Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lighter Than Air: An Illustrated History of the Development of Hot Air Balloons and Airships David L. Owen David Owen autor je knjiga Skriveni dokazi i Skrivene tajne. Opsežno je pisao o vojnim prijevarama, špijunaži te je napisao i producirao televizijske dokumentarce o računalnim zločinima i elektroničkoj obavještajnoj službi. Lakši od vazduha: ilustrovana istorija razvoja balona na vrući vazduh i vazdušnih brodova Balon na vrući zrak izumili su Joseph Michel i Jacques Étienne Montgolfier u Francuskoj 1783. godine. Prvi uspješan let u slobodnom balonu ostvarili su Jean-François Pilâtre de Rozier i Marquis d`Arlandes 21. studenog 1783. godine. Poletjevši iz vrta dvorca La Muette kod Pariza, dosegli su visinu od gotovo 1.000 m, letjeli su iznad grada otprilike 25 minuta, prešavši udaljenost od 12 km. Prvi ženski aeronaut bila je Marie Elisabeth Thible, francuska operna pjevačica koja se 4. srpnja 1784. godine uzdigla u Montgolfierovom balonu iznad Lyona. Baloni na vrući zrak se i danas uobičajeno koriste kao slobodni baloni, dakle baloni koji nemaju izravno upravljanje smjerom leta, već smjer leta određuje vjetar. Balon na vrući vazduh je letelica lakša od vazduha koja se sastoji od vreće, koja se zove omotač, koji sadrži zagrejani vazduh. Ispod je okačena gondola ili pletena korpa (u nekim balonima za velike udaljenosti ili visine, kapsula), koja prevozi putnike i izvor toplote, u većini slučajeva otvoreni plamen izazvan sagorevanjem tečnog propana. Zagrejani vazduh unutar omotača čini ga plutajućim, jer ima manju gustinu od hladnijeg vazduha izvan omotača. Kao i kod svih aviona, baloni na vrući vazduh ne mogu leteti izvan atmosfere. Koverta ne mora da bude zatvorena na dnu, pošto je vazduh unutar omotača pod približno istim pritiskom kao i okolni vazduh. Kod modernih sportskih balona omotač je uglavnom napravljen od najlonske tkanine, a ulaz balona (najbliži plamenu gorionika) je napravljen od materijala otpornog na vatru kao što je Nomek. Moderni baloni su napravljeni u mnogim oblicima, kao što su raketni brodovi i oblici raznih komercijalnih proizvoda, iako se tradicionalni oblik koristi za većinu nekomercijalnih i mnoge komercijalne primene. Balon na vrući vazduh je prva uspešna tehnologija leta koja nosi ljude. Prvi let balonom na vrući vazduh bez veze sa ljudskom posadom izveli su u Parizu, Francuska, Žan-Fransoa Pilatr de Rozije i Fransoa Loran d`Aland 21. novembra 1783. [1] u balonu koji su kreirala braća Montgolfije. 2] Prvi balon na vrući vazduh koji je leteo u Americi lansirao je iz zatvora Valnut Street u Filadelfiji 9. januara 1793. godine francuski aeronaut Žan Pjer Blanšar.[3] Baloni na vrući vazduh koji se mogu pokretati kroz vazduh, a ne samo da lebde sa vetrom, poznati su kao termalni vazdušni brodovi. Istorija Glavni članak: Istorija baloniranja Predmoderni baloni bez posade Nebeski fenjer Preteča balona na vrući vazduh bio je nebeski fenjer (pojednostavljeni kineski: kǒng míng dēng; tradicionalni kineski: kǒng míng dēng). Zhuge Liang iz kraljevstva Šu Han, tokom ere Tri kraljevstva (220–280 n.e.), koristio je ove vazdušne lampe za vojnu signalizaciju.[4] Mongolska vojska je proučavala Kongming fenjere iz Kine i koristila ih u bici kod Legnice tokom mongolske invazije na Poljsku.