77845 Kvalitetna pokretna kolica za alat koja se sastoje iz dva dela. Gornja kutija može da se smesti u donju. Dimenzije gornjeg dela: 600x260x340mm Dimenzije donjeg dela: 616x330x742mm Ukupne dimenzije (bez točkova) : 616x330x658mm Ukupne dimenzije ladica: 3 male gornje ladice: 151.5x225x40mm; 2 uske ladice ispod : 511x225x40mm; 1 viša ladica ispod: 511x225x85mm; 2 široke ladice dole: 511x308x85mm Proizvodjač: Levior Češka

Masinska ureznica (masinski ureznik) 2` cola i korak 22 proizvodjac Widell. Widell 2-22 (korak ove ureznice je 22 zuba na 1 col). Ukupna duzina citave ureznice je 195mm a samog reznog dela je 92mm.

Acerbis zaštita zadnjeg amortizera 2,250.00 RSD Roler lanca univerzalni 42mm 1,100.00 RSD 3,500.00 RSD Tip: čep za rezervar Proizvođač: Vicma spa Količina: 1 komad Napomena: 2 kluča Deli na Compare Kategorije: Dodatna oprema, Oprema za motore.

Champions League 2020 2021 Liga sampiona U ponudi su brojevi: AJA: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,12,13,14,15,16,17*,18 ATA: 2 ATM: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13*,14,15,16,17,18 BAR: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,17,18 BAY: 1*,2,3*,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 BMG: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,14,15*,16,17,18 BRU: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,13,14,15*,16,17,18 CHE: 1*,2,3,4*,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 DOR: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17* INT: 2 IST: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11*,12,13,14,15,16,17,18 LAZ: 2 LIV: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10*,11,12,13,14,15,16,17,18 LMO: 1*,2,3,4,5*,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 MCI: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11*,12,13,14,15,16*,17,18 MUN: 1*,2,3,4,5,6*,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 OLM: 1*,2,3*,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 POR: 2 PSG: 1*,3,4,5,6,7,8*,9,10,11,12,13,14,15,16 RBL: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13*,14,15,16,17,18 REN: 1*,2,3,4,5,6*,7,8,10,11,12,13,14,15,16,17,18 RMA: 1*,2,3,4,5,6*,7,8,9,10,11,12,13,14,15,17 RS: 3*,4*,5*,6*,7*,8*,9*,10*,11*,12*,13*,14* SEV: 2,3,4,5,6,7,8,9,11,12,13,14,15,16,17,18 SHK: 1*,2,3*,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 ZSP: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 UCL: 1,2 WOM: 1* YOU: 1* Cena je za 1 slicicu. Brojevi obelezeni zvezdicom se racunaju kao 2 slicice. Uglavnom odlicno ocuvano,sem POF brojeva 62,79 (koje su izlomljene) i BAR 2,koja je zacepljena 5 mm.Takodje,par slicica ima fabricku gresku,u vidu talasastog dela,par mm uz ivicu/obod. Napomena: Slika,koja prikazuje prednji i zadnji deo slicice,je tu samo primera radi - da bi mogli da indetifikujete da li su to te slicice koje trazite (da bi izbegli eventualnu zabunu).Sama ta prikazana slicica ili broj (niti drugi brojevi koji se vide) mozda nije u ponudi - proverite spisak. Moze zamena za drugo.

Liga sampiona - champions league,dobro (osrednje,za `trojku`) ocuvan album (sezona 2009/2010 ili 09/10),popunjen skroz. Korice su izlomljene,hrbat je malo pohaban i pukao dole 2 cm. Ima listova koji su malo cepnuti dole 1-2 cm (od brzog prelistavanja najcesce),rezultati su delom pisani (plus je neko hemijskom da kazem `otkacio` klubove koji su prosli dalje),sredina drzi (na sve tri spajalice),ima slicica koje su blago ukrivo lepljene. Retko se ovi albumi nalaze sad popunjeni (posle skoro 15 godina).

Kvik promenljivi tegovi pružaju ribolovcu mnoštvo opcija za uravnoteženje i ponderisanje. Dostupno u četiri popularne, praktične veličine za pokrivanje različitih namena. Tegovi se pričvršćuju jednostavnim istezanjem dela gumene cevi i stavljanjem u utor. Ovo čini potpuno siguran uređaj koji neće oštetiti liniju. Recenzije Još nema komentara. Budite prvi koji će napisati recenziju za „EDGES™ Kwik Change Pop Up Weights“ Vaša ocena * 1 2 3 4 5 Vaša recenzija * Ime * E-pošta * Sačuvaj moje ime, e-poštu i veb mesto u ovom pregledaču veba za sledeći put kada komentarišem.

Roll bar , kavez, za Zastavu 101 (fiat 128) Roll bar , unutrasnjii kavez, za Zastavu 101 (fiat 128) MOZDA MOZE I ZA YUGO > > kompletan kavez 1. besavne celicne cevi precnik 38mm 2. srafovi precnik 8mm 3. rupe na prednjim i srednjim 9 mm foto 6 i rupa na zadnjoj stopi 9mm foto 7 4. prednje stope 60x60 mm zadnje 70x 50 mm dijagonala foto 7 DIMENZIJE : srednji luk 310 cm bocna cev od donjeg dela prednjeg stuba do srednjeg luka 170 cm prednja cev poprecna iza retrovizora i suncobrana 98 cm zadnje upornice (od srednjeg luka do zadnje solje amortizera) 130 cm dijagonala 135 cm celicne besavne cevi 38mm zid 2 mm ***zbog dimenzija slanje samo AKS celicne besavne cevi 38 mm stope 60mm x 60 mm i zadnje 80mm x 45 mm FOTOGRAFIJA 7 DIJAGONALA

Gume rucke Racetech off-road narandžaste 1,850.00 RSD Merač radnih sati za kros i enduro zeleni 1,800.00 RSD 1,800.00 RSD Tip proizvoda: merač radnih sati Boja: crvena Set: 1 x vodootporni merac, 1 x kabal sa vezicama, 2 x sraf za kacenje *Izražene cene su informativnog karaktera i mogu se razlikovati od prodajne cene. Za tačne informacije stojimo Vam na raspolaganju pozivom na broj +381 69 22 20 970 Deli na Compare Kategorije: Dodatna oprema, Oprema za motore.

Merač radnih sati za kros i enduro zeleni 1,800.00 RSD Čep hladnjaka za kros i enduro (Copy) 4,300.00 RSD 1,800.00 RSD Tip proizvoda: merač radnih sati Boja: narandžasti Set: 1 x vodootporni merac, 1 x kabal sa vezicama, 2 x sraf za kacenje *Izražene cene su informativnog karaktera i mogu se razlikovati od prodajne cene. Za tačne informacije stojimo Vam na raspolaganju pozivom na broj +381 69 22 20 970 Deli na Compare Kategorije: Dodatna oprema, Oprema za motore.

Merač radnih sati za cross i enduro crveni 1,800.00 RSD Merač radnih sati za kros i enduro narandžasti 1,800.00 RSD 1,800.00 RSD Tip proizvoda: merač radnih sati Boja: zelena Set: 1 x vodootporni merac, 1 x kabal sa vezicama, 2 x sraf za kacenje *Izražene cene su informativnog karaktera i mogu se razlikovati od prodajne cene. Za tačne informacije stojimo Vam na raspolaganju pozivom na broj +381 69 22 20 970 Deli na Compare Kategorije: Dodatna oprema, Oprema za motore.

Prirodna debela, čvrsta koža u crnoj boji br.63 Cena se odnosi na parče sa slike Proizvedeno za jedan od najpoznatijih svetskih brendova Ostatak od proizvodnje Stuktura, izgled: mat, kruća - srednje meka, debela koža, glatka, a na mestima blagi reljef Uvoz: Italija Boja: crne boje Dimenzija:   - prikazano na slici gde je mereno Debljina: 1,9-2,4mm (zavisi u kom delu parčeta se meri) Pogodno za razne namene, kaiševe / kais za sat / futrola za noz / priveske / futrole / novčanike -----------------------------------------------------

U ponudi su brojevi: 1 (Dida),2 (Alves, Srna),3 (Bale, Chiellini),5 (Demichelis, Puyol),6 (Lucio, Xavi),7 (Raul),8 (Frings),9 (Eto`o),10 (Del Piero, Mata, Podolski, Robben, Sneijder, DZeko),11 (Drogba),14 (Henry, Mascherano),15 (Malouda),17 (Song),19 (Zambrotta),21 (Kranjcar, Lahm), 23 (Arshavin (1+1mml), Pique),25 (Huntelaar),26 (Terry),28 (Toure),31 (Schwansteiger,Simao),32 (Tevez) Cena je za jednu karticu. Uglavnom vrlo dobro ocuvano,sem Xavi,Eto`o,Robben,Drogba,Arshavin,Terry i Simao (koje su slabije ocuvane). Napomena: Slika,koja prikazuje prednji i zadnji deo slicice,je tu samo primera radi - da bi mogli da indetifikujete da li su to te slicice koje trazite (da bi izbegli eventualnu zabunu).Sama ta prikazana slicica ili broj (niti drugi brojevi koji se vide) mozda nije u ponudi - proverite spisak. Moze zamena za drugo.

• Unapred postavljene funkcije • Digiitalni merac preciznosti od +/- 1 PSI do 50 PSI, +/- 2 PSI do 80 PSI. • 0-35 PSI za 1:25 minuta u proseku • Moguce prebacivanje izmedju PSI, BAR & kPa. • Ispusni ventil • Beli LCD ekran. • Ostava za ventil gume. Opis Idealno za 4×4 i SUV vozila. Ovaj kompresor sa direktnim pogonom je jednostavan za upotrebu, moćan i brz. Jednostavno priključite u standardnu 12V utičnicu ili se spojite na akumulator automobila pomoću upaljača, unapred podesite potreban pritisak i uključite za brzo i tačno naduvavanje. Idealno za nadopunjavanje brzog pritiska – naduvava gumu od 13 inča sa ravnog na 35 PSI za manje od 2 minuta. LED ekran sa pozadinskim osvetljenjem čini očitavanja i napredak naduvavanja lako vidljivim i prikazuje očitavanja u PSI, KPA i BAR. Integrisano LED svetlo idealno je za naduvavanje noću. Takođe je uključen komplet od tri dela za naduvavanje sportskih lopti i drugih malih gumenjaka i futrola za uredno odlaganje. Snažna inflacija koja je idealna za veća vozila – 4k4, SUV-ove i kombije. Napuše se guma od 13 ”za manje od 2 minuta, crevo za naduvavanje od 85 cm. Jednostavno podešavanje. Jednostavan za upotrebu – napaja se sa vaše 12V utičnice u automobilu, a zaustavlja se naduvavanje kada dostigne unapred zadati pritisak. Dugi kabl za napajanje – lako dolazi do guma oko vozila. Isporučuje se sa kutijom za odlaganje i trodelnim kompletom adaptera za male gumenjake i bicikle. Ugrađeno LED svetlo za sigurniju noćnu upotrebu. Dimenzije: 304 k 179 k 122 mm; Težina 3.00kg

Fix&Go SENSOR je vrhunski asortiman za popravku guma za vozila sa četiri točka. U nekoliko jednostavnih koraka, on je u stanju da popravi gume gradskih automobila, limuzina, superautomobila, terenskih vozila, RV i komercijalnih vozila. Komplet je rezultat stalnih inženjerskih istraživanja i laboratorijskih testova koji su stvorili njegove brojne patentirane elemente unutrašnjosti, uključujući senzor koji je u stanju da elektronski kontroliše doziranje zaptivne mase unutar gume. Kanister za zaptivač je sastavljen od jednog komada materijala visoke otpornosti koji se ne može otvoriti tako da je nemoguće slučajno doći u kontakt sa tečnošću, za zagarantovanu sigurnost. PRIBOR Detalji koji čine razliku Svaki SENSOR komplet je opremljen adapterima za naduvavanje biciklističkih guma, lopti, vazdušnih dušeka itd. Jednostavno i zgodno. BEZBEDNOST Pre, tokom i posle popravke SENSOR takođe pomaže nakon popravke probušene gume: uklonite nalepnicu Fik&Go i postavite ga na kontrolnu tablu da uvek imate na umu maksimalnu brzinu koju treba poštovati. TECNOST ZA GUME Ekološki prihvatljiv i na bazi prirodnog lateksa Fik&Go je godinama radio na razvoju prirodnog zaptivača na bazi lateksa koji je usklađen sa najrigoroznijim međunarodnim standardima, pored formule zaptivača neće oštetiti gumu nakon upotrebe ili TPMS sistem vozila. KONTROLA I PRECIZNOST Na usluzi Manometar sa pozadinskim osvetljenjem omogućava očitavanje pritiska u bilo kojoj situaciji. Prekidač za biranje funkcija je razvijen da vas natera da popravite probušenu gumu ili je samo naduvate. Pored toga, dno za oslobađanje vazduha pomaže vam u slučaju preteranog naduvavanja gume. SERVISNA SVETLA Vidljivost čak i pod teškim uslovima Dva LED svetla postavljena u prednjem delu SENZORA omogućavaju maksimalnu vidljivost čak iu uslovima slabog osvetljenja, za popravku bez neprijatnosti. REPAIR Zagarantovana sigurnost SENSOR je opremljen ekskluzivnim sigurnosnim sistemom koji može elektronski kontrolisati pravilno povezivanje creva sa gumom, izbegavajući trošenje zaptivača i oštećenje vašeg vozila.

