Алексеј Јелачић - Историја Русије - Русија и Балкан 866. - 1940. године Алексеј Јелачић (рус. Алексей Кириллович Елачич; Кијев, 10. јануар1892 — Београд, 20. октобар1941) је био српски историчар, публициста и новинар руског порекла. Студије историје је завршио на Историјско-филолошком факултету Универзитета у Санкт Петербургу1914. године. Исте године примљен је за асистента на катедру за руску историју истог факултета. Године 1917. прелази на Универзитет светог Владимира у Кијеву и на њему магистрира 1918. године радњом „Самодержавие и народ в России XВИИИ века“ (Самодржавље и народ у Русији 18. века). Године 1919. прелази на лицеј у Каменц-Подолском и предаје у истом све до 1920. године. Године 1920. емигрира у Краљевину Југославију и живи у њој све до смрти. Био је ангажован као гимназијски професор у Скопљу (1920—1924), Пљевљима и Приштини (1924—1925). У Љубљани је 1925. године докторирао радњом „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849", што је први темељитији рад на наведену тему уопште. Од 1925. године живи и ради у Скопљу као хонорарни професор руске и западнословенске историје на Филозофском факултету, а истовремено предаје и у скопској гимназији. Био је дугогодишњи Политикин дописник из Скопља. Из Скопља је краће време избивао 1932. када наставникује у Крушевцу. По избијању рата 1941. премештен је на рад у лесковачку гимназију. У Београду је умро 20. октобра 1941. године и покопан је на руском гробљу. У овој књизи обједињена су два историјска рада Алексеја Јелачића. Дело Историја Русије представља први целовити приказ руске историје на српском језику, док је дело Русија и Балкан, преглед по­литичких и културних веза Русије и балканских земаља 866-1940. Садржај Историја Русије Предговор I Источно-европска равница пре почетка Руске државе II Легенде и факта из историје почетка Руске државе III Економско и социјално стање, државно уређење и култура Кијевске Русије IV Галиција V Суздаљска Русија. Татарска власт над Русијом VI Северноруске Републике VII Постанак Москве и Московске државе VIII Доба Ивана III и Василија III. Образовање Великоруске државе IX Доба Ивана IV Грозног X Доба Велике буне. »Смутно време« XI Западна и југозападна Русија од XIV-XVII столећа XII Доба првих Романова XIII Културно стање Московске Русије и културни преокрет половином XVII столећа XIV Доба Петра Великог (1682-1725) XV Доба дворских преврата (1725-1762) XVII Доба Катарине II XVIII Доба Цара Павла I (1796-1801) XVIIII Украјина од смрти Богдана Хмељницког до краја XVIII ст. XIX Доба Цара Александра I XX Царевање Николе I (Доба "Званичне народности") (1825-1855) XXI Доба Александра II (1855-1881) - (Велике реформе, реакција и револуција) XXII Доба Александра III (1881-1894) XXIII Доба Цара Николе II (1894-1917) XXIV Друга Руска револуција Русија и Балкан: Преглед политичких и културних веза Русије и Балканских земаља 866-1940 Предговор I Почеци - У зору Руске историје - Кијевска Русија и Балкан II Русија под Татарима. - Формирање Московске Русије. - Ондашње везе са Балканом. - Балкански, поименце српски, културни утицаји у Русији. - Пад Балкана под Турке и идеологија Москве - Трећег Рима III Московска Русија XVI-XVII столећа и Балкан IV Петар Велики и Балкан. - Наследници Петра Великог. - Русија И Аустрија на Балкану. - Руско-Турски ратови. - Русија и Црна Гора. - Српске сеобе у Русију. - Руски културни утицаји на Балкану V Русија и Балкан за време Наполеоново и Рестаурације. - Први и други Српски устанак. - Грчки устанак. - Ослобођење Грчке и Српска аутономија VI Русија и Балкан од Једренског мира до Париског конгреса VII Од Париског мира до Берлинског конгреса VIII Од Берлинског Конгреса до Младотурске револуције (1878-1908) IX Од Младотурске револуције до почетка светског рата (1908-14) X Од Сарајевског атентата до примирја XI Одзавршетка светског рата до садашњих дана Наслов: Историја Русије Издавач: Talija izdavaštvo Страна: 520 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: A5 Година издања: 2018 ИСБН:

