Edmond ABUT KANONIKOVA ĆERKA Nakladom knjižare braće Jovanovića, Pančevo,? god.(do 1900-te) Tvrdi povez Broj strana: 61 Format: 15 x 10 cm OPIS STANJA: Korice pohabane, sa unutrašnje strane flekave. Na predlistu rupica (slika 2). Na nekoliko mesta tekst obeležavan olovkom, str. 36 zacepljena (slika 3).

Rad nije roba - Henri Fuss ( 1935 ) Štamparija ` PRIVREDNI PREGLED ` Beograd, 1935 godine. Povez: Mek Format: 15 x 11,5 cm Broj strana: 36 Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, preporučenom tiskovinom ?-pitati za poštarinu... 1

Flugsport Nr. 15, XXV. Jahrgang, Mittwoch, 19. Juli 1933 - Najpoznatiji i najznačajniji nemački ilustrovani tehnički - sportski vazduhoplovni časopis iz vremena `zlatnog doba avijacije`. Prvi broj je izašao decembra 1908. godine. Poslednji broj je nakon 36 godina postojanja štampan u 1944. godini, nakon čega je časopis ugašen. - Format: 17 x 26,5 cm

Drugi sabor ucitelja, nastavnika i profesora sreza somborskog odrzan 14 i 15 decembra 1956 godine Format: 20x14 cm Broj strana: 99 Izdavač: Srpski odbor udruzenja ucitelja, nastavnika i profesora Godina izdanja: 1956 Pismo: Cirilica Stranice 35, 36, 37, 38 u gornjem delu pocepane, sto se moze videti. KOrice malo zaprljane. Pogledati stanje na slikama. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Lot retkih ratnih izdanja/ brosurica, i to: Tito- Borba naroda porobljene Jugoslavije Slobodna Vojvodina, Novi Sad, 1944. Mek povez, dzepni format, 36 strana Mosa Pijade - Za kralja i otadzbinu - za zlocin i izdajstvo otadzbine NFJ, Beograd, 1945. Mek povez, 62 strane, dzepni format Radovan Zogovic- Trgovci domovinom NFJ, Beograd, 1945. MEk povez, dzepni format, 15 strana. Rodoljub Colakovic- Oruzana borba protiv okupatora i Draza Mihajlovic Nova Jugoslavija, Beograd, 1944. Mek povez, 41 strana. EKSTREMNO RETKO!

Ivan Sergejevič Turgenjev - 1-16 sabrana dela Narodna prosveta Beograd 1935/36 1. Lovčeve beleške I 2. Lovčeve beleške II 3. 4. Uoči novih dana 5. Dim 6. Plemićko gnezdo 7. 8. Ruđin 9. Andreja Kolosov i druge pripovetke 10. 11. Put u Poljesje 12. 13. Čudan slučaj 14. Prolećnje vode 15. Časovnik i druge pripovetke 16. Književne i životne uspomene 17. Scene i komedije I 18. Scene i komedije II 19. Scene i komedije III 20. Kritike i pisma Dobro očuvane L.1. O. 6.

Ivan Sergejević Turgenjev - Sabrana dela 1-20 1/ Lovčeve beleške 2/ Lovčeve beleške 3/ Ocevi i deca 4/ Uoči novih dana 5/ Dim 6/ Plemićko gnezdo 7/ Novina 8/ Ruđin 9/ Andreja Kolosov i druge pripovetke 10/ Tri susreta 11/ Put u poljesje 12/ Prva ljubav i druge pripovetke 13/ Čudan slučaj 14/ Prolećnje vode 15/ Časovnik i druge pripovetke 16/ Književne i životne uspomene 17/ Scene i komedije I 18/ Scene i komedije II 19/ Scene i komedije III 20/ Kritike i pisma Izdanje, štampa i povez izdavačkog preduzeća NARODNA PROSVETA, BEOGRAD 1935/36. godine , ćirilica Stanje vrlo dobro, neznatno oštećenje poveza.

Die Regulatoren in Arkansas Aud dem waldleben Ameritas Original ausgabe Verlag von Neufeld & Henius. Aus der 11. Auflage - Neu durchgesehen und herausgegeben von Dietrich Theden. Ohne Jahresangabe, aber 1905 kann in etwa hinkommen. Aus dem Waldleben Amerikas Vorwort 1. Der Leser macht die Bekanntschaft von vier würdigen Leuten 2. Mehrere neue Personen erscheinen auf dem Schauplatz 3. Der Indianer und der Methodist 4. Die Regulatoren 5. Brown und Marion 6. Die Bärenhetze 7. Zwei ächte Backwoodsmen 8. Der Morgen in der Blockhütte 9. Das vierblätterige Kleeblatt verhandelt eine Geschäftssache 10. Die Sheriffswahl in Pettyville 11. Assowaum, der »befiederte Pfeil«, und seine Squaw 12. List der Pferdediebe 13. Der Prediger von der Indianerin entlarvt 14. Brown auf dem Rückwege 15. Die Betversammlung 16. Die Leichenwache 17. Das Begräbniß der Indianerin 18. Roberts` Abenteuer auf der Pantherjagd 19. Harper`s Wohnung 20. Rowson bei Roberts 21. Wilson`s Geständnisse 22. Atkins` Wohnhaus 23. Die verbündeten Verbrecher 24. Die Pionier-Familie 25. Harper und Marion 26. Die Regulatorenversammlung 27. Die Rückkehr von der Versammlung 28. Der Indianer auf Johnson`s Fährten 29. Rowson bei Roberts 30. Der Hinterhalt 31. Die Damengesellschaft 32. Die Kreuzeiche 33. Der entlarvte Verbrecher 34. Die Belagerung 35. List und Gegenlist 36. Das Gericht der Regulatoren 37. Roberts` Haus 38. Die Rache des »befiederten Pfeiles« 39. Schluß Regulatori u Arkanzasu Iz šumskog života Amerike Originalno izdanje Iz šumskog života Amerike Predgovor 1. Čitalac upoznaje četiri dostojna čoveka 2. Na sceni se pojavljuje nekoliko novih ljudi 3. Indijanac i metodista 4. Regulatori 5. Braun i Marion 6. Mame medveda 7. Dva prava šumara 8. Jutro u brvnari 9. Detelina sa četiri lista pregovara o poslovnoj stvari 10. Izbori za šerifa u Pettivilu 11. Assovaum, `pernata strela` i njegova skvo 12. Trik konjokradice 13. Propovednik razotkriven od Indijke 14. Braun na povratku 15. Molitveno sabranje 16. Bdenje 17. Sahrana Indijanke 18. Robertsove avanture u lovu na pantere 19. Harperov stan 20. Rovson kod Robertsa 21. Vilsonove ispovesti 22. Atkinsov dom 23. Saveznički zločinci 24. Porodica Pionir 25. Harper i Marion 26. Skupština regulatora 27. Povratak sa sastanka 28. Indijanac na Džonsonovim stazama 29. Rovson kod Robertsa 30. Zasjeda 31. Damsko društvo 32. Krst hrast 33. Razotkriveni zločinac 34. Opsada 35. Lukavo i protivlukavo 36. Regulatorni sud 37. Robertsova kuća 38. Osveta `pernate strele` 39. Zaključak dobro očuvana exlibris DEUTSCH.10

RASADNIK NA RASKRŠĆU - Bajka o načelima - SLOBODAN NENIN DNEVNIK 2 O O 3 PRVA KNJIGA: NALIČJE PLAKATA Uvod: Grad 1. Čistač scenskih cipela 2. Lopta 3. Šef štampara DEO PRVI: ZABORAVLJENA ZNANJA 4. Muzej zaboravljenih znanja 5. Pećina unutrašnjeg nesklada 6. Pričalicin dar DEO DRUGI: BULJUK ČUVARA 7. Čuvarska etida 8. Muzičari i Igrači 9. Daleko je Brazilija DEO TREĆI: 140 VEKOVA POSLE ŠUNA 10. Saputnička Načela 11. Legenda o Ateu 12. Pomoćnik 13. Dodir tame 14. Hodočasnik DRUGA KNJIGA: USPAVANKA DEO ČETVRTI: PONIRANJE 15. Oštrenje mača 16. Unutar dalekih zvezda 17. Slikanje zmaja DEO PETI: RASEJANJE 18. Merila Izroda 19. Nemušti pesnik 20. Svetionik 1 21. Svetionik 2 22. Jeka zemlje 23. Pražnjenje srca DEO ŠESTI: RASKRŠĆE 24. Obzorje događanja 25. Prisvajanje zahvalnosti 26. Svet soli 27. Večera u zapećku 28. Srce uma DEO SEDMI: KNJIGA PET POKUŠAJA 29. Pokušaj metala 30. Pokušaj vode 31. Pokušaj drveta 32. Pokušaj vatre 33. Pokušaj zemlje 34. Otkucaj ljudskosti 35. `Čovek je rekao...` 36. `...da ubijam` ......................................................... Beleška o piscu Bibliografija Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica NEKORIŠĆENO Odličan primerak 1O9O stranica Čudesan roman, nastavljač kultnog romana `Divlji bagrem i čuvarkuća`!!!

