Reč nedelje` i `Svi moji savremenici`, jednom nedeljno, u početku u nedeljniku `Blic News` (pod naslovom `Kultura i nekultura`), a kasnije u dnevnim novinama `Blic` (pod naslovom `Sa rukama u džepovima`), Ćirilov skenira aktuelne događaje, ličnosti, pojave i ukazuje nam na naše nedoslednosti, ružne navike, neznanje, gluposti, pogrešna čitanja, a katkad i na sopstvene zablude. Prvi tekstovi `Kultura i nekultura` objavljeni u nedeljniku imali su više fenomenološke osvrte u nešto dužoj, kolumnističkoj formi, da bi se vremenom (i manjim prostorom) prilagodili dnevnoj novini i kondezovanijoj formi mini eseja, koji se objavljuju i danas. Kroz uporno ukazivanje na ružne pojave, navike, kritike bez utemeljenja, u ovim tekstovima susrećemo se sa `teoretskim skicama` ali i cikličnim ponavljanjem: praznovanja plavih sreda, upisa preko veze, grebanja za karte, trovanja žardinjera, osporavanja neviđenog, kritikovanja nepročitanog, pogrešnog kadriranja... kao da nam je `zviždanje s rukama u džepovima` jedini uspešan posao. Nije Ćirilov propustio da pohvali dobro, da zaštiti ugrožene i ohrabri neiskusne. Kako je objavljivanje ovih tekstova počelo krajem pošlog veka, njihovim novim čitanjem može se pratiti i sociološko-političko-kulturološki transfer našeg društva od Miloševićevog `Dnevnikovog dodatka` do Đilasovog `Pošumljavanja bulevara`. Neiscrpan u tumačenju tema od sportsko-filozofskih do novih tehnološko-žargonskih pojava (veb-sajtova, mobilnih telefona, SMS drama), Ćirilov nam na ironičan, a katkad i samoironičan način ukazuje da treba imati meru i dobar odnos prema svim čarima savremenog sveta, bez obzira na to koliko ga razumemo. Stoga ne iznenađuje što od njega čujemo da za svet treba biti otvoren, i to tako da svaki pojedinac ima pravo na sopstveno tumačenje, ali i obavezu da bude obazriv prema nasleđu, drugom i znamenju vremena... Zato ova nova knjiga Jovana Ćirilova nema pretenzije da postavi dijagnozu mentalnog stanja, već da osvetli nedokučive budžake, kriva srastanja, predrasude i stereotipe i ostavi nas da `Sa rukama u džepovima` razmislimo na koju stranu da krenemo... Jovan Gvero

58451) SA RUKAMA U DŽEPOVIMA , Jovan Ćirilov , Studentski kulturni centar Novi Sad 2012 , Kad jedna knjiga angažuje gotovo sve radnike Studentskog kulturnog centra Novi Sad onda to prtedstavlja izdavački poduhvat, bar u okvirima „naše male firme`. Što u SKCNS produkciji i uredničkim frakcijama nije mali uspeh. Kako su okolnosti „tranzicionog pošumljavanja šarana u Indoneziji` uzimale maha tako nam je dogovorena knjiga izmicala. Smenjivala su se pisma; Jovan za Ćirilova, Ćirilov za Jovana, Jovan za Jovana, Zoran za Jovana i Ćirilova, Dragana za Jovana i samo Jovana, Promeni glavu za Jovana... !!! Naravno, prvo smo tražili rukopis od gospodina Ćirilova koji je u rinfuz stanju bitisao rasut po beogradskim redakcijama, arhivama i hardiskovima nepoznatih adresa, fajlovima pogubljenih naziva i zgužvanih novina u ćošku. Onda smo tražili novce? Nismo našli novce al smo dobili štampariju uvek spremnu da premosti nepremostivo. Potom je stigao rulopis... i da baš nedemistifikujem kompletan proces, izašla je knjiga i svi su se zapitali Zašto Ćirilov? Mnogo je izdavača koji bi štampali bilo koji rukopis Jovana Ćirilova, ali ipak je, na prvi pogled, iznenađujuće što SKCNS objavljuje knjigu ovog autora. Zašto Ćirilov? Svi oni koji su proteklih godina i decenija pratili Jovana Ćirilova na njegovom intelektualnom putovanju, od dugogodišnjeg