Istorija Rusije I-III Autor: Pavle Miljukov, Šarl Senjobos i Luj Ezenman Izdavač: Narodna kultura Beograd 1939 tvrd povez, strana 1020, 25cm stanje veoma dobro -Na stranama knjige se nalazi otisnut pecat faksimil potpisa vlasnika

Istorija Rusije I-III Autor: Pavle Miljukov, Šarl Senjobos i Luj Ezenman Izdavač: Narodna kultura Beograd 1939 tvrd povez, strana 1020, 25cm stanje veoma dobro -Na stranama knjige se nalazi otisnut pecat faksimil potpisa vlasnika

Istorija Rusije I-III  Autor: Pavle Miljukov, Šarl Senjobos i Luj Ezenman  Izdavač: Narodna kultura Beograd 1939  tvrd povez, strana 1020, 25cm  stanje veoma dobro  -Na stranama knjige se nalazi otisnut pecat faksimil potpisa vlasnika Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

...Руска држава у доба превласти Кијева, као њене престонице, т. ј. од краја ИX па до друге половине XИИ столећа, обухватала је већи део источно-европске равнице. Басен Дњепра, изузимајући његов јужни део, и свију његових главних притока, басен горње и средњезападне Двине, горњег и средње-јужног Буга и Дњестра, горњих западног Буга и Сана (притока Висле), горњег Њемена, горње Волге, горње и средње Оке, најзад језера Иљмена и Псковског и делимично Ладошког и Онешког, -то је било руско државно земљиште. Границе ове земље нису биле одређене; оне су се колебале и мењале на југу у степама према резултатима борбе са номадима (Печењезима, касније Половцима или Куманима), на западу у вези са односима са Пољацима, који друге половине X столећа стварају себи државу; даље на северу према литванским и донекле финским племенима. Све се ово земљиште са неодређеним границама делило на више аутономних земаља или покрајина: новгородску, полоцку, смољенску, черњиговску, кијевску, волинску, галичку, турово-пинску, перејаславску, суздаљско-ростовску, муромо-рјазанску. Далеко ван предела ових земаља налазила се близу ушћа Кубана мала руска насеобина Таматарха или Тмутаракан. Свака земља имала је средишњи град и споредне зависне градове који су се на рускоме језику звали пригород?. Кијев пак, као стони град великог кнеза, касније још и митрополита, био је "мати свима руским градовима". Становништво руске државе било је већином словенско. Племенски називи постепено ишчезавају, још се памте, а неки и употребљавају у XИИ столећу. Словенско становништво прима руско име које је из почетка означавало одреде Варега-Нормана, затим мешовиту варешко-словенску групу становништва, која се бавила ратом, трговином и донекле управом земаљском. Касније је цео народ примио руско име. Поред тога свако се племе обележавало још и по својој покрајини, односно по њеном главном граду, тако да су се људи обично звали Кијевљани, Новгороци, Псковићи и т. д. Поред Словена било је пуно финских елемената, који су се постепено пр етапали у Словене утичући на њих, али су дуго чували своју народност, тако да су њихови остаци преживели дуга столећа, па се још и сада могу наћи по неким местима Русије. Од хазарских времена остале су на руском југу колоније жидова; од њих је кијевска била многобројна и утицајна. Нормански дошљаци, такозвани Варези, доста су се брзо претапали у Словене и ишчезавали међу њима. Било је пуно и других дошљака, нарочито одонда, откада се развила велика држава са међународним политичким и економским везама. Документима је утврђен боравак у Русији Грка, Јужних и Западних Словена, Немаца, Франака, Јермена, Арапа. Већина становништва бавила се земљорадњом, разуме се примитивном, уз то сточарством, ловом и пчеларством, али је и градски живот - трговина, индустрија и занати - био јако развијен, много јаче, него што се обично мисли. Разуме се, да немамо никакве статистике, али подаци, које нам пружају савремени писци и остаци материјалне културе, које је скупила и протумачила модерна археологија, сведоче ипак о веома интензивном развитку трговине не само транзитне него и увозно-извозне са северном и средњом Европом, Балканским Полуоострвом и (до средине XИ столећа) Малом Азијом, најзад са средњим Истоком у Азији, као и са крајевима с једне и друге стране планинског ланца Урала. Мрежа трговачких путева, поглавито водених, спољашњих и унутрашњих, била је довољно густа. Из почетка су из Русије извозили готово само сировине: крзно, восак, мед, хлеб; од стоке коње; и уз то врло много робља. Касније развија се, нарочито у Кијеву, домаћа индустрија. Уместо једноставног грађења дрвених доста примитивних зграда јавља се по главним градовима грађевинарство, које се служи каменом и изводи велике грађевине, у првом реду цркве и кнежевске дворове, по упутама страних мајстора, са великим трошковима, и са употребом многобројне радне снаге... Наслов: Историја Русије Издавач: Романов Страна: 300 (cb) Писмо: ћирилица Формат: B6 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-84753-22-1