Zagreb, 1940. Tvrd povez, udžbenički format, 445 strana. Spolja malo požutela, unutra lepo očuvana. Sadržaj: 1.Uvod 2. Sv.Hubert 3.Lov u prošlosti i sadašnjosti 4.Razvrstavanje divljači 5.Prirodoslovlje divljači i zvjeradi 6.Vrijeme parenja i leženja kod divljači i zvjeradi 7.Kako dugo žive životinje 8.Bolesti divljači9.Tragovi divljači 10.Uzgoj fazana umjetnim načinom 11.Solišta 12.Zasjedi i busije 13.Vabljenje i vabila 14.Lov na divlje patke 15.Lov na kuniće vretnom 16.Postupak s ubijenom divljači i njezina otprema 17.Trofeje 18.Ocjena lovačkih trofeja po medjunarodnim formulama 19.Lov sovom ušarom na ptice grabilice 20.Tamanjenje vrana i svraka 21.Trovanje vukova i lisica 22.Lovke,stupice i željeza 23.Psi 24.Bolesti lovačkih pasa 25.Dresura psa ptičara 26.Oružje i streljivo 27.Lovačka balistika i njena primjena u praksi 28.Lovačka oprema 29.Što se radi u kojem mjesecu 30.Seoba i prstenovanje ptica selica 31.Upute lovcima o lovačkom ponašanju i lovačkim običajima 32.Prava i dužnost čuvara lova 33.Nezgode u lovu i prva pomoć 34.Knjigovodstvo za lovce i lovačka društva 35.Znakovi trubljom 36.Upotreljena literatura 37.Kazalo

БРАНИСЛАВ КОВАЧЕВИЋ МАРИЈАН МАШО МИЉИЋ ДРОБЊАЧКЕ ДАВИЈЕ И ПРЕСУДЕ 1872 - 1902 ГРАФО ЦРНА ГОРА ПОДГОРИЦА 2005 1. КОВАЧЕВИЋ, БРАНИСЛАВ а) СУДСТВО - ЦРНА ГОРА - 1872-1902 .............................................................. БИБЛИОТЕКА ТРАДИЦИЈА И ИСТОРИЈА ЕДИЦИЈА СВЈЕДОЧАНСТВА Р е ф е р е н ц е ИСПИСИ ВАЛТАЗАРА БОГИШИЋА ИЗ ПРОТОКОЛА НАЧАЛСТВА ДРОБЊАЧКОГ ДАВИЈЕ ЗА 1873. ГОДИНУ ДРОБЊАЧКЕ ДАВИЈЕ И ПРЕСУДЕ КАПЕТАНА ГРУБАНА ЦЕРОВИЋА (26) ДАВИЈЕ ЗА 1887. ГОДИНУ (23) ДАВИЈЕ ЗА 1888. ГОДИНУ (19) ДАВИЈЕ ЗА 1889 ГОДИНУ (22) ДАВИЈЕ ЗА 1890. ГОДИНУ (33) ДАВИЈЕ ЗА 1891. ГОДИНУ (15) ДАВИЈЕ КОЈЕ НИЈЕСУ БИЛЕ ЗАВЕДЕНЕ У ПРОТОКОЛ ЗА 1891. ГОДИНУ (12) ДАВИЈЕ ЗА 1892. ГОДИНУ (36) ДАВИЈЕ ЗА 1893. ГОДИНУ (28) ДАВИЈЕ ЗА 1893. И 1894. ГОДИНУ (45) ДАВИЈЕ ЗА 1894. И 1895. ГОДИНУ (14) ДАВИЈЕ ЗА 1898. ГОДИНУ (27) ДАВИЈЕ ЗА 1899. ГОДИНУ (31) ДАВИЈЕ ЗА 1890. ГОДИНУ (22) У 1900. ГОДИНИ ЗАВЕДЕНО (6) У 1901. ГОДИНИ ЗАВЕДЕНО (34) У 1902. ГОДИНИ ЗАВЕДЕНЕ ПАРНИЦЕ ((67) ПРИЛОЗИ ГРУБАН ЦЕРОВИЋ У АНЕГДОТАМА ДОКУМЕНТИ .............................................................. БИЉЕШКЕ УЗ ТЕКСТ МАЊЕ ПОЗНАТИ ПОЈМОВИ ОБЕЛЕЖИВАЧ СТРАНИЦА 25 ЦМ 562 СТРАНИЦА 16 СТРАНИЦА СА ТАБЛАМА РЕКЛО БИ СЕ - НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА КАПИТАЛНО ******* Екстра за ДРОБЊАЧКИ ПОКЛОН А И ЗА ИСТОРИЈУ ЦРНЕ ГОРЕ **********

STANJE PREDMETA: Vrlo dobro očuvana. Ukoričena u tvrd povez. Unutrašnjost sjajna. SADRŽAJ: 1914. 1. Manifest kr. srpske vlade. Beograd, 25. (12.) jula 2. Manifest Regenta Aleksandra. Niš, 29. (16.) jula 3. Zaključci `Hrvatske straže` u Buenos Airesu 3. aug. 4. Regent Aleksandar srpskoj vojsci. Kragujevac, 4. aug. (22. jula) 5. Proklamacija crnogorskoga kralja Nikole. Cetinje, 7. aug. (25. jula) 6. Veliki knez Nikola Nikolajević srpskoj vojsci. Petrograd, 8. aug. (26. jula) 7. Regent Aleksandar srpskoj vojsci. Kragujevac, 16. (2.) nov. 8. Izjava kr. srpske vlade u Narodnoj Skupštini. Niš, 7. dec. (24. nov.) 9. Regent Aleksandar srpskoj vojsci. Kragujevac, 11. dec. (28. nov.) 10. Regent Aleksandar srpskoj vojsci. Kragujevac, 28. (15.) dec. 11. Hrvatski odbor u Rimu protiv grofa Tisze. Rim, u decembru 1915. 12. Regent Aleksandar srpskoj vojsci. Kragujevac, 7. jan. 1915. (25. dec. 1914.) 13. Upravni odbor `Jadranske legije` Jugoslavenima. London - Rim, mjeseca januara 13. Upravni odbor `Jadranske legije` Jugoslavenima. London - Rim, mjeseca januara 15. Rezolucija američkih Jugoslavena u Chicagu. 10. marta 16. Sjevero-američki Jugoslaveni ruskom poslaniku Bahmetjevu u Washingtonu. Chicago, 23. marta 17. Regent Aleksandar srpskoj vojsci. Kragujevac, 4. apr. (22. marta) 18. Izajava g. Pašića u Narodnoj Skupštini. Niš, 28. (15.) aprila 19. Rezolucija jugoslovenskoga kongresa u Nišu. 6. maja (23. apr.) 20. Memoar Jugoslovenskoga odbora predan francuskoj vladi. Paris, 6. maja 21. Manifest Jugoslovenskoga odbora britanskom narodu i Parlamentu. London, 12. maja 22. Manifestacija hrvatskoga sabora. Zagreb, 14. juna 23. Rezolucija sjevero-američkih Jugoslovena. Pittsburg, u julu 24. Sjevero-američki Jugosloveni g. Pašiću. Pittsburg, u julu 25. Rezolucija Jugoslovena Južne Amerike. Antofagasta, 1. aug. 26. Zaključak tajne sjednice srpske Narodne Skupštine. Niš, 23. (10.) 27. Rezolucija sjevero-američkih novinara Jugoslovena. U augustu 28. Manifest jugoslovenske ujedinjene omladine. Ženeva, u augustu 29. Jugoslovenski odbor. London. Paris, 1. okt. 30. Jugoslovenski odbor g. Pašiću. London, 12. okt. 31. Formular prisege južno-američkih legionaša. Antofagasta, u okt. 32. Proglas Jugloslovenskoga odbora britanskom narodu. London, 2. nov. 1916. 33. Rezolucija Jugoslovenskoga zbora u Antofagasti. 23. jan. 34. Pozdrav Jugoslovena iz Antofagaste kralju Petru. 23. jan 35. Jugoslovenski odbor Regentu Aleksandru. Paris, 24. febr. 36. Naknadni memoar Jugoslovenskoga odbora predan francuskoj vladi. Paris, 13. marta 37. Dr. Trumbić o jugoslovenskom pitanju. Paris, 20. marta 38. `Times` o budućnosti Jugoslovena. London, 31. marta 39. Regent Aleksandar engleskim odličnicima. London, 5. aprila 40. Regent Aleksandar srpskoj vojsci. Krf, 20. (7.) apr. 41. Regent Aleksandar srpskoj vojsci. Krf, 23. (10.) apr. 42. Rezolucija velikog mitinga Čeha i Jugoslovena. London, 11. aug. 43. Regent Aleksandar srpskoj vojsci. Solun, 15. (2.) sept. 44. Jugoslovenski odbor protiv kleveta talijanske štampe. Paris, 22. okt. 45. Manifest Jugoslovenskoga odbora. Paris - London, u nov. 46. Regent Aleksandar srpskoj vojsci. Solun, 22. (9.) nov. 47. Drugi narodni kongres američkih Jugoslovena. Pittsburg, 29. 9 30. nov. 48. General Bojović srpskoj vojsci. Bojno polje, 17. (4.) dec. 49. Izjava Jugoslovenskoga odbora prigodom krunisanja cara i kralja Karla Habsburškoga, 18. dec. itd.