rada u pozorištu, selektovanja predstava za Bitef, režije, pa do napisanih romana, poezije, pozorišne kritike, eseja i rečnika, neće biti iznenađeni što se on obraća svima nama, promišljajući pitanja o značenjima koja se mogu pripisati stranputici vremena. Sabrani tekstovi, mini eseji, kolumne „Sa rukama u džepovima` obuhvataju period od kraja 1999. do aprila 2011. godine i predstavljaju veoma zanimljivu hronologiju našeg tranzicijskog spoticanja. U stilu već prepoznatljivom iz dela „Pozorištarije`, „Reč nedelje` i „Svi moji savremenici`, jednom nedeljno, u početku u nedeljniku „Blic News` (pod naslovom „Kultura i nekultura`), a kasnije u dnevnim novinama „Blic` (pod naslovom „Sa rukama u džepovima`), Ćirilov skenira aktuelne događaje, ličnosti, pojave i ukazuje nam na naše nedoslednosti, ružne navike, neznanje, gluposti, pogrešna čitanja, a katkad i na sopstvene zablude. Prvi tekstovi „Kultura i nekultura` objavljeni u nedeljniku imali su više fenomenološke osvrte u nešto dužoj, kolumnističkoj formi, da bi se vremenom (i manjim prostorom) prilagodili dnevnoj novini i kondezovanijoj formi mini eseja, koji se objavljuju i danas. Kroz uporno ukazivanje na ružne pojave, navike, kritike bez utemeljenja, u ovim tekstovima susrećemo se sa „teoretskim skicama` ali i cikličnim ponavljanjem: praznovanja plavih sreda, upisa preko veze, grebanja za karte, trovanja žardinjera, osporavanja neviđenog, kritikovanja nepročitanog, pogrešnog kadriranja... kao da nam je „zviždanje s rukama u džepovima` jedini uspešan posao. Nije Ćirilov propustio da pohvali dobro, da zaštiti ugrožene i ohrabri neiskusne. Kako je objavljivanje ovih tekstova počelo krajem pošlog veka, njihovim novim čitanjem može se pratiti i sociološko-političko-kulturološki transfer našeg društva od Miloševićevog „Dnevnikovog dodatka` do Đilasovog „Pošumljavanja bulevara`. Neiscrpan u tumačenju tema od sportsko-filozofskih do novih tehnološko-žargonskih pojava (veb-sajtova, mobilnih telefona, SMS drama), Ćirilov nam na ironičan, a katkad i samoironičan način ukazuje da treba imati meru i dobar odnos prema svim čarima savremenog sveta, bez obzira na to koliko ga razumemo. Stoga ne iznenađuje što od njega čujemo da za svet treba biti otvoren, i to tako da svaki pojedinac ima pravo na sopstveno tumačenje, ali i obavezu da bude obazriv prema nasleđu, drugom i znamenju vremena... Zato ova nova knjiga Jovana Ćirilova nema pretenzije da postavi dijagnozu mentalnog stanja, već da osvetli nedokučive budžake, kriva srastanja, predrasude i stereotipe i ostavi nas da „Sa rukama u džepovima` razmislimo na koju stranu da krenemo... Jovan Gvero mek povez, format 22,5 x 23 cm , latinica, 320 strana

U dobrom stanju Sa rukama u džepovima / Jovan Ćirilov Jezik srpski Godina 2012 Novi Sad : Studentski kulturni centar, 2012 (Novi Sad : Daniel print) Fizički opis 317 str. : autorova slika ; 23 cm `Sabrani tekstovi, mini eseji, kolumne... obuhvataju period od kraja 1999. do aprila 2011. godine...