История России, Ruska istorija, Istorija Rusije, XVI, XVII vek 2 odlično očuvane knjige: Moskva, 2022. Udžbenički format, 270 strana. Андреев, Данилевский, Федоров: История. История России. XVI - конец XVII века. 7 класс. Учебное пособие. ФГОС Учебное пособие, подготовленное в соответствии с Примерной рабочей программой основного общего образования по истории, а также Концепцией преподавания учебного курса `История России` в образовательных организациях Российской Федерации, охватывает период отечественной истории с XVI до конца XVII в. Содержание пособия направлено на развитие познавательных интересов учащихся. В основе его методики - системно-деятельностный подход, способствующий формированию умений самостоятельно работать с информацией и использовать её в практической деятельности. Moskva, 2022. 240 strana. Юдовская, Баранов, Ванюшкина: История Нового времени. 7 класс. Рабочая тетрадь. ФГОС Рабочая тетрадь является составной частью УМК к созданному в соответствии с ФГОС и новой Примерной основной образовательной программой основного общего образования учебнику А. Я. Юдовской и др. `Всеобщая история. История Нового времени. 7 класс`. Тетрадь предназначена для самостоятельной работы школьников дома и на уроках. К каждому параграфу учебника предлагаются задания, ориентированные на формирование у учащихся универсальных учебных действий. Задания, отмеченные звёздочкой, - повышенного уровня сложности. Для итоговой проверки знаний учащихся в тетрадь включены разнообразные тестовые задания к каждой главе учебника.

Istorija Rusije na preko 1000 stranica. Napisali Pavle Miljukov profesor Moskovskog univerziteta Š.Senjobos prof.Pariskog Univerziteta L.Enzenman prof.Pariskog Univerziteta. Uradio Jovan R.Šaranović. Štamparija `Jugoslavija` Zemun Kralja Petra 21 `NARODNA KULTURA` institut za nacionalnu prosvetu. Knjiga je u odličnom stanju. Jovan R.Šaranović

Pavle Miljukov, Šarl Senjobos i Luj Ezenman ISTORIJA RUSIJE I - III prvo izdanje Narodna kultura, 1939. Tvrd povez, udžbenički format, 1020 strana. Spolja kao na slikama, unutra lepo očuvana, slikana je flečica od presovanog cveta. k Miljukov Istorija Rusije

Delo Istorija Rusije Dimitrija Obolenskog i Roberta Otija celovit je jednotomni uvod u istoriju Rusije od srednjeg veka do pada Hruščova i godinama je osnovni udžbenik na velikom broju anglosaksonskih univerziteta.