Ogledalo odgovara svakom biciklu. Универзална копча за подешавање 1、360 ° : Огледало можете прилагодити свом положају, што је погодније за употребу, а угао гледања је угоднији. 2 、 Широка компатибилност: Огледало бициклистичког краја одговара унутрашњем пречнику управљача од 17,4 ~ 22 мм (отворене ручке или исеците рупу). Компатибилан је са 90% брдских и друмских бицикала. 3, Универзални дизајн: Огледало за крај бицикла може се поставити и лево и десно, на врх управљача и испод управљача. 4 、 Вишеструка намена: Огледало са завршним делом бицикла погодно је за све врсте бицикала, укључујући друмске бицикле, МТБ, бицикле итд. Шестоугаони кључ од 5 мм / 0,20 ин (око) потребан за уградњу. 5 、 Прозирно конвексно огледало: Површина огледала дизајнирана је са стакленим сочивима високе дефиниције за побољшање сигурности вожње бицикла. Ојачајте носач рачунара: Већу тврдоћу није лако сломити, спречава старење. Карактеристике: Нераскидива прозирна сочива од нерђајућег челика за сигурну вожњу бициклом. Издржљив са великим ударом. Идеално за друмске, брдске, Е-бицикле, хибридне, градске и ваше бицикле! Подесиво за 360 ° , применљиво и лево и десно.

411 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 81 % Popunjen 152 od 187, fali 35 slicica Tolkinove fantastične povesti Srednjeg sveta nastale su kada je on, kao i mnogi očevi, počeo da izmišlja priče za svoje sinove, priče koje su polako izrastale u stvarnost čitavog jednog nepostojećeg sveta. A onda se, leta 1930, desilo nešto presudno za rođenje jedne od najvećih knjiga XX veka. „Sedeo sam i pregledao školske testove. Jedan učenik milostivo je ostavio jednu stranicu praznu, što je najbolja stvar koja se može dogoditi onome ko pregleda radove. Na tom praznom listu ja sam naškrabao: ’U jednoj rupi u zemlji živeo je Hobit’. Niti sam tada znao niti sad znam zašto. U mom slučaju uvek su prvo nastajala imena, i ona su pokretala priču u mojoj glavi. Na kraju sam samo pomislio da bi bilo dobro da saznam šta je to Hobit, i šta on radi u toj rupi u zemlji.” Ubrzo je Tolkin nacrtao i mapu sveta u kojem obitavaju Hobiti (tzv. Trorovu mapu), ispisao toponime, a onda se sve to dugo, dugo krčkalo u njemu. Nekoliko godina potom priča je počela da se raspliće sama od sebe, a pisac je imao osećaj ne da izmišlja nego da objavljuje priču koja „negde” već postoji. Bilo kako bilo, objašnjenje ko su i čime se bave Hobiti stiglo je pred engleske čitaoce 1937. godine, u romanu pod nazivom Hobit. Obimnu trilogiju Gospodar Prstenova - Družina Prstena, Dve kule i Povratak kralja – Tolkin je pisao od 1936. do 1949. godine. Prva dva dela izašla su tek 1954. godine, a treći godinu kasnije. Tolkin postaje jedan od najčitanijih pisaca svog vremena, a zanimanje za Gospodara Prstenova ne jenjava. Mnogo je rasprava napisano o tome šta je Tolkin hteo da kaže svojim delom, i da li je, s obzirom na vreme nastanka romana, stvarajući likove zlih Orka mislio na naciste ili na komuniste. Osim u političkom, Gospodara Prstenova tumačili su mnogi i u filozofskom, religijskom, kulturološkom, pa čak i ezoteričnom ključu. Tolkin, ratni veteran Prvog svetskog rata koji je u bici na Somi izgubio sve svoje prijatelje, odgovarao im je kako ne podnosi alegoriju niti ga zanimaju knjige „s tezom”. Džon Ronald Ruel Tolkin (engl. John Ronald Reuel Tolkien; Blumfontejn, 3. januar 1892 — Oksford, 2. septembar 1973) bio je profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. [1] Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova“, zatim njegovog prethodnika, „Hobita“, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne epske fantastike. Što se tiče naučnih krugova, bio je cenjeni leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Bio je član udruženja pisaca The Inklings i blizak prijatelj K. S. Luisa. Tolkin je rođen u Blumfontejnu u današnjoj Južnoafričkoj Republici, kao sin Artura Tolkina (Arthur Tolkien), engleskog bankara, i Mejbel Tolkin, rođene Safild (Mabel Tolkien, neé Suffield). Većina Tolkinovih predaka po ocu, koliko je poznato, bili su zanatlije. Porodica Tolkin potiče iz Saksonije u Nemačkoj, ali u 18. veku su se morali iseliti iz Saksonije zbog Sedmogodišnjeg rata. Prezime Tolkin je anglicizirano Tollkiehn od nemačkog tollkühn, ludo odvažan. Lik pod imenom Profesor Rašbold (Professor Rushbold) u The Notion Club Papers je aluzija na ovo ime. Tolkin je imao samo jednog brata, Hilarija Artura Ruela Tolkina (Hillary Arthur Reuel Tolkien), rođenog 17. februara 1894. godine.[2] Tolkin se sa svojom majkom, koja se teško nosila sa afričkom klimom, vratio u Englesku u trećoj godini – otac mu je umro u Južnoj Africi od teškog krvarenja u mozgu pre nego što im se mogao pridružiti. Pošto je on bio jedini član porodice koji je bio zaposlen, živeli su sa Mejbelinim roditeljima u Birmingemu neko vreme, ali su uskoro, već 1896, prešli u Serhol (Sarehole), tada selo u Vorikširu, a danas deo Birmingema. Mejbel je podučavala svoja dva sina i Džon je bio predan učenik. Naučila ga je mnogo o botanici, ali najviše su ga zanimali jezici – majka ga je naučila osnovama latinskog vrlo rano. Naučio je da čita u četvrtoj godini, a ubrzo je znao i dobro da piše. Pohađao je Školu kralja Edvarda (King Edward’s School), Akademiju kralja Filipa (King Phillip’s Academy) i studirao je na Egzeter koledžu u Oksfordu (Exeter College, Oxford). Njegova majka je prešla u rimokatoličku veru, uprkos oštrim protestima njene porodice. Umrla je od dijabetesa 1904, kada je Tolkinu bilo dvanaest godina, a on je ceo život smatrao da je postala mučenik za svoju veru, što će imati veliki uticaj na njegova katolička uverenja. Tolkinova predana vera je bila značajni faktor u prevođenju K. S. Luisa u hrišćanstvo, a njegova dela sadrže dosta hrišćanske simbolike i vrednosti. Budući siroče, odgajio ga je otac Frensis Morgan (Father Francis Morgan) iz Birmingemskog oratorijuma, u delu Birmingema zvanom Edžbaston (Edgbaston), gde je dalje i odrastao. Tamo je upoznao i zaljubio se u Edit Brat (Edith Bratt) (koja će kasnije poslužiti kao model za Lutijenu). Uprkos mnogim preprekama, on uspeva da se oženi njome, svojom prvom i najiskrenijom ljubavi u životu. Tolkin se priključio britanskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. U tom periodu je video mnoge sadrugove, od kojih su neki bili njegovi najbliži prijatelji, kako ginu, a on sam je uskoro završio u bolnici zbog rovovske groznice. Tokom oporavka, počinje da piše seriju bajki, zasnovanih na proučavanju mitologije i folklora, koje naziva „Knjiga izgubljenih priča“ (The Book of Lost Tales). Proučavaoci njegovih dela kažu da je rat uticao na njegovo pisanje i to tako što je kroz fantaziju nalazio put da pobegne od okrutne realnosti fabrika, mašina, pušaka i bombi 20. veka. Njegovo prvo civilno zaposlenje nakon rata bilo je na Oksfordskom rečniku engleskog jezika (Oxford English Dictionary), u kojem je, među mnogim drugim, reč morž (engl. walrus) njegov unos. 1920. godine postaje docent za engleski jezik na Univerzitetu u Lidsu (University of Leeds), ali se 1925. vraća u Oksford kao profesor anglosaksonskog jezika. 1945. godine prelazi na oksfordski koledž Merton (Merton College, Oxford), gde postaje profesor engleskog jezika i književnosti, što ostaje sve do penzionisanja 1959. godine. Džon i Edit Tolkin imaju četvoro dece: Džona Fransisa Ruela (John Francis Reuel) (1917.), Majkla Hilarija Ruela (Michael Hilary Reuel) (1920), Kristofera Ruela (Christopher Reuel) (1924.) i Prisilu Anu Ruel (Priscilla Anne Reuel) (1929.). Tolkin je umro u Oksfordu 1973. godine, i sahranjen je na groblju Volverkot (Wolvercote Cemetery) kraj svoje žene Edit, a na nadgrobnom spomeniku su uz njihova imena uklesana i imena Berena i Lutjene, upoređujući njihovu ljubav sa najvećom ljubavnom pričom Srednje zemlje. Njegova dela Tolkin je uživao u izmišljanju priča da bi zabavio decu. Svake godine je za njih pisao pisma od Božić Bate i slao im ih za Božić. Ona su sakupljena i izdata u knjizi pod imenom „Pisma od Božić Bate“ (The Father Christmass Letters). Tolkin nikada nije očekivao da će njegove priče postati popularne. Na nagovor bivšeg studenta, izdao je knjigu koju je napisao za svoju decu pod naslovom „Hobit“ (The Hobbit) 1937. godine. Iako namenjena deci, postala je popularna i kod odrasle čitalačke publike, i to dovoljno popularna da izdavačka kuća „Allen & Unwin“ zatraži od Tolkina da napiše nastavak. Ovo je rezultovalo njegovim najpoznatijim delom, koje će postati trotomni roman „Gospodar prstenova“ (The Lord of the Rings) (izdat u periodu 1954 — 1955). Tolkinu je trebalo skoro deset godina da napiše svoju sagu, tokom kojih je imao svesrdnu podršku prijatelja iz The Inklings, posebno K. S. Luisa, autora poznate serije knjiga o zemlji Narniji. „Gospodar prstenova“ je ubrzo postao veoma popularna knjiga kod mlađe populacije 1960-ih, i do danas je ostao u vrhu čitanosti kao jedno od najpopularnijih dela fantastike XX veka, i prema prodaji i prema ispitivanjima čitatelja. Tolkin je u početku nameravao da ispriča dečju priču sličnu „Hobitu“, ali ona je ubrzo prerasla u mračnije i ozbiljnije delo. Iako direktan nastavak Hobita, obraća se starijoj publici, opisujući mnogo dublju i veću istoriju Srednje zemlje, čija će se veličina i sjaj pokazati tek u posthumno skupljenim rukopisima izdatim u knjizi „Silmarilion“ (The Silmarillion) i drugim knjigama. Tolkin je bio profesionalni filolog i jezici i mitologije koje je proučavao ostavili su veliki trag u njegovim delima. Tako su imena Patuljaka iz „Hobita“ potiču iz mitova Voluspa (Völuspá) i Eda (Edda), dok su neki zapleti (npr. krađa pehara iz zmajevog legla) uzeti iz epa „Beovulf“ (Beowulf). Tolkin je nastavio da se bavi istorijom Srednje zemlje do svoje smrti. Njegov sin Kristofer Tolkin je uz pomoć pisca fantastike Gaja Gavrijela Keja (Guy Gavriel Kay) sredio deo tog materijala i izdao ga u jednom delu pod imenom „Silmarilion“ 1977. godine. Kristofer je nastavio da sređuje i izdaje materijal vezan za nastanak Srednjeg sveta, odnosno dela kao što su „Istorija Srednje zemlje“ (The History of Middle-earth)` u dvanaest tomova i „Nedovršene priče“ (Unfinished Tales). Ona sadrže nedovršene, napuštene, alternativne i često kontradiktorne verzije priča na kojima je Tolkin radio decenijama, često ih prerađujući, prepisujući i proširujući. Samo je „Silmarilion“ u skladu sa prethodno izdatim romanima, i to samo zahvaljujući Kristoferovoj preradi – iako i on sam kaže da i dalje ostaju neke nesuglasice. Čak je i „Hobit“ ostao delimično neusaglašen sa „Gospodarom prstenova“ nakon njegovog izdavanja, iako je mnogo toga izmenjeno i čak jedno celo poglavlje prerađeno u drugom izdanju iz 1951. Tolkina je njegov prijatelj K. S. Luis predložio kao jednog od kandidata za Nobelovu nagradu za književnost, 1961. godine, ali je taj predlog bio odbijen zbog njegove proze i `njegov način pripovedanja nije na najvišem nivou`, kako je rekao jedan od članova žirija Anders Osterling. Te godine nagradu je osvojio Ivo Andrić.