[5] Ovo je prvi put da je balon poznat u zapadnom svetu. U 18. veku, kolonijalni brazilski jezuitski sveštenik Bartolomeu de Gusmao zamislio je vazdušni aparat nazvan Passarola, koji je bio prethodnik balona na vrući vazduh. Svrha Passarole je bila da služi kao vazdušni brod kako bi se olakšala komunikacija i kao strateški uređaj.[6] Godine 1709. Jovan V iz Portugala je odlučio da finansira projekat Bartolomeua de Gusmana nakon peticije jezuitskog sveštenika,[7] a demonstracija bez posade izvedena je u Casa da Indiji u prisustvu Jovana V, kraljice Marije Ane od Austrije, koja je kao svedoci italijanski kardinal Mikelanđelo Konti, dva člana portugalske Kraljevske akademije istorije, jedan portugalski diplomata i jedan hroničar. Ovaj događaj bi skrenuo pažnju Evrope na ovaj događaj i ovaj projekat. U kasnijem članku od 20. oktobra 1786. godine londonskog Dejli Univerzalnog registra navodi se da je pronalazač mogao da se podigne korišćenjem svog prototipa. Takođe 1709. godine, portugalski jezuita je napisao Manifesto summario para os kue ignoram poderse navegar pelo elemento do ar (Kratki manifest za one koji nisu svesni da je moguće ploviti kroz element vazduha); ostavio je i projekte za vazdušni brod sa posadom. Značajni balonista Džulijan Not, 1970-ih; pretpostavio je da su pre dva milenijuma stvaranje geoglifa linija Naske mogli da vode vođe Naske u balonu, verovatno najranijim letovima balonom na vrući vazduh u istoriji čovečanstva.[8] Godine 1975. da bi podržao ovu teoriju, dizajnirao je i pilotirao praistorijski balon Naska, tvrdeći da je koristio samo metode i materijale koji su bili dostupni Pre-Inka Peruancima pre 1.000 godina.[9][10] Prvi let sa posadom Model balona braće Montgolfije u Londonskom muzeju nauke Francuska braća Žozef-Mišel i Žak-Etjen Montgolfje razvili su balon na vrući vazduh u Anoneu, Ardeš, Francuska, i javno ga demonstrirali 19. septembra 1783. godine, izvodeći let bez posade u trajanju od 10 minuta. Nakon eksperimentisanja sa balonima bez posade i letova sa životinjama, prvi let balonom sa ljudima u avionu, privezani let, izveo je 15. oktobra 1783. godine ili oko njega Žan-Fransoa Pilatre de Rozije, koji je izveo najmanje jedan privezan let iz dvorišta radionica Reveillon u Faubourg Saint-Antoine. Kasnije istog dana, Pilatre de Rozijer je postao drugi čovek koji se popeo u vazduh, dostigavši visinu od 26 m (85 stopa), što je dužina užeta.[11][12] Prvi slobodan let sa ljudskim putnicima obavljen je nekoliko nedelja kasnije, 21. novembra 1783. godine.[13] Kralj Luj KSVI je prvobitno odredio da će osuđeni zločinci biti prvi piloti, ali je de Rozije, zajedno sa markizom Fransoa d`Alandom, uspešno podneo peticiju za tu čast.[14][15][16] Prva vojna upotreba vruće vazdušni balon se dogodio 1794. tokom bitke kod Flerusa, kada su Francuzi koristili balon l`Entreprenant za posmatranje.[17] Žan-Pjer Blanšar postao je prva osoba koja je letela balonom na vrući vazduh u raznim zemljama, uključujući Sjedinjene Države, Holandiju i Nemačku. Njegov najistaknutiji let prešao je Lamanš ka zamku Dover u pratnji Džona Džefrisa, koji se dogodio 7. januara 1785. Godine 1808. Blanšar je doživeo srčani udar dok je leteo balonom iznad Haga, pao je sa svog balona i doživeo fatalne povrede. Njegova supruga Sofi Blanšar nastavila je njegovu profesiju, ali je takođe umrla deceniju kasnije na balonu, zbog festivala vatrometa koji je izazvao zapaljenje vodonika u balonu.