Istorija Rusije ...Ruska država u doba prevlasti Kijeva, kao njene prestonice, t. j. od kraja IX pa do druge polovine XII stoleća, obuhvatala je veći deo istočno-evropske ravnice. Basen Dnjepra, izuzimajući njegov južni deo, i sviju njegovih glavnih pritoka, basen gornje i srednjezapadne Dvine, gornjeg i srednje-južnog Buga i Dnjestra, gornjih zapadnog Buga i Sana (pritoka Visle), gornjeg Njemena, gornje Volge, gornje i srednje Oke, najzad jezera Iljmena i Pskovskog i delimično Ladoškog i Oneškog, -to je bilo rusko državno zemljište. Granice ove zemlje nisu bile određene; one su se kolebale i menjale na jugu u stepama prema rezultatima borbe sa nomadima (Pečenjezima, kasnije Polovcima ili Kumanima), na zapadu u vezi sa odnosima sa Poljacima, koji druge polovine X stoleća stvaraju sebi državu; dalje na severu prema litvanskim i donekle finskim plemenima. Sve se ovo zemljište sa neodređenim granicama delilo na više autonomnih zemalja ili pokrajina: novgorodsku, polocku, smoljensku, černjigovsku, kijevsku, volinsku, galičku, turovo-pinsku, perejaslavsku, suzdaljsko-rostovsku, muromo-rjazansku. Daleko van predela ovih zemalja nalazila se blizu ušća Kubana mala ruska naseobina Tamatarha ili Tmutarakan. Svaka zemlja imala je središnji grad i sporedne zavisne gradove koji su se na ruskome jeziku zvali prigorod?. Kijev pak, kao stoni grad velikog kneza, kasnije još i mitropolita, bio je "mati svima ruskim gradovima". Stanovništvo ruske države bilo je većinom slovensko. Plemenski nazivi postepeno iščezavaju, još se pamte, a neki i upotrebljavaju u XII stoleću. Slovensko stanovništvo prima rusko ime koje je iz početka označavalo odrede Varega-Normana, zatim mešovitu vareško-slovensku grupu stanovništva, koja se bavila ratom, trgovinom i donekle upravom zemaljskom. Kasnije je ceo narod primio rusko ime. Pored toga svako se pleme obeležavalo još i po svojoj pokrajini, odnosno po njenom glavnom gradu, tako da su se ljudi obično zvali Kijevljani, Novgoroci, Pskovići i t. d. Pored Slovena bilo je puno finskih elemenata, koji su se postepeno pr etapali u Slovene utičući na njih, ali su dugo čuvali svoju narodnost, tako da su njihovi ostaci preživeli duga stoleća, pa se još i sada mogu naći po nekim mestima Rusije. Od hazarskih vremena ostale su na ruskom jugu kolonije židova; od njih je kijevska bila mnogobrojna i uticajna. Normanski došljaci, takozvani Varezi, dosta su se brzo pretapali u Slovene i iščezavali među njima. Bilo je puno i drugih došljaka, naročito odonda, otkada se razvila velika država sa međunarodnim političkim i ekonomskim vezama. Dokumentima je utvrđen boravak u Rusiji Grka, Južnih i Zapadnih Slovena, Nemaca, Franaka, Jermena, Arapa. Većina stanovništva bavila se zemljoradnjom, razume se primitivnom, uz to stočarstvom, lovom i pčelarstvom, ali je i gradski život - trgovina, industrija i zanati - bio jako razvijen, mnogo jače, nego što se obično misli. Razume se, da nemamo nikakve statistike, ali podaci, koje nam pružaju savremeni pisci i ostaci materijalne kulture, koje je skupila i protumačila moderna arheologija, svedoče ipak o veoma intenzivnom razvitku trgovine ne samo tranzitne nego i uvozno-izvozne sa severnom i srednjom Evropom, Balkanskim Poluoostrvom i (do sredine XI stoleća) Malom Azijom, najzad sa srednjim Istokom u Aziji, kao i sa krajevima s jedne i druge strane planinskog lanca Urala. Mreža trgovačkih puteva, poglavito vodenih, spoljašnjih i unutrašnjih, bila je dovoljno gusta. Iz početka su iz Rusije izvozili gotovo samo sirovine: krzno, vosak, med, hleb; od stoke konje; i uz to vrlo mnogo roblja. Kasnije razvija se, naročito u Kijevu, domaća industrija. Umesto jednostavnog građenja drvenih dosta primitivnih zgrada javlja se po glavnim gradovima građevinarstvo, koje se služi kamenom i izvodi velike građevine, u prvom redu crkve i kneževske dvorove, po uputama stranih majstora, sa velikim troškovima, i sa upotrebom mnogobrojne radne snage... Prikaži više