Ferdo Čulinović Pravosudje u Jugoslaviji, 1946. god Ferdo Čulinović Izdavač: Nakladni zavod Hrvatske Zagreb Godina izdanja: 1946 Broj strana: 285 Format: 20 x 14,5cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, korice po ibodima izbledele, potpis i pečat bivšeg vlasnika, ostalo kompletno i dobro očuvano Ferdo Čulinović (Karlovac, 17. maj 1897 — Zagreb, 15. septembar 1971) je bio pravni istoričar i profesor na Sveučilištu u Zagrebu. Rođen je 17. maja 1897. u Karlovcu. Detinjstvo je proveo, osnovnu i srednju školu (1915) je završio u Senju. Nakon Prvog svetskog rata, pošto se vratio iz austrougarske vojske završio je Pravni fakultet u Zagrebu, a već 1922. je i doktorirao na istom fakultetu.[1] Najpre se zaposlio u carinskoj službi u Splitu (1919—1924), a nakon toga je radio u pravosuđu prvo kao državni tužilac u Subotici 1924—1928, a zatim na raznim stepenima sudijske karijere. Bio je predsednik okružnih sudova u Beloj Crkvi, Požarevcu, Pančevu, Gospiću i Varaždinu. Takođe je bio starešina državnog tužilaštva u Novom Sadu. Istovremeno, pokazao je veliki interes za književnost i prevođenje. Značajan rad mu je zbirka novela „Bura”, objavljena 1927. godine u Subotici. Bavio se i naučnim istraživanjima, a od značajnijih radova u međuratnom periodu su mu bile naučne studije „Statut grada Senja” i „Dušanov zakonik”Napisao je i više rasprava o zemljoknjiškom pravu. Uz Baltazara Bogišića je bio jedan od najistaknutijih predstavnika pravne etnologije. Koristeći kao materijal narodne uzrečice, pesme, pripovetke, na teritoriji Jugoslavije, objavio je knjigu „Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina”, koju je objavio u Beogradu 1938. godine. Uređivao je časopise „Pravosuđe” (1931−36) i reviju „Pravni život” (1935−36). Zbog istaknutog antiustaškog delovanja je nakon uspostavljanja NDH smenjen sa mesta okružnog sudije u Gospiću i neko vreme je bio nezaposlen boraveći u Splitu, a nakon toga je ponovo postavljen za sudiju Okružnog suda u Varaždinu. Decembra 1941. godine se priključio NOP. Godine 1943. je prešao na slobodnu teritoriju. Kraće vreme se zdržao u štabu 13. proleterske brigade i u Glavnom štabu Hrvatske. Bio je jedan od osnivača narodne vlasti u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.Kao članu ZAVNOH, poverena mu je organizacija sudstva na oslobođenoj teritoriji u Hrvatskoj.Na oslobođenoj teritoriji je započeo izdavanje čaospisa „Narodni pravnik” i u njemu objavio više svojih članaka. Tags: Pravo Jugoslavija 26.04.2023.

Izuzetno retko izdanje, u bibliotekama postoje samo 3 sačuvana primerka. Priručnik o lokomotivama u izdanju Željezničko-industrijske škole u Subotici! Naslov Lokomotive : skripte Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1949 Izdavanje i proizvodnja Subotica : Željezničko-industrijska škola, 1949 (Subotica : Gradska štamparija) Fizički opis 17 cm, 136 str. Predmetne odrednice Lokomotive – Priručnik SADRŽAJ: 1. Uvod 2. Razvrstavanje lokomotiva 3. Sastav lokomotiva 4. Lokomotivski kotao 5. Parni dom 6. Rešetka – roštilj 7. Pepeljara 8. Dimnjača 9. Učvršćenje lokomotivskog kotla za postolje 10. Proba kotla 11. Pranje kotla 12. Eksplozija kotla 13. Armatura kotla 14. Ostale vrste lokomotivskih kotlova 15. Kotlovi sa „Polonso“ elementima 16. Brotanov kotao 17. Postolje lokomotive – „Frem“ 18. Vlačni i odbojni uređaj 19. Osovinski slogovi 20. Profil bandaža i linije kotrljanja (trčanja) 21. Dozvoljene tolerancije kod razmaka šina i točkova 22. Osovinski slogovi kretnih osovina 23. Vezane osovine 24. Slobodne osovine 25. Balansi i gibnjevi 26. Ležište, ležišne kutije, vođice i klinovi ležišnih kutija 27. Lokomotivske poluge 28. Parna mašina lokomotive 29. Parni cilindri 30. Oprema cilindra 31. Klip lokomotivske parne mašine 32. Klipna poluga – klipnjača 33. Ukrsna glava „Krajckopf“ 34. Regulator 35. Razvodnik pare 36. Krme – krmni mehanizam 37. Hajzengorova krma 38. Ostale vrste krma 39. Reverzir 40. Kočnice 41. Uređaj „Vestinghausove“ kočnice 42. Pumpa i kompresor 43. Glavni rezervoar 44. Glavni vod 45. Funkcioni ventil (rasporednik) 46. Kočioni cilindar i pomoćni rezervoar 47. Kočiona glava 48. Razni uređaji i oprema na lokomotivi 49. Osnovni pojmovi iz teorije parnih lokomotiva 50. Izračunavanje snage parne mašine 51. Električne lokomotive 52. Dizel-lokomotive 53. Literatura Vozovi, Jugoslovenska železnica, delovi lokomotive MG27

57879) ŽENA DVADESETOGA VEKA , Žil Simon akademik, Gustav Simon doktor medicine , Državna štamparija Kraljevine Srbije 1894 , Sedi Francuski akademik, glasoviti naučnik i književnik, G. Žil Simon, i sin Njegov, Doktor medicine, G. Gustav Simon, štampali su 1892 godine u Parizu knjigu: ŽENA DVADESETOG VEКA Kritika se o toj knjizi odazvala osobitom hvalom. Predmeti o kojima se u toj knjizi govori; misli koje ona širi, i duh koji kroza celo delo provejava, pokazuju da ona slika stanje koje čeka žensku stranu u dvadesetom veku. Istina poštovani pisci imaju na umu ženu Francuskinju, i prilike u kojima će ce ona naći; ali tim ne manje u njihovoj se knjizi ogleda celokupno stanje jevropskoga društva u veku koji tako skoro hoće da nastupi.... M. Đ. Milićević Sadržaj : 1 Istinska reforma. 2 Salon 3 Roman i pozorište 4 Izbačene 5 Ženska dobročinstva 6 Supruga 7 Žena advokat 8 Žena doktor i žena apotekar 9 Nadničarka 10 Brak 11 Brak i brak 12 Brak pred opštinskim sudom 13 Brak u crkvi 14 Pustinja usred Pariza 15 Majka 16 Majka i majka 17 Kako mati vaspitava 18 Programi 19 Moral 20 Internati 21 Izbor kakvoga stanja 22 Karijera 23 Pređašnja higijena 24 Majka i dojkinja 25 Kolevka i hrana 26 Prvi zub 27 Odbijanje od sise 28 Vaspitavanje želuca i postupaonica 29 Kućevni lekar 30 Devojka - Odelo 31 Telesna vežbanja - Rastenje 32 Obroci 33 Prva zabava 34 Izbor mladoženje . 35 Putovanje posle svadbe 36 Kuća Izdanje Čupićeve zadužbine broj 34 , preveo M. Đ. Milićević ; tvrd povez, format 13,5 x 17,5 cm , delovi platna sa kartonskog poveza oštećeni, sam povez čvrst i kompaktan sa knjižnim blokom, tekst i unutrašnjost očucani, ćirilica, 423 strane ,