-Vesna Klajn-Tatić . Eutanazija i lekareva pomoć u samoubistvu -Mirjana Rašević : Bela kuga i abortus -Hajrija Mujović-Zornić : Izazovi biomedicine / kloniranje i šta to znači za pacijentova prava -Aleksandar Bošković : Nacionalizam kao sudbina / nekoliko stavova srpskih intelektualaca o raspadu Jugoslavije -Slobodan Vuković : Kako su nas voleli / Nemačko-austrijska štampa u razbijanju Jugoslavije -Irena Ristić : `Pakao - to su drugi ` Još jedanput o Jugoslaviji -Dušan Janjić : Kosovo / politika i život u paralelnim svetovima Neven Cvetičanin : Kritika ideološkog puritanstva / dekonstrukcija pojmova levice i desnice -Jovanka Matičić : Slobodan govor vs. govor mržnje -Zorica Mršević : Ljudska prava i seksualna orijentacija Bojana Balon : Pink ekonomija Srećko Mihajlović: Poreklo i priroda korupcije / Pobeda Mamona i Levijatana -Danilo Šuković : Socioekonomski aspekti privatizacije u Srbiji Institut društvenih nauka Beograd, 2007, broširani povez, 260 strana, nepodvlačena, paraf na uvodnoj strani, skoro nova, težina 500 grama. *

Nova, nekorišćena Kategorija PUTOPISI Autor Bea Usma Izdavač EVRO BOOK Pismo Latinica Povez Broš Godina 2018 Format 14,5x20,5 Godine 1897, 11 jula, polarna ekspedicija inženjera Andrea poleće u balonu s vodonikom i kreće ka Severnom polu. Trideset tri godine kasnije, ostaci njihovog poslednjeg kampa nađeni su na pustom, glečerskom ostrvu. Iz gusto ispisanih dnevnika saznajemo kako su, posle samo nekoliko dana leta balonom, bili primorani da slete na santu leda, te kako su zatim mesecima pokušavali da se vrate na kopno. Tri čoveka, sa oskudnim znanjem o arktičkim uslovima, usred belog košmara. Kada stignu na Belo ostrvo, sve beleške iznenada prestaju. Polarni istraživači, novinari i lekari pokušavaju da reše zagonetku već sto godina. Šta se zapravo desilo na ostrvu? Zašto su članovi ekspedicije umrli iako su imali zalihe hrane, toplu odeću, dovoljno municije i tri ispravne puške? Bea Usma, lekar i pisac, odlučuje da nađe odgovor. Prekopava po arhivama i polarnoj zemlji večitog leda. Ledolomcem putuje na Severni pol i helikopterom prelazi preko santi leda. Odbacuje prihvaćene teorije i pronalazi nove dokaze. Priča o najneuspešnijoj ekspediciji na svetu sadrži izveštaje laboratorijska ispitivanja, pocepane stranice dnevnika i ukradeno rebro spakovano u koverat u lokalnoj pošti. Ali to je istovremeno priča o samoj Bei. Zašto bi neko neobično sklon udobnosti, ko mrzi hladnoću, postao opsednuta članovima polarne ekspedicije od pre sto godina i posvetio život praćenju njihovih snegom zatrpanih tragova? Uvek na pravom mestu, ali u potpuno pogrešno vreme. Bea Usma je pisac, ilustrator i lekar. „Ekspedicija”, plod autorkine petnaestogodišnje posvećenosti istraživanju ovog događaja, 2013. je ovenčana nagradom August za najbolje delo iz oblasti esejistike. The Expedition: Solving the Mystery of a Polar Tragedy Front Cover Bea Uusma Head of Zeus, Oct 9, 2014 - Travel - 288 pages 11 July, 1897. Three men set out in a hydrogen balloon bound for the North Pole. They never return. Two days into their journey they make a crash landing then disappear into a white nightmare. 33 years later. The men`s bodies are found, perfectly preserved under the snow and ice. They had enough food, clothing and ammunition to survive. Why did they die? 66 years later. Bea Uusma is at a party. Bored, she pulls a books off the shelf. It is about the expedition. For the next fifteen years, Bea will think of nothing else... Can she solve the mystery of The Expedition?