[3] U univerzitetu Market (Marquette University) u Milvokiju, Viskonsin, SAD čuvaju se originalni rukopisi „Gospodara prstenova“ i „Hobita“, dok su u Oksfordu rukopis „Silmariliona“ i Tolkinovih naučnih radova (među kojima i najbolji prevod epa „Beovulf“ na engleski jezik, koji je nađen tek nedavno, ali je već postao obavezna literatura za studente engleskog jezika i književnosti u Oksfordu). Jezici Filologija, nauka o jezicima, ostala je Tolkinova najveća ljubav tokom celog života. Budući lingvista, stvorio je čak petnaest veštačkih jezika, od kojih su napoznatija dva vilovnjačka iz „Gospodara prstenova“ : kvenija i sindarin. Kasnije je razvio čitavu kosmogoniju i istoriju Srednje zemlje kao pozadinu za te jezike. Uz ogromno poznavanje anglosaksonskog i drevnog norveškog jezika, Tolkin je govorio ili razumeo dosta evropskih jezika, od velškog i gelskog do romanskih (francuski, španski i italijanski), germanskih (rani oblici nemačkog i holandskog kao što je stari saksonski) i baltičkih i slovenskih (kao što su litvanski i ruski, a sa razumevanjem je čitao i srpski). Od svih jezika koje je znao, najviše je voleo finski, koji je naučio da bi u originalu mogao pročitati finski ep Kalevala (Kalevala); govorio je da mu zvuk finskog najviše prija. Bibliografija Imena dela su data u originalu, uz naslov na srpskom jeziku, ako je delo prevedeno i izdato na njemu. Naučni radovi A Middle-English Vocabulary (1922) Sir Gawain and the Green Knight (1924) – sa E. V. Gordonom, anonimno remek-delo srednjoengleske književnosti Some Contributions to Middle-English Lexicography (1925) The Devil’s Coach Horses (1925) Anacrene Wisse and Hali Meiohad (1929) Sigelwara Land – I & II (1932/1935) The Reeve’s Tale (1934) The Monsters and the Critics (1936) – predavanje, revolucionarna savremena kritika „Beovulfa“ Songs for the Philologistis (1936) On Fairy-Stories (1939) Sir Orfeo (1944) – izdanje srednjovekovne pesme On Fairy-Stories (1947) – esej Ofermod (1953) – uz pesmu The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm’s Son Ancrene Wisse: The English Text of Ancrene Riwle (1962) English and Welsh (1963) Jerusalem Bible (1966) – pomoćni prevodilac i leksikograf Proza The Hobbit or There and Back Again (1937) – Hobit ili Tamo i opet natrag The Leaf by Niggle (1945) – Mazalov list – kratka priča Farmer Giles of Ham (1949) – Farmer Gil od Buta The Lord of the Rings - Gospodar prstenova The Fellowship of the Ring (1954) – Družina Prstena The Two Towers (1954) – Dve kule The Return of the King (1955) – Povratak kralja Tree and Leaf (1964) – Drvo i List (O Vilinskim pričama i Mazalov List uz pesmu Mitopeja) Tolkien on Tolkien (1966) – autobiografija Smith of Wotton Major (1967) – Kovač iz Velikog Vutona Poezija Godine označavaju vreme nastanka, osim ako nije drugačije napomenuto. The Battle of the Eastern Field (1911) From the many-willow`d margin of the immemorial Thames (1913) Goblin Feet (1915) The Happy Mariners (1920) The Clerke`s Compleinte (1920) Iumonna Gold Galdre Bewunden (1923) The City of the Gods (1923) The Eadigan Saelidan (1923) Why the Man in the Moon Came Down Too Soon (1923) Enigmala Saxonic - a Nuper Inventa Duo (1923) The Cat and the Fiddle: A Nursery-Rhyme Undone and its Scandalous secret Unlocked (1923) An Evening in Tavrobel (1924) The Lonely Isle (1924) The Princess Ni (1924) Light as Leaf on Lindentree (1925) The Nameless Land (1926) Adventures in Unnatural History and Medieval Metres, being the Freaks of Fisiologus (1927) Progress in Bimble Town (1931) Errantry (1933) Fíriel (1934) The Adventures of Tom Bombadil (1934) Songs for the Philologists sa E. V. Gordonom i dr., izdato 1936. The Dragon`s Visit (1937) Knocking at the Door: Lines induced by sensations when waiting for an answer a the door of an Exalted Academic Person (1937) The Lay of Aotrou and Itroun (1945) The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm`s Son (1953) Imram (1955) Zbirka The Adventures of Tom Bombadil and Other Verses from the Red Book – Avanture Toma Bombadila i drugi stihovi iz Crvene knjige (1962) Bilbo`s Last Song (1966) Zbirka The Road Goes Ever On izdata (1967) Once upon a time (1965) For W. H. A. (1967) Lay of the Children of Húrin – štampana u The Lays of Beleriand (1985) The Lay of Leithian – štampana u The Lays of Beleriand (1985) Posthumno izdata dela Prevodi pesama Pearl i Sir Orfeo (1975) The Father Christmas Letters (1976) The Silmarillion – Silmarilion (1977) Pictures by J. R. R. Tolkien (1979) Unfinished Tales of Númenor and Middle-earth – Nezavršene priče Numenora i Srednjeg sveta (1980) The Letters of J.R.R. Tolkien (priredili Kristofer Tolkin i Hamfri Karpenter [Humphrey Carpenter]) (1981) The Old English Exodus Text (1981) Finn and Hengest: The Fragment and the Episode (1981) Mr. Bliss (1982) The Monsters and the Critics – zbirka eseja (1983) The History of Middle-Earth: (1983—1996) I The Book of Lost Tales 1 (1983) II The Book of Lost Tales 2 (1984) III The Lays of Beleriand (1985) IV The Shaping of Middle-earth (1986) V The Lost Road and Other Writings (1987) VI The Return of the Shadow (The History of The Lord of the Rings vol. 1) (1988) VII The Treason of Isengard (The History of The Lord of the Rings vol. 2) (1989) VIII The War of the Ring (The History of The Lord of the Rings vol. 3) (1990) IX Sauron Defeated (The History of The Lord of the Rings vol. 4) (1992) X Morgoth`s Ring (The Later Silmarillion vol. 1) (1993) XI The War of the Jewels (The Later Silmarillion vol. 2) (1994) XII The Peoples of Middle-earth (1996) Index (2002) J. R. R. Tolkien: Artist and Illustrator – zbirka Tolkinove umetnosti (1995) Roverandom – [?] (1998) The Children of Húrin - Deca Hurinova (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2007) The Legend of Sigurd and Gudrún (2009) The Fall of Arthur (2013) The Story of Kullervo (2015) The Tale of Beren and Luthien — Priča o Berenu i Lutijeni (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2017) The Fall of Gondolin — Pad Gondolina (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2018) Knjige o Tolkinu i njegovom svetu Mali izbor od knjiga koje su napisane o Dž. R. R. Tolkinu i njegovom svetu: J. R. R. Tolkien - A Biography – biografija autora Hamfrija Karpentera [Humphrey Carpenter] (1977) The Complete Guide to Middle-earth – enciklopedijska knjiga Roberta Fostera [Robert Foster] (1978) Journeys of Frodo – atlas „Gospodara prstenova“ autora Barbare Streči [Barbara Strachey] (1981) The Atlas of Middle-earth – atlas „Gospodara prstenova“, „Hobita“, „Silmariliona“ i „Nezavršenih priča“ autora Keren Vin Fonstad [Karen Wynn Fonstad] (1991) J. R. R. Tolkien - Author of the Century – T. A. Šipi [T. A. Shippey] (2000) The Complete Tolkien Companion - 3rd edition – enciklopedijska knjiga, koja pokriva „Gospodara prstenova“, „Hobita“, „Silmarilion“ i „Nezavršene priče“, znatno dopunjeno izdanje od prethodna dva, autora Dž. E. A. Tajler [J. E. A. Tyler] Filmovi zasnovani na Tolkinovim knjigama „Gospodar prstenova“ je adaptiran u film iz tri dela (2001, 2002. i 2003), koji je režirao novozelandski reditelj Piter Džekson [Peter Jackson]. 1978. godine je Ralf Bakši [Ralph Bakshi] režirao animirani film (sniman u rotoskop tehnici) koji pokriva otprilike polovinu romana, a čiji nastavak nije nikada snimljen. 1980. je drugi reditelj, Rankin-Bas [Rankin-Bass], snimio dečji animirani film koji se ugrubo nastavlja na Bakšijev, pod nazivom Povratak kralja, a isti reditelj je nešto ranije (1977) snimio i animirani TV film prema „Hobitu“. „Hobit“ je adaptiran u filmu iz tri dela: „Neočekivano putovanje“ (2012), „Šmaugova pustošenja“ (2013) i „Bitka pet armija“ (2014), koji je režirao Piter Džekson. Tolkin je prava za film, scenu i robu „Hobita“ i „Gospodara prstenova“ prodao firmi United Artists 1968. godine, ali oni nikada nisu snimili film, tako da su 1976. prodali prava firmi Tolkien Enterprises. Prava za „Silmarilion“ i dalje pripadaju firmi The J.R.R. Tolkien Estate ltd., koja je u vlasništvu njegovih potomaka. Umetnici Umetnici koji su inspiraciju našli u Tolkinovim delima, kao i umetnici koji su oslikali izdanja njegovih dela na srpskom jeziku: Polina Bejns [Pauline Bayens] – Tolkinova omiljena umetnica Inger Edelfeld [Inger Edelfeldt] Rodžer Garland [Roger Garland] Majkl Hejg [Michael Hague] Tim i Greg Hildebrant [Tim and Greg Hildebrant] Džon Hau [John Howe] – učestvovao u vizuelnom oblikovanju Džeksonovog „Gospodara prstenova“ Alan Li [Alan Lee] – učestvovao u vizuelnom oblikovanju Džeksonovog „Gospodara prstenova“ Angus MakBrajd [Angus McBride] Ted Nasmit [Ted Nasmith] Dobrosav Bob Živković, slike za srpsko izdanje Gospodara prstenova Vladimir Vesović, slike za Avanture Toma Bombadila i drugi stihovi iz Crvene knjige Petar Meseldžija, slike Gandalf i Shadow comes Bojana Dimitrovski, strip „Hobit“ Boban Savić - Geto, slike za Farmer Gil od Buta...

