Dobro očuvane knjige… K234

SABRANA DELA 1-2 Petar Kočić SRPSKI PISCI Prosveta 1961 tvrdi platneni povez 476 + 476 str Tvrdi platneni povez Ima nekoliko podvučenih rečenica u pervoj knjizi L.1. S.S.S.

Fjodor Sologub - Izabrana dela 1-2, Biblioteka stranih pisaca, Narodna prosveta, Beograd Mek povez. U dobrom stanju. 220 + 260 strana H/PIV/5

Петар Кочић: САБРАНА ДЕЛА 1-2 Издавач: ПРОСВЕТА, Београд, 1961.год. Тврди платнени повез, 476+483 стране, ћирилица. Очувано као на фотографијама. Садржаји обе књиге приказани на фотографијама.

Milovan Glišić Sabrana dela 1-2 biblioteka Srpski pisci izdavač:Prosveta Beograd, 1963.godina Štamparsko preduzeće Budućnost Novi Sad. tvrd povez, platno sa zlatotiskom, 577+525 strana, slika autora, 18cm, ilustracije. stanje Veoma dobro.

SABRANA DELA 1-2 - Borislav Stanković Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1956. Povez: Tvrd Format: 17 cm Broj strana: 750 + 824 Pripovetke: Iz moga kraja Njegova Belka Božji ljudi Drame: Koštana Tašana Jovča Fragmenti Uspomene Beogradske šetnje Nečista krv Prva verzija nečiste krvi Gazda Mladen PRIPOVETKE STARI DANI L.1.S.S.S.

Ђовани Бокачо: ДЕЛА 1-2 Издавач: СНЛ, Загреб, 1981.год. Тврди повез, заштитна кутија, 1087+914 страна, латиница. Капитално дело класика светске књижевности.

I Deo: Jedinstveno jednotomno izdanje izabranih dela Džejn Ostin prava je poslastica za ljubitelje klasika, ali i savršen poklon za sve romantične sanjare, koji će uživati u tri bisera stvaralaštva legendarne britanske spisateljice: Razum i osećajnost, Gordost i predrasuda i Ema. Motiv koji prožima sva tri dela je, naravno, ljubav, ali osim što obrađuje teme ljubavnih zavrzlama i ljubavnih jada, Džejn Ostin na izvanredan način prikazuje sliku vremena u kojem je živela, kada je brak bio jedini način da se žena ostvari, pa je zato izbor muža bio izuzetno važan. Dogodovštine njenih originalnih i slobodoumnih heroina pravi su lek za dušu i neodoljivo štivo kojem ćete se uvek rado vraćati. II Deo: Drugi tom Izabranih dela Džejn Ostin još jedna je poslastica za ljubitelje klasika. U njemu ćete pronaći unutrašnje borbe likova koji žele da se ostvare na različitim životnim putevima. U tim borbama prepoznaćete iskrene emocije koje prožimaju stranice knjige koju držite u rukama, jer je Džejn Ostin na izvanredan način ukazala na to koliko su važni statusni simboli i ugled u društvu i koliko mogu uticati na naše životne izbore (suđene i nesuđene). Izdavač: Vulkan Format: 165x240 Br. str.: I knj. 704, II knj. 600 Povez: tvrd Pismo: latinica

1969 - 489 + 490 STRANA, TVRD POVEZ. SRPSKA KNJIŽEVNOST U STO KNJIGA. 1. BILJEŠKE JEDNOG PISCA, BAKONJA FRA BRNE 2. PRIPOVETKE, O KNJIŽEVNOSTI

Izdavač : Matica srpska - Novi Sad, Srpska književna zadruga - Beograd Godina : 1959. Povez : tvrd Stranica: 429+423 Stanje: manje nečistoće i flekice po koricama obe knjige tačkaste svetlobraon flekice na desnoj ivici listova 1. knjige, svetle flekice između zadnjeg belog lista i zadnje korice 2. knjige -------------------------------------------------------------- smeštaj: F7L datum ažuriranja: 15.03.2020. Troškovi slanja: preporučena tiskovina + deo troškova pakovanja = 165 dinara