ISBN: 9788660470548 Broj strana: 572 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 14 x 21 cm Izdavač: Zavod za udžbenike Kako je pokolenje romantičara otkrilo lepotu i užas nauke. U ovoj sjajnoj grupnoj biografiji nagrađivani pisac Ričard Holms kreće se putevima otkrića – u astronomiji, hemiji, pesništvu, filozofiji – koja su stvorila ovo „doba čuda”. Od pogleda kroz teleskop do rudarske svetiljke, i od prvog leta balonom i istraživačkog putovanja u Afriku, ovo je priča o velikim inovacijama i nadahnutim pojedincima iza njih. NAJUŽI IZBOR ZA NAGRADU KRALjEVSKOG DRUŠTVA ZA NAUČNU KNjIGU 2009. GODINE „Ja sam zavisnik od knjiga Ričarda Holmsa. On je neuporedivi biograf, ali se u Dobu čuda uzdiže do novih vrhunaca. Samo je on mogao da ispriča ovu priču s toliko energije i širine, i postaje biograf ne jedne ličnosti već čitavog jedinstvenog perioda, kada su umetnik i naučnik delili zajedničke ciljeve i ambicije i isti jezik – i zajedno stvarali ‘romantičnu’ humanističku nauku. Mi smo ponovo na korak od takvog razdoblja, kada se umetnost i nauka ujedinjuju na nove, moćne načine.” (Oliver Saks)

Само дефинисање циљева КПЈ у Другом светском рату, а то је насилна промена друштвено-политичког система, ставља их на њихово историјско место - место забрањене и ни на који начин легитимне групе отпадника, који су усмеравани од међународних моћника радили на терену свакакве договоре и злочине са крајњим циљем преузимања власти и свођења Српског народа на расцепкану и неповезану групу локалних субјеката. Та жеђ за цепкањем и уситњавањем српског националног бића добила је свој `легитиман` оквир у одлукама АВНОЈ-а. Одлуке АВНОЈ-а, као и сваког другог нелегитимног, ненародног, недемократски изабраног тела немају никакав капацитет и важност уколико спољни, моћни фактори, фактори који су сво време имали утицај на њих не удувају ваздух у те празне и разбушене балоне. На жалост, моћна међународна обавештајна заједница која је имала за циљ исто што и већина актера на терену Балкана (Хелма), дакле разбијање и потчињавање српског националног бића даће им (одлукама АВНОЈА), какав-такав привид легалности. Заправо, још тада постао је јасан спиритус мовенс те белосветске `међународне заједнице` - правила су таква да ми можемо увек да их прилагодимо онако како нама одговара! Имамо дакле `одлуке` АВНОЈ-а о цепању и подређивању српског народа од стране других `народа` а да представника српског народа није ни било на тим заседањима - ТОЛИКО О БРАТСТВУ И ЈЕДИНСТВУ! У ствари, братство је постојало и оно јесте право братство свих који су тамо учествовали а Срби су ионако одређени да буду крвна жртва на комунистичком олтару! Ове одлуке које ћете прочитати у наставку текста део су јавних одлука, оне свакако битније нећемо сазнати до танчина никада, али, могле би се свести на деловање на терену како би се добили пролетери од кулака - српских сељака. Можда најједно- ставнији метод јесте био попалити њихова села, спалити сва добра и присилити их да постану зависни од хлеба који се заради преко `партизовања` у комунистичкој војсци. Можда насликовити пример примене оваквог метода јесте дао Михаило Минић у својој величанственој књизи `Расуте кости` кад Тито добија зелено светло од Павелића да покупи по шумама и брдима Козаре преостале Србе (Србе који су узмакли усташкој ками и логорима) и после испирања мозга - обуке повиче: `Ми имамо наш циљ, и убићемо сваког ко се испречи, па макар и рођеног оца...` Слагали су их да ће их повести на ослобађање логора у којима су усташе вршиле свој посао, посао уништавања једног народа какво није запамћено у досадашњој људској историји, да ће моћи чим заврше обуку да помогну да се спасу њихови најмилији... Уместо тога повели су Србе против Срба, а зарад остваривања сопствених циљева, који се у крајњој линији своде на једно, покрстити, побити, распаметити и расцепкати, окренути једне против других Србе! Што и данас раде! Иронијска оштрица ове књиге је да је писана ћирилицом, или пре би се рекло србицом, и српским језиком од стране оних који ће трајно ставити нож под грло српском националном бићу!