Polovna aluminijumska elisa za motor camca(A-293265)sa 14 nutova za JOHNSON i CHRYSLER.Stanje kao sa slika.Precnik elise je oko 23 cm. Sa neta:CHRYSLER 25 - 30 - 35- 40- 45- 50- 55 HP -PROP -OUTBOARD 3 BLADE ALUMINUM PROPELLER ..stamped - A 293265....10 x 12 1/2 PITCH...14 TOOTH SPLINED BRASS HUB & has hole for shear pin also...used..GOOD USED PROP- NO CRACKS-NO BIG CHUNCKS MISSING- NO REPAIRS-GOOD SPLINES-GOOD HUB..FRESHLY PAINTED WHITE..bottom line a nice used prop that would be GREAT replacement for a broken prop or a GREAT spare prop but in all fairness it is not like new or near new..just a NICE -GOOD USED PROPELLER.. CHECK MY OTHER AUCTIONS.......... ........ paypal gives free Insurance on all purchases at my expense & will not support me in a claim unless I purchase Delivery Confirmation -Tfore I Insure & purchase Del Conf on ALL paypal items *..also please note that as a small seller I receive no shipping discount.. unlike large high volume companies that get a 50% shipping discount..I have to pay the highest & full amount...USA ADDRESS BIDDERS ONLY PLEASE ....NO CANADIAN BIDDERS...no pick up..........SEE MY OTHER AUCTIONS......over 4,000 positive feedbacks ..all items `as is` unless stated other wise. ....please feel free to ask questions... GOOD BIDDING! Moguce slanje postom kao obican CC paket po uplati na racun.