Stanovništvo ruske države bilo je većinom slovensko. Plemenski nazivi postepeno iščezavaju, još se pamte, a neki i upotrebljavaju u XII stoleću. Slovensko stanovništvo prima rusko ime koje je iz početka označavalo odrede Varega-Normana, zatim mešovitu vareško-slovensku grupu stanovništva, koja se bavila ratom, trgovinom i donekle upravom zemaljskom. Kasnije je ceo narod primio rusko ime. Pored toga svako se pleme obeležavalo još i po svojoj pokrajini, odnosno po njenom glavnom gradu, tako da su se ljudi obično zvali Kijevljani, Novgoroci, Pskovići i t. d. Pored Slovena bilo je puno finskih elemenata, koji su se postepeno pr etapali u Slovene utičući na njih, ali su dugo čuvali svoju narodnost, tako da su njihovi ostaci preživeli duga stoleća, pa se još i sada mogu naći po nekim mestima Rusije. Od hazarskih vremena ostale su na ruskom jugu kolonije židova; od njih je kijevska bila mnogobrojna i uticajna. Normanski došljaci, takozvani Varezi, dosta su se brzo pretapali u Slovene i iščezavali među njima. Bilo je puno i drugih došljaka, naročito odonda, otkada se razvila velika država sa međunarodnim političkim i ekonomskim vezama. Dokumentima je utvrđen boravak u Rusiji Grka, Južnih i Zapadnih Slovena, Nemaca, Franaka, Jermena, Arapa. Većina stanovništva bavila se zemljoradnjom, razume se primitivnom, uz to stočarstvom, lovom i pčelarstvom, ali je i gradski život - trgovina, industrija i zanati - bio jako razvijen, mnogo jače, nego što se obično misli. Razume se, da nemamo nikakve statistike, ali podaci, koje nam pružaju savremeni pisci i ostaci materijalne kulture, koje je skupila i protumačila moderna arheologija, svedoče ipak o veoma intenzivnom razvitku trgovine ne samo tranzitne nego i uvozno-izvozne sa severnom i srednjom Evropom, Balkanskim Poluoostrvom i (do sredine XI stoleća) Malom Azijom, najzad sa srednjim Istokom u Aziji, kao i sa krajevima s jedne i druge strane planinskog lanca Urala...

...Ruska država u doba prevlasti Kijeva, kao njene prestonice, t. j. od kraja IX pa do druge polovine XII stoleća, obuhvatala je veći deo istočno-evropske ravnice. Basen Dnjepra, izuzimajući njegov južni deo, i sviju njegovih glavnih pritoka, basen gornje i srednjezapadne Dvine, gornjeg i srednje-južnog Buga i Dnjestra, gornjih zapadnog Buga i Sana (pritoka Visle), gornjeg Njemena, gornje Volge, gornje i srednje Oke, najzad jezera Iljmena i Pskovskog i delimično Ladoškog i Oneškog, -to je bilo rusko državno zemljište. Granice ove zemlje nisu bile određene; one su se kolebale i menjale na jugu u stepama prema rezultatima borbe sa nomadima (Pečenjezima, kasnije Polovcima ili Kumanima), na zapadu u vezi sa odnosima sa Poljacima, koji druge polovine X stoleća stvaraju sebi državu; dalje na severu prema litvanskim i donekle finskim plemenima. Sve se ovo zemljište sa neodređenim granicama delilo na više autonomnih zemalja ili pokrajina: novgorodsku, polocku, smoljensku, černjigovsku, kijevsku, volinsku, galičku, turovo-pinsku, perejaslavsku, suzdaljsko-rostovsku, muromo-rjazansku. Daleko van predela ovih zemalja nalazila se blizu ušća Kubana mala ruska naseobina Tamatarha ili Tmutarakan. Svaka zemlja imala je središnji grad i sporedne zavisne gradove koji su se na ruskome jeziku zvali prigorod?. Kijev pak, kao stoni grad velikog kneza, kasnije još i mitropolita, bio je "mati svima ruskim gradovima". Stanovništvo ruske države bilo je većinom slovensko. Plemenski nazivi postepeno iščezavaju, još se pamte, a neki i upotrebljavaju u XII stoleću. Slovensko stanovništvo prima rusko ime koje je iz početka označavalo odrede Varega-Normana, zatim mešovitu vareško-slovensku grupu stanovništva, koja se bavila ratom, trgovinom i donekle upravom zemaljskom. Kasnije je ceo narod primio rusko ime. Pored toga svako se pleme obeležavalo još i po svojoj pokrajini, odnosno po njenom glavnom gradu, tako da su se ljudi obično zvali Kijevljani, Novgoroci, Pskovići i t. d. Pored Slovena bilo je puno finskih elemenata, koji su se postepeno pr etapali u Slovene utičući na njih, ali su dugo čuvali svoju narodnost, tako da su njihovi ostaci preživeli duga stoleća, pa se još i sada mogu naći po nekim mestima Rusije. Od hazarskih vremena ostale su na ruskom jugu kolonije židova; od njih je kijevska bila mnogobrojna i uticajna. Normanski došljaci, takozvani Varezi, dosta su se brzo pretapali u Slovene i iščezavali među njima. Bilo je puno i drugih došljaka, naročito odonda, otkada se razvila velika država sa međunarodnim političkim i ekonomskim vezama. Dokumentima je utvrđen boravak u Rusiji Grka, Južnih i Zapadnih Slovena, Nemaca, Franaka, Jermena, Arapa. Većina stanovništva bavila se zemljoradnjom, razume se primitivnom, uz to stočarstvom, lovom i pčelarstvom, ali je i gradski život - trgovina, industrija i zanati - bio jako razvijen, mnogo jače, nego što se obično misli. Razume se, da nemamo nikakve statistike, ali podaci, koje nam pružaju savremeni pisci i ostaci materijalne kulture, koje je skupila i protumačila moderna arheologija, svedoče ipak o veoma intenzivnom razvitku trgovine ne samo tranzitne nego i uvozno-izvozne sa severnom i srednjom Evropom, Balkanskim Poluoostrvom i (do sredine XI stoleća) Malom Azijom, najzad sa srednjim Istokom u Aziji, kao i sa krajevima s jedne i druge strane planinskog lanca Urala. Mreža trgovačkih puteva, poglavito vodenih, spoljašnjih i unutrašnjih, bila je dovoljno gusta. Iz početka su iz Rusije izvozili gotovo samo sirovine: krzno, vosak, med, hleb; od stoke konje; i uz to vrlo mnogo roblja. Kasnije razvija se, naročito u Kijevu, domaća industrija. Umesto jednostavnog građenja drvenih dosta primitivnih zgrada javlja se po glavnim gradovima građevinarstvo, koje se služi kamenom i izvodi velike građevine, u prvom redu crkve i kneževske dvorove, po uputama stranih majstora, sa velikim troškovima, i sa upotrebom mnogobrojne radne snage...