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tabak jedne knjige malo uflekan, ali samo spolja. nista strasno! Sve ostalo uredno! Milovan Đ. Glišić (Gradac, 19. januar 1847 — Dubrovnik, 1. februar 1908) bio je srpski književnik i prevodilac. Njegova rukopisna zaostavština nalazi se u Adligatu. Biografija Milovan Glišić je rođen 7/19. januara 1847, u selu Gradac pored Valjeva (danas deo Valjeva) od oca Đorđa i majke Jevrosime. U njegovom selu nije bilo škole, ali su ga roditelji podučavali, i naučili da piše. Ovako pripremljen, Milovan Glišić je u Valjevu odmah primljen u drugi razred osnovne škole. Kad je 1864. upisao Beogradsku nižu „terazijsku“ gimnaziju, već je imao sedamnaest godina. Zbog nemaštine je sam morao da se snalazi, a materijalni položaj se samo pogoršao kad mu je 1865. godine umro otac. Potom je započeo da uči tehniku na Velikoj školi, no posle dve godine ostavlja tehniku i uči filozofiju na istoj školi. Kad je prekinuo školovanje, postavljen je za korektora Državne štamparije. Glišić je radio razne poslove, koje je mogao da nađe. Iako mu je ovo oduzimalo puno vremena, ipak je bio dobar đak. Pokazivao je interesovanje ne samo za školske predmete; puno je čitao i učio je ruski, francuski i nemački. Bio je u dva maha urednik zvaničnih „Srpskih novina“, dugo vreme dramaturg Narodnog pozorišta i krajem života pomoćnik upravnika Narodne biblioteke. Bio je i glavni urednik Novina Srbskih. Bio je oženjen jednom od pet ćerki bogatog beogradskog trgovca Nikole Stefanovića, od ostalih jedna je bila udata za Jovana Avakumovića, druga za generala Mostića, treća Leposava za Dimitrija Novakovića, a četvrta u Egipat.[1] Brak je razveden, posle toga je živeo u sobi hotela „Nacional“ ispod Kalemegdana. Njegova sestra Stanka Glišić je bila profesor i prevodilac sa francuskog i ruskog, napisala je „Moje uspomene“ 1933. godine COBISS.SR 26936583. Umro je u Dubrovniku 1. februara 1908. gde je bio radi lečenja od tuberkuloze.[2] Sahranjen je 6. februara 1908. u Dubrovniku.[3] Tokom pljački na groblju u decembru 1939, po jednom izveštaju bio je otvaran i njegov grob,[4] po drugom `ne zna se još` da li je tako.[5] Njegova najpoznatija dela su: „Prva brazda“, „Glava šećera`, „Roga“, „Svirač“ i druge. Bibliografija Pisma Milovana Glišića, deo kolekcije njegovih pisama i rukopisa u Adligatu Glišić je svoj književni rad započeo prevodima u satiričnim listovima, a potom prešao na originalnu pripovetku. Njegov originalni rad obuhvata dva pozorišna komada, „Dva cvancika“ i „Podvala“, i dve zbirke pripovedaka. U zbirkama su, pored ostalih, njegove popularne humoristične i satirične priče: „Glava šećera`, „Roga`, „Ni oko šta“, „Šilo za ognjilo“, „Šetnja posle smrti“, „Zloslutni broj“, „Redak zver`; gatka „Posle devedeset godina“ i lirska skica „Prva brazda`. Glišić je najviše radio na prevođenju iz ruske i francuske književnosti i osamdesetih godina bio je glavni i najbolji prevodilac sa ruskog i francuskog. Savestan i talentovan prevodilac, a uz to odličan znalac narodnog jezika, on je najviše učinio za upoznavanje srpske publike sa velikim ruskim piscima i znatno uticao svojim prevodima na razvoj književnog jezika i stila. Najbolji su mu i najvažniji prevodi sa ruskog: „Mrtve duše“ i „Taras Buljba“ od Gogolja, „Krojcerova sonata“ i „Rat i mir“ od Tolstoja, „Oblomov“ od Gončarova, uz ostale od Ostrovskog i Dančenka. Sa francuskog je prevodio Balzaka („Šagrinska koža“), Merimea („Kolomba`), Žila Verna i druge. Za pozorište je preveo preko trideset komada iz ruske, francuske i nemačke književnosti. Kritički osvrt Originalni književni rad Milovana Glišića nije veliki: oko trideset većih i manjih pripovedaka, pored dva pozorišna komada. Njegove pripovetke znače novinu i događaj u razvoju srpske pripovetke. Glišić je osnivač realističke seoske pripovetke sa socijalnim i političkim smerom. U doba kada je Svetozar Marković propovedao „novu nauku“ i kada se u javnom životu digla povika na neprosvećeno i nesavesno činovništvo i na zelenaše i „kaišare“, koji su ugnjetavali i pljačkali narod, Glišić stvara seosku pripovetku u duhu naprednih ideja, ustajući u odbranu sela i seljaka od varoških zelenaša, kao Vule Pupavac, od seoskih kaišara, kao gazda Raka, od policijskih pisara i sreskih kapetana. U pripoveci „Ni oko šta“ dao je tip novog čoveka u ličnosti učitelja Gruice, istina u okviru jedne komične anegdote, ali sa očiglednom namerom da predstavi sukob nove i stare generacije. Pod uticajem ruskih pisaca i svoga seoskog porekla, on voli selo i seoski patrijarhalni moral, a mrzi čaršiju. U njegovim pripovetkama ipak nema većih društvenih i moralnih sukoba. Glišić je trezveno i realno govorio o selu, ne ideališući i ne ulepšavajući ga. Vrednost njegovih pripovedaka je u vedrom humoru i satiri, u jednostavnom stilu i čistom i lepom jeziku.