Žitije Gerasima Zelića 1-3 Izdavač: Srpska književna zadruga (Beograd) [Broj: 36, 44, 58] Pismo: ćirilica Broj strana: VIII + 211 + II + III (I tom); V + 228 (II tom); XVII + 252 + 2 presavijena lista sa geogr. kartama + 1 list sa slikom autora (III tom) Povez: tvrd Stanje odlično, mali pečat na predlistu L. 1. POL. BELA3. Stanje: ★★★★☆ Veoma dobro očuvane s obzirom da su iz XIX veka, retko u ovakvom stanju. Gerasim Zelić (Žegar, 11. jun 1752. — Budim, 26. mart 1828) bio je kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj. Mnogo je putovao, delom iz lične želje, delom je bio prisiljen kao mletački emigrant. Bio je dva puta zatočen, jedanput u Beču, a drugi put u Budimu. Po ugledu na Dositeja Obradovića napisao je autobiografiju, ali nije uspeo da po literarnoj vrednosti stigne do svog uzora. Živ i čitak način izlaganja, obilje zanimljivih životnih i kulturno-istorijskih podataka, posebno o Dalmaciji njegovog vremena, karakterišu ga ipak kao uspešnog pričaoca. U autobiografiji nije uvek potpuno otvoren i tačan. Najčešće je prećutao one okolnosti iz svog života koje bi ga učinile sumnjivim vlastima. Njegov savremenik bio je arhimandrit manastira Krke Savatije Vasiljević (1755—1809), koji mu je 1808-1809. godine pomagao u vršenju vikarijatske službe. Kad je u Pešti 4. februara 1826. godine osnovana `Matica srpska`, on se već 15. februara javlja kao prvi - novi član (pored osnivača) matičin. Otac Gerasim je (umesto redovne članarine od 40 f.) poput osnivača, dao punu članarinu od 100 f. Zelić je imao i slikarskih ambicija, ali nije uspeo da ih ostvari. Ostao je na skromnim ikonografskim pokušajima. Umro je 26. marta 1828. godine u Budimu, gde i počiva na opštem srpskom groblju. Na nagrobnom spomeniku piše da je `za pravoslavlje revnujući, gonjen bio`. L. 1. POL. BELA. 3.

Dr. Georg Itzerott, Dr. Franz Niemann - Mikrophotographischer Atlas der Bakterienkunde. Johann Ambrosius Barth Verlag, Leipzig, 1895 115 str. tvrdi povez stanje: dobro 115 Seiten it 2 Illustrationen in Holzstich im Text sowie 126 mikrophotographischen Abbildungen auf 21 Lichtdrucktafeln, Bibliothekshalbleinen mit goldgeprägtem Rücken, 4°. Mit Textbeiträgen und Abbildungen u.a. zu: Spirillen / Tetrakokken / Milzbrand / Typus / Diphterie / Influenza / Tuberkel / Syphilis / Lepra / Rotz / Hühnercholera / Schweineseuche / Rauschbrand / Cholera / Gonokokken / Staphylokokken. Inhaltsverzeichnis des Textes. Seite Einleitung i Der mikrophotographische Apparat 7 Die Aufstellung und Handhabung des mikrophotographischen Apparates . . 11 a) Aufstellung des Apparates 11 b) Zentrierung 11 c) Beleuchtung der Objekte 12 d) Objektive und deren Fokusdifferenz 13 1. Blaue Lichtfilter 14 2. Gelbe und grüne Lichtfilter 15 e) Die Projektion des Bildes 16 f) Die Vergröfserung 18 g) Die Präparate ... 19 Die photographische Aufnahme und die Herstellung des Negativs . . . . 20 Der Positiv-Prozefs , 25 Vervielfältigungsmethoden für Illustrationszwecke, namentlich für Mikrophotographie 28 Morphologie und Biologie der Bakterien 29 Die pathogenen Bakterienarten 37 Allgemeines 39 Immunisierung und Blutserumtherapie 40 t. Der Bacillus des Milzbrandes, Bacillus anthracis 44 2. Der Typhusbacillus, Bacillus typhi 46 3. Das Bakterium coli commune 49 4. Der Bacillus der Diphtherie 50 5. Der Infliienzabacillus 51 6. Der Tuberkelbacillus 52 7. Der Bacillus der Pseudotuberkulose . 55 8. Die Bacillen der Syphilis, im Smegna praeputiale und bei Ulcus molle . 56 9. Der Rhinosklerombacillus 57 10. Der Bacillus der Kaninchenseptikämie • • • 58 11. Der Bacillus der Schweineseuche 58 12. Der Bacillus des Schweinerotlaufes 59 13. Der Leprabacillus 59 14. Der Rotzbacillus 60 15. Der Bacillus der Hiihnercholera 61 16. Der Bacillus der Frettchensäuche 62 17. Der Bacillus des Mäusetyphus 62 18. Der Bacillus der Mäuseseptikämie 63 19. Bacillus enteritidis Gärtner 64 20. Bacillus pyocyaneus 65 21. Bacillus capsulatus R. Pfeiffer 66 22. Der Tetanusbacillus 66 23. Der Bacillus des Rauschbrandes 67 24. Der Bacillus des malignen Ödems 68 25. Der Vibrio der Cholera asiatica 69 26. Vibrio Berolinensis 75 27. Vibrio Danubicus 76 28. Vibrio Bonhoff 77 29. Vibrio Dunbar 78 30. Vibrio aquatilis Günther und Vibrio terrigenus Günther 79 31. Vibrio Metschnikoff 80 32. Vibrio Finkler und Prior 80 33. Vibrio Deneke 81 34. Vibrio Milleri 82 35. Vibrio Weibel 82 36. Spirillum sputigenum 83 37. Das Spirillum des Rekurrensfiebers 83 38. Diplokokkus Pneumoniae Fränkel 84 39. Mikrokokkus Pneumoniae Friedländer 85 40. Der Diplokokkus der Gonorrhoe 86 41. Staphylokokkus pyogenes aureus 87 42. Streptokokkus pyogenes 88 43. Der Streptokokkus des Erysipels . 89 44. Der Mikrokokkus Tetragenus 89 Die saprophytischen Bakterienarten . 91 1. Der Heubacillus (Bacillus subtilis Ehrenberg) 93 2. Bacillus Megaterium de Hary 94 3. Der Wurzelbacillus, Bacillus mycoides 94 4. Der Kartoffelbacillus, Bacilkis mesentericus vulgatus 95 5. Bacillus proteus vulgaris 95 6. Bacillus fluorescens liquefaciens, Bacillus fluorescens non licjuefaciens luid Bacillus erythrosporus 96 7. Bacillus phosphorescens 96 8. Bacillus violaceus 97 9. Bacillus Indiens ruber 97 10. Bacillus ureae Leube 97 11. Bacillus aceticus 98 12. Bacillus butyricus Prazmowsky und Bacillus butyricus Hueppe .... 98 13. Bacillus Zopfii 99 14. Bacillus pyogenes foetidus 99 15. Bacillus acidi lactici lOO 16. Bacillus synxanthus .100 17. Bacillus cyanogenus 100 18. Leptothrix maximus buccalis lOl 19. Leptothrix gigantea Milleri lOl 20. Spirillum undula 101 21. Spirillum plicatilis 102 22. Spirillum rubrum 102 23. Spirillum serpens 102 24. Mikrokokkus prodigiosus 103 25. Mikrokokkus agilis 103 26. Sarcina aurantiaca 104 Schimmel- und Sprosspilze, Pleomorphische Bakterienarten u. Protozoen 105 1. Der Eavuspilz (Achorion Schoenleinii) 107 2. Oidium albicans 107 3. Der Actinomyces 108 4. Penicillium glaucum 109 5. Aspergillus fumigatus 109 ö. Mukor corymbifer 110 7. Oidium lactis 110 8. Die Rosahefe 111 9. Die Bierhefe (Saccharomyces cerevisiae) 111 10. Cladothrix dichotoma 112 11. Crenothrix Kühniana 112 12. Beggiatoa 113 13. Plasmodium Malariae 113