Kartice Jugio (Yu-Gi-Oh!). Cena je za 1 karticu sa spiska dole. Zajednicki opis za ovu gomilu: Kartice su na spanskom! Imam i jos neke druge,ne na englskom,vec na drugim jezicima (na arapskom,japanskom). Nazad: U gornjem levom cosku ne pise nista,a u donjem `Yu Gu Oh! Trading Card Game`.Ivice (i da kazem cela pozadina) su u jarko narandzastoj boji. Napred: Ima zastitnu foliju,koja se presijava (vide se `zvezde`,kad se pod odredjenim uglom stavi ka svetlu).Attribute je na engleskom/spanskom. Opste stanje: Desna ruka - OK (odlicno),ali je na obe kartice neki pametnjakovic napisao 2 iksa (XX) na gornjoj ivici,plus pise Bane u onom srednjem crnom delu Obelisk - pohaban i malo prelomljen vertikalno (vidi se samo nazad,ne i napred). U ponudi su kartice (ime i u zagradi attribute): Obelisk El Atormentador (God) Brazo derecho del Maestro (Oscuro) ***** Slikana je cela gomila (grupa),a takodje i jedna kartica (tj. njeno lice i nalicje),karakteristicna/prosecna za celu ovu gomilu primera radi (mozda je ta vec prodata,proverite spisak),da bi mogli da uporedite da li je to to izdanje koje vam treba (posto izgleda postoji vise razlicitih izdanja;zato i imam vise ovakvih grupa/gomila,pogledajte moje ostale ponude ovih kartica).Otprilike,kako ona izgleda,tako i vecina drugih kartica iz ove grupe izgleda (sto se tice ocuvanosti i izgleda - gde je sta i kako napisano). Naslov ponude je formiran da kazem na osnovu pozadine kartice,da bi mogli koliko-toliko da se orijentisete medju svima njima (ima oko 25 razlicitih grupa kartica). Ono sto sam primetio da malo vise odstupa od zajednickog opisa,to sam i naveo posle naziva te kartice.Imam preko 1000 (ako ne i par hiljada) razlicitih kartica,nemojte mi zameriti ako sam slucajno preskocio u opisu neku crticu ili tackicu (manu),ne mogu sve da vidim,moguce su neke omaske (nenamerne).Mozda sam i ja napravio neku typing mistake u imenu,raspao sam se od kucanja (vec danima em sortiram em prekucavam imena ovih kartica),ne zamerite. Ako posle naziva kartice pise npr. `x2` (ili x3,x4,x5...) to znaci da imam dva,tri,cetiri... takva ista primerka,u slucaju da vam treba vise istih kartica. Takodje,ne razumem se u to sta je original,a sta nije (ni iz kog deka su kartice).Jedino mogu da opisem ono sto vidim (kako izgleda kartica) i to je to.Pa mozete iskoristiti to moje neznanje (tj. ovakvu povoljnu ponudu) ako mislite da je ovo original. U svakom slucaju,ovo dobro dodje za zabavu/igru sa prijateljima.Ne morate da kupujete neke kartice koje su po par stotina dinara,kad su ovde MNOGO jeftinije. Iskoristite to!

Ovde imate na jednom mestu najveci skup tih kartica iz American pro wrestling udruzenja (Smackdown,RAW,NXT,Tag Team,WWE plus objects),ukupno 81 razlicitu karticu (abecedno poredjanih),bez duplikata. Nagadjam da je u pitanju nesto na fazon Slam Attax Mayhem ili neceg slicnog,ali pozadi nista ne pise,samo 2012 trading cards. Ovo sto sledi NIJE spisak svih kartica u ponudi (posto nisam mogao da ga nadjem online),ali je PRIBLIZAN spisak koji su keceri u pitanju: 1 John Cena 2 Randy Orton 3 Beth Phoenix 4 Sheamus 5 Brock Lesnar 6 Daniel Bryan 7 Mick Foley 8 Cody Rhodes 9 Cameron 10 Christian 11 Kelly Kelly 12 Hornswoggle 13 Brodus Clay 14 Aksana 15 Epico 16 Mark Henry 17 Maxine 18 Jey Uso 19 Zack Ryder 20 Ricardo Rodriguez 21 JTG 22 Hunico 23 Kofi Kingston 24 Matt Striker 25 Kane 26 Jimmy Uso 27 Naomi 28 The Great Khali 29 Tyler Reks 30 Josh Matthews 31 Derrick Bateman 32 Camancho 33 Kharma 34 Heath Slater 35 Evan Bourne 36 Yoshi Tatsu 37 Big Show 38 Ryback 39 Percy Watson 40 Kaitlyn 41 The Miz 42 William Regal 43 Michael Cole 44 Wade Barrett 45 Rey Mysterio 46 Alicia Fox 47 Triple H 48 Layla 49 Chris Jericho 50 Jinder Mahal 51 Eve 52 Johnny Curtis 53 Lord Tensai 54 Titus O`Neil 55 Vickie Guerrero 56 Justin Gabriel 57 Primo 58 Booker T 59 Goldust 60 Natalya 61 Jack Swagger 62 Ezekiel Jackson 63 John Laurinaitis 64 Ted DiBiase 65 R-Truth 66 Trent Barreta 67 Jerry Lawler 68 Tyson Kidd 69 David Otunga 70 Rosa Mendes 71 Michael McGillicutty 72 Drew McIntyre 73 Alex Riley 74 Theodore Long 75 Dolph Ziggler 76 Sin Cara 77 Justin Roberts 78 Alberto Del Rio 79 Curt Hawkins 80 Tamina Snuka 81 Mason Ryan 82 Darren Young 83 Scott Stanford 84 Lilian Garcia 85 Santino Marella 86 Antonio Cesaro 87 The Rock 88 A.J. 89 CM Punk 90 Undertaker Ima ih mnogo,ne mogu sad da popisujem sve.Neki od njih su prikazani i u albumu WW Superstars Uncovered.Mozda neki i fali na ovoj listi (viska ima sigurno).Zato sam ih sve slikao (to sa slika sve dobijate). Cena je za sve. Polovno,odlicno i vrlo dobro ocuvano.

329 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nekoliko listova se odvojilo od tabaka, znaci nije pocepano samo se odvojilo. Simpsonovi (engl. The Simpsons) je američka je animirana komedija situacije tvorca Meta Grejninga za mrežu Fox Broadcasting Company. Postala jedna od prvih uspešnih serija ove kuće, a takođe i jedna od najuspešnijih i najcenjenijih u istoriji medija. „Simpsonovi“ su u stvari spin-of serije kratkih animiranih filmova prvobitno emitovanih u emisiji „Trejsi Ulman šou“[1]. Serija je satirična parodija načina života američkog srednjeg staleža, predstavljenog kroz život porodice iz naslova. Bavi se raznim aspektima čovekovog života, baš kao i američkom kulturom, društvom u celini, ali i samim fenomenom televizije, a najpoznatija je po samokritičkom humoru te po metareferencama. I sama porodica iz serije imala je značajan upliv u pop-kulturu, pa su u svakodnevnu upotrebu ušle razne fraze iz serije, a uzvik nezadovoljstva „dou!“ (d`oh!) uvršten je i u rečnik engleskog jezika. Navodi se da je nastanak mnogih animiranih serija za odrasle bio pod uticajem „Simpsonovih“, pri čemu se naročito misli na serije „Kralj brda“, „Saut Park“ i „Porodični čovek“. Iako je tokom poslednjih nekoliko godina, po nekima, došlo do pada kvaliteta, serija je još uvek veoma gledana i dalje dobija pozitivne kritike. „Simpsonovi“ su do danas najdugotrajniji američki sitkom i najdugotrajnija animirana serija uopšte. Od dana emitovanja prve epizode (17. decembra 1989) pa do kraja 33. sezone proizvedeno je i emitovano 707 epizoda. Dana 27. jula 2007. bila je premijera dugometražnog filma Simpsonovih. Nastanak Grejning je ideju za Simpsonove dobio u hodniku kancelarije Džejmsa Bruksa. Bruks ga je pozvao na dogovor o stvaranju kratke animirane serije, a Grejning je došao s idejom da predstavi svoj strip „Život u paklu“ (engl. Life in Hell). Kada je shvatio da bi animiranje njegovog stripa zahtevalo da se odrekne autorskog prava nad svojim životnim delom, Grejning je odlučio da krene u drugom smeru[2]. Na brzinu je skicirao svoju verziju disfunkcionalne porodice. Likove je oblikovao po članovima vlastite porodice, zamenivši svoje ime sa „Bart“ Simpsonovi su se prvi put pojavili u nizu kratkih animiranih filmova u emisiji „Trejsi Ulman šou“, a prva epizoda „Laku noć“ emitovana je 19. aprila. 1987[1]. Porodica je bila prilično grubo nacrtana budući da je Grejning animatorima predao samo skice verujući da će ih oni doraditi, međutim, animatori su te skice samo precrtali[2]. Simpsonovi su 1989. prilagođeni u niz polučasovnih epizoda za TV kuću Foks. Prva emitovana epizoda bila je „Simpsons Roasting on an Open Fire“ umesto planirane prve epizode „Baš začarano veče“. Ta je epizoda morala biti ponovno nacrtana nakon što su autori uočili loš kvalitet animacije i bila je emitovana kao poslednja epizoda prve sezone. Simpsonovi je bila prva Foksova serija koja je dospela među trideset najgledanijih u sezoni[3]. Trejsi Ulman podnela je tužbu protiv Foksa, tvrdeći da je njena emisija razlog uspeha Simpsonovih i da joj stoga sleduje deo zarade serije. Slučaj je na kraju završen u korist TV kuće[4]. Serija je od samog početka izazivala kontroverzu - Bart Simpson je bio buntovnik i često se izvlačio bez posledica, što je dovelo do toga da ga neka roditeljska udruženja i konzervativni glasnogovornici smatraju lošim uzorom deci. Džordž H. V. Buš je jednom prilikom rekao: „Nastavićemo da se trudimo da osnažimo američku porodicu. Da učinimo da bude više nalik porodici Volton, a manje porodici Simpson“. Majice sa likovima iz serije, kao i druga roba sa Simpsonima kao zaštitnim znakom su zabranjeni u nekim školama u pojedinim delovima Sjedinjenih Država. Međutim, proizvodi su se i dalje odlično prodavali. U prvih 14 meseci prodaje ukupna zarada širom sveta je iznosila oko dve milijarde dolara... Panini je italijansko preduzeće sa sedištem u Modeni, nazvano po braći Panini koja su ga osnovala 1961. godine.[1] Proizvodi knjige, stripove, časopise, nalepnice, sličice i druge artikle preko svojih kolekcionarskih i izdavačkih podružnica.[2][3] Distribuira sopstvene proizvode i proizvode trećih dobavljača. Održava Odeljenje za licenciranje za kupovinu i preprodaju licenci i pružanje agencija za pojedince i novine koji žele da kupe prava i licence za strip.[4] Preko svoje podružnice, preduzeće koristi softver koji se aktivira glasom za snimanje fudbalske statistike, koja se zatim prodaje agentima, timovima, medijskim kućama i proizvođačima video-igara.[5] New Media upravlja aplikacijama na internetu ovog preduzeća i ostvaruje prihod od prodaje sadržaja i podataka.[6] Udruživši se sa FIFA-om 1970. godine, Panini je objavio svoj prvi album sa samolepljivim sličicama za Svetsko prvenstvo u fudbalu za Svetsko prvenstvo 1970. godine.[7] Od tada, prikupljanje i razmena sličica i nalepnica postalo je deo iskustva Svetskog prvenstva, posebno za mlađe generacije. Godine 2017. album sa samolepljivim sličicama za Svetsko prvenstv iz 1970. koji je potpisao Pele prodat je za rekordnih 10.450 funti.[8][9] Panini je do 2015. proizvodio sličice i nalepnice za UEFA Ligu šampiona. Od 2019. ima licencna prava za međunarodna takmičenja u fudbalu kao što su FIFA Svetsko prvenstvo, UEFA Liga nacija i Kopa Amerika, kao i domaće lige uključujući Premijer ligu (od sezone 2019/2020), špansku La ligu,[10] italijansku Seriju A[11] i argentinsku prvu ligu....