Aleksej Jelacic SKZ-poucnik.delo ruskog izbeglice.koji je bio profesor u Skoplju. Tvrde korice,dobro ocuvana 300 strana M-44

Solidno ocuvana, malokorice ostecene.

КРАТКА ИСТОРИЈА РУСИЈЕ ( Група аутора ) Издавач: ЛОГОС, Београд, 2019 Број страна: 226 Мек повез, ћирилица Књига је нова САДРЖАЈ ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД ПРВОБИТНО ДРУШТВО, 5 СТАРИ НАРОДИ И ДРЖАВЕ У РАНО ГВОЗДЕНО ДОБА, 11 ИСТОЧНИ СЛОВЕНИ, 17 СТАРОРУСКА ДРЖАВА СТАРОРУСКЕ КНЕЖЕВИНЕ НОВГОРОДСКА РЕПУБЛИКА, 19 СРЕДЊОВЕКОВНА РУСКА ДРЖАВА ОД 13. до 15. ВЕКА У ГЕОПОЛИТИЧКОМ ПРОСТОРУ ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ, 30 РУСКЕ КНЕЖЕВИНЕ ОД ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 13. ДО СРЕДИНЕ 15. ВЕКА, 34 РУСКА ДРЖАВА ОД ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 15. ДО КРАЈА 16. ВЕКА, 39 РУСИЈА ОД КРАЈА 16. ДО КРАЈА 17. ВЕКА, 51 РУСИЈА У 18. ВЕКУ, 74 РУСИЈА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА, 94 РУСИЈА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА, 111 РУСИЈА КРАЈЕМ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА, 146 РЕВОЛУЦИЈА 1905-1907. ГОДИНЕ, 151 РУСИЈА УОЧИ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, 157 РУСИЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ, 162 ФЕБРУАРСКА РЕВОЛУЦИЈА 1917. ОД ФЕБРУАРА ПРЕМА ОКТОБРУ, 167 ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА 1917. ИЗЛАЗАК РУСИЈЕ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, ГРАЂАНСКИ РАТ, 172 ОСНИВЛЊЕ СССР, 185 ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА КОЛЕКТИВИЗАЦИЈА, 190 СССР ТРИДЕСЕТИХ ГОДИНА ИЗГРАДЊА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ СИСТЕМА МАСОВНЕ РЕПРЕСИЈЕ, 192 СССР У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ВЕЛИКИ ОТАЏБИНСКИ РАТ, 196 СССР ОД 1945. ДО 1953. ГОДИНЕ, 203 СССР ОД 1953. ДО 1964. ГОДИНЕ, 205 СССР ОД 1964. ДО 1985. ГОДИНЕ, 210 СССР ОД 1985. ДО 1991. ОД `ПЕРЕСТРОЈКЕ` КА РАСПАДУ СССР, 215 РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА (децембар 1991-1998), 219