Prva objavljena knjiga Pavla Ugrinova, izuzetno retko u ponudi! Autor - osoba Ugrinov, Pavle, 1926-2007 = Ugrinov, Pavle, 1926-2007 Naslov Bačka zapevka : poema / Pavle Ugrinov Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1955 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1955 (Novi Sad : Zmaj) Fizički opis 60 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Tišma, Aleksandar, 1924-2003 = Tišma, Aleksandar, 1924-2003 Sadrži i 1. Bačka zapevka (5-17): Prolog (7); Isaije (8-9); Premislav (10-11); Đurica (12-13); Todor (14-15); Nikanor (16-17). - 2. Balada o Tisi zamrznutoj (19-30): Pokolj (21-25); Veselje na čardi (26-29); Pesma preživelog u rano jutro (30). - 3. Tisa se uliva u Dunav (31-39): Tisa se uliva u Dunav (33-34); Pesma visibabe (35-36); Pesma Dunava (37-38); O Vojvodino (39). - 4. Izbeglička tugovanka u nedelju (41-54): Strepnja (43-45); Mesečina u podne (46-47); U sobi snop sunca (48-49); Druga jesen (50-51); Utehe (52-53); Mrtve ptice (54). - 5. Smrt sa glavom u žutom žabljaku (55-61): Pesma I (57); Agonija (58-60); Pesma II (61). Pavle Ugrinov / A. T. [Aleksandar Tišma] ([63]). ISBN (Broš.) Napomene Pravo ime autora Vasilije Popović Str. [63]: Pavle Ugrinov / A. T. [Aleksandar Tišma]. Pavle Ugrinov (pravo ime Vasilije Popović, rođen je 15. aprila 1926. godine u Molu, umro 23. juna 2007. u Beogradu) je bio srpski književnik, dramaturg, reditelj i akademik. Diplomirao na Akademiji za pozorište i film u Beogradu na odseku za režiju u klasi prof. dr Huga Klajna. Posle studija jedno vreme se bavio pozorišnom režijom i teorijom. Jedan je od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu. Njegovom postavkom drame Čekajući Godoa Semjuela Beketa svečano je otvorena scena tog teatra. Radio je i kao urednik dramskog i serijskog programa Televizije Beograd. U književni život stupio je 1955. godine poemom „Bačka zapevka“, za koju je zajedno sa Aleksandrom Tišmom, dobio Brankovu nagradu za poeziju. Zatim se potpuno posvetio pisanju proze i esejistike. Objavio je 21 knjigu, među kojima su romani: Odlazak u zoru (1957), Vrt (1967), Elementi (1968), Domaja (1971), Fascinacije (1976), Zadat život (1979), Carstvo zemaljsko (1982), Otac i sin, Bez ljubavi (1986), Tople pedesete (1990); novela Ishodište (1963), prozna dela: Senzacije (1970), Rečnik elemenata (1972). Napisao je više scenskih adaptacija, televizijskih i radio drama, eseja, studija i kritika. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (za redovnog člana SANU izabran je 29. maja 1991. godine), član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, član Saveta JDP-a, član Predsedništva Udruženja književnika Srbije, član Saveta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, član Saveta BITEF-a i brojnih drugih kulturnih ustanova i manifestacija. Bio je predsednik saveta Letopisa Matice srpske i stalni član – saradnik te ustanove. Dobitnik je Brankove nagrade (1955), NIN–ove nagrade za roman (1979), Oktobarske nagrade Beograda (1983), Nolitove nagrade (1990), Andrićeve nagrade (1995), Prosvetine nagrade (1996). Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1976) i Ordenom Republike sa srebrnim vencem (1988). Preminuo je 23. juna 2007. godine u Beogradu u 81. godini. MG48

52100) AK 2 SRPSKE NARODNE PJESME iz zbirke Novice Šaulića , Grafički instiut Narodna misao Beograd 1929 , Knjiga I - sveska I : sadržaj : Predgovor 1. Carević Jovan i divski starješina 2. Majka Blažene Marije 3. Svetitelj Đorđije ubio aždaju 4. Bezakonje u Trojanu gradu 5. Nejaki Stevan 6. Čedo Aleksije 7. Dožud Aleksije 8. Brat u pohode sestri 9. Sestri u pohode 10. Ljuba Nejakog Stevana 11. Dioba bratska 12. Ženidba nejaka Lazara 13. Osveta Hasanaginice 14. Carstvo po Kosovu 15. Lov Miloša Obilića 16. Miloš Obilić i Arapin 17. Toplica Milan oslobodio pobratime 18. Marko Kraljević i vojvode 19. Ženidba dijete Jovana 20. Kraljević Marko osvetio brata Andriju 21. Marko Kraljević izbavio roblje 22. Nikolić Nenad i Korun kapetan 23. Marko se naljutio na kneza Lazara 24. Kraljević Marko i Musa Kesedžija 25. Marko Kraljević i Odža Đuprilić 26. Marko Kraljević u pećini 27. Marko Kraljević i Alil 28. Ljutica Bogdan i Kraljević Marko 29. Marko Kraljević i Alimanda Ćoso 30. Visoki Stevan i divski starješina 31. Smrt vojvode Dragiše 32. Jakšići izbavljaju sestru 33. Dijete Lazar i Turci pod Budimom 34. Smrt Grgurević Vuka 35. Oblačić Rade i Džidović Meo 36. Vuk Despotović i Anđelija ljuba 37. Turci zarobili od Sibinja Janka 38. Banović Sekule i car Otmanović 39. Janko i Sekule po Kosovu 40. Banović Sekule izbavio serdare 41. Banović Sekule i Đerđelez Alija 42. Banović Sekule oslobodio Sibinjanin Janka 43. Banović Sekule odbranio Janka i banove 44. Smrt Banović Sekula 45. Zmaj ognjeni Vuk osvetio baba 46. Ivo Crnojević i vojvoda Đuraš 47. Grčić Manojle i dijete Ćirjak 48. Starina Novak prodaje Grujicu 49. Novaković Grujo i delibaša Ibro 50. Dmitrović Stojan i travnički vezir 51. Udaja Zlatije đevojke 52. Ženidba Vlaor dženerala 53. Uskok Radovan 54. Ženidba Jovića đeteta 55. Ženidba Gavril kapetana 56. Ženidba Janković Stojana 57. Pobratimstvo Muja od Kladuše i Gavran kapetana 58. Dizdarević Meo izbavlja posestrimu 59. Ljutica Bogdan i Gojeni Alil tvrd povez, format 13 x 17 cm , ćirilica, XLVIII + 917 strana , nedostaje rikna , posveta na predlistu , pečat na naslovnoj strani *AK 2

Jugoslovenski narodni vladari i velikani / Dragutin P. Ilić Predgovor: Vladimir Ćorović Beograd 1936. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 224 strane. Napomena: na predlistu posveta; knjiga je veoma dobro očuvana. R16 I Predgovor II Jugoslovenskoj Omladini III Kratak pregled naše narodne istorije 1. Knez Ljudevit Posavski 2. Knez Vlastimir 3. Ćirilo i Metodije 4. Knez Trpimir 5. Knez Mutimir 6. Kralj Tomislav 7. Veliki župan Zaharija 8. Knez Časlav 9. Knez Vladimir 10. Kralj Stjepan Držislav 11. Knez Vojislav 12. Kralj Mihailo 13. Kralj Petar I, Kresimir IV 14. Kralj Bodin 15. Kralj Dimitrije Zvonimir 16. Kralj Stjepan II 17. Kralj Petar II 18. Veliki Župan Nemanja 19. Sveti Sava 20. Ban Kulin 21. Kralj Stevan Prvovenčani 22. Kralj Radoslav 23, Kralj Vladislav 24. Kralj Uroš 25. Kralj Dragutin 26. Kralj Milutin 27, Kralj Stevan Dečanski 28. Car Dušan Silni 29. Car Uroš Nejaki 30. Kralj Vukašin 31. Kraljević Marko . 32. Knez Lazar 33. Kralj Tvrtko 34. Despot Stevan Visoki 35. Despot Đurađ Branković 36. Despot Lazar Branković 37. Kralj Stevan Tomašević 38. Stepan Vukčić Kosača 39. Ivan Crnojević 40. Jovan Nenad 41. Nikola Šubić Zrinjski 42. Matija Gubec 43. Mehmed Sokolović 44. Primož Trubar 45. Ivan Gundulić 46. Petar Zrinjski i Krsto Frankopan 47. Vladika Danilo Petrović 48. Vladika Sava i vladika Vasilije 49. Petar I Petrović Njegoš 50. Vožd Karađorđe Petrović 51. Dositej Obradović 52. Valentin Vodnik 53. Filip Višnjić 54. Hajduk-Veljko Petrović 55. Knez Miloš Obrenović 56. Vuk Stefanović Karadžić 57. Kapetan Husejin Gradaščević 58. Josif Rajačić 59. Stevan Šupljikac 60. Josip Jelačić 61. Petar II Petrović Njegoš 62. Knez Aleksandar Karađorđević 63. Ljudevit Gaj 64. Stanko Vraz 65. Janez Blajvajz 66. Knez Mihailo Obrenović 67. Luka Vukalović 68. Pop-Bogdan Zimonjić 69. Mićo Ljubibratić 70. Knez Danilo Petrović 71. Kralj Nikola Petrović 72, Kralj Milan Obrenović 73. Kralj Aleksandar Obrenović 74. Josip Juraj Štrosmajer 75. Franjo Rački 76. Janez Krek 77. Kralj Petar Veliki Oslobodilac 78. Jovan Babunski 79. Viteški Kralj Aleksandar Ujedinitelj 80. Kralj Petar II Karađorđević Pogovor