Pokemon 2020. (Pokemon/Nintendo/Creatures/Game Freak) - sitna su slova,jedva uspevam da procitam.Na nekim karticama pise godina (2020.) i proizvodjac,na nekim ne pise (samo stoji npr. Nintendo 1996.),dok na onima gde je oznaka `V Evolution` pise 2021-2022. Kartice su reljefne (pod prstima se oseti reljef na povrsini kartice,nije samo ravna i glatka povrsina kao kod drugih kartica). Cena je za 1 karticu sa spiska dole. Zajednicki opis za ovu gomilu: Nazad: Logo Pokemona, u zlatnoj boji (neka vas ne zavara to sto se mozda delom vidi crna boja,to je samo od prelamanja svetlosti,pozadina je u potpunosti zlatna). Napred: Sve su zlatne.Kod nekih je slika all-over (preko cele prednje strane),dok je kod drugih u gornjoj polovini slika i naziv,u donjoj polovini je opis.Nemaju onaj mirror effect (efekat da se presijavaju). Opste stanje: OK,kartice su uglavnom lepo ocuvane (odlicno),osim ako je pored naznaceno drugacije. U ponudi su kartice (ime i u zagradi attribute): Blastoise Vmax (Vmax) (nema drugu oznaku) Centiskorch Vmax (Vmax) SV109/SV122 Charizard (no attribute) 4/102 Charizard GX (Stage 2) SV49/SV94 Charizard GX (Stage 2) 150/147 Charizard V (V Evolution) (nema drugu oznaku,sem SM 26-43) - razlicit je od drugih sa istom oznakom Charizard V (V Evolution) (nema drugu oznaku,sem SM 26-43) - razlicit je od drugih sa istom oznakom Charizard V (V Evolution) (nema drugu oznaku,sem SM 26-43) - razlicit je od drugih sa istom oznakom Charizard V (V Evolution) (nema drugu oznaku,sem SRL 07-03) Charizard V (Basic) 079/073 - razlicit je od drugih sa istom oznakom Charizard V (Basic) 079/073 - razlicit je od drugih sa istom oznakom Charizard Vmax (V Evolution) (nema drugu oznaku,sem SMP 26-44) Charizard Vmax (Vmax) SV107/SV122 x2 Charizard Vmax (Vmax) (nema drugu oznaku) Charizard Vmax (Vmax) 020/189 Charizard Vmax (Vmax) 143/293 Charmander,Bulbasaur & Squirtle GX (Basic) 3/99 Charmander,Charmeleon & Charizard GX (Evolution) (nema drugu oznaku) Flareon V (Basic) 169/203 Galarian Darmanitan Vmax (Vmax) 037/195 (mozda i 037/185,ne vidi se jasno) Gardevoir & Sylveon GX (Basic) 130/234 Grimmsnarl Vmax (Vmax) 115/189 Lapras Vmax (Vmax) SV111/SV122 Magikarp & Wailord GX (Basic) 161/181 Shining Charizard (no attribute) 107/105 Shining Charizard GX (Stage 2) (nema drugu oznaku) ***** Slikana je cela gomila (grupa),a takodje i jedna kartica (tj. njeno lice i nalicje),karakteristicna/prosecna za celu ovu gomilu primera radi (mozda je ta vec prodata,proverite spisak),da bi mogli da uporedite da li je to to izdanje koje vam treba (posto izgleda postoji vise razlicitih izdanja;zato i imam vise ovakvih grupa/gomila,pogledajte moje ostale ponude ovih kartica).Otprilike,kako ona izgleda,tako i vecina drugih kartica iz ove grupe izgleda (sto se tice ocuvanosti i izgleda - gde je sta i kako napisano). Ono sto sam primetio da malo vise odstupa od zajednickog opisa,to sam i naveo posle naziva te kartice.Imam preko 1000 (ako ne i par hiljada) razlicitih kartica,nemojte mi zameriti ako sam slucajno preskocio u opisu neku crticu ili tackicu (manu),ne mogu sve da vidim,moguce su neke omaske (nenamerne).Mozda sam i ja napravio neku typing mistake u imenu,raspao sam se od kucanja (vec danima em sortiram em prekucavam imena ovih kartica),ne zamerite. Grupe kartica su formirane na osnovu izgleda i velicine (primecujem da razlicita izdanja imaju razlicite velicine kartica).Sve kartice iz ove grupe su iste velicine,osim ako nije naznaceno drugacije. Ako posle naziva kartice pise npr. `x2` (ili x3,x4,x5...) to znaci da imam dva,tri,cetiri... takva ista primerka,u slucaju da vam treba vise istih kartica. Takodje,ne razumem se u to sta je original,a sta nije (ni iz kog deka su kartice).Jedino mogu da opisem ono sto vidim (kako izgleda kartica) i to je to.Pa mozete iskoristiti to moje neznanje (tj. ovakvu povoljnu ponudu) ako mislite da je ovo original. U svakom slucaju,ovo dobro dodje za zabavu/igru sa prijateljima.Ne morate da kupujete neke kartice koje su po par stotina dinara,kad su ovde MNOGO jeftinije. Iskoristite to!

422 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali 24 slicice 76 od 100 Volter Elajas Dizni (engl. Walter Elias Disney; Čikago, 5. decembar 1901 — Berbank, 15. decembar 1966) bio je američki filmski producent, režiser, scenarista i animator. Jedan je od najpoznatijih producenata pokretnih slika u svetu, bio je crtač strip svezaka i novinskih stripova. Stvorio je zabavni park Diznilend, a zajedno sa svojim bratom Rojem Diznijem je osnovao Produkciju Volta Diznija (Walt Disney Productions), danas poznatu kao Kompanija „Volt Dizni” (The Walt Disney Company). Rođen je 5. decembra 1901. godine u Čikagu na aveniji Trip, kao četvrto dete Elajasa Diznija i Flore Kol. Imao je trojicu starije braće Herberta, Rejmonda i Roja Olivera, i mlađu sestru, Rut Floru. Otac se bavio stočarstvom i voćarstvom, poreklom je iz Misurija iz irsko-kanadske porodice, dok su majčini preci bili doseljenici iz Nemačke. Volt je dobio ime po porodičnom svešteniku Voltu Paru.[1][2] Otac je kupio imanje u blizini mesta Marselin (Misuri), gde se cela porodica preselila 1906. godine, kada mu je bilo 5 godina. U blizini se nalazilo i imanje strica Roberta, od nekoliko stotina hektara. Nekoliko meseci kasnije, dva najstarija brata Herbert i Rejmond su se vratili u Čikago, dok je treći brat Roj ostao da radi na imanju. Tako je Volter često morao da se igra sam, a njegovo društvo su činile domaće životinje.[3] Sklonost prema crtanju pokazivao je vrlo rano, a njegov prvi učitelj bio je komšija i porodični prijatelj dr Šervurd. Već sa sedam godina naplaćivao je crteže, koje je pravio po komšiluku.[3] U leto 1910 porodica se preselila u Kanzas, a zatim 1917. su se ponovo vratili u Čikago gde je pohađao srednju školu. Mladost Istovremeno sa srednjom školom koju je upisao u Čikagu, noću je pohađao je Akademiju lepih umetnosti (engl. Chicago Art Institute) i počeo da crta stripove za školske novine, sa crtežima uglavnom rodoljubive tematike. Njegov učitelj je bio tada poznati novinski crtač stripova i karikaturista Liroj Goset. Sa 16 godina, pred kraj Prvog svetskog rata, ispisao se iz škole i odlučio da se prijavi za vojsku, ali kako je bio maloletan, nisu ga primili, pa se priključio američkom ogranku Crvenog krsta u Francuskoj, gde je bio vozač hitne pomoći, nije učestvovao u borbama.[1][3] Osnivanje studija 3:23 Newman Laugh-O-Gram (1921) Po povratku u SAD, uz pomoć brata Roja Olivera, zaposlio se kao ilustrator u Kanzas Sitiju, gde je upoznao Juba Iverksa (engl. Ub Iwerks), sa kojim se sprijateljio i osnovao prvo preduzeće[1] Ajverks i Dizni, komercijalni umetnici[2], za crtanje reklama[3]. Ubrzo su ga pozvali iz kanzaške filmske kompanije da radi za njih, što je prihvatio, uz uslov da sa sobom dovede i svoju firmu. Zatim je osnovao još jedno filmsko preduzeće, koje je počelo da pravi crtane filmove, čija je glavna junakinja bila „Alisa u zemlji čuda”. Međutim, ovo preduzeće je propalo, posle čega se 1923. godine preselio u Los Anđeles, gde je uz pomoć strica Roberta i brata Roja osnovao filmski studio, koji najpre nosio ime Studio braće Dizni (engl. Disney Brothers Studio).[2] Sa dvadeset četiri godine Volt Dizni je stvorio svoj prvi originalan crtani lik: zeca Osvalda, ali mu ga je „Univerzal studio” oteo.[4] Ceo posao su započeli u garaži sa kamerom koju su kupili od pozajmljenih para, a vremenom su počele da stižu ponude, pa su zaposlili i nekoliko ljudi, a zatim su osnovali veći Volt Dizni studio (engl. „Walt Disney Studio”).[2][3] Posao oko distribucije crtanih filmova od 1930. godine preuzelo je preduzeće „Kolumbija pikčers”.[5] Sa svojim preduzećem, Dizni je nekoliko puta bio na ivici propasti, ali bi posle svake krize ono postajalo sve moćnije i veće.[2] Studio je i dalje jedna od najuspešnijih kompanija u SAD i na svetu. Porodica Bio je vredan i porodičan čovek. Sa dvadeset četiri godine se oženio s Lilijan Baunds, jednom od zaposlenih u odeljenju za bojenje u njegovom studiju. Oni su posle više godina braka dobili kćerku Dajanu Mari (1933—2013), a potom su usvojili i Šeron Me[2] (1936—1993). Dajana se kasnije udala za Rona Milera, bivšeg predsednika očeve firme i oni su zajedno imali sedmoro dece. Šaron je imala troje dece i umrla je 1993. godine.[3] Dugometražni filmovi „Snežana i sedam patuljaka” je bio prvi dugometražni animirani mjuzikl u produkciji Volta Diznija. Do tada su u Diznijevoj produkciji realizovani samo kratki animirani filmovi i serije. To je istovremno i prvi dugometražni animirani film u istoriji filmske produkcije u Americi proizveden u punom koloru, kao i deseti najkomercijalniji film 20. veka. Rad na filmu je započeo početkom 1934. Najveći deo filma režirao je Dejvid Hend, dok je grupa drugih režisera samo pojedinačne sekvence. Volt Dizni se od samog početka suočio sa problemima, pošto su njegov brat i poslovni partner Roj kao i supruga Lilijan pokušavali da ga odvrate od te ideje, dok se on nadao da će na ovaj način proširiti ugled studija i povećati prihode, u čemu je na kraju i uspeo. Međutim, da bi obezbijedio novac morao je svoju kuću da stavi pod hipoteku. Film je premijerno je prikazan 21. decembra 1937. u Holivudu (Los Anđelesu), a na redovnom bioskopskom repertoaru u Americi našao se u februara 1938. godine.[6] S obizorom da je pravljen za vreme Velike depresije, troškovi za njegovu produkciju, koji su od planiranih 250 hiljada dostigli sumu od 1,5 miliona dolara, predstavljali su ogroman iznos.[3] Godine 1989. film je postavljen u Nacionalni filmski registar SAD i ocenjen je kao delo od kulturnog istorijskog i estetskog značaja.[6] Tokom narednih pet godina, dovršeno je još nekoliko animiraniih filmova pravljenim po klasičnim bajkama, kao što su: Pinokio, Fantazije (1940), Dambo (1941) i Bambi (1942).[3] Drugi svetski rat Film Fantazija, koji je završen 1940. godine je doživeo krah na bioskopskim blagajnama. Prema nekim autorima, ovaj neuspeh se može dugovati činjenici da je tih godina veliki deo tržišta bio zahvaćen ratom, a sa druge strane, film je baziran na oziljnim temama klasične muzike, što nije prihvaćeno u širokim slojevima publike. Osim toga, krajem 1940. godine organizovan je i veliki štrajk radnika, za koje je Dizni optuživao komuniste. Tako da se firma, sa novoizgrađenim studijima našla se u otežanoj finansijskoj situaciji. Iz tog razloga bila joj je potrebna pomoć države.[7][8] Diznija je država najpre bio angažovala u poboljšavanju imidža SAD i uspotavljanja boljih odnosa sa zemljama Južne Amerike. Početkom 1941. godine organizovana je desetonedeljna turneja po Brazilu, Argentini, Peruu i Čileu, u kojoj su učestvovali Dizni, njegova žena i još 16 njegovih vrhunskih umetnika, režisera, crtača i kompozitora. Kao rezultat ove turneje, sledeće godine nastao je 43-minutni dugometražni film pod nazivom Saludos Amigos, podeljen u četiri epizode, za svaku zemlju po jedna. Na taj način, stanovnici ovih južnoameričkih država imali su mogućnost da vide Diznijeve junake u svojoj sredini, dok je građanima SAD pružena mogućnost da upoznaju svet pun bogate kulture, tradicije, flore i faune, koji je za većinu do tada bio nedovoljno poznat.[8] U Drugom svetskom ratu Američki Kongres je odobrio Diznijevom preduzeću kredit od 250 miliona dolara za izradu propagandnih plakata, oznake jedinica, crtane filmove sa patriotski porukama i podršku američkim [9] ili savezničkim vojnicima u ratu.[10] Još pre nego što su SAD ušle u rat, za obuku mehaničara u fabrici vojnih aviona napravljen je film Četiri metode zakivanja (engl. Four Methods of Flush Riveting), koji se i danas uzima kao model obrazovnog animiranog filma. Za kanadsku vladu je uradio dva niskobudžetna filma za promociju prodaje ratnih obveznica. Od napada na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine, najveći deo produkcije Diznijevog studija, radio je isključivo za američku vladu. No, proizvodi sa likom Volta Diznija i njegovih junaka mogli su se naći na obe strane fronta, pa je tako Mikijev lik stajao i na nekoliko nemačkih podmornica, koje su operisale na Atlantiku.[11] Poznato je da su Hitler i Gebels bili veliki fanovi Diznijevih filmova koje su često gledali u privatnosti svojih odaja, dok je zvanično ova produkcija bila zabranjena za prikazivanje u bioskopima.[12] Diznijev studio nije jedini studio angažovan u ratu, neki filmovi su rađeni u zajednikoj produkciji, zbog čega nije poznat tačan broj filmova koje je ovaj studio proizveo u cilju ratne propagande. U cilju promovisanja vojske, i vojničkog života napravljen je niz filmova o Pajinom vojničkom životu, kao što su: „Paja je regrutovan”, „Nebeski vojnik”, „Odbrana zemlje”, „Patak komandos” i drugi.[13] Pluton je takođe bio glavni junak u dva filma ove namene. U jednom „Armijska maskota”, Pluton je prikazan kao dobro hranjena i pažena maskota u vojnom logoru, a u drugom „Vojnik Pluton” maršira i bori se da sačuva top od veverica Čipa i Dejla, koji pokušavaju da ga upotrebe za razbijanje oraha. Šilja je imao glavne uloge u filmovima: „Sredstva za pobedu”, u kome se bori sa nestašicom goriva i guma u Americi usled rata, te pokušava da nađe alternativni način prevoza, a u drugom u „Kako se postaje mornar” prikazana je istorija američke ratne mornarice.[14] U vreme produkcije filma „Maza i Lunja”, 15. juna 1955. godine otvoren je Dizniled.[3] Karakter Potpisana fotografija Volta Diznija tokom šetnje po Berlinu, deo kolekcije u Adligatu Mada su pod njegovim rukovodstvom nastali nezaboravni crtani filmovi namenjeni deci, Dizni je, prema nekim autorima ostao zapamćen kao rasista, antisemita i pobornik nejednakosti među polovima. Tako na primer, njegovi crtači su mogli da budu isključivo muškarci, dok je žene zapošljavao u odeljenju za bojenje slika, pa čak i tako one su dobijale otkaz posle navršene 30 godine.[15] Obavljao je i funkciju potpredsednika organizacije formirane 1944. pod nazivom „Filmsko udruženje za očuvanje američkih ideala”, izrazito antikomunističke organizacije, koja je okupljala desno orijentisane ličnosti iz filmske industrije, kao što su Gari Kuper, Klerk Gejbl, Barbara Stenvik, Džon Vejn. Pred kraj života je tvrdio da slava nije nikakvo preimućstvo, olakšanje, pa ni sreća u životu.[2] Diznijeva javna ličnost se veoma razlikovala od njegove stvarne ličnosti. Dramski pisac Robert E. Šervud opisao ga je kao „skoro bolno stidljivog ... samouveren` i samozatajan.[16] Prema njegovom biografu Ričardu Šikelu, Dizni je skrivao svoju stidljivu i nesigurnu ličnost iza svog javnog identiteta.[17] Kimbol tvrdi da je Dizni `igrao ulogu stidljivog tajkuna koji je bio posramljen`. u javnosti“ i znao da to čini.[18] Dizni je priznao fasadu i rekao prijatelju da „ja nisam Volt Dizni. Radim mnogo stvari koje Volt Dizni ne bi uradio. Volt Dizni ne puši, pušim. Volt Dizni ne pije. pijem.“ Stavovi o Dizniju i njegovom radu su se menjali tokom decenija, a bilo je i polarizovanih mišljenja.[19] Mark Langer, u Američkom rečniku nacionalne biografije, piše da su ga „Ranije ocene o Dizniju hvalile kao patriotu, narodnog umetnika i popularizatora kulture. U novije vreme, Dizni se smatra paradigmom američkog imperijalizma i netolerancije, kao i ponižavanjem kulture.“[20] Stiven Vots je napisao da neki prozivaju Diznija „kao ciničnog manipulatora kulturnih i komercijalnih formula“,[19] dok PBS beleži da su kritičari osuđivali njegov rad zbog njegove „glatke fasade sentimentalnosti i tvrdoglavog optimizma, zbog dobrog osećaja ponovnog pisanja američke istorije“. Bolest i smrt Grob Volta Diznija na groblju Forest Lawn u Glendejlu, Okrug Los Anđeles Oboleo je od raka pluća 1966. godine, pa mu je odstranjeno levo plućno krilo. Umro je u šezdeset petoj godini života, posle operacije, 15. decembra 1966. godine, u bolnici u Berbanku, nedaleko od studija. Kremiran je i sahranjen u Memorijalnom parku u Glendejl u Kaliforniji. Po njegovoj izričitoj volji, nije organizovana javna sahrana.[2][21] Nagrade Za svoj rad dobio je ukupno 950 priznanja širom sveta.[3] Osvojio je dvadeset Oskara, od čega su tri posebna, a jedan mu je dodeljen posthumno, što je inače najveći broj Oskara za nekog filmskog umetnika.[1] Prvi animirani film u istoriji kinematografije koji je osvojio nagradu Američke akademije, upravo je Diznijev film „Cveće i drveće” iz 1932. godine.[2] Godine 1935, Dizni je nagrađen Ordenom Lige naroda za veliki umetnički doprinos. Nagrađen je i Predsedničkom medaljom za slobodu.[1] Junaci diznijevih stripova i crtanih filmova Američka poštanska markica sa likom Vilta Diznija, 1968. Najpoznatiji likovi diznijevih stripova i crtanih filmova su: Paja Patak, Pata, Vlaja, Raja i Gaja, Baja Patak, Miki Maus, Mini Maus, Mića, Belka, Horacije, Pluton, Hromi Daba, Šilja, Cakani Caja, Crna Mrlja.