► Prosveta, 1961 ► tvrd povez, str. 476+482 ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju, malo izbledeo hrbat ► očuvanost: 4/5 G019

► Prosveta, 1956 ► tvrd povez, str. 752+826 ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju ► očuvanost: 4/5 G018

Dobro očuvana knjiga,posveta... K121

Klasici Jugoslovenski Ocuvane 128

► Prosveta, 1963 ► tvrd povez, str. 574 + 524 ► nema podvlačenna, stranice ne ispadaju ► očuvanost: 4/5 Ć011

1969 - 502 + 468 STRANA, TVRD POVEZ. SRPSKA KNJIŽEVNOST U STO KNJIGA.

Stanje kao na slikama,unutrašnjost dobra... K192

Dositej Obradović : SABRANA DELA 1 - 2 - 3 / Knjiga 1 : Сабрана дела : 1811-1961. 1 / [за штампу приредио, белешке и објашњења написао Ђуро Гавела]; Fizički opis 858 стр., [14] листова с таблама ; 19 cm Стр. 5-58: Доситеј Обрадовић / Војислав Ђурић Белешке: стр.727-815 Речник: стр. 817-845. Knjiga 2 : Сабрана дела : 1811-1961. 2 / [за штампу приредли, белешке и објашњења написали Јелена Шаулић и Ђуро Гавела]; 690 стр., [10] листова с таблама ; 19 cm : илустр. Белешке и објашњења: стр.527-659. Речник: стр. 660-674. Регистар. Knjiga 3 : Сабрана дела : 1811-1961. 3 / [за штампу приредио, белешке и објашњења написао Боривоје Маринковић] Fizički opis 746 стр., [14] листова с таблама илустр. ; 19 cm : илустр. Белешке и објашњења: 369-599. Речник: стр. 605-614. Библиографија: 615-636. Радови о Доситеју Обрадовићу: стр. 637-728. Регистар личности: стр. 729-740. Београд : Просвета, 1961 , tvrdi povez, komplet, Zbirka Српски писци Обрадовић, Доситеј, 1742-1811 = Obradović, Dositej, 1742-1811 Očuvanost 4-.