Naslov Priručnik za maskiranje objekata u pozadini Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1951 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni list FNRJ, 1951 (Beograd : Jugoslovensko štamparsko preduzeće) Fizički opis 167 str., [8] presavijenih listova sa skicama : ilustr. ; 21 cm Napomene Na vrhu nasl. str.: Ministarstvo unutrašnjih poslova FNRJ. Predmetne odrednice Civilna zaštita -- Objekti -- Maskiranje -- Priručnici Mapa tj. planovi na kraju knjige u prilogu Predgovor 3 I. Opšti pojmovi o maskiranju 6 II. Osmatranje i izviđanje 11 Vrste snimanja 12 Vreme osmatranja ¡ izviđanja 15 III Demaskirajući znaci objekata 16 a) Oblik objekta 16 b) Senka objekta 17 c) Veličina objekta 18 d) Lokacija objekta 18 e) Boja objekta 20 f) Nepoštovanje maskirne discipline 21 IV Vrste maskiranja 21 A) Prirodno maskiranje 22 1. Izbor mesta lokacija 22 2. Pošumljavanje 26 3. Zasejavanje trave 31 4. Busenovanje 33 5. Oblik objekta 33 B) Veštačko (tehničko) maskiranje 34 a) Maskiranje bojenjem 34 1. Zaštitno bojenje 36 2. Kamuflažno bojenje 37 3. Dekorativno bojenje 43 b) Dekorativno maskiranje 47 Kulise 49 Makete 52 Deformacije objekata (dogradnja) 56 Izrada lažnih objekata 58 Mreže 61 c) Ukopavanje objekata 63 C) Fizičko maskiranje 69 D) Hemijsko maskiranje 71 V Sredstva i materijal za maskiran je 76 a) Priručna sredstva i materijal 77 1. Drveće 77 2. Ostalo rastinje 78 3. Mreže od priručnog materijala 82 4. Zemljine boje 85 b) Industrijski materijal i sredstva 91 a) Materijal 92 b) Sredstva 93 VI Maskiranje industrijskih objekata 113 VII Maskiranje gradova i naselja 127 VIII Maskiranje komunikacija 128 a) Maskiranje puteva 129 b) Maskiranje železnica 133 c) Maskiranje vodenih komunikacija 139 d) Maskiranje saobraćaja uopšte 141 e) Maskiranje objekata na komunikacijama 144 IX Plan maskiranje 164 1. Izviđanje mesta postojanja objekta 155 2. Idejno rešenje za maskiranje objekta 156 3. Izrada nacrta i opisa načina i maskiranja objekta 156 4. Plan potrebnog materijala, alata i radne snage 157 Prilozi 159 MG21 (N)

Kao na slikama Retko u ponudi Jugoslovenski narodni vladari i velikani / Dragutin P. Ilić Predgovor: Vladimir Ćorović Beograd 1936. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 224 strane. I Predgovor II Jugoslovenskoj Omladini III Kratak pregled naše narodne istorije 1. Knez Ljudevit Posavski 2. Knez Vlastimir 3. Ćirilo i Metodije 4. Knez Trpimir 5. Knez Mutimir 6. Kralj Tomislav 7. Veliki župan Zaharija 8. Knez Časlav 9. Knez Vladimir 10. Kralj Stjepan Držislav 11. Knez Vojislav 12. Kralj Mihailo 13. Kralj Petar I, Kresimir IV 14. Kralj Bodin 15. Kralj Dimitrije Zvonimir 16. Kralj Stjepan II 17. Kralj Petar II 18. Veliki Župan Nemanja 19. Sveti Sava 20. Ban Kulin 21. Kralj Stevan Prvovenčani 22. Kralj Radoslav 23, Kralj Vladislav 24. Kralj Uroš 25. Kralj Dragutin 26. Kralj Milutin 27, Kralj Stevan Dečanski 28. Car Dušan Silni 29. Car Uroš Nejaki 30. Kralj Vukašin 31. Kraljević Marko . 32. Knez Lazar 33. Kralj Tvrtko 34. Despot Stevan Visoki 35. Despot Đurađ Branković 36. Despot Lazar Branković 37. Kralj Stevan Tomašević 38. Stepan Vukčić Kosača 39. Ivan Crnojević 40. Jovan Nenad 41. Nikola Šubić Zrinjski 42. Matija Gubec 43. Mehmed Sokolović 44. Primož Trubar 45. Ivan Gundulić 46. Petar Zrinjski i Krsto Frankopan 47. Vladika Danilo Petrović 48. Vladika Sava i vladika Vasilije 49. Petar I Petrović Njegoš 50. Vožd Karađorđe Petrović 51. Dositej Obradović 52. Valentin Vodnik 53. Filip Višnjić 54. Hajduk-Veljko Petrović 55. Knez Miloš Obrenović 56. Vuk Stefanović Karadžić 57. Kapetan Husejin Gradaščević 58. Josif Rajačić 59. Stevan Šupljikac 60. Josip Jelačić 61. Petar II Petrović Njegoš 62. Knez Aleksandar Karađorđević 63. Ljudevit Gaj 64. Stanko Vraz 65. Janez Blajvajz 66. Knez Mihailo Obrenović 67. Luka Vukalović 68. Pop-Bogdan Zimonjić 69. Mićo Ljubibratić 70. Knez Danilo Petrović 71. Kralj Nikola Petrović 72, Kralj Milan Obrenović 73. Kralj Aleksandar Obrenović 74. Josip Juraj Štrosmajer 75. Franjo Rački 76. Janez Krek 77. Kralj Petar Veliki Oslobodilac 78. Jovan Babunski 79. Viteški Kralj Aleksandar Ujedinitelj 80. Kralj Petar II Karađorđević Pogovor

MISSALE ROMANUM (oltarsko izdanje iz 1886. godine) Pun naslov: EX DECRETO SACROSANCTI CONCILLI TRIDENTINI RESTITUTUM S. PII V. PONTIFICIS MAXIMI JUSSU EDITUM CLEMENTIS VIII. URBANI VIII. ET LEONIS XIII. AUCTORITATE RECOGNITUM EDITIO TYPICA Ovaj primerak Misala štampan dve godine posle tipskog izdanja koje je papa Lav XIII objavio 1884. godine. Svi listovi su provereni i na broju. Mesto izdanja:.....RATISBONAE (Regensburg) NEO EBORACI (New York Sity) ET CINCINNATI. Godina izdanja:...1886, deo MISSAE IN FESTIS PROPRIIS štampan 1883. Format:...............veliki, 25 x 36 cm Povez:.................drvo presvučeno kožom, zlatotisak, korice reljefne, spoljne ivice listova u zlatnoj boji Broj strana:.........858, na latinskom jeziku, ilustrovano, razdelnici strana Težina:................5 kg Stanje knjige:......kožni povez korica je pohaban na uglovima i ivicama, hrbat je u gornjoj polovini odvojen od korica; koža na koricama je izgubila sjaj; zapis hemijskom olovkom pri vrhu drugog praznog predlista; strane do 249 su odlično očuvane; od 250 strane, od odeljka ORDO MISAE, koji je najšešće listan, listovi su izrazito zaprljani od listanja, ivice su iskrzane i potamnile od prašine; od 266 strane, od odeljka DOMINICA RESURRECTIONES, listovi su opet odlično očuvani, osim onih koji su odvojeni od poveza i čije su ivice iskrzane i potamnile; u celini su ODVOJENI OD POVEZA listovi 251 - 264; delimično su odvojeni od poveza listovi 511 - 518, 91 - 95, 99 - 102, 115 - 118, 171 - 174; papirni spoj je RAZDVOJEN dok je končani očuvan između listova 240/241, 250/251, 398/399, 462/463, 2/3; međusobno su SPOJENI PAPIRNOM TRAKOM listovi 242/242, 244/245, 246/247, 247/248, 250/251, 244/245, 246/247, 249 do 264, 274/275, 278/279, 326/327, 362/363, 366/367, 408/409, 410/411, 415/416, 418/419, 422/423, 448/449, 482/483, 542/543, 570/571, 574/575, 2/3, 6/7, 10/11, 12/13, 14/15, 18/19, 20/21, 22/23, 36/37, 42/42, 46/47, 52/53, 66/67, 70/71, 94/95, 162/163, 166/167, 14/15, 16/17/, 20/21; LEPLJENI NA MARGINI papirnom trakom listovi: 25/26, 27/28, 29/30, 31/32; kratko ZACEPLJENI na marigini 2 predlista i listovi: 227/228, 251/252, 253/254, 254/255, od 256/257 do 262/263, 49/50, 67/68, u dodatku 1/2; većim delom PRECEPLJENI po širini listovi 247/248, 573/574; ISKRZANI su donji ugao drugog predlista i listovi 403/404, 405/406; TRAG VLAGE na marginama prvog predlista, na donjoj margini listova 344 - 419, 400 - 477, 459 - 531, na bočnoj margini 250-263, 400 - 408, na gornjoj margini 399 - 425, 515 - 599, 97 - 105 i na nultom listu; kratak nečitak zapis mastilom u dodatku kod strane 415 (deo navedenog vidljiv je na posebnim slikama, ono što se ponavlja prikazano je najočitijim primerima). Misal se sastoji od 4 dela koji su zasebno numerisani: EX DECRETORUM REGISTRO (34 strane) PROPRIUM MISSARUM DE TEMPORE (592 strane) COMMUNE SANCTORUM (204 strane) MISSAE IN FESTIS PROPRIIS (28 strana) `MISSALE ROMANUM” (Rimski misal ili jednostavno Misal, od srednjov.lat. missale, prema crkvenolat. missa: misa) jedna je bogoslužbenih knjiga dela Katoličke crkve, koji se služi rimskim obredom. Sadrži sabrane misne molitve, čitanja, pevanja i rubrike. U ranom srednjem veku, na misi se koristilo nekoliko knjiga: sakramentar sa molitvama, jedna ili više knjiga za biblijska čitanja i jedna ili više knjiga za antifone i druga pojanja. Postepeno su nastali rukopisi koji su uključivali delove više od jedne od ovih knjiga, što je konačno dovelo do verzija koje su same po sebi kompletne. Takva knjiga se do X veka nazivala “Missale Plenum” (Pun misal). Prvi štampani “Missale Romanum“ objavljen je u Milanu 1474. godine. Papa Pije V, prema preporukama Tridentskog sabora (1545–63), objavio je službeno izdanje Rimskog misala 1570. godine (revidiran 1604. i 1634), koji je ostao na snazi u celoj Zapadnoj crkvi, s malim izuzecima (kartuzijanski i dominikanski, kao i ambrozijanski i mozarapski misal), sve do 1970. godine. Neke ispravke u tekstu pape Pija V pokazale su se neophodnim, i papa Kliment VIII ga je 7. Jula 1604. godine zamenio novim tipskim izdanjem, što je značilo da se radi o tekstu s kojim svi ostali otisci moraju biti u skladu. Sledeće revidirano tipsko izdanje objavio je papa Urban VIII 2. septembra 1634. godine. Počev od kasnog XVII veka, u Francuskoj i susednim područjima pojavilo se mnoštvo nezavisnih misala koje su objavljivali biskupi pod uticajem jansenizma i galikanizma. Episkopi Langres Pierre-Louis Parisis i iguman Gueranger pokrenuli su kampanju za povratak u Rimski misal, a papa Lav XIII je iskoristio priliku da 1884. godine objavi novo tipsko izdanje, koje je uzelo u obzir sve promene uvedene od vremena pape Urbana VIII. 3. aprila 1969. godine papa Pavle VI proglasio je novo izdanje, koje su crkveni stručnjaci iz čitavog sveta preuredili prema preporukama i smernicama Drugog vatikanskog opšteg crkvenog sabora (1961-1965). Prvo tipsko izdanje pod naslovom “Missale Romanum ex decreto Sacrosancti Oecumenici Concilii Vaticani II instauratum” objavljeno je sledeće godine. Ponovljeni otisak koji je ispravio pogrešne otiske pojavio se 1971. Drugo tipsko izdanje, sa manjim izmenama, usledilo je 1975. godine. 2000. godine papa Jovan Pavle II odobrio je treće tipsko izdanje koje se pojavilo 2002. U međuvremenu, usledili su i prevodi na narodne jezike. (111/36-265-kp/987)