` --> korice. Tiraž 500 Jovan Ćirilov: str. [319] Na koricama beleška o autoru i delu. Kad jedna knjiga angažuje gotovo sve radnike Studentskog kulturnog centra Novi Sad onda to prtedstavlja izdavački poduhvat, bar u okvirima „naše male firme`. Što u SKCNS produkciji i uredničkim frakcijama nije mali uspeh. Kako su okolnosti „tranzicionog pošumljavanja šarana u Indoneziji` uzimale maha tako nam je dogovorena knjiga izmicala. Smenjivala su se pisma; Jovan za Ćirilova, Ćirilov za Jovana, Jovan za Jovana, Zoran za Jovana i Ćirilova, Dragana za Jovana i samo Jovana, Promeni glavu za Jovana... !!! Naravno, prvo smo tražili rukopis od gospodina Ćirilova koji je u rinfuz stanju bitisao rasut po beogradskim redakcijama, arhivama i hardiskovima nepoznatih adresa, fajlovima pogubljenih naziva i zgužvanih novina u ćošku. Onda smo tražili novce? Nismo našli novce al smo dobili štampariju uvek spremnu da premosti nepremostivo. Potom je stigao rulopis... i da baš nedemistifikujem kompletan proces, izašla je knjiga i svi su se zapitali Zašto Ćirilov? Mnogo je izdavača koji bi štampali bilo koji rukopis Jovana Ćirilova, ali ipak je, na prvi pogled, iznenađujuće što SKCNS objavljuje knjigu ovog autora. Zašto Ćirilov? Svi oni koji su proteklih godina i decenija pratili Jovana Ćirilova na njegovom intelektualnom putovanju, od dugogodišnjeg rada u pozorištu, selektovanja predstava za Bitef, režije, pa do napisanih romana, poezije, pozorišne kritike, eseja i rečnika, neće biti iznenađeni što se on obraća svima nama, promišljajući pitanja o značenjima koja se mogu pripisati stranputici vremena. Sabrani tekstovi, mini eseji, kolumne „Sa rukama u džepovima` obuhvataju period od kraja 1999. do aprila 2011. godine i predstavljaju veoma zanimljivu hronologiju našeg tranzicijskog spoticanja. U stilu već prepoznatljivom iz dela „Pozorištarije`, „Reč nedelje` i „Svi moji savremenici`, jednom nedeljno, u početku u nedeljniku „Blic News` (pod naslovom „Kultura i nekultura`), a kasnije u dnevnim novinama „Blic` (pod naslovom „Sa rukama u džepovima`), Ćirilov skenira aktuelne događaje, ličnosti, pojave i ukazuje nam na naše nedoslednosti, ružne navike, neznanje, gluposti, pogrešna čitanja, a katkad i na sopstvene zablude. Prvi tekstovi „Kultura i nekultura` objavljeni u nedeljniku imali su više fenomenološke osvrte u nešto dužoj, kolumnističkoj formi, da bi se vremenom (i manjim prostorom) prilagodili dnevnoj novini i kondezovanijoj formi mini eseja, koji se objavljuju i danas. Kroz uporno ukazivanje na ružne pojave, navike, kritike bez utemeljenja, u ovim tekstovima susrećemo se sa „teoretskim skicama` ali i cikličnim ponavljanjem: praznovanja plavih sreda, upisa preko veze, grebanja za karte, trovanja žardinjera, osporavanja neviđenog, kritikovanja nepročitanog, pogrešnog kadriranja... kao da nam je „zviždanje s rukama u džepovima` jedini uspešan posao. Nije Ćirilov propustio da pohvali dobro, da zaštiti ugrožene i ohrabri neiskusne. Kako je objavljivanje ovih tekstova počelo krajem pošlog veka, njihovim novim čitanjem može se pratiti i sociološko-političko-kulturološki transfer našeg društva od Miloševićevog „Dnevnikovog dodatka` do Đilasovog „Pošumljavanja bulevara`. Neiscrpan u tumačenju tema od sportsko-filozofskih do novih tehnološko-žargonskih pojava (veb-sajtova, mobilnih telefona, SMS drama), Ćirilov nam na ironičan, a katkad i samoironičan način ukazuje da treba imati meru i dobar odnos prema svim čarima savremenog sveta, bez obzira na to koliko ga razumemo. Stoga ne iznenađuje što od njega čujemo da za svet treba biti otvoren, i to tako da svaki pojedinac ima pravo na sopstveno tumačenje, ali i obavezu da bude obazriv prema nasleđu, drugom i znamenju vremena... Zato ova nova knjiga Jovana Ćirilova nema pretenzije da postavi dijagnozu mentalnog stanja, već da osvetli nedokučive budžake, kriva srastanja, predrasude i stereotipe i ostavi nas da „Sa rukama u džepovima` razmislimo na koju stranu da krenemo...