Db Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali 16 slicica! 84 od 100 Volter Elajas Dizni (engl. Walter Elias Disney; Čikago, 5. decembar 1901 — Berbank, 15. decembar 1966) bio je američki filmski producent, režiser, scenarista i animator. Jedan je od najpoznatijih producenata pokretnih slika u svetu, bio je crtač strip svezaka i novinskih stripova. Stvorio je zabavni park Diznilend, a zajedno sa svojim bratom Rojem Diznijem je osnovao Produkciju Volta Diznija (Walt Disney Productions), danas poznatu kao Kompanija „Volt Dizni” (The Walt Disney Company). Rođen je 5. decembra 1901. godine u Čikagu na aveniji Trip, kao četvrto dete Elajasa Diznija i Flore Kol. Imao je trojicu starije braće Herberta, Rejmonda i Roja Olivera, i mlađu sestru, Rut Floru. Otac se bavio stočarstvom i voćarstvom, poreklom je iz Misurija iz irsko-kanadske porodice, dok su majčini preci bili doseljenici iz Nemačke. Volt je dobio ime po porodičnom svešteniku Voltu Paru.[1][2] Otac je kupio imanje u blizini mesta Marselin (Misuri), gde se cela porodica preselila 1906. godine, kada mu je bilo 5 godina. U blizini se nalazilo i imanje strica Roberta, od nekoliko stotina hektara. Nekoliko meseci kasnije, dva najstarija brata Herbert i Rejmond su se vratili u Čikago, dok je treći brat Roj ostao da radi na imanju. Tako je Volter često morao da se igra sam, a njegovo društvo su činile domaće životinje.[3] Sklonost prema crtanju pokazivao je vrlo rano, a njegov prvi učitelj bio je komšija i porodični prijatelj dr Šervurd. Već sa sedam godina naplaćivao je crteže, koje je pravio po komšiluku.[3] U leto 1910 porodica se preselila u Kanzas, a zatim 1917. su se ponovo vratili u Čikago gde je pohađao srednju školu. Mladost Istovremeno sa srednjom školom koju je upisao u Čikagu, noću je pohađao je Akademiju lepih umetnosti (engl. Chicago Art Institute) i počeo da crta stripove za školske novine, sa crtežima uglavnom rodoljubive tematike. Njegov učitelj je bio tada poznati novinski crtač stripova i karikaturista Liroj Goset. Sa 16 godina, pred kraj Prvog svetskog rata, ispisao se iz škole i odlučio da se prijavi za vojsku, ali kako je bio maloletan, nisu ga primili, pa se priključio američkom ogranku Crvenog krsta u Francuskoj, gde je bio vozač hitne pomoći, nije učestvovao u borbama.[1][3] Osnivanje studija 3:23 Newman Laugh-O-Gram (1921) Po povratku u SAD, uz pomoć brata Roja Olivera, zaposlio se kao ilustrator u Kanzas Sitiju, gde je upoznao Juba Iverksa (engl. Ub Iwerks), sa kojim se sprijateljio i osnovao prvo preduzeće[1] Ajverks i Dizni, komercijalni umetnici[2], za crtanje reklama[3]. Ubrzo su ga pozvali iz kanzaške filmske kompanije da radi za njih, što je prihvatio, uz uslov da sa sobom dovede i svoju firmu. Zatim je osnovao još jedno filmsko preduzeće, koje je počelo da pravi crtane filmove, čija je glavna junakinja bila „Alisa u zemlji čuda”. Međutim, ovo preduzeće je propalo, posle čega se 1923. godine preselio u Los Anđeles, gde je uz pomoć strica Roberta i brata Roja osnovao filmski studio, koji najpre nosio ime Studio braće Dizni (engl. Disney Brothers Studio).[2] Sa dvadeset četiri godine Volt Dizni je stvorio svoj prvi originalan crtani lik: zeca Osvalda, ali mu ga je „Univerzal studio” oteo.[4] Ceo posao su započeli u garaži sa kamerom koju su kupili od pozajmljenih para, a vremenom su počele da stižu ponude, pa su zaposlili i nekoliko ljudi, a zatim su osnovali veći Volt Dizni studio (engl. „Walt Disney Studio”).[2][3] Posao oko distribucije crtanih filmova od 1930. godine preuzelo je preduzeće „Kolumbija pikčers”.[5] Sa svojim preduzećem, Dizni je nekoliko puta bio na ivici propasti, ali bi posle svake krize ono postajalo sve moćnije i veće.[2] Studio je i dalje jedna od najuspešnijih kompanija u SAD i na svetu. Porodica Bio je vredan i porodičan čovek. Sa dvadeset četiri godine se oženio s Lilijan Baunds, jednom od zaposlenih u odeljenju za bojenje u njegovom studiju. Oni su posle više godina braka dobili kćerku Dajanu Mari (1933—2013), a potom su usvojili i Šeron Me[2] (1936—1993). Dajana se kasnije udala za Rona Milera, bivšeg predsednika očeve firme i oni su zajedno imali sedmoro dece. Šaron je imala troje dece i umrla je 1993. godine.[3] Dugometražni filmovi „Snežana i sedam patuljaka” je bio prvi dugometražni animirani mjuzikl u produkciji Volta Diznija. Do tada su u Diznijevoj produkciji realizovani samo kratki animirani filmovi i serije. To je istovremno i prvi dugometražni animirani film u istoriji filmske produkcije u Americi proizveden u punom koloru, kao i deseti najkomercijalniji film 20. veka. Rad na filmu je započeo početkom 1934. Najveći deo filma režirao je Dejvid Hend, dok je grupa drugih režisera samo pojedinačne sekvence. Volt Dizni se od samog početka suočio sa problemima, pošto su njegov brat i poslovni partner Roj kao i supruga Lilijan pokušavali da ga odvrate od te ideje, dok se on nadao da će na ovaj način proširiti ugled studija i povećati prihode, u čemu je na kraju i uspeo. Međutim, da bi obezbijedio novac morao je svoju kuću da stavi pod hipoteku. Film je premijerno je prikazan 21. decembra 1937. u Holivudu (Los Anđelesu), a na redovnom bioskopskom repertoaru u Americi našao se u februara 1938. godine.[6] S obizorom da je pravljen za vreme Velike depresije, troškovi za njegovu produkciju, koji su od planiranih 250 hiljada dostigli sumu od 1,5 miliona dolara, predstavljali su ogroman iznos.[3] Godine 1989. film je postavljen u Nacionalni filmski registar SAD i ocenjen je kao delo od kulturnog istorijskog i estetskog značaja.[6] Tokom narednih pet godina, dovršeno je još nekoliko animiraniih filmova pravljenim po klasičnim bajkama, kao što su: Pinokio, Fantazije (1940), Dambo (1941) i Bambi (1942).[3] Drugi svetski rat Film Fantazija, koji je završen 1940. godine je doživeo krah na bioskopskim blagajnama. Prema nekim autorima, ovaj neuspeh se može dugovati činjenici da je tih godina veliki deo tržišta bio zahvaćen ratom, a sa druge strane, film je baziran na oziljnim temama klasične muzike, što nije prihvaćeno u širokim slojevima publike. Osim toga, krajem 1940. godine organizovan je i veliki štrajk radnika, za koje je Dizni optuživao komuniste. Tako da se firma, sa novoizgrađenim studijima našla se u otežanoj finansijskoj situaciji. Iz tog razloga bila joj je potrebna pomoć države.[7][8] Diznija je država najpre bio angažovala u poboljšavanju imidža SAD i uspotavljanja boljih odnosa sa zemljama Južne Amerike. Početkom 1941. godine organizovana je desetonedeljna turneja po Brazilu, Argentini, Peruu i Čileu, u kojoj su učestvovali Dizni, njegova žena i još 16 njegovih vrhunskih umetnika, režisera, crtača i kompozitora. Kao rezultat ove turneje, sledeće godine nastao je 43-minutni dugometražni film pod nazivom Saludos Amigos, podeljen u četiri epizode, za svaku zemlju po jedna. Na taj način, stanovnici ovih južnoameričkih država imali su mogućnost da vide Diznijeve junake u svojoj sredini, dok je građanima SAD pružena mogućnost da upoznaju svet pun bogate kulture, tradicije, flore i faune, koji je za većinu do tada bio nedovoljno poznat.[8] U Drugom svetskom ratu Američki Kongres je odobrio Diznijevom preduzeću kredit od 250 miliona dolara za izradu propagandnih plakata, oznake jedinica, crtane filmove sa patriotski porukama i podršku američkim [9] ili savezničkim vojnicima u ratu.[10] Još pre nego što su SAD ušle u rat, za obuku mehaničara u fabrici vojnih aviona napravljen je film Četiri metode zakivanja (engl. Four Methods of Flush Riveting), koji se i danas uzima kao model obrazovnog animiranog filma. Za kanadsku vladu je uradio dva niskobudžetna filma za promociju prodaje ratnih obveznica. Od napada na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine, najveći deo produkcije Diznijevog studija, radio je isključivo za američku vladu. No, proizvodi sa likom Volta Diznija i njegovih junaka mogli su se naći na obe strane fronta, pa je tako Mikijev lik stajao i na nekoliko nemačkih podmornica, koje su operisale na Atlantiku.[11] Poznato je da su Hitler i Gebels bili veliki fanovi Diznijevih filmova koje su često gledali u privatnosti svojih odaja, dok je zvanično ova produkcija bila zabranjena za prikazivanje u bioskopima.[12] Diznijev studio nije jedini studio angažovan u ratu, neki filmovi su rađeni u zajednikoj produkciji, zbog čega nije poznat tačan broj filmova koje je ovaj studio proizveo u cilju ratne propagande. U cilju promovisanja vojske, i vojničkog života napravljen je niz filmova o Pajinom vojničkom životu, kao što su: „Paja je regrutovan”, „Nebeski vojnik”, „Odbrana zemlje”, „Patak komandos” i drugi.[13] Pluton je takođe bio glavni junak u dva filma ove namene. U jednom „Armijska maskota”, Pluton je prikazan kao dobro hranjena i pažena maskota u vojnom logoru, a u drugom „Vojnik Pluton” maršira i bori se da sačuva top od veverica Čipa i Dejla, koji pokušavaju da ga upotrebe za razbijanje oraha. Šilja je imao glavne uloge u filmovima: „Sredstva za pobedu”, u kome se bori sa nestašicom goriva i guma u Americi usled rata, te pokušava da nađe alternativni način prevoza, a u drugom u „Kako se postaje mornar” prikazana je istorija američke ratne mornarice.[14] U vreme produkcije filma „Maza i Lunja”, 15. juna 1955. godine otvoren je Dizniled.[3] Karakter Potpisana fotografija Volta Diznija tokom šetnje po Berlinu, deo kolekcije u Adligatu Mada su pod njegovim rukovodstvom nastali nezaboravni crtani filmovi namenjeni deci, Dizni je, prema nekim autorima ostao zapamćen kao rasista, antisemita i pobornik nejednakosti među polovima. Tako na primer, njegovi crtači su mogli da budu isključivo muškarci, dok je žene zapošljavao u odeljenju za bojenje slika, pa čak i tako one su dobijale otkaz posle navršene 30 godine.[15] Obavljao je i funkciju potpredsednika organizacije formirane 1944. pod nazivom „Filmsko udruženje za očuvanje američkih ideala”, izrazito antikomunističke organizacije, koja je okupljala desno orijentisane ličnosti iz filmske industrije, kao što su Gari Kuper, Klerk Gejbl, Barbara Stenvik, Džon Vejn. Pred kraj života je tvrdio da slava nije nikakvo preimućstvo, olakšanje, pa ni sreća u životu.[2] Diznijeva javna ličnost se veoma razlikovala od njegove stvarne ličnosti. Dramski pisac Robert E. Šervud opisao ga je kao „skoro bolno stidljivog ... samouveren` i samozatajan.[16] Prema njegovom biografu Ričardu Šikelu, Dizni je skrivao svoju stidljivu i nesigurnu ličnost iza svog javnog identiteta.[17] Kimbol tvrdi da je Dizni `igrao ulogu stidljivog tajkuna koji je bio posramljen`. u javnosti“ i znao da to čini.[18] Dizni je priznao fasadu i rekao prijatelju da „ja nisam Volt Dizni. Radim mnogo stvari koje Volt Dizni ne bi uradio. Volt Dizni ne puši, pušim. Volt Dizni ne pije. pijem.“ Stavovi o Dizniju i njegovom radu su se menjali tokom decenija, a bilo je i polarizovanih mišljenja.[19] Mark Langer, u Američkom rečniku nacionalne biografije, piše da su ga „Ranije ocene o Dizniju hvalile kao patriotu, narodnog umetnika i popularizatora kulture. U novije vreme, Dizni se smatra paradigmom američkog imperijalizma i netolerancije, kao i ponižavanjem kulture.“[20] Stiven Vots je napisao da neki prozivaju Diznija „kao ciničnog manipulatora kulturnih i komercijalnih formula“,[19] dok PBS beleži da su kritičari osuđivali njegov rad zbog njegove „glatke fasade sentimentalnosti i tvrdoglavog optimizma, zbog dobrog osećaja ponovnog pisanja američke istorije“. Bolest i smrt Grob Volta Diznija na groblju Forest Lawn u Glendejlu, Okrug Los Anđeles Oboleo je od raka pluća 1966. godine, pa mu je odstranjeno levo plućno krilo. Umro je u šezdeset petoj godini života, posle operacije, 15. decembra 1966. godine, u bolnici u Berbanku, nedaleko od studija. Kremiran je i sahranjen u Memorijalnom parku u Glendejl u Kaliforniji. Po njegovoj izričitoj volji, nije organizovana javna sahrana.[2][21] Nagrade Za svoj rad dobio je ukupno 950 priznanja širom sveta.[3] Osvojio je dvadeset Oskara, od čega su tri posebna, a jedan mu je dodeljen posthumno, što je inače najveći broj Oskara za nekog filmskog umetnika.[1] Prvi animirani film u istoriji kinematografije koji je osvojio nagradu Američke akademije, upravo je Diznijev film „Cveće i drveće” iz 1932. godine.[2] Godine 1935, Dizni je nagrađen Ordenom Lige naroda za veliki umetnički doprinos. Nagrađen je i Predsedničkom medaljom za slobodu.[1] Junaci diznijevih stripova i crtanih filmova Američka poštanska markica sa likom Vilta Diznija, 1968. Najpoznatiji likovi diznijevih stripova i crtanih filmova su: Paja Patak, Pata, Vlaja, Raja i Gaja, Baja Patak, Miki Maus, Mini Maus, Mića, Belka, Horacije, Pluton, Hromi Daba, Šilja, Cakani Caja, Crna Mrlja.