odlično stanje 1894 JAGATIĆ, Andrija, publicist i prevoditelj (Luka kraj Martinske Vesi, 11. XI. 1850 — Zagreb, 24. V. 1901). U Zagrebu završio gimnaziju 1871, diplomirao 1875. te 1876. doktorirao na Bogoslovnom fakultetu. Zaređen je za svećenika 1875. i služio u Požegi kao prefekt u sirotištu i suplent za hrvatski i njemački jezik u gimnaziji. U Zagrebu je 1876. postao pomoćnikom J. Riegera, urednika Katoličkoga lista, a od travnja 1877. do kraja siječnja 1882. bio urednik. Istodobno je bio vjeroučitelj u djevojačkoj preparandiji, Višoj djevojačkoj školi u Zagrebu i od 1878. u Nadbiskupskom sjemeništu, a 1880. imenovan je suplentom na Bogoslovnom fakultetu. Od 1882, kao kanonik prvostolnoga Kaptola novoosnovane Vrhbosanske nadbiskupije u Sarajevu, pomagao je nadbiskupu J. Stadleru; s njim je 1885. objavio Put u nebo. Molitvenik za odraslu katoličku mladež. S A. B. Jegličem i F. K. Hammerlom bio je član odbora za promicanje jedinstva Crkava te 1887–96. uređivao Vrhbosnu (s J. Pušekom uredio i godište 1897). Za zasluge ga je Sveta stolica 1896. imenovala apostolskim protonotarom. U lipnju te godine premješten je u Zagreb za superiora Sestara milosrdnica. Zaslužan je za proširenje crkve sv. Vinka te podizanje više škola, a bio je i predsjednik karitativne udruge, Društva sv. Vinka. Na njegov poticaj organiziran je i 1900. održan Prvi hrvatski katolički kongres u Zagrebu te veliko hrvatsko hodočašće u Rim. Surađivao je u periodicima i listovima: Narodni list (1874–75), Pučki prijatelj (1874), Velebit (1874), Hrvatska lipa (1875), Hrvatski dom (1876), Katolički list (1880–82, 1888, 1894–96), Vrhbosna (1887–88, 1890, 1895–96, 1900–01, posmrtno 1911), Obzor (1890), Balkan – jedinstvu i bratskoj slogi (1896–97), Godišnje izvješće o djelovanju Društva sv. Vinka Paulskoga u Zagrebu (1896–98, 1900), Kršćanska škola (1899, 1901). Pokrenuo je i uređivao Marijin cvjetnjak (1900–01). Preveo je s njemačkoga i tiskao 1886. Katekizam ženitbenog prava J. Webera priloživši mu svoje članke o toj temi iz Katoličkoga lista (1880–82). Započeo je prevoditi roman Ben Hur L. Wallacea, koji je u nastavcima izlazio u Vrhbosni od 1895 (prijevod su nastavili J. Šašel i I. Šarić). Potpisivao se inicijalima A. J. i pseudonimom Lector. DJELA: Putne crtice iz Svete Zemlje. Sarajevo 1891. LIT.: I. Košćak: Put u nebo. Vrhbosna, 1(1887) 23, str. 378–380. — (J. Pušek): Dr. Andrija Jagatić odilazi. Ibid., 10(1896) 15, str. 228–230. — I. E. Šarić: Dvojici. (Prigodom Njihova imenovanja za apostolske protonotare.). Ibid., 7, str. 99. — (E. Šah): (Andriji Jagatiću prigodom 25 godišnjice njegova misničtva 8. kolovoza 1900). Ibid., 14(1900) 16, str. 269. — V.: Dr. Andrija Jagatić. Bog i Hrvati (kalendar), 7(1900) str. 86–87. — (Nekrolozi): Agramer Tagblatt, 16(1901) 120, str. 4–5; Balkan – jedinstvu i bratskoj slogi, 6(1901) 2, str. 3–4; Glasnik sv. Josipa, 29(1901) 7, str. 97–98, 105, 107–110; Hrvatski branik, 9(1901) 42, str. 2; Katolički list, 52(1901) 22, str. 249–250, 258–259; Marijin cvjetnjak, 2(1901) 7, str. 97–101; Narodne novine, 67(1901) br. 120; Obzor, 42(1901) 120, str. 2; Prijatelj naroda, 14(1901) 11, str. 1; Prosvjeta, 9(1901) 11, str. 353–354; Vrhbosna, 15(1901) 11, str. 161–165, 173–174. — I. Horat, Kršćanska škola, 5(1901) 13, str. 200–203. — L., Ibid., 11, str. 165–169; 12, str. 181–185; 13, str. 197–200; 14, str. 213–216. — A. Puntigam, Croatia, 3(1901) 79, str. 3. — S. Š., Napredak, 42(1901) 31, str. 504–506. — G. Tuškan, Hrvatska, 1901, 120, str. 1; 121, str. 2. — »Vrhbosna« kroz 25 godina. Vrhbosna, 25(1911) 24, str. 422–423. — J. Predragović: Zbornik – prelat. Andrija dr. Jagatić. Glasnik Presvetoga Srca Isusova, 23(1914) 10, str. 314–315. — S. F. Čekada (Dr. Ins): Dr. Andrija Jagatić. Katolički tjednik, 7(1931) 22, str. 6–7. — P. Grgec (P. G.): Dr. Andrija Jagatić. Hrvatska straža, 3(1931) 112, str. 4. — Katolička crkva u Bosni i Hercegovini u XIX i XX stoljeću. Sarajevo 1986, 72–73, 83, 153, 164–165. — Josip Stadler. Sarajevo 1989, 35, 65, 145–148. — Vrhbosanska katolička bogoslovija 1890–1990. Sarajevo—Bol 1993, 241, 353. — Stoljeće Vrhbosne 1887–1987. Sarajevo 1996, 35–36, 40–42, 46, 51, 64–65, 68, 82, 85. — P. Pranjić: Vrhbosanski kaptol u vrijeme Čedomila Čekade. U: Život u službi Riječi – Čedomil Čekada. Sarajevo 1997, 59–71. — Papinski zavod svetog Jeronima (1901–2001), zbornik. Rim 2001, 103, 409. — Z. Grijak: Politička djelatnost vrhbosanskog nadbiskupa Josipa Stadlera. Zagreb 2001. Vrhbosna je naziv za mesto i župu u srednjovekovnoj Bosni. Samo mesto Vrhbosna nalazilo se na mestu današnjeg Sarajeva, a istoimena župa približno je obuhvatala područje Sarajevskog polja. Kao naselje, Vrhbosna se smatra pretečom Sarajeva. Rasprostranjenost hrišćanskih hramova u srednjovekovnoj Bosni i Zahumlju, sa naznačenim položajem Brhbosne Prodor Turaka kroz Rašku prema Bosni sredinom 15. veka Istorija Uredi Vrhbosna se pominje sredinom 13. veka kao jedno od glavnih mesta u tadašnjoj Bosanskoj banovini. Značaj mesta i župe proisticao je iz njihovog središnjeg položaja u srcu srednjovekovne Bosne. Najznačajnija mesta na području župe Vrhbosne bila su: čuveni grad Hodiđed, stari Gradac (Kotorac), kao i Tornik i Bulog. Župa Vrhbosna se prostirala oko gornjeg, izvorišnog toka reke Bosne, odnosno u slivovima njenih pritoka Miljacke i Željeznice. Sa gotovo svih strana bila je omeđena planinskim vencima Romanije, Jahorine, Trebevića, Bjelašnice i Igmana, pružajući se do prevoja Kobiljače i reke Vogošće. Pomenute međe odvajale su župu Vrhbosnu od susednih župa: Vogošće, Bosne, Lepenice, Krivaje, Neretve, Komske, Zagorja, Prače i Bistrice. Početkom 15. veka, župu Vrhbosnu držali su velikaši Pavlovići. U to vreme započinju stalni upadi Turaka u središnje bosanske oblasti. Nakon od 1416. godine, Vrhbosna je bila izložena stalnom turskom pritisku sa ciljem uspostavljanja trajnih uporišta u samom središtu Bosne.