kca Dositej Obradović : SABRANA DELA 1 - 2 - 3 / Knjiga 1 : Сабрана дела : 1811-1961. 1 / [за штампу приредио, белешке и објашњења написао Ђуро Гавела]; Fizički opis 858 стр., [14] листова с таблама ; 19 cm Стр. 5-58: Доситеј Обрадовић / Војислав Ђурић Белешке: стр.727-815 Речник: стр. 817-845. Knjiga 2 : Сабрана дела : 1811-1961. 2 / [за штампу приредли, белешке и објашњења написали Јелена Шаулић и Ђуро Гавела]; 690 стр., [10] листова с таблама ; 19 cm : илустр. Белешке и објашњења: стр.527-659. Речник: стр. 660-674. Регистар. Knjiga 3 : Сабрана дела : 1811-1961. 3 / [за штампу приредио, белешке и објашњења написао Боривоје Маринковић] Fizički opis 746 стр., [14] листова с таблама илустр. ; 19 cm : илустр. Белешке и објашњења: 369-599. Речник: стр. 605-614. Библиографија: 615-636. Радови о Доситеју Обрадовићу: стр. 637-728. Регистар личности: стр. 729-740. Београд : Просвета, 1961 , tvrdi povez, komplet, Zbirka Српски писци Обрадовић, Доситеј, 1742-1811 = Obradović, Dositej, 1742-1811

Vladislav Petković Dis - Sabrana dela 1-2 -Poezija -Zapisi - Prepiska - Bio-bibliografija Zavod za udžbenike 2003, 274+442 strane. tvrd povez,21 cm, Stanje Veoma dobro, kao novo, pečat bišveg vlasnika.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Izabrana dela 1-2 - Anton Pavlovič Čehov Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 2013 Broj strana: 1160 Format: 23 cm Povez: Broširani U razgovoru sa A. Zengerom, dopisnikom lista Rusija, Tolstoj je 1904. izjavio: „Čehov je nenadmašan umetnik… Da, da!…Upravo nenadmašan! /…/ On je bio iskren, a to je velika vrlina; pisao je o onome što je video i kako je video… I zahvaljujući toj iskrenosti, stvorio je nove, potpuno nove književne forme, koje su, po mom mišljenju, od značaja za ceo svet”. Polazeći od ovih lucidnih zapažanja, pokušaćemo da ukažemo na najznačajnije novine koje je Čehov uneo u rusku književnost. Od velike pomoći u tom istraživanju biće nam Čehovljeva pisma, koja otkrivaju suštinske karakteristike njegovog pripovedačkog i dramskog dela. Posvetićemo se najpre pripovetkama, pošto je Čehov u rusku književnost ušao kao pripovedač.

Dela Vojislava Ilića Predgovor: Suma Pandurović Uredio: Ranko Mladenović Beograd 1922. Tvrd povez, ilustrovano, ćirilica, XXII + 315 + IV + 318 strana. Knjige su veoma dobro očuvane. Ods1 Sabrana dela.

Tvrd povez. Spoljasnost se vidi na slikama. Unutrasnjost je bez pisanja, ali se po obodu listova vidi trag vode mali. Ne po tekstu, vec po belini oboda i ne na svim listovima. Na prvoj knjizi je to veoma mali trag, na drugoj je nesto veci.

Knjige su u kutiji,veomsa dobro očuvane. ,,Jovan Sterija Popović (Vršac, 13. januar 1806 – Vršac, 10. mart 1856) bio je srpski književnik i jedan od vodećih intelektualaca svoga vremena. U dve knjige sabran je celokupan dramski opus Jovana Sterije Popovića koji je sam autor podelio u dve grupe: „Žalostna pozorja“ koje je priredio Radoslav Eraković i „Vesela pozorja“ koje je priredila Zorica Nestorović. Svaki tom, pored dramskih tekstova, sadrži predgovor priređivača, hronologiju Sterijinog života, selektivnu bibliografiju, podatke o izvođenjima, rečnik manje poznatih reči.``