Politička istorija Rusije

Историја Русије , Народна Култура Београд 1939. године

Grupa autora Od najstarijih vremena do kraja XX veka Mali format,meke korice,dobro ocuvana 227 strana

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 371

Knjiga je nekorišćena, izdanje Logos, 2009, meke korice, 232 str

ISTORIJSKI PREGLED. PRVOBITNO DRUŠTVO STARI NARODI I DRŽAVE U RANO GVOZDENO DOBA ISTOČNI SLOVENI STARORUSKA DRŽAVA. STARORUSKE KNEŽEVINE. NOVGORODSKA REPUBLIKA SREDNjOVEKOVNA RUSKA DRŽAVA OD 13. DO 15. VEKA U GEOPOLITIČKOM PROSTORU ISTOČNE EVROPE RUSKE KNEŽEVINE OD DRUGE POLOVINE 13. DO SREDINE 15. VEKA RUSKA DRŽAVA OD DRUGE POLOVINE 15. DO KRAJA 16. VEKA RUSIJA OD KRAJA 16. DO KRAJA 17. VEKA RUSIJAU 18. VEKU RUSIJA U PRVOJ POLOVINI 19. VEKA RUSIJA U DRUGOJ POLOVINI 19. VEKA RUSIJA KRAJEM 19. I POČETKOM 20. VEKA REVOLUCIJA 1905-1907. GODINE RUSIJA U OČI PRVOG SVETSKOG RATA RUSIJA U PRVOM SVETSKOM RATU FEBRUARSKA REVOLUCIJA 1917. OD FEBRUARA PREMA OKTOBRU OKTOBARSKA REVOLUCIJA 1917. IZLAZAK RUSIJE IZ PRVOG SVETSKOG RATA. GRAĐANSKI RAT OSNIVANjE SSSR INDUSTRIJALIZACIJA. KOLEKTIVIZACIJA SSSR TRIDESETIH GODINA. IZGRADNjA SOCIJALISTIČKOG SISTEMA. MASOVNE REPRESIJE SSSR U DRUGOM SVETSKOM RATU. VELIKI OTADžBINSKI RAT SSSR OD 1945. DO 1953. GODINE SSSR OD 1953. DO 1964. GODINE SSSR OD 1964. DO 1985. GODINE SSSR OD 1985. DO 1991. OD “PERESTROJKE” KA RASPADU SSSR RUSKA FEDERACIJA (decembar 1991-1998)

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Rusija , Istorija Evrope Ostali naslovi iz oblasti: Istorija

Od mnogih magičnih reči, jedna reč vekovima ima snagu najjačeg magneta... Rusija. Nepregledna zemlja, zemlja tajnovita, silovita, zemlja prevrata, revolucija, zemlja čije se snage i nepredvidivosti svet uvek pribojavao. Srbija je uvek verovala u neizmernu snagu ruskog naroda i nadala se da Rusija neće ostaviti slovensku braću u nemilosti. Rusija je danas ponovo sila koja korača tvrdim korakom, država čije ime pomera stenje i kamenje, i narod koji drugima daje nadu i veru da se Sloveni moraju poštovati. Rusija. Osećanje beskraja.

RETKO IZDANJE Godina izdanja: 1939. Izdavač: NARODNA KULTURA institut za nacionalnu prosvetu Jovana R. Šaranovića Mesto izdanja: Beograd Broj strana: 1019 Luksuzna oprema; preg sa zlatotiskom, godnji deo knjižnog bloka ofarban zeleno Knjiga u odličnom stanju, NEMA potpisa, zapisa,POVEZ CVRST,1019 STRANICA

Velika istorija Rusije, na štampaču isprintano i u dekorativni tvrd povez ukoričeno zagrebačko izdanje. Lična predaja predmeta u Beogradu.