[1] Sredinom 15. veka, pomenuti cilj je konačno ostvaren. Na području župe Vrhbosne Turci stvorili najzapadniju ispostavu Bosanskog krajišta, stvorivši vilajet Hodiđed. Konačnim padom Bosne (1463) i osnivanjem Bosanskog sandžaka, započelo je novo razdoblje u istoriji Vrhbosne, oko koje se razvilo novo mesto - Sarajevo. Izvorni naziv mesta i župe nastavio je da živi još neko vreme i njegova upotreba je potvrđena izvorima iz 16. veka.[2] U kasnijim razdobljima, pojam Vrhbosne su negovali uglavnom bosanski letopisci i on je kao književna starina dočekao 1878. godinu i uspostavljanje austrougarske uprave, nakon čega je pokrenut postupak za stvaranje Vrhbosanske nadbiskupije, čime je pojam Vrhbosne ponovo oživeo usred Sarajeva.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na desetak mesta hem. olovkom ostavljene kvacice na marginama , nista strasno. Sve ostalo uredno! Svetski klasik. Zlatna grana` opisuje primitivne metode obožavanja naših predaka, seksualne prakse, čudne rituale i festivale. Pobijajući popularnu misao da je primitivni život bio jednostavan, ovo monumentalno istraživanje pokazuje da je divlji čovek bio upleten u splet magije, tabua i sujeverja. Ovde je otkrivena evolucija čoveka od divljaštva do civilizacije, od modifikacije njegovih čudnih i često krvoločnih običaja do ulaska u trajne moralne, etičke i duhovne vrednosti. Sir James George Frazer OM FRS [1] FRSE FBA (1. januar 1854 – 7. maj 1941), bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije.[2] Često ga se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije djelo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih vjerovanja širom svijeta. Frazer je tvrdio da su ljudska vjerovanja evoluirala kroz tri stadija: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku. Djelomični opus Creation and Evolution in Primitive Cosmogenies, and Other Pieces (1935) The Fear of the Dead in Primitive Religion (1933–36) Condorcet on the Progress of the Human Mind (1933) Garnered Sheaves (1931) The Growth of Plato`s Ideal Theory (1930) Myths of the Origin of Fire (1930) Fasti, autor: Ovidije (prijevod i komentar), 5 tomova (1929) skraćena verzija (1931) revizija G. P. Goold (1989, isrp. 1996): ISBN 0-674-99279-2 Devil`s Advocate (1928) Man, God, and Immortality (1927) The Gorgon`s Head and other Literary Pieces (1927) The Worship of Nature (1926) (from 1923–25 Gifford Lectures,[3]) The Library, autor: Apolodor (prijevod i napomene), 2 toma (1921): ISBN 0-674-99135-4 (vol. 1); ISBN 0-674-99136-2 (vol. 2) Folk-lore in the Old Testament (1918) The Belief in Immortality and the Worship of the Dead, 3 volumes (1913–24) The Golden Bough, 3. uzdanje: 12 tomova (1906–15; 1936) 1922 skraćena verzija: ISBN 0-486-42492-8 Totemism and Exogamy (1910) Psyche`s Task (1909) The Golden Bough, 2. izdanje: 6 tomova (1900) Pausanias, and other Greek sketches (1900) Description of Greece, by Pausanias (prijevod i komentar) (1897-) 6 tomova. The Golden Bough: a Study in Magic and Religion, 1st edition (1890) Totemism (1887) Jan Harold Brunvard, American Folklore; An Encyclopedia, s.v. `Superstition` (p 692-697) Potku Zlatne grane čini mit o vladavini sveštenih kraljeva u šumi posvećenoj Dijani, na obali jezera Nemi, u albijskim brdima u Italiji. Da bi zauzeo mesto sveštenog kralja, kandidat je morao da sa vrha jednog drveta odlomi granu imele (`zlatnu granu`) i da ubije svog prethodnika. Zbog toga je Dijanin sveštenik živeo u stalnom strahu od sledećeg pretendenta na njegov položaj i sa isukanim mačem čuvao drvo na kome je bila kobna grana imele. Frejzer je sebi postavio zadatak da odgovori na dva pitanja: `Najpre, zašto je Dijanin sveštenik sa obala Nemija, šumski kralj, morao da ubije svog prethodnika? Zatim, zašto je morao, pre no što će ga ubiti, da sa izvesnog drveta odlomi granu koju su stari poistovećivali sa Vergilijevom zlatnom granom?` Da bi odgovorio na ova pitanja, Frejzer je napisao jednu od najvećih studija o magiji i religiji. Sir James George Frazer OM FRS [1] FRSE FBA (1. januar 1854 – 7. maj 1941), bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije.[2] Često ga se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije djelo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih vjerovanja širom svijeta. Frazer je tvrdio da su ljudska vjerovanja evoluirala kroz tri stadija: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku. Djelomični opus Creation and Evolution in Primitive Cosmogenies, and Other Pieces (1935) The Fear of the Dead in Primitive Religion (1933–36) Condorcet on the Progress of the Human Mind (1933) Garnered Sheaves (1931) The Growth of Plato`s Ideal Theory (1930) Myths of the Origin of Fire (1930) Fasti, autor: Ovidije (prijevod i komentar), 5 tomova (1929) skraćena verzija (1931) revizija G. P. Goold (1989, isrp. 1996): ISBN 0-674-99279-2 Devil`s Advocate (1928) Man, God, and Immortality (1927) The Gorgon`s Head and other Literary Pieces (1927) The Worship of Nature (1926) (from 1923–25 Gifford Lectures,[3]) The Library, autor: Apolodor (prijevod i napomene), 2 toma (1921): ISBN 0-674-99135-4 (vol. 1); ISBN 0-674-99136-2 (vol. 2) Folk-lore in the Old Testament (1918) The Belief in Immortality and the Worship of the Dead, 3 volumes (1913–24) The Golden Bough, 3. uzdanje: 12 tomova (1906–15; 1936) 1922 skraćena verzija: ISBN 0-486-42492-8 Totemism and Exogamy (1910) Psyche`s Task (1909) The Golden Bough, 2. izdanje: 6 tomova (1900) Pausanias, and other Greek sketches (1900) Description of Greece, by Pausanias (prijevod i komentar) (1897-) 6 tomova. The Golden Bough: a Study in Magic and Religion, 1st edition (1890) Totemism (1887) Jan Harold Brunvard, American Folklore; An Encyclopedia, s.v. `Superstition` (p 692-697)