414 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Album ima 20. stranica ! Fali 6. slicica 79 od 85 Ekstra Retko !!! Album za sakupljanje slicica Izdala `MIRIM` tvornica cokolade u Mariboru XI Letnje olimpijske igre su održane 1936. godine u Berlinu, u Nemačkoj. Berlin je selektovan kao domaćin 1931, pobedivši Barselonu. Iako je se to dogodilo pre njenog dolaska na vlast, Nacistička partija je iskoristila priliku da promoviše svoju ideologiju. Mada su Nemci dominirali u mnogim sportovima, trijumfi sportista iz drugih zemalja dolazili su kao šamari nacističkoj filozofiji. Najpoznatiji od njih bio je Džesi Ovens, koji je osvojio četiri zlatne medalje. Zbog pobeda Džesija Ovensa, nemački lider Adolf Hitler je napustio olimpijski stadion, jer nije želeo da mu dodeli medalju zbog njegove crne boje kože. Antifašisti su imali u planu da održe „Narodnu Olimpijadu” u Barseloni, kao alternativu i iz protesta prema olimpijadama u Berlinu. Te igre nisu održane zbog izbijanja građanskog rata u Španiji.[1] Istorija Dodela Olimpijskih igara Berlinu Pet godina pre početka Olimpijskih igara u Barseloni je izglasano da 1936. godine domaćin narednih letnjih Olimpijskih igara bude Berlin. Berlin je ubedljivo izglasan za domaćinstvo igara, rezultatom 43-16 u odnosu na Barselonu, koja se postavljala kao kontra kandidat za organizaciju letnje Olimpijade. Igre su dodeljene prestonici Vajmarske republike, kao centru evropske multikulturalnosti, ali se sve to u narednih pet godina drastično menja.[2] Organizacijske specifičnosti igara Ono što se ističe, kada je organizacija samih igara u pitanju je da, nikada pre Berlina domaćin nije određen glasanjem, nikada pre olimpijska baklja nije nošena kao štafeta. Ovo je bilo do tad jedno sportsko takmičenje, koje je na taj način medijski ispraćeno, uz direktne TV prenose i obilatu upotrebu filmskih kamera.[2] Zanimljivosti koje su obeležile igre Januara 1933. godine od kada su nacisti došli na vlast došlo je do ukidanja republike, suzbijanja novim vlastima nepoželjnih oblika kulture, a godinu dana pre Igara i usvajanja rasističkih zakona. Za ovaj veliki događaj, domaćini su napravili izvesne ustupke, u smislu privremenog suspendovanja antijevrejskih zakona i propagande, a učesnike takmičenja „izuzeli obaveze poštovanja zakona o zabrani homoseksualizma”. Ove Olimpijske igre su bile idealna prilika za rasnu propagandu. Domaćini takmičenja takvu priliku nisu mogli da propuste, pa su Igre tako i zapamćene u istoriji. Nemci su se trudili da što je moguće bolje prikažu dostignuća arijskih sportista i graditelja, ponosnog vođe i cele nacije koja stoji iza njega. Sam Hitler lično otvorio takmičenje. Nacisti su još pre dolaska na vlast sjajno koristili medije, a u centru pažnje ovog puta je bio nemački film. Leni Rifenštal, genijalna i kontroverzna režiserka dobila je ulogu da napravi film o Igrama, koja je snimila oko četiristo kilometara materijala i montirala ga dve pune godine. Konačni rezultat je delo pod nazivom „Olimpija”, remek-delo ne samo sa umetničke strane, već je taj film postavio mnoge standarde u snimanju sportskih događaja koji se primenjuju i dan-danas. Snimanje filma je počelo u drevnoj Olimpiji, odakle olimpijska baklja, na svoj put po prvi put u istoriji kreće, čime je započeta nova tradicija. Na putu do Berlina baklja je prošla i kroz Kraljevinu Jugoslaviju. Sportisti Jugoslavije su bili među onima retkima, koji na otvaranju nisu pozdravili Hitlera uzdignutom rukom, za razliku od, Francuza i Kanađana i mnogih drugih. Centar Olimpijskih igara je bio smešten na Olimpijskom stadionu, monumentalnom objektu smeštenom u Šarlotenburgu. Ova građevina je izgrađen prvobitno za Olimpijske igre 1916. godine, koje su otkazane zbog Prvog svetskog rata. Rekonstrukcije u trajanju od dve godine pretvaraju ovaj stadion u pravo gigantsko zdanje, koje prima 110.000 ljudi i u čijoj okolini se nalaze još dva ogromna objekta, kapaciteta 50 i 25 hiljada, uz oko 150 različitih zgrada. Atletičari su bili heroji na borilištima u centru pažnje, a apsolutna zvezda bio je Džesi Ovens, koji je prvi[traži se izvor] na jednim Olimpijskim igrama osvojio četiri zlatne medalje i to: u trci na 100 m i 200 m, u skoku u dalj i štafeti 4x100 m. Džesi Ovens je postao globalno popularni heroj, a mediji već godinama unazad prepričavaju kako je Hitler zbog njegove pobede pobegao sa olimpijskog stadiona, odbivši da čestita Ovensu. Možda su celu priču mediji izmislili, ali Hitleru definitivno nije bilo drago dok je gledao kako Afroamerikanac pred njegovim očima ruši rasne teorije koje je postavio. Vidi se izraz njegovog lica dok Ovens slavi pobedu na filmu. Druga priča o Ovensu, ona istinita, govori o prijateljstvu sa najvećim rivalom, Nemcem Lucom Longom. Anegdota kaže da mu je Long savetom pomogao u kvalifikacijama skoka u dalj, zbog čega je i posmrtno nagrađen Kubertenovom medaljom. Hendrika Mastenbruk je bila jednako uspešna, osvojivši tri zlatne medalje i jednu srebrnu medalju u plivanju. Džek Birsford osvojio je zlato u dubl-skulu, što je njegova peta medalja na petim uzastopnim igrama. Estonac Kristijan Pajsalu dominirao je u rvanju, osvojivši zlato u teškoj kategoriji u oba stilovima slobodnim i grčko-rimskom stilom.[2] Amerikanka Mardžori Gestring je postala najmlađa pobednica u istoriji Letnjih igara sa svega trinaest godina, u disciplini skokovi u vodi. Najmlađa osvajačica medalje Inge Serensen iz Danske se sa dvanaest godina, takmičila u disciplini 200 m prsno. Košarka i veliki rukomet se po prvi put uvrštavaju na listu olimpijskih sportova. Amerikanci u košarci osvajaju zlato, dok u velikom rukometu zlato je pripalo domaćinu, reprezentaciji Nemačke. Ukupno gledano Nemci su bili daleko najuspešnija nacija, što se tiče broja ukupno osvojenih medalja na turniru, sa 89 medalja, od čega su 33 zlatnem što je približno jednako zbiru učinka timova na pozicijama dva i tri (SAD i Mađarska). Debitovali su i kanuisti i kajakaši, gde su se istakli Austrijanci, Česi i domaća selekcija. U fudbalu Italijani potvrđuju svoju dominaciju, osvojivši zlato između dve titule svetskih prvaka. Jugoslovenski sportisti Ukupno osamdesetšest takmičara,[traži se izvor] koji se svoje snage odmeravali u jedanaest sportova[traži se izvor] krenulo je iz Jugoslavije u Berlin. Srebrnu medalju je osvojio Slovenac Leon Štukelj, u takmičenju gimnastičara na krugovima. On je bio drugi, iza Čeha Alojza Hudeca, a ispred tri takmičara Nemačke, što je za njega bila šesta olimpijska medalja od 1924. do 1936. godine. U ekipnim sportovima gimnastičarke su osvojile četvrto, a njihove kolege šesto mesto. Šestu poziciju osvojio je i dvojac s kormilarom u sastavu Elko Mrduljaš, Ivo Fabris i Lino Ljubičić. Vaterpolisti Jugoslavije su zauzeli deseto mesto, posle jedne pobede i dva poraza u grupi. Ostali naši reprezentativci nisu uspeli da se plasiraju među deset najboljih u svojim disciplinama. Predgovor: Leo Stukelj Leon Štukelj (Novo Mesto, 12. novembar 1898 — Maribor, 8. novembar 1999) bio je jugoslovenski gimnastičar slovenačkog porekla, osvajač prve zlatne olimpijske medalje za Jugoslaviju. Biografija Gimnastikom je počeo da se bavi veoma rano zahvaljujući jačanju sokolskog pokreta u Sloveniji, a već na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1922. godine pokazao je svoj gimnastički talenat osvojivši sedmo mesto, iako se u to vreme kao i ostali članovi Sokola bavio i drugim sportovima. Leon Štukelj je bio i odličan atletičar i plivač. Nastupio je na sedam velikih takmičenja i ukupno osvojio 20 medalja: 8 zlatnih, 6 srebrnih i 6 bronzanih. Samo na olimpijskim igrama osvojio je 6 medalja: dve zlatne na Olimpijskim igrama u Parizu 1924, zlato i dve bronze na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928 i srebro na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. i tako postao najuspešniji je reprezentativac Jugoslavije na Olimpijskim igrama. Njegova zbirka medalja bi sigurno bila još brojnija da je Kraljevina Jugoslavija učestvovala na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1932. Godine 1927. završio je studije prava. Po završetku sportske karijere postao je sudija najpre u Novom mestu, a zatim u Lenartu i Mariboru, gde je živeo do kraja života. Devedesetih godina 20. veka bio je najstariji živi olimpijski pobednik (dobitnika zlatne medalje). Zbog toga bio je specijalni gost na Svečanom otvaranju Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine. Na njegov 100. rođendan organizovana je velika proslava u njegovom rodnom Novom mestu. Sve do smrti četiri dana pred 101. rođendan svakodnevno je vežbao kod kuće. Umro je u Mariboru od srčanog udara. U znak zahvalnosti i sećanja, sportske dvorane u Novom Mestu i Mariboru nose njegovo ime.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zalepljeno 96 od 119 Fali 23 slicice Jugio (jap. 遊☆戯☆王 - Yūgiō; eng. Yu-Gi-Oh!) popularna je manga, nastala u Japanu 1996. godine, a čiji je crtač Kazuki Takahaši. Po uzoru na mangu, napravljena je i animirana TV serija, kao i mnoge karte za igranje. Originalni Jugio serijal je imao 5 sezona, i 224 epizode, od čega je studio Laudvorks, uzimajući za osnovu američku prerađenu i cenzurisanu verziju, na srpski jezik sinhronizovao prve četiri sezone, odnosno 184 epizode.[traži se izvor] Odmah nakon toga, krenulo se sa radom na sledećem serijalu, Jugio Ge-Iks- u, tako da je peta sezona preskočena. Ranije je napravljena i zasebna serija od 27 epizoda, koja ne ulazi u drugu Jugio priču. Ta sezona se popularno naziva sezona 0 i nije internacionalno sinhronizovana.[1][2] Priča Priča prati dečaka koji nalazi hiljadugodišnju zagonetku i u njoj otkriva duha drevnog bezimenog faraona. U početku Jugi nije svestan njegovog prisustva, ali će uskoro saznati za njega. Boreći se na raznim turnirima s prijateljima protiv zlikovaca kao što su Maksimilijan Pegaz, Marik Ištar i Darc, on shvata da je njegova sudbina da spasi svet od zlih igrača koji žele zagospodariti svetom - Jami Marik, Jami Bakura, Darc i drugi. Priča takođe prati sudbinu vlasnika mističnih hiljadugodišnjih elemenata. Glavnog junaka Jugija na tom putu prati društvo, Džoi, Tea i Tristan. Kasnije im se pridružuju i Djuk i Sereniti (Džoijeva sestra). Likovi Jugi Moto Jugi je glavni lik. Od deke je dobio hiljadugodišnju zagonetku. Kada se zagonetka aktivira, Jugi postaje Jami Jugi. Jami ne samo da je majstor dvoboja, već je hrabar i pun samopouzdanja. Jugi u dvobojima koristi dekin špil. U svom prvom velikom dvoboju protiv Seto Kaibe, pobedio je uz pomoć nezaustavljivog Eksodije. Ipak, na putu u Kraljevstvo dvoboja, Vivl Andervud mu je bacio svih pet delova Eksodije u okean. To nije omelo ovog majstora u dvobojima i Jugi je pobedio na Kraljevstvu dvoboja. Jugijeva omiljena karta je Mračni čarobnjak. Kasnije Jugi dolazi do sva tri egipatska boga, najmoćnijih karata na svetu. Prvo je dobio Slajfera - nebeskog zmaja protiv jednog od Marikovih sluga, drugog Obiliska mučitelja (Обелиск тхе Торментор) protiv Seto Kaibe a trećeg Krilatog zmaja Ra protiv Marika. Od svih neprijatelja, koje će imati na svom putovanju Jugi, najveći je Marik Ištar koji ga pokušava poslati u carstvo senki i uzeti mu Egipatske Bogove. Solomun Moto Solomun je Jugijev deda. On mu je dao da sklopi mističnu slagalicu. Bio je arheolog. Njega je Pegaz zarobio u kraljevstvo senki da bi se Jugi borio na turniru Kraljevstva dvoboja. Solomun je veoma mudar i veoma strog čovek. Jugi je od njega naučio najbolje taktike kako poraziti neprijatelja i mnoge druge veštine. Za Jugija i njegove prijatelje Solomun je bio kao Guru-zaštitnik. Seto Kaiba Seto Kaiba je vlasnik Kaiba korporacije, koju je nasledio od svoga očuha. Seto ima malog brata Mokubu. Njegov večiti rival je Jugi Moto, koji ga je jedini porazio u dvoboju i od tog trenutka Jugi postaje slavan. Seto Kaiba je vrlo arogantna i ponosna osoba koja misli samo na sebe i svoga brata. Njegovo omiljeno čudovište je Plavi plavooki zmaj. Maksimilijan Pegaz Sofisticiran i kulturan, Pegaz je ne samo genijalni tvorac igre Dvoboj čudovista - koju je stvorio po uzoru na drevne egipatske igre u senci, nego je i savršeni džentlmen. Međutim, Pegaz ima mnogo mračnih tajni. Njegovo levo oko je zamenjeno drevnim egipatskim artefaktom pod nazivom Hiljadugodisnje oko. Pegaz najčešće koristi crtani špil. Najdraža karta mu je Crtani svet. Takođe Pegaz je organizovao i Karljevstvo dvoboja kako bi došao do što više elemenata uključujući i Jugijevu zagonetku. Džoi Viler Džoi je plahoviti borac poznat po svojoj impulsivnoj prirodi i sreći. Počinje da učestvuje u dvobojima da bi sakupio novac za sestrinu operaciju očiju. Iako ume da bude tvrdoglav i pun nepromišljenih poteza, ima zlatno srce i učinio bi sve za svoje prijatelje i za svoju mlađu sestru, koja ne živi sa njim. Glavna karta Džoijevog špila je Pakleni zmaj. Mai Valentin Mai Valentin se prvi put pojavljuje u 1. sezoni ( у 3. епизоди). Ona je na turniru Kraljevstva dvoboja zbog novca i luksuznog života. Mai je u početku egoistična i zla osoba, ali od kada je počela da se druži sa Jugijem i ostalima postala je dobra i brižna osoba, naročito prema Džoiju. Na turniru Kraljevstva dvoboja nije dobro prošla, bila je na 4. mestu. Mai je oduvek bila usamljena i neshvaćena osoba. Njeni roditelji su bili veoma zauzeti da bi joj se i malo posvetili, to je bio razlog zašto je Mai bila tako okrutna. Ona je lepa plavokosa devojka, koliko je i lepa toliko je i opasna, njena najdraza karta je Okrutna dama. Jedino je sa opakim damama imala da deli i radost i tugu. Znala je koliko god njene dame bile snažne one nisu prave, u 4. sezoni pojavila se jedna grupa ljudi, koji su krali ljudske duše, Mai je bila njihov član. Želela je moć to je i dobila. Njen cilj je da uništi to prijateljstvo, počevši od Vilera. Na kraju Viler gubi dušu, ali Mai postaje dobra osoba. Marik Ištar Prvi put se pojavljuje u drugoj sezoni. Zahvaljujući svom hiljadugodišnjem štapu može da upravlja ljudima, odnosno njihovim umovima. U početku ima dva egipatska boga kod sebe, ali gubi Slajfera od Jugija. Kasnije Marikova još lošija strana preuzima njegovo telo i tada njegova dobra strana pokušava da ispravi sve što je uradio tako što koristi Teu, kako bi stupio u kontakt sa Jugijem. Bakura Prijatelj je Jugija. Ima hiljadugodišnji prsten. Međutim u tom prstenu živi zli duh Jami Bakura, koji pravi nevolje već od prve sezone. Cilj mu je da skupi svih sedam hiljadugodišnjih elemenata, kako bi vladao svetom. Jami Bakura preuzima telo dobrog Bakure i pokušava da pošalje Jugija i njegove prijatelje u carstvo senki i uzme mu hiljadugodišnju zagonetku. Međutim, Jami Jugi ga sprečava u tome. Kasnije Jami Bakura će biti najveći neprijatelj Jugija do kraja. Tea Gardner Tea je najbolja Jugijeva prijeteljica. San joj je da ode u Njujork i da nauči da pleše. Slabo se bori ali daje podršku Jugiju i Džoiju kad se bore. Najviše zahvaljujući njoj Jugi uvek zna da nije sam u dvobojima, već da ga bodre prijatelji. Rebeka Hopkins Rebeka je unuka Solomunovog prijatelja i kolege, koja je do ušiju zaljubljena u Jugija. Ona živi u Americi i prvak je Amerike u dvoboju čudovista. Njen špil sadrži uglavnom karte zmajeva, ali ima i veoma jakih karata zamki i karata magija. Sem što koristi kombinacije zmaja, ona koristi još i karte koje nanose štetu protivniku. Tristan Tejlor Takođe Jugijev prijatelj. Kao i Tea slabo se bori, ali daje podršku Jugiju i Džoiju u njihovim dvobojima. Njegova simpatija je Džoijeva sestra Sereniti, što Džoija nervira. Sereniti Viler Džoijeva mlađa sestra. Ona mnogo voli Džoija. Kada su se njihovi roditelji razveli, Džoi je morao da se rastane sa sestrom. Ona od rođenja ima problema sa očima. Džoi se borio u Kraljevstvu dvoboja zbog njene operacije. Sereniti je dobra i lepa osoba. Kako je Tristan zaljubljen u nju i ona oseća isto. Sereniti nije neki borac, borila se samo u virtualnom svetu sa Tristanom